Svi Srbi Sveta - Forum

Форум => Економија => Тему започео: popic Фебруар 13, 2011, 15:49:24



Наслов: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: popic Фебруар 13, 2011, 15:49:24
Izgleda da je odrzan sastanak i da je sad vec jasno sta se sprema za koji mesec.
Ovo cini mi se potvrdjuje pad evra, sto bi moglo da znaci da drzava prodaje eure iz deviznih rezervi, gde povlasceni (oni koji imaju cime) kupuju evre za male pare, prelivajuci ovako devizne rezerve svih gradjana Srbije u svoj dzep.

Elem da je slom blizu sasvim je realno

BORIS TADIĆ: SRBIJI PRETI SLOM!
nedelja, 13 februar 2011 11:04
Sagovornici ''Vesti'', koji su 8. februara učestvovali na pomenutom sastanku u Beogradu, tvrde da Tadića ''nikada nisu čuli tako otvorenog i tako zabrinutog''

Optimizam koji u javnosti pokušava da širi predsednik Srbije Boris Tadić, da lansira sliku o Srbiji kao regionalnom lideru, nije se mogao ni naslutiti na sastanku Tadića sa predstavnicima Srba iz Hrvatske, BiH, Makedonije, Slovenije, Albanije, Rumunije i Mađarske. Naprotiv, prevladao je sasvim drugačiji ton. Teška ekonomska situacija, žestoki spoljni pritisci i unutrašnje-politički sukobi ozbiljno ugrozili državu, otvoreno je rekao predsednik.

Sagovornici ''Vesti'', koji su 8. februara učestvovali na pomenutom sastanku u Beogradu, tvrde da Tadića ''nikada nisu čuli tako otvorenog i tako zabrinutog''.

Sve što se moglo zaključiti iz njegovog izlaganja, kažu, jeste da je Srbija na kolenima i u ogromnim problemima iz kojih ne zna kako da izađe.

- Ono što smo čuli od Tadića jako nas je zabrinulo, jer govori da je u Srbiji kriza mnogo veća nego što se to da naslutiti iz medija, a to odmah nije dobro ni za Srbe koji žive van Srbije.

Svi smo zajedno u vrlo teškoj i neizvesnoj situaciji - ispričao je našem listu jedan od učesnika sastanka.

Na pitanje ''Vesti'' da li je razlog Tadićeve brige ekonomska kriza koja potresa Srbiju i pritisci opozicije okupljene oko Srpske napredne stranke, naš sagovornik kaže da je to samo jedan do razloga.

- Srbija je suočena i sa snažnim spoljnim pritiscima s kojim joj je vrlo teško da se izbori, jer je istovremeno suočena i sa unutrašnjim slabostima, od duboke ekonomske krize kojoj se ne naziru ni kraj ni rešenje, do unutrašnje političke krize. Ono što dodatno brine jeste razjedinjenost Srbije. I kada saberete te unutrašnje i spoljne pritiske, krizu, jasno vam je da se može očekivati samo prasak - veli on.

Zbog celokupne situacije oko Srbije, naglašavaju naši sagovornici, i položaj Srba koji žive van Srbije, a pogotovo onih u RS, postaje daleko teži.

- Kad god je Srbija bila slaba, ceh su plaćali Srbi van Srbije. RS je suočena sa jednako dubokom ekonomskom krizom, ako ne i gorom, od Srbije, i pitanje je meseca kada će i nju početi da potresaju socijalni protesti.

Za razliku od Srbije koja je suverena zemlja, RS i BiH su protektorat, pa kada u takvoj situaciji imate ekonomsku nestabilnost koja za sobom vodi političku nestabilnost, to je idealno tlo za spoljne pritiske na RS. Pri tome, teško je očekivati pomoć Srbije koja se bavi sobom i svojim problemima - naši sagovornici iz RS ne kriju zabrinutost nakon sastanka sa predsednikom Srbije.


Autor P. Arsić
Izvor Vesti, 12. 02. 2011.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Фебруар 13, 2011, 16:16:02
Чланак изнад се налази на
http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/6584-boris-tadi-srbiji-preti-slom.html




Мој коментар би био сличан коментару једног читаоца:

"Sta bi sa sintagmama o "nepristojno bogatima" ,o socijanoj odgovornosti,o socijalnoj pravdi,o stotinama hiljada novozaposlenih,koje ste obecavali pametni predsednice,dok se kasta nepristojno bogatih oko vas i iz vaseg neposrednog okruzenja nepristojno jos vise bogatila,i dok je obican ,mali svet sve vise padao u ropstvo,u bedu ,u ponizenje,u ocaj,dok je vasa nkazna portparolka prosipala fraze o optimizmu i hulila na nezahvalan narod koji je toliko glup da ne razume vasu uzvisenu misiju,vase tako dragoceno vodjstvo,vase bozanske vrline,i vas i vase partije,da vi jedini znate put,da taj put nema alternativu,i reci cu vam ,tacno je viz nate put,ali put za pakao.
Pretvorili ste ovu jadnu zemlju u pakao za milione ljudi,a raj za nekoliko hiljada najgorih medju nama,raj za sljam,za bagru kojoj ste omogucili da odere kozu sa jadnog naroda,da popljacka i ono sto smo mislili da niko ne moze da popljacka,prodali ste nas i prepustili beznadju,pretvorili ste ljude u zombije koji hodaju gladni i nesrecni ,bez nade.Ubili ste i rodjenu i jos nerodjenu decu,vi i vasi kompradori,bagra koja po nalogu Brisela i Vsingtona unistava ovu zemlju,a za saucesnike ste izabrali najgori sljam olicenu u nevladinim organizacijama,najgoru mogucu vrastu ljudi(ustvari neljudi) koja casti nema ni za lek.
ZAR NISTE KOLIKO JUCE LUPETALI O LIDERSTVU U REGIONU,o napretku u Evrointegracijama,a sada govorite o nekoj 2020 godini,vi imate plan,vi znate.Znate ...*****
Sklonite se sto pre ,i ni slucajno ne pomisljajte da pravite vladu sa Tomom Nikolicem,jer mi dobro znamo ciji je to plan,i sta ste smislili.
Nije narod tako glup kao sto vi mislite.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: popic Фебруар 14, 2011, 00:06:39

Jasno je da je Srbija pred slomom, ali je prljavo to da im je za to kriva opozicija, ma kakva ona bila, videcete da ce se to i desiti. Optuzice opoziciju.
Prljavo je i to da narod ne zna nista, osim onoga sto oseca. Kaze danas palma, nece biti prevremenih izbora, sve je divno i predivno, na rtsu se pricaju bajke...


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Фебруар 16, 2011, 08:45:21
Потрошачи траже ниже марже

Национална организација потрошача позива Владу да својим мерама снизи марже за неке основне животне намирнице, како би се очувао стандард грађана. У Министарству трговине кажу да би државно администрирање маржи и цена вратило Србију у прошлост. Стручњаци тврде да мање марже не би битно снизиле цену хране.

Због пада куповне моћи, Национална организација потрошача позива Владу да својим мерама снизи марже за неке основне животне намирнице и тако очува пољуљани стандард становништва.

У Влади сматрају да би такав потез био погубан за српску привреду, да би донео несташице и поремећаје на тржишту.

Уље, млеко, шећер, кафа, воће и поврће, само су неки од производа који су поскупели од почетка године. Поједини грађани куповину су свели на минимум.

Произвођачи и трговци разлоге за нова поскупљења правдају поскупљењем увозних сировина и енергената, високим каматним стопама и нестабилним курсом. Висина маржи је, кажу, пословна тајна.

У формирању малопродајне цене, добављачи учествују готово са 70 одсто, трговци испод 18, а држава око 13 процената.

Председник Националне организације потрошача Горан Паповић каже да ће захтевати од Владе да двадесет основних животних намирница стави под контролу и уведе марже ниже од садашњих.

"Грађани Србије овакав намет и овај раст цена не могу да издрже. Не прихватамо образложење да Влада не жели да се меша у тржишно пословање, у тржишну утакмицу, ако знамо да тржиште Србије није отворено и да не постоји тржишна утакмица", рекао је Паповић.

У Министарству трговине кажу да је стандард угрожен и да држава мора да направи социјалне карте и води активну социјалну политику, али и да би државно администрирање маржи и цена вратило Србију у прошлост.

"Посезање за таквим мерама било би погубно за привреду Србије. Такве мере смо ми имали пре 30 и више година, кад смо имали административни систем привреде. Последице таквих мера су несташице у привреди и колоне потрошача да купе неки прлоизвод. Последице су непредвидиве, јер се ремете и односи појединих привреда", каже саветник министра трговине, професор Стипе Ловрета.

Просечна маржа за храну и алкохолна пића у Србији је 16,7 одсто. У Немачкој, на пример, просечна маржа на храну је 26,4 одсто, у Америци 25,6 одсто, Великој Британији око 23, Холандији око 22, а у Француској 20 процената.

Стручњаци подсећају да је маржа разлика између куповне и продајне цене, а не чиста зарада трговца, како се у јавности често погрешно мисли. Тврде да смањење њихових маржи не би битно снизило цену хране.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/843082/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%87%D0%B8+%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5+%D0%BD%D0%B8%D0%B6%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B6%D0%B5.html


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Ekana Јун 14, 2011, 01:39:13
Драги форумаши, немојмо бити толико сумњичави када је у питању ИСКРЕНА БРИГА нашег председника о СВИМА у Србији...то је безброј пута доказао и ранијих година.

Ако речи нису довољне, снимак из 2010. говори све...

https://www.youtube.com:80/watch?v=OimRMJfJrPw


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Cuburac Јун 14, 2011, 02:17:35
Mora Bota Blentavi da pomene sedative pa makar i u kontekstu sa kokoskama, pod sedativima je ceo zivot. E, Srbijo moja ko tebe vodi i gde te vodi?


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: lorka Јун 14, 2011, 03:02:10
Кад будала зајаше, 100 паметних га не могу натјерати да сјаше...


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: pidikanac Јун 15, 2011, 20:41:24
УСЛОВИ ЖИВОТА  У СРБИЈИ,

су нови доказ нашег општег пропадања. Животни стандард је поразно низак и његов даљи пад је немогуће зауставити. Уверавања нашег Председника да је Србија на путу економског опоравка је само нова варка у низу многих које смо већ доживели.

По статистичким подацима ЕУРОСТАТА, чији се извештај са пуним правом може прихватити као реалан, званично је наведен податак да је српски БДП, ( бруто домаћи производ ), достигао само бедних 37 % од европског просека!

Резултат нашег привредног развоја и пословног учинка целокупне привреде је и више него поразан. То је истовремено и актуелан показатељ како живимо. Сиромаштво је ушло у реалну стварност српског животног стандарда, беспарица, велика незапосленост и социјална несигурност целокупног српског друштва је  наша свакодневна појава.

Посебно је жалосно, ради бар неких поређења, да нам суседна Хрватска, скоро двоструко боље стоји  са својих 65 % оствареног БДП, што је знак да Хрвати и двоструко боље живе од нас!  И црногорски резултати су са својих 41 % уверљиво бољи од  резултата које је остварила Србија!
Српска привреда је на коленима. Производни капацитети су безначајни, јавна потрошња мегаломански висока и кроз нерентабилна понашања, ненормално,  веома велике администрације, поготово у влади и пратећим министарствима, баласт нелогичног терета нас вуче у даље пропадање!

Сетимо се само несретних манипулација почетком 2010 године. По извештају државног завода за Статистику, пад БДП у 2009 је са 3,2%, порастао на читавих 6,5%  што је инфлациону стопу и трошкове живота, удвостручило, али у негативном светлу.
Због оваквих грешака, у влади Србије није „ пала ни једна глава“ али су тужне слике наше сиромашне стварности и превртања по контенерима за смеће од оних који су на граници суровог преживљавања, од многих надлежних по питању социјалних права народа, превиђена и гурнута под тепих.

Стање у 2011 је још поразније. Из Економског савета српског Премијера, стижу алармантне вести. Мере смањења стопе јавне потрошње су празно слово на папиру, Србији предстоји тешка борба да усагласи свој платни прорачун. Државна дуговања расту неконтролисано, систематизација радних места у здравству, образовању и посебно у локалној самоуправи нису спроведене па су државни расходи ван сваке контроле и утицаја неких позитивнијих промена.

Док се многи у српском народу заиста боре да преживе, „ државна јасла“ су за многе сигуран извор за богаћење, злоупотребе службених положаја и привилегије  оних који уз постојећи систем, -  живе на сунчаној страни српске обале.


Јован М. Пидиканац


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 18, 2011, 09:53:18
Исповест Јована Т. (36) којем је криза уништила живот

Живим са 270 динара дневно

Пре две године сам имао добру плату, велике планове и наду... Заблуда - Имао сам плату 70.000 динара, сада је 45.000, а рата за стамбени кредит са 20.000 динара скочила је на 32.000. Једем код мајке, не излазим, не идем на концерте, не виђам се с друштвом...

(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/5/17/142461/JOVAN.jpg)
А само сам хтео нормално да живим... Јован Т. (леђима окренут) у разговору са новинаром

Добро сам зарађивао 2008. године. Бар по овим српским стандардима, око 70.000 динара. Можда неком тајкунчићу мањег формата звучи смешно, али имао сам утисак да је цео свет мој. Проценио сам да је ваљда и на мене дошао ред да се коначно осамосталим и купим стан. Сада, три године касније, не прође ни дан да не проклињем тренутак када сам прешао праг банке...

Исповест нашег читаоца Јована Т. (36), стручњака за ИТ технологије из Београда, могла би да буде прича хиљада и хиљада грађана Србије. Идилична прича о економском рају у протекле три године се распршила и за многе, попут Јована, претворила у лични пакао.

- Када је почео економски суноврат наше земље, кренуло је наопако. Сада чак и да хоћу, не могу да изађем из зачараног круга. Рате за кредит су дуплиране, а плата знатно умањена. Богу хвала, ту ми је стара мајка да ми скува ручак, јер ми, кад отплатим кредит, остане свега 270 динара дневно да преживим - почиње своју причу Јован, и наставља: - Банка ми је понудила да отплату кредита вежем за франак, а не за евро. Као, биће ми јефтиније. И све је било лепо. А онда је, што је некако и логично у Србији, курс почео да дивља, а у јавност је процурила епохална вест о кризи.

Дужничко ропство

Како каже, франак је тада био око 48 динара, а евро 80 динара. Плаћао је 410 франака месечно, што је кад се прерачуна било око 250 евра. У динарима, око 20.000 динара.

- Сада имам плату око 45.000 динара, знате како је, чим је почела криза власници фирме су почели да смањују плате. Са тим се поклопило и лажно обећање да ће франак остати упола мањи од евра. Сада је франак 82, а евро 101. Рачуница је проста: у францима месечна рата је и даље 410, али је у еврима 320. Рачуне за струју, инфостан и остале намете редовно плаћам јер ми нови дугови не требају. Ето, тако сам почео да животарим са 270 динара дневно... - прича Јован.

Када помисли да у првих осам година кредита само отплаћује камате и да на ред тек треба да му стигне главница, заврти му се у глави. Једино када би му неки новац пао са неба могао би да изађе из дужничког ропства.

- Размишљао сам о томе да пређем на евро јер сам већ у паничном страху од раста курса. У уговору постоји та могућност, која је наводно бесплатна. А знате како? Тако што морам да урадим комплет папирологију, па екипе треба да изађу на терен да погледају стан и тако даље. Е, све то кошта невероватних 2.000 евра! Да ли стварно мисле да ја имам те паре - пита се Јован Т.

Горко се кајем...

Он каже да му је најтеже што мора да једе или код мајке или у најјефтинијим експрес ресторанима.

- Не могу да кажем, има сигурно људи који живе теже од мене. Мајка, као што рекох, и даље добро кува, а има и ових јефтиних ресторана по Београду, ако огладним у току дана. У кафану са пријатељима више не свраћам јер ме је срамота да ме они часте, а концерте типа Ејми Вајнхаус могу комотно да заборавим. Следећих двадесетак година - јада се Јован.

Он саветује људима да не улазе олако у кредите јер излаза нема. За улазак у то коло плаћа се мало, а за излазак, како време иде, биће и далеко више.

- Све бих дао да могу да вратим време уназад. Излуђује ме и то што се осећам као будала јер сам заиста поверовао да поштен радник може да пожели живот достојан човека. Купио сам тада и кола, па да се повремено, кад имам пара за бензин, мало возим. Али, овако су ме провозали, ваљда хиљадити пут у животу - огорчено закључује Јован Т.

Станко Стаменковић, Београд Press (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/165429/%C5%BDivim+sa+270+dinara+dnevno.html)

***********************************************


....све више је оваквих случајева!


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Cuburac Јун 18, 2011, 17:27:28
Pa to je Zapad koji tako dobro izgleda i puno obecava za vecinu koja na Zapadu zivi.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Ekana Јун 21, 2011, 01:31:40
Izmenjena novčanica od 50 dinara

20. jun 2011.

Narodna banka Srbije pustila je danas u opticaj novčanicu apoena od 50 dinara s delimično izmenjenim obeležjima, koja će biti paralelno u opticaju s prethodnim izdanjem te novčanice od 2005. godine.

(http://www.mondo.rs/slike/vesti/002/095/v209595p0.jpg)

Dosadašnji izgled "pedesetice"
Na licu novčanice od 50 dinara nisu izmenjena obeležja, dok je na naličju izmenjen Veliki grb Republike Srbije.

Izmena je u skladu sa Uredbom o utvrđivanju izvornika Velikog i Malog grba, izvornika zastave i notnog zapisa himne Republike Srbije. Izmenjeni su i godina izdanja (2011) i potpis guvernera.

Novčanice od 50 dinara služiće prvenstveno za zadovoljavanje redovnih godišnjih potreba gotovinskog platnog prometa i za zamenu novčanica tog apoena koje su nepodobne za opticaj, navedeno je u saopštenju.

(Tanjug)

************************************************************************

Браћо Срби, зашто у свему што учини ова власт гледамо црно, а ево баш ових дана нам нуде
ружичасту новост.

Замислите, и поред свих проблема од којих им "пуца кичма", смогли су снаге да у част "јачања" динара спрам те кужне европске монете, учине "велики" корак за човечанство, не тражећи никакву награду за учињено.

Среће ли наше, од сада ће нам се у шлајпику шепурити нова новчаница од ЦЕЛИХ 50 динара! И то каква?...Како кажу, ..."служиће ПРВЕНСТВЕНО ЗА ЗАДОВОЉАВАЊЕ РЕДОВНИХ ГОДИШЊИХ ПОТРЕБА ГОТОВИНСКОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА"...Ојха! Значи, неће им се знати број, прејахаће евро само тако...Или сам ја нешто погрешно схватила?

Ма како год, бар ће бити са овогодишњим датумом и потписом новог гувернера, владе Цветковић - Дачек, а можда ће и да свира (нешто поменуше нотни запис српске химне)...тако је предвиђено ИЗВОРНИКОМ  ::)...

Већ видим бљесак нове новчанице, идемо СВИ СРЕЋНИ ка Европи (јер нема алтернативу), ко некад Србљад за Чарнојевићем, а сва врата нам се широм отварају...Ех, да лепоте!...

Еј, ти последњи, гаси светло и затвори врата!








Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: lorka Јун 21, 2011, 07:13:51
Наслов ''Србија пред сломом'' ми звучи архаично.
Србија је била пред сломом 99/2000. године, а 5. октобра 2000 је и дефинитивно сломљена.
Али Тадић јој још увијек проналази понеку преосталу коску за крцкање.

Додуше, видим да је у теми ријеч о економији и новцу... Е, ту се уопштено може рећи да је Србија у перманентном слому.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Ekana Јун 21, 2011, 15:58:08
Ево још једне коске за крцкање која води Србију на дно, захваљујући ревносним послушницима власти напаћене нам земље...

*************************************************************************

21.06.2011 | 11:55

Srbija vraća nekretnine Hrvatskoj

Izvor: FoNet

Zagreb -- Tačno 10 godina od potpisivanja Ugovora o sukcesiji između država bivše Jugoslavije, hrvatska diplomatija uspela da od Vlade Srbije izbori povratak nekretnina.

Kako piše hrvatski nedeljnik Nacional procenjuje se da je vrednost nekretnina i drugih umetničkih dela procenjena na 62 miliona dolara.

Važan događaj, koji je, kako piše Nacional, u medijima prošao neprimetno, dogodio se 19. juna.

Tada je u Beogradu Srbija definitivno popustila i potpisala sporazum kojim se obavezala da Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji vrati imovinu nekadašnje SFRJ, čija ukupna vrednost iznosi više od 200 miliona dolara.

Najveću korist od Beogradskog sporazuma ima Hrvatska, kojoj će narednmih meseci biti vraćeno desetak zgrada, rezidencija i stanova od Španije, Austrije i Italije do Švedske, Holandije i Kanade, kao i 144 umetnička dela Ede Murtića, Zlatka Price, Ljube Babića i drugih poznatih hrvatskih autora, koja su se nalazila po jugoslovenskim ambasadama.

Hrvatska će dobiti i 23,5 odsto finansijskih sredstava od predstojeće prodaje sedamdesetak nekretnina u vlasništvu nekadašnje Jugoslavije, piše Nacional.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=06&dd=21&nav_category=167&nav_id=520307

***********************************************************************

Хоће ли ико икада вратити Србији оно што су јој вековима одузимали и хоће ли овом распарчавању и цеђењу суве дреновине коначно доћи крај??????


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 21, 2011, 17:31:31
Послао: Ekana
Цитат
Хоће ли ико икада вратити Србији оно што су јој вековима одузимали и хоће ли овом распарчавању и цеђењу суве дреновине коначно доћи крај? ???



Можда  хоће, само не знамо кад ће :D

Шалу на страну,
па ови жути су изгледа решили да Србију начисто очерупају!


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Petar Petrovic Јун 24, 2011, 17:25:42
Хоће ли ико икада вратити Србији оно што су јој вековима одузимали и хоће ли овом распарчавању и цеђењу суве дреновине коначно доћи крај?

Kolektivno placamo cenu suludosti nasih predaka koji umesto da su stvarali ekonomski jaku i vojno snaznu Srbiju , stvarali Jugoslaviju .Ja ne mrzim nikoga , nisama narocito  prosvecen ali sa siptarima, crnogorcima , hrvatima , slovencima i muslimanima , ne bih ni tortu zajedno pravio, a kamoli drzavu.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Ratnik Јун 24, 2011, 17:36:04
ali sa siptarima, crnogorcima , hrvatima , slovencima i muslimanima , ne bih ni tortu zajedno pravio, a kamoli drzavu.


 ;D


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Ekana Август 06, 2011, 08:17:00
05. 08. 2011. 04:41х |
Вечерње новости

Живот нам је скупљи сваког дана

За намирнице које су потребне породици за недељу дана сада, у просеку, осим појединог поврћа, плаћамо готово за трећину више него прошлог лета, јер нема производа који у међувремену није променио цену. Код уља, шећера, млека, јогурта, хлеба, раст је још и већи.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-09-03/90624_665230403prodavnicafotodgollf_f.jpg?ver=1312505346)
Неке намирнице скупље него у ЕУ
 
Колико су наша примања утањила у односу на папрене намирнице најбоље сведочи тежина корпе, где сада за исте паре купимо практично упола мање намирница.
- Недељна куповина петнаестак артикала у супермаркету пре годину дана била је 2.940, а данас та иста корпа стаје нешто мање од 4.000 динара - показују истраживања.

И док смо пре годину дана просечно пиле од килограм и по плаћали око 285, сада је то износ најчешће око 390 динара. Литар уља је са просечних 80-ак динара скочио на садашњих 145, мада у у многобројним градовима у унутрашњости, у малим маркетима стаје и 180. Слична ситуација је и код шећера, коме се у међувремену, упркос интервенцији државе у више наврата, ипак, удвостручила цена.

За око двадесетак динара по литру скупљи је јогурт, млеко за девет до 12 динара, а шунка 60 до чак 90 динара по килограму... Паковање кафе од 200 грама сада је догурало до 200, а лане се продавало по 110 динара. Килограм посног кекса је са 120 поскупео у неколико наврата на чак 170 динара... Рибље конзерве су за 10 динара скупље него лане, а сокови за 15.
(http://www.vesti-online.com/data/images/2011-02-08/129111_prodavnica_kf.jpg?ver=1312505412)

У делу кућне и личне хемије, дошло је до значајних померања цена. За 15 одсто скупљи су детерџенти, класична врећица од три килограма сада је најмање 380, а лане је била испод 300 динара.

Поскупљења нас прате читаве године. Тако је само од овог јануара храна, према статистичарима, поскупела чак за 9,8 одсто. По расту цена предњачи воће скупље чак за 32,1 одсто, шећер (16,4 одсто), хлеб и житарице (21,3), млеко, сир, јаја (7,5), кафа 14,5 одсто...

Статистика показује да производе плаћамо колико и Европљани, иако зарађујемо знатно мање од њих. У извештају Евростата, наводи да су цене обуће, одеће и електронике у Србији близу просека Европске уније.

http://www.vesti-online.com/data/images/2010-09-03/90624_665230403prodavnicafotodgollf_f.jpg?ver=1312505346



Наслов: Одг: Потрошачи траже ниже марже
Порука од: Ekana Август 06, 2011, 08:27:06
А ми још бринемо да ли ћемо се добро усагласити са Европом ...
Па зар није и ово један од показатеља - плате балканске, а цене европске  ;D...

"Срећом" да је тако, јер како бисмо се снашли да којим случајем већ сутра, по хитном поступку постанемо једна од звездица на застави ЕУ? Ето оправдања и за ону нашу народну изреку..."ко зна зашто је то добро?"... па поскупљења, наравно  ;D ;D ...



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 10, 2011, 03:55:52
Да је ова власт бахата говори и овај најновији случај арчења новца, као да у Србији тече мед и млеко..

Јавно предузеће Нуклеарни објекти Србије потрошило је нешто више од 27 милиона динара на куповину аутомобила. Само директор предузећа вози Шкоду суперб, која у продаји кошта и више од 3 милиона.









Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 14, 2011, 15:39:47
Марже расту, монополи прете

Већина главних трговинских ланаца у Србији повећавала малопродајне марже у последње три године. Српском тржишту прети опасност јачања монополизације ако се нешто не промени у наредне две године, упозоравају аутори анализе рађена за потребе Комисије за заштиту конкуренције.

У последње три године већина главних трговинских ланаца у Србији константно је повећавала своје малопродајне марже.

Тако је, према подацима из анализе рађене за потребе Комисије за заштиту конкуренције, просечна малопродајна маржа "Делта Максија" 2008. године износила 20,82 одсто, 2009. године - 22,82 одсто, а прошле године 23,38 одсто.

У компанији "Идеа" такође је забележен раст. У 2008. године имала је маржу од 10,94 посто, у 2009. години 12,46, а лане 18,84 посто. Иначе, анализа је обухватила пословање тридесетак трговинских компанија.

На питање да ли би економско оправдање за повећање маржи требало тражити у поскупљењу енергената и инфлацији, аутори анализе оцењују да су и ти фактори имали утицаја, али да је пресудно било то што су у позицији да одређују услове.

Драгован Милићевић, аутор анализе каже да у Београду постоји неколико ланаца који држе комплетно тржиште, а у мањим местима има један до два.

"Ти велики ланцу су у позицији да диктирају набавке и да могу да одређују правила игре. Са укрупњавањем ће се та могућност повећавати уколико не дођу већи репрезентативнији ланци из Европе могуће је да ћемо ми улазити у зоне смањивања конкуренције и штета је највећа за потрошаче", каже Милићевић.

Губитке покривају потрошачи

У ситуацији када куповна моћ пада, трговци се обично одлучују за једну од две опције. Она, чини се, ређа, јесте да снизе цене, покушају да привуку што више муштерија и тако повећају промет.

Према подацима из поменуте анализе, међу онима који су се одлучили да смање марже је и "Меркатор".

"Да су предузете мере дале ефекте, говори и чињеница да је у прошлој години Меркатор С у Србији остварио приход од продаје у износу од 472 милиона евра, што представља раст од 12,2 одсто у динарском износу у односу на исти период прошле године, односно раст од 2,4 процента у еврима", каже Вељко Секулић.

Трговци се, међутим, чешће одлучују да повећају цене. Стручњаци понављају да им недовољна конкуренција то омогућава.

"Зато и јесте пожељна конкуренција јер она тера фирме да постану ефикасније, да уштеде на сопственим трошковима, да би имали нижу цену на тржишту, и на тај начин освојиле већи профит. Ако нема довољне конкуренције, ништа вас не тера да смањујете своје трошкове, већ их сваљујете на потрошаче", каже Дијана Марковић Бајаловић, експерт за право конкуренције.

Анализа показује да и овако повећан ниво марже не може да покрије трошкове пословања компанија.

(http://www.blic.rs/data/images/2010-03-04/18124_rafovihrana02fotomjosid_f.jpg?ver=1270125871)

РТС (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/939586/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B6%D0%B5+%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83%2C+%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5.html)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Ekana Август 19, 2011, 03:40:58
19 пензионера старих 110 година


(http://www.b92.net/news/pics/2011/08/6826447434e4d911673c89694076268_640x360.jpg)


Београд, петак 19.08.2011 | 00:03
 
У Србији има 19 пензионера рођених 1901, који су ушли у 110. годину живота. Њима поштар и данас доноси законом зарађене пензије.
Реч је, каже Нада Ћурин, шеф Одсека за статистику Сектора за финансијске послове у ПИО Фонду, о седам мушкараца и исто толико жена корисника старосне пензије.
Они су, дакле, одрадили пун радни век, односно пензионисани су или пошто су навршили године старости или године радног стажа. Ту су још и четири мушкарца и једна жена истих година који примају инвалидску пензију, каже Ћурин.


Они су, према статистици републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, имали срећу да се увере у ону народну изреку да "није важно колика је пензија, већ колико се дуго прима”.

Статистика потврђује, каже Ћурин, да мушкарци, пензионери више оболевају, јер је у структури броја нових корисника у 2010. године 66 одсто мушкараца остварило право на инвалидску пензију, према 34 одсто жена. Износ просечне старосне пензије мушкарца виши је од просека које примају жене и то за 21 одсто код пензионера из категорије запослених и за девет одсто код корисника пензија самосталних делатности. Код земљорадничких пензионера нема битних разлика.
 
Статистика истовремено потврђује да од укупног броја пензионера 1,63 милиона – 0,25 одсто или 1.726 старосних и 0,15 процената или 470 инвалидских пензионера, има више од 90 година.

Ако се посматра структура по полу од укупно 926.000 пензионера који су отишли у старосну пензију, мушкарци чине 51,84, а жене 48,16, док од 350.000 инвалидских пензионера 60,08 чине мушкарци и 39,92 процента жене.

На сталне примедбе, да у Србији има много инвалидских пензионера што је новом реформом пензијског система требало довести у ред, статистика показује да је у мају ове године удео старосних пензионера у укупном броју био око 57 процената, а инвалидских 21 одсто.

"У децембру 1994. године тај однос је био неупоредиво лошији, па су старосни и инвалидски били готово изједначени. Од укупног броја пензионера – 44 одсто корисника били су старосни, а 34 процента је примало инвалидску пензију", упоређује Ћурин.
Интересантно је да исти проценат односно 22 одсто и у децембру 1994, и данас чине корисници породичних пензија.

Гледано према старосној структури свих корисника старосне пензије, пензионери Фонда ПИО запослених и самосталних делатности у просеку имају по 68 година, док су пољопривредни пензионери у просеку старији од њих за око пет година. Ако се праве статистичка поређења према полу, у децембру 2010. године од укупног броја пензионера било је 48 одсто жена и за око четири одсто више мушкараца.


http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=19&nav_id=532815



Наслов: Одг: Пропадање без краја
Порука од: Ekana Август 19, 2011, 04:41:51
Коначно откривен "узрок" бескрајног пропадања Србије!

Цитат

У Србији има 19 пензионера рођених 1901, који су ушли у 110. годину живота. Њима поштар и данас доноси законом зарађене пензије.

Дакле, коначно је откривен узрок бескрајног пропадања Србије...  

Бацали смо кривицу на ову "жуту" власт све мислећи да су њихови џепови бушни да бушнији не могу бити, окривљујући их за разне новчане махинације, пропаст привреде јер нису уложили ни динар у њихово оздрављење....посипали их пепелом верујући да су сви ММФ кредити и стране донације завршиле у њиховим буџеларима, вилама, јахтама, збринутој родбини до осмог колена...

Кад шта?? Ни слутили нисмо да нам је разрешење тајне испред носа, само да смо хтели мало више да отворимо очи...И ево тренутка кад нам медији потпуно отворише очи, иако ни сами нису свесни те чињенице (иначе је не би објавили)...

Видесте ли наслов??
Србија има ЧАК 19 пензионера који имају, ни мање ни више, него по 110 година!!!
Народе мој, ево оних који одвукоше силне новце и упропастише државни буџет! Па то ни Америка нема...Узмите папир и оловку и прерачунајте колико је само ПИО офалио за све пензије које им је уредно слао све ове године (верујемо да је та цифра већа од укупних примања најмногољуднијег управног одбора и броја запослених у овој државној институцији, и свих додатних а непотребних трошкова у републичком ПИО).. ;)

Али гарант да по објављивању ове вести власт, са Тадићем на челу, неће остати скрштених руку, посебно њени финансијски експерти...Смислиће већ они како да затворе рупу без дна, па нема држава толики губер...

Ако ништа друго, уградиће у нови Закон о пензијском и инвалидском осигурању амандман којим ће ограничити горњу границу примања пензија...као што су подигли границу одласка у пензију, тако ће и спустити горњу границу примања исте...

У циљу енормне уштеде (опет, у договору са ММФ-ом) у пензију ће се можда одлазити са навршених 65 до 70 година (па не може се у пензију у цвету младости им њихове), са правном поуком у решењу да се иста може користити најдуже до 80., евентуелно 85-те (довољно башкарења на ловорикама рада, треба и други да живе)...

Ех, како ће тек онда Србијица наша процветати, стављајући тачку на пропадање без краја...
 ;D ;D ;D

 



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Ekana Август 24, 2011, 02:15:49
Економија

Нови пензиони систем задатак нове владе


(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/188738/i/1/jeg.jpg)

Алберт Јегер, који предводи мисију ММФ, и потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић (Фото Танјуг)


Само са убрзаним запошљавањем може се поправити однос између оних који плаћају доприносе за Фонд ПИО и оних који га користе

У овом часу нема потребе за додатним изменама пензионог и инвалидског система. Његово даље побољшање и осавремењивање биће задатак наредне владе и парламента, закључак је јучерашњег састанак потпредседника владе др Јована Кркобабића са представницима мисије Међународног монетарног фонда, коју је предводио Алберт Јегер.

Свака промена у дужини стажа или годинама живота за пензионисање (у смислу пооштравања услова за одлазак у пензију или изједначавања година стажа за мушкарце и жене) у будућим решењима пензионог система, није питање које се може мерити годинама. Оно се мора решавати на дужи рок, можда и деценијама, речено је на састанку.

Обе стране су, како је потврђено из кабинета потпредседника владе, сагласне да стручне групе треба да пронађу нови модел за поправке у систему ПИО. Све у циљу да се време промена дочека са добром стартном основом која би регулисала права будућих пензионера. При том се мора водити рачуна о томе да се нови предлози усагласе и прилагоде социјално-економским приликама у земљи.

Основна тема разговора била је социјална политика земље. Констатовано је да се пензиони систем или његове измене, морају ослањати, пре свега, на убрзаном запошљавању како би се поправио однос између оних који уплаћују доприносе у пензиони фонд и оних који тај фонд користе, као и на доследној и ефикасној фискалној политици, на чему ММФ овај пут посебно инсистира.

Због слабе привреде у Србији број запослених готово се изједначио са бројем пензионера – 1,7 милиона запослених (податак из марта 2011. године) „издржава” 1,6 милиона пензионера. Дугови за доприносе за пензијско и инвалидско осигурање ове у односу на исти период лане повећани су за трећину – са 170 на 230 милијарди динара. Од те суме у овом часу могуће је наплатити тек 54 милијарде динара.

Наглашена је и потреба, заоштравања критеријума код остваривања права, „како се не би стварале претпоставке за заобилажење прописа који регулишу систем ПИО”. Упитан шта то конкретно значи, у кабинету потпредседника објашњавају, да се то пре свега односи на повезивање стажа, које је као неко неписано правило, постало обавеза државе, а који је резултат неплаћања доприноса. Фирмама, које су у стечају или у процесу приватизације, закон омогућава да не уплаћују доприносе, а неки једноставно то намерно не чине, па се с првом поставља питање зашто би држава крпила рупе у стажу, а да при том они који то не чине пролазе некажњено.

Исто се односи и на будуће одлучивање о додели националних пензија, дакле свих оних давања која су мимо пуњења касе ПИО фонда.

Радина Тодовић, председавајућа радне групе за реформу пензијског и инвалидског система потврдила је јуче за „Политику” да ће се са мисијом ММФ-а још једном састати и разговарати. Упитана шта ће тачно предочити ММФ-у, Тодовићева каже, да чекају да виде шта ће посебно интересовати ММФ, додајући да реформа пензијског система током ове рунде преговора није приоритетна тема.

Интересантно је, иако је ММФ, још током претходне посете најављивао да треба радити на реформи у здравству и просвети, да се то за сада не помиње.


Пензијске реформе не смеју чекати следећу владу

Милорад Мијатовић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, каже да одлагање реформе пензијског система, тиме што њом треба да се бави нека следећа влада, неће решити горући проблем ове милионске популације, нити напунити касу фонда, већ је треба решавати систематски, што ће сутра бити предочено и представницима мисије ММФ-а с којима се синдикат састаје.

Системско решавање проблема, а не његово одлагање и пребацивање на нову владу, једини је начин да се убудуће из буџета не издваја 46 одсто средстава за исплату пензију, каже он и додаје да је добро што се с реформом не иде брзо, али проблем мора да решава актуелна, а не нека друга влада.

Није реформа ПИО, каже Мијатовић, само пооштравање старосне границе за одлазак у пензију, већ пре свега, како отворити нова радна места и запослити раднике који ће пунити доприносима касу фонда и тако растеретити буџет, што је обавеза садашње власти.

Ј. Петровић
објављено: 24.08.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Novi-penzioni-sistem-zadatak-nove-vlade.sr.html


Наслов: Одг: Пропадање без краја
Порука од: Ekana Август 24, 2011, 04:12:59
Само што се дотакосмо теме пензионера и пензија, те довођења Србије у ред, стиже екипа ММФ-а да нам све то појасни...

Значи не гине нам у неко догледно време оно што и предвидесмо, померање старосне границе за одлазак у пензију, али можемо још мало да будемо "безбрижни"....наши властодршци остављају тај посао долазећој власти (рачунајући, вероватно, на себе после избора и зимско-летњег одмора)...

Радује и брига, како ММФ-а тако и старца Фоче од стотину љета, Кркобабића, који нагласише да је основни услов за реформу пензионог система УБРЗАНО ЗАПОШЉАВАЊЕ...
Све рекоше, ал' не одадоше тајну а како то замишљају?!?

Најпре, и ММФ је у садејству са домаћим "експертима" , индиректно погасио сијасет фирми и отерао стотине хиљада људи на бирое за запошљавање...А и оно мало што је остало запослених тешко да ће уступити младима места кад им ови кројачи судбине предвиђају да у пензију одлазе што касније...

Врзино коло без краја и конца...

Боже, има ли у овој онемоћалој Србијици бар неко паметан ко ће преузети дизгине у своје руке и извести земљу из тоталног колапса???





Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: pidikanac Август 24, 2011, 10:33:30
Na državnoj kasi 118.000 činovnika


| 23. avgust 2011 - Vecernje Novosti


Republika ne prestaje da zapošljava nove kadrove uprkos zakonu kojim se ograničiva dužina platnog spiska. Osim za ćate, plata iz budžeta i za skoro 90.000 zaposlenih u policiji, odbrani, BIA i zatvorima.
 
UPRKOS mnogobnojim pokušajima da se smanji državna administracija, u Srbiji sada samo na republičkom nivou ima više od 30.000 klasičnih činovnika. I taj broj raste, jer je Vlada putem javnih konkursa u poslednja dva meseca nudila mesto za više od 130 radnika.

Kada se ovom broju dodaju i zaposleni u ministarstvima i agencijama, dakle, svi oni koje plaća država, zbir je daleko veći i premašuje 118.000 ”duša”.

Iako u Upravi za trezor pri Ministarstvu finansija vode stalnu evidenciju broja zaposlenih, njihove brojke, kako sami priznaju, potpuno su okvirne. Jer, na spiskovima su samo oni koji su obuhvaćeni Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji. Prema tom Zakonu, broj stalno zaposlenih ne sme da pređe 28.400, a broj primljenih na određeno vreme ne sme da premaši 10 odsto od te brojke. Dakle, ”honoraraca” ne sme da bude više od 2.840.

Kada bi se striktno primenjivalo to pravilo, naša državna uprava trebalo bi da ima daleko manje činovnika od propisanog maksimuma. Jer, zvanično je 23.061 zaposlen na neodređeno vreme, ali su iz Zakona izuzeti pojedini organi i ministarstva: MUP, Ministarstvo odbrane, BIA i Uprava za izvršenje zavodskih sankcija. Broj njihovih radnika uređuje se posebnim aktima, pa je konačan ”skor” mnogo veći. Prema kadrovskom planu projektovanom kroz budžet, u sve četiri institucije ima 88.830 angažovanih, od čega je stalno zaposlenih 77.059.

Od Zakona su, kada je u pitanju broj zaposlenih na određeno vreme, izuzeti Uprava za trezor, Republički hidrometeorološki zavod za statistiku i Geodetski zavod, kao i prevodioci koje angažuje Kancelarija za evropske integracije.

Pre dve godine, kada je donet ovaj zakon, u republičkoj administraciji radila su 30.624 klasična činovnika, a višak je bilo 2.224. U lokalnoj administraciji bilo je 37.789 zaposlenih, a čak 5.648 je bilo višak.

Koliko je broj zaposlenih službenika na lokalu do danas smanjen, ili možda povećan, niko ne zna čak ni okvirno. Opštine i gradovi mogu da imaju četiri stalno zaposlena na 1.000 stanovnika plus 10 odsto od tog broja na određeno vreme. Ako preteraju, višak moraju same da finansiraju.
U zatvorima gde ima blizu oko 12.000 osudjenika radi 4.000 zaposlenih!!!

Према незваничним подацима, запосленост у Србији, огледа се у следећим подацима:

Просвета    -    100.000 запослених
Здравство   -      40.000 запослених
Одбрана     -       30.000 запослених
Републичка јавна предузећа   - 60.000 запослених
локална јавна предузећа   - 50.000
судство, институти, заводи и сл.   – 100.000 запослених
на државној каси уз владу, -- 118.000 запослених

чини бројку од 500.000 запослених у ванпривредним одганизацијама

укупно у привреди,  око 1.000.000 запослених! У овај број су и лица са скрааћеним радним временом

Колико дуго може функционисати једно друштво под оваквим условима?


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Октобар 05, 2011, 21:00:22
Да ли је ово могуЋе... Хрвати добили „трговински рат" - у нашим супермаркетима у понуди је
више од 300 хрватских артикала
Хрвати нам продају чак и сендвиче


На пумпама у Србији продају се сендвичи из Хрватске, у нашим маркетима у понуди је више од 300 хрватских производа, а наших артикала у Загребу има тек десетак

(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/9/4/154488/HRVATSKI-SENDVICH-1.jpg)

На бензинским пумпама компаније ОМВ у Србији продају се, веровали или не, сендвичи „монтана" који се производе у Хрватској!

Сендвиче праве у Загребу, а у нашу земљу их свакодневно увози компанија „Атлантик", хрватска фирма у чијем власништву је и „Штарк".

У „Атлантику" су нам рекли да они увозе сендвиче у нашу земљу из Хрватске јер је тамошња фирма која их производи у њиховом власништву. Извршни директор „Атлантик брендса" Драгомир Костић тврди да се сендвичи дистрибуирају у адекватним хладњачама и да нема потребе постављати питање о њиховој исправности. У компанији ОМВ нисмо добили одговор на питање зашто су баш изабрали да се снабдевају „монтана" сендвичима, који путују из Хрватске, и зашто нису ангажовали неку српску компанију да снабдева њихове пумпе на нашем тржишту.

Паповић: Скандалозно


Али све то је мање важно од саме чињенице да се на српском тржишту продаје велики број производа из Хрватске, да ми то овде купујемо без икаквог размишљања, док наше робе у хрватским малопродајама скоро да и нема.

Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић каже да је продаја хрватских сендвича у Србији скандалозна, без обзира на сва објашњења.

- Чак и сендвиче купујемо од Хрвата. Па не могу да верујем! Шта? Је л' ми не умемо да их правимо? Одмах би требало видети и да ли те исте сендвиче ветеринарска инспекција свако јутро проверава - скренуо је пажњу Паповић и запитао да ли и Хрвати једу наше сендвиче.

- Код њих се наши производи могу на прстима пребројати - наставља одмах Паповић.

И док у хрватским трговинама у најбољу руку можете да нађете српску „јафу", „плазму", „смоки", „манчмелоу" и „еурокрем", репортер Пресса пронашао је јуче само у једном од београдских супермаркета више од 300 хрватских артикала.

Наше тржиште просто је преплављено хрватским слаткишима. У понуди је више од 70 различитих врста кондиторских производа пореклом из Хрватске. Хрвати су се изборили и да своје зачине продају код нас, као и супе, пудинге, чајеве, цереалије, дечју храну... Највише је заступљена роба компаније „Подравка", од које купујемо чак и оно по чему смо најпознатији - ајвар, пекмез од шљива, мармеладу од шипка...


(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/9/4/154489/hrvatski-sendvich-antrfile.jpg)
Најзаступљенији хрватски производи у српским рафовима
- „кики" бомбоне
- „б" бомбоне
- „лада" чајно пециво
- „лили" чајно пециво
- „супер" чоколадица
- „монд" чоколадица
- „дорина" чоколада
- „линолада" еурокрем
- „квики" слане грицкалице
- „јана" вода
- „пеперминт" бомбоне
- „цедевита" сок
- „лино" дечја храна
- пекмез „подравка"
- ајвар „подравка"
- сардина „ева"
- свежи АБЦ сирни намаз
- „бананко" крем бананица

Директор Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије Миливоје Милетић навео је за Пресс да је укупна робна размена Србије и Хрватске за првих осам месеци ове године износила 594 милиона долара, што је за 39,5 одсто више у односу на исти период прошле године.

Према подацима Хрватске народне банке, хрватска улагања у Србију у периоду од 1999. године до 2010. године износила су 523,8 милиона евра, што чини око 12,9 одсто њихових укупних улагања у иностранству.
Пресс (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/179609/Hrvati+nam+prodaju+%C4%8Dak+i+sendvi%C4%8De.html)



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: lorka Октобар 05, 2011, 21:57:19
Tadicev zlocin prema Srbiji. Nadam se da ce on, Dinkic i svi koji su odgovorni za taj zlocin - jednom izaci pred sud pravde.

A eto sta smo dobili - Srbija vise nije u stanju cak ni sendvicima da pokrije svoje trziste, vec i to mora da dolazi iz vana, pa cak od najvecih dusmana srpskog naroda!

Znaci, ne zna Srbin ni sendvic da napravi!


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: НДанило Октобар 06, 2011, 02:11:33
Нажалост и РС је преплављена хрватским смећем, нарочито преко Конзума.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Chuck Norris Октобар 29, 2011, 19:26:22
NJegovih samo 2%  :D

(http://a1.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/390010_268145836561209_194126387296488_704205_1500402132_n.jpg)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: pidikanac Новембар 01, 2011, 18:28:47
Смањили су Србију. ранили је подмуклим ударцима, покушавају свом силом да је сломе, да је виде на коленима, немоћну и поражену! Неће то злочинци доживети. Србија јесте мала али Србија се никада неће предати.

Србија неће хтети да буде моћницима, жртвено јагње. Наш народ је ратовао стотине година да би очувао своје име. Никада се Срби нису предавали. И под најмоћнијом силом османске владавине, ни под пресијом челика и вешала немачке окупације, Србија се није предала.

Бунт у нашем народу ће опет војевати и опет доказати свету да смо слободан народ. Нека то знају злочинци, нека то не забораве издајници.
Правда је на страни српског народа. А људи ће се већ наћи, они који ће умети да подигну заставу, сасвим високо, до неба јер у Бога верујемо и правди Божијој се предајемо.

Неће Србија пропасти, као феникс птица из пепела, диће ће и наш глас. Морамо у то веровати...


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: lorka Новембар 01, 2011, 23:12:15
Неки кажу да је Србија већ сломљена. Неки вјерују да још није.
Ја мислим да држава јесте сломљена, али се надам да народ још није.
Све док се не сломи народ, има наде.
Била је Србија 5 вијекова под Турцима и нестала као држава, али народ није нестао, па се држава ослободила и обновила.

Да ли сад видимо значај идеје Сви Срби Света?
Ријеч је о томе да се очува дух народа, без обзира у каквом је стању држава.

Само да се српски дух ничим не сломи! Све остало ће доћи на своје.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: peraazdajic Новембар 11, 2011, 13:59:07
Ћаоске  ;D ;D ;D


На ТВ Зрењанин
Коначно је откривена финансијска позадина УРС-ове приче о децентрализацији.

Београд, 11.11.2011.

(http://www.dverisrpske.com/__we_thumbs__/8462_4_mladjan-dinkic.jpg)

Погледајте емисију која је већ окарактерисана као локални, Зрењанински инсајдер. После њеног емитовања, у целом Банату се дигла прашина јер су гости емисије, посебно представници Покрета Двери ЗА - живот Србије, раскринкали финансијске механизме којима се преко децентрализације узима новац од грађана.

После њеног гледања нико више неће моћи да Вас убеђује да иза УРС-ове реторике заиста стоји брига за локалне самоуправе.

http://www.youtube.com/watch?v=LqfT8mwV7NE


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: pidikanac Новембар 11, 2011, 20:56:11
Перо, искрено Ти хвала за овај посебно вредан прилог. Препорућујем сваком да погледа цео видео снимак. Ту је истина о нама, овде се јасно каже, ко су попови и преваранти. Одличан прилог у коме се лепо види какве су намере српске Владе и због чега Србија све више и дубље пропада.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: peraazdajic Новембар 11, 2011, 23:23:29
 ;D ;D ;D


стварно вреди погледати...


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: peraazdajic Новембар 24, 2011, 14:49:29
Ћаоске,  >:( >:( >:(


Математика задуживања
Озбиљни економски параметри налажу са се одмах прогласи банкрот државе.

Београд, 24.11.2011.

(http://www.dverisrpske.com/__we_thumbs__/8786_3_novci.jpg)

Јавни дуг је по неким прорачунима већ пробио границу коју је одредио Закон о Буџету

Оно што забрињава јесте чињеница да се у јавни не рачунају сви дугови државе, већ само поједини. Када би се рачунали и ти дугови граница од 45 одсто БДП-а била би не само пређена, него и добрано прескочена

Ових дана Србија се званично приближила црвеној граници од 45 одсто удела јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП), коју је сама одредила Законом о буџетском систему пре само годину дана. Према последњој рачуници Министарства финансија, јавни дуг је на крају октобра износио 44,3 одсто БДП-а. Међутим, поједини економисти су упозорили да је та граница од 45 одсто БДП-а пређена још у септембру, када је држава продала еврообвезнице за милијарду долара, и да сада дуг износи 47 одсто БДП-а. Да је дуг прешао зацртану границу економисти су упозорили и пре неколико недеља када је курс евра који се користи за израчунавање учешћа јавног дуга скочио, додуше незнато, али довољно да се пређе граница.


Буџетски дефицит и јавни дуг

Међутим, оно што забрињава јесте чињеница да се у јавни дуг не рачунају сви дугови државе, већ само поједини.  Када би се рачунали и ти дугови граница од 45 одсто БДП-а била би не само пређена, него и добрано прескочена. С друге стране, и поред ранијих оптимистичких најава владе о расту БДП-а, та процена се стално умањује и тренутно се „гађа“ на 1,5 до 2 одсто, у зависности од институције. И то значи да би удео јавног дуга у БДП-у следеће године могао да се вине у небеса, те би стога ваљало у 2012. заборавити и на дозвољени буџетски дефицит од 4,5 одсто БДП-а, на који ће држава због успоравања привредног раста вероватно хтети да рачуна.

Поставља се питање како ће држава сервисирати све своје текуће обавезе по основу приспелих дугова који ће тек доћи на наплату у ситуацији када више, бар по слову закона, не би смела да се задужује. Хоћемо ли и ми ускоро „заиграти аргентински танго“, као та земља која је банкротирала пре неколико година?

Према речима члана Фискалног савета Владимира Вучковића није добро што је перспектива за следећу годину лоша и што се процена БДП-а обара, па јавни дуг прети према садашњим пројекцијама и да пробије границу од 45 одсто за поен, два или три.

„У том случају према закону Влада треба да саопшти план према којем ће јавни дуг вратити у дозвољене границе. Фискални савет препоручује да дефицит буде мањи него што фискална правила дозвољавају, јер он директно утиче на јавни дуг, а мора да се крене и у пореску реформу на страни прихода и расхода. Најлошије решење било би мењати садашњу границу јавног дуга. Треба рећи да ако се деси пробијање не треба повећавати и лимит, јер смо у категорији земаља које себи не смеју да дозволе да имају ниво јавног дуга на нивоу развијених земља“, каже Вучковић за „Актер“.

На питање није ли то кршење Закона о буџетском дефициту, Вучковић одговара одрично, и објашњава да закон одређује шта треба чинити ако се зацртана граница пређе – да Влада треба да припреми план како да обузда јавни дуг. Саговорник „Актера“ тврди да ће и за ову владу која ће, како каже, владати бар пола године док се не оформи нова, бити посла у смислу враћања дуга у границу која ће у међувремену вероватно бити пробијена, али да ће рударски посао ипак бити на следећој влади.

Економиста Млађен Ковачевић за „Актер“ каже да ће Влада вероватно рећи како је криза у Европи ескалирала, и да ако су Американци петнаестак пута повећавали ту границу можемо и ми, јер треба разумети да су ванредне околности.

„До избора најмање једном, а можда и двапут ће променити тај законски лимит. Уосталом, већ је прешао 45 одсто па ником ништа, Боже мој, који се све закони у Србији не поштују“, каже Ковачевић.

„Чак и кад се по том бесмисленом курсу рачуна удео јавног дуга граница од 45 одсто се пробија, а колико би се тек пробила да рачунају са реалним курсом од 130 динара за евро? Кад би рачунали реалну вредност евра учешће јавног дуга у БДП-у би било најмање 60, а можда и 65 одсто. Тад би држави одмах било јасно да не може да сервисира своје дугове, и морала би да прогласи банкрот“

Шта се рачуна у јавни дуг?

У вези са дефиницијом јавног дуга коју Србија користи, и категоријама дуга које у јавни дуг нису увршћене, Вучковић каже да је она прилично рестриктивна и да смо у том смислу чак и у горем положају него друге земље.

„У Србији у јавни дуг улазе и сви дугови за које гарантује држава, а у свету само они гарантовани дугови које држава заиста и плаћа. Тако и сва задужења јавних предузећа уз гаранцију државе, али и ’Фијата’ као приватне фирме, улазе у јавни дуг иако та предузећа сама враћају своје кредите. Једино што држава враћа од тих дугова за које је издала гаранције јесте дуг железнице. То јесте мач са две оштрице, али и одраз једне опрезне политике, јер то једног дана може и да постане дуг државе. У ово незгодно време ту ширу дефиницију можда не би требало ни мењати, то су осетљиве ствари“, истиче наш саговорник.

С друге стране, према његовим речима, проблем је што према закону дуг локалних самоуправа не улази у целини у јавни дуг, већ само онај гарантовани. Ако би се којим случајем дуг локала направљен без гаранција државе у овом тренутку уврстио у јавни дуг, он би за око један одсто повећао удео јавног дуга у БДП-у, што би га већ сада потерало преко зацртане границе за 0,5 одсто.

„Ипак према мастрихтским критеријумима и тај дуг требало би рачунати као јавни дуг, а избацити из рачунице дугове за које је гарантовала држава, а који нису почели да се исплаћују преко државе“, каже Вучковић.

Он додаје да је и одлагање исплате из буџета и доспевање камата прављење дуга који не улази у величину јавног дуга, али да он у суштини то јесте, мада то ни друге земље не зарачунавају.

За урачунавање негарантованог дуга локала у јавни дуг је и Млађен Ковачевић:

„Наравно да га треба уврстити, јер општине нису нека приватна предузећа, него државна управа“, каже Ковачевић.

Мирослав Здравковић, уредник сајта makroekonomija.org за наш лист је изнео податак да су укупни негарантовани дугови локалних власти, који могу да се очитају у билансима банака, на крају септембра износили око 20 милијарди динара.

Код обрачуна јавног дуга по некима је споран и дуг Народне банке Србије, који такође не улази у јавни дуг. То сматра Ковачевић, који истиче да у ту рачуницу није ушао спољни дуг те институције од око 1,6 милијарди евра позајмљених од ММФ-а, као ни милијарда евра по основу хартија од вредности продатих пословним банкама.

„То су две и по милијарде евра које они не рачунају, као да је НБС нека приватна институција, и као да те дугове неће једног дана плаћати привреда и грађани“, каже Ковачевић.

Мирослав Здравковић, међутим, каже да се нигде у свету дуг централних банака не укључује у јавни дуг.

„Методолошки постоји сектор централна банка, сектор држава, сектор привреда и сектор становништво. Дуг ММФ-у је рачуноводствена категорија која нестаје у тренутку када се аранжман заврши, и уз симболичну камату од око око један одсто“, истиче Здравковић.

По речима Вучковића, у неком најширем случају можда би и дуг НБС могао да се урачуна у јавни, али се то, како каже, нигде не примењује.

„То је зато што се прави разлика између јавног дуга и дуга јавног сектора – јавни дуг је дуг државе, дакле централне власти и локалних органа, а јавни сектор је много шири појам, то је и државни пензијски фонд, и многе друге финансијске институције које послују под патронатом државе се искључују из овог обухвата“, објашњава Вучковић.

Трећа спорна ставка су новчане обавезе државе које ће настати по основу реституције, али које се неће рачунати у јавни дуг. Млађен Ковачевић се пита одакле ће онда бити обезбеђене те паре ако не преко буџета.

„Осим ако мисле да продају ’Телеком’ и део ЕПС-а или се надају да ће доћи неке велике инвестиције, а тешко поред ове кризе у Европи. При том се још и не зна и колика ће бити обавеза по основу реституције“, упозорава он.

Према речима Вучковића тако налаже Закон о буџетском систему, и то је добро јер тај дуг долази на наплату тек 2014. и за сада се не зна колики ће он бити.

„Он ће бити третиран кад му дође време, и суштински ће ући у јавни дуг, ту нема спора, питање је само како ће се исказивати у статистикама“.

Вучковић истиче да конкретна висина јавног дуга зависи од три параметра – колики ће бити девизни курс у коме се прерачунава јавни дуг, колики ће бити БДП у следећој години, и колико ће изнети негарантовани дуг локала.

Kако се рачуна Бруто домаћи производ?

У вези са различитим обрачуном БДП-а, јер га Министарство финансија рачуна на много вишем нивоу него НБС, те сходно томе добија и мањи проценат удела јавног дуга, Вучковић напомиње да НБС за своју процену узима вредност у претходна четири квартала, а Министарство финансија за целу годину, што је, како каже, и међународна пракса.

„Фискални савет за следећу годину припрема своје мишљење о најбољој методологији обрачуна БДП-а“, најављује Вучковић.

По мишљењу Ковачевића, најгоре у државној рачуници је то што она систематски злоупотребљава величину бруто домаћег производа, јер га узима у текућим ценама!

„Тако је БДП у односу на 2000. годину 3,4 пута већи, а реално је порастао само 45 посто.

И онда ту огромну цифру БДП-а ставе испод разломачке црте, а изнад јавни дуг, који рачунају како рачунају, а пошто јавни дуг 80 одсто чине девизне обавезе, чак и у унутрашњи јавни дуг је укључена стара девизна штедња, ту величину јавног дуга изражену у доларима или еврима множе са курсом динара да би добили величину у динарима, јер је БДП изражен у домаћој валути, а тај курс је потпуно нереалан и бесмислен.

До краја септембра је за 9,6 одсто повећана реална вредност динара у односу на крај 2010, а знамо да нам је привреда у јадном стању, да смо пали по условима пословања за 12 места, а на листи конкурентности се нисмо макли, да индустријска производња већ неколико месеци има пад, да расту спољнотрговински дефицит и дефицит платног биланса, а инфлација је код нас 10 одсто, док је у еврозони испод 2 процента.

 У таквим условима како може динар 9,6 одсто више да вреди у односу на евро него лане?!


Прошле године НБС је продала 2,6 милијарди евра на девизном тржишту, да би се, како је речено, спречиле велике дневне флуктуације динара. У суштини се то свело на очување вредности динара. Наш саговорник каже да је држава лане по основу продаје хартија од вредности у домаћој валути остварила преко 200 милијарди динара, дакле две милијарде евра одвучено је са девизног тржишта, уместо да се те паре претварају у евре, а банкари, шпекуланти и увозници су нашли свој интерес да купују хартије од вредности државне и на тај начин се тражња за девизама смањила.

„Ове године држава се задужила по основу продатих хартија од вредности око 356 милијарди у динарима, односно око 3,5 милијарде у еврима, што са милијардом долара добијеном на име еврообвезница чини готово 4,5 милијарди.

 Све то је јако повећало јавни дуг, а нигде нема података колико је држава у међувремену отплатила оно што је доспело за наплату.

Знам поуздано да држава није могла да сервисира своје обавезе по основу продатих хартија од вредности и крајем прошле године Законом о буџету, члан 32, провучено је да се те приспеле обавезе државе, које она није могла да сервисира, пренесу на другу половину 2012. године.

Значи, оставили су то новој Влади, а у међувремену су се задужили још и за нових 3,5 милијарди евра, што све долази на наплату најкасније крајем следеће и почетком 2013. године и биће ужасан проблем како то отплаћивати“, упозорава Ковачевић.


Аутор : Розика Терек   

Извор: Актер



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Petar Petrovic Новембар 26, 2011, 02:02:03
Србија је одавно, прецизније од 41., политички, војно и финансиски окупирана држава.

До оваквог закључка може доћи свако ко зна како један конститутивни и већински народ, као што је српски народ у Србији , живи у својој држави која је слободна и која је под потпуном политичком, економском, војном и финансиском контролом тог народа.

Није потребно посебно објашњавати који су разлози због којих тврдим да је Србија окупирана држава у војном и политичком смислу.

Да би схватили како је Србија финансиски окупирана држава, што је најтежи и највећи облик окупације једне државе и њезиних становника , погледајте и послушајте приложени видео у којем господин Младен Бањац, једноставно и аргументовано објашњава и указује на нашу тврдњу.

Он јасно својим предавањем указује у каквом се трагичном, да не кажем кобном стању, налази финансиски систем Србије и како се он деценијама систематски уништава од стране непријатеља Србије и српског народа .

Петар Петровић, НЦ-УСА

http://www.youtube.com/watch?v=wAq4NuAcnPU




Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Petar Petrovic Новембар 26, 2011, 07:35:37
Sve što ste hteli da znate o novcu, a niste imali koga da pitate

 Mladen Banjac

Sigurno ste imali prilike da u medijima čujete izraz „bankarski proizvod“, ali niste znali šta to znači i verovatno ste se pitali kako to banka može nešto da proizvodi. Iako na prvi pogled deluje kao jeftin marketinški trik, sa ciljem da stvori iluziju kako banke stvaraju nekakvu novu vrednost (nema veze što uopšte ne plaćaju PDV kao druge firme), ovaj termin nehotice otkriva pravo stanje stvari. Banke zaista nešto proizvode, a to nešto je novac i to ne bilo koji, već tzv. žiralni, knjiški ili bezgotovinski za koji većina ljudi ni ne zna da postoji, a kamoli kako nastaje. Svaki kredit koji podrazumeva bezgotovinski transfer novca, recimo stambeni kredit, krediti za kola, potrošački krediti ili oni za „podršku“ budžetu, znajte da privatne banke same stvaraju doslovno iz vazduha. Da stvar bude gora, takav privatno emitovan novac trenutno čini skoro 2/3 likvidne dinarske mase. Bezgotovinski novac banka kreira i prilikom odobravanja gotovinskih (keš) kredita, ukoliko je gotovina koju zajmi prethodno položena na neki tekući ili sličan prolazni račun, što ću pojasniti malo kasnije.

Novac koji banke same stvaraju „potezom pera“ ili u moderno doba tipkanjem po tastaturi, je specifičan po tome što nije fizički prenosiv i ne možete ga staviti u džep, novčanik ili koferče, jer nema supstancu (predstavlja puku evidenciju ili svedočanstvo o dugu na bankovnom računu), ali je zato jednako likvidan i tražen kao da se radi o novčanicama i kovanom novcu, jer ljudi naivno veruju da sredstva koja imaju na tekućem računu predstavljaju drugi naziv za gotovinu (njen ekvivalent ili ogledalo). Međutim, ništa nije dalje od istine. U realnosti, gotovina i tekući računi predstavljaju zasebne, različite vrste novca, koje stoje rame uz rame čineći zajedno M1 agregat – likvidnu novčanu, tj. dinarsku masu. Ovaj agregat je jedini bitan, ostali imaju samo statistički značaj, ali bankari više od svega vole ovakve trikove i terminološke pometnje da bi mogli neometano nastaviti sa svojim „biznisom“, ostavljajući laike i nesigurne u ubeđenju kako su bankarstvo i ekonomija nešto mnogo komplikovano.

Da bi kreirale ovu posebnu vrstu (bezgotovinskog) novca, potpuno nepoznatu široj javnosti, komercijalnim bankama nisu potrebne nikakve štamparske prese, već samo pravo na vođenje tekućih i drugih prolaznih računa pravnim i fizičkim licima, čijom zloupotrebom postižu isti efekat – kreiraju svež, dodatni novac u vidu kredita (duga), koji, da čitava stvar bude gora, obično završava u rukama krajnjih potrošača. Prolazni računi su oni računi sa kojih se vrše tekuća plaćanja, tj. uplate i isplate u svakodnevnim transakcijama. Upravo su oni ključ za razumevanje čitave podvale, one koja bankarima omogućava da koristeći svoje diskreciono „pravo“, sami stvaraju novac iz vazduha svaki put kada zajme pare. Za bankare, stvaranje novca i davanje kredita su jedna te ista operacija, što ću detaljno objasniti u nastavku.

Postoje dve osnovne „tehnike“ kojima se banke služe kako bi kreirale (praktično krivotvorile) svež novac. Prva se zove monetizacija aktive. Sama reč aktiva ukazuje na neku imovinu ili potraživanje, ali ono što banke tretiraju kao svoju aktivu je puki ugovor o kreditu (vaš dug, tj. potpis da ćete pare vratiti u budućnosti), dok monetizacija označava ništa drugo do štampanje ili elektronsko emitovanje novca (kredita) iz vazduha. Klijent sav srećan dobije robu, dok pare obično ni ne vidi jer one „legnu“ na račun prodavca, a ni na kraj pameti mu nije da je upravo njegov potpis kreirao do tad nepostojeći novac koji se svakodnevno i mimo znanja javnosti pušta u opticaj kroz potrošnju što konstantno generiše inflaciju.

Ono što banke rade je suštinski identično štampanju novca od strane Centralne banke, samo što umesto državnih obveznica koje tada potpisuje Vlada (kao svedočanstvo o dugu), komercijalne banke kao „pokriće“ uzimaju ugovor o kreditu zaključen između nje i klijenta i što Centralna banka može emitovati novčanice i kovani novac, dok obične banke stvaraju isključivo bezgotovinski novac na tekućim i drugim prolaznim računima. U oba slučaja ceh ove gigantske prevare plaćaju privreda i stanovništvo. U slučaju kada državu zadužuje korumpirana Vlada kao agent bankara, račun se ispostavi i utera kroz poreze. Kada kredite uzimaju direktno fizička i pravna lica, reket se ubira kroz kamate na privatno emitovan, krivotvoren novac.

Drugi način je tzv. multiplikacija depozita koja se često poistovećuje sa frakcionim bankarstvom.Međutim, frakciono bankarstvo kao termin jednostavno znači da je privatnim bankama dopušteno da same stvaraju bezgotovinski novac i da su u obavezi da drže izvesnu minimalnu rezervu u vidu novčanica i kovanog novca u odnosu na onaj koji same kreiraju, tj. krivotvore na bankovnim računima. Ovo je bitno, jer javnost i posledično klijenti banke misle da su to jedine vrste novca u opticaju, te kada dođu na šalter logično očekuju da budu isplaćeni ovakvim opipljivim novcem – kešom. Po uzoru na ono što su nekada radili zlatari krivotvoreći banknote, današnje banke iskustveno znaju koliko novčanica i kovanog novca moraju imati u rezervi da bi pred klijentima održale iluziju o likvidnosti. Ovo varira od zemlje do zemlje, zavisno od toga koliko se u jednom društvu koristi gotovina. Ako omanu u proceni, onda se međusobno ispomažu, pa jedna drugoj zajme gotovinu, što ne biste očekivali od onih koji su (kobajage) konkurenti. Ako ni to nije dovoljno, u pomoć može da im priskoči Centralna banka kao neka vrsta „poslednjeg utočišta“, jer samo ona ima mogućnost da štampa keš novac.

Kako u praksi funkcioniše ova „multiplikacija depozita“? Bilo kakva gotovinska uplata na vaš tekući račun ima za rezultat da banka sada poseduje fizičku gotovinu, plus u isto vreme se stanje na računu povećalo za recimo 1000 dinara kolika je bila uplata. E sad, iako te pare nisu oročene, banka uzima sebi za pravo da ih zajmi nekom drugom klijentu, ali pritom „zaboravi“ da izbriše stanje na vašem tekućem računu. Ne samo što je otuđila pare koje nije smela, ona u isto vreme radi nešto mnogo gore, efektivno kreira dupli ili dodatni novac zavisno od visine rezerve koju primenjuje. Da bi prikrila jedno kriminalno delo i prevaru, ona poseže za drugim. Ako je rezerva npr. 10%, banka zajmi 900 dinara u kešu, plus ostavlja nepromenjeno, tj. lažno stanje na tekućem računu za koji je ta gotovina inicijalno bila vezana. Znači, čim takne takvu gotovinu (bez obzira na iznos), banka automatski krivotvori i stvara žiralni novac, što proizilazi iz same prirode tekućih i drugih prolaznih računa.

Kod oročenih računa gde su sredstva imobilisana, takoreći umrtvljena i van opticaja, tako nešto nije moguće, pa ni ovi računi nisu toliko interesantni bankarima, jer ne dozvoljavaju takve vrste zloupotreba. Dakle, kao i u slučaju monetizacije aktive i ovde banka kreira svež bezgotovinski novac „iz ničega“, s tom razlikom što sada pretvara gotovinsku uplatu svog klijenta u bezgotovinska sredstva plaćanja, tako što njegov keš zajmi nekom drugom klijentu, a stanje na tekućem računu ostavlja nepromenjenim. Kada takva gotovina posle uđe u opticaj i promeni ko zna koliko ruku, pa opet završi u toj ili nekoj drugoj banci, ceo postupak se ponavlja, a novčana masa u opticaju raste. Za banku je samo bitno da ima dovoljno keša da isplati tekuće klijente, tj. one koji trenutno imaju potrebu za gotovinom, što banke iskustveno znaju, tj. procenjuju. Sve druge klijente, kada bi istovremeno nagrnuli na šaltere zahtevajući keš novac, banka ne bi mogla isplatiti sve i da hoće. Ali to se krije od javnosti, te se zato i kaže da se bankarski sistem bazira „na poverenju“.

Pošto se sa njih vrše bezgotovinska plaćanja, bankarski tekući računi se u praksi ponašaju isto kao i opipljivi novac, tj. keš. Nikakve razlike sa aspekta likvidnosti tu nema. I jedno i drugo predstavlja medijum razmene, nešto oko čega se svi drugi „kolju“ i bore da bi razmenili svoju robu i usluge, dok bankari za to vreme krivotvore pare i sve mirno posmatraju, gledajući kako se reka novca u vidu kamate sliva svakog časa. Ili ako se ne sliva, jer su ti isti bankari sve živo zadužili, pa zatim obustavili ili pooštrili uslove kreditiranja namerno izazivajući nelikvidnost u društvu, onda banka ima pravo da vam zapleni imovinu. Pošteno, jel da? Na sajtu tzv. Narodne banke, u odeljku novčani agregati, možete videti da ovakav žiralni (privatno emitovan ili krivotvoren) novac čini glavninu likvidne dinarske mase, oko 65%. Da bi malo zamazali oči neupućenoj javnosti, bankari koriste izraz transferabilni depoziti, što je samo drugi naziv za prolazne račune.

Inače, postoji čitav niz termina koji bankari koriste kao paravan za njihove kriminalne aktivnosti. Kreiranje „depozita“ je jedan od njih. Depozit se ne kreira, to je oksimoron. Depozit može samo da se položi u banku od strane njenih klijenata. Ono što banka kreira je bezgotovinski novac na način kako je u tekstu opisano i koji se koristi kao svojevrsno oružje za porobljavanje bilo kog društva koje to dozvoli. Obzirom na količinu nesvesti, „zdravo za gotovo“ pristupa, neverovatne korupcije u medijima i obrazovnom sistemu, nije ni čudo što tako nešto prolazi već decenijama, a ponegde i vekovima. Metod je toliko efikasan i izrabljivački, da nijedna okupaciona vojska ne može ni da mu „primiriše“. Nadajmo se da će upotreba interneta i širenje informacija promeniti ovakvo stanje i osvestiti ljude. Najvažnije je dijagnostikovati problem, jer kako se boriti, ako ne znaš prvo ko ti je neprijatelj i kakvim prljavim trikovima i lažima se služi?

Šta je rešenje za izlazak iz ovakve situacije jednom za svagda? Srbiji je preko potrebna monetarna reforma i uspostavljanje javne kontrole nad emisijom novca. Ovaj proces je danas pod apsolutnom kontrolom stranih privatnih banaka, koje u stvarnosti rukovode i Narodnom bankom. Guverner je tu samo marioneta, čovek zadužen da glumi pred kamerama i sprovodi tuđe naloge. Monetarna reforma dakle podrazumeva sticanje kontrole nad Centralnom bankom koja bi zajmila svež novac čitavom privatnom sektoru, za šta bi direktno odgovarala izabranoj Vladi. Sve to uz vrlo blage kamate kao vid obezbeđenja i podsticaja da se pare upotrebe u produktivne svrhe, pri čemu bi se ovako generisani prihodi koristili umesto poreza za popunu budžeta. Plus toga emitovala bi nekreditni novac za podršku državnim preduzećima i za javne projekte tipa: putevi, mostovi, škole, bolnice, stambeni objekti, vodovod, kanalizacija, odlaganje i reciklaža otpada, hidroelektrane, alternativni izvori energije, sistemi za navodnjavanje i sl. Uporedo sa tim, uvodi se 100% obavezna rezerva na depozite po viđenju (prolazne račune), što stavlja tačku na praksu krivotvorenja novca. Privatne banke bi tada počele da rade ono što ljudi naivno veruju da sada rade – zajme postojeći novac, tj. štednju. Konkretno, za prikupljenu štednju banke bi izdavale certifikate o depozitu različite ročnosti i u skladu sa tim odobravale kredite. Sve mimo toga bi značilo trajno oduzimanje dozvole za rad i povlačenje krivične odgovornosti

Najbolje od svega jeste što je ovakav sistem veoma lak za kontrolisanje, jer postoje jasni pokazatelji da li stvari teku u pravom smeru. U njemu je inflacija kao sistemska pojava nemoguća i tu nema vrdanja od strane monetarnih vlasti. Zaposlenost brzo raste do nivoa pune uposlenosti privrede u roku od najviše par godina, s tim da prvi efekti moraju biti jasno vidljivi u toku nekoliko meseci. Troškovi života drastično opadaju praćeni smanjenjem ili potpunim ukidanjem poreza, standard raste munjevito. U društvu vlada blagostanje primereno znanju, inovacijama i prirodnim resursima kojima je Srbija hvala Bogu prebogata. Nikad više robovi uzurpatorima i parazitima koji društvu zajme njegov sopstveni novac ili ga još gore ne zajme, čime parališu privredu koja propada i davi se u nelikvidnosti, ni kriva ni dužna.

Čitava mudrost oko novca i monetarnih finansija se može sažeti u 3 osnovna principa i to bi svako trebao naučiti kao tablicu množenja, jer onda ni jedna vlast neće moći da vam prodaje maglu:

1. Novac je apstraktno javno dobro, stvar dogovora i zakona. Što manje supstance ima u sebi, tim je više novac. Zato je papirni odličan, a žiralni ili bezgotovinski još bolji. Sam po sebi novac nije vrednost ni bogatstvo, već samo služi da olakša razmenu robe i usluga, tj. pravih vrednosti koje se proizvode u jednom društvu, što bi inače moralo da se radi prostom trampom.

2. Ali novac sme da emituje isključivo država, tj. ovlašćena javna ustanova i državne banke čija dobit ide u budžet, a ne privatnici kao što je danas slučaj, jer onda imamo na delu kriminal i prevaru epskih proporcija sa katastrofalnim posledicama po društvo i ekonomiju.

3. I najzad, pare se emituju u produktivne svrhe, uključujući javne projekte i gradnju infrastrukture, što čuva kupovnu moć novca i ujedno podmazuje privredni mehanizam i celokupnu razmenu.

Ako nekom još uvek nije jasno šta se dešava u zemlji Srbiji (a bogami i šire), zamislite da u vašoj kući ili stanu imate skrivenu štampariju novca i da takve krivotvorene pare zajmite uz kamatu drugim ljudima ili preduzećima koji ni ne slute odakle vam novac. Današnje privatne banke rade upravo to, samo što se sve odvija preko bankovnih računa koji predstavljaju zasebnu vrstu (bezgotovinskog) novca iliti sredstva razmene. Ne treba biti posebno pametan pa shvatiti koliku moć, kontrolu nad privrednim tokovima i materijalnu korist to donosi njihovim vlasnicima, a koliko sve druge stavlja u podređen, gotovo robovski položaj. Emitovanje novca je nekada bila carska privilegija, jer je to bio (i ostao) dokaz vrhovne moći i suvereniteta. Dok nam danas bestidno podmeću priču o demokratiji, ta moć se nalazi u rukama stranih privatnih bankara koji se polomiše od brige za boljitak jedne Srbije, Grčke, Mađarske, Litvanije… lista je predugačka.

Današnji novčani sistem je kao protočni bojler u koji se na jednom kraju sipaju krediti kreirani iz vazduha, dok na drugom oni nestaju iz opticaja (poništavaju se) svakom otplatom rate, a šapu na ventilu drže privatni bankari kojima plaćamo kamate i indirektno poreze. Kada sve živo zaduže, onda zavrnu slavinu optužujući privredu koja puca pod teretom dugova da je problem u njoj, dok na sve strane plene imovinu i otpuštaju radnike. Vlastima i raznim “ekspertima” sa TV ekrana ne pada na pamet da o ovome govore, jer su na ovaj ili onaj način namireni. Isto važi i za profesore ekonomije od kojih su mnogi članovi po nekoliko upravnih odbora ili postavljeni na čelo raznih vladinih agencija i ustanova. Od takvih ne treba očekivati da progovore ili učine nešto za opšte dobro. Zato, uzmite se u pamet i dodatno istražite ako vam nešto nije jasno. Razgovarajte sa prijateljima i poznanicima i širite ove informacije. Ne strahujte da niste dovoljno stručni da govorite o ovim stvarima, jer to je samo paravan iza koga se kriju vlast i samozvani stručnjaci koji su nam uništili ekonomiju i predali zemlju u ruke privatnim “bankarima” i zelenašima.

Korisna literatura i linkovi:

 1) „Modern Money Mechanics“ u izdanju američkih Federalnih rezervi, strana 3, podnaslov „Who Creates Money?” gde privatni bankari sasvim otvoreno i drsko priznaju ne samo kako krivotvore novac, već i odakle ta praksa potiče. http://www.bibliotecapleyades.net/ar..._mechanics.pdf

2) „Novac i bankarstvo“, prof. dr. Jovo Jednak, strana 40-42, gde čovek mrtav-ladan iznosi i „objašnjava“ kako banke same stvaraju novac koji zajme, bez ikakvog upozorenja da time smeju da se bave samo državne banke čija dobit odlazi u budžet, a ni pod razno privatnici (banke, firme ili pojedinci svejedno) www.vps.ns.ac.yu/nastavnici/Materijal/mat310.ppt

3) Udžbenik „Finansije“ iz 1996. u izdanju Financing Centra, na 2. godini fakulteta u Subotici, glavni i odgovorni urednik prof. dr. Vojin Bjelica, inače i sam bankar, gde se na strani 62, u podnaslovu „Stvaranje i poništavanje novca“ doslovce kaže: „Kreditna aktivnost banaka omogućuje da banka stvara novacna taj način što monetizuje svoju aktivu. Najčešći i najtipičniji slučaj kreiranja novca je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata.“ I još dodaje: „Sa gledišta funkcije kreiranja novca, nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom“. (Ma jeste profesore, samo ste zaboravili jednu “sitnicu” – da to smeju da rade samo državne banke, jer u suprotnom na delu imamo prikrivenu tiraniju i kriminal najgore vrste).

 

4) Za poznavaoce engleskog jezika izuzetno poučna knjiga “Web of Debt” koja se može naći na internet

5) Kao i “The Lost Science of Money”, Stephen A. Zarlenge http://www.monetary.org/lostscienceofmoney.html

 

Autor : Mladen Banjac

 


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: pidikanac Новембар 26, 2011, 13:27:23
Бањац је неоспорно стручњак и овај текст би се обавезно требао уврстити као основни кредо, у нашем српском, најпре банкарству, али и у министарствима Владе којима је закон математике очигледно непознат.

Остаје само још питање, једно једино и оно заиста захтева озбиљан одговор.

- шта учинити у држави која се одрекла својих стратешких интереса у одржавању вредности општих материјалних добара, права на рад и запосленост, бригу над социјално угроженим срединама становништва, држави која не ради у заштити своје територијалне целовитости, националне слободе и независности и у свим видовима свакодневног живота.

Од куда створити али и сачувати новчану масу буџетских износа, ако се не управља домаћински и рационално?
Како сачувати вредност новца и спречити ино-задуживања, кад се управо кредитима, финансирају издаци за јавне услуге, за плате државним функционерима, кад се тајкунски послује у новчаној и робној размени, без поштовања основних правила која познаје сваки наш сељак и земљорадник:
 - засвирај али и за капу, задени.. или:
 - неможе се из празног доживорно вадити!

Србија живи на кредитима, на задуживању, на коцки, преварама и манипулацијама власти.
Овде ни савети умног Бањца, не помажу много.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Децембар 20, 2011, 04:19:21
Србија на прагу дужничке кризе

БЕОГРАД – Влада Србије намерава да у 2012. години за покривање буџетског дефицита и враћање дугова емитује обвезнице у укупној вредности од 408,49 милијарди динара.

(http://www.pravda.rs/wp-content/uploads/2011/12/Untitled-48.jpg)

Како се наводи у Предлогу буџета за идућу годину, на домаћем тржишту би биле емитоване државне хартије у домаћој и страној валуту од око 304 милијарди динара, док би покривање минуса од 104,44 милијарди динара било покривено евробвезницама.

Млађен Ковачевић, економиста, упозорава већ годинама да ће Србија због сталног задуживања, које нема основу у нашем бруто домаћем производу, запасти у дужничку кризу. Он наводи да се и у 2011. години држава задужила преко продаје записа за око 400 милијарди динара, и то уз камату од преко седам одсто, колико је износила на еврообвезнице. „Наша слаба привреда нема принос из којег то може да се врати. У 2012. години пројектован је раст од само 1,5 одсто, али верујем да ће због кризе у еврозони то бити мање, пошто нам је европско тржиште најважније за пласман робе.

Нема границе задуживања, посебно зато што иду избори. Законом о буџету, који је донет крајем 2010, у члану 32 је наведено да се приспеле обавезе преносе на другу половину 2012. године. Убеђен сам да ће се исто поновити и ове године, и да ће држава поново одложити плаћање дела приспелих обавеза, тим пре јер је криза сада јача“, каже Ковачевић. Према његовим речима, кулминација дужничке кризе у Србији могла би да почне од друге половине године, када приспевају раније одложене, а и редовне доспеле обавезе за враћање дуга кредиторима.

Он сматра да је власт све пожаре досада гасила тако што је узимала нове кредите или продавала државне записе. „Идућа година биће врло тешка и питање је да ли ће Србија моћи да настави да се у истој мери као досада задужује да би исплатила плате у јавном сектору, пензије, и социјалне надокнаде а, ако и може, неизвесно је по колико високим каматама“, наводи Ковачевић. Он каже и да ће идуће године, због мањег увоза, јавни приходи од царина и акциза знатно подбацити, што би са даљим погоршањем економске ситуације и гашењем фирми, још више смањило приходе државе него ове године.

„Можда ћемо морати да молимо домаће и иностране банке да нам одложе плаћање доспелих рата, што ће бити праћено вишим каматама. Власт би зато морала одмах да почне да смањује трошкове, где би једна од мера била и за 20 до 30 одсто мање плате које даје из буџета. Међутим, пошто иду избори, то ће сачекати нову републичку владу“, упозорава Ковачевић.  Према његовим речима, у случају да формирање нове владе дуго траје, због тога што партије које пређу цензус договоре не могу да се договре о подели колача, могло би да дође до социјалних немира, јер би постојећа власт само отаљавала посао и не би имала рејтинг за нова задуживања.

Никола Павичић, почасни председник компаније „Синтелон“ и саветник потпредседнице Владе Верице Калановић, каже да држава која има спољнотрговински дефицит као Србија не сме да се задужује јер се поставља питање како ће се враћати ти силни кредити. „Друга је ствар да је то задуживање под јако неповољним условима, трошкови тог задуживања поново морају да се плате. Власт каже да наш дуг није већи од 45 одсто БДП, али то може да важи само за економије попут Немачке или Кине, које су у спољнотрговинском суфициту, много извозе, а знатно мањи им је увоз“, упозорава Павичић. По њему за скупо задуживање наше државе одговорност сноси и Народна банка због високе референтне каматне стопе што користе банке да би зарадиле висок принос на државне записе. „НБС то наводно ради да сузбије инфлацију, а заправо је подиже јер то повећава трошкове привреде. Само у 2010. години наша привреда је имала губитак од две милијарде евра“, каже Павичић.

Гаранције за кредите јавних предузећа

Држава Србија ће се у 2012. години додатно задужити и давањем гаранција за кредите до износа од 318,34 милијарде динара, које добијају јавна или државна предузећа. Држава даје гаранције за „Србијагас“, „Јат“, „Железнице“, ЕПС и „Транснафту“, као и „Путеве Србије“. За ово јавно предузеће за зајам Светске банке биће дата гаранција од 7,46 милијарди динара. За кредите „Немачке развојне банке“ гаранција је 12 милијарди евра. За гаранције страним владама предвиђено је 112 милијарди динара, а пословним банкама 90 милијарди динара.

Правда (http://www.pravda.rs/2011/12/19/srbija-na-pragu-duznicke-krize/)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Децембар 20, 2011, 04:20:58
"Нема границе задуживања, посебно зато што иду избори...."

Како год окренемо, са или без избора, НАДРЉАЛИ смо!!!


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Децембар 20, 2011, 08:53:18
На једној страни се држава задужује и свима нам веже "дужничку" омчу око врата, а на другој страни се понаша бахато, ......
Обратите пажњу у којим министарским ресорима је планирано повећање чиновника, а у којим смањење.




*******



Буџет кризни, мере расипничке

(http://www.alo.rs//_customfiles/Image/slike/2011/12/20/cvetko-v.jpg)

Влада ће ухлебити још 2.232 чиновника!

Влада Србије одлучила је да у изборној години државну управу увећа за још 2.232 нова чиновника, колико је планирано предлогом буџета за 2012. годину!

Колико је тим Мирка Цветковића до сада био штедљив казује податак да је поред реконструкције и укидања седам министарских ресора, бирократски апарат смањен за тек 28 чиновника!
Наиме, иако се премијер никад није изјаснио о ефектима рационализације и реконструкције владе, то се више него јасно назире из упоредног прегледа предлога буџета за 2011. и 2012. годину.
Тако је 2010. годину државни апарат завршио са 266.699 запослених, али је планираним бужетом за ову годину тај број требало да буде смањен за 735 извршилаца. Уместо тога је, и поред реконструкције, државну службу напустило тек 28 људи, тако да су у државној каси за 2012. годину планиране плате за 268.903 запослена. Међу њима ће бити и 2.232 новозапослена који ће следеће године добити посао у Министратву унутрашњих послова (2.000), Комесаријату за избеглице (11) и социјалној заштити (221).

Укупни буџет за зараде запосленима планиран је на око 173 милијарде динара, што је за 7,7 одсто више у односу на плате које ће им бити исплаћене у овој години. Поред тога је за награде и бонусе чиновника у 2012. години планирано додатних 1,59 милијарди динара, а за службена путовања чак 3,69 милијарди, односно 5,5 одсто више него ове године. Ипак, представљајући предлог буџета, Душан Никезић, државни секретар Министарства финансија, рекао је да је буџет „реалан, рационалан, штедљив и да садржи економски антикризни пакет“ за наредну годину. За Драгована Милићевића, члана Удружења финансијских аналитичара Србије, овакав предлог буџета је јасан знак да је држава одустала од планираних реформи.
- Свима је јасно да је ово партократска држава, па према томе не чуди што у изборној години, и поред вишка запослених, влада обећава повећање плата и нова запошљавања уместо спровођење реформе јавног сектора. Поред овакве неодговорне власти, не треба се изненадити ако се оснују још неке нове „агенције“ које нису планиране буџетом - изјавио је Милићевић за „Ало!“.

 
Медијима 368 милиона

Предлогом буџета за 2012. предвиђене су субвенције за медије у износу од 368 милиона динара, које ће добити агенција Танјуг, НИЈП “Панорама”, СЈУ “Југословенски преглед” и СЈУ Радио Југославија. Укупне државне субвенције износиће 62,3 милијарде динара, од чега је пољопривреди намењено 19,94 милијарде, “Железницама Србије” 12,96 милијарди, “Путевима Србије” 8,8 милијарди, привреди 2,79 милијарди, а туризму 2,69 милијарди динара.

 
Ефекти реконструкције

 
Министарство                                                   2010.                                                            2012.

Спољних послова                                                1.206                                                              1.016
Финансија                                                              242                                                                 406
Правде                                                                   102                                                                 144
Пољопривреде+трговине                                     1.639                                                              1.648
Економије                                                              386                                                                 402
Државне управе+мањине                                        133                                                                 162
Просвете+науке                                                     462                                                                 425
Омладине                                                                64                                                                   64
Здравља                                                                407                                                                 329
Рада                                                                      549                                                                 485
Културе+информационо друштво                           143                                                                 135
КиМ                                                                      118                                                                   88
Вера+дијаспоре                                                      60                                                                   74
Инфраструктуре                                                    193                                                                 324
Животне средине                                                  397                                                                 406


Вести Ало (http://www.alo.rs/vesti/44630/Vlada_ce_uhlebiti_jos_2232_cinovnika)




Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: peraazdajic Јануар 30, 2012, 14:22:10
Ћаоске,  >:( >:( >:(


Александар Танасковић, економски тим Двери:

Ускоро, Комерцијалну банку може задесити судбина Ивест банке, чиме би највећа домаћа банка била угашена по страном налогу.

Београд, 30.01.2012.

(http://www.dverisrpske.com/pictures/1-ZA-DVERI/komercijalna-banka.jpg)

Гашењем четири велике српске банке јануара 2002 године, које су поседовале највећи део дуга српске привреде почео је суноврат српског банкарства. Неодговорним и крајње погрешним претпоставкама кренуло се од тезе да ће доласком страног капитала и домаћој привреди кренути, јер ће бити у могућности да преко иностраних банака добије јефтина и по рочности квалитетнија средства, а да су наши банкарски дивови (који то и јесу били чак и у Европским оквирима) прескупи за санирање.

Иако су се и тада чули гласови који су указивали да је сврсисходније те банке ревитализовати, санирати, спојити и евентуално смањити њихов број, али у сваком случају не препуштати сопствено тржиште капитала иностраним банкама, овакви аргументи нису допирали до тадашњих моћника и дошло је до ненаданог и брзог гашења тих банака за само један дан током новогодишњих празника 2002 године.

У неким листовима попут Печата искрсавају и документа из којих се може закључити да гашење није била идеја домаћих експерата и економиста већ безобразан захтев из иностранства.

Као потврда тадашње грешке у процени (да ли је то била грешка?) види се из тога што су те банке још увек живе и не могу се угасити, јер имају непрестане приливе на своје рачуне. Додоше ми ни сад не знамо ко располаже са тим новцем и како се троши, али сама чињеница да ни после 10 година од њиховог формалног гашења они још увек „послују“, и да новац леже на њихове рачуне, говори о незнању, превари, и подлости тадашњих а можда и садашњих политичких елита, као и о томе да су те банке могле и требале да наставе своје пословање.

Тржиште на коме су постојале само неке локалне банке, без одговарајуће структуре капитала, било је погодан плен за стране „ловце“, који су сматрали да преостале банке не могу бити озбиљан конкурент у средњем и дугом року и да ће се оне саме угасити са протеком времена. Озбиљност, стручност, професионалност, добро познавање тржишта, спремност да се и у најтежим тренутцима носе са озбиљном страном конкуренцијом која је иза себе имала неограничене, јефтине изворе из иностранства (у том моменту), издојило је неколико домаћих банака као озбиљне конкуренте иностраним банкарским групама и показало се као тврд орах пред иностраном конкуренцијом.

Чак и у тренутцима када је држава стезала каиш и одузимала им изворе као што су депозити локалних и државних органа, и у том смислу смањивала могућност да се носе са страним банкама, домаће банке су показале инвентивност и изузетну способност преживљавања.

Данас те банке представљају једину брану од преузимања комплетних финансија земље у иностране руке (као што је то случај у Хрватској) и брана још већим уценама којима смо иначе изложени.

Уцена ММФ-а
Ових дана смо сведоци уцене од стране ММФ, који налаже влади Србије да мора продати своје учешће у банкарском сектору Србије уколико жели ревизију аранжмана са ММФ-ом. О чему је ту заправо реч и шта заправо представља Комерцијална банка за Србију данас?

Ако кажемо да је данас на финансијском тржишту Србије Комерцијална банка друга по величини активе (одмах иза Банке Интезе, која је на домаћем тржишту настала спајањем Делта банке и Панонске банке и купљена од италијанске банкарске групе Интеза), да у понуди има све врсте услуга као и иностране банкарске групе, да послује у преко 300 филијала, експозитура и шалтера на територији Србије, да има своје банке у Републици Српској, Црној гори и Немачкој, да девизна штедња грађана у њој износи преко 1 милијарде евра, да капитал банке износи преко 300 милиона евра, да послује са преко 700.000 клијената, да има преко 1,2 милиона активних рачуна, онда можемо сматрати да Комерцијална банка представља уствари српски банкарски бренд број 1, који на локалном, регионалном и међународном плану може и представља значајног конкурента.

Њеним преузимањем иностраним банкарским групама не стоји ништа на путу у смислу преузимања и овладавања банкарским и финансијским тржиштем Србије.

Да ли је и лаику јасно да банка која има овакве перформансе нема потреба за додатним партнерством или докапитализацијом?

Сваки банкар и професионалац ће Вам данас рећи да је српско тржиште прекапитализовано и да они заправо немају коме да пласирају новац под ригорозним условима који данас владају у банкарском свету. У чему је онда био интерес владе Србије да са ЕБРД-ом договара докапитализацију 2009 године? Зашто јавност нема приступа овом уговору? Шта се то од нас крије?

У том смислу на основу рада колега и на основу Закона о слободном приступу информацијама у прилици смо да Вам дамо неке детаље уговора који на ближи начин описују суштину уговора о докапитализацији Комерцијалне банке и активности у овом смеру.

Двери откривају: детаљи уговора о докапитализацији Комерцијалне банке
Дана 17. децембра 2009. године, потписан је уговор о докапитализацији Комерцијалне банке у износу од 120 милиона евра. Уговор је испред владе Србије потписала министарка финансија Дијана Драгутиновић, а испред EBRD Peter Rajniger, затим представник Међународне финансијске корпорације IFC при Светској банци Ђовани Данијел, представник DEG-Deutsche Investitions-und Entwicklungsgesellschaft mbH Андреас Зајслер, представник Swedfund International AB Gunila Nilson и представник Комерцијалне банке Ивица Смолић. Докапитализација је спроведена методом емисије преференцијалних акција без објављивања јавне понуде, са унапред познатим купцима, чиме су међународне финансијске институције постале власници 479.819 преференцијалних акција, са могућношћу да се 1. јануара 2013 године те акције могу претворити у обичне акције.

Иако је било договорно да се средства пребаце на рачун Комерцијалне банке до краја те 2009 године, средства су легла тек 19. јануара 2010 године.

Да нешто није у реду могло се наслутити већ одмах након потписивања уговора када је министарка Драгутиновић изјавила да Комерцијална банка није имала проблема са ликвидношћу, али је било потребе за повећањем њеног капитала. Такође је изјавила да Србија има рок од три године да докапитализује банку уколико жели да задржи власнички удео од 42,6%.

Према одредбама овог уговора, уколико држава Србија не докапитализује Комерцијалну банку у року од три године, удео државе Србије аутоматски опада и Србија губи право управљања банком, односно губи се аутономија избора лица које би обављало функцију председника УО банке. Рок који је постављен уговором је 31. децембар 2012. године.

Такође, према одредбама уговора за сваку годину касније држава Србија мора увећати цену за 15%, што би значило да у 2012 години Србија треба да плати 45% више од утврђене обавезе. Иначе утврђена обавеза износи 356.056 преференцијалних акција по цени од 23.759 динара.

Наравно, уколико Србија достави међународним институцијама до 31. децембра 2012 године допис да банка иде у приватизацију рок се може померити. За ту прилику међународне институције су доставиле влади Србије шаблон који треба само прекуцати, потписати и доставити њима, чиме се процес убрзава.

Најкаснији рок до кога се Комерцијална банка мора продати јесте 31. децембар 2015 године, односно 30. јун 2017 године.

Према слову уговора, Комерцијална банка се обавезала да омогући приступ свим документима групе, да плати приватизационог саветника, а време окончања овог уговора је одређено временом продаје банке, односно уговор са МФИ биће на снази све док МФИ или држава не буду продале своје акције које имају у власништву, у складу са модалитетима овог уговора.

Посебно треба истаћи да су наши потписници ишли толико далеко да су у потпуности заобишли правни систем Србије, јер:
„Овај уговор и сваки спор, несугласица или потраживање које проистекну из њега или увези са њим, биће уређени и тумачени у складу са правом Енглеске (члан 6, разно, одељак 6.07 меродавно право).“

Такође, према слову уговора, седиште и место арбитраже је Лондон, а језик који ће се користити током арбитражног процеса биће енглески.

Овим уговором држава Србија се практично одрекла своје суверености у области финансија јер, како се каже у уговору:
„Република Србија изјављује и гарантује да је овај уговор комерцијални, а не јавни или државни посао и да Република Србија нема право да тражи имунитет из правних поступака у односу на себе или у односу на било коју своју имовину на темељу суверенитета или на други начин, по основу било ког другог закона или у било којој другој јурисдикцији где тужба може бити поднесена ради спровођења било које обавезе која проистиче из овог уговора или је са њим повезана“ речено је у уговору који је Комерцијална банка и држава Србија потписала са међународним финансијским институцијама (МФИ).

На основу само неколико ствари можемо закључити да је овим штеточинским уговором о докапитализацији, држава Србија препустила своју најбољу банку странцима, а тиме и комплетно финансијско тржиште Србије, без икаквог стварног разлога.

Када знамо све ове чињенице, запитамо се шта значи ова и оволика забринутост владе и њених службеника ових дана у медијима. Да ли је ово још једна игра, још једна фарса којој присуствујемо, са циљем да се кривци за ово забораве и ослободе?

Питамо се да ли је држава одумрла, када не зна, ни једном речју шта је њен интерес, ако сва своја богатства предаје другима, тако лако, тако бездушно, не кајући се и не размишљајући о будућности, о својој деци?

Постаје нам јасније зашто су све приче око Развојне банке до сада само приче и зашто нема стварне економске стратегије, где је место и улога Комерцијалне банке изузетно важна и потребна.

Препуштање и предаја националних ресурса, поготово оних који су доказали своју способност преживљавања, а који су преко неопходни за стабилан, равномеран и успешан раст и развој земље и народа, је акт национале издаје и актери истог се морају тако третирати.

: Александар Танасковић


Извор: ДВЕРИ (http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/najveca-malverzacija-u-finansijskom-sektoru-srbije.php)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јануар 31, 2012, 03:28:11
Власничка структура Комерцијалне банке

Република Србија              42,6%

EBRD                                25%

Artio internešenel                 4,77%

Југобанка                          3,69%

Европа осигурање              2,86%

Остали мањи акционари     21,1%




У којим банкама држава има удео


Комерцијална банка               42,6%

Поштанска штедионица          68,5%

Креди банка АД                     15,2%

Чачанска банка                     38,8%

Јубмес банка                        21,2%

Агробанка АД                       20,1%

Привредна банка                  19,4%



- ЕБРД је испунио план јер је уплатио око 60 милиона евра. Према томе, Влада Србије треба до краја ове године да издвоји 100 милиона како би задржала свој удео. Ако држава не уплати тај новац, ЕБРД аутоматски постаје већински власник - каже наш саговорник, који верује да ипак неће бити проблема са докапитализацијом јер је држава резервисала новац у буџету за те сврхе.

Саветник премијера Србије Јуриј Бајец потврдио је за Пресс да се критика ММФ-а односи на већи износ који је Влада наменила за инвестиције, па и за докапитализацију Комерцијалне банке. Бајец је ипак сигуран да ће у разговору са представницима ММФ-а за две недеље отклонити недоумице и успети да оправдају „спорна" средства.

- Држава жели да задржи већински пакет у Комерцијалној банци до краја 2012. године. Дугорочно, планирано је да се банка прода. Ова докапитализација банке управо ће допринети да држава заузме бољу позицију у неко наредно време. И када ситуација буде боља, када прође криза, држава ће се повући и постићи добру цену у приватизацији банке - истиче Бајец.

Пресс (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/199732/Ucena+svetskih+bankara%3A+MMF+nam+otima+Komercijalnu.html)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јануар 31, 2012, 03:46:57
Држава мора да задржи Комерцијалну банку

интервју,Ивица Смолић - Челник Комерцијалне банке за Пресс

Ако компанија у којој држава има већинско власништво добро послује и ако то доноси резултате на тржишту, као што је случај код Комерцијалне банке, онда има смисла да она остане власник
(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2012/0/25/169506/0401-milan-popovic.jpg)

У сваком другом случају држава треба да се повуче, открива за Пресс председник ИО Комерцијалне банке Ивица Смолић свој став о позицији у којој је сада ова банка.

Он је сигуран да ће држава до краја године без проблема докапитализовати Комерцијалну банку и тако остати већински власник.

- Немам дилему да ће Србија докапитализовати Комерцијалну банку и да ће се то урадити можда чак и пре него што већина људи очекује, јер је то добро и за банку, а још више за државу.


Да ли треба приватизовати једину банку у власништву државе?

- Држава је добар и професионалан власник Комерцијалне банке већ годинама. Уколико се такав однос настави, свакако да држава треба да остане власник. Сам потез докапитализације банке говори о великој одговорности како Владе, тако и свих државних структура. Сада се у кризи показало колико је важна улога јаке државне банке. Она може добро да ради, да подржава пројекте попут субвенционисаних кредита и пољопривреде, као и остале програме које доноси Влада у борби против кризе. Србија је једина земља у окружењу која има државну банку, која се годинама више него успешно бори са међународним банкама на свом тржишту.


ММФ сматра да све треба приватизовати?

- Генерални став је да ничије савете не треба слепо слушати. Бирате чије ћете савете саслушати, анализирате их пажљиво, посебно кад долазе од тако угледних институција каква је ММФ, али је коначна одлука увек само ваша. Мислим да тако како поступамо у приватном животу, треба и у послу. Не може нико други боље од вас самих да разуме позицију у којој се налазите, поготово сада у кризи.


Шта ће се десити ако држава не докапитализује банку?

- Држава до краја године треба да издвоји око 110 милиона евра у те сврхе, да би и даље задржала учешће од 42,6 одсто. У случају да то не учини, практично би страни инвеститори могли да имају више од 50 одсто власништва у Комерцијалној банци. Економски нерационално би било да држава својим нечињењем нанесе штету сама себи. Држава тако не би искористила права за која се изборила у веома тешким преговорима са ЕБРД-ом 2009. Тада је урађен изванредан професионални потез, јер је у моментима кризе Комерцијална банка успела да ојача капитал и остане у врху српског банкарства.

Пресс (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/199958/Dr%C5%BEava+mora+da+zadr%C5%BEi+Komercijalnu+banku.html)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: peraazdajic Јануар 31, 2012, 15:18:31
Ћаоске,  >:( >:( >:(



уторак 31.01.2012 | 08:19

Повећати ПДВ пре избора, криза је
Извор: Тањуг

Београд -- Економиста Светске банке за Србију Жељко Богетић каже да Влада Србије треба да размишља о резервним акцијама пре избора, једна од таквих је повећање ПДВ.

Разлог за додатне мере, каже Богетић јесте очекивани нижи привредни раст, односно мањи прилив у буџету.

"Економске прилике су такве да су корективне мере неопходне и на расходној и на приходној страни буџета. Основни инструмент, највећи и најпродуктивнији за владу је ПДВ јер даје доста прихода и економски је неутралан", рекао је Богетић.

Он је додао да је "тај порез постављен на најширу могућу базу и највише је фер, јер то није порез који узима од једног и даје другом".

"Мали пораст оптерећења од једног или два процентна поена могу значајно повећати пореска средства, тако да расходи не буду драстични", сматра Богетић.

Он је указао да "економско окружење и криза не познају изборе".

"Опште економско и спољнотрговинско окружење се погоршавају у Европи у односу на оно што је очекивано пола године уназад. То значи да ће привредни раст у Србији бити спорији од 1,5 одсто на колико је базиран буџет за 2012. Тражња за српским производима у иностранству биће нижа, што значи и мањи прилив средстава у домаћу привреду", рекао је Богетић.

Према његовим речима, то се директно одражава на мање буџетске приливе ове године.

"Зато је паметно размишљати о мерама попут повећања стопе ПДВ-а одмах и не чекати да избори прођу, јер се економске прилике могу погоршати и онда би мере које се донесу касније биле много болније", рекао је Богетић.
-------------------------------------------------------------------

Ево како влада мисли да намакне паре за изборе, или за ону Смедеревску железару коју су амери оставили (баш после одбијања на референдуму да се тамо гради рафинерија)






Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Фебруар 03, 2012, 06:27:47
КОЛИКО ЋЕ КОШТАТИ БУЏЕТСКО СПАСАВАЊЕ АМЕРИЧКОГ U.S.STEEL-a?

(http://www.standard.rs/images/stories/2011/nin31012a.jpg)


Какву улогу може да одигра само један амерички долар или боље речено у коликом проблему су домаћа и светска економија најбоље илуструје продаја железаре у Смедереву коју су 27. јануара договорили Америчка компанија Ју-Ес-Стил (U.S. Steel) и Влада Србије. „Држава је ову компанију купила да спречила катастрофалне последице по привреду и оне који живе од железаре. План Владе је да одржи производњу, а били би смо срећни ако би за 15 дана нашли новог стратешког партнера“, рекао је премијер Мирко Цветковић. Међутим, тврдње премијера су једно, док чињенице и бројке говоре нешто сасвим друго. Продаја железаре проузрокована је непремостивим губицима на путу од производње до продаје челика на светском тржишту, те то намеће оправдано питање колико ће буџет државе на крају коштати ова нездрава и изнуђена инвестиција и да ли се агонија за око 5.500 радника само привремено одлаже док не прођу избори у Србији!? „Ако су американци имали 100 милиона евра губитка на годишњем ниво, мићемо имати више од тога“, обећава премијер Цветковић. Како онда убедити гиганте из Русије, Кине или Индије да инвестирају у ово предузеће?!

Најављен колапс

Агонија Ју-Ес-Стила Србија почела је недавно када је страно руководство ове компаније саопштило да су њени финансијски резултати неприхватљиви и да настоји да истражи све могућности у циљу побољшања тренутне ситуације, стављајући акценат на веома тешку ситуацију у Јужну Европу, односно на своје постројење у Смедереву.
Као „хладан туш“ радници смедеревске железаре примили су ову вест, док им је истовремено 9. јануара, као једна од кључних мера власник из Питсбурга, уз надокнаду од свега 60 одсто пуне зараде одређено скраћење радне недеље за један дан. А томе је иначе предходило гашење, односно стављње у „тихи“ режим рада једне од две високе пећи у железари, што је већ виђено почетком 2009. године, када је примарна производња привремено обустављена на шест месеци. По истом рецепту радна недеља са пет на четири дана смањена је и за челичану Ју-Ес-Стила у Словачкој и у тој држави ова привремена мера је на снази до 1. фебруара, када отпочиње производња у пуном капацитету. Своје потезе менаџмент Ју-Ес-Стил образложио је под фирмом економске кризе која се одразила на светско тржиште челика, што је у први мах власт у Србији прихватила без великих тензија све док враг није однео шалу.

Без обзира на то што је функцинисање железаре у Смедереву било проблематично током целе 2011. године Влада Србије се у јавности није оглашавала као да то није било питање од општег прворазредног и националног значаја. Шта се иза брда ваља јасно је било већ 23. јануара када је један дневни лист (иначе под директном контролом режима) ексклузивно обавио шокантну вест да постоји опција да држава преузме железару, уколико менаџмент Ју-Ес-Стила у Питсбургу одлучи да дефинитивно угаси обе пећи и тиме заустави производњу. Реагујући на ову вест коју је лансирао „одлично обавештени извор“ медијима је, из кабинета председника Владе Мирка Цветковића, стигла потврда да је Влада у сталном контакту са менџментом Ју-Ес-Стила, али да се због потписаног уговора о поверљивости не могу износити никакви детаљи. Неизвесност, нетранспарентност Владе Србије и медијске спекулације с разлогом су додатно унеле страх у домове 5.500 радника Ју-Ес-Стила, али и у домове још око 1.000 радника који индиректно зависе од овог предузећа. За град у коме је запослено свега 18.500 становника питање будућност железаре је питање свих питања.

Србији дугови

Преговоре између америчког власника Ју-Ес-Стила и Владе Србије вођени су у оквиру радне групе коју је предводио блиски премијеров сарадник, односно државни секретар у Министарству финансија Душан Никезић. Реч је иначе о сину Звонимира Никезића власника консултантске фирме CESMecon, у којој је премијер Цветковић некада био запослен и која је учествовала у корупционашком процесу приватизације у Србији. За релативно кратко време српска и америчка страна постигли су договор да Србија откупи железару Ју-Ес-Стил и то за симболичних један долар. Како се дошло баш до ове цифре вероватно ће бити јасније ускоро када се обелодани купопродајни уговор и све обавезе које од америчке стране преузела држава на себе. „Железара нема никаквих задужења и кредита према банкама“, рекао је премијер Мирко Цветковић. Ова информација сама по себи не може бити ваљан аргумент да Ју-Ес-Стил баш никоме и ништа не дугује, јер да је то тако онда би сигурно била постигнута реалнија, а не симболична купопродајна цена. Право је питање колико износе неизмирена дуговања железаре према радницима, добављачима и Пореској управи?!

Док се у јавности још спекулисало да би држава могла да постане власник железаре једн од критичара овог плана био је економиста Бошко Мијатовић који је упозорио да је власт погрешила тако што је исхитрено реаговала на проблеме Ју-Ес-Стила. „Тиме што се одмах јавила и рекла да је спремна да уложи у железару, држава је само побољшала преговарачку позицију Ју-Ес-Стила“, сматра Мијатовић. Према његовим речима држава је требало да остане по страни, препусти власнике да сами нађу купца међу раније заинтересованим кинеским или индијским компанијама. Мијатовић иде корак даље па оцењује да би за државу „било боље да железара оде у стечај и да се реши дугова, а да је затим Србија преузме“, јер како објашњава „постоји ризик да дугови од 150 милиона евра буду остављени држави“. У којој мери је пословање Ју-Ес-Стила финансијски отежано указују занични подаци из финансијског извештаја који је објављен у бази података АПР-а. Губитак Ју-Ес-Стила у за 2011. годину још увек није исказан, док су губици у 2010. години званично износили 15 милијарди динара или 150 милиона евра, а у 2009. години били су 14,6 милијарди, односно 146 милиона евра!

Држава помагала

Колапс Ју-Ес-Стила у Србији није само последица економске кризе већ је у питању демонстрација силе и образац суровог Западног неолибералног капитализма. Уз помоћ појединих амбасадора, страних министара и тадашње Владе ДОС-а, американци су 2003. године приватизовали или боље речено преотели САРТИД по цени од свега 23 милиона долара, остављајући Србији дугове од 1,7 милијарди долара. Само по основу еколошких такси (2008.-2011.) држава је американцима отписала више од 400 милиона динара колико је требало да се слије у буџет. Нико поуздано не зна које је све олакшице и погодности је Влада омогућила Ју-Ес-Стилу на уштрб домаће привреде и буџета. Градоначелник Смедерава из редова ДС-а каже да је буџет града Смедерева у минусу због одлуке да се таксе умање и сведу на ону меру колико су то власници Ју-Ес-Стила могли да плате, а зарад подршке компанији да настави са радом. Реч је пре свега о таксама за коришћење обала Дунава у пословне сврхе која је са 100 динара смањена на 0,5 динара по квадратном метру, а според тога мањена је и еко-такса. Неке информације из синдикалних кругова указују да је Ју-Ес-Стил од Владе Србије захтевао одређене уступке и погодности у погледу коришћења железнице, док пак струге стране појављују се информације да су американци куповали струју под повлашћеним условима.

Тек предстоје проблеми

Подаци Светске банке говоре да је железара у Смедереву највећи извозник који има учешће од 13 одсто у укупном извозу Србије и произвела је у челик 2010. године у вредности од 1,3 милијарде долара. У овом кризном моменту производња Ју-Ес-Стила је 1,1 милион тона челика годишње, док су укупни капацитет железаре 2,2 милиона тона. Пад цене челика на светском тржишту проузроковао је такве ефекте да предузеће губи 100 долара по свакој произведеној тони, што се директно одражава на лош пословни резултат. Последица колапса Ју-Ес-Стила одражава се и на буџет Града Смедерева, јер порез на фонд зарада овог предузећа чини готово четвртину прихода градског буџета који износи 2,6 милијарди динара. Штету трпе и Железнице Србије с обзиром да је то државно предузеће реализовало око 40 одсто превоза управо за потребе производње у Ју-Ес-Стилу. Једном речју колапс Ју-Ес-Стила у Смедереву производи ланчану реакцију која више неће бити брига америчког власника већ искључиво Владе Србије и пореских обвезника.

Не треба заборавити да је држава већ једанпут на себе преузела апсолутно све дугове железаре и то још 2003. године када је Сартид продат американцима. Због тога данас формално предузеће које је у стечају Сартид а.д. из Смедерево има неизмирене пореске обавезе према буџету од 5,5 милијарди динара, што је приближно око 55 милиона евра. Ако је само за плате радника железаре тренутно потребно 200 милиона динара месечно, онда би Влада била у обавези да за ту намену у 2012. години из буџета Србије издвоји 2,4 милијарде динара, односно 24 милиона евра. А где су тек пратећи трошкови отежане производње и неизмирене обавезе према добављачима?! Уколико се у скорије време не пронађе потенцијални купац или стратешки партнер за преузимање железаре, отвара се питање да ли ће, с обзиром на ствоју рестриктивну политику, ММФ толерисати политичко и буџетско субвенционисање овог предузећа. Најгори могући сценарио би био то да режим Бориса Тадића покаже бригу и солидарност према радницима Ју-Ес-Стила краткорочно, односно све док се не окончају избори у Србији, а да након тога предузеће дефинитивно обустави ради и да се 5.500 људи избаци на улицу.

Иван Нинић (http://srb.fondsk.ru/news/2012/01/31/koliko-he-koshtati-budetsko-spasavane-americhkog-u.s.steel-a.html)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Cuburac Фебруар 03, 2012, 09:57:51
Kratka statistika:

Yu - Es - Stil Kompanija

5,500 radnika
5% ukupne proizvodnje srpske privrede
14% ukupnog izvoza cele drzave

Pa sta onda ta drzava radi, proizvodi ili vredi?

Jena obicna celicana kojoj je najveci izvor sirovina bio celik iz vojnih rezervi, znaci srpsko naoruzanje, topovi, tenkovi i sve sto smo imali. Zaduzenje koje su ostavili nije 140 i nesto miliona Eura nego 180+ miliona Eura. Struju nisu placali. Kupili su celicanu za 20 i nesto miliona dolara, pa toliko kosta skuplja kuca na Beverli Hilsu, istopili naoruzanje i od njega pravili celicne limove koje su izvezli, samo sto te pare nikada nisu ni stigle u Srbiju. Nema vise sta da tope, zavrsili su posao po naredjenju i vratili nam celicanu. Velikodusno za US $ 1.00. Bas im hvala.

Ovi nasi se nesto kao hvale da su uzeli Strid nazad od Amera. Kao satro svetska kriza je sve to izazvala. Koja bre kriza, celik se svugde prodaje bez problema.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Фебруар 11, 2012, 10:04:10
Привреда неће преживети пад динара

Грађани и привреда због драстичног пада динара од почетка године тренутно су дужни банкама чак 79 милијарди динара више него последњег дана прошле године.


(http://www.smedia.rs/biznis/slike/news_33282.jpg)

Динар је од почетка године изгубио око шест одсто вредности а начајнијем паду је током претходних неколико дана. Тачно толико је у домаћој валути порасла и задуженост предузећа и грађана који су узимали зајмове у еврима, а таквих је највише.

Рачуница је једноставна: дуг привреде на крају прошле године, према званичним подацима, износио је 1.352 милијарде динара, што је по тадашњем курсу од 104,6 динара за евро било око 12,9 милијарди евра. Како је од тада домаћа валута ослабила на 109,2 динара за евро (данашњи средњи курс), дуг привреде порастао је на 1.413 милијарди динара, односно за 61 милијарду.

С друге стране, грађани су последњег дана децембра на име индексираних кредита банкама дуговали око 382,34 милијарде динара или 3,7 милијарди евра. Сада је тај дуг већи за 17,7 милијарди динара и престигао је 400 милијарди динара.

Власник ИТМ групе Топлица Спасојевић каже да су губици привреде због слабљења динара огромни и за многе фирме неиздрживи. "Чак 90 одсто српске привреде неће преживети ако курс евра оде на 115 динара. Ако нема кредита и ако они нису доступни, Србија је осуђена на економску изолацију", наглашава Спасојевић за Пресс.

Зашто НБС касни са интервенцијама

Огласила се јуче и НБС, којој многи замерају да је закаснелом и недовољном интервенцијом допринела дивљању курса. У саопштењу централне банке стоји да су кретања на девизном тржишту у последњих неколико дана последица веће тражње домаћих предузећа за девизама. "Разлог за то је углавном увоз енергената који је нешто већи од уобичајеног, а у последња два дана присутни су и значајни утицаји привремених психолошких фактора", навели су из НБС.

Смедиа (http://www.smedia.rs/biznis/vest/33282/NBS-Dinar-Pad-dinara-Kurs-dinara-Privreda-Privreda-nece-preziveti-pad-dinara-Toplica-Spasojevic-nece-preziveti-pad-dinara.html)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Фебруар 12, 2012, 13:14:34
ЗАПАДНИ ЗЕЛЕНАШИ У СРБИЈИ


Док су грађани, привреда и држава заробљени у финансијском глибу неликвидности и грцају у дуговима, једино банкарски сектор у Србији може актуелну кризу да „књижи“ као велики успех. Банке из западних земаља успеле су да кризни моменат у Србији потпуно преокрену у своју корист, јер је преокупација новцем присутнија него икада. Код њих зајми држава за финансирање буџетског дефицита, локална самоуправа за финансирање текуће ликвидности, јавна предузећа за покривање губитака и исплате плата, привреда да би предупредила стечај, а грађани ради пуког преживљавања. За првих шест месеци 2011. године, 25 банака које послују на тржишту Србије, пре опорезивања, остварило је добит од 17,8 милијарди динара, што је за 17 одсто више него у односу на исти период 2010. године. Такође, подаци Народне банке Србије (НБС) говоре да је у првих шест месеци 2011. године, губитак од 4,4 милијарде динара остварило 9 банака, али оне чине свега 15 одсто активе целокупног банкарског сектора.

Криза погодовала банкама

Заједно са порастом шестомесечне добити расла је и укупна актива банкарског сектора у Србији, која је на крају јуна 2011. године износила 2,4 милијарде динара, што је за око 5,7 милијарди динара више него у истом периоду претходне године. Највећу добит пре опорезивања остварила је Банка Интеза и то 5,2 милијарде динара, затим Уникредит бележи добит од 3,1 милијарду, Рајфајзен 2,6 милијарди, Комерцијална 2 милијарде, ЕФГ Евробанка 1,5 милијарди итд. Међу губиташима се истиче ОТП банка, која је за пола године изгубила 1,5 милијарду динара, затим Алфа банка бележи минус од милијарду динара, док је преосталих 7 банака остварило губитке који су појединачно мањи од 900 милиона динара. Кључ успеха италијанске Интезе лежи у чињеници да ова банка има највећу активу од 357 милијарди динара. Са активом од 257 милијарди динара, на другом месту је претежно домаћа Комерцијална банка. Далеко иза ове две банке, на трећем месту, налази се Уникредит банка из Италије, са активом од 166 милијарди динара.

На раст активе и добити банака директно утичу зеленашке каматне стопе и значајна кредитна активност банкарског сектора у Србији. Да је тако, говори податак НБС-а да је укупна кредитна активност банака у 2010. години износила 1,278 милијарди, затим у 2009. години 1,685 милијарди, да би на дан 30. јуна 2011. године достигла 1,721 милијарду динара. Задуживање државе, привреде и становништва се из месеца у месец креће муњевито, па је тако од априла до краја јуна 2011. године, кредитна активност банака увећана за 33 милијарде, односно достигла је рекордан износ од 1,721 милијарди динара. Ко се у Србији, за свега три месеца, задужио за 33 милијарде? То су приватна, односно јавна и друга предузећа са 3 милијарде (дугују 940 милијарди), становништво за 18 милијарди (дугује 513 милијарди), друге финансијске организације за 4 милијарде и непрофитне институције за 11 милијарди. Од ових пласмана јавни сектор је умањио своја дуговања за 3 милијарде, али потраживање банака од тог сектора износи 210 милијарди динара.

 
Зеленашке камате

Намеће се питање на чему банке у Србији темеље своју астрономску добит. Без обзира да ли је у питању економска криза или не, банке настоје да на финансијском тржишту пласирају и продају своју робу, а то је новац. Разумљиво је да ће у годинама кризе потражња за новцем бити драстично већа него иначе што је случај у последње три године. Западне банке у Србији на најбруталнији начин су злоупотребиле актуелни тренутак за „драње коже с леђа“ и „шишање“ својих клијената, без обзира да ли је реч о држави, привреди или становништву. Недавно је Економски институт, који је иначе у власништву Данка Ђунића и функционера ДС-а Александра Влаховића, урадио једно истраживање у сфери банкарског сектора. Према резултатима истраживања, Србија је са просечним каматама за стамбене кредите од 5,82 одсто, земља са највећим банкарским каматама у Европи, где је просечна каматна стопа за ову врсту кредита 3,26 одсто. Иста је ситуација и са инвестиционим кредитима, који у еврозони бележе просечну каматну стопу од 2,93 одсто, а у Србији чак 7,89 одсто.

Да је домаћа и светска економска криза, као изговор за високе каматне стопе, послужила банкама у Србији, говоре бројке које датирају из времена пре него што је криза захватила финансијско тржиште. Током 2006. године, просечна каматна стопа на краткорочне кредите у евро валути износила је у Србији око 19,6 одсто. У исто време, суседна Румунија је имала каматне стопе од 6,5 одсто, Хрватска 5,24 одсто, Бугарска 6,76 одсто итд. Када су у питању краткорочни кредити, висина просечне камате у Србији 2006. године кретала се око 11 одсто, док је код Хрвата била 5,19 одсто, у Бугарској 7,95 одсто, Румунији 8,1 одсто итд. Дакле, у континуитету банке са Запада „шишају“ грађане Србије, само што, у периоду од 2008. до 2011. године, за такво „шишање“ користе фамозну светску кризу као аргуменат који једноставно није утемељен. Права истина и суштина проблема је у томе што пуних 10 година режим у Србији, односно Народна банка Србије, својим мерама и потезима пружа подршку зеленашима са Запада, не штитећи притом интересе грађана и привреде Србије.

 

НБС ради у корист Западних банака

Неколико фактора утиче на висину каматне стопе на банкарском тржишту сваке државе и банке се често позивају на те параметре. Наиме, висина камате зависи од врсте кредита, рока на који се средства уступају, средстава обезбеђења наплате потраживања, услова на тржишту, конкуренције, стопе инфлације, као и кредитног рејтинга земље. На бази ових макроекономских кретања Извршни одбор Народне банке Србије утврђује висину референтне каматне стопе, која је параметар на основу ког пословне банке одређују своје каматне стопе. Изврни одбор НБС донео је, 10. новембра 2011. године, одлуку да смањи референтну каматну стопу за 0,75 одсто процентних поена, тако да она износи 10 одсто. Међутим, овако висока референтна каматна стопа и даље је алармантна и истовремено погодује и држави и западним банкама, а штети српској привреди и грађанима. Високом референтном каматном стопом централна банка покушава да вештачки одржи курс и инфлацију, али и да без проблема распрода што више државних хартија од вредности, из којих се финансира дефицит буџета.

Подаци НБС указују да су пословне банке у Србији, закључно са јуном 2011. године, инвестирале у државне хартије од вредности 170 милијарди динара. Због тога се банке које послују на домаћем тржишту, све више опредељују за куповину државних записа, што им је постало најлакша, најбржа, најсигурнија и најисплативија инвестиција. Како је у периоду кризе НБС повећавала референтну каматну стопу, тако је потражња банака за државним записима била већа. Истовремено су привреда и грађани код тих истих банака били принуђени да се задужују и да прихватају „зеленашке“ каматне стопе. Док се то све дешава у Србији, августа 2008. године, највећа референтна каматна стопа Европске централне банке, у моменту најдубље кризе, износила је максималних 4,25 одсто. Временом је постепено опадала, да би, у марту 2009. године, дошла на ниво од 1,5 одсто, и данас је скоро седам пута мања него у Србији.

Индикативно је да је референтна каматна стопа НБС, на почетку кризе, 2008. године, износила 10 одсто, да би до јуна 2008. године достигла 15,75 одсто. У новембру исте године коригована је на 17,75 одсто, да би у већ децембру достигла рекордних 17,76 одсто. Затим је током 2009. године, сваког месеца, опадала за око 1 процентни поен и то са 16,5 одсто на почетку године, до 9,5 одсто на крају године. Ова каматна стопа централне банке варирала је од 8 одсто у мају 2010. године, до 12 одсто у априлу 2011. године, да би у октобру била установљена на 10,75 одсто. За све то време држава је одржала на десетине аукција, на којима је вршила продају хартија од вредности по атрактивним каматним стопама које су углавном биле у границама или изнад референтне каматне стопе.

Динкићево (зло)дело

У Србији се током последње деценије, преко грбаче привреде и грађана који плаћају зеленашке камате страним банкама, води тзв. рестриктивна монетарна политика, за коју режим тврди да одржава макроекономску стабилност земље. О томе коме таква политика погодује сведочи податак да је највећа ставка у добити банака у првих шест месеци 2011. године био приход од камата (59,2 милијарде динара), који чини 77 одсто њиховог добитка. Не треба занемарити ни приход од накнада и провизија који износи 16,9 милијарди или 22 одсто од укупне добити банака. Захваљујући првенствено Комерцијалној банци, домаће банке, и то њих 12 у којима је присутан домаћи капитал, на крају јуна 2011. године учествују са 24 одсто у добити банкарског сектора, са 27 одсто у укупној активи и са 29 одсто у укупном броју запослених. Међународне финансијске институције искористиле су кризу да 2009. године убеде режим у Србији да у наредном периоду држава треба да елиминише својих 42,5 одсто удела у Комерцијалној банци.

Реформу банкарског сектора, који данас броји „армију“ од 29.925 запослених, након 2001. године спровео је лидер Г17 плус Млађан Динкић и њен смисао је да цела Србија, десет година касније, постане роб у канџама 21 стране банке. Динкић је домаће банке успешно ликвидирао, а домаће финансијско тржиште капитала препустио банкама из Италије, Аустрије, Америке, Француске, Грчке, Немачке, Белгије... Из Руске Федерације, од 2008. године, присутна је само Московска банка. Остале руске банке до сада нису показале интересовање за тржиште Србије, због очигледне свести да би режим у Србији и западни центри моћи саботирали њихов долазак и слободно тржишно пословање.
 

Иван Нинић (http://srb.fondsk.ru/news/2012/01/04/zapadni-zelenashi-u-srbiii.html)


(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/203084/i/1/NOVICA%20KOCIC%20NG.jpg)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Фебруар 15, 2012, 07:26:25
Евро до избора цупка, после скаче


БЕОГРАД – Динар се јуче опоравио, после петодневне тенденције пада вредности према евру, и званична средња вредност сада износи 108,2612 динара за један евро.


Економиста Љубомир Маџар сматра да су прошлонедељне флуктуације биле кратког даха и неизбежне, али да такве осцилације углавном не праве веће штете.

(http://www.pravda.rs/wp-content/uploads/2012/02/Untitled-192.jpg)

- То што је динар почео да цупка, узроковано је кризом и чињеницом да је ММФ, замрзавањем аранжмана из предострожности, вредног преко милијарду евра, повукао нашу власт за уши. Пад вредности динара био је на граници озбиљнијег слабљења, али ипак евро није алармантно ојачао. Очекујем, међутим, да домаћа валута почне да слаби, иако то има одређене негативне последице по дужнике, јер је целу деценију била прецењена. Србија је мала земља и доста робе мора да увезе, а то не може ако не извезе оно што произведе да би могла да обезбеди девизе. Динар би морао да депресира како би подстакао извоз. Слутим да ће се власт до избора, дакле из политичких разлога и без економске рационалности, трудити да динар не девалвира због грађана и привреде, који су кредитно задужени. Када власт добије гласове бирача, невоља ће их натерати да смелије девалвирају вредност домаће валуте и режу плате и пензије. То су, напросто, силе које ће деловати саме по себи – каже Маџар.

Раст евра, према речима Млађана Ковачевића, члана Научног друштва економиста, није пролазног карактера и динар се неће вратити на претходни ниво око 104 динара за евро, јер тај скок није последица повећаног увоза енергената и доспелих рата иностраних кредита, него је тражња за девизама драстично већа.

- Инвеститори који имају капитал више нису спремни да динаре улажу у куповину државних хартија, јер се плаше да ли ће држава моћи да сервисра обавезе, због чега сматрају да им је мањи ризик да купују девизе. Раст курса је и последица неизвесности због аранжмана – сматра Ковачевић, и додаје да би Народна банка требало да интервенише у наредних месец-два са 200 до 300 милиона евра да би се курс вратио на претходни ниво. Ковачевић истиче да ће НБС то највероватније и учинити, јер је стабилност курса битна за политичку елиту због гласова бирача.

Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић изјавио је јуче да ће централна банка учинити све што је неопходно да спречи прекомерне дневне осцилације курса и осигура стабилност девизног тржишта, оцењујући да су девизне резерве од 11,6 милијарди евра више него довољна гаранција за то. Домаћа валута је јуче, иначе, ојачала за 0,8 одсто, без интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту.

У току прошле седмице НБС је два пута интервенисала продајом укупно 78,5 милиона евра на девизном тржишту, да би спречила превелике дневне осцилације курса.
Опоравак тек 2013.

Опоравак привреде Србије и снижавање инфлације у великој мери ће зависити од развоја ситуације у зони евра, каже вицегувернер Марковић. Он је оценио да би до видљивијег опоравка српске привреде могло доћи тек 2013. године, што ће у великој мери зависити од динамике раста светске привреде.

Расте кредитна задуженост

Привреда, предузетници и грађани у Србији у јануару су банкама дуговали 1.963 милијарде динара, што је 3,4 одсто више него на крају 2011. године. Кредити привреде износили су 1.325 милијарди динара и за 4,1 одсто су већи него у децембру прошле године, док је дуг становништва повећан за једна одсто, на 551,9 милијарди динара, што је један проценат више. Предузетници су на крају јануара били задужени 85,8 милијарде динара, што је за осам одсто више него претходног месеца.

Правда (http://www.pravda.rs/2012/02/13/evro-do-izbora-cupka-posle-skace/)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: peraazdajic Фебруар 20, 2012, 14:57:45
Ћаоске,  >:( >:( >:(


ММф предлаже Србији већи ПДВ и дужи радни век

БЕОГРАД - Међународни монетарни Фонд предложзиће новој влади Србије да размотри повећање пореза на додату вредност (ПДВ) и да спроведе реФорму пензијског система, пише данашњи "Блиц".

Лист наводи да је имао увид у препоруке мисије ММф-а по повратку из Београда у Вашингтон, које, између осталог, садрже повећање ПДВ-а, смањење масе плата које се исплаћују из буџета, повећање броја пореских обвезника, као и смањење субвенција.

ММф ће доћи у Србију тек када буде Формирана нова влада, али за наставак аранжмана захтева постизање договора о три тачке - ребалансу буџета за 2012. годину, усвајању средњорочног програма који би смањио задуженост земље, као и о убрзању структурних реФорми, наводи "Блиц".

Како преноси лист, ММф предлаже да нова влада размотри могућност спровођења пореске реФорме која би подразумевала смањење пореза на доходак и добит, док би порез на имовину и ПДВ требало повећати.

"Следећа влада требало би да размотри могућност пореске реФорме која би подразумевала смањивање директних пореза (порези на добит и доходак). Tо би предвиђало и смањивање социјалних давања, а повећање индиректних пореза (ПДВ, царине, и акцизе) и поразе на имовину", пише "Блиц".

Како се наводи, тако би се смањио деФицит буџета, подигла конкурентност извозног сектора, стимулисало запошљавање и смањила сива економија.

РеФорма је потребна и да би обезбедили еФикаснији, Фер и одржив пензијски систем, наводи се у препоруци.

Мисија објашњава да би с оваквим пензијским системом Србија имала две опције: или да смањи пензије или да подигне старосну границу и повећа број радника.

У ММф-у сматрају да је друга опција пожељнија, јер би у супротном наша земља морала да спусти пензије на друштвено неприхватљив ниво. "За следећу владу и парламент биће приоритет да подигну еФективну старосну границу за одлазак у пензију", преноси "Блиц".

Извор: http://gorandavidovic.com/forum/showthread.php?t=4409


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: peraazdajic Фебруар 20, 2012, 16:51:43
Ћаоске,  >:( >:( >:(


ГРЧКИ СЦЕНАРИО: ММФ И ТАДИЋЕВ РЕЖИМ НАВЛАЧЕ СРПСКОМ НАРОДУ ОМЧУ ОКО ВРАТА…

18 фебруар 2012, ФБР

Пише: Миодраг Новаковић

(http://facebookreporter.files.wordpress.com/2012/02/m-novakovic-back-cover.jpg?w=231&h=300)

Ако смо се и понадали да не може да буде горе, и да у овом нашем балканском тунелу (читај евроатлантској чекаоници смрти) мора и да засија светло- „наш“ режим у сарадњи и „дослуху“ са својим евроатлатнским господарима и „ммф колонизаторима“ нам спрема последњи ударац, дизајниран да нас економски дотуче и од нас направи још јевтиније „евроатлантске робове“…

Како сазнајемо из више извора представници највеће финансијске криминалне организације у свету, такозваног ММФ-а, током недавног јавног митинговања у Београду- састали су се иза затворених врата са представницима однарођеног Српског режима и тајно договарали како да Српски народ, нарочито онај већински део- социјално обесправљен и економски поражен, жедан преведу преко воде, и увале у још већу беду.

Педантни финансијски неоколонизатори (ММФ)- свесни Тадићеве безизлазне политичке ситуације, и опасности у којој би се нашао њихов „нови балкански поредак“ падом издајничког Српског режима- су одлучили да стварне чињенице о катастрофалном економском стању и лошем пословању Српске владе, саопште у лице својим „београдским пуленима“ иза затворених врата. То су урадили свесно и плански, покушавајући да сакрију ту чињеницу од наше јавности пре пролећних избора- како би побољшали шансе „умирућег“ Српског режима на долазећим пролећним изборима.

Ова прљава игра- међународна (западна) завера је откривена захваљујући „неким“ изворима из Српске владе, који су ту информацију доставили новинским агенцијама.

Новинарима Блица је дата на увид препорука ММФ-а Србији- из које се види да ММФ захтева од Србије (али, овде наглашавамо, после избора!?) да се, пре свега, „тајкунима“ и приватним корпорацијама смањи порез на добит и доходак, а да се народу уведу додатне дажбине- повећање пореза на додатну вредност, смањење плата и у свим јавним секторима, смањење свих субвенција из државног буџета, подизање старосне границе за одлазак у пензију (по принципу „ради док не цркнеш“), повећање царина и акциза…

ММФ је по свом повратку (из Београда) у Вашингтон разрадио тај „грчки сценарио“ за Србију у детаље. Тадићевом режиму је претходно саопштено да ММФ има прецизна сазнања о прекорачењу дозвољене потрошње буџета у 2011, нагласивши да је Српска влада прекорачила дозвољени дефицит у буџету за пет милијарди динара.

Имајући у виду тренутну политичку и економску нестабилност, и неизвесност око исхода пролећних избора, ова међународна финансијска мафијашка организација је замрзла све кредитне аранжмане са Србијом (осим можда оних везаних за „кркобабићеве пензионере“- јер су они традиционални „режимски гласачи“ и једина „растућа класа“ у биолошки умирућој Србији).

ММФ је на састанку у Вашингтону припремио нове захтеве за будући Српски режим- који осване на власти након пролећних избора, вероватно се надајући да ће и тај режим, попут овог данашњег Тадићевог, деловати у корист евроатлантских колонизатора, а не у интересу властите нације. Ти захтеви (ултиматуми) између горе већ наведених, подразумевају и ребаланс буџета Србије за 2012, усвајање средњорочног програма и убрзавање „структурних реформи“!?

Наравно да највећи део овог пакленог плана- који неодољиво подсећа на „грчки сценарио“ (са једним изузетком- Србија није чланица ЕУ- али се ипак под овим издајничким режимом безусловно подаје свим уценама евроатлантских колонизатора) није био предвиђен да процури у јавност, бар не пре избора…

Сада знамо да нам се одмах по избору спремају- поред оних „буквалних“ ЕПС маказа, који крећу у масовну принудну наплату дугова одмах по избору(о томе сам недавно писао, кликните овде за линк “У раљама режимских маказа…”)- спремају и ове још погубније „економске маказе“…

Очигледно је да су нам долазећи избори, можда и последња шанса да зауставимо ово планско уништење наше националне државе, нашег људског и сваког другог достојанства, и пре свега последња шанса да се изборимо за властиту слободу и слободу својих потомака. Јер живот без слободе и није више живот…

На крају подсетимо се речи нашег славног песника Алексе Шантића, које су данас актуелне више него икад пре:

„Ми знамо судбу и све што нас чека,

Но страх нам неће заледити груди!

Волови јарам трпе, а не људи -

Бог је слободу дао за човјека.“

Извор: Србски журнал (http://srpskizurnal.wordpress.com/2012/02/18/%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE-%D0%BC%D0%BC%D1%84-%D0%B8-%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2-%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D0%B2/)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: pidikanac Фебруар 20, 2012, 18:55:25
Миодраг Новаковић је искрен Србин, патриота и човек напредних идеја. Његови садржаји и теме које обрађује јасно га стављају на ону страну српске популације која свом снагом и умом, искрено ради на политичким променама у Србији.
Веома сам сретан да ми припада као искрен пријатељ и стални члан, учесник, рада Фејс Групе Сви Срби Света.

Искрено се надам да ће нам се и он једног дана придружити и помоћи овај пројекат, на коме се сви трудимо да Србији бар на неки начин помогнемо....


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Март 02, 2012, 03:35:49
ПАД ДИНАРА ПОДИЋИ ЋЕ ЦЕНЕ У МАРТУ И МАЈУ


Стижу нам два цунамија поскупљења

Црне прогнозе: Унија послодаваца Србије упозорава да НБС мора под хитно да реши проблем курса јер ће доћи до незапамћеног скока цена и великог незадовољства грађана.


(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2012/2/1/174938/pos4.jpg)

Због наглог слабљења динара грађани Србије треба да се припреме за чак два таласа поскупљења, први је већ почео овог месеца, а други стиже почетком маја, упозорава Унија послодаваца Србије. Они тврде да НБС мора под хитно да реши проблем курса јер ћемо у супротном бити сведоци незапамћеног скока цена у кратком року, али и све већег незадовољства грађана.
Колико је од почетка године ослабила куповна моћ грађана показују најновији подаци Завода за статистику. Тако је промет робе у јануару за чак 22,6 одсто мањи него у децембру прошле године.

Цитат
ШТА ПОСКУПЉУЈЕ

Први талас у марту

- бензин
- млечни производи
- шећер
- уље
- месо
- брашно
- храна у конзерви
- кућна хемија
- средства за хигијену
- риба
- вода
- сокови
- слаткиши
- јаја

Други талас у мају
- бела техника
- музички уређаји
- компјутери
- текстилна роба
- производи од гуме
- кућна хемија
- храна из увоза

Пет одсто скупље

У Унији послодаваца наглашавају да су произвођачи већ изменили цене прехрамбених производа, али да ће их поново подићи због курсне разлике.
- Мењали су цене због редовног годишњег усклађивања. Међутим, због скока евра готово све животне намирнице већ током марта поскупеће за још четири до пет одсто. Конкретно, веће цене имаће сви млечни производи, шећер, уље, месо... Такође, поскупеће сви увозни прехрамбени производи, попут конзервиране хране, рибе и различите врсте воћа и поврћа. Нове цене имаће и кондиторски производи, кућна хемија и козметика - наводи за Пресс Драгољуб Рајић из Уније послодаваца.
Он додаје да ће се усклађивање односити и на цене енергената јер увозимо и гас и нафту.
- Пошто је дошло до раста цена на светском тржишту у року од неколико дана, може се очекивати да ће и наше цене морати да се ускладе са курсом - навео је Рајић.

Цитат
Без намета на увоз телади и прасади

Влада Србије јуче је донела уредбу којом се укидају посебне дажбине за увоз телади, јунади и прасади ради смањења трошкова това и повећања понуде на домаћем тржишту. У Министарству пољопривреде је прецизирано да се олакшице користе за телад тежине до 80 килограма, јунад од 80 до 300 килограма, за које је царинска стопа била 12 процената, и прасади тежине до 50 килограма за које се царина плаћала 31,5 одсто.

И ту није крај, јер Србију након првог очекује и други талас поскупљења почетком маја.
- Техника ће морати у мају да поскупи, а то исто важи и за цене текстилне робе. Након првог таласа који ће опустошити новчанике грађана, овај други ће довести до тога да више нико неће ни носити новчаник, јер у њега, сем личне карте, неће имати шта да стави - илуструје Рајић.
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић тврди да је могуће да ће бити одређених притисака на цене. Он ипак не верује да ће прехрамбени производи поскупети.
- Може доћи до поскупљења кућне хемије, производа од гуме, ланаца, али не и хране. Влада Србије то неће дозволити - сматра Паповић.

Ограничена маржа


Иако је пре пет дана гувернер НБС Дејан Шошкић изјавио да курс неће утицати на инфлацију, јуче је покушао да исправи ову грешку.
- Централна банка не сматра да курс не утиче на цене, како су тврдили неки домаћи медији. Сасвим обрнуто, ми смо врло свесни тога да курс може утицати на инфлацију и финансијску стабилност. НБС ће наставити политику коју је и до сада водила, да циља инфлацију и да не циља курс. Али, такође да користи девизне резерве у смислу контроле инфлационих притисака, као и притисака који могу да угрозе финансијску стабилност земље, а она неће бити угрожена - истакао је гувернер.
Министар пољопривреде и трговине Душан Петровић најавио је јуче да ће и даље важити ограничена маржа на основне намирнице и да ће то и у будућем периоду омогућити да најважнији артикли у трговинама не мењају цене.
- Та уредба је дала резултате и никог није угрозила. То што су марже на основне животне намирнице ограничене на 10 одсто није проузроковало затварање малих трговинских радњи - нагласио је Петровић.

Пресс (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/206676/Sti%C5%BEu+nam+dva+cunamija+poskupljenja.html)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Март 02, 2012, 03:47:44
Ма, шта нас ово плаше са поскупљењима, јер не тако давно, чак јуче, министар
за пољопривреду и трговину, Душан Петровић,  изјави да грађани не треба да стрепе од поскупљења основних животних намирница јер ће држава учинити све у складу са законом да заштити угрожено становништво и то без угрожавања било чијих легитимних пословних интереса.

Благо нама када имамо овако брижне министре, још само када би им веровали, али није ни веровање у питању, него само то, када би они урадили оно шта говоре, нарочито када то изговарају у јеку изборне кампање.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Април 10, 2012, 09:11:12
Како ММФ "убија" српске банке

(http://srb.fondsk.ru/images/news/2012/04/03/s8509.jpg)

Планираном продајом акцијског капитала државе у преосталих 9 домаћих банака, актуелни режим Бориса Тадића не само да беспоговорно извршава још један у низу налога ММФ-а, већ се одриче 17,7 одсто садашњег удела у целокупном банкарском тржишту Србије, а становништво и привреду препушта у немилост западним банкама

Након 5. октобра 2000. године међународне финансијске институције, међу којима доминантну улогу имају ММФ и Светска банка, преузимају пуну контролу над јавним финансијама и тржиштем капитала у Републици Србији. Губитак финансијске суверености наше државе, најпре се осетио у банкарском сектору који је представљао најважнију окосницу за експресни и неконтролисани продор западног капитала у Србију. Све је почело када су четири велике, домаће банке ("Беобанка", "Југобанка", "Инвестбанка", "Београдска банка"), у којима је држава имала већинско учешће капитала, преко ноћи нестале. Над њима је, 4. јунуара 2002. године, тадашња ДОС-ова власт покренула стечајни поступак и то по добијеним смерницама и у координацији са ММФ-ом и Светском банком. О ревитализацији и евентуалној консолидацији ових гиганата се ни једног тренутка није размишљало, јер тако нешто нису допуштале "газде" из Вашингтона. Циљ је био да се са ликвидацијом све четири банке отпочне са тзв. "реформом банкарског сектора" у Србији, која ће резултирати продором западних банака на српско тржиште капитала и то на "мала врата".

Убрзо потом држава, привреда и становништво у Србији, постају масовно зависни од кредитних "услуга" западних банака, а постају и таоци папрених банкарских провизија и "зеленашких камата". Осим што систематски поробљавају своје клијенте, западне банке потискују и "гуше" рад неколицине "малих", односно преосталих банака чији је већински или мањински власник Република Србија. Такво отежавање услова пословања домаћих банака које је последњих година присутно, само представља увод у реализацију „пакленог плана“ који ће по налогу ММФ-а имплементирати Влада Србије. О чему је заправо реч?

 

Наређено да банке оду "на добош"

Када се говори о будућим правцима "развоја" нашег банкарског сектора, извесно је да је опредељеност и "пажња" ММФ-а, Светске банке, приватних западних банака и актелног политичког режима у Србији, сконцентрисана на то да се у потпуности заврши оно што је започето јунуара 2002. године. Другим речима, "газде" из Вашингтона се неће смирити све док не "елеминишу" и последњи проценат власничког удела који наша држава има, као мањински или већински акционар, у појединим банкама. У том смислу се актуелни режим Бориса Тадића, у тзв. "писму о намерама" које је 3. децембра 2009. године из Београда упућено директору ММФ-а у Вашингтон, обавезао да ће извршити приватизацију преосталих банака: "Државни власнички удели у банкама биће елеминисани чим то постане могуће", наводи се у писму које је послато ММФ-у.

У писму се даље објашњава да је „планирана приватизација четири банке у већинском државном власништву одложена због неповољних услова на тржишту“, и истиче се: „Ипак, до јуна 2010. године намеравамо да спојимо банку "Поштанску штедионицу" са "Привредном банком Панчево", као и да приведемо крају преговоре с приватним инвеститором о приватизацији "Credy bank". Што се тиче "Српске банке", још увек разматрамо опције које су нам на располагању. Уз то, намеравамо да до краја 2009 у сарадњи са осталим акционарима довршимо докапитализацију "Комерцијалне банке".

Дакле, јасно је да су овакво условљавање „изнедрили“ преговори српских власти са „газдама“ из Вашингтона, када је истовремено постигнут договор да ММФ Србији одобри кредитни стенд-бај аранжман вредан 2,9 милијарде евра. А да је то управо тако, индиректно је потврдио и државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић (ДС): „ММФ и Светска банка су тражили да за те банке припремимо мере у случају да дође до преливања проблема из реалног сектора у финансијски како би се знало да ли ће моћи да опстану. Једна од мера јесте и међусобно припајање тих банака. Али нико није рекао да то мора да се уради“, објасно је својевремено Слободан Илић. Он убеђује како тобож „Светска банка и ММФ не желе да ниједна банка дође у проблем“: „Зато су тражили од Србије да предузме мере да државне банке, које немају могућност да се докапитализују као приватне, не дођу у незгодну ситуацију и оду у стечај, што би по домино ефекту могло да се прошири на све друге“, каже Слободан Илић.  

 

Како распродати 9 банака?

Власничка структура актуелних банака које послују на српском тржишту капитала је таква да се чак 20 банака налази у већинском страном власништву, 5 банака у власништву страних и домаћих правних и физичких лица и 9 банака у којима учешће капитала има Република Србија. Практично гледано, продајом државног капитала у 9 банака, држава се потпуно повлачи са банкарског тржишта, а то другим речима значи да губи 17,7 одсто садашњег удела у целокупном банкарском тржишту Србије. И не само то, већ целокупно банкарско тржиште Србије, становништво и привреду препушта у немилост западним банкама. С обзиром да је реч о уцени ММФ-а, више не постоји дилема да ли ће се приватизација у скорије време реализовати, већ се намеће питање начина на који ће то бити учињено. У Влади Србије још увек немају одговор на ово питање, нити је дефинисана јасна стратегија по којој ће се вршити продаја мањинских и већинских пакета акција спорних банака. По првобитној препоруци ММФ-а, Влада Србије је још крајем 2008. године планирала да, ради лакше и брже продаје, споји четири велике у једну банке, па је с тим у вези урађен и елаборат од стране Агенције за осигурање депозита.

Планирано је било спајање „Српске банке“ (96,5 одсто у државном власништву), „Поштанске штедионице“ (63,7 одсто), „Привредне банке Панчево“ (92,9 одсто) и „Креди банке“ Крагујевац (55,1 одсто). Од овог плана се напрасно одустало, а режим је са „Новом кредитном банком“ из Словеније започео преговоре о продаји „Креди банке“. Иначе, „Креди банка“ је 2009. годину завршила са губицима од 475,7 милиона динара. Што се тиче „Поштанске штедионице“ и „Привредне банке Панчево“, Влада Србије је у јануару 2010. године формално одобрила њихово спајање, али практично до тога није дошло, иако је од тада протекло шест месеци. Код ове фузије проблематично је то што је "Привредна банка Панчево" пословну 2009. годину завршила са губицима од 1,9 милијарде динара, док је „Поштанска штедионица“ остварила добит од 1 милијарду у 55,6 милиона динара. Дакле, добит једне банке је довољна за покривање само половине укупних губитака друге банке, па се онда намеће оправдано питање зашто и од „Поштанске штедионице“ правити губиташа и обезвредити њену вредност пред потенцијалним купцима!?



Стране банке "пожељни" купци

Сем наведених пет банака, режим у Србији ће по налогу ММФ-а морати да прода мањинске власничке уделе које држава има у преостале четири банке и то у: „Јумбес банци“ Београд (21,2 одсто), „Агробанци“ Београд (20 одсто), „Привредној банци“ Београд (19,4 одсто) и „Чачанској банци“ Чачак (38,8 одсто). Када је реч о „Чачанској банци“, не треба искључити могућност да EBRD за багателу од Србије преузме акције, с обзиром да ова међународна финансијска институција већ поседује 24,9 одсто власничког удела споменуте банке. Међутим, за сада ипак није познато коме, када и по којој цени ће држава продати своје акције у наведеним банкама. Ризик да ће акције пре продаје бити обезвређене увек је присутан, а то нарочито постаје неминовност уколико режим уђе у директне, тајанствене и нетранспарентне преговоре са фаворизованим купцима. Досадашња пракса приватизације банака на тржишту капитала у Србијије показала да режим Бориса Тадића обично фаворизује стране купце, односно стране банке.

Тако је фебруару 2005. године „Јубанка“ из Београд (88,6 акцијског капитала за 152 милиона евра) продата грчкој „Alpha банци“, док је у јулу 2005.године „Новосадска банка“ из Новог Сада (83,2 одсто за 73,1 милион евра) продата „Ерсте банци“ из Аустрије. У јулу 2005. године „Новој љубљанској банци“ из Словеније продата је „Континентал банка“ из Новог Сада (98,4 одсто за 49,5 милиона евра), док је у марту 2006. године „Нишка банка“ из Ниша (89,3 одсто за 14,2 милиона евра) продата „ОТП банци“ из Мађарске. Крајем јула 2006. године, банци „Сан Паоло ИМИ“ из Италије, продата је „Панонска банка“ из Новог Сада (87,3 одсто за 140 милиона евра). У децембру 2006. године „Националној банци Грчке“ продата је „Војвођанска банка“ из Новог Сада (99,4 одсто за 385 милиона евра). Дакле, управо ови аргументи из минулог периода говоре да нема никаве дилеме да ће убрзо у свих 9 банака акцијски капитал који поседује Србија, преузети искључиво стране банке.


НАПОМЕНА:

Поглавље из књиге Иван Нинић „ПУСТОШЕЊЕ СРБИЈЕ“. Београд, 2011.

Иван Нинић (http://srb.fondsk.ru/news/2012/04/03/kako-mmf-ubiia-srpske-banke.html)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Април 10, 2012, 09:29:39
Синхронизовано ММФ и EBRD



Судбина "Српске банке" која је такође у већинском власништву државе (96,5 одсто) још увек није позната. Ова банка је све до 2009. године позитивно пословала, да би 2009. годину окончала са губицима од 280,3 милиона динара. Кроз медије су се провлачили неки неговештаји да би управо споменута банка могла да постане државна развојна банка. Међутим, на овакве маркетиншке приче режима не треба наседати, јер је готово немогуће да ће ММФ, након 10 година разарања српског банкарског сектора, допустити нашој држави да има своју развојну банку. Политика ММФ-а и Светске банке се своди на просту економску рачуницу која гласи: што би ви у Србији кредитирали вашу привреду, када смо ми ту са својим банкама и својим каматама!? Јер да међународне финансијске институције „грабе“ и присвајају за себе све оно што у нашој држави има некакву вредност, очигледно је на примеру „Комерцијалне банке“ у којој наша држава има импозантан власнички удео (42,6 одсто).
„Комерцијална банка“ је 2009. године остварила добит од 1,8 милијарди динара, а сем тога је по величини билансне активе је на српском тржишту капитала заузела друго место, са учешћем од 9,96 одсто (прва је „Банка Интеса“ са 14,83 одсто тржишног удела). У децембру 2009. године, представници Европске инвестиционе банке (EBRD), која иначе има власнички удео од 25 одсто у „Комерцијалној банци“, потписали су са режимом у Србији уговор о докапитализацији „Комерцијалне банке“ са 120 милиона евра. На овај штеточински уговор, потпис је у име Владе Србије ставила министарка финансија Дијана Драгутиновић. Њиме се перфидно предвиђа да Србија може да задржи свој власнички удео од 42,6 одсто у „Комерцијалној банци“, али уз услов да у наредне три године такође обезбеди новац за докапитализацију и то у истом проценту у односу на власнички удео.

Међутим, како је налог ММФ-а да Србија распрода своје власничке уделе у банкама, а сем тога држава неће бити у стању да обезбеди реалне изворе финансирања за докапитализацију „Комерцијалне банке“, јасно је да дефинитивно остајемо и без ове банке.  


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Април 24, 2012, 08:39:00
У Србији више пензионера него запослених

У овом тренутку у Србији се исплаћује више пензија него плата. Према последњим економским анализама, новац за исплату 100 пензија зарађује само 97 радника, чиме је коначно пређена дуго најављивана "црвена линија".

Према подацима Републичког завода за статистку, у Србији је у фебруару било 1.730.530 запослених грађана, док у Фонду ПИО кажу да је у истом месцу исплаћено чак 1.687.921 пензија. То би значило да су, у идеалним условима, за 100 пензионера радила 102,5 радника. С друге стране, пошто ни у фебруару око 100.000 радника није примило плату, овај је однос још неповољнији.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-05-25/64418_5987484574b60096696cb5489393501extreme_f.jpg?ver=1335231281)
Пензије редовно прима 1.687.921 пензионера

 
- Овакав је систем апсолутно неодржив - упозорава Славенко Гргуревић, потпредседник Фонда ПИО и председник Радне групе за реформу пензијског система. - Из тог разлога смо, још пре пола године, оформили радну групу која се бави стратешким реструктурирањем фонда, а писмо о намерама шта све планирамо да учинимо послали Влади. И мада су на тај план потписе ставили и представници синдиката и послодаваца и државе, до данас нам нико из владе није одговорио и није одржан ниједан састанак, упркос томе што су сви сагласни да је стање алармантно.

Према објашњењу Драгане Калиновић, директора Фонда ПИО, исплата пензија функционише по "текућем систему", односно садашњи радници раде за садашње пензионере:
 
Зато би оптималан однос био да 2,5 запослена раде за једног пензионера.
Зато је и државна каса под све већим оптерећењем и питање је колико се још дуго може примењивати овакав рецепт.
 
- Сваке године у просеку имамо најмање 30.000 нових пензионера, па расходе увећавамо за око 1,5 одсто годишње - рачуна Калиновићева.

Тако је у 2012. планирано да на пензије "оде" 480,15 милијарди динара што је 84,59 укупних расхода Фонда. Већ у идућој години на пензије ће се, рачунају у Фонду, потрошити 509 милијарди, а 2014. године чак 541 милијарда динара.
 
С друге стране, у Републичком заводу за статистику кажу да се списак запослених сваке године све више скраћује, па је питање ко ће уопште да финансира исплату пензија. Тако је у 2009. радило 1.889.085 грађана, у 2010. плату је зарађивало 1.795.775, а прошле године 1.746.138. А у синдикатима подсећају да одрживост система дестабилизује и пола милиона оних који раде "на црно" јер не уплаћују доприносе, али и још 750.000 незапослених, односно, "издржаваних" грађана. (Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/220080/Alarmantno-U-Srbiji-vise-penzionera-nego-zaposlenih-)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Април 24, 2012, 08:42:47
Добар коментар једног читаоца,

Цитат
Пензије су Уставом загарантована стечена права грађана и оне су у транзиционом периоду неколико пута неуставно реално смањиване и мењан је пензијски систем. Сада пензионерима власт, на основу налога ММФ, шаље поруке да ће пензије бити и номинално смањиване. Постојећим системом оне се стално реално смањују, јер су замрзнуте. Просечна пензија је апсолутно недовољна за преживљавање пензионера, па су последице најављеног номиналног смањивања пензија несагледиве. Тзв. транзициони ризик и терет апсолутно је неравномерно распоређен. Пензије су до сада биле на најжешћем удару. За даље преваљивање терета на пензионере заиста нема могућности, а ни смисла...


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Ружица Април 27, 2012, 21:52:48


Гаспромњефт испунио све обавезе пре рока
 

(http://s019.radikal.ru/i616/1204/85/235393edfcfe.jpg) (http://www.radikal.ru)


 

Панчево – Руски „Гаспромњефт“ је у априлу исплатио последњу рату за инвестиционе обавезе предвиђене купопродајним уговором за 51 одсто акција Нафтне Индустрије Србије (НИС), чиме је испунио услове споразума са владом Републике Србије, два месеца пре договореног рока.
Од 2009. године „Гаспомњефт“ у програм модернизације и реконструкције прерађивачког комплекса НИС и повећање еколошке безбедности производних процеса уложио је договорених 500 милиона евра, објавила је данас руска компанија на својој Интернет страници.
Модернизација производње је основни услов да НИС освоји стратешки важну позицију лидера балканског тржишта деривата. Кључни елемент програма модернизације је изградња комплекса лаког хидрокрекинга и хидросепарације у рафинерији у Панчеву. Нови комплекс ће квалитативно променити производне параметре, а конкретна дубина прераде ће се повећати на 84 одсто, удео производње светлих деривата на 76 процената, а сем тога повећаће се еколошка безбедност производње. Количина емисије штетних материја у атмосферу, међу којима и чврстих честица смањиће се на ниво који одговара прописима Европске уније. Пројектом модернизације, обезбедиће се технолошки максимум прераде у рафинерији од 4,8 милиона тона годишње, што ће у потпуности подмирити потребе тржишта Србије и омогућити извоз деривата у земље балканске регије.
Пуштање у рад комплекса за хидрокрекинг и хидросепарацију обезбедиће НИС-у прелазак на производњу бензина и евродизела, са садржајем сумпора до 10 ппм, што је у складу са еколошким прописима Европске уније.
Постизањем пројектованих капацитета, рафинерија у Панчеву ће производити око 640.000 тона бензина годишње, док ће се продукција евродизела повећати 6,5 пута – на 1,5 милиона тона годишње. Изградња комплекса за хидрокрекинг и хидросепарацију рафинерије у Панчеву биће завршена у трећем кварталу, а пуштање комплекса у рад планирано је за новембар 2012.
Председник Одбора директора НИС-а, први заменик генералног директора „Гаспромњефта“ Вадим Јаковљев, истакао је да је његова компанија испунила инвестиционе обавезе пре предвиђеног рока, што још једном потврђује да је 2009. влада Републике Србије добила поузданог партнера за развој петрохемијског сектора.
„Модернизација прерађивачког комплекса НИС данас улази у финалну фазу, завршава се изградња последњих објеката, а стартовало је испитивање инфраструктурних мрежа и опреме“ рекао је Јаковљев. Он је истакао да окончање инвестиционог циклуса не значи и завршетак процеса модернизације рафинерије у Панчеву, додајући да НИС разрађује стратегију даљег развоја фабрике и њених производних капацитета, објављено је на сајту „Гаспромњефта“.
Стратешка сарадња Србије и Русије обухвата и модернизацију и проширење подземног складишта гаса Банатски двор.
Већински пакет од 51 одсто акција НИС-а продат је у децембру 2008. руском „Гаспромњефту“ за 400 милиона евра, уз обавезу улагања око 550 милиона евра у модернизацију рафинерије у Панчеву.
26. 04. 2012

http://www.vaseljenska.com/ekonomija/gaspromnjeft-ispunio-sve-obaveze-pre-roka/\


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Јун 13, 2012, 23:16:56
Skandalozno – Traži da štedimo, a ima platu 356.000!


             (http://img19.imageshack.us/img19/6075/pavlepetrovics.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/19/pavlepetrovics.jpg/)

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, koji traži zamrzavanje plata i penzija, samo za savete koje daje Vladi uzima 202.000 dinara.

Da se smrzneš!

Članovi Fiskalnog saveta, njih trojica koji se zalažu za povećanje PDV i zamrzavanja plata i penzija, mesečno inkasiraju ukupno 724.434 dinara. Predsednik saveta Pavle Petrović zaradi i do 3.000 evra, što je 15 prosečnih srpskih penzija ili osam plata, a članovi Nikola Altiparmakov i Vladimir Vučkovićprimaju po 1.600 evra.

Ekonomista Zoran Popov kaže da trojka Fiskalnog saveta propagira ekonomsku politiku identičnu MMF.

- I vi i ja bismo se zalagali za zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija da primamo po 3.000 evra. Bernard Šo je lepo rekao da su sva ljudska bića potencijalne prostitutke, samo je u pitanju cena – kaže Popov.
Popov upozorava da bi primena mera koje predlaže Fiskalni savet doveo na ivicu gladi gotovo milion ljudi.

- Sa tolikim primanjima izgubite vezu sa realnošću. Ako zamrznete penzije oko 600.000 penzionera, na to morate dodati još 300.000 članova porodica koji su od njih zavisni i koji bi bili gladni – kategoričan je Popov.

Potpredsednica URS Suzana Grubješić ocenjuje da je lako predlagati restriktivne mere kada imaš ogromna primanja.

- To je malo nepristojno. Predlagati povećanje PDV i zamrzavanje plata i penzija bez smanjenja skupe državne birokratije nije razumno. Zaposleni i penzioneri ne mogu više da finansiraju skupi državni aparat. Neka pitaju privrednike kako će se na njihov posao odraziti te krizne mere, kao i građane kako će se to odraziti na njihov realan život kada se te mere odraze na rast cena – navodi Grubješićeva.

Petrović: Ne utičemo na naše plate

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je Skupština Srbije odredila plate članovima tog tela.
- Mi na to nemamo nikakav uticaj. Drugo, mi u Fiskalnom savetu se zalažemo da se sve plate u javnom sektoru preispitaju i urede – kazao je za Kurir Petrović.

http://www.vestinet.rs/u-fokusu/skandalozno-trazi-da-stedimo-a-ima-platu-356-000


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 19, 2012, 19:27:53
На улици остаје 20.000 грађевинара?


Иако је мала потражња, грађевински материјал поскупео за седам одсто због курсне разлике. Једино радна снага није променила цену.

(http://www.b92.net/news/pics/2012/06/19/11038023474fe04b4037dbc040931398_640x360.jpg)

Без обзира на малу потражњу, поскупели су сви производи за које се репроматеријал увози - опека, керамика, грађевинска столарија, грађевинска хемија, разне врсте подова, гвожђе...

Током прошле године, која је за грађевинску индустрију била катастрофална, произвођачи материјала су само гомилали залихе. У неким фабрикама обустава производње је још на снази.

Оне, које су покренуле производњу раде са свега 50 одсто капацитета. Ако се овакав тренд настави, да нема посла, нових инвестиција, свега око 30 одсто произвођача "преживеће годину" док ће око 20.000 радника остати без посла. Са друге стране црном тржишту не иде лоше. Учешће црног тржишта у грађевинарству и када је реч о радној снази и материјалима је 40 одсто.

Примера ради, стварна производна цена једног блока у овом тренутку је 25 динара, а блок може да се нађе на црном тржишту и за мање од 20 динара. То значи да је држава ускраћена за доприносе и ПДВ, а купци таквих производа за квалитет.

"Грађевинска индустрија је у овој години што се тиче производње преполовљена, јер нема нових инвестиција, приватници се не усуђују да покрену градилишта и залихе готових производа су у овом моменту на нивоу двомесечне производње", каже Горан Родић из ПКС.

"Плашимо се да ће већи део фабрика престати да ради. Угасиће се домаћа производња, а када се једног дана покрену инвестиције бићемо принуђени да материјале увозимо и то по знатно вишим ценама", додаје он.

Дакле, тренутно на тржишту има довољно свих врста грађевинских материјала, јер је грађевинска сезона подбацила и у односу на прошлу годину. Грађани су подигли кредите за побољшање енергетске ефикасности па ће тако произвођачи грађевинске столарије, термоизолационих материјала и грађевинске хемије, колико-толико упослити капацитете, посебно када се има у виду чињеница да ће се тај државни програм субвенционисања побољшања енергетске ефикасности наставити. (Б92) (http://www.b92.net/biz/vesti/tema.php?id=133&nav_id=619672)



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 19, 2012, 19:30:05
Цитат
Ja radim u firmi koja proizvodi građevinski materijal. Šta reći, osim TUGA. Zadnjih 3 godine nam stalno prete otpuštanjem radnika i zatvaranjem. Svaki dan se pitamo da li ćemo raditi i sledeći mesec... Ali, koga briga, cela firma broji oko 100 ljudi. To neće ući u statistiku, jer je broj ljudi smešno mali, iako ovih 100 ljudi hrani oko 300 usta (članova porodice), ali i to je minorno... Pomozi Bože!!!

(Momčilo, 19. jun 2012 13:46)

 


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Јун 19, 2012, 20:34:32
Šutanovac i Vidić grade kod Hrama

Bojana Anđelić   
Ministar odbrane i potpredsednik DS Dragan Šutanovac sa suprugom Marijom, fudbalerom Nemanjom Vidićem, ćerkom Žarka Zečevića Miom i još šest investitora u centru Beograda gradi stambeno-poslovni objekat od oko 3.700 kvadrata.


Zgrada će imati 3.700 kvadrata
Navode internet portala Pištaljka.rs za “Blic” je potvrdio i Šutanovac, koji je naveo da učestvuje u izgradnji zgrade u Skerlićevoj ulici broj 20, u blizini Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke Srbije.
 
Kako stoji na informativnoj tabli na gradilištu, zgrada bi trebalo da bude završena sredinom 2013. Radovi su počeli 9. marta 2012, a rešenjem o odobrenju izgradnje predviđeno je da u objektu površine od oko 3.700 kvadrata bude sagrađeno devet stanova, jedan lokal i 24 garažna mesta.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/328990/Sutanovac-i-Vidic-grade-kod-Hrama


 ;D ;D ;DНормално је да мајстори остају без посла када се појавио мајстор Шутановац, неимар !
Свака њему част  :-* :-*


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 19, 2012, 23:04:13
Šutanovac i Vidić grade kod Hrama

Bojana Anđelić   
Ministar odbrane i potpredsednik DS Dragan Šutanovac sa suprugom Marijom, fudbalerom Nemanjom Vidićem, ćerkom Žarka Zečevića Miom i još šest investitora u centru Beograda gradi stambeno-poslovni objekat od oko 3.700 kvadrata.


Zgrada će imati 3.700 kvadrata
Navode internet portala Pištaljka.rs za “Blic” je potvrdio i Šutanovac, koji je naveo da učestvuje u izgradnji zgrade u Skerlićevoj ulici broj 20, u blizini Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke Srbije.
 
Kako stoji na informativnoj tabli na gradilištu, zgrada bi trebalo da bude završena sredinom 2013. Radovi su počeli 9. marta 2012, a rešenjem o odobrenju izgradnje predviđeno je da u objektu površine od oko 3.700 kvadrata bude sagrađeno devet stanova, jedan lokal i 24 garažna mesta.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/328990/Sutanovac-i-Vidic-grade-kod-Hrama


 ;D ;D ;DНормално је да мајстори остају без посла када се појавио мајстор Шутановац, неимар !
Свака њему част  :-* :-*


О Шутановцу, "сиромаху"  :D који нема решено стамбено питање, јер је тренутно на Дедињу у државној вили,... има у овом чланку, мало опширније..

Potpredsednik DS investira u izgradnju luksuzne zgrade na Vračaru

Šutanovac zida stanove!

(http://www.alo.rs//_customfiles/Image/slike/2012/06/19/sutanovac-v.jpg)

Ministar odbrane i potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac počeo je da se bavi i građevinom. Sa suprugom Marijom, jednom kiparskom kompanijom i osam suinvestitora, mahom sportista, Šutanovac gradi luksuzni stambeno-poslovni objekat u samom srcu Beograda, u Skerlićevoj broj 20 na Vračaru.

Bračni par Šutanovac i ostali investitori planiraju na toj lokaciji da sagrade 3.764,27 kvadratnih metara, i to devet stanova, jedan lokal i 24 garažna mesta, pri čemu bi svaka stambena jedinica trebalo da ima površinu od oko 250 kvadrata. Radovi su počeli 9. marta ove godine, sa rokom završetka do marta 2013. Ceo kompleks se gradi na pet katastarskih parcela, od kojih je jedna, površine 744 kvadrata, gradsko zemljište u javnoj svojini, a koja je rešenjem gradonačelnika Beograda investitorima ustupljena u zakup na 99 godina, objavio je antikorupcijski portal „pištaljka“.
Ministar Šutanovac potvrdio je za „Alo!“ da sa suprugom učestvuje u izgradnji luksuzne zgrade u blizini Hrama Svetog Save.
- Tačno je da sa još devet investitora učestvujemo u sufinansiranju izgradnje zgrade u kojoj nameravamo da živimo. Jedan od tih stanova biće naš dom pošto nemamo rešeno stambeno pitanje - izjavio je Šutanovac. On objašnjava da mu je ovaj poslovni poduhvat predložio „prijatelj koji se time bavi“, a da je prihvatio da učestvuje u izgradnji stana jer mu je to povoljnije nego da kupuje gotov stan na tržištu.

- Ne znam sada o kolikoj se sumi tačno radi i kolika je kvadratura stana, ali ćemo za to uzeti kredit. Supruga ima dobru platu i moći ćemo to sebi da priuštimo. Svu dokumentaciju u vezi s tim ću dostaviti, u skladu sa zakonom, nadležnim organima, odnosno Agenciji za borbu protiv korupcije - istakao je ministar odbrane dodajući da će mu buduće komšije biti uglavnom sportisti.
Naime, zajedno sa bračnim parom Šutanovac objekat na Vračaru grade Mia Zečević (ćerka nekadašnjeg generalnog sekretara FK Partizan Žarka Zečevića), Gordan Petrić (bivši fudbaler i funkcioner FK Partizan), Nemanja Vidić (fudbaler engleskog Mančester junajteda), Dragan Petrić, Dragiša Vujošević, Zoran Janković, Nenad Đorđević i ofšor firma „Vilab farm“ iz Limasola na Kipru.
Utiske povodom zajedničkog poslovnog poduhvata budućih komšijskih veza sa ministrom odbrane „Alo!“ je pokušao da čuje od Gordana Petrića i Mije Zečević, ali bez uspeha. Petrić nam je, čuvši pitanje, spustio slušalicu, dok nam Mia do zaključenja ovog izdanja nije odgovorila na poruku.

 
Marija ekspert za finansije

Dok je za ministra Šutanovca poznato da ostvaruje mesečne prihode od 103.037 dinara, kao i godišnji prihod od 671.835 dinara po osnovu članstva u UO Direktorata civilnog vazduhoplovstva, nepoznanica je kolika su primanja njegove supruge, inaće ćerke pevača Miroslava Ilića. Ona je direktor ljudskih resursa Hipo Alpe-Adria banke i član UO Akademije za bankarstvo i finansije, pa možemo samo zamisliti kolika su joj primanja, koja njen suprug karakteriše kao „dobru platu“. Inače, ministar od imovine ima jednu trećinu petosobne kuće čija je površina 157,5 kvadratnih metara, kao i jednu trećinu njive površine 3,5 hektara. U svojstvu ministra odbrane on od novembra 2007. godine koristi državnu rezidenciju površine 180 kvadrata na Dedinju.

 
Kako je ministar postao suvlasnik zgrade

Prema saznanju portala „pištaljka“, odobrenje za izgradnju pomenute zgrade na Vračaru prvo je glasilo na Miloša Rutovića i građevinsko preduzeće „Trešnja“, koje je 2009. godine potpisalo ugovor sa Ministarstvom odbrane o izvođenju radova na gasnoj i vodovodnoj instalaciji i instalaciji sanitarne opreme. Ugovorena vrednost posla je bila 19,8 miliona dinara, a ugovor je dodeljen u restriktivnom postupku javne nabavke.
Prvobitnim investitorima je 2010. godine odobrena izgradnja 3.863,49 kvadrata stambeno-poslovnog prostora, i to 17 stanova, dva lokala i 24 garažna mesta. Međutim, u julu prošle godine je Dragan Petrić, kao predstavnik investitora, zatražio od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda izdavanje novog rešenja o odobrenju izgradnje na istoj lokaciji „zbog promene investitora“. Na ovaj zahtev su gradske vlasti u januaru ove godine pozitivno odgovorile i pri tom im odobrile izgradnju objekta čija površina je veća za 99,22 kvadrata u odnosu na površinu iz ranijeg odobrenja.
Promenu prvobitnog odobrenja za gradnju nadležni u gradskoj upravi obrazložili su time da su novi investitori prethodno postali vlasnici stanova koji su se nalazili u Skerlićevoj 20. Na jednom od stanova površine 63 kvadrata pravo svojine stekli su Marija i Dragan Šutanovac i to po 1/10 idealnih delova, dok Nemanja Vidić ima 3/10, Dragiša Vujović 1/10 i firma „Vilab farm“ 4/10. Na druga dva stana idealne delove prava svojine imaju ostali investitori. Prema dostupnim podacima iz imovinske karte, Šutanovac još nije prijavio vlasništvo na jednoj desetini stana. http://www.alo.rs/vesti/50488/Sutanovac_zida_stanove



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 20, 2012, 18:46:46
Војска гине док Шутанац зида


(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-06-19/246421_062002c7_f.jpg?ver=1340120046)
"ГРУПА ГРАЂАНА"  ПРАВИ ЗГРАДУ: Градилиште од 3764 квадрата у центру Београда


(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-06-19/246420_062002c6_f.jpg?ver=1340120086)
РАДОВИ У ТОКУ: Министар ускоро очекује изграђен објекат

Док цела Србија оплакује двоје младих кадета Војне академије, Драган Шутановац у елитном делу Београда гради пословно-стамбени комплекс.

Само дан после трагедије на војној вежби када је погинуло двоје, а рањено седам кадета Војне академије, у јавност је испливала информација да министар одбране Србије и потпредседник Демократске странке Драган Шутановац са једном кипарском компанијом и осам суинвеститора, углавном спортиста, гради луксузни стамбено-пословни објекат у центру Београда.


Како објављује антикорупцијски портал Пиштаљка, у Скерлићевој 20 надомак Храма светог Саве, у марту је почела градња 3.764,27 квадрата, односно девет станова од по 250 квадрата, локал и 24 гаражна места, с роком завршетка од две године. Комплекс се гради на пет катастарских парцела, од којих је једна од 744 квадрата, решењем градоначелника Београда Драган Ђиласа дата инвеститорима под закуп на 99 година.


Према сазнањима аутора текста Ивана Нинића одобрење за изградњу је прво гласило на предузеће Трешња које је 2009. потписало уговор са Министарством одбране о извођењу радова на гасној, водоводној и инсталацији санитарне опреме за 19,8 милиона динара, а уговор је додељен у рестриктивном поступку јавне набавке. Првобитним инвеститорима је 2010. одобрено 3.863,49 квадрата 17 станова, два локала и 24 гаражна места, али су они у јулу 2011. од Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове тражили ново решење због промене инвеститора. Градске власти су јануара ове године то одобриле с тим да површина објекта буде већа за 99,22 квадрата, а промену су образложиле тиме да су нови инвеститори претходно постали власници станова који су се налазили у Скерлићевој 20.


На једном од њих површине 63 квадрата право својине стекли су Марија и Драган Шутановац.

Министар не крије да учествује у изградњи луксузне зграде у којој, како каже, намеравају да живе, јер "немају решено стамбено питање". Каже и да му је тај пословни подухват предложио "пријатељ који се тиме бави", а прихватио је, пошто је повољније од куповине стана на тржишту.


- Не знам о којој се суми тачно ради и колика је квадратура стана, али ћемо узети кредит - навео је Шутановац и додао "да супруга има добру плату".

Он, према подацима достављеним Агенцији за борбу против корупције има плату 103.037 динара и годишњи приход од 671.835 динара као члан УО Директората цивилног ваздухопловства, док примања супруге која ради као директор људских ресурса Хипо Алпе-Адриа банке и члан УО Академије за банкарство и финансије, нису позната. Навео је и да поседује трећину петособне куће од 157,5 квадрата, трећину њиве од 3,5 хектара. Није, међутим, пријавио шта поседује у Скерлићевој 20, али је додао да ће сву документацију везано за то доставити Агенцији.


Од како је ступио на функцију министра одбране новембра 2007. Шутановац користи државну резиденцију од 180 квадрата на Дедињу.
Миа Зечевић и Немања Видић

Са Шутановцем, зграду на Врачару граде Миа Зечевић, ћерка бившег генералног секретара ФК Партизан Жарка Зечевића, Немања Видић, фудбалер енглеског Манчестер Јунајтеда, бивши фудбалери Гордан Петрић и Драган Петрић, Драгиша Вујошевић, Зоран Јанковић, Ненад Ђорђевић и оф-шор фирма Вилаб фарм из Лимасола на Кипру.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/233706/Vojska-gine-dok-Sutanovac-zida-



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Јун 23, 2012, 06:20:37
Privrednici: Manje trošiti, povećati PDV

Privrednici i ekonomisti poručuju političarima da što pre formiraju vladu kako bi se izbegla recesija. Sa ekonomskog foruma "Vivaldi" na Mokroj gori, predlažu mere koje bi trebalo da dovedu do rasta ekonomije.

Dok se čeka dogovor političara o formiranju Vlade, ekonomisti i privrednici ne gube vreme. Sa ekonomskog foruma "Vivaldi" na Mokroj gori, predlažu mere koje bi trebalo da dovedu do rasta ekonomije.

Izveštaj Vesne Damjanić Branković

Saglasni da je potrebno smanjenje potrošnje iz državne kase, poručuju da su zamrzavanje plata i penzija i povećanje PDV-a, neminovni. Njihova poruka je jasna, da vlada mora što pre da se formira kako bi se izbegla recesija.

Najslikovitiji u opisivanju srpske ekonomije bio je prvi čovek Svetske banke Lu Brefor, koji je rekao da Srbija pati od visokog nivoa holesterola.

"Srbija je holesterol dobila od velikog zaduživanja. U redu je kada dug raste radi investicija, ali ne i zbog potrošnje i davanja za plate i penzije. Nova vlada moraće sa manje sredstava da uradi više i zato je potrebno da bude odvažna, hrabra i sposobna da sprovede bolne mere", rekao Brefor.

Osnova svih mera, kako kažu ekonomisti, biće stezanje kaiša i strateške investicije, ali pod uslovom da postoji politička volja.

"Sazreva svest političara da su javne finansije u problemu i da neke nepopularne mere moraju da se sprovedu. Međutim, izgleda da nisu još svesni dubine problema", rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

Jedini političar među učesnicima foruma Božidar Đelić slaže se da nova vlada mora da se uhvati u koštac sa brojnim ekonomskim problemima.

"Izbori su doveli do ulaska čak 46 partija u skupštinu, pa smo u poslednje vreme videli jako izražavanje specifičnih stavova oko nekih specifičnih pitanja od strane nekih partija i to naravno dosta težak zadatak čini još težim", rekao je Božidar Đelić, konsultant Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ako nova vlada ne bude imala sluha za njihove probleme i sugestije, privrednici smatraju da će to samo otežati formiranje vlade.

"Nije potreban samo konsenzus među političarima, nego i politički konsenzus sa privredom, kako bi ceo projekat bio održiv i imao svoju konstantu", rekao je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

A da bi se postigla ta konstanta, odnosno pomoglo onima koji sednu u ministarstke fotelje, privrednici i ekonomisti su pripremili tačno 30 mera. Svakom od njih rešava se jedan gorući problem, što je za početak, odnosno prvih 100 dana, čini se sasvim dovoljno.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1126402/Privrednici%3A+Manje+tro%C5%A1iti%2C+pove%C4%87ati+PDV.html


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Јун 23, 2012, 06:22:01
  Узеће нам још пара наиме пореза и самим тим смањити ионако малу куповну моћ.И предлажу нам да штедимо а ионако не купујемо ништа.Највише трошимо ваздух.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Јун 29, 2012, 23:29:04
Srbija može izaći iz krize za najviše dve godine


Strana ulaganju su velika laž političkih neznalica, lopova i prevaranata. Ozbiljna strana ulaganja idu ka velikim tržištima i zemljama – a mi smo manji od jednog kineskog grada i zašto bi neko u Srbiju pravio gigante? Samo je država ta koja ima snagu i resurse da veliku privredu pokrene, koja će onda pokrenuti mnoštvo malih i srednjih preduzeća, jer ona ne mogu da postoje ili opstanu ako velike privrede nema. To mora da bude osnovna strategija izlaska iz krize - druga jednostavno ne postoji.

(http://img860.imageshack.us/img860/2127/trajkovic.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/860/trajkovic.jpg/)

Zvonimir Trajković

 
           

              Kako ocenjujete stanje u Srbiji posle parlamentarnih i predsedničkih izbora?

Stanje u Srbiji je svako izmenjeno, ali ako se fudbalskim rečnikom izrazim rezultat je 1:1, s tim što je ovo po mom mišljenju rezultat samo posle prvog poluvremena. Kakv će krajnji rezultat utakmice biti teško je prognozirati jer treba malo vremena da se vidi hoće li novi predsednik Nikolić dremuckati na Andrićevom vencu ili zasukati rukave i krenuti da nešto po Srbiji i pospremi. A mnogo toga se mora uraditi ako mislimo da iskoračimo iz bede u kojoj se nalazimo. Ingerencije predsednika po Ustavu nisu velike, ali snaga njegovog autoriteta može biti velika ako ga Nikolić izgradi. Bez obzira na ustavna ovlašćenja on će tada biti u stanju da se obračuna sa korupcijom koja je najveća upravo u vrhu države. Predsednik je u stanju da pokrene mnoge procese i natera Vladu kao izvršno telo da probleme brzo i efikasno rešava, ili da tu neposlušnu Vladu dovede do raspada.

Prema tome, odlaskom Tadića otvara se prostor za ozbiljne i krupne promene, samo je pitanje da li će taj prostor od strane predsednika Nikolića biti znalački iskorišćen. Tadić je bio vrlo neuspešan predsednik i Nikolić će imati odličnu polaznu poziciju da pokaže da se problemi mogu drugačije, brže i efikasno rešavati. Naročito na međunarodnom planu, oko Kosmeta, pa i privredi. Nikolić će imati priliku da pokrene pravu borbu protiv korupcije, Tadić to nije mogao jer bi trebao da prvo udari na svoje najbliže okruženje pa i samog sebe. I da ne nabrajam ima mnogo stvari koje predsednik može bar da otvori i insistira da se ona raščiste, ako ih već sam ne može rešavati.

 ·         Da li je po Vama bilo krađe na izborima, i koliko stvaranje nove-stare Vlade sa Demokratskom strankom i Socijalističkom partijom Srbije odražava raspoloženje građana Srbije?

Da. Krađe na izborima je bilo i to mnogo više nego što se to pretpostavlja. Pokradene su uglavnom male stranke, posebno Dveri kako ne bi prešle cenzus za ulazak u Skupštinu, ali i SNS naročito u Vojvodini. Ova krađa je od DS-a, LDP-a i URS-a bila planirana znatno pre izbora jer je jedino tako DS mogao da napravi skupštinsku većinu i zadrži mogućnost pravljenja Vlade.

Krađa na izborima 6. maja se odmah potvrdila u drugom krugu predsedničkih izbora. Kada saberete glasove DS-a, LDP-a, URS-a i svih ostalih stranaka koje su podržavale Tadića, on bi morao dobiti bar 5-7% više glasova od Nikolića, ali se to nije dogodilo. Nije razlog manja izlaznost birača jer to više šteti Nikoliću, već je to što LDP, URS nemaju 5-7% biračkog tela kako to prikazuju parlamentarni izbori, već znatno manje pa je u konačnom zbiru Tadić dobio 2,7% manje glasova od Nikolića. Tako velike oscilacije su nemoguće u samo dve nedelje što jasno govori da je ozbiljne krađe na parlamentarnim izborima bilo i da su LDP i URS samo na taj način obezbedile cenzus.

Nikolić to dobro zna i malo me čudi da kao novoizabrani predsednik nije prvo taj deo raščistio, jer je to krupan problem koji novi saziv Skupštine čini nelegitimnom a samim tim i Vladu koju će ta Skupština izglasati. Možda je procenio da kao novi predsednik još nema snagu da tako nešto izgura na čistinu, jer su sve državne institucije još uvek pod kontrolom Tadića i da bi to bila nemoguća misija kojom bi mogla da se ozbiljno destabilizuje cela Srbija. Nije nemoguće da se to uradi i kasnije, ali posle izbora najavljene Vlade sa Tadićem na čelu to će biti znatno teže.

Što se tiče stvaranja nove-stare Vlade gde okosnicu čine DS i koalicija SPS-PUPS-JS ona svakako ne odražava volju naroda, ali u Srbiji želje naroda su zadnja stvar na šta se stranke osvrću. Kod nas se već oformila jedna čudna rekao bih tradicija, da se koalicije i Vlade uvek prave tako da ne odražavaju raspoloženje građana Srbije iskazano na izborima. Ko uopšte i pita građane šta oni hoće i žele, građani su tu da glasaju i da ne talasaju. Nadmenim političkim strankama dalje nisu ni potrebni, jer one i njihovi lideri sve znaju, pa i to šta je za građane Srbije „najbolje“.

U stvaranju nove Vlade će učestovati blizu 40 stranaka, strančica, pokreta, manjina… i tu „raščerečenu Srbiju“ treba zamisliti kao veliki kolač od koga za sebe treba odvojiti što veće parče. Niko tu niti misli niti sanja, a i nezna kako država funkcioniše, koji su prioriteti, šta su državni interesi, kako ih čuvati ili se boriti za njih. Sve Vlade od dolaska DOS-a na vlast su bile samo veliki skupovi gramzivih uličnih političara koji sa svakim mogu ući u Vladu jer im programi stranaka ne predstavljaju ništa što se ne može pogaziti - ako je dobra pljačka na vidiku. To se događa i sada jer da tu ima i D od državotvornog razmišljanja, politika DS-a je poražena na svim polima i oni ne bi trebalo ni da učestvuju, a ne da pravi novu Vladu. Međutim imperativ DS-a da ostane na vlasti nije spašavanje Srbije, već pojedinaca, koji ako ne budu na vlasti naći će se u zatvoru.

·         Koliko kohabitacija vodi u međusobno kontrolu i stabilnost a koliko u moguću konfliktnost imajući u vidu, pored sukoba političkih stranaka i tešku ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji?

Mislim da je taj termin kohabitacija za političko delovanje neprikladan. Kako mogu zajedno da sarađuju i politički deluju Nikolić i Tadić kada je politici Tadića narod jasno rekao NE. Da li će sada Tadić da promeni svoje „političko uverenje“ odnosno nalog zapada, da bezalternativno treba ići ka EU i NATO-u, pa prihvatiti Nikolićevu politiku sa otvorenim vratima i prema zapadu i prema istoku, u kojoj za NATO nema mesta. Ili će Nikolić već na startu slagati predsednika Rusije Putina da Srbija neće ući u NATO. Njihov zajednički rad je moguć samo ako Nikolić prespava svoj predsednički mandat na Andrićevom vencu, a Tadić nastavi da čereči Srbiju, jer po ustavu Vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku zemlje. Kada logički sve sagledamo, u praksi, ta izmišljotina Tadićevih medijskih analitičara, zvana kohabitacija je neodrživa, odnosno jedina varijanta da se Tadić i pored poraza na parlamentarni i predsedničkim izborima ipak spase.

Za nezaposlenost, lošu ekonomsku situaciju, katastrofalan standard građana, probleme koji će oko Kosmeta tek da isplivaju, kriva je dosadašnja Vlada i Tadić. Kako će sada isti ljudi u istom koalicionom sastavu da to sve poprave? Smešno i žalosno. Pa da su znali i mogli oni do ove katastrofalne situacije Srbiju ne bi ni doveli. Ali narod, građani, to tako neće gledati – biće kriv je Toma jer smo ga birali a on ništa nije uradio.

Da bi se ovo bunilo u Srbiji jednom za svagda razrešilo, mi moramo prvo da promenimo sistem, i da uvedemo predsednički umesto parlamentarnog sistema. Naš narod hoće da ima vođu, da zna za koga glasa, te da sutra on ispuni njihova nadanja, radi i odgovara za ono što je uradio. Tada će taj izabrani predsednik biti primoran da formira najstručniju Vladu jer želi da bude uspešan, a samima tim i da obezbedi sebi još jednu pobedu na narednim predsedničkim izborima. U tom slučaju Vladu ne bi sačinjavalo skoro 40 stranaka i od nekog minornog stranačkog liderčića neće zavisiti većina u Skupštini pa ni opstanak Vlade. Niko tada u Vladi neće postavljati ucenjivačke zahteve, a Srbija neće biti „pečeni vo“ od koga svi gledaju da odseku najveće parče.

·         Kakav će biti odnos Zapada prema novoj vlasti. Lajčakova poseta nam, uprkos lepoj retorici, sugeriše da će biti nastavljena politika ultimatuma. Kako se prema tome odnositi?

Posle Nikolićevog razgovora sa predsednikom Rusije Putinom gde je nedvosmisleno izneo da Srbija neće u NATO, i da do ulaska Srbije u EU ima mnogo vremena te da će Srbija aktivnije sarađivati sa Rusijom, na zapadu je upaljen alarm. Stoga je Lajček odmah i poslat u Beograd sa paketom ucena da se mora poštovati sve što je Tadić dogovorio. A on je prihvatio da se na mala vrata Kosovo prizna i odustane od ideje „i Evropa i Kosovo“, da se na celom Kosmeta ukinu paralelne institucije, pa stoga tamo nije ni bilo lokanih izbora. Te da se odmah počne sa primenom dogovora između Beograda i Prištine, kao i da se druga faza tih takozvanih „tehničkih pregovora“ nastavi, kojima Srbija treba da zaokruži puno priznanje Kosova. Usput je Lajček podsetio da ništa nismo uradili na reforma sudstva i ekonomije, kao i u borbi protivu korupcije.

Mene ovde pored Kosmeta najviše zabrinjava reforma ekonomije, koja podrazumeva da prodamo Elektroprivredu i omogućimo slobodnu prodaju zemlje, odnosno obradivih površina. Kada to uradimo mi onda i definitivno kao država ne postojimo – bićemo samo jeftina radna snaga na sopstvenim njivama. Posle ovih Lajčekovih ultimatuma stići će novi, samo upakovan u MMF-ov paket, koji je produžena ruka istih nam „prijatelja“.

Ovaj paket sa ultimatumima nije donet Tadiću, jer on to odavno zna, već Nikoliću da se upozna i da ga, ako je moguće, još ovde u Beogradu proguta kao gorku pilulu. Zapad ima taktiku da novom predsedniku odmah „polome kičmu“ što su svojevremeno uradili sa Koštunicom, a kasnije sa Tadićem, kako se oni nikada više ne bi mogli „uspraviti“, odnosno odbiti bilo kave ultimativne zahteve. Stoga pravi ispit Nikolića čeka u Briselu gde će lideri EU odmah krenuti da mu bez anestezije „lome kičmu“ tvrdim ultimatumima koje Srbija mora da prihvati.

Srbija ništa ne mora, jer ne ulazi sutra u EU, a veliko je pitanje hoće li ikada i ući. Stoga Nikolić mora da ostane uspravan i da vrlo jasno podigne lestvicu ispod koje Srbija neće ići, zato što ju je Tadić spusti do same zemlje. Može to u početku dovesti do malih zahlađenja na relaciji EU-Srbija, ali i evropski moćnici znaju da svoje stavove koriguju ako im Srbija uopšte treba. A upravo iz njihovih interesa Srbija im treba, bar zbog svog geostrateškog položaja. Da bi taj geostrateški položaj bio dobro „unovčen“ Nikolić se mora držati uspravno, i mora držati širom otvorena vrata ka Rusiji. To će biti jasna poruka, da ako nam vi Evropljani isporučujete samo ultimatume, potražićemo neke druge za saradnju bez ultimatuma. Jedino taj jezik oni razumeju.

·         Da li pod tim „lomljenjem kičme“ novom predsedniku podrazumevate i ove aktivnosti KFOR-a na severu Kosova, gde KFOR demonstrira silu uz spremnost da upotrebi i oružje na Srbe

Upravo tako. To je baš taj oblik pritiska na Nikolića koji ima dvojaku svrhu. Da se vidi kako će novi predsednik na upotrebu sile na Kosmetu reagovati, šta je spreman da preduzme i kako će se prema nasilnom uspostavljanju kosovske državnosti odnositi. Dok drugi aspekt toga je da takozvana međunarodna zajednica novom predsedniku pokaže da će morati da poštuje i sve ono što je Tadić dogovorio. To može biti veliko iskušenje za Nikolića jer on još nije konsolidovao svoju poziciju kao predsednik, pa mu je i adekvatno reagovanje otežano.

·         Kako opet s druge strane se odnositi na činjenicu da u Srbiji imamo novog predsednika Tomislava Nikolića a u Rusiji ponovo na predsedničkom mestu Vladimira Putina. Vidite li tu neke šanse i kako ih iskoristiti?

Da svakako. Rusiji je stalo da sa Srbijom ima što bolje odnose kako privredne tako i političko-bezbednosne, odnosno da Srbija ne uđe u NATO. Rusiji i Putinu je dosta našeg poigravanja gde su oni često bili u poziciji da budu veći Srbi od samih Srba. Mi smo mala zemlja i sam prijem Nikolića od strane Putina i ozbiljan duži razgovor, moramo shvatiti kao gest posebnih odnosa, jer Nikolić tada nije bio i zvanično predsednik Srbije. Putin je čak Nikoliću rekao da u Rusiju može doći kad god to poželi i bez velikih protokolarnih najava, što su sve izrazi prijateljstva koja govore da su od strane Rusije vrata otvorena za mnogo dublju saradnju.

To se posebno na privrednom planu može iskoristiti, što bi bio vrlo efikasan lek za lečenje naše teško obolele privrede. Predsednik Nikolić na tom planu može odigrati značajnu ulogu, jer ga i Rusi, ne skrivajući to, doživljavaju znatno drugačije od Tadića. To se moglo videti u Moskvi, a ruski ambasador u Beogradu Konuzin je pobedu Nikolića dočekao komentarom „Konačno je došlo vreme za Rusiju i Srbiju“. Rusija ima svoje prioritete u spoljnoj politici i nemojmo se zavaravati da su odnosi sa Srbijom u tom prvom koncentričnom krugu ruskih prioriteta - nisu. Zato se mi a ne Rusi moramo ozbiljno potruditi da Srbiju nekako uguramo u taj prvi krug prioriteta jer od toga možemo imati samo koristi. Rusija značajno drugačije funkcioniše od zapada, pa tako dobri politički i prijateljski odnosi odmah iniciraju i povoljne privredne odnose.

·         U Srbiji je stvorena slika da se ne može ništa uraditi bez spoljnog faktora. Da li se uticaj stranog faktora precenjuje, odnosno da li se snaga i potencijali unutrašnjega faktora, odnosno srpske nacije i njenih ljudskih i materijalnih resursa potcenjuje. Kakav stav po Vama treba zauzeti prema stranom faktoru odnosno njihovom uticaju i mešanju u unutrašnja pitanja Srbije?

To su zablude kojima odavno robujemo. Najčešće mi sami strani faktor uvlačimo u čisto naše unutrašnje stvari. Ako Tadiću na izborima treba podrška ličnosti iz Evrope ili SAD, onda oni stiču pravo da se u naše unutrašnje poslove mešaju. Pošto Tadić nije mogao da ubedi Dačića da 2008 uđe u koaliciju sa DS-om, on se obratio zapadnim ambasadorima koji su Dačića ucenili i Vlada je sastavljena u britanskoj ambasadi. Ako tako sastavljamo „našu“ Vladu, logično je da se strani faktor onda meša i u sve ostalo. Strani faktor ima i imaće uticaja u Srbiji i toga se ne možemo u potpunosti osloboditi jer smo mala zemlja, ali nam niko ne sme sastavljati Vladu ili kreirati pobednike na izborima.

Imamo mi i ljudskih i svih drugih potencijala da naše unutrašnje probleme sami rešavamo, ali u tome moramo biti brzi i odlučni kako strani faktor ne bi imao ni vremena i prostora da se u ta rešenja upliće. Ako mi nijednu krizu od početka raspada SFRJ nismo uspeli da rešimo brzo i efikasno već je mesecima pa i godinama razvlačili, naravno da će se na kraju u sve to umešao i strani faktor. Iz mog ličnog iskustva kao savetnika više predsednika znam da smo mnoge naše unutrašnje nesporazume mogli rešiti i bez uplitanja stranog faktora. Trebalo je samo raditi brzo, odlučno i politički hrabro, uz žustro odbijanje bilo kakvog pokušaja uplitanja stranog faktora u naše unutrašnje stvari. Ne pobeđuju uvek jaki, već mnogo češće mudri a pre svega odlučni.

·        Koliko je pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima važna za Srbiju sa bezbednosnog i strategijskog aspekta, imajući u vidu da on ima značajna ovlašćenja u delokrugu odbrane. Šta zemlja može dobiti ukoliko novi Predsednik imenuje načelnika generalštaba, i recimo odluči da umesto dosadašnjih „reformi“, koje su u praksi značile smanjivanje odluči da jača vojne potencijale Srbije. Kako se to može odraziti na Kosovo i Metohiju?

Pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima će biti važna za Srbiju onoliko koliko on bude odlučan i hrabar da stanje u Srbiji popravlja. Odlučnost i hrabrost će mu značajno podići autoritet sa kojim se i ozbiljni problemi lako rešavaju. Druga povoljna okolnost za Srbiju može proisteći iz toga što Nikolić nije u obavezi da prihvati sve ono što je Tadić, dogovarao sa zapadom, a nije definisano nekim državnim sporazumom ili aktom. Usmeni dogovori i obećanja Tadića za Nikolića nisu obavezujući. Ako zapad na tome bude tvrdo insistirao Nikolić to treba da iznese pred Skupštinu pa neka Skupština odluči da n.p. treba priznati Kosovo. Najgore je od naroda kriti pretnje ili ultimatume kojima smo pritisnuti, davati tajna obećanja, a onda varati svoje građane da bi nešto što ste obećali mogli da sprovedete – što je upravo činio Tadić.

Što se tiče Vojske Nikolić jeste vrhovni komandant Vojske Srbije, ali smenjivanje i imenovanje komandnog vrha Vojske, predsednik obavlja na predlog ministarstva odbrane kao i sve ostalo vezano za Vojsku. Kod nabavki oružja, opremanja Vojske pa i njene reorganizacije nadležnosti nisu u rukama predsednika već ministarstva odbrane. Samo ako Nikolić izgradi snažni autoritet on će moći da centar odlučivanja značajnije pomeri ka Andrićevom Vencu, pa i snažnije uticati na Vojsku i pravac daljeg razvijanje naših oružanih snaga.

Mi Kosovo i Metohiju samo diplomatskim putem ne možemo da branimo i Nikolić u tu zamku ne bi trebao da upadne. Diplomatija iza koje ne stoji i ozbiljna oružana sila je sterilna pa je niko ozbiljno i ne doživljava, naročito u ovakvim problemima kakav je Kosmetski. Samo snažnom oružanom silom iza sebe vi imate sasvim drugačiju pregovaračku poziciju i sa Prištinom i sa zapadom. To odmah ne znači rat, ali vaša pozicije dobija na dominaciji jer ako drugačije ne može spremni ste da problem i vojnim sredstvima rešite – brzo i efikasno. Ako hoćemo da budemo uvaženi činilac na Balkanu a to moramo da bi uopšte opstali, moramo imati i znatno opremljeniju i snažniju Vojsku, bez obzira da li se to zapadu dopada ili ne.

 
·         Može li ova zemlja iz jedne opšte defanzive u svim oblastima, preći u jednu ofanzivnu, proaktivnu politiku prema Kosovu i Metohiji. Možemo li verovati da se uz promenu politike u Srbiji i promenu međunarodnih okolnosti i odnosa snaga u našu korist, vratiti Kosovo i Metohiju pod puni pravni i faktički suverenitet Srbije. Da li je to tako nerealno, kao što danas izgleda, ili je taj veliki cilj dostižan za neki vremenski rok, recimo 10 ili 5 godina?

Poražena nacija ne može ništa. Samo u pobedničkom zanosu može se stvoriti ambijent za new deal. Bez takvog ambijenta nema brzog izlaska iz krize, privrednog napretka, moralne obnove nacije i celog društva. Taj pobednički zanos treba upravo stvarati od vraćanja Kosmeta pod puni suverenitet Srbije i to odmah. To uopšte nije nerešiv problem, kako se građanima predstavlja i ja smatram sasvim suprotno da se može brzo rešiti samo ako počnemo da na tome ozbiljno radimo.

Rođen sam u Prištini, tamo sam živeo do 1982, poznajem taj ambijent i mentalitet jako dobro, i baš zbog toga kažem da je problem Kosmeta za Srbiju rešiv. To nije država niti će ikada biti, već leglo mafije koja nema kapacitet da od te naše pokrajine stvori državu u kojoj će postojati vladavina prava i zakona jer se to krši sa osnovnim principima delovanja mafije. Glavna i gotovo jedina „privredna grana“ današnjeg Kosova je šverc i trgovina drogom. Zato ni posle 12 godina tamo nije proradila industrija niti se eksploatiše ruda iz 27 rudnika gotovo svih metala,pa i zlata. Taj ogromni potencijal nisu mogle da aktiviraju ni velike zapadne kompanije jer ne postoji stručna radna snaga koja može da bude uključena u ozbiljne tehnološke procese.

Međunarodne okolnosti nama idu na ruku jer zapad ubrzano tone, a shodno tome i njihov uticaj. Neće Nemci, Amerikanci, Britanci ratovati za Šiptare, je za to nemaju ni jedan valjani razlog, ali mi nismo ni testirali tu njihovu odlučnost da od našeg Kosmeta stvore neku kvazi državu Kosovo. Vladajuće strukture od 2000. nikada nisi odlučno zahtevali da se rezolucija 1244 i od strane NU u potpunosti sprovede, već su se isključivo povlačili čineći smo ustupke prema sve većim zahtevima zapada. Mislim da je sasvim sazrelo vreme da se na tu defanzivno-gubitničku politiku stavi tačka. Novi predsednik Nikolić ima idealnu priliku da se baš na pitanju Kosmeta proslavi. Ako za njega zapadni zahtevi, kao za Tadića budu „zakon“, brzo će potonuti. Od njegovih poteza a prvenstveno odlučnosti mnogo toga zavisi, i da sam ja na njegovom mestu Kosmet bi sigurno bio pod puni suverenitet Srbije u narednih 2-3 godine - bez rata, jer Šiptari ozbiljan rat nisu u stanju da vode.

·         Kako ocenjujete trenutno stanje međunarodnih odnosa u svetu, odnose velikih blokova Amerike i Evrope, Rusije, Kine, Indije...krize u Siriji i mogućeg sukoba u Iranu. Koliko budućnost procesa u svetu pruža šansu Srbiji?

Zapad se nalazi u dubokoj krizi koja je strukturalnog karaktera i iz nje neće moći da se izvuče u narednih 10-15 godina. Oni jednostavno rečeno proizvode isuviše malo roba da bi mogli da održe standard koji imaju. Živeli su parazitski, pljačkajući ostatak sveta skoro 300 godina i tome je došao kraj. Sa druge strane ubrzano se privredno, a onda i vojno uzdižu Kina Indija..., mnogoljudne azijske zemlja gde se preliva i kapital. A baš kapital je bila jedina poluga, osim vojne sile, kojom je zapad ucenjivao i pljačkao ostale države. Na razvijenom zapadu sada u uslugama radi više od 75% zaposlenih i ta situacija je neodrživa jer usluge ne stvaraju novu vrednost. Fini engleski štofovi se više skoro 50 godina ne proizvode u Engleskoj kao ni masa roba široke potrošnje – to je za rezultat imalo da su nekadašnji tkači postali bankari, radnici raznih consulting company i prodavci magle. Međutim kupaca magle je sve manje.

Ovde sada imamo i jednu posebnu zemlju Rusiju, koja je zemlja kontinent, sa ogromnim prirodnim resursima i koja izvozom energenata i sirovina ostvaruje veliki novac, koji će joj neminovno omogućiti ubrzani razvoj. Cela strategija brzog oporavka zapada svela se na to kako, opljačkati ova Ruska bogatstva a onda porobiti Aziju i pretvoriti je u zapadni proizvodi pogon. Međutim ta strategija je samo u domenu fantastike i ona će za dve tri godine i zvanično biti ugašena kao neostvarljiva jer zapad nema tu vojnu moć i tako superiornu vojnu nadmoć da bi tako nešto mogao da izvede.

Stoga se zapadne kompanije u svom pljačkaškom pohodu orijentišu na manje zemlje poput Iraka, Libije, a sada je na red došao Iran. U tom pljačkanju naftno-gasnih resursa države poput SAD, i vodećih država EU su samo izvođači prljavih ratnih poslova, ali glavni pokretači svih tih ratova su u stvari multinacionalne kompanije. Ne smeta Izraelu Iran, niti ga bezbednostno ugrožava, već bi Izraelsko-Američki EKSON želeo da pod svoju kontrolu stavi iranska nalazišta nafte i gasa. Za svetske bankare rat je veliki biznis gde se dobro zarađuje, dok sve to plaćaju građani kao poreski obveznici. Ipak, mislim da je Iran sa 85 miliona i svojom vojnom snagom malo preveliki zalogaj i za vojnu silu SAD – koja svako može osvojiti Iran, ali sa koliko žrtava i posebnim pitanjem kako ga posle držati pod kontrolom. Zato smatram da do takve agresije na Iran i neće doći – već da će se pokušati sa unutrašnjim urušavanjem postojeće vlasti i dovođenjem na vlast nekog marionetskog režima. Tada EKSON i drugi lešinari neće imati enormnu dobit, ali će ona biti sasvim zadovoljavajuća u odnosu na sadašnje ništa.

Mi smo u ovim velikim globalnim sudarima gotovo zanemarljivi. Srbija se uporno i dalje davi više po inerciji, i želji Nemačke da zaokruži svoju dominaciju na Balkanu. SAD guraju istu priču jer i preko Srbije treba poslati poruku drugima, održavajući straha u Svetu od „svemoćnog zapada“. I pored svega, oni nas toliko i ne dave koliko mi sami, da bi im se dodvorili a iz ličnih interesa pojedinaca, sami navlačimo omču sebi na vrat. Po mom mišljenju i dosta bogatom iskustvu smatram da je odlučnost ključ svakog uspeha. Treba testirati tu zapadnu odlučnost i videćemo brzo da prepreke koje nam postavljaju uopšte nisu nepremostive. Od naše politike zavisi sve, mnogo, mnogo manje, od njih.

·         Da ste Vi hipotetički gledano predsednik Srbije ili predsednik Vlade Srbije, šta bi ste uradili za svoju zemlju; šta prvo a šta drugo, šta na kratkoročnom, (taktičnom) a šta na dugoročnom (strateškom planu)?

To je baš hipotetičko pitanje jer mislim da takvu priliku ne ću imati, mada da budem iskren, voleo bih takvu poziciju – i to poziciju predsednika Vlade. Ne iz vlastoljubivosti jer ja time nisam očaran, već da pokažem i dokažem kako se Srbija može izvući iz krize za samo godinuipo do dve. Mi smo toliko mali da ako pokrenete desetak velikih, sada umrtvljenih preduzeća, cela privreda će se pokrenuti. Mala i srednja preduzeća ne postoje bez velike privrede i ne mogu se otvarati i razvijati.

Strana ulaganju su laž političkih neznalica i prevaranata, jer ozbiljna strana ulaganja idu ka velikim tržištima i zemljama. Mi smo manji od jednog kineskog grada i zašto bi neko u Srbiju pravio gigante, pa posle to izvozio u druge velike zemlje nailazeći na carinske i sve druge barijere. Ako se neka strana kompanija i opredeli da ovde otvori pogon to može uraditi samo zbog jeftine radne snage. Međutim, kako se onda postiže visok standard građana, koji obećavaju politički prevaranti, ako nam je osnovni adut jeftina radna snaga.

Jedino je država ta koja ima snagu i resurse da veliku privredu pokreće i to mora da bude osnovna strategija razvoja. Probali smo sa privatizacijama, i manje više sve su propale. Pa zašto onda ne usvojimo danas najuspešniji model razvoja, kineski model kombinovanog privrednog delovanja. Velike kompanije su u državnom vlasništvu a more malih kooperanata u privatnom. Nećemo nikoga sputavati već mu pomagati da od male kompanije postane gigant, ali ne da gigante prodajemo strancima koji ih uglavnom zatvore, ili domaćim švercerima koji su se na brzinu obogatili, ali koji nemaju znanja da gigantima kasnije upravljaju. No kako Srbinu, i to još sa parama, objasniti da on nešto nezna – kad on sve zna, jer ako je znao da švercuje naftu zna on da vodi i „Prvu petoletku“. E da bi te „pametne“ koji sve znaju obuzdali, neka ipak „Magnohrom“ bude u državnim rukama a vi pametni budite njegovi kooperanti, pa ćete možda jednog dana biti i vlasnici Magnohroma.

Što se tiče poljoprivrede mi nemamo problem tržišta, jer sve što možemo da proizvedemo kupiće samo Moskava, koja je brojnija od cele Srbije. Ali da bi naša poljoprivreda pet puta više proizvodila država mora da otvori tržište Moskve, EU, Egipta…, seljak to ne može. On samo mora da ima siguran plasman po pristojnoj ceni i ništa ne brinite što se ljudi neće vratiti u sela i početi da proizvode, ako od svoga rada mogu pristojno da žive.

Ali da se vratim na pitanje. Prema već iznetom prvi zadatak je ubrzano pokretanje privrede. Sklapanje ugovora sa Rusijom o kooperaciji u proizvodnji oružja kao najpropulzivnijoj grani privrede koja angažuje sve privredne potencijale. Vojna industrija će nam pokrenuti pola privrede a i omogućiti najjeftinije opremanje naše Vojske, koju treba znatno ojačati da nekim kriminalcima poput Tačija ne bi nikada palo napamet da nam prete. Jačanjem Vojske, pritiscima na Kosovo, presecanjem nako-kanala Šiptara, i neskrivenom odlučnošću, tu našu pokrajinu možemo brzo vrati pod puni suverenitet Srbije.

·         Ja bih vas samo ovde malo prekinuo. Ako sam vas dobro razumeo vi smatrate da Kosovo i Metohiju možemo vratiti pod puni suverenitet Srbije za 2-3 godine. Možete li nešto određenije reći šta na tom planu sve treba preduzeti i na kave pritiske na Kosovo mislite.

Nikolić će za koji dan ići u Brisel i on ima odličnu priliku da našu dosadašnju defanzivnu politiku pretvori u ofanzivnu. Da svojim sagovornicima iz EU bez ustručavanja kaže: - Od 2000 godine mi smo bezuslovno ispunjavali sve vaše zahteve i ultimatume, a šta smo time dobili, ništa. Osim da nam vi i dalje postavljate sve novije i teže uslove, pa nam sada Lajček u Beograd donosi novi paket ultimatuma. Tako više ne možemo da razgovaramo. Prvo je bilo da nam Solana govorio „Standardi pa status“ onda ste zaboravili na standarde, pa se „status“ pretvorio u državu Kosovo koju je većina članica EU priznala kao novoformiranu državu. To je direktno u suprotnosti sa rezolucijom 1244 SB UN i „Kumanovskim sporazumom“ i mi ćemo od UN zahtevati da se EULEX sa Kosmeta povuče jer nije neutralan, već u službi izgrađivanja kosovske državnosti. Od SB UN tražićemo da se u potpunosti sprovede rezolucija 1244 jer smo mi sve odredbe te rezolucije ispunili ali druga stran nije ispunila mnoge važne tačke te rezolucije. A tu spada:

-          Da se na Kosmet vrate svi proterani Srbi i ostali na svoju imovinu, kao što su vraćeni i Šiptari.
-          Da se na Kosmetu vrati do 1.000 naših vojnika i policajaca.
-          Da carinici i policija Srbije budu na granicama prema susednim državama a Kosmet u carinskom sistemu Srbije.
-          Da se UNMIK vrati kao jedini civilni organi vlasti, a da Kosovo i Metohija ima svoje pokrajinske organe kao što to ima Vojvodina.
Ako svoju rezoluciju 1244 SB UN neće da sprovede, onda je KFOR okupaciona sila prema kojoj se mogu primeniti sve mere kao i prema svakom okupatoru. Sa takvim zahtevom ćemo se obratiti Generalnoj skupštini UN i preduzimati recipročne mere ako KFOR i dalje koristi vojnu silu protivu Srba.

Jasno im nagovestiti da ćemo odlučno braniti deo naše teritorije i da smo u tom sklopu spremni da poništićemo sve do sada postignute dogovore iz „tehničkom sporazumu“ između Beograda i Prištine. Da smo, ako to ne da rezultate spremni da Izvršimo potpunu blokadu Prištine u domenu saobraćaja kroz Srbiju, isporuka električne energije (jer jedna termoelektrana van sistema ne može da funkcioniše), prekinuti sve PTT veze i blokirati vazdušni prostora Srbije za avione koji lete na Kosmet. To automatski znači da izlazimo iz SOFA sporazuma sa NATO-om i slobodi kretanja NATO snaga.

Naravno to ne znači da ćemo istog dana krenuti da to i sprovedemo, ali moramo pokazati odlučnost i čvrstinu da najbogatiji i za Srpstvo najznačajniji deo svim sredstvima branimo – diplomatski u UN, a na terenu pritiskom i silom.

Ima tu još mnogo sitnih detalja koje ne bih iznosio jer Geopolitiku čitaju i oni koji prema nama nisu dobronamerni, ali ključ je da Kosovo učinimo potpuno nefunkcionalno, snažan pritisak i ono bi se brzo samo raspalo. Na njega se moraju izvršiti svi oblici pritiska, a Evropi i SAD pokazati odlučnost i rešenost Srbije da deo svoje teritorije vrati pod svoj suverenitet. U takvim okolnostima EU neće godišnje bacati 5-6 milijardi na održavanje neke kvazi države, od koje ne može da uzeti ništa, pa bi i oni promenili svoju politiku.

Ako ste me već hipotetički stavili u ulogu predsednika Vlade Srbije ja bih takvu politiku sproveo i poznavajući Kosmet i mentalitet Šiptara odlično, garantujem da bi za dve do tri godine ono opet bilo pod puni suverenitet Srbije i bez rata. Srbija može da zbrine 55-60 hiljada Srba koji sada žive na centralnom Kosmetu, kako ne bi bili taoci ili žrtve tih pritisaka, a isto toliko Srba na severu Kosova su defakto u Srbiji i tu problema ne može biti. Na tih 120 hiljada Srba na Kosmetu, Srbija i onako troši blizu pola milijarde evra godišnje, a oni i dalje žive u getu. Posle vraćanja Kosova i Metohije pod puni suverenitet Srbije svi izbegli će moći i imati gde da se na Kosovo i u Metohiju vrate.

Ono što je kod pitanja Kosmeta ključno to je da Šiptari žive od šverca droge koju najvećim delom donose američkim vojnim avionima uz vojnu opremu – heroin iz Avganistana, a kokain iz Južne Amerike. Ta droga se onda uglavnom preko Srbije, Crne Gore i dalje Hrvatske, prebacuje u Evropu. Radi se o skoro 1-1,5 tone narkotika mesečno, i ti putevi se moraju potpuno zatvoriti. Druga glavna delatnost je šverc svih vrsta roba čiji dobar deo završava i u Srbiji. Ostale ozbiljne privrede i poljoprivrede nema, i kada te navedene puteve šverca presečemo, cela konstrukcija te mafijaške države se ruši i odmah se traži neka povoljnija „baza“ za šverc.

Ako ste zadovoljni obimom odgovora, možda niste i detaljima, šta bih sve preduzeo ja bih se vratio na ostale delove gore postavljenog pitanja, jer će se i kroz njih jasnije sagledati greške naše politike - čija je samo posledica današnje stanje na Kosmetu.

Venecuela nas moli deset godina da otvorimo ambasade, da im izgradimo fabriku kalašnjikova i oružja kao što je Crvena Zastava, a mi nećemo. A zašto nećemo, jer se Amerikancima Čavez ne sviđa. Takvo ponašanje iz naše politike moramo da izbrišemo jer to je biznis i na njega niko ne može da utiče. Venecuela nije pod sankcijama UN i mi sa njom moramo da poslujemo ne osvrćući se da li se to nekome sviđa ili ne.

Dugoročno i strateški moramo se povezati sa zemljama koje su naši tradicionalni prijatelji Rusijom i Kinom pre svega, zbog toga što su to zemlje u usponu, ogromne privrede sa kojima uvek možemo naći mnoštvo tačaka za saradnju. Od Rusije uvozimo energente i bićemo u tom domenu trajno zavisni, pa je i sa te tačke logično da sa njima imamo blisku saradnju. Sve što EU proizvodi proizvode i druge zemlje sveta i nema nijedna stvar koja nam je iz EU neophodna, a ne može se nigde drugo kupiti. Pa koji nam je to interes da se za nju bezalternativno vezujemo. Ako nas pak EU bez uslovljavanja pozove da budemo njen punopravni član dobro ćemo odmeriti da li je to za nas isplativo ili ne, jer ovo je svet interesa bez emocija. Osim toga mislim da EU nema budućnost i da će se ubrzo raspasti i vratiti na poziciju bivšeg EZ-a

Može se ovo moje izlaganje mnogima može učiniti nerealno i naivno, ali ja tvrdim da bih ga kao predsednik vlade za dve godine bez ratovanja i većih potresa realizovao. Sve smo probali samo ovo gore izneto i ako je vrlo logično, nismo. A nismo zato što je zapadu bilo u interesu da navede na pogrešni put potpune zavisnosti od njih, kako bi od nas u bescenje uzeo sve što mu je potrebno.

Prvenstveno se moramo osloniti na sopstvene snage i mi tu snagu imamo. Zamislite da država u posustalu privredu godišnje ubrizga samo tih 2,5-3 milijarde evra koje se u Srbiji godišnje kroz korupciju i ostale vidove krađe odliju, koliko bi smo preduzeća mogli da pokrenemo. Ali ne sa poslušnim, a nesposobnim partijskim kadrovima kako je to danas, već sa pravim stručnjacima koji negde na marginama društva danas tavore ili su pobegli u inostranstvo jer nisu hteli da budu lopovi, a ni partijski poslušnici. Nama ne treba 10.000 vrhunskih menadžera, pa ih ne možemo naći, već 500-600, a bar duplo ih više ima u Srbiji i inostranstvu. Srbija je zemlja sa dobrim privrednim potencijalima, odličnom obradivom zemljom, dobrom klimom i u Srbiji niko ne sme biti gladan – mnogo je gladnih jer Srbiju vode lopovi, neznalice i politička mafija.


http://www.trajkovic.rs/novo/056.html


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јул 02, 2012, 07:31:16
Ау, које су ово црне прогнозе, а још није влада ни конституисана. Још се тачно не зна ни како ће она да изгледа...



***



Где ће Дачић да нађе 4 милијарде евра? Нигде!

Будући премијер Србије Ивица Дачић и влада коју ће он предводити биће на стаховитим мукама како да убеде стране инвеститоре да уложе новац који је преко потребан српској привреди.

Процене показују да су нам неопходне четири милијарде евра годишње како бисмо "закрпили" све финансијске рупе, односно преживели годину и избегли банкрот, пише ''Прес''.

Где ће Србија наћи паре, у Европској унији или Русији, да ли ће их уопште добити и под којим условима, изазови су на које ће врло брзо влада СНС-СПС-УРС морати да одговори.

У супротном, процењују стручњаци, нова влада неће моћи да регулише финансијске обавезе државе, па јој прети тотални банкрот.

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/236093/Gde-ce-Dacic-da-nade-4-milijarde-evra-Nigde)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Јул 25, 2012, 08:07:10
Ministre, za ovu jahtu se radi 122 godine

Milan Marković uporno odbija da objasni javnosti kako neko s mesečnim primanjima od 101.000 dinara može sebi da priušti brod od oko 500.000 evra

(http://img33.imageshack.us/img33/102/luksuznoploviloporodice.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/33/luksuznoploviloporodice.jpg/)

BEOGRAD - Ćutanje je zlato.
Odlazeći ministar Milan Marković uporno odbija da odgovori na pitanja Kurira da li je luksuzna jahta „prestiž 42“ njegova i, ukoliko jeste, odakle mu toliki novac, s obzirom na to da cena ovog plovila iznosi i pola miliona evra.

Kako, bre?

Marković juče nije odgovarao na naše pozive, a samo dan ranije, kad smo ga pitali odakle mu stotine hiljada evra za jahtu, procedio je da nema komentar. Iako smo insistirali da objasni kojom to magijom čovek s primanjima od 101.000 dinara može sebi da priušti jahtu koju nautički stručnjaci procenjuju na oko 250.000 evra (a sa dodatnom opremom koja znatno podižu cenu, ona može da košta i pola miliona evra), Marković je odbio da se upušta u dalju polemiku.

Dakle, ako je on kao ministar mesečno zarađivao 101.000 dinara, što je oko 860 evra, i ako uzmemo u obzir to da je jahta košta oko 500.000 evra, dolazimo do računice da je Marković za ovu lepoticu iskeširao čak 582 svoje plate. To znači da je morao da radi 48 godina za istu ministarsku platu i nikad da ne potroši nijedan evro - da ga supruga hrani, oblači, vodi na putovanja, letovanja, zimovanja...

Jahta u punom sjaju

Podsetimo, paparaco Ku­rira uslikao je Milana Mar­kovića kako uživa s porodicom na jahti čija je cena do vrtoglavih 500.000 evra. Marković je prošle subote, 21. jula, spas od vrućine potražio na reci, na luksuznom plovilu „prestiž 42“ na Zemunskom keju. Dužina ove lepotice je 13,36 metara, širina 4,13 metara, a ima od dve do tri kabine. Težine je 11.000 kilograma, maksimalna snaga motora je 625 KW, a kapacitet goriva 1.200 litara.

Tako, dok narod jedva krpi kraj s krajem, ministar Marković uživa u luksuzu rečnog broda, čije poreklo, podsetimo, ne želi da objasni.

Nedeljno iznajmljivanje ove jahte na primorju košta 6.761 evro.

(http://img845.imageshack.us/img845/8138/markovicnaskuteruvozioc.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/845/markovicnaskuteruvozioc.jpg/)
Marković vozi ćerku na skuteru.
(http://img543.imageshack.us/img543/6074/milanmarkovic1343159029.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/543/milanmarkovic1343159029.jpg/)
Milan Marković

Markoviću, ne poštujete ni zakon

Iako je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio da ima „hjundai aksent“ iz 2007. godine, Marković se vozi u tamnozelenom džipu „grand čiroki“. Bivši ministar je do keja došao u ovom automobilu. Čak je us­peo i da se nepropisno par­kira - nasred ulice!

Srpski radnik za ovu jahtu mora da izdvoji 1.464 plate

♦ Lekar (prosečna plata u aprilu bila 50.000 dinara) - mora da izdvoji 1.176 plata i da radi 96 godina kako bi mogao da kupi ovu jahtu
♦ Profesor (prosečna plata profesora 70.000 dinara) - mora da izdvoji 840 plata i da radi 70 godina kako bi mogao da kupi ovu jahtu
♦ RADNIK (koji prima prosečnu platu od 39.800 dinara) - mora za ovakvu jahtu da izdvoji 1.464 plate, odnosno, da radi 122 godine

Markovićeva imovinska karta

♦ plata 101.000 dinara
♦ stan od 72 m2 razmena za stan stečen poklonom od oca
♦ stan od 46 m2, kupovina
♦ automobil „hjundai aksent“ 2007.
♦ štedne uloge u bankama nema

Kurir (http://www.kurir-info.rs/ministre-za-ovu-jahtu-se-radi-122-godine-clanak-334683)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јул 26, 2012, 04:16:47
Ваљда ће доћи на ред и оваква питања:

ОДАКЛЕ ти паре бивши министре?



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Јул 26, 2012, 18:37:12
Цитат
DW: Srbija je već na ivici bankrota
Izvor: Dojče vele
Beograd -- Stara vlada je novoj vladi ostavila ruševine u ekonomiji. Postavlja se pitanje, šta će od ogromnih predizbornih obećanja, nova vlast zaista moći da uradi.

(http://www.b92.net/news/pics/2012/07/25/8801386325010107e13a78804612404_640x360.jpg)

"Stara vlada je novoj vladi u ekonomskoj sferi ostavila uništene javne finansije, mnoštvo nepotrebnih institucija, i gomilu loših zakonskih rešenja", kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

"Ako bi nova vlada htela da bude razumna, ona bi morala reći da je Srbija na korak od bankrota, da smo trošili više nego što smo mogli, i da nam može biti samo još gore ako se nastavi ovim putem", navodi on.

"To znači da je jedina opcija za Srbiju da svi štedimo. Tačnije, ne svi, jer ljudi koji rade u privatnom sektoru već štede odavno, već ljudi koji rade u državnom sektoru i imaju primanja od države, da i oni moraju podeliti sudbinu ostatka društva", kaže Stevanović.

Situacija koju najavljuje Mlađan Dinkić, u kojoj bi se novac za investicije, ili novac od MMF-a, preusmerio u budžet svakako nije dobro rešenje, upozorava Stevanović.

"To nije dobro rešenje, i mi se ne možemo tako pokrivati, jer naredne godine neće ništa bolje da se desi. Srbiju samo spašavaju štednja, i reforme koje bi nas u nekom roku od 3 do 4 godine izvele na zelenu granu. Ja na osnovu izjave da moramo još da se zadužimo baš nešto nisam video neku veliku rešenost da se ide u tom pravcu, i stoga se bojim da neće biti dovoljno urađeno na smanjenju potrošnje" ,kaže on.

"Ukoliko se nastavi obmanjivanje javnosti o stvarnom stanju srpske ekonomije bojim se da ćemo završiti u grčkoj tragediji punog kapaciteta", kaže Saša Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja, i dodaje da je Srbija praktično već u bankrotu.

"Srbija se, možemo reći, bez pomoći MMF-a, sada već nalazi u predfazi tog bankrota. Jer, ukoliko vi zaista ne možete da izmirujete obaveze prema svim budžetskim korisnicima bez dodatnog zaduživanja, a imaćete sve manje kreditora koji će vam izlaziti u susret, znači da polako ulazite u fazu bankrota. I da biste izbegli da i formalno uđete u fazu bankrota, potrebna vam je podrška MMF-a koji bi bio garant sprovođenja neke nove ekonomske politike" , navodi on.

Ta nova politika podrazumeva zamrzavanje plata i penzija na određeni period, reformu javnog sektora, pročešljavanje parafiskalnih nameta, smanjivanje neselektivnih subvencija, kao i neizbežno povećanje PDV-a, ističe Đogović.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=26&nav_id=629490

"DW: Srbija je već na ivici bankrota"
Страшније је што је Србија на Ивици Дачићу ;D :o


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Јул 26, 2012, 22:42:19
Цитат
ОДАКЛЕ ти паре бивши министре?

Био нам је министар вредан.
По неки управни одбор, јавна набавка, тендерчић и сакупило цркавица за чамче, додуше повеће а према свецу иде и тропар.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Јул 27, 2012, 10:29:06
Vlahović i Đunić pod istragom u Austriji?!

(http://img854.imageshack.us/img854/3369/aleksandarvlahovic.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/854/aleksandarvlahovic.jpg/)

Funkcioner Demokratske stranke Aleksandar Vlahović i tajkun Danko Đunić našli su se u istrazi austrijskih državnih organa ( Ustanova za nadzor finansijskog tržišta - FMA). Naime, njihova imena dovode se u vezu s malverzacijama vezanim za 145 hektara zemljišta u Surčinu. Prema pisanju bečke štampe, u Austriji se protiv direktora Rajfajzen banke internešenel Herberta Stepića vodi istraga zbog sporne kupovine 145 hektara državnog zemljišta u Surčinu za svega 23 miliona evra, iako ono vredi 65 miliona evra.

Kako pišu, sporno zemljište 2006. kupila je firma s Kipra „Entus ltd“, čiji su vlasnici, s jedne strane, Herbert Stepić i Martin Švedler, dok ostalih 50 odsto pripada firmi „Eki investment“, čije su gazde u trenutku kupovine zemljišta bili Đunić, Vlahović i njihov partner Dragan Lazarević. Zanimljivo je i to da im je pare za tu kupovinu dala Hipo banka iz Austrije, čiji je šef banke osuđen zbog malverzacija.

Kako Kurir nezvanično saznaje, ovo je deo zemljišta firme PIK „Zemun“, o čijoj sumnjivoj prodaji je Kurir već pisao.

Đunić i Vlahović su 2006. godine kupili 35 hektara zemlje za 17,5 miliona evra. A to isto zemljište je pre toga plaćeno 36 miliona dinara. Zbog toga su direktori PIK „Zemun“ uhapšeni još u novembru 2007. i terete se da su oštetili državu za više od 3,5 milijardi dinara. Međutim, istraga nikad nije došla do ove dvojice.

(http://img717.imageshack.us/img717/8997/kurirod1452012134335121.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/717/kurirod1452012134335121.jpg/)

(http://img39.imageshack.us/img39/8227/dankodunic1343351310190.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/39/dankodunic1343351310190.jpg/)
                                             Danko Djunić

Danko Đunić na granici

Danku Đuniću nismo uspeli ni da postavimo pitanje jer je, čim smo se predstavili, rekao da je na granici i da ne može da priča. Posle toga je prekinuo vezu. Na mobilni telefon Aleksandra Vlahovića javila se ženska osoba, koja nam je obećala da će se Vlahović javiti kad sastanak bude završen. Ali do zaključenja broja to se nije desilo.

Kurir (http://www.kurir-info.rs/vlahovic-i-dunic-pod-istragom-u-austriji-clanak-338499)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јул 29, 2012, 07:27:56
Овој тројици би требало на време одузети пасош.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јул 29, 2012, 07:32:48
Свако дугује по 2.915 евра


Дугују и они који живе у уверењу да су ама баш сваки рачун и рату исплатили на време. У њихово име позајмила се држава и то више од 15 милијарди евра. Ту су и зајмови грађана код банака, неизмирене обавезе према ''Електропривреди Србије", ''Србијагасу", топланама... Ако бисмо све обавезе стоновништва, ове директне, али и индиректне, сабрали, цифра би достигла мало више од 20 милијарди евра. А на сваког грађанина Србије дошло би 2.915 евра дуга. Да бисмо зарадили ову суму, свако од нас морао би да ради пуних осам месеци. И да не троши ни динара на себе, пишу београдски медији.

Највећи део заједничких обавеза грађана Србије је јавни дуг наше земље. Он сада износи 15,3 милијарде евра. У динарима цифра је скоро несагледива - 1.771 милијарда. Да га делимо на равне части, сваки од становника наше земље ваљало би да припреми 248.712 динара или око 2.100 евра. Извесно је да му овде није крај. Нова влада поручује да јој до краја године треба најмање три милијарде евра и потражиће их код финансијских институција. Тако да бисмо ову годину могли да испратимо задуженији за још 470 евра по становнику, тврде ''Новости''.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2011-11-10/192045_dinar_f.jpg?ver=1343514069)
Дуговања све већа и већа...

 

- Грађане са правом брине задуженост државе која у последње време расте и апсолутно, али што је много опасније и релативно у односу на бруто домаћи производ - објашњава професор Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије.

- Због раста јавног дуга ми као грађани морамо да очекујемо пораст пореза које директно плаћамо, али и оних, попут пореза на додату вредност, које на нас преваљују произвођачи и трговци. То је начин да се повећају буџетски приходи из којих се дуг отплаћује. Јавни дуг ће и даље расти, најмање до краја године, док држава не изврши фискалну консолидацију и не осете се ефекти нове економске политике.

Грађани Србије банкама на име кредита дугују укупно 602,2 милијарде динара, показују подаци Кредитног бироа. Износ у динарима расте, 2,4 одсто у односу на претходни месец, али гледано кроз европску валуту - дуг се смањује. Почетком године грађани Србије су били у просеку 818 евра у кредитима, а данас - 716 евра.

- У јуну је у односу на мај задуженост грађана порасла номинално за 2,4 одсто, али треба имати у виду и да је у мају у односу на април порасла за 1,9 одсто - додаје Ханић.

- То значи да је раст убрзан. С обзиром на то да грађани не примају плате у еврима, које би на дан доспећа рате могли да продају по већем курсу, није правично обрачунавати кредитну задуженост становништва у еврима. Статистички гледано, задуженост грађана ће расти и даље. Како је већина узета у страној валути, а курс ће слабити, то ће довести до раста номиналне задужености. Иако је кредитни потенцијал постојећих корисника кредита смањен, грађани имају простора да се даље задужују. Пошто положај становништва зависи од ситуације у предузећима и код предузетника, а код њих доцња расте, то ће се одразити и на кашњење запослених у отплати рата.

(вечерње НОВОСТИ, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/242815/Svako-duguje-po-2915-evra)



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јул 29, 2012, 07:40:27
Ово је више него забрињавајуће. Цели живот сам водила рачуна да не узајмљујем новац или ако се деси (наравно, дешавало се, тражила сам на зајам онолико колико знам да могу да вратим), а ово, па то је ван памети. Како то вратити и ко ће то да враћа :o


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Јул 31, 2012, 22:05:19
Листове мердевине и задати живот нове владе

Трагично стање српске економије последица је погрешне економске политике чији су темељи постављени пре десет година, а потом се на њима пажљиво дограђивао економски кавез. Та конструкција је највећим делом завршена, из тог кавеза се тешко може изаћи. Нова влада ће, бојим се, живети већ задати живот. Сваки покушај радикалније промене економске политике резултираће радикалним скраћењем мандата владе. Да ли ће тежиште притиска бити унутра или ће притисак долазити споља, свеједно је.

Темељи економске политике почивају на глорификацији и форсирању слободне трговине и слободног протока капитал. Тај концепт понајвише намећу Светска трговинска организација (СТО) и Међународни монетарни фонд (ММФ) а промовишу га домаћи економисти који од тога имају некакве финансијске користи, или они којима је лакше да читају питке економске бајке но да посматрају и анализирају свет око себе.

Лакоћа и неодговорност са којом се Србија годинама „игра“ слободне трговине, троши девизе и живи изнад могућности је економски самоубилачка. Неразвијена економија која није у стању да макар приближно уравнотежи свој увоз и извоз, не може себи дозволити луксуз да арчи девизе увозећи робе без којих се може. Још мање себи може дозволити да без икакве капиталне контроле допушта да се банке задужују у иностранству и уносе девизе којима се то трошење финансира и стимулише.

Економске последице оваквог понашања манифестују се кроз огроман дефицит трговинског и текућег биланса, кроз велики раст спољне задужености, кроз дугорочни тренд деиндустријализације, кроз страховит пад запослености и огроман одлив радне снаге у иностранство. Краће и јасније – манифестује се кроз потпуну економску и социјалну пропаст друштва.

Све државе које су се подигле из јада и беде вршиле су драстичну контролу трошења девиза и редукцију увоза потрошних роба. Стандард и потрошња грађана су расли споро, а расположиве девизе су се чувале и усмеравале за увоз сировина, репроматеријала и опреме. То су били неопходни кораци да се државе индустријализују, људи запосле, а њихове привреде учине конкурентним.

Увоз се дестимулисао грубо, високим и селективним царинама, административним ограничењима увоза, као и политиком девизног курса којом је домаћа валута систематски потцењивана како би се додатно обесхрабрио увоз а подстакао извоз.

Државе су функционисале у режиму капиталне контроле, недозвољавајући да их прилив девизних кредита уведе у стање спољне презадужености. Задуживало се само колико се морало и колико се могло отплаћивати. У тренуцима када би се од такве политике одступило, одмах је стизала казна – државе би се изложиле шпекулативним финансијским нападима који су доводили до страховитих економских криза.

Развијене државе су користиле исте или сличне протекционистичке методе у ранијим фазама свог развоја. Слободан трговина је почела да се промовише тек онда када су моћне привреде постале сигурне, или су бар поверовале, да их више нико не може економски угрозити.

Овакву логику јасно је уочио сјајни, намерно потцењени немачки економиста Фридрих Лист још средином деветнаестог века. Критикујући политику Велике Британије, Лист указује на њен цинични модус операнди, по коме држава на врхунцу економске моћи одбацује (протекционистичке) мердевине помоћу којих је до моћи стигла. Тако на најбољи начин спречава конкуренте да користе исте мердевине и понове исти развојни пут. То је и тренутак када се другим државама почиње говорити о врлинама слободне трговине, како је то чинио Адам Смит.

Глобална економска архитектура света и данас почива на истим премисама. Систем је суптилнији него раније, али је и даље веома ефикасан у заштити економских интереса моћних. Разлика је само у томе што систем данас више штити интересе мултинационалних компанија и банака, а све мање брине о интересима националних економија, па и оних моћних.

Управо због тога, без анализе и расправе, Србији је пре десет година наметнут систем у коме су Листове мердевине морале бити одбачене. Управо због тога Србија не може да се покрене и осуђена је на ово тужно таворење. Управо због тога, нова влада, све и да уме, не може променити економску политику и њен ток, без обзира на добре жеље у чију аутентичност не сумњам.

Преко потребна велика корекција динара се не може извршити због притиска дужника и банака. Рестрикција увоза се не може спровести због већ потписаних трговинских споразума као и одмаклог процеса уласка Србије у СТО. Независна монетарна политика се не може спроводити без капиталне контроле. Капитална контрола се не може увести јер није по вољи ни ММФ-у, ни моћном банкарском лобију.

Са празном буџетском касом, са презадуженом државом, грађанима и предузећима, са нацијом неспремном да се суочи са узроцима кризе и њеним дугорочним последицама, нова влада неће имати пуно избора. Мораће да ради исто оно што су радиле и владе пре ње. Живеће се од данас до сутра, очајничко задуживање ће се наставити и готово све што је преостало од државне имовине мораће на добош, упркос заклињању да се то неће чинити.

ММФ и ЕУ ће се са своје стране постарати да Србија не прави радикалне заокрете, да се држи свих до сада потписаних економских споразума, и да не посеже за Листовим мердевинама. А без њих, излаза нема.

Nebojša Katić (http://nkatic.wordpress.com/2012/07/27/listove-merdevine-i-zadati-zivot-nove-vlade/#comments)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 05, 2012, 02:48:50
Потврђено: Имамо пара за још 30 дана

Ситуација у бужету је драматична. Новца у овом тренутку има тек за исплату плата и пензија за август...

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/05/21/9802560/Dinari.jpg)

Док у министарству раде на томе да пронађу новац и за септембар и за новембар, појављују се нови расходи - ПУПС инсистира на томе да се испуну обећање из коалиционог споразума о тринаестој пензији за пола милиона пензионера.

У трезору новца за август имају, за септембар се тренутно траже и верују да ће га наћи. У министарству финасија кажу да ће се након тога, дакле од октобра, ситуација стабилизовати, јер се припремају закони који би требало да осигурају да се оваква драма од октобра не понавља.

Истањени буџет већ је за првих пола године у дефициту од 111 милијарди динара. За плате и пензије за целу годину потребно је 856 милијарди динара и то представља главни бужетски расход.

Потрошња је увек била већа од прихиода а договор о расту пензија постојао је и у претходној Влади, подсећа Мијат Лакићевић уредник Новог Магазина.

"Пара у буџету никада није ни било. Динкић је морао да зна као економиста, мада је професију давно напустио, али као бивши министар, да једном више неће бити новца и да крчаг иде на воду док се не разбије. Негде је и праведно да њему падне тај врућ кромпир у руке јер га је он и бацио у ватру", каже Лакићевић.

На вест да новца има само за месец дана, а да ће дефицит до краја године бити 2 милијарде евра, потпредседник ПУПС-а Милан Кркобабић каже да не треба стање само констатовати него и нешто променити, али и да ова партија не намерава да одустане од такозване "тринаесте пензије" тј нове социјалне помоћи.

"Да сам којим случајем министар финасија и првреде ја бих вам одговорио где бих новац нашао. И сада постоје дискреционе позиције, ова прва рата од 16, 17 милиона нашла би се за три дана. Стиже и закон о јавним набавка, утеривње сива економије у систем а поздрављамо и подизање пореза на добит ја смо дајем сугестију", каже Кркобабић.

Према подацима ове странке, у Србији има више од пола милиона пензионера који једва састављају крај са крајем живећи од пензије која је мања од 15 хиљада динара месечно. Ако би сви добили помоћ од 15 хиљада динара то би захтевало још 7,6 милијади динара. ПУПС сматра да ће то бити и мање.

"Прецизни подаци се сумирају, морамо да средимо спискове. Не би требало 65 милиона евра, кварталоно то није неки новац. Не заборавите да ће гро тих средстава бити враћено натраг у буџет у року од два, три дана", каже Милан Кркобабић.

Мијат Лакићевић каже да је тешк дати прогнозе колико новца треба.

"То можда нису неке паре тако да могу да се нађу. Још можете да се задужите али питање је свхе и смисла и његових ефеката на касније године. Све ће то да дође на наплату. Мислим да ће то бити вло скупа мера", наводи Лакићевић.

Иначе, министар финансија обећао је да ће у најкраћем року средити финансије и да би фискалну консолидациију требало очекивати у августу а читав низ мера у октобру.

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/244439/Potvrdeno-Imamo-para-za-jos-30-dana)



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 05, 2012, 03:00:26
Цитат
"Да сам којим случајем министар финасија и привреде ја бих вам одговорио где бих новац нашао,.....каже Милан Кркобабић...


Од када се то у Србији или било где, новац налази  ???
Како је ово неозбиљно.





Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 12, 2012, 21:16:41
Фајненшел тајмс: Србија је пред банкротом


Нова Влада Србије суочава се са суровом реалношћу, укључујући све већи буџетски дефицит државе, смањивање привредних активности и слабљење домаће валуте, пише лондонски "Fajnenšel tajms" (Financial Times)..

(http://www.vesti-online.com/data/images/2009-10-26/2783_mmf_f.jpg?ver=1344784904)

Лист подсећа да је влада изразила спремност да поново отпочне разговоре са Међународним монетарним фондом и да реши проблем буџетског дефицита, али оцењује да ће бити тешко те циљеве помирити са обећањима недавно датим гласачима.

Фајненшел тајмс је истакао и да ће новој владајућој већини у Србији у којој су социјалисти и Српска напредна странка бити потребно  још времена да обезбеди поверење инвеститора и међународних институција.

Како указује лондонски лист, узимајући у обзир владине проблеме са пуњењем државног буџета, Србија нема избора него да се врати преговорима са Међународним монетарним фондом, који ће вероватно тражити поштравање фискалне политике.

"Не верујем да влада има било коју другу опцију", оценио је политички саветник и председник независног научно-истраживачког удружења "Мост Исток-Запад" из Београда Јован Ковачић.

Како је указао, Србија се суочава са великим недостатком новца. "Србија није банкротирала, али је веома близу тога, тако да јој је потребно да ово (преговоре са ММФ-ом) уради брзо", сматра Ковачић у изјави Фајненшел тајмсу.

Ковачић је рекао да је Влада Србије после смене гувернера Народне банке, што је, како је навео, изазвало подозривост, сатерала себе у ћошак и сада мора да покаже резултате у другим областима.

Ковачић је рекао и да би поједини чланови владе замерке ММФ-а могли сматрати "непријатним", али је указао да влада сада има ограничен простор за маневрисање.

Фајненшел тајмс је указао и да би коришћење резерви Народне банке ради покривања дефицита у државном буџету могло да изазове инфлацију, што, како је навео, оправдано забрињава грађане Србије после искустава са хиперинфлацијом током 90-их.

Директор делегације немачке привреде у Србији (део Немачке привредне коморе у иностранству) Михаел Шмит оценио је да ће нови договор са ММФ-ом бити важан за поједине инвеститоре у Србији, али је додао да ће многи обратити пажњу и на друге потезе владе.

"Очигледно за финансијске инвеститоре укључене у посао са владиним обвезницама договор са ММФ-ом је веома важан за стабилност", рекао је он и додао да су финансијски инвеститори већ веома обазриви у пословању у региону.

Они су чак и опрезнији по питању Србије, јер је она до сада остварила боље резултате него Хрватска и Мађарска, а сада има лошију оцену кредитне способности, рекао је Шмит.

Како је навео, страни инвеститори нису сигурни у вези са владином политиком по разним питањима, пре свега по питању пореза. Да ли ће порези бити повећани и да ли ће постојати нека врста подршке за инвеститоре, рекао је Шмит.

Представник немачке привреде сматра да би Србија могла боље да користи средства Светске банке и Европске банке за обнову и развој за изградњу инфраструктуре.

Девалвација динара је смањила трошкове земљишта и радне снаге од чега су користи имали малопродаја и индустрија, рекао је он. Шмит је закључио да је српска економија оптерећена проблемима, али да није без наде.

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/246397/Fajnensel-tajms-Srbija-je-pred-bankrotom)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 14, 2012, 17:23:15
Проћердали 75 милијарди долара


Српски министар за трговину Расим Љајић најавио је пакет антикризних мера и обећао да неће бити повећања ПДВ-а "осим у крајњој нужди". Међутим, економиста Млађен Ковачевић истиче да ће већ од јесени доћи до повећања пореза и упозорава да нам прети и привредни и девизни колапс.



(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-08-13/258672_081404s1_f.jpg?ver=1344894294)
Бојим се да нам, упркос оптимизму нове Владе, нема помоћи: Млађен Ковачевић


Ситуација у српској привреди је веома тешка, колико?
- Веома. Само у првих пет месеци ове године одлив девиза из земље био је за две милијарде евра већи од прилива. И то легалним путем. Има много и нелегалног одлива девиза, јер се сви труде да их на овај или онај начин изнесу из земље. За десет година од дознака наших грађана из дијаспоре, кредита, страних инвестиција и донација у Србију је стигло 75 милијарди долара. Највећи део отишао је на јавну потрошњу. Сада нам је месечно потребно око 46 милијарди динара за исплату бруто пензија. Дознаке су мање, кредити пресушили, а нема ни страних инвестиција. Када је пара било нико није мислио на улагање у привреду, него само на то да се паре што пре потроше.

Министар економије и финансија је најавио повољне кредите?
- Динкић је обећао да ћемо добити две и по до три милијарде евра кредита по врло повољним каматним стопама, али засад нема на видику да ће се то и остварити. Динкићева обећања се иначе тешко остварују, то нам је већ доказао. Све је теже добити кредит од ЕУ, јер је и тамо криза велика, остају једино Кина и Русија. Међутим, кад оне дају кредите онда њихове фирме обављају радове, па се новац опет враћа код њих. На пример, мост који се гради између Борче и Земуна финансирају кинеске банке, али њихове фирме обављају послове. Другим речима, нема посла за наше грађане.

Министар Љајић је изјавио да неће бити повећања ПДВ-а, да ли је то реално?
- Није. И у Хрватској су одмах после избора повећали ПДВ, а треба знати да су они у нешто повољнијој економској ситуацији од нас. Повећања пореза ће бити, а могло би доћи до правог привредног и девизног слома. Ситуација је лошија него што мислимо, а свако вештачко заустављање пада динара даће резултат само накратко.

Премијер Ивица Дачић је најавио оснивање Савета за економски препород Србије.
- Сличну идеју заговарао сам пре шест-седам година, али сам тада био изложен критикама заговорника неолиберализма. Сада је много теже обезбедити савет умних људи него пре десет година јер је ситуација лошија, а постали смо много зависнији од међународних финансијских институција. Могућности експерата да нешто самостално креирају су веома сужене.


Постоје ли примери у свету где је такав модел стручног саветовања успео?
- Постоје. У Јапану и Немачкој је после Другог светског рата било све порушено, али су формирани стручни тимови који су креирали привредни и друштвени систем па је направљен прави бум. Ту је и Русија крајем протеклог века када је премијер био Јевгениј Примаков и Словенија и Аргентина почетком минуле деценије. У свим тим државама стручњаци су имали важну улогу у креирању економске политике и остварен је привредни напредак.

Цитат
Евро 150 динара?
Гувернерка је подизањем референтне каматне стопе зауставила раст евра. Колико ће то потрајати?
- Не дуго. Вештачким мерама не можете бранити неодбрањиво. Мислим да ће држава врло брзо морати и званично да девалвира динар. То би у пракси значило да се одреди вредност евра рецимо на 150 динара и да се држава обавеже да ће тај курс држати, рецимо, годину дана, што би колико-толико помогло привреди и извозницима - каже др Ковачевић.


Цитат
Све мање поуздани

Смањен нам је и кредитни рејтинг?
- Смањење рејтинга је очекивана вест. Нама је рејтинг и раније био неповољан, разлика је у томе што ћемо се задуживати по високим каматама, јер смо све мање поуздани.

(Н.С.Прерадовић, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/246678/Procerdali-75--milijardi-dolara)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 14, 2012, 17:31:21
Мене је ово почело баш да плаши. Мало, мало, па се појави неки текст, као што је овај испред и овај испред њега,

http://forum.svisrbisveta.org/index.php?topic=100.msg17518#msg17518


Србија је пред банкротом!!!

Да ли смо ми свесни шта значи та реч "БАНКРОТ", банкрот једне државе :o



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 17, 2012, 02:34:22
Сваки грађанин дугује 60 плата!

Укупан дуг српске привреде, државе и становништва на крају јуна износио је 40,3 милијарде евра, што значи да је дуг по запосленом износио око 23.300 евра.

(http://www.alo.rs//_customfiles/Image/slike/2012/08/17/radnici-v.jpg)

Узимајући у обзир износ просечне плате, следи да је за исплату свих дугова потребно око 60 зарада, што значи да би сви запослени у наредних 5 година требало да раде без надокнаде како би се исплатили сви дугови, и то без обрачунавања камате на стање дуга, срачунали су аутори портала “макроекономија”.
У тексту са овог портала је прецизирано да је српска привреда на крају јуна дуговала 19,4 милијарде евра, јавни дуг је износио 15,3 милијарде, а становништво је дуговало 5,6 милијарди евра. Број запослених је по подацима из марта ове године износио 1,73 милиона и смањен је за 19.000 у односу на јун прошле године. При том је просечна зарада у јуну износила 365 евра и смањена је за 18 евра за годину дана.  (С.Ђ. Ало) (http://www.alo.rs/vesti/52684/Svaki_gradanin_duguje_60_plata)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Август 18, 2012, 07:50:51
Ја не дугујем држави  ништа, ни перпера.
Нисам је поткрадао никада, само сам доприносио а таквих као ја је већина грађана Србије.
Ову цифру од 23300 евра треба наплатити од лопова и сецикеса који пљачкају овај народ годинама.
Који су ти тачно се зна и дуг може бити враћен врло брзо ако се лоповима наплати оно што су покрали.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Август 18, 2012, 08:11:48
ИТАЛИЈА: Ухапшено више од 2.000 мафијаша



ПРИПАДНИЦИМА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА ОДУЗЕТА ИМОВИНА
КОЈА ДОСТИЖЕ ГОТОВО 5,7 МИЛИЈАРДИ ЕВРА

(http://img839.imageshack.us/img839/20/062598.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/839/062598.jpg/)
Ана Mарија Канчелијери


Правосудни органи дали налог за одузимање мафијашке имовине и 723 компаније чија се вредност процењује на 4,124 милијарди евра. Осим тога, потпуно је конфискована имовина криминалних организација у износу од 1,567 милијарди евра
       
        ПРАВОСУДНИ органи Италије су за последњих годину дана ухапсили више од 2 хиљаде мафијаша и одузели имовину припадницима организованог криминала у износу који готово достиже 5,7 милијарди евра, саопштила је министар унутрашњих послова Италије Ана Mарија Канчелијери. 

        Она је објавила ове податке након заседања Националног комитета за обезбеђивање јавног поретка и безбедности који је заседао у Риму.

        Према полицијским подацима Италије, у периоду од 1. августа 2011. г. па све до 31. јула 2012. ухапшено је 2.041 члан криминалних група, укључујући и 82 мавијаша који су били на потерницама.

        Њих 18 се налазило на специјалним списковима најопаснијих криминалаца Италије.

        У овом периоду правосудни органи су дали налог за одузимање мафијашке имовине и 723 компаније чија се вредност  процењује на 4,124 милијарди евра. Осим тога, потпуно је конфискована имовина криминалних организација у износу од 1,567 милијарди евра.

        Највеће заплене су забележене на Сицилији, а следе Кампанија и Калабрија, Лацио и Апулија.

        На северу земље, највише мафијашке имовине одузето је у Ломбардији.


fakti (http://fakti.org/globotpor/italija-uhapseno-vise-od-2000-mafijasa)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Август 18, 2012, 08:13:54
Ево где Вујке и Даца могу да се распитају и да науче како се бори против лопова и сецикеса. Нека питају ову госпођу са слике.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 18, 2012, 08:26:53
Ево где Вујке и Даца могу да се распитају и да науче како се бори против лопова и сецикеса. Нека питају ову госпођу са слике.

Знају то они добро, како, не морају се распитивати.  Плашим се да ту има један проблем, што ће онда морати да удари "свој" на "свога" или којим случајем ( дај Боже  (http://fk.ikimg.com/images/smilies/smesna.gif)) да сами себе у`апсе



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 20, 2012, 16:22:25
Кинези утајили порез од 23 милиона динара


(http://www.vesti-online.com/data/images/2011-08-17/172112_kinezi1_kf.jpg?ver=1345464680)
Кинеска роба увек иде на црно, без рачуна

Пореска полиција је поднела кривичну пријаву против тројице кинеских држављана - Ј.Ј, W.W. и W.Л, који су као оснивачи београдских фирми Борлод интернационалн и Беби бум осумњичени да су утајили порез и недозвољено складиштитли робу, саопштила је данас Пореска управа.

Они се терете да су од јануара 2009. до марта 2012. године робу продавали за готов новац а зараду нису књижили и на њу плаћали порез, чиме су оштетили буџет Србије за 22,8 милиона динара.

Осумњичени су складиштили робу у вредности 1,3 милиона динара која није евидентирана у пословним књигама и за коју не постоји прописана документација о пореклу и плаћеном порезу на додату вредност (ПДВ).

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/248144/Kinezi-utajili-porez-od-23-miliona-dinara)



***


Цитат
Они се терете да су од јануара 2009. до марта 2012. године робу продавали за готов новац а зараду нису књижили и на њу плаћали порез, чиме су оштетили буџет Србије за 22,8 милиона динара.


И тек сада неко то  приметио ::)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Август 21, 2012, 01:52:54
  Можда се присете да похапсе и процесуирају оне који су то дозволили Кинезима.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 22, 2012, 04:52:37
И млеко ће бити луксуз


Поскупљења бројних намирница и других производа дочекаће нас у трговинама у септембру. Скупљи и јогурти, конзерве, средства за хигијену. Проиизвођачи се правдају курсом

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//08/21n/eko-cene_310x186.jpg)

(В.Н. вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:393807-I-mleko-ce-biti-luksuz)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Zeka Август 26, 2012, 13:45:56
Боје се да ће руски и кинески капитал учврстити и темеље српске државе

ПАНИКА МЕЂУ ЕКОНОМСКИМ АНАЛИТИЧАРИМА ИЗ ЖУТЕ ФИНАНСИЈСКЕ СФЕРЕ
(http://img4.imageshack.us/img4/925/zemunborca430.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/4/zemunborca430.jpg/)
Овако ће изгледати: мост Земун-Борча

       ПОСЛЕ шока који су доживели  променом Закона о НБС и сменом њеног гувернера, државно задуживање је постало нова ужарена тема међу бројним економским аналитичарима који су произашли из жуте финансијске сфере.

         Да ли су задуживања које планирају нове власти скупа или јевтина, шта ће на то рећи европски и англо-амрички финансијски кругови, шта ће се од нас поред враћања новца још заузврат тражити - питања су која вам као из катапулта  лете у лице - како укључите тв, радио, рачунар или отворите дневну штампу. 

         Ако заборавимо истим економским аналитичарима то што таква питања баш и нису гласно, или их нису уопште постављали за земана њихових сада тешко поражених фаворита,тешко је а не приметити њихову личну, чисто политичку фрустрацију док та питања сада тако гласно и снажно постављају у јавности. Њихова „брига“ о начину на који ће се сада држава задужити је слабо маскиран осећај ужаса због евидентне намере руског, кинеског и осталог незападног капитала да, осим због сопствене економске надградње и раста профита, самим својим уласком учврсти и темеље српске државе, јер за разлику од западног капитала. који је и овако јадно до сада био пласиран на ове просторе а само зарад сопствене сирове и зеленашке оплодње и материјалног базиса за непријатељску политику своје матичне државе према српским интересима, незападни капитал неће имати ништа против ако се држава-домаћин усуди да поред економских води рачуна и о својим националним интересима.

         Панично рачунање од стране жутих економиста камата на руске и кинеске кредите, те лажи и опањкавања које том приликом шаљу у политички етар чист су сурогат страха за сопствене позиције и економске дивиденде које су „зарађивали“ својим изразито критизерским опсервацијама свега источног, па и источног капитала.

         Осим пада економије у ЕУ и САД као чиниоца за себе, смена власти на изборима у Србији је омогућила да се сада јавно сме и може причати о свим досадашњим европским и америчким уценама у смислу политички диригованог економског ослонца Србије само на Западну страну светске економије а то много иритира и нервира дојучерашње недодирљиве домаће економске гуруе и њихове пратеће НВО. Изношење става од стране садашњег државног врха да није тачно да се само налози ММФа, ЕЦБ и Светске банке имају узимати као коначне и дозреле мудрости после којих више нема шта да се размишља или сумња,  изгледа да је за домаћи лихварски свет дошао пребрзо и у снази коју нису очекивали.

(http://img201.imageshack.us/img201/9910/rafinpanc493.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/201/rafinpanc493.jpg/)
Рафинерија „Панчево”: коначно и евро 5 стандард

       Сваком је јасно да у савременом свету апсолутно слободног избора економског партнера нема и да је већина међудржавних економских односа политички детерминисана, јер да је супротно, ни једна европска или америчка компанија не би поштовале санкције уведене Ирану, Сирији, Куби. Због тога, отварањем врата ваневропском капиталу, а да се при томе иста не затворе и европском и америчком, Србија демонстрира и намеру да се са што мање штета, последица и гурања прста у око рањном западном капиталу и његовим политичким експонентима другачије позиционира и у политичкој арени и тако што смиреније дочека и јавно обзнањивање пропасти униполарног поретка у свету.

         Нико не гаји илузије да ће утицај Србије у односима са политичким експонентима руског, кинеског или било којег другог ваневропског капитала бити симетричан, али можемо бити много сигурнији у то да неће бити комплементаран као што је до сада био у односу са политичким експонентима  западног капитала, као и у то да евентуално падање у већу зависност од ваневропског капитала морамо платити територијама и животима грађана.

         Многи се данас у сусрет озбиљнијим економским односима са Русијом и Кином, а из страха и искуства стеченог на основу  политичке патологије коју је на планети инсталирала америчка влада и њени сатрапи, питају да ли уоште постоје здрави и партнерски односи међу дражвама.

         Не постоје апсолутно здрави и апсолутно партнерски односи међу државама, али постоје вишестрани и сложени партнерски односи лишени политичке патологије у којима не постоје ни као почетне, а ни као крајње позиције да једна страна  мора имати све а друга ништа или - једна страна готово све а друга готово ништа.

         За почетак, Русија и Кина у историји наших међусобних односа никада нису кидисале ни на наше територије нити на животе наших грађана, што не значи да ће њихово одношење према Србији бити економски милосрдно а њихови политичари према нама анђели, али сам сигуран да неће бити ни економски немилосрдни у смислу беспримерног изношења нашег капитала и  уништавања привреде.

         Задовољан сам, јер ми је и Западног милосрђа и Западних анђела доста за вјек вјекова.

Оливер Вуловић (http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/boje-se-da-ce-ruski-i-kineski-kapital-ucvrstiti-i-temelje-srpske-drzave)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Септембар 08, 2012, 10:45:09
Gligorov: Neizvestan put Srbije iz bankrotstva
| Branka Trivić, Radio Slobodna Evropa

Vladimir Gligorov , istraživač uglednog bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da je Srbija već na početku procesa bankrotstva jer ne može da servisira dugove na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, ali da bankrot u načelu ne mora da ima rđav ishod. Kakav ishod će imati zavisiće, naravno, od aktuelne srpske vlade.
SE: Da li može da se prihvati tvrdnja analitičara iz Financial Times-a da je Srbija blizu bankrota? Šta znači kada je zemlja korak do bankrot?

"Dva su tu aspekta: jedan su obaveze prema inostranstvu, drugi su obaveze kod kuće – prema domaćim poveriocima - to su uglavnom javne, dakle, budžetske obaveze".

"Kada je reč o obavezama prema inostranstvu, obično se može reći da se zemlja nalazi u pretkriznoj ili kriznoj situaciji ukoliko traži stand by aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. To je, dakle, prvi korak u nekom procesu koji bi se mogao poistovetiti sa procesom bankrotstva".

SE: Tada zemlja praktično priznaje bankrotstvo?

"Nije tu reč o priznanju. Obično je takva situacija da zemlja ne može pod prihvatljivim uslovima da pozajmljuje normalno na komercijalnom tržištu. Onda, kao i preduzeće koje ne može više da dobije kredit od banke, traže se alternativna rešenja. U ovom slučaju to je MMF, koji priskače u pomoć sa svojim finansijama, uz odgovarajuće uslove, koji se specifikuju u tom programu".

"Dakle, zemlja koja traži stand by aranžman sa MMF-om, koja traži pozajmicu od MMF-a, praktično se nalazi u stanju početne faze bankrotstva. Bankrotstvo je proces i ne mora da se završi rđavo. U načelu ideja i jeste da MMF priskače u pomoć, kao što bankrotiranom preduzeću može da priskoči u pomoć država. U toj situaciji ide se po tom programu mera koji se sklopi sa idejom da se na kraju tog programa zemlja vrati na komercijalno tržište".

SE: A šta ukoliko taj program mera ne uspe?

"Ako se ne uspe, onda ide sledeći korak - reprogram dugova, korak iza toga je eventualni otpis određenog dela duga itd. To je čitav proces bankrotstva. Kada se, dakle, kaže da se Srbija nalazi na korak od bankrotstva, to znači da se ona nalazi u situaciji da mora da traži finansijsku pomoć MMF-a, s tim da su izgledi – to je sad taj deo u izveštaju ne samo Financial Times-a nego, što je još važnije, rejting agencije Standard and Poor’s - da se taj aranžman s MMF-om relativno brzo obezbedi mali ili, bar, nisu dovoljno dobri, tako da se zemlja nalazi u posebno rđavoj situaciji jer mora da traži alternativne izvore finansija, s obzirom da proces pregovaranja s MMF-om može i da se oduži. To opet znači da zemlja može da zapadne u situaciju da ne može u tom periodu da izvršava svoje međunarodne obaveze, što je bankrotstvo".

SE: Da li to lako može zadesiti Srbiju?

"To proizilazi iz ocene agencije Standard and Poor’s. Zbog toga su oni smanjili rejting i zbog toga nagoveštavaju da se mogu očekivati i dalja smanjenja tog rejtinga. Opet, već sam taj rejting je rejting javnih obveznica države Srbije koji spada u takozvani neinvesticioni ili popularno „džank“ rejting. To znači da je to evaluacija obaveza već bankrotirane zemlje. To je taj drugi aspekt koji se odnosi ne na spoljne nego na unutrašnje obaveze – znači na fiskalni deficit, odnosno, javni dug. Taj dug je, kao što sam već rekao, ocenjen kao da je dug zemlje koja je već bankrotirala. To je tako ocenjeno zato što je, opet, dostupnost već uobičajenih izvora sredstava, a to je tržište novca u zemlji i inostranstvu, dakle, tržište na kojem zemlja može da proda svoje obveznice, za Srbiju praktično zatvoreno usled suviše visoke kamate koja se traži i kod kuće, a pogotovo u inostranstvu. Dakle, ako vi možete da izdate obveznice, ali vam kreditor traži, recimo, kamatu od 10%, kod kuće u stvari i više, a u eurima, recimo, 7-8%, to znači da vam kreditor kaže - najbolje bi vam bilo da se ne zadužujete jer je jasno da to ne možete vratiti – inače vam ne bismo zaračunavali tako visoku kamatu".

SE: To je opis situacije u kojoj se Srbija sada nalazi?

"Obe situacije su, praktično, prve faze bankrotstva: kad je reč o spoljnom dugu, potrebna je finansijska pomoć MMF-a, kada je reč o domaćem dugu, potrebno je naći alternativne izvore finansiranja tog duga, dakle, alternativne normalnom zaduživanju na tržištu ili je potrebno smanjivanje, odnosno, neispunjavanje obaveza prema poveriocima".

"Što se alternativnih izvora finansiranja tiče, taj predlog koji je bio ponuđen, na kraju je izostavljen iz novog zakona o centralnoj banci. To je bio predlog da praktično to finansira centralna banka na račun deviznih rezervi. To je, dakle, otpalo u zakonu, a da li će otpasti i u praksi, to ćemo tek videti – vi znate koliko se zakoni poštuju u Srbiji".

"Druga mogućnost je finansijska represija. To je ovo što se najavljuje da će se pregovarati sa bankama da po povoljnijim uslovima finansiraju državne obaveze. Drugim rečima, država neće izaći na otvoreno tržište i nuditi obveznice po kamatama koje su uspostavljene na tržištu, nego će se ići direktno bankama, pa će se reći - vi ovde poslujete, nama treba toliko i toliko - postići će se, da tako kažem, neposredan dogovor sa bankama. To je otprilike isto kao da ste u procesu bankrotstva - tada se sa svojim poveriocima pogađate o tome koliko možete da vratite, pod kojim uslovima i kada".

SE: Zašto bi banke na to pristale?

"Zato što je to vlast, a banke tu rade. To se zove finansijska represija – to je tehnički termin. Banke rade u Srbiji i podležu zakonima i vlasti – zato vlast može to da uradi. Naravno, to nije džabe, banke će sigurno tražiti i neku ali, u načelu, to nije nepoznata situacija. Decenijama su to radili u Latinskoj Americi i na drugim mestima, osamdesetih godina i u Jugoslaviji, tako da nije nepoznanica kako se to radi. Naravno, to nije dobro za bankarski sistem, nije dobro za finansijski sistem, ali zemlja i nije u takvom stanju da ima dobar finansijski sistem".

SE: To, ipak nisu domaće banke nego osnovane stranim kapitalom. Zašto bi one na to pristale?

"To je velika greška koju ljudi prave – stalno se govori strana banka..."

SE: Ona domaći pravni subjekt...

​​"Nije samo domaći pravni subjekt, nego podleže svim regulativama i propisima. To nisu pare koje će se uzeti vlasniku; vlasnik može da odluči da proda banku, može da odluči i da se povuče iz banke itd, ali, to je srpska banka sa stranim vlasnikom. A ne bi bilo nikakve razlike i da je domaći vlasnik jer i domaći vlasnik može da iznese novac napolje. Naravno, to može da znači da će vlasnici u nekom trenutku da odluče da banku prodaju, zatvore ili da odu kući, ali to bi odlučio i domaći vlasnik ukoliko bi mogao – dakle, svejedno je".

"U načelu, međutim, obično se u tim okolnostima neki sporazum postigne između države i banke, da banke državu jeftinije finansiraju, a da, opet, država bankama ponudi neku protivuslugu - u Srbiji postoje i obavezne rezerve, a postoje i druge mogućnosti da se bankama iziđe u susret. To bi, dakle, bila nekakva pogodba, ali to je, otprilike, situacija kao kad ste u bankrotu i onda tražite nekomercijalne izlaze iz situacije".

"Mimo toga, ako sam dobro razumeo, vlasti računaju i na to da traže pare od suverenih kreditora, dakle, od država, ali i tu se postavlja pitanje šta će se tražiti kao kolateral jer kad države traže pare u zajam, čak i od prijateljskih zemalja, to obično znači da moraju da daju i neku zalogu tim državama-kreditorima. E sad, kako će to ići i da li će od toga nešto uopšte i biti - to ne znam, ali i to je jedna mogućnost koju su najavili. Rekli su, sećate se, da će da traže od Rusa da se taj neki zajam za infrastrukturni projekat koji je obećan još pre dve godine a koji se još ne realizuje, praktično pretvori u zajam državi, ali, koliko vidim, u Vladi nema saglasnosti o tome, tako da ne znam da li će od toga nešto biti; u svakom slučaju, čak i ako bude, to ne bi moglo da se dobije a da se nešto ne obeća kao protivusluga. Ista stvar je i sa drugim zajmovima – pominje se Kina itd".

"Jedine „džabe“ pare su pare koje bi mogle doći od EU, ali one su uslovljene sporazumom sa MMF-om. To je novac iz takozvanog Fonda za makroekonomsku stabilizaciju ili pomoć. To, doduše, nisu velike pare, ali Srbija je to već koristila i mogla bi i dalje da koristi na osnovu sporazuma sa MMF-om".
http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2012&mm=08&nav_id=636148



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Септембар 12, 2012, 03:36:27
Već nema ulja, cene hrane opet skaču
Povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto od oktobra ne samo da će povećati cene proizvoda za oko dva odsto i dodatno opteretiti kupovnu moć građana već će uticati i na rast inflacije, koja će do kraja godine biti između 10 i 15 odsto, kažu ekonomski stručnjaci.
(http://www.vesti-online.com/data/images/2009-11-18/10013_uljex_f.jpg?ver=1347334472)
Trgovci su već povukli neke proizvode sa rafova, poput suncokretovog ulja, koje se juče nije moglo naći, a očekuje se da će cena porasti na više od 200 dinara.

Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da je povećanje PDV-a idiotizam, koji će na svojim plećima nositi građani Srbije, a koji neće dati dugoročne efekte ukoliko istovremeno ne dođe do brzog razvoja privrede.

"Povećanje PDV-a će pogurati sve cene, pa čak i prehrambenih proizvoda, koji će u totalu, zbog većih cena benzina i energenata, poskupeti za dva procentna poena ili nešto manje, koliko će porasti i inflacija", objašnjva za beogradski Alo Prokopijević, napominjući da ove mere vode ka ubistvu privrede i da "nije u redu da se novac iz privatnog sektora koji je produktivan sliva u državni, neproduktivni".
Savetnik za investicije Mahmut Bušatlija očekuje porast cena za oko dva odsto jer je, kako kaže, sigurno da proizvođači neće raditi na svoju štetu. Međutim, on upozorava da će efekti povećanja PDV-a po budžet, bez razvoja privrede, biti kratkoročni.

"Videli smo kako je to izgledalo u Hrvatskoj, gde se nakon povećanja PDV-a budžet punio tri meseca, a onda je četvrtog, zbog smanjene ukupne potrošnje, bio čak tanji nego pre povećanja PDV-a. Bez brzog razvoja nema ni dugoročnog efekta", ocenjuje Bušatlija, podsećajući da će suša generisati dodatna poskupljenja prehrambenih proizvoda, što će svakako najviše pogoditi nezaposlene građane, kojih prema zvaničnoj statistici trenutno u Srbiji ima rekordnih 27 odsto.

Pojedini proizvodi već su naprasno povučeni sa rafova, pa se tako suncokretovo ulje juče nije moglo naći u nekim trgovinskim lancima. Kako smo saznali od prodavaca, neće ga biti dok se ne nivelišu cena, a očekuje se da će litar ubuduće koštati 220 dinara.

Vlada Srbije usvojila je juče predlog rebalansa budžeta za 2012. godinu kao i paket od 12 zakona kojima će se, kako kažu u vladi, uvesti red u javne finansije i sprečiti propadanje države. Pored povećanje PDV-a, prvi paket mera za stabilizaciju javnih finansija podrazumeva ukidanje 130 parafiskalnih nameta i taksi, kao i ograničenje plata u javnom sektoru, koje neće moći da budu veće od 162.000 dinara. Prema rečima ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, primena ovog programa trebalo da donese uštede od 26 milijardi dinara u poslednjem kvartalu ove i 120 milijardi dinara u narednoj godini.

I malo povećanje - udar na budžet!

Ekspert Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković kaže za Alo da ne očekuje veliko povećanje cena prehrambenih proizvoda, ali smatra da je i najmanje povećanje veliki udar za siromašno stanovništvo.
"Povećanje PDV-a ne bi trebalo bitno da utiče na standard jer će na hranu ostati PDV od osam odsto. A kako mesečno trošimo 42, 43 odsto kućnog budžeta na hranu, ionako nam ne ostane za nešto drugo. S druge strane, iako nije realno poskupljenje hrane, dešavalo se ranije da ona ipak poskupi. Istina je da trgovci tvrde da najbolje zarađuju kada je kriza, ali se nadam da živimo u pravnoj državi koja to neće dozvoliti", poručuje Stanković.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/253434/Vec-nema-ulja-cene-hrane-opet-skacu

Слажем се са економистом Прокопијевићем да је ово повећање ПДВ-а идиотизам, који ће на својим плећима носити само сиромашни грађани Србије!


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Септембар 15, 2012, 23:04:29
Два милиона Срба броји сваки залогај


У дугогодишњој борби са кризом и беспарицом, грађани Србије истрошили су резерве, а списак производа и услуга на које морају да забораве све је дужи. Колико је велики јаз између примања и цена, показује и пад промета у трговинама. Према статистици на годишњем нивоу, пазари у трговинама мањи су за десетак одсто, а у односу на 2008. сиромашнији за трећину. Толико је најмање опала и куповна моћ становништва. Незванично, међутим, куповна моћ пре кризе била је бар 50 одсто боља.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-03-20/45501_supermarket_f.jpg?ver=1347740160)
Биће намирница, само неће бити никога да их купи...

 
- Свакодневна поскупљење хране ће барем два милиона становника Србије додатно погодити и смањити основну потрошњу до нивоа пуког преживљавања - каже економиста Драгован Милићевић. - Оваква ситуација условљена је великом прерасподелом богатства у последње две деценије и регрутовањем армије сиромашних, отпуштених радника, губитка индустрије, сиромашења градова и села.


Месо одавно постало луксуз

Милићевић додаје да је месо категорија која је код нас практично давно постала луксуз. Јер, Србија спада међу државе са најмањом потрошњом меса по становнику.

- Биолошки вредне намирнице се замењују намирницама мање вредности, јер су јефтиније - додаје Милићевић. - Код сиромашних слојева становништва пада потрошња и млека, воћа, поврћа, воћних сокова. Ово може довести до нарушавања здравља, што опет води ка издвајању великих средстава за лечење...

Најновији подаци статистике показују да су просечна домаћинства у Србији на располагању у другом тромесечју месечно имала 50.061 динар. Такав породични буџет пуни плата, и то 44,2 одсто, и пензија од 38,2 одсто. Од укупних примања чак 47.186 динара одлази на личну потрошњу домаћинства. Највећи издатак је и даље храна, за коју се издваја све више. У Београду породице за намирнице одвајају 44 одсто примања, у Војводини 39,8, у Шумадији и западној Србији 43,6, а на југу и истоку Србије чак 49,2 одсто.

- За храну и безалкохолна пића одлази просечно 20.624 динара - показују подаци Завода за статистику. - На становање, воду, струју, гас и друга горива иде 14,4 одсто примања, а транспорт у укупним издацима учествује са 7,9 одсто. На комуникације су домаћинства просечно трошила 4,2 одсто укупних примања. На образовање даје се, у просеку, један одсто - највише у Београду 1,4, а најмање на југу и истоку Србије - 0,2 одсто.

Југоисток Србије - 66 динара за образовање

Према овим подацима статистике, на образовање трошимо просечно 480 динара. Београђани и Војвођани издвајају мало више од просека, док југоисточна Србије месечно за образовање одваја 66 динара.

- Престајемо да одлазимо у позориште или биоскоп, на летовања, да купујемо књиге, све ређе посећујемо кафане и организујемо заједничка славља или прославе - кажу у Покрету за заштиту потрошача. - Након тога, штеди се на гардероби, купујемо јефтинију и мање квалитетну робу. Проблем је што смо сада дошли у ситуација да штедимо и на храни. Искључиво из немаштине.

Интересантно је, међутим, што су многобројни грађани приморани да заобиђу и оброк, али тешко се одричу мобилних телефона, кладионица и куповине лозова за игре на срећу.

Цене "газе" немилице
Цене "газе" све пред собом, из дана у дан смењују се ценовници за свеже месо, млеко, јогурт, саламе, печенице, поврће, сиреве, јаја... Посебно је поскупело месо. Тако свињски бут кошта од 580 до чак 690 динара, а јунећи у неким трговинама приближава се бројки од 800 динара!

Средином месеца од динар до четири поскупеће млеко, јогурт, павлака, али то неће бити крај повећању цена, јер се поскупљења тек најављују.

На поскупљења основних намирница највећи утицај имају цене сировина, које расте услед велике суше. Род је преполовљен ове сезоне, то је довело до великог поскупљења сточне хране, а самим тим и до раста цена живе ваге товљеника. Велики утицај има и неповољан курс динара, који утиче на раст осталих трошкова.

Цитат
Четири пута мање

Све већа беспарица десетковала је потрошњу меса у Србији. Једемо чак четири пута мање говедине него Европљани. Они потроше 16,9, а ми просечно четири килограма годишње по глави становника. И код свињског меса разлика је огромна - Европа поједе 45,3, а грађани Србије 17,3 килограма. Најмања је разлика код живинског меса. Просечна потрошња у Србији је 17,2 килограма, а на Старом континенту 23 килограма. И та разлика ће, судећи по новим ценама пилећег меса, бити све већа.

(вечерње НОВОСТИ, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/254620/Dva-miliona-Srba-broji-svaki-zalogaj)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Септембар 26, 2012, 02:56:22
Šta sve poskupljuje u oktobru?

Beograd -- Hrana, cigarete, sredstva za ličnu i kućnu higijenu, grejanje i naftni derivati od oktobra će poskupeti i do 20 procenata.

(http://www.b92.net/news/pics/2012/09/26/161836157850623778bc317650780978_orig.jpg)

Oktobarska poskupljenja, kako tvrde predstavnici organizacija za zaštitu potrošača, dodatno će oslabiti kupovnu moć građana i urušiti ionako nizak životni standard.

Mleko i mlečni proizvodi od narednog meseca poskupeće između dva i četiri odsto, sveže meso tri odsto i više, mesne prerađevine pet odsto koliko će "skočiti" cena šećara, a ulja između devet i 16 odsto. Slatkiši i slane grickalice biće skuplji od tri do čak 40 procenata, margarini i majonezi do 10 odsto za koliko će poskupeti i zamrznuta riba iz uvoza, a zamrznuto voće oko 30 odsto. Cigarete će poskupeti za 20 dinara po paklici, bezalkoholna pića 4,5 odsto, kuća hemija i sredstva za ličnu higijenu od 1,5 do pet odsto.

Pored hrane, oktobar će najverovatnije doneti i nove cene grejanja u većini gradova u Srbiji između 10 i 20 procenata zbog poskupljenja energenata, dok će javni gradski prevoz u Beogradu poskupeti za 20 procenata.

Predstavnici naftnih kompanija najavili su povećanje maloprodajnih cena naftnih derivata na tržištu u Srbiji zbog povećanja akciza na dizel goriva i tečni naftni gas i poreza na dodatu vrednost (PDV) za dva procenta.

Predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida istakla je da realna potrošačka korpa za prosečnu porodicu u Srbiji iznosi 110.000 dinara, a kupovna moć za 30 procenata manja je nego lane pa će svakodnevno poskupljenje hrane potrošače dovesti na rub egzistencije.

"Svakodnevno poskupljenje hrane dodatno će smanjiti potrošnju osnovnih životnih namirnica i dovesti potrošača na nivo pukog preživljavanja. U uslovima krize, potrošači kupuju samo što je neophodno, ali sada se i tu bira", kazala je ona
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=09&dd=26&nav_id=646186

Народ је доведен до пуког преживљавања. Питање је колико дана у месецу ће моћи да обезбеди редовне оброке.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Септембар 29, 2012, 00:39:43
За огрев моли 50.000 људи

Са намером да им општине финансирају куповину зимнице и огрева, овог лета се центрима за социјални рад широм Србије обраћало више грађана него ранијих година. Тако је најмање 50.000 најугроженијих затражило новац бар за дрва.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2011-12-29/204210_drva_f.jpg?ver=1348865125)
"Сиромашан народ" тражи новац пред зиму, јер не може да пришути ни огрев ни зимницу
 

У Републичком заводу за социјалну заштиту кажу да је током целе прошле године чак 121.719 корисника добило једнократну новчану помоћ, али је за ових девет месеци број захтева већ премашио просек.

- Очекује се далеко већи број ових захтева. Људи су још сиромашнији и криза је све дубља - оцењује Живорад Гајић, директор Завода за социјалну заштиту.

Према његовим речима, више од пола свих захтева се односи управо на храну и огрев. А осим новца, грађани све чешће траже и помоћ у натури и то управо угаљ, дрва и основне животне намирнице. Само у прошлој години је на овај начин збринуто чак 43.877 корисника, а у Заводу прогнозирају да ни у овој њихов број неће бити мањи.

- Зато су локалне самоуправе већ обезбедиле додатни новац у својим буџетима како би изашли у сусрет најугроженијем становништву - каже Гајић.

Највише посла имају социјални радници на југу Србије. На врата центра за социјални рад најчешће куцају становници Пчињског региона, али пораст захтева бележи се и у Војводини.

- У нашој општини нико нема пара и живи се катастрофално! - прича Жаклина Томић, директор Центра за социјални рад у Трговишту. - Ово је најсиромашнија регија у земљи и посла нема ни од куда. Зато нам се све више грађана обраћа за помоћ.
У односу на прошлу сезону, у овој нам се број захтева повећао за најмање 70 одсто!

Томићева каже да сиромашан народ тражи новац пред зиму јер сами не могу да приуште ни огрев ни зимницу, а повећава се и број оних који моле за лекове.

Другачија "клима" није ни нешто северније.

- Код нас је током целе године гужва, па је тако и сада пред зиму - запажа Александра Илић, социјални радник из Сурдулице. - Ипак, осетно је повећање захтева за једнократном помоћи данас него прошле године у ово време.

У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике објашњавају да право на овакве једнократне новчане помоћи имају искључиво они који се "изненада, тренутно, нађу у социјално незавидној ситуацији", а новац иде из општинских каса. Зато су и износи варирајући и зависе од "богатства" локалних самоуправа и процене социјалних радника, али се углавном крећу у висини просечне зараде на локалу. (вечерње НОВОСТИ, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/257766/Za-ogrev-moli-50000-ljudi)


Наслов: Одг: За пун тањир 100.000 динара
Порука од: Гога Септембар 30, 2012, 03:33:26
За пун тањир 100.000 динара


Рачуница каже да је за преживљавање четворочлане породице потребно најмање 100.000 динара сваког месеца. Уз све скупљу храну, ту су и издаци за школарце, стамбени кредит или кирију, струју, телефон, превоз...


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//09/29/eko-potrosacka-korpa_620x0.jpg)
Највише се купује на акцијама

ЖИВИ од данас до сутра. Сваког јутра пребројава у новчанику колико је остало од плате. Размишља које ће рачуне да плати, а које да одложи неколико дана. За храну и деци за ужину мора да се снађе, како зна и уме, а управо то узима највише пара. Рачуницу са белог папира никако не може да уклопи у своја примања. И овог месеца не може да се провуче без 100.000 динара.

Оваква рачуница једне београдске породице демантује статистику, која тврди да нам просечно треба око 55.000 динара. Процена је да просечној породици за скроман живот треба бар дупло више. Тренутно и такав живот "тежак" је готово три просечне зараде у Србији.

- Чим отворим очи ујутру знам да ми је одмах потребно бар 1.000 динара - каже Мирјана С. из Београда. - Имам два школарца, којима морам да дам бар по 200 динара за ужину. Мени и супругу треба за превоз и доручак минимум по 300 динара. То нам узме једну хиљадарку. Имамо стамбени кредит од 30.000 динара, а са рачунима то изађе као једна наша плата. Друга плата од 40.000 динара не може да "покрпи" ни најосновније потребе. Увек смо кратки за неких 20.000 динара.

Ништа лакше није ни онима који немају стамбени кредит. За кирију морају месечно да одвоје најмање 200 евра. Рачуни за воду, струју, телефон, телевизију, интернет, просечну породицу месечно коштају бар 15.000 динара. Још 10.000 динара "прогутају" чекови пуштени неколико месеци раније на почек. На превоз оде најмање 5.000 динара, а толико се месечно потроши на кућну хемију.

Списку трошкова ту није крај. Родитељи ђака знају колико их месечно кошта школовање деце. Септембар је најтежи, јер се тада највише из кућног буџета издваја за књиге, свеске, опрему, али и мало гардеробе. За два школарца септембар је "тражио" барем 10.000 динара.

Трошкови се настављају и наредних месеци. Из школа ђаци редовно долазе са новим захтевима. Тако се само гомилају обавезе родитеља - екскурзије, излети, ваншколске активности додатно "пустоше" новчанике. С друге стране, статистика нам говори да домаћинства у Србији просечно за образовање одвајају 293 динара?!

Породичне касе, зна се, највише празни храна. Управо зато су и најболнија поскупљења основних намирница - меса, млека, зејтина, прерађевина... Јер, без тога не можемо.

Пре само годину дана килограм свињског бута могао је да се купи за 400 до максимално 450 динара. Сада његова цена достиже 670 динара. Килограм тог бута ове године вреди као 1,5 килограма прошле године. Још веће су разлике у ценама прерађевина - у неким случајевима порасле су и 100 одсто. За килограм сланине лане у ово доба одвајали смо просечно 400 динара, данас нам треба дупло више.

Свакодневна поскупљења довела су многе породице на руб егзистенције. Папрене цене хране, наравно, највише погађају најсиромашније, који месечно кући однесу просечно 25.000 динара. А таквих је две трећине од укупно запослених.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2012//09/29/eko-potrosacka-korpa-U-TEKS.jpg)

У Центру потрошача Србије кажу да од почетка године није протекао ниједан месец да нешто није поскупело. Порасле су цене меса, месних прерађевина, млека, средстава за хигијену, уља, појединих врста брашна, тестенина, слаткиша, горива, воћа и поврћа...

- Много је лакше набројати шта није, него шта јесте поскупело
- коментарише Вера Вида, председник Центра потрошача Србије. - Просечна потрошачка корпа од 55.000 је само статистика. Одавно постоји шала да је статистика тачна обрада нетачних података, тако да тих 55.000 не може да задовољи ни двочлану породицу, а камоли четворочлану.

Како сматра Вида, куповна моћ потрошача сведена је на минимум, тако да о стандарду не може ни да се говори. Све се своди, каже она, на куповину најпотребнијих животних намирница и на пуко преживљавање.

- Стандард није то да ли ја могу да купим килограм парадајза, а мој комшија два килограма, већ да ли ја уз тај парадајз могу да купим месо, млеко, јогурт, сухомеснате производе, сапун, дезодоранс, платим режије - каже Вида. - Тога данас нема. Ако вам месар каже да је у последња три месеца куповина меса опала за 50 одсто, а 43 одсто потрошачке корпе у Србији иде на куповину прехрамбених производа, онда је сасвим јасно којом брзином пада куповна моћ потрошача у Србији

Најгоре је то што лепих вести и наговештаја бољих дана нема на видику. Економиста Саша Ђоговић каже да ће ситуација бити још тежа јер економски показатељи до краја ове, али и за следећу годину, не уливају наду.

- Нема већег стандарда становништва Србије све док се не смање расходи и не реформише јавни сектор - истиче Ђоговић. - И даље највећи део месечних примања одлази на куповину хране и плаћање режија, више од 60 одсто, док само један одсто иде на образовање, а четири на здравство. То говори да нација нема ни економску, али ни друштвену перспективу.

И таман смо помислили да смо се извукли из септембра, када се уобичајено троши највише, а дочекао нас је октобар са новим ценама. Храна, цигарете, средства за личну и кућну хигијену, грејање, нафтни деривати, а у престоници и градски превоз, поскупеће и до 20 одсто..

- Цене млека и млечних производа скачу од два до четири одсто - најављују трговци. - За октобар су припремљена и поскупљења меса, за три и више одсто, док ће сухомеснате прерађевине „отићи“ најмање пет одсто. Толико ће поскупети и шећер, а уље између девет и 16 одсто.

Од октобра слаткиши ће бити скупљи од три до чак 40 процената, маргарини и мајонези до 10 одсто, за колико ће поскупети и замрзнута риба из увоза. Цигарете поскупљују за 20 динара по паклици, безалкохолна пића 4,5 одсто, кућна хемија и средства за личну хигијену од 1,5 до пет одсто.

Октобар неће мењати само цене у трговинама. У месецу када почиње грејна сезона, даљинско грејање ће у многим градовима поскупети између 10 и 20 одсто.

Цитат
ЧЕКАМО АКЦИЈЕ

АКЦИЈСКА снижења цена хране подигну промет у трговинама и до 30 одсто. У свеопштој беспарици већина потрошача чека на посебне понуде трговаца, јер једино тако могу себи да приуште одређене намирнице. Многи тек на акцијама купе нешто меса и прерађевина. - Када видим да је на акцији месо обавезно купим бар два килограма - прича Драгана Б. из Ниша. - Замрзнем и имам за неколико оброка. На акцијама, ипак, најчешће пазарим прашак, јер тада могу да га купим и упола цене. И кафа је понекад неупоредиво јефтинија на снижењима.

Цитат
СЕЗОНА ПАПРЕНИХ ЦЕНА


ХРАНА из основне потрошачке корпе овог лета је поскупела за 15 до чак 30 одсто. Сезону су још у јуну отворили нови ценовници млека, млечних производа, хлеба, затим јаја, освежавајућих напитака и сокова. Потом је скочила цена месу, деликатесу, зачинима, слаткишима...

( Д. МАРИНКОВИЋ - М. СПАСЕНОВ, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:399098-Za-pun-tanjir-100000-dinara)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Октобар 01, 2012, 07:53:40
Црни 1. октобар!


Политичари и тајкуни, срам вас било!


(http://www.alo.rs//_customfiles/Image/slike/2012/10/01/kontejner-v.jpg)


"Политичари и тајкуни лепо живе на грбачи обичног народа и баш их брига како ми преживљавамо. Уместо да нам помогну, они дижу цене у недоглед. Не знам докле ће то тако моћи, скапаћемо ако нас не усвоје", јада се Ангелина Здравковић (80) из Пиносаве испод Авале.

Коментаришући цунами поскупљења који ће од 1. октобра, може се рећи, потопити Србију, ова пензионерка прича да је и без нових ценовника живела буквално на хлебу и води.
- С пензијом од 15.000 динара за нешто више се нема пара. Живим с ћерком моје сестре, а ни она нема посао, па нас обе издржавам. Ево, током недеље берем шипурак по Авали, па недељом продајем на пијаци. Кило само 130 динара, а за цело јутро продала сам само три кесе. То је неподношљиво, народ више нема пара ни за зимницу - прича Ангелина, коју смо јуче затекли испред Бајлонијеве пијаце у Београду.
На срећу, поскупљење превоза у престоници за 18,5 не односи се на њу, јер је одавно пензионер, али је долазак зиме и недостатак пара за огрев далеко више брину.

- Највише ме мучи како да купим дрва за огрев. Метар 6.000 динара, а одакле ми толико? Смрзнућемо се током зиме - забринута је наша саговорница.
Утопљавање станова од данас је ноћна мора и за остале грађане Србије, с обзиром на то да је грејање у већини градова скупље између 10 и 20 одсто.
Због повећања ПДВ-а и акциза, октобар доноси и нове цене хране, цигарета, средстава за личну и кућну хигијену, нафтних деривата, и то до 20 одсто. Млеко и млечни производи поскупеће до четири одсто, хлеб “сава” за 4,5 динара, свеже месо три одсто и више, месне прерађевине пет одсто, колико ће скочити и цена шећера, а уље између девет и 16 одсто. Трговци су најавили да ће слаткиши и слане грицкалице бити скупљи од три до чак 40 одсто, маргарин и мајонез до 10 одсто, за колико ће поскупети и замрзнута риба из увоза, а замрзнуто воће око 30 одсто. Цигарете ће поскупети за 20 динара по паклици, безалкохолна пића 4,5 одсто, кућна хемија и средства за личну хигијену од 1,5 до пет одсто.
Представници нафтних компанија најавали су повећање малопродајних цена нафтних деривата и процењују да би бензин могао поскупети до три динара по литру, а дизел до девет.
Председница Центра за заштиту потрошача Србије (ЦЕПС) Вера Вида истакла је да реална потрошачка корпа за просечну породицу у Србији износи 110.000 динара, а куповна моћ за 30 процената мања је него лане, па ће свакодневна поскупљење хране потрошаче довести на руб егзистенције.
- Свакодневна поскупљење хране додатно ће смањити потрошњу основних животних намирница и довести потрошача на ниво пуког преживљавања. У условима кризе, потрошачи купују само што је неопходно, али сада се и ту бира - оценила је Вида.

 
Државо, а како ће они преживети, као и више од седам милона грађана Србије?

"Ало!" је у својим недељним издањима до сада представљао приче суграђана чије тешке судбине, нажалост, нису наишле на реакцију код владајућих структура у земљи, како за време претходне, тако и за време ове владе. Како ли ће они преживети нова поскупљења, то је већ домен научне фантастике.

 
Ако морам, и у затвор ћу, па нек ме држава храни!
Јелена Нистор (63), улични продавац из Уљма код Вршца годинама скупља цркавицу за себе и децу... Месечно заради 5.000 динара од продаје мајица и гаћа


Идем код Вука у кавез да преживим!
Јован Николић (61) из Београда после 38 година мукотрпног рада има пензију 18.000 динара. Супруга такође. С тим парама издржава две ћерке


За славу сам јео из тањира!
Јатиш Рамаданов (44) некада је радио у „Градској чистоћи“, живео у кући у Димитрија Туцовића и од своје плате издржавао петоро деце, данас је бескућник

Са сином поделим конзерву рибе!
Иванка Јелесић (60), корисница народне кухиње, преживљава с болесним сином са 12.000 динара месечно

Србија нас одбацила ко свиња 13. прасе!
Милка Анђушић (59), 20 година избеглица у Београду: “Нада код мене више не постоји. Више ми ништа не треба... живот ми је животињарење. Ја више не знам да живим као човек

Само хоћу да преживим живот!
"Вукли су ме по асфалту као да сам најгори криминалац, а ја само хоћу да преживим живот!", овом изјавом
Чедомир Марковић (67), улични продавац из Ниша, потресао је целу Србију. Иначе, њему је комунална полиција писала казну због продаје 30 комада јаја, мало кромпира који сам узгаја и паприка печенки испред пијаце, иако од тога издржава 10 чланова породице

 
Шта све поскупљује:

артикал                                                                  стопа поскупљења

млеко                                                                               2-4 одсто
хлеб "сава"                                                                         10 одсто
месо 3 одсто
месне прерађевине                                                               5 одсто
шећер                                                                                 5 одсто
уље                                                                                9-16 одсто
кондитори                                                                        3-40 одсто
маргарин и мајонез                                                               10 одсто
риба                                                                                   10 одсто
замрзнуто воће                                                                    30 одсто
безалкохолна пића                                                               4,5 одсто
кућна хемија                                                                     1,5-5 одсто
грејање                                                                           10-20 одсто
градски превоз                                                                   18,5 одсто

(Сања Ђорђевић, Ало) (http://www.alo.rs/politika/54284/Politicari_i_tajkuni_sram_vas_bilo)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Октобар 04, 2012, 21:11:07
После шећера и уља, несташица млека?

Србија у просеку дневно увози 80 до 100 тона сировог или прерађеног млека из региона како би надокнадила мањак у производњи, изјавио је данас члан Удружења произвођача млека Србије Саша Витошевић.
(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-11-20/110731_news49987_f.jpg?ver=1349367968)

"Несташица млека већ постоји. Србија по становнику троши најмање млека у региону и било би забрињавајуће ако би се потрошња повећала јер би тада дошло до озбиљне несташице", рекао је он новинарима у Београду након Годишње скупштине Удружење произвођача млека.

Србија у просеку дневно увози 80 до 100 тона сировог или прерађеног млека из региона како би надокнадила мањак у производњи
 
Витошевић је рекао да се тренутно у систему производње млека, за које се добијају премије, налази 140.000 музних крава и да је годишња производња млека у Србији око 800 милиона литара.

Представник Удружења је оценио да је производња евидентно смањена јер је раније Србија могла да задовољи своје потребе, а сада увози и млеко и месо. Витошевић сматра да ће због суше и смањења производње кабасте хране додатно бити смањен сточни фонд у Србији, али није могао да каже за колико.

Удружење произвођача млека Србије подржало је досадашње мере Владе Србије за сузбијање последица суше и помоћ пољопривреди. Они су изразили наду да ће те мере помоћи у очувању сточног фонда.

Витошевић је рекао да ће резултати мера аграрне политике бити видљиви тек за годину дана, а да ће потпуни увид у ефикасност мера бити могућ за три године.

Сточари у Србији, како је навео, чине све да смање цену производње и да повећају продуктивност.

Витошевић је подсетио да је од 1. октобра већина млекара почела да произвођачима плаћа млеко екстра класе 37 до 38 динара за литар. Како је навео, проблем преддставља то што само 40 одсто од укупне производње потпада под категорију екстра. Витошевић очекује да држава у што скорије време отвори независну референтну лабораторију за утврђивање квалитета млека.

То ће, како је рекао Витошевић, омогућити да се млеко произвођачима плаћа на основу анализа те лабораторије, а не према процени млекара, односно откупљивача.

(http://[center][size=13pt][b]Продаја још три милиона литара уља из робних резерви[/b][/size][/center] Влада Србије овластила је Репубилчку дирекцију за робне резерве да интервентно прода додатних три милиона литара сунцокретовог уља због стабилизације тржишта и осигурања редовног снабдевања. Како се наводи у саопштењу, цена уља ће у малопродаји износити 142,56 дин. по литру, а боце ће бити видно обележено као уље из робних резерви.)

(бета, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/259094/Posle-secera-i-ulja-nestasica-mleka)





***



Лепо, све лепше од лепшег ::)

а, још када би знали где ово завршава, "Продаја још три милиона литара уља из робних резерви",
јер уље одавно не може да се купи,...па где оно онда  завршава ??? да ли ћемо га поново јурити по пијаци, код шверцера?!!!



Наслов: Одг: Српска храна најскупља у региону
Порука од: Гога Октобар 05, 2012, 07:35:04
Српска храна најскупља у региону

Поражавајуће поређење цена основних животних намирница у нашим радњама и у окружењу. На најаву бесцаринског увоза, шећеране спустиле произвођачке цене на 79 динара

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//10/04n/eko-cene-hrane_620x0.jpg)

ШЕЋЕРАНЕ су попустиле и одлучиле да снизе своје произвођачке цене на 79 динара, па килограм слатког кристала у радњама не би требало да буде „тежи“ од 95 динара. Под притиском „вештачке конкуренције“ коју је држава одлуком о привременом укидању царина на увоз уља и шећера увела у Србију, произвођачи шећера су направили нову рачуницу. Како најављују из „Сунака“, спремни су да тржишту понуде и шећер по нижој цени од оне коју је одредила држава.

После њихове одлуке да снизе своје велепродајне цене, Влада Србије је одустала од бесцаринског увоза ове намирнице. У циљу стабилизације тржишта Влада је у четвртак овластила Републичку дирекцију за робне резерве да интервентно прода додатних три милиона литара рафинисаног сунцокретовог уља. Цена уља ће у малопродаји износити 142,56 динара по литру и биће видно обележено као „уље из робних резерви“.

- Видећемо да ли ће уљари пратити шећеране и спустити цене - каже за „Новости“ министар трговине Расим Љајић. - Најава укидања царина на увоз је дала ефекат, јер у слободној трговини нико не може никоме наредити да снизи цене. Створили смо вештачку конкуренцију и то је уродило плодом, барем код шећера.

А уљари сматрају да смо несташице у ствари измислили. Наиме, тврде да је несташица уља психолошки изазвана причом о суши и штетама које је она нанела.

- Никада није речено да неће бити произведено довољно уља за домаће потребе, а негативна прича је навела потрошаче да купују уље за полугодишње или годишње потребе - каже Олга Чуровић, директор Пословне заједнице за индустријско биље. - За последњих месец дана тржишту је испоручено седам милиона литара уља, и тренутно имамо дупло већу понуду од потрошње уља у Србији. Од овогодишњег рода и преосталих залиха производња ће бити више него довољна до следећег рода за подмирење домаћег тржишта од 80.000 до 90.000 тона годишње.

Иако нас стално уверавају да је храна у Србији најјефтинија у региону, ценовници све то демантују. Тако, на пример, уље плаћамо највише на Балкану. Тренутно се литар на рафовима српских радњи нуди за 170 до 200 динара, у Босни и Херцеговини је 165, а у Хрватској и Црној Гори 150 динара.

Десет комада јаја у Мађарској је 120, у Босни и Црној Гори је између 155 и 159, а у Хрватској 176 динара. Грађани Србије за исто паковање одвајају од 150 до 200 динара. Пилетина код нас просечно кошта 350 динара, али је у Босни и Црној Гори јефтинија за десетак динара. Најскупље пиле плаћају Хрвати, где се за килограм тражи око 670 динара. Поређење цена кромпира, међутим, показало је потпуно поражавајуће податке. Српски кромпир је најскупљи - за килограм се тражи од 50 до 80 динара. У суседној Црној Гори је само 35, а у Хрватској око 40 динара, док је у Босни 59 динара.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2012//10/04n/1004-Cene-Naqmirnica_N.jpg)

- Посебно је проблематично то што су цене многих наших производа, као што је рецимо „Имлеково“ пастеризовано млеко, веће у градовима Србије него у Македонији, или Босни - каже Петар Богосављевић, из Удружења потрошача Београда. - Светска криза јесте утицала на раст цена хране, сада је и повећан порез на додату вредност, али добар део трговаца, у недостатку конкуренције, злупотребљава рецесију. Проблем код нас представљају и разлике у ценама истих производа, које „иду“ и до 20 одсто.

Све нас ово враћа ка старој причи о монополистима међу прозвођачима и међу трговцима. Управо збиог њихове слободе на тржишту, цене су само дограђују и јачају. С друге стране, држава нема начина да их натера да на своје рафове ставе производе из робних резерви. Тако ни недавна интервенција уљем из државних залиха није дала никакве разултате.

- Да би потрошачи били нормално снабдевени, неопходна је пре свега слободна трговина, слободан улазак робе на српско тржиште и слободно формирање цена - каже за „Новости“ економиста Александар Стевановић. - Све остало је контрапродуктивно и уништава економију једне земље. Најгоре што једној привреди може да се деси јесте да контролише цене, да ставља под контролу многу робу у услуге, а ми смо то у великој мери учинили. Држава не може ништа да поправи, може само да поквари, а пример је ситуација са уљем и шећером. Тек отварањем увоза, стање ће се нормализовати. Цене шећера и уља свуда у свету се формирају слободно и свако ко хоће може своје уље да извози или увози. А, ако неко нема пара за уље и шећер, а таквих је пет до 10 одсто, одобри им се социјална помоћ.

Цитат
НЕСТАШИЦА МЛЕКА

СРБИЈА у просеку дневно увози 80 до 100 тона сировог или прерађеног млека из региона како би надокнадила мањак у производњи - тврди члан Удружења произвођача млека Србије. Саша Витошевић. - Несташица млека већ постоји. Србија по становнику троши најмање млека у региону и било би забрињавајуће ако би се потрошња повећала јер би тада дошло до озбиљне несташице.


(Е.В.Н., вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:399901-Srpska-hrana-najskuplja-u-regionu)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Октобар 08, 2012, 02:07:11
СТАЛНА ПОСКУПЉЕЊА ГУРАЈУ ГРАЂАНЕ У БЕДУ
   

Србија ће постати земља сиромашних
   

Критична тачка Институт за тржишна истраживања оцењује да ће се због поскупљења хране и комуналија која се очекују до краја године један део становништва наћи испод границе сиромаштва

(http://www.pressonline.rs/public/photos/5/5266/615x318_5266-siromasni.jpg)

 Један део становништва Србије наћи ће се ускоро испод границе сиромаштва због поскупљења хране и комуналија који се очекују до краја године, оцењује Институт за тржишна истраживања.

Они сматрају да ћемо бити сведоци потребе појачаног ангажовања на раду народних кухиња, због притиска већег броја људи којима ће помоћ бити потребна.

- Са наведеном структуром личне потрошње Србија нема ни економске ни друштвене перспективе. Да би се направио заокрет од постојећег стања неопходно је променити систем функционисања државе, преко суштинских реформи јавног сектора, односно државне управе на свим нивоима, али и пензионог, здравственог и образовног система и реструктурирања државних предузећа - наводи Институт.

У Србији је регистровано 140.000 деце која су на граници сиромаштва, док је стопа апсолутног сиромаштва у 2011. 11,1 одсто.

Прерасподела богатства

Социолог и научни сарадник на Институту друштвених наука Невен Цветићанин објашњава да због кризе број сиромашних последњих пет година прогресивно напредује. Он истиче да би држава у циљу смањења сиромашних требало да обави прерасподелу друштвеног богатства и промени порески систем како би се опорезивао луксуз, што је урадио нови председник Француске.

 - Треба нам српски „њу дил", као што је у САД уведен систем економских мера у време 30-их који их је извукао из кризе. Око тога социјални консензус треба да нађу власт и опозиција. Треба опорезивати све оно што је друштвени луксуз, сваку јахту, хеликоптер, тако да највећи порез плаћају они који највише имају, а да се с друге стране штите немоћни. Али не зато што имамо нешто против њих, јер су богати људи потребни овој држави. Али развој земље је неодржив ако имамо мањину која живи луксузно, а на другој страни већину која живи са 200 динара дневно - каже Цветићанин.

Раде без плате

Да ће се број сиромашних грађана у Србији повећавати, као и оних који ће остати без посла верује и економиста Млађен Ковачевић.

- Влада Србије заузела је популистички став да нико неће остати без посла, без обзира на то што велики број људи у администрацији не ради ништа. Међутим, држава ће следеће године морати да смањи плате или да отпушта запослене у јавној управи - наводи Ковачевић.

Он наглашава да ће бити све више незапослених грађана, као и људи који раде али не примају плату.

- А већ сада око 60.000 људи месецима не добија зараду. То ће аутоматски до краја ове или пролећа идуће године, нажалост, повећати број сиромашних који не могу да саставе крај с крајем - каже Ковачевић.

Он додаје и да ће држава морати да финансира народне кухиње, ако ни због чега другог да обезбеди подршку грађана јер би јој у супротном углед био пољуљан.

Цитат
На храну 44 одсто прихода

Просечно домаћинство у Србији и даље највише новца троши на храну и комуналије. Чак 44 одсто прихода домаћинства одлази на храну, док је у ЕУ тај проценат 16 одсто. ИЗИТ процењује да ће се и даље смањивати издаци за здравље, културу и образовање, који су и сада ниски јер на њих иде тек 4,2 одсто прихода. Тако се чак за алкохол и дуван издваја више новца, око 4,4 одсто прихода домаћинства.

(Ана Митић, Пресс) (http://www.pressonline.rs/info/drustvo/srbija-ce-postati-zemlja-siromasnih)


Наслов: Одг: Вода јефтинија у пустињи него у Србији!
Порука од: Гога Октобар 14, 2012, 20:47:45
КАКО НАС ДЕРУ


Вода јефтинија у пустињи него у Србији!


Живот у пустињи ће ускоро постати сан сваког грађанина Србије. Наиме, храна и вода у сред пешчаних дина блискоисточне државе Катар јефтинији су за 20 до 30 одсто него у Србији!

Према подацима "смедиа" портала, за шест флаша воде од по један литар у сред пустиње треба издвојити 176,6 динара, док иста количина воде у Србији, која лежи на бројним рекама, изворима и језерима у домаћим продавницама стаје у просеку нешто више од 200 динара!

(http://www.alo.rs/resources/img/12-10-2012/intext_big/67896-kako-nas-deru-02.jpg)
У пустињи јефтинија вода

Паковање од пет кеса смрзнутог поврћа, које садржи боранију, шаргарепу и грашак у Дохи, главном граду Катара кошта 377,9 динара.
У нашим маркетима једна кеса поврћа кошта у просеку 90 динара. Проста рачуница показује да за исту количину грађани Србије издвајају 450 динара, односно 62 динара више.

Кисело млеко у паковању од два килограма у Катару кошта 243,8 динара, док у Србији стаје око 300 динара.

Како у Србији, чоколадно млеко од 250 милилитара кошта око 40 динара, за паковање од шест комада, из џепа издвајамо 240 динара, док то задовољство у Катару стаје свега 115,7 динара.

Највећи шок, после воде, представља цена месних прерађевина!

Месо им забрањено, а јефтиније него код нас!

Иако је Катар исламска земља, те месо конзумирају искључиво странци, и то уз посебну дозволу, килограм димљене говедине кошта 726,05 динара. Код нас, димљена говедина представља чист луксуз за који се одлучујемо баш у специјалним приликама, јер за то из кућног буџета, треба издвојити око 1.400 динара.

Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић објашњава да су цене производа у Катару ниске, јер је та земља, за разлику од Србије, отворена за размену на светском тржишту и има минималне царине.
- Код нас су цене биле превисоке и пре скорашњих поскупљења. То је због тога што је наша земља затворено тржиште, са доминацијом монопола и картела. Уколико једна држава жели да омогући ниже цене, претходно мора да омогући директан увоз без царина - закључује Прокопијевић.
Иначе, с обзиром да од понедељка креће грејна сезона, којом ће према рачуници Агенције за енергетику (АЕРС) буђелар грађана Србије бити тањи за износ од 42.000 до 223.300 динара, доказ је више да пустиња и није тако лош избор.

- За грејање стана од 60 квадратних метара, домаћинства која користе лож уље мораће да издвоје око 223 хиљада, она која користе пропан бутан гас 146 хиљада динара, односно 125 хиљада динара за електричну енергију.

За грејање природним гасом, трошкови су од око 4 до 2 пута мањи и износе око 57 хиљада динара - наводе у АЕРС-у, закључујући да ће најјефтиније грејање имати домаћинства која за грејање стана користе ТА пећи, и њихови трошкови износе 42.000 динара. Међутим, како истичу у АЕРС-у, то је само уз услов искључивог коришћења јефтиније ноћне електричне енергије.
- Свако допуњавање пећи током дана, коришћењем скупље електричне енергије значајно увећава ове трошкове. Тако ће допуњавање две пећи снаге од по три кW само током два сата дневно увећати трошкове грејања за око 44%, на 60,4 хиљада динара - поручују у Агенцији. (Е.А., Ало) (http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/voda-jeftinija-u-pustinji-nego-u-srbiji/1615)


Наслов: Одг: Вода јефтинија у пустињи него у Србији!
Порука од: Гога Октобар 14, 2012, 20:49:50
Цитат
- Код нас су цене биле превисоке и пре скорашњих поскупљења. То је због тога што је наша земља затворено тржиште, са доминацијом монопола и картела. Уколико једна држава жели да омогући ниже цене, претходно мора да омогући директан увоз без царина, закључује директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић -

Јесте да нисам неки стручњак за економију, али овакво образложење, ЗАШТО је у Србији скупља вода него у пустињи је  ::) :o


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Новембар 11, 2012, 08:42:23
Куповна моћ: Не помаже ни хиљаду евра


Колика би требало да буде идеална плата у Србији да би се подмирила већина потреба домаћинства? Просечно се у коверти нађе око 40.000. Највише пара потроши се на намирнице


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//11/10/eko-plate_620x0.jpg)
Највише пара потроши се на намирнице

СТИЖЕ на време и подмирује већину потреба. Плаћа све рачуне, обезбеђује најмање три квалитетна оброка, а преостане и да се обнови гардероба и козметика. Води нас на море и једном месечно у позориште. Не трпи разбацивање, али "не осећа" повремене изласке са пријатељима. Таква плата би се у садашњим условима у Србији звала - идеалном. А морала би да буде барем 130.000 динара.

Већина грађана о оваквој заради може само да машта. Просечно се у Србији месечно добије око 40.000 динара, мада многобројни запослени "у ковертама" не добију ни половину тог износа.

- Мој супруг и ја месечно донесемо кући око 50.000 динара - прича Мирјана С. Београђанка. - Само су нам рачуни око 15.000 динара, а са остатком не можемо ни да се исхранимо. Имамо и два школарца у кући, који имају своје потребе. А за многе запослене смо срећници, јер нам плата стиже редовно.

ХРАНА

У Србији се највише издваја за храну. Чак 44 одсто примања потроши се за намирнице. И то искључиво за најосновније - хлеб, млеко, јогурт и јефтиније месне прерађевине. Потрошња меса је у константном паду. У односу на Европљане, грађани наше земље (од своје плате) на храну троше три пута више.

Просечна породица, према статистици, на располагању има око 50.000 динара. За храну "оде" нешто више од 20.000, а друга ставка која нам измами највише новца су рачуни. За њих, према статистици, дајемо 6.800 динара. Међу највећим издацима су и трошкови транспорта, а просечно домаћинство месечно за ове услуге да више од 3.700 динара.

- Одрекли смо се свега и све нам је луксуз - каже Бојан. П., службеник из Новог Сада. - Само да би преживели. Нисам ишао на море неколико година. Не сећам се када сам последњи пут извео жену у биоскоп или позориште. Дружење са пријатељима свело се искључиво на кућно окупљање. Брине ме, међутим, што смо сада почели да штедимо и на храни. Купујемо само намирнице по повољнијим ценама, јер за неки квалитет пара једноставно нема.

Чак и у комшилуку можемо да се "похвалимо" да највише трошимо за храну. А одмах иза су издаци за алкохол, дуван и здравство.

- У Хрватској највећи део плате оде на трошкове становања, комуникације и образовање - објашњава Мирослав Здравковић, економиста. - Словенци, упркос малом броју становника највише троше на одећу и обућу, намештај, али и културу.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2012//11/10/eko-plate-MALA2.jpg)

Подаци говоре да смо у току прошле године, по вредности потрошње, на шестом месту, када се узму у обзир државе бивше Југославије.

- Вредност потрошње по домаћинству у Србији је у току прошле године износила 5.595 евра - додаје Здравковић. - На првом месту у региону је Словенија, где једно домаћинство годишње у просеку потроши 17.140 евра. Црногорска породица просечно годишње потроши 6.680 евра, а мањи расипници од нас су једино Македонци.

Осим реалне потребе за већом платом, због све чешћих поскупљења и трошкова живота, људи у Србији, према мишљењу психолога имају, и то у све већем броју, субјективни осећај констатног недостатка пара.

- Живимо у веома трусном подручју у друштвеном и финансијском смислу. Губитак посла и јако тешко проналажење новог је све учесталија појава - објашњава Вера Кондић, психолог рада. - Та материјална несигурност код људи ствара све већу опсесију новцем, па људи постају исфрустрирани и незасити.

Последњих неколико година, и ми смо, попут западних земаља, постали потрошачко друштво, где је све подређено непрестаној куповини и трошењу новца.

- Ми немамо тако стабилну економију и висок стандард као развијене земље, а начин живота је јако сличан као онај у "добростојећим" државама. - објашњава Кондић. - Људи су тако у сталном расцепу између примања и потрошње и због тога има месечна плата никако није довољна за све потребе.

БОГАТИ

Статистика каже да само 4,2 одсто запослених има месечно до 20.000 динара, готово 36 одсто месечно заради између 20.000 и 45.000 динара, а 37,8 одсто добије између 45.001 и 85.000 динара. Изнад ове границе зарађује само 17,6 одсто радника. Плату не прима око 4,4 одсто запослених.

Плату већу од 150.000 динара према последњим подацима примило је 36.366 запослених.Вероватно се још понеко успешно крије од пореске евиденције, али се грађни за које би већина рекло да знају зашта раде - броје у промилима.

А ко прима "савршену" плату? Ако се неко пита ко има највише шансе да доживи такву судбину, досадашње искуство показује да су у предности мушкарци са високом стручном спремом, а поготову они који живе у престоници или њеној околини. У Београду ради чак 24.013 оних са "идеалном" платом. Изгледа да је "дебела коверта" најдаља Шумадији и Западној Србији. У овим областима добро плаћених је свега 2.859.

Највећа је вероватноћа да ће чек бити изнад просека Србије ако се ради у финансијском сектору, мада није лоше ни енергетичарима. Банкарски просек је око 120.000 динара. Ко се бави снабдевањем гасом и електричном енергијом, каже статистика, у просеку прима 112.000 динара.

Статус богаташа порезници признају онима који су прошле године зарадили више од 1,89 милиона динара, што је око 158.000 месечно. Таквих је било око 20.000. Али најбогатији међу њима су месечно зарађивали и више од десет милиона динара месечно.

И статистика порезника потврђује да је први предуслов богаства - бити мушкарац. Међу првих 100 богаташа било је свега 14 жена. Већина најбогатијих је из Београда, 69 међу првих 100. Папрени чек, међутим, ретко иде уз младост. Међу првих 100 званичних милионера, свега је један млађи од 31 године. Већина, 91 милионер, старости је између 31 и 60 година, а осморо корача седмом деценијом живота.

Цитат
САМО ПУСТЕ ЖЕЉЕ


У интернет-анкети "Вечерњих новости" читаоци су одговарали на питање колико би вам пара требало за живот. Само 1,6 одсто мисли да је 30.000 динара довољно, а 7,73 одсто верује да је потребно бар 50.000 динара. Петина анкетираних је изјавила да им је неопходно 70.000 динара, док би са 100.000 динара било задовољно 32,46 одсто. А више од 38 одсто анкетираних би волело да месечно моžе да заради више од 100.000 динара. Ова анкета је, иначе, рађена почетком ове године.

(М.Поповић, М.Спасенов, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:405403-Kupovna-moc-Ne-pomaze-ni-hiljadu-evra)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Децембар 22, 2012, 04:31:02
Do marta se zadužujemo milijardu €

Izvor: Beta

Beograd -- U prvom kvartalu 2013. na aukcijama će biti ponuđeni državni zapisi u vrednosti od 103 milijarde dinara i zapisi denominovani u evrima od 130 miliona evra.

(http://www.b92.net/news/pics/2012/12/21/93855224550d4533e76bc9312429372_640x512.jpg)

Kako je objavila Uprava za javni dug Ministarstva finansija u januaru će na četiri aukcije biti ponuđeni zapisi za ukupno 28 milijardi dinara.

Za februra je zakazano pet aukcijskih prodaja zapisa u vrednosti 48 milijardi dinara, a u martu će na pet aukcija biti ponuđene te dužničke hartije za ukupno 29 milijardi dinara.
Na aukciji 23. januara biće ponudjene trogodišnje državne obveznice u vrednosti 30 miliona evra. Aukcija pedesettronedeljnih zapisa u iznosu od 50 miliona evra zakazana je za 25. februar, a 20. marta je planirana prodaja dvogodišnjih državnih obveznica za ukupno 50 miliona evra.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=21&nav_id=671048


Боље би било да су прогласили банкрот.Овако упадамо у све веће и веће дужничко ропство.Овоме се не види крај.




Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Јануар 28, 2013, 06:27:58
Svaki peti kredit - nenaplativ!

Firme i građani ne mogu bankama da vrate više od 300 milijardi dinara, pokazuju podaci NBS. Bankari uvek pokušaju da nađu rešenje kako bi klijent „preživeo“ i vratio pozajmljeno

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//01/27/eko-krediti_620x0.jpg)
FIRME i građani ne mogu bankama da vrate više od 300 milijardi dinara, odnosno petinu odobrenih zajmova, pokazuju poslednji podaci Narodne banke Srbije. Od ovog iznosa preduzeća nisu u stanju da vrate gotovo 240 milijardi dinara. A, građani, preduzetnici i poljoprivrednici (svrstani su u jednu kategoriju), bankama ne mogu da otplate oko 67 milijardi uzetih zajmova.

Bankari ove zajmove svrstavaju u kategoriju teško naplativih, a analitičari procenjuju da se oko deset odsto pomenutih kredita delimično otpiše.

Naši građani, bar prema podacima NBS, spadaju u kategoriju dobrih platiša. Ali bankari ništa ne prepuštaju slučaju jer sa produžavanjem krize raste i broj klijenata koji ne vraćaju pozajmljeno. Zato, banke primenjuju proceduru predviđenu za takve slučajeve.

Inače svima je već dobro poznato - kada se ne otplaćuju rate pozajmice najpre krenu SMS poruke i pozivanje klijenta telefonom, pa onda slanje opomena...

- Ukoliko se obaveze ni tad ne izmire, pozivaju se žiranti na plaćanje, aktiviraju administrativne zabrane kako korisnika kredita tako i jemca - kaže Kristina Marković, direktor Sektora za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana Sberbanke.

- Naravno banci je u interesu da neredovnu otplatu reguliše na način prihvatljiv za obe strane, pa se razmatraju mogućnosti reprograma.

Tek kad se iskoristi sve ovo, pokreću se takozvani pravni postupci, ili što bi narod rekao ide na tužbu i sud.

Za preduzeća, bilo državna ili privatna važe drugačiji aršini kada je u pitanju izmirenje rata koje su „upale“ u kašnjenje duže od 90 dana. Banke, naime, najčešće reprogramiraju obaveze kako bi firma mogla da nastavi da posluje. Naravno, uvek prvo iscrpe sve raspoložive načine kako bi naplatile sporno potraživanje - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Čak i kada u knjigama otpišu određeni plasman pokušavaju i dalje naplatu na razne pravne načine, a ako im to uspe knjiži se kao vanredni prihod.

Inače poslovne banke nužno otpisuju oko dva odsto kredita i to do osam godina od aktiviranja nemogućnosti naplate pravnim instrumentima. Mnogo češći je, prema Živanoviću, prinudni otpis dela duga nakon sprovođenja hipoteka na objektima i zemljištu, ili zaloge na opremi i transportnim sredstvima. Bankari takođe nevoljno aktiviraju „instrumente obezbeđenja“ - blokada računa dužnika daje dobre rezultate samo kod firmi čiji biznis nije ugrožen, a imovina likvidna.

Osim toga po blokadi računa dužnik se po pravilu preorijentiše na poslovanje preko drugih kompanija, povezanih lica ili otvara novu firmu.


MAŠINE I OPREMA

 EVIDENTAN je drastičan pad prodaje vrednosti koje se uzimaju u prinudnom postupku naplate.
- Ovaj pad najviše je izražen kod industrijske opreme i nepokretnosti izvan Beograda, Novog Sada i eventualno ostalih velikih gradova, zbog niskih cena koje se ostvaruju prodajom mašine i opreme - kaže Živanović. To je i razlog zašto preduzeća u teškoćama imaju saveznike u poslovnim bankama kojima ne odgovara otpis duga, kao ni prevelika rezervisanja za potencijalne gubitnike. Od obostranog je interesa da se plasman održava „živim“ pa stoga banke i kritično zadužena preduzeća sarađuju.

KADA DIŽU RUKE

KADA građani ne otplaćuju rate zajma, bankari mogu da koriste administrativnu zabranu i hipoteku. Ukoliko građanin ostane bez posla banka mu daje grejs period od šest meseci do godinu dana i za to vreme zajam - miruje. Posle toga, ukoliko se ne obezbedi stalan izvor prihoda kao što je plata, aktivira se hipoteka ako je zajam obezbeđen, a ako nije, odnosno u pitanju je gotovinski ili potrošački zajam - dug se otpisuje. Jer, za bankare je tada oproštaj dugova jeftiniji od prinudne naplate. Uz to ovakvi krediti stranih banaka koje ovde posluju su reosigurani u inostranstvu.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:416899-Svaki-peti-kredit---nenaplativ

Све више је наших грађана којима је активирана хипотека.Остали људи  без посла,па онда остају и без станова за које су узели кредите од банака.Није мали број оних који у тренутку очаја дижу руку на себе.Држава ћути и нема никакво решење да помогне.


Наслов: Одг:ОДРАШЕ НАС: Једемо најскупљу храну у Европи!
Порука од: Гога Фебруар 13, 2013, 08:18:46
ОДРАШЕ НАС: Једемо најскупљу храну у Европи!

(http://images.kurir-info.rs/slika-620x333/hrana-poskupljenje-najskuplja-hrana-1360629328-266709.jpg)

Док су у многим земљама у току велика снижења намирница, у Србији цене појединих прехрамбених производа скочиле и до невероватних 40 одсто


БЕОГРАД - Стежу нам каиш!
Док су у иностранству у току снижења хране како би држава иоле помогла грађанима погођеним економском кризом, код нас цене расту и до невероватних 40 одсто!

То се пре свега односи на разне врсте готових салата, рибљих намаза и туњевине, док су новоформиране цене увозних сокова, алкохола, конзервиране хране, домаће зимнице, слаткиша, кућне хемије и других производа у просеку више за седам одсто.

Управо због све виших цена хране грађани Србије се одлучују за куповину намирница у суседним земљама. Пре свега Мађарску, али и Републику Српску, где су поједине намирнице, козметика и средства за кућну хемију скоро па дупло јефтиније.

Душица Марковић из Новог Београда, једна од њих, каже да је постала права уметност да за хиљаду динара купи неопходне намирнице.
- Ако желим да направим најједноставнији оброк, као што је грашак с пилетином и кромпир пиреом, треба да издвојим више од 700 динара. А радим за 20.000! - наводи она и додаје да су и њени пријатељи из Немачке били згранути кад су видели цене на београдским рафовима.

Код њих су, како каже, акције и снижења свакодневна, а и квалитет производа немачког тржишта не може се поредити с нашим.

(http://images3.kurir-info.rs/slika-620x910/hrana-poskupljenje-najskuplja-hrana-1360629328-266711.jpg)

(Сања Илић, Курир) (http://www.kurir-info.rs/odrase-nas-jedemo-najskuplju-hranu-u-evropi-clanak-646909)


***


И то у Србији која би могла пола Европе да храни. Е, докле је дошло!


Наслов: ДУГОВИ ДО ГУШЕ: Пред банкротом чак 100.000 Срба
Порука од: moka Фебруар 23, 2013, 09:09:50
DUGOVI DO GUŠE: Pred bankrotom čak 100.000 Srbа

Sve veći broj prezaduženih građana nada se mogućnosti proglašenja ličnog bankrota, što znači da će posle jedne godine biti oslobođeni većine dugova

(http://images.kurir-info.rs/slika-620x333/srbi-dug-dugovanja-bankrot-prezaduzeni-gradani-1361483184-271743.jpg)
BEOGRAD - Slamka spasa.
Najnovije procene ekonomskih stručnjaka su da u Srbiji postoji oko sto hiljada kreditno prezaduženih građana i da se njihov broj iz meseca u mesec povećava. Ipak, oni bi uskoro mogli dobiti mogućnost da proglase lični bankrot. Tako bi dužnici dobili šansu za novi finansijski početak. Stečaj fizičkog lica jedno je od rešenja za problematične kredite, one sa čijom otplatom građani kasne duže od 90 dana.

Narodna banka Srbije procenjuje da je njihovo učešće oko deset odsto ukupno odobrenih zajmova kredita. Vrednost problematičnih kredita je, prema nezvaničnim procenama, veća od 50 milijardi dinara.Građani najviše problema imaju sa otplatom potrošačkih zajmova i minusa po tekućem računu, dok stambene pozajmice i auto-kredite najurednije vraćaju. Stečaj fizičkog lica omogućava osobi koja ne može da plati dugove da posle proteka određenog perioda, najmanje jedne godine, bude oslobođena od većine dugova, što je podstiče da ne izbegava izmirenje dugova.

- Novi početak znači da dugovi od kojih je oslobođen ne mogu biti namireni iz njegove imovine stečene nakon oslobađanja. Naravno, podrazumeva se da se dugovi poverioca ne mogu namiriti u iznosu od 100 odsto - ističu u NBS.Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke, smatra da na lični bankrot ne treba gledati kao na način da se izbegne namirenje obaveza. On ističe da to nije naš najveći problem i da bi trebalo biti pažljiv u primeni kako bi se izbegle prevare.

(http://images3.kurir-info.rs/slika-620x333/srbi-dug-dugovanja-bankrot-prezaduzeni-gradani-1361483207-271745.jpg)

Цитат
Zakon u pripremi

Sredinom prošle godine NBS je prvi put zvanično predložila uvođenje mogućnosti koju poznaju mnoge države - odnedavno je imaju Slovenci, a Hrvati se spremaju da je uvedu, ali kažu da ne mogu biti predlagači zakona. Ministarstvo finansija u prošloj vladi je pripremilo početni propis, ali potrebno je promeniti još mnogo zakona. U toku je, kako saznaje Kurir, formiranje radne grupe koja bi se pozabavila ovim poslom.

Šta znači lični stečaj

♦ dugovi ne rastu, plenidba staje
♦ upravnik preuzima kontrolu nad imovinom (prihodima, rashodima...)
♦ upravnik prodaje imovinu kako bi se namirili poverioci
♦ najosnovnija imovina ne može se prodati

http://www.kurir-info.rs/dugovi-do-guse-pred-bankrotom-cak-100000-srba-clanak-663267


Цифра из наслова је у реалности далеко већа.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Април 20, 2013, 06:43:10
U Srbiji milion ljudi moli za pomoćV. C. SPASOJEVIĆ

U Srbiji živi više od 1,2 miliona starijih od 65, procene su da će ih za tri decenije biti više nego mladih. Novčanu pomoć prima samo oko pet odsto starih, a u domovima ih nema ni jedan odsto

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//04/19n/dru-stari_620x0.jpg)

SRBIJA spada u stare nacije, a broj onih iznad 65 premašio je 1,2 miliona. Oni čine oko 17 odsto ukupne populacije. Sve veći je broj i onih koji, pod stare dane, ostaju bez posla i ne mogu da brinu ni o svojoj deci, a kamoli o ostarelim roditeljima.

Prema nekim procenama, oko 225.000 najstarijih žitelja nema nikakva primanja, a oko 100.000 njih živi u najdubljem siromaštvu, sami i napušteni. Sa prosečnom penzijom od dvestotinak evra mesečno ili još manje, sa poljoprivrednom penzijom od osamdesetak evra, oni teško mogu da plate nekog da im pomogne.

Danas država za penzije izdvaja oko 13 odsto bruto društvenog proizvoda, plus još šest odsto za zdravstveno osiguranje najstarijih. Uz ove procente, u budućnosti će rasti i postotak koji će morati da izdvaja za dugotrajnu negu starih. Ovo za “Novosti” objašnjava Gordana Matković, bivši ministar socijalne politike i direktor Studija socijalne politike u Centru za liberalno-demokratske studije.

- Uz porast životnog veka posle 65. godine, produžiće se i period tokom kog će starima biti neophodna podrška. Država će ozbiljno morati da se opredeli na koji način će rešiti model dugotrajne nege, jer deca više ne mogu sama da brinu o roditeljima, što zbog migracija, što zbog promenjenih porodičnih modela. Cilj je da stari što duže ostanu u svojim kućama, mimo institucija, jer je to i za njih bolje i za državu jeftinije - kaže Matkovićeva.
Istraživanje CLDS, čiji je naručilac vladin Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, pokazalo je da oko 90.000 starih ne može samostalno da obavlja osnovne dnevne aktivnosti. Još za 15 - 18 odsto njih potrebna je povremena pomoć (kupovina lekova i hrane).

Država i sada rešava deo problema, ali je udeo ljudi koji su obuhvaćeni tom pomoći premali u odnosu na korpus od 1.250.000 starih. Svi koji su radili i plaćali doprinose imaju pravo na novčanu naknadu za negu drugog lica, od oko 15.000 dinara. Anketa je, međutim, pokazala da polovina starih za nju i ne zna. Druga vrsta pomoći je za one koji nisu radili. To je dodatak za negu drugog lica, koji se isplaćuje preko centara za socijalni rad (oko 8.000 dinara). Postoji i treća naknada - uvećani dodatak za one sa najvišim stepenom invaliditeta, od oko 22.000 dinara. Novac po sva tri osnova prima oko pet odsto starih. Osim toga, država pruža i određene usluge, kao što su domovi za stare. U državnim je smešteno oko 8.000 ljudi, što je tek 0,6 odsto svih starih. U privatnim domovima ih je 2.670.

Osim toga, postoje i gerijatrijske službe za kućno lečenje i rehabilitaciju. Tu su i usluge pomoći u kući, koju u celoj Srbiji dobija oko 15.000 ljudi. Problem je što neke opštine ove usluge naplaćuju, dok ih druge pružaju besplatno, što bi moglo brzo da im isprazni kase i da se od usluga odustane.

- Kada sve sumiramo, javni rashodi za dugotrajnu negu kod nas su sada oko 0,5 odsto BDP. U Švedskoj i Holandiji su oko tri odsto. Srbija mora na vreme da razmišlja za koji će se model opredeliti i da u njega uključi što veći broj ljudi, jer će starih i bolesnih biti sve više - zaključuje Matkovićeva.

Procene su da bi za tri decenije broj starih prvi put u istoriji mogao da premaši broj mladih.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:430336-U-Srbiji-milion-ljudi-moli-za-pomoc


Реално,та бројка је вероватно много већа.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 07, 2013, 06:44:31
Радници "Новитета": Ухапсите нас да имамо шта да једемо


Пример колико су очајни наши радници. Запослени у "Новитету" одустали су од блокаде Футошког пута код седишта предузећа, а преговори с полицијом, директором предузећа, представницима синдиката и градских челника трајали су пуна три сата. Радници су добили обећање извршног и генералног директора "Новитета" Зорана Антића да ће децембарске плате бити исплаћене до краја недеље.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-06-06/328748_beta_f.jpg?ver=1370510371)
Запослени у предузећу "Новитет" одустали од блокаде Футошког пута: Тражили су од полиције да их похапси како би имали оброк, место за спавање и бесплатне лекарске прегледе

Радници су у једном тренутку тражили од полиције да их похапси како би имали оброк, место за спавање и бесплатне лекарске прегледе.

Синдикат Солидарност је упутио допис градским челницима од којих захтевају да се омогући аутобус за превоз радника у Београд.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-06-06/328747_beta-zorab-antic_f.jpg?ver=1370510448)
Извршни и генерални директор "Новитета" Зорана Антића обећао да ће децембарске плате бити исплаћене до краја недеље

- Уколико власник не уплати децембарске плате, захтеваћемо од градских челника да нам омогући аутобус за превоз радника, који желе да протестују испред седишта владе у Београду. Уколико захтеви радника не буду испуњени поред простеста које планирамо у Београду, блокираћемо саобраћајнице у Новом Саду - рекла је представница Синдиката “Солидарност” Гордана Којић.

Повод за протест је то што предузеће не ради од 28. јануара, када је званично и почео штрајк.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-06-06/328746_beta-bojan-torbica_f.jpg?ver=1370510500)
Градоначелник Новог Сада Бојан Торбица обећао помоћ Града

Протесту је присуствовао и помоћник градоначелника Бојан Торбица, који је обећао радницима да ће град Нови Сад учинити све како би се што пре пронашло решење новонастале ситуације. Протест није био пријављен полицији.

( 24 сата.рс, Бета) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/318778/Radnici-Noviteta-Uhapsite-nas-da-imamo-sta-da-jedemo)



***


Ове речи се могу често чути, да неко тражи од полиције да буде ухапшен, како би онда у затвору имао обезбеђене оброке и "бесплатно становање". Народу је вода дошла до грла, многи престају да плаћају комуналије, да би тако намакли и оно мало цркавице за понеки оброк. Ако још у породици има деце, школске деце, ту су муке веће, деца сваки дан требају оно најосновније, а и тога понестаје. Шта ће се десити са народом, под великим знаком питања је. А да народ ћути и трпи, ћути. Докле ће тако, видећемо.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 08, 2013, 18:58:20
Србија пред понором, власт у паници


Србија је у потпуном економском колапсу, што су коначно признали челници српске Владе и због празне републичке касе најавили болне резове и мере за опоравак. Пуцање државе по свим шавовима се одразило на националну валуту која и поред упумпавања девизних резерви земље свакодневно посрће и пада у односу на евро, док државне обвезнице више нико неће да купи.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-05-22/324160_strajk-gradjevinara-beograd-2013--foto-beta_f.jpg?ver=1370656552)
Држава прети отпуштањем из јавног сектора: Радници најављују протесте широм Србије


Док грађане тресе општа беспарица, стручњаци упозоравају Србија незаустављиво иде ка грчком сценарију банкрота и да је за мисију опоравка све мање времена. Лидери владајуће коалиције се слажу да треба нешто хитно урадити, али су се већ на првом кораку супротставили око тога треба ли замрзнути плате и пензије.


Потом најавили озбиљне мере за ову "најозбиљнију болест", али на састанку почетком седмице само закључили да разговоре наставе крајем недеље. Нервоза у политичким редовима је све очигледнија, па јавна препуцавања постају обавезни део српске свакодневице. Потези министра привреде и финансија Млађана Динкића су тињајући сукоб са градоначелником Београда Драганом Ђиласом претворили у прави рат.

Ђилас је министра оптужио да блокира живот у српској престоници, између осталог и одлуком да на рачун Града не уплати 100 милиона динара (око 900.000 евра) прихода од пореза на плате, јер неке београдске установе наводно нису измириле обавезе према држави, иако се радио само о дугу Центра за културу Гроцка од свега 2.650 динара (23 евра).


- Докле бре више - запитао је Ђилас, објаснивши да због Динкићевог малтретирања Град не може да измири обавезе према буџетским установама, породиљама и трудницама. Осим Београда, министар је блокирао Нови Сад, Ниш и још 50 градова и општина, а у Сталној конференцији градова и општина га оптужују да локалу отима новац.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-03-11/308245_mladjan-dinkic--foto-beta-02_f.jpg?ver=1370656485)
Не да паре: Млађан Динкић


Челник те асоцијације Саша Пауновић је подсетио да је Динкић пре само пола године општинама укинуо изворне приходе и дао крила сивој економији. Да је ситуација више него алармантна показују и нови подаци о задужености Србије "до гуше", јер је актуелна власт ионако велики дуг за осам месеци владавине повећала за 3,9 милијарди евра, па се Србија у само једној секунди задужује чак 181 евро.

Предизборна обећања су испарила, па од најављене сече 107 разних државних агенција, укинуто је свега седам, а запослени пребачени у Владу Србије у којој већ седи преко 28.000 апаратчика, односно 9.000 више него што је имала читава Титова администрација. На папиру су остала и напредњачка залагања да се број од 250 посланика преполови и за четири године уштеди две милијарде динара. Од 400 фирми које са око 40 одсто доприносе пуњењу буџета, само три фирме нису презадужене. Држава је и даље највећи послодавац са армијом од пола милиона, а финансирање земље на плећима приватних послодаваца којих је све мање. Пензионера је 1,7 милиона - исто колико запослених, док посао тражи чак 800.000 људи.


Србија јесте у тешкој ситуацији, али је како је оценила економски аналитичар Ружа Ћирковић, јако неодговорно што политичари на власти иду около и јавно причају да држава банкротира, урушавајући тако њен углед и економски рејтинг.


- Ако је Србија пред банкротом нека нешто предузму, а не да иду и кукумавче. То је неодговорно, нестручно и показује да су политичари недорасли послу вођења државе - закључила је Ћирковићева.

Цитат

Динкић се наљутио?

Медијски спинови замагљују ужасну економску ситуацију у земљи. Тако се путем медија данима најављује смена Млађана Динкића, па истрага о његовим потезима у претходним владама, а не искључује се ни његово хапшење. Последње информације говоре да је бивша десна рука ухапшеног тајкуна Мирослава Мишковића Милка Форцан могући спас за српску привреду коју ће преузети од Динкића који је очито љут због тога изостао са другог састанка лидера владајуће коалиције о новим економским мерама.

 
Вучићеве горке пилуле

Први потпредседник Владе Александар Вучић рекао је јуче да ће се СНС чији је лидер залагати за решавање питања предузећа у реструктурирању јер су многа од њих задужена и до 800 милиона евра на терету државе, за реформу управе и већу финансијску дисциплину и контролу расхода буџета.
- Када болујете од тешке болести не смете да се предате, већ морате да се борите. Рачуни које смо сами направили дошли на наплату. Неопходно је најекстремније лечење и горке пилуле. Сваки шешир је недовољно велики да из њега извучемо све потребне мере, и истовремено мали да нађемо охрабрујућу меру да нас извуче из овако тешког стања - казао је Вучић.

 

Штедња или потрошња?

Економски стручњак Ружа Ћирковић улазује на тешку дилему у државној политици извлачења из кризе: штедети или трошити и указује да је чувени стручњак Тони Мецингер рекао да је штедња највећа глупост, као и да је Грчка штедећи оборила за 20 одсто друштвени производ.
- Мислим да би власт требало да позове најстручније макроекономисте у земљи и да са њима стручно и пажљиво одмери којим се мерама супротставити пропадању - каже Ћирковићева.

 


Дачић за заплену Дивчеве имовине

Српски тајкуни упорно избегавају да плате порез држави, док се грађанима који не измире месечне обавезе сече струја и плени имовина. Тему недодирљивости најбогатијих Срба није заобишао ни премијер Ивица Дачић најавивши "нулту толеранцију" за све који одбију да плате порез. Он је чак прослављеном кошаркашком асу и председнику Олимпијског комитета Србије Влади Дивцу запретио је да ће му пленити имовину уколико не уплати близу шест милиона евра пореза.


- Држава је у кризи, између осталог и што је годинама дозвољавала да неки људи буду изнад закона и не плаћају порез. Док обичне људе жестоко кажњавају и кад дугују око 1.000 евра, другима се гледа кроз прсте иако дугују милионе евра. Е, па тако више неће моћи. Не само Дивац него сви који дугују мораће да плате. Ако неће запленићемо им имовину - казао је Дачић револтиран изјавом Дивца "да нема времена и да не жели да се бави плаћањем пореза".


Дивчеве две фирме дугују новац на име пореза, а Дачић му поручује да може да каже шта хоће и жели, па чак и да неће да плати, али држава то неће дозволити ником од дужника.

(Д.Декић) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/319246/Srbija-pred-ponorom-vlast-u-panici)


***


Ово није ни мало наивно :o Сада ће кола великом брзином да крену низ брдо!



Наслов: Да би нам било боље – мора да нам буде горе
Порука од: moka Новембар 11, 2013, 09:46:37
Успорена путања опоравка остварива уз трогодишње жртвовање стандарда становништва и државне потрошње

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/275351/i/1/ek_Makroekonomski-pokazatelji.jpg)

Српска економија у наредне три године споро ће се опорављати, а ,,бољег живота” неће бити, саопштава Влада Србије у Фискалној стратегији за 2014. са пројекцијама за 2015. и 2016. годину. У најбољем случају, лична потрошња, другачије речено стандард грађана, опадао би годишње у просеку 0,9 одсто. Али, ако је за утеху, држава обећава да ће штедети много више – цех који плаћају порески обвезници сваке године смањиваће се по 3,4 процента. То је један од услова да се избегне банкрот, а да реална вредност бруто домаћег производа (БДП), односно свега створеног у том периоду, достигне годишњи просечан раст од 1,6 одсто, или укупно 4,9 процената у наредне три године.

У најкраће, влада поручује – да би нам било боље, неко време мора да нам буде горе.

Струка сматра да су економске власти на путу који води изласку из кризе, али и пита – да ли је „успорена путања опоравка” остварива уз трогодишње жртвовање стандарда становништва и државне потрошње.

Реч је о заокрету у економској политици који је предуго одлаган. Од почетка транзиције Србија је више трошила него што је стварала. Приход од приватизације, донације и јефтине кредите, владе су ,,инвестирале” у привремено повећање животног стандарда, одлажући непопуларне реформе. После 2000. године у земљу је ушло између 70 и 75 милијарди евра, казује рачуница Милојка Арсића, професора београдског Економског факултета. Са расположивим парама остварени економски раст до краја 2012. био је релативно скроман – три одсто у просеку.

Србија је данас високо задужена земља. Јавни, односно државни дуг, последњег дана септембра ове године био је тежак нешто више од 19 милијарди евра, што је 58,1 одсто БДП-а. Министарство финансија је проценило да ће на крају 2013. износити око 64,2 одсто БДП, а у Предлогу буџета за 2014. годину влада је најавила да ће се задужити за још око 5,5 милијарди евра. Иначе, укупан девизни дуг земље већ је достигао 25,7 милијарди евра. На крају септембра број незапослених је достигао 761.000, а стопа незапослености 24,1 одсто.

Судећи по изложеној економској политици у Фискалној стратегији, излаз из огромних економских и финансијских недаћа влада види у окретању инвестирању, производњи и извозу. ,,Основни сценарио развоја у наредне три године заснован је на повећању удела фиксних инвестиција у БДП-у, смањењу удела јавних расхода, повећању удела извоза робе и услуга, уз смањење удела дефицита текућих трансакција у БДП-у и смањење инфлације”, пише у овом документу.

У наредне три године инвестиције би реално расле по стопи од 7,7, а извоз 7,1 одсто. За такав заокрет влада рачуна да је неопходан просечан годишњи нето прилив страних инвестиција у сектору разменљивих добара од око 1,6 милијарди евра.

Висок јавни дуг, све веће годишње рате за његову отплату и минус у буџету, који ће постепено опадати у трогодишњем периоду ка циљаних три одсто вредности БДП-а, спречавају државу да више улаже у изградњу инфраструктуре, што би допринело економском расту и већој запослености. Без годишњег повећања БДП-а од најмање четири одсто, указује Милојко Арсић, не може бити ни раста запослености, на шта указује и аналитичар Стојан Стаменковић.

– Да би се у 2020. години достигао раст БДП-а од приближно четири одсто, реалан раст инвестиција у раздобљу 2015–2017. морао би да се задржи у интервалу између осам и десет процената – упозорава Стаменковић, уз опаску да ни у последњој години овог трогодишњег раздобља раст годишње вредности свега створеног тешко да може премашити три одсто.

За Стаменковића је под великим знаком питања и да ли је могућ раст привреде, уз смањивање плата и потрошње. Зато пита економске власти:

– Може ли четири године узастопце да потрошња пада, а да се привредна активност убрза?

Да није лако искобељати се из тешке економске кризе можда најбоље илуструје чињеница да се власт не усуђује да обећа брзо решавање незапослености која притиска готово сваку породицу. „Очекује се да ће укупна запосленост успорити пад у 2014. и 2015. години, након оштрог пада у претходним годинама, док се у 2016. години очекује благи раст запослености у приватном сектору”, пише у овом документу.

У најкраће, колико приватници буду инвестирали – толико ће бити и нових радних места у наредне три године.

Креатори економске политике указују да опоравак домаће привреде у великој мери зависи од опоравка економија ,,еврозоне”, али и земаља у региону, повећања иностране тражње и прилива страног капитала, кретања иностраних каматних стопа, увозних цена, цена хране и цена нафтних деривата.

Зато овај документ садржи и алтернативни сценарио раста у периоду 2014–2016. Ако би, далеко било, кренуло по злу, тај кризни сценарио предвиђа просечну годишњу стопу реалног раста БДП од 0,7 одсто. С тим што би она у 2014. години била негативна – 0,5 одсто, али би на крају 2016. укупно трогодишње повећање достигло два одсто.

Ипак, да ли ће Србија у наредне три године избећи понор банкротства, са свим непријатним последицама, највише зависи од нас самих. Пре свега, кажу аутори овог документа, од спремности надлежних министарстава да до краја 2013. године заврше припрему и отпочну спровођење структурних реформи из области за које су надлежна.

Али и од решености свих да се крене путем којим се теже иде, а он једино води до извесности.


http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Da-bi-nam-bilo-bolje--mora-da-nam-bude-gore.sr.html


  Мука ми је да више читам будалаштине из ''пера'' лажних назовиекономиста.Системи се мењају,време пролази а лопови,запослени у државном апарату остају исти.Неће да виде како су непотребни,бескорисни и штеточине него вредно поткрадају оне који плаћају порезе и измишљају нове.
  И мислим да би требало да Србија банкротира а рејтинг јој оде у смеће.Зато што је ово што се овде дешава само привид живота.


Наслов: Вучић: Нисмо пред банкротом, бићемо финансијски здрава земља
Порука од: moka Јул 07, 2015, 02:26:20
Вучић: Нисмо пред банкротом, бићемо финансијски здрава земља

Србија ће ускоро бити потпуно здрава, нормална, финансијски ојачала земља, земља која ће моћи да запошљава своје људе. Србија ће да буде пристојна земља онако како смо сањали", рекао је председник Владе Србије

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2015//07/06/Tan2015-7-6_122623123_6_620x0.jpg)

ТОПОЛА - Премијер Александар Вучић тврди да да Србија није пред банкротом и да ће бити потпуно здрава, финансијски ојачана и пристојна земља.
"Србију смо од тога спасили. Србија није пред банкротом. Србија ће ускоро бити потпуно здрава, нормална, финансијски ојачала земља, земља која ће моћи да запошљава своје људе. Србија ће да буде пристојна земља онако како смо сањали", рекао је Вучић након отварања моста на Јасеници.

Најављући нове инвестиције, премијер је поручио да сада имамо новца и можемо да га улажемо.

"Не дугујемо га као држава никоме само зато што смо кренули да проводимо тешке мере, зато што смо били одговорни и озбиљни, зато што нисмо ишли оним - дођи у село, обећај, па немој да испуниш", каже Вучић.

Поновио је да је Србија у првих неколико земаља у Европи по висини фискалног дефицита и по томе како смо успели да се изборимо са тим да немамо пара у буџету.

"Ми их данас имамо, али и даље штедимо да бисмо их имали још више и да бисмо могли да улажемо у инфраструктуру", рекао је Вучић наводећи да је његов посао и да брине о државном новчанику.

"Мој посао је да се, када одем са власти, неко други не суочи са банкротом као што се суочавају неке змеље данас у Европи", поручио је Вучић.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:556172-Vucic-Nismo-pred-bankrotom-bicemo-finansijski-zdrava-zemlja

   Без индустрије и са девастираном пољопривредом,Аца лажов може само да прича бајке.Србија ће бити земља просјака,изузев ако се не ЕУ не распадне у догледно време.У том случају држава Србија можда и не распрода оно мало имовине што је остало.А и у том случају,опоравак ће бити дуг и тежак пошто су на челу Србије неписмени људи,криминалци и лопови.
  Да би се нека држава отарасила багре,потребно је да иста изумре на неки начин.


Наслов: ЗАДУЖЕНОСТ НОВЕМБАР 2015
Порука од: Гога Децембар 03, 2015, 23:40:34
ЗАДУЖЕНОСТ НОВЕМБАР 2015

Наставља се сумануто задуживање издајничког режима.


Задуженост у новембру 2015 – 226.218.228 евра.


(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2015/06/satiranje-gradjana.jpg)


Задужујемо се  357 евра на радну секунду дневно.

(Бранко Драгаш) (http://www.dragas.biz/zaduzenost-novembar-2015/)


Наслов: Обиђу снижења, па отворе новчанике
Порука од: moka Мај 10, 2016, 09:14:53
Обиђу снижења, па отворе новчанике

Потрошачи у Србији увелико су променили навике и све више се окрећу набавкама у малим трговинама. Велике куповине су прошлост, указују у потрошачким организацијама

(http://www.novosti.rs/upload/images/2016//05/09/novine/06%20snizenja.jpg)

ВЕЛИКЕ куповине код нас су отишле у прошлост. Наши купци сада чешће иду у продавницу, али далеко мање купују, наводе трговци. Окрећу се набавкама у мањим продавницама. Наш потрошач сада углавном прати акције и снижења које нуде велики трговински ланци и чешће одлази у планске набавке.
Људи се понашају рационалније, купују мање, само оно што им је потребно и када им је потребно, наглашавају у малопродајним ланцима. Грађани неопходне дневне намирнице махом набављају у мањим продавницама. Трговински ланци су то и те како осетили кроз пад промета и преоријентисали се на "мање трговинске формате", ближе потрошачу, а цене су остале приближне, прилагођене тањем џепу потрошача.

- Купци сада пажљивије купују, обављају мање и чешће куповине, практично пазаре у складу са својим дневним потребама и у складу са тим и ми конципирамо акције и понуде - каже Маријана Кристић, директорка сектора за бригу о корисницима "Меркатор С".

Стручњаци истичу да се сада, сем хране, у мањим трговинама све више купују пиће, кућна хемија, средства за личну хигијену... То су приметне промене, и тренд који је вероватно дугорочан и ту Србија није никакав изузетак.

- Неопходне дневне потрепштине већ одавно набављам на неколико места, сир, јаја и коре купујем у специјализованим продавницама, јефтиније су за бар за петину, кобасице и месо када је акција, исто као и морску рибу - каже Београђанка Марија В. - На пијацу одлазим касно по подне када падну цене јабукама, салати, ротквицама, луку. Уштеде су значајне, важно ја да пазите где и када купујете.


НЕ ПРЕДАЈУ СЕ
ТРГОВИНСКИ сектор, без обзира на тешкоће због ограниченог стандарда грађана, највиталнији је део српске привреде и трећину регистрованих предузећа, како истичу у Привредној комори Србије, чине фирме у трговини. Такође, трговина чини око 11,7 одсто бруто домаћег производа и запошљава безмало 19 одсто укупне радне снаге у Србији.

Све више се смањује разлика у цени намирница и осталих артикала између малих и великих трговина, што је "логична реакција на беспарицу", објашњавају у трговинским кућама. Иако сада "на цени" добијају мањи маркети, велики тржни центри ће опстати, али само они који су добро позиционирани и који понуде потрошачима додатну услугу, као што су угоститељство, забава, додатни асортиман...

У прошлој години видан је пад куповне моћи грађана, који је у уделу трајних потрошних добара, на пример, износио 10 одсто. Ипак, фирмама које су одобравале значајне попусте и разне друге бенефите купцима, успело је да остану на истом нивоу или чак да остваре неки минималан раст. Слично је било и у прехрамбеној индустрији, где је у протеклој години рецимо месна индустрија забележила пад продаје од, такође, 10 одсто.


ВЕРУЈУ СРПСКОЈ РОБИ

У СРБИЈИ је у паду број потрошача, који једном месечно иду у велике куповине, али је и даље велики проценат оних који купују у малим продавницама, показују подаци потрошачких организација. Истовремено, расте проценат грађана који радије купују и имају више поверења у производе домаћих произвођача него страних.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:604399-Obidju-snizenja-pa-otvore-novcanike

  Новинар који је писао овај чланак удворички улепшава ствари;купујемо на акцијама зато што немамо пара а гардеробу у секнд хенд радњама из истог разлога. Једоноставно, новца више нема, опљачкани смо сасвим и Вучић је постигао циљ:постали смо робље!


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Октобар 17, 2018, 03:40:34
Синхронизовано ММФ и EBRD



Судбина "Српске банке" која је такође у већинском власништву државе (96,5 одсто) још увек није позната. Ова банка је све до 2009. године позитивно пословала, да би 2009. годину окончала са губицима од 280,3 милиона динара. Кроз медије су се провлачили неки неговештаји да би управо споменута банка могла да постане државна развојна банка. Међутим, на овакве маркетиншке приче режима не треба наседати, јер је готово немогуће да ће ММФ, након 10 година разарања српског банкарског сектора, допустити нашој држави да има своју развојну банку. Политика ММФ-а и Светске банке се своди на просту економску рачуницу која гласи: што би ви у Србији кредитирали вашу привреду, када смо ми ту са својим банкама и својим каматама!? Јер да међународне финансијске институције "грабе" и присвајају за себе све оно што у нашој држави има некакву вредност, очигледно је на примеру "Комерцијалне банке" у којој наша држава има импозантан власнички удео (42,6 одсто).
"Комерцијална банка" је 2009. године остварила добит од 1,8 милијарди динара, а сем тога је по величини билансне активе је на српском тржишту капитала заузела друго место, са учешћем од 9,96 одсто (прва је "Банка Интеса" са 14,83 одсто тржишног удела).
У децембру 2009. године, представници Европске инвестиционе банке (EBRD), која иначе има власнички удео од 25 одсто у "Комерцијалној банци", потписали су са режимом у Србији уговор о докапитализацији "Комерцијалне банке" са 120 милиона евра. На овај штеточински уговор, потпис је у име Владе Србије ставила министарка финансија Дијана Драгутиновић. Њиме се перфидно предвиђа да Србија може да задржи свој власнички удео од 42,6 одсто у "Комерцијалној банци", али уз услов да у наредне три године такође обезбеди новац за докапитализацију и то у истом проценту у односу на власнички удео.

Међутим, како је налог ММФ-а да Србија распрода своје власничке уделе у банкама, а сем тога држава неће бити у стању да обезбеди реалне изворе финансирања за докапитализацију "Комерцијалне банке", јасно је да дефинитивно остајемо и без ове банке.  



Држава тражи финансијског саветника за продају Комерцијалне банке


До краја септембра 2019. банка би требало да добије сувласника у вредности државног пакета акција


(http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2018_10/drzava.jpg)


Држава је објавила оглас којим тражи финансијског саветника за Комерцијалну банку и тиме је предузела први корак у приватизацији свог удела. Актуелним аранжманом с Међународним монетарним фондом (ММФ), популарно названим "чуваркућа", влада се обавезала да до краја фебруара 2019. године донесе одлуку о приватизацији, а да тендер распише у јуну. До краја септембра 2019. Комерцијална би требало да добије сувласника у вредности државног пакета акција.

Планови и припреме за продају Комерцијалне банке трају још од 2006. године, када је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) докапитализовала Комерцијалну банку са 70 милиона евра. Тада је договорено да ће држава, уколико одустане од приватизације, морати да ЕБРД-у и ИФЦ-у (Међународна финансијска корпорација при Светској банци) исплати 252 милиона евра.

Држава у Комерцијалној банци има удео од 41,74 одсто. Европска банка за обнову 24,43 одсто, ИФЦ има 10,15 одсто акција, немачки ДЕГ фонд 4,6 одсто, а шведски "Сведфонд" 2,3 одсто удела.



Министарство финансија позвало је водеће међународне фирме да доставе изјаву о заинтересованости за пружање услуга финансијског саветника за припрему и спровођење плана продаје акција Комерцијалне банке у државном власништву. Министарство финансија је саопштило да се од саветника очекује да након детаљно извршене анализе прилика на тржишту, различитих модела приватизације, као и анализе конкуренције на тржишту, предложи најбољу могућу стратегију и начин продаје акција Комерцијалне банке у државном власништву, са циљем избора поузданог партнера и максимизације ефеката од продаје капитала. Такође, финансијски саветник ће бити изабран методом избора на основу цене и квалитета, а захтев за достављање понуда биће достављен фирмама које уђу у ужи избор. Рок за достављање изјаве о заинтересованости је 12. новембар.

У огласу је наведено да заинтересоване фирме треба да имају значајно искуство у приватизацији банака и да располажу тимом искусних експерата.

Удео који ће бити понуђен на продају представља целокупан државни удео и чине га акције у власништву Републике Србије, а додатно га могу чинити и све друге акције и у власништву других акционара вољних да своје акције придруже Републици Србији у даљем поступку приватизације.

Мерено укупном активом, учешће Комерцијалне банке у банкарском сектору Србије на дан 31. март 2018. године је 10,83 одсто. Банка располаже мрежом од 204 експозитуре на целој територији Србије. Седиште банке је у Београду. На дан 30. јун 2018. Комерцијална банка има 2.809 запослених.

(Политика) (http://www.politika.rs/scc/clanak/413421/Drzava-trazi-finansijskog-savetnika-za-prodaju-Komercijalne-banke)

***


Баш сам се питала, како то да је ова незајажљива власт оволико дуго чекала да прода и ову банку. Сложићу се у свему са коментарем једног читаоца,

Цитат
Радомир М. Мисаљевић
Ми не можемо ништа променити. Пишемо по разним платформама о неправилностима у држави, али то нико не зарезује. Једина нам је прилика да нешто променимо приликом некаквих избора, али ни од тога нема ништа. Власт наставља где је садашња опозиција радила и стала. Значи, сви су исти. Сада су се окомили на Комерцијалну банку, а.д., Београд. Претходно су уништили остале српске пословне банке, Народну банку Србије и Завод за обрачун и плаћање. Платни промет и контрола истог је у расулу. Грађани и привредни субјекти су у дужничком ропству (изградили су српску Бастиљу, дужнички затвор - КПЗ у Панчеву). Парадржавни органи владају државом. Зар Србија не може имати ништа своје, српско, државно. Чиме су уцењени, колико су плаћен. Да све униште. Што пре.



Наслов: Комерцијалнa иде Америма?
Порука од: moka Фебруар 06, 2019, 13:22:07
Комерцијалнa иде Америма?

Држава потписује уговор са "Лазардом", новим приватизационим саветником за највећу домаћу банку. Заинтересован фонд бизнисмена Тима Колинса. Тендер за продају биће расписан крајем јуна

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2019//02/05N/07komercijalna_620x0.jpg)

ДА ли ће амерички инвестициони фонд "Риплвуд адвајзерс", у власништву бизнисмена Тима Колинса бити нови власник Комерцијалне банке, биће познато најраније у другој половини ове године. Ово је само једно од имена која су незванично "искочила" када је поново актуелизована прича о приватизацији Комерцијалне банке у којој држава има значајан удео, од готово 42 одсто. Извесно је само да држава управо у среду 6. фебруара потписује уговор са новим приватизационим саветником, консултантском кућом "Лазард", која треба да да одговор на питање - како најбоље приватизовати Комерцијалну, једну од највећих и најзначајнијих банака у Србији.
Приватизацију Комерцијалне банке од Србије очекује и Међународни монетарни фонд, који продају ове банке, баш као и ХИП Петрохемије, наводи као кључну у овој години. Тендер за продају очекује се пре краја јуна, што би значило да нови власник купопродајни уговор може да потпише већ крајем ове године. Заинтересованих купаца за Комерцијалну банку - не мањка. Уз поменути амерички фонд, "у игри" су били и Миодраг Костић, неименована турска банка, али и ОТП банка, која је у међувремену купила Војвођанску банку и обелоданила намеру куповине и Сосијете женерал банке.

Уз државу, удео у власништу Комерцијалне има и Европска банка за обнову и развој ЕБРД (24,4 одсто удела) и ИФЦ, као део Светске банке (10 одсто). Уколико држава не би продала Комерцијалну банку, морала би ове акционаре да исплати са 252 милиона евра, колико је договорено још 2006. године. Тада, пре светске економске кризе, ЕБРД је докапитализовао Комерцијалну банку са 70 милиона евра. Потом су, наступањем кризе акције Комерцијалне банке купили и ИФЦ (40 милиона евра), немачки ДЕГ фонд (20 милиона евра) и шведски Сведфонд (10 милиона евра), док је ЕБРД банку докапитализовао са још 50 милиона евра. Приватизација је, у неколико наврата, остављана за "боље дане" - у смислу боље постигнуте цене.

АКЦИЈАМА СЕ ТРГУЈЕ

АКЦИЈАМА Комерцијалне банке тргује се на Београдској берзи. Тренутна вредност једне акције је 2.300 динара. На берзу је укључено укупно 16,8 милиона комада акција ове банке. Највише су вределе пре кризе, чак 15.500 динара, на дан 18. април 2007. Тога дана је ова банка на тржишту вредела чак - 260,7 милијарди динара, што је, по ондашњем курсу (за евро 81,35 динара), више од три милијарде евра!

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:775733-%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BDa-%D0%B8%D0%B4%D0%B5-%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0

  Вучић и Мали ће украсти и Комерцијалну банку.