Svi Srbi Sveta - Forum

Форум => Политика => Тему започео: Гога Април 29, 2011, 06:11:21



Наслов: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Април 29, 2011, 06:11:21
Ко је побио цивиле у Двору?


Српско тужилаштво за ратне злочине тражиће саслушање данског војника Јана Велендорфа поводом злочина над хендикепираним српским цивилима у Двору на Уни 1995. године. Све три стране које су могле да почине злочин (не)посредно негирају умешаност.

Тужилаштво за ратне злочине Србије формирало је предмет о злочину над деветоро српских цивила у Двору на Уни, из агвуста 1995. године, а саопштено је да ће бити упућен и званичан допис данском тужилаштву ради саслушања војника Јана Велендорфа.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2011/04/28/7570822/Dvor-na-Uni-skola-280411.jpg)

Портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић је, у изјави за Политику, рекао да су у току и провере да ли је хашко тужилаштво уврстило овај догађај у неки од својих предмета, јер у том случају не може бити процесуиран нигде другде.

Дански лист БТ пренео је недавно причу бившег припадника снага УН у Хрватској данског војника Јана Велендорфа о злочину у Двору на Уни, која до сада није била позната широј јавности.

Према Велендорфовом сведочењу дански војници из Уједињених нација, стационирани у Хрватској за време "Олује", нису реаговали кад су људи у маскирним униформама (без ознака), пред њиховим очима 8. августа1995. године убили девет хендикепираних особа српске националности, који су се сакрили од рата у школи у Двору на Уни, пренео је БТ.

Погубљења су се догодила само неколико метара од данске јединице коју је чинило 200 добро наоружаних војника, који су имали наређење да само посматрају.

Откако су медији почели да пишу о злочину коме су присуствовали дански војници, све три стране које су могле да почине злочин, (не)посредно су негирале умешаност.

Истрага у Хрватској 11 година касније

Тужилаштво из Сиска огласило се прекјуче  саопштењем у коме се наводи да је полиција злочин над цивилним становништвом у Двору на Уни пријавила 11 година касније, у септембру 2006. године.

Из самог текста саопштења није јасно када је Тужилаштво у Сиску затражило спровођење истраге, али било би логично да је то било пре пет година, у време добијања извештаја о злочину.

У саопштењу се наводи да су према досадашњим сазнањима, злочин у Двору починили припадници паравојних формација тзв. САО Крајине, током повлачења, али да њихов идентитет још није утврђен. Тужилаштво у саопштењу не наводи како је идентификовало да је реч о припадницима војних јединица бивше РСК.

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац пак тврди да је немогуће да су злочин починили српски војници, али ни војска БиХ (и те јединице су помињане у неким спекулацијама), већ да је вероватно то учинила 17. домобранска пуковнија из Суње.

Штрбац је рекао и да за своје тврдње има сведоке, генерале и друге српске официре који су с друге стране реке Уне све то посматрали.


Пре објављивања приче данског војника, о масакру у Двору на Уни никада није говорено као о посебном злочину, осим што су злочини у  региону Двора помињани у појединачним новинским чланцима, као и у неколико мемоарских дела.

Коридор за цивиле

Међутим, у тексту хрватског Ферал трибјуна из 2006. године наводи се да је у августу 1995. године убијено око 200 Срба, иначе цивила и хрватских грађана у селима између Глине и Двора на Уни током бега према Босни.

Ферал је том приликом писао да је Двор на Уни смишљено био остављен као коридор за одлазак српског становништва из Хрватске, али се онда догодио продор јединица Петог корпуса Армије БиХ, које су према изворима тог листа на свиреп начин ликвидирале велики број цивила.

Према писању Ферала, који се позива на сведоке у Главном штабу Хрватске војске Посматрачка мисија УН-а послала је поруку да на подручју Горњег и Доњег Жировца трају брутални злочини над Србима и да злочине чине припадници Армије БиХ који су прешли државну границу.

Хрватска полиција је још средином 2000. године саслушавала очевице убијања Срба у Жировцу и околним местима и прикупљала и анализирала материјалне трагове о злочину, наводи се у тексту из 2006. године.

Један од могућих одговора на питање због чега никад није процесуиран злочин у Двору и евентуална одговорност 505. бужимске бригаде, пише Ферал, јесте мањак хашког интересовања, пошто хрватска  истражна и правосудна тела нису имала обичај да се бави убиствима хрватских грађана српске националности - ако их на то не натерају тзв. међународни фактори.

РТС (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/883356/%D0%9A%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BE+%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5+%D1%83+%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83%3F.html)

*********************************************************************



За овог Векарића изгледа нису релевантни докази и сведоци Срби који су то видели!








Наслов: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Гога Јун 27, 2011, 07:20:45
Повод да се крене у БИТКУ ЗА ЖИВОТ је био недостатак кисеоника у породилишту у Бањалуци, због чега је умрло 12 беба...........
Народ српски ће увек да памти храброст српских војника који су дали своје животе!
Нека је српским борцима вечна слава!  

*********************************


Годишњица пробоја коридора

(http://www.alo.rs//_customfiles/Image/slike/2011/06/27/koridor-v.jpg)

Понедељак - 27.06.2011

На Дугој Њиви код Модриче јуче су цвеће на споменик за 300 погинулих бораца у пробоју коридора кроз Посавину 1992. године положили председник и премијер РС Милорад Додик и Александар Џомбић.

Акцију „Коридор ‚92“ извеле су здружене јединице Војске РС и Српске војске Крајине 28. јуна 1992, чиме је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада најзападнијих српских земаља. Коридор је био спас за српски народ од Гламоча и Грахова на југу до Градишке на северу, од Новог Града на западу до Добоја на истоку, у западној Славонији, Банији, Лици, Кордуну и Книнској Крајини. На том простору, одсеченом агресијом муслиманско-хрватских снага, тада је живело више од милион и по Срба. У операцији „Коридор ‚92“, погинуло је више од 300 српских војника, а рањено 1.100. Недостатак кисеоника у породилишту у Бањалуци, због чега је умрло 12 беба, био је повод да се крене у битку за живот, односно у пробој коридора према Србији.

Пут преко Дуге Њиве назива се и „коридором живота“.

vesti (http://www.alo.rs/vesti/39860/Godisnjica_proboja_koridora)




Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Ekana Јун 28, 2011, 22:39:08
Срца пуног бола за изгубљеним животима, мој искрени наклон сенима оних који посејаше семе незаборава на Дугој њиви - КОРИДОРУ ЖИВОТА - у који су уткане нити недосањаног сна 300 бораца, патриота...Нека почивају у миру...

А поред Божјих скута, са њима је и 12 анђела којима ЉУДИ БЕЗ ДУШЕ И СРЦА недадоше ни зрачак сунца да запамте...

Зато памтимо ми...а опстајаћемо као народ све дотле док траје НЕЗАБОРАВ!... 


Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Cuburac Јун 29, 2011, 04:58:12
Neka im je vecna slava i hvala.


Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Petar Petrovic Јун 29, 2011, 05:19:13
 Вечнаја Памјат


Наслов: Зашто Србија ћути о снимцима убијене Александре Зец?
Порука од: Гога Јул 06, 2011, 04:45:22

Мук - Стравични детаљи и мучне слике убиства породице Зец наишли су на скоро потпуну равнодушност српске јавности, која је изгубила саосећање и за свој народ


(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/5/144100/0203-Public.jpg)
Терете га за најмање 43 убиства... Томислав Мерчеп /
 Слика скривана 20 година... Александра Зец, везаних руку на леђима

Детаљи злочина над породицом Зец у Загребу 1991. и слике убијене дванаестогодишње Александре Зец, на којима се види да су јој руке везане на леђима, у Хрватској су изазвали оштру реакцију јавности.

У Србији је злодело Томислава Мерчепа и јединице резервне полиције којој је командовао нашло место тек у спорадичним медијским извештајима. Реакције политичког естаблишмента и друштвене елите практично није било, слажу се саговорници Пресса.

Они нису могли само да се усагласе око порекла индиферентности. Да ли је она последица тога што су се Срби уживели у улогу агресора и злочинаца или је ћутање производ жеље да се не угрози процес хрватско-српског помирења или су осећања грађана када су у питању злочини потпуно отупела, чак и када су жртве припадници њиховог народа.
Презасићење догађајима?

Према речима Саве Штрпца, директора „Веритаса", слике злочина над Александром Зец могле би да постану симбол злочина над српским народом, али, како истиче, овим сликама се у нашој јавности не придаје много значаја.

- Да су Албанци, муслимани или Хрвати имали овакве слике, оне би висиле на билбордима. Ми смо у толикој мери прихватили улогу агресора и злочинаца да не знамо да се снађемо сада када нам се пружа прилика да докажемо да су и припадници нашег народа страдали колико и други - каже Штрбац, и додаје да би пресуде за злочин над породицом Зец могле да успоставе равнотежу кривице, поготово што је тај злочин начињен пре него што је почео рат, и то у Загребу.

Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица у Србији, каже да је млака реакција последица презасићења причама о злочинима, али и новим политичким тренутком у коме потенцирање злочина може да успори процес помирења Србије и Хрватске.

- Сада чињенице почињу да излазе у јавност и зато би све српске избеглице из Хрватске волеле да се више пажње посвети овим злочинима. Да Србија у разговору са хрватским државним врхом захтева да се успоставе исти стандарди за процесуирање свих злочина - каже Линта.

И Наташа Кандић, председница Фонда за хуманитарно право, сматра да је наше друштво потпуно огуглало на злочине без обзира на идентитет жртве.
Најстравичније убиство

- О убиству породице Зец било је доста речи ранијих година зато што овај злочин спада у најсуровије злочине деведесетих, поготово што се догодило у Загребу у време док још није почео рат. Слике убијеног детета, нешто што је најстравичније, не изазивају реакцију наше државе и јавности јер смо ми као друштво постали тотално равнодушни. Чак и када су у питању жртве српске националности - каже Наташа Кандић.


Вељко Миладиновић Пресс (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/167503/Za%C5%A1to+Srbija+%C4%87uti+o+snimcima+ubijene+Aleksandre+Zec.html)


********************************************************


Пошто се у Србији ћути и на овакве стравичне трагедије српке нејачи, онда је ово дефинитивно знак за узбуну!!!


Наслов: Одг: Зашто Србија ћути о снимцима убијене Александре Зец?
Порука од: Гога Јул 06, 2011, 04:48:35
Још више ме је забринуо овај коментар у самом тексту :o

Да ли је она последица тога што су се Срби уживели у улогу агресора и злочинаца или је ћутање производ жеље да се не угрози процес хрватско-српског помирења или су осећања грађана када су у питању злочини потпуно отупела, чак и када су жртве припадници њиховог народа.

Да ли је могуће да неко може нешто овако чак и да помисли?......да су се Срби уживели у улогу агресора и злочинаца


Наслов: Одг: Зашто Србија ћути о снимцима убијене Александре Зец?
Порука од: Гога Јул 06, 2011, 04:57:33
Колико су медији у служби овог "ћутања" уверите се сами,  покушајте да оставите коментар испод текста у
поменутим новинама, које су објавиле овај чланак. Написала сам два, али ни један није угледао светлост дана.
Ко зна, колико је оних, попут мене, који су покушали да на овакву вест одреагују....и ето исопробаног рецепта,
како створити "слику" да народ у Србији ћути!!!


Наслов: Одг: Зашто Србија ћути о снимцима убијене Александре Зец?
Порука од: Ekana Јул 06, 2011, 05:41:08
Па од "наших објективних" медија ниси ни могла другачије да очекујеш, они сматрају да су своју улогу одиграли, обавестивши све нас онако како "тата" каже.... и шта има ми ту да размишљамо? ???

И управо захваљујући спрези власти и медија, а инструирани од оних прекобараца и Еуропејаца, Србима је заиста наметнут тај тег око врата, агресорско-злочиначки. Томе у прилог иде и чињеница да су сви злочинци, којима је потврђена и међународна кривица над нашим народом, пуштени из затвора захваљујући нашој "тугаљивој" власти, али зато не одустају до последње капи крви да прогоне наше хероје који су БРАНИЛИ своје, а НИСУ ОТИМАЛИ туђе! >:(  
Да ли има ишта горе него кад брат иде на брата, Србин на Србина? Историја се понавља...

Али, доћи ће ваљда и тај дан када ће рачуни морати да се поравнају, свакоме да се узме мера....жељно га ишчекујем...


Наслов: Одг: Зашто Србија ћути о снимцима убијене Александре Зец?
Порука од: Поново Пролеће Јул 06, 2011, 15:57:13
Наша власт не реагује ни на глас народа, ни на глас разума, немају чврст став прма скоро ничему, максимално су савитљиви према свему што се захтева од њих споља, а друге наравно ни не занима јер се коси са политиком према Србији коју подржавају, или коју врше. Наши медији су исто тако одговорни, из својег угла (наши, и једни и други је постало доста дискутабилно, када су власници медија разноразне светске куће).

Народ није огуглао, али је можда закључио да га нико не чује, и не жели да чује.


Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Ekana Јул 13, 2011, 03:29:07
POMEN UBIJENIM SRBIMA U PODRINJU

Služenjem parastosa na vojničkom groblju u Bratuncu, 12. jula obeleženo 19 godina od stradanja Srba na području Podrinja. Nakon toga položeni su venci na spomen-obeležje Srbima koje su tokom rata u BiH ubile muslimanske snage pod komandom Nasera Orića.


(http://www.kurir-info.rs/static/imgs/article_thumbs/632x474/uploads/2011-07/70896.jpg)


Zločin bez kazne


Na Petrovdan 1992. godine, muslimanske snage pod Orićevom komandom, upale su u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, dok se devetnaest osoba vodi kao nestalo. Sela su opljačkana, spaljena i još uvek nisu obnovljena.

Od maja do decembra 1992. godine, u napadima muslimanskih snaga uništeno je i razoreno na desetine srpskih sela i na najbrutalniji način ubijeno stotine srpskih civila u opštinama Srebrenica, Bratunac i Skelani.

Samo na području Srebrenice, u tom periodu, napadnuto je 21 srpsko selo, gde je ubijeno više od 400 civila. U napadu na 22 srpska sela opštine Bratunac u istom periodu ubijeno je najmanje 560 osoba.

Na Božić 1993. godine, Združene snage podregije Srebrenica, pod komandom Nasera Orića, u ranim jutarnjim satima napale su srpska sela na području Kravice, u opštini Bratunac i ubile 48 meštana.

Od 7. do 16. marta 1993. godine, uništeno je 688 domaćinstava i oskrnavljeno pravoslavno groblje u Kravicama.

Na području opština Srebrenica, Zvornik, Milići, Bratunac, Vlasenica i Osmaci, u toku rata, stradalo je najmanje 1.300 osoba srpske nacionalnosti, dok je na širem području srednjeg Podrinja i Birča stradalo ukupno 3.267 Srba.

Bez jednog ili oba roditelja ostalo je oko 800 dece, a oko 5.400 porodica ostalo je bez pokretne i nepokretne imovine. Za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom na području Srebrenice, Bratunca i okolnih mesta do sada niko nije odgovarao pred sudovima u BiH.

Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Orića i 2006. godine izrekao mu zatvorsku kaznu od dve godine, zato što nije sprečio zločine nad Srbima. U žalbenom postupku prvostepena presuda je preinačena, a Orić oslobođen bilo kakve krivice.
 


http://www.kurir-info.rs/vesti/pomen-ubijenim-srbima-u-podrinju-101345.php


Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Ekana Јул 13, 2011, 14:51:08
Овај геноцидни акт муслимана над недужним српским становништвом Подриња ни после 19 година није доживео потпуну осуду од стране власти у Србији, чак ни кроз ону срамну резолуцију, провучену кроз републичку Скупштину.

Тадићу је, изгледа, срцу ближи бол муслиманских мајки, где је (не питајући и народ са ових простора да ли су за то) упутио извињење и изјавио саучешће породицама сахрањених...учествујући свесно у фарси званој Сребреница....

Породице српских страдалника ниједанпут није удостојио својим доласком, да им пружи речи утехе, да се поклони сенима зверски побијених Срба...НИЈЕ, А МОРАО БИ, уколико у њему куца и делић срца Србина каквим се представља...Грех на душу и његову, и свих представника власти Републике која се још увек зове Србијом!!!!  


Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: pidikanac Јул 13, 2011, 20:24:06
А  М  И  Н


Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Ekana Јул 24, 2011, 02:10:01

Одржан помен жетеоцима

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА УБИСТВА 14 СРБА

(http://pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/23/145849/0504-fonet.jpg)
Парастос... Родбина и пријатељи палили су свеће и доносили цвеће

Липљан, 24. 07. 2011
Епископ рашко-призренски владика Теодосије са свештенством и монаштвом епархије служио је јуче парастос пред спомен-плочом настрадалим жетеоцима у Старом Грацком, који су убијени пре 12 година.
Породице и пријатељи 14 настрадалих упалили су свеће пред полочом која се налази у центру села, јер је сеоско гробље и даље минирано.


- Ово је дубока рана која не може зацелити. Не само да су невине жртве изгубиле животе, већ до дана данашњег нису кажњени злочинци који су то учинили, а то је наш бол, наша туга, дубока рана која и даље крвари - рекао је је владика Теодосије.

Командант Кфора Ерхард Билер најавио је да ће се потрудити да се што пре разминира гробље у Старом Грацком.

- Оно што могу да учиним јесте да свим људима овде обезбедим слободу кретања. Данас сам чуо да људи не могу да обилазе гробове својих најближих. Лично ћу се побринути за тај проблем - рекао је Билер.

Шеф Канцеларије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је поводом годишњице убиства 14 Срба да је то једна од најцрњих мрља међународне мисије на Косову.

- Нико нас не може убедити да злочинци нису могли бити откривени. Оно што се десило у Старом Грацком и још неколико стравичних злочина над Србима под пуним мандатом мисије међународне заједнице у великој мери урушава кредибилитет оних који су их послали на Косово - рекао је Вељко Одаловић.

Аг

http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/169503/Odr%C5%BEan+pomen+%C5%BEeteocima.html



Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Ekana Јул 24, 2011, 02:58:31
Мир Божји и овим српским страдалницима који падоше као невине жртве ових истих што се устоличише као власници Косова и Метохије, Свете Српске Земље....

Запамћени од најближих, заборављени од оних који се непрекидно клањају сенима свих других, сем Србљади...

Кратко памћење или политика незамерања, поготову сада - у јеку завршнице признања тзв. независне државе Косово??

На ВЕЧНУ СРАМОТУ Тадића и његове камариле!!!

Уз Божју помоћ, оно што је било српско, ва вијеки и остаће!!!

****************************************************

Помен објависмо овде ИСКЉУЧИВО због наслова теме:
ОВАЈ ДОГАЂАЈ СРБИ, МА ГДЕ ДА СЕ НАЛАЗЕ, НЕ СМЕЈУ ДА ЗАБОРАВЕ!





Наслов: „Црна књига“: сви злочини над Србима на једном месту!
Порука од: peraazdajic Новембар 13, 2011, 14:25:48
Ћаоске,  (http://forum.srpskaelita.rs/Smileys/default/t6614.gif) (http://forum.srpskaelita.rs/Smileys/default/t6614.gif) (http://forum.srpskaelita.rs/Smileys/default/t6614.gif)


Филм „Црна књига“ све злочине над Србима смешта у, коначно, једниствену целину.

Београд, 11.11.2011.

(http://www.dverisrpske.com/pictures/multimedija/crnaknjiga.jpg)

Филм „Црна књига“, аутора Д. Јосиповића и М. Кнежевића, урађен у продукцији Савеза логораша Републике Српске, први пут доноси све злочине почињене у 20. веку на Србима на једном месту, показује њихов континуитет и смешта их у једниствен идеолошки контекст.

Технички гледано, аутори и продуценти су испратили сва правила професионалног документарног филма. Сценарио је посебно битан: све информације, разбацане на стотинама страница разнородних зборника, сабране су у причу која тече без прекида скоро 90 минута и оставља вас без даха. Сугестивна музика у позадини, уз обиље ретких видео снимака преноси једну једину потресну поруку: 20. век је век геноцида над Србима.

Надамо се да ће убудуће бити више оваквих пројеката, и права је штета што институције у Србији немају слуха за њих.

Упозорење: због сцена експлицитног насиља филм се не препоручује осетљивим особама!

„Црна књига“...

http://www.youtube.com/watch?v=dy9DM5KexCs


Наслов: Убијено најмање 8 255 Срба у Сарајеву!
Порука од: peraazdajic Децембар 24, 2011, 17:08:06
Ћаоске,  >:( >:( >:(


Институт за истраживање српских страдања у 20. веку
Сарајево као српско стратиште

Београд, 24.12.2011

Најмање 8 255 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године, пописао је Институт за истраживање српских страдања у 20. веку из Београда.

Осим тога, још 860 особа води се као нестало.

Из Института наводе да је могућност грешке у попису три одсто и да се списак још проверава.

Сарадници Института податке су прикупљали преко сведока који су били по логорима, људи који су живели у Сарајеву све време и чланова породице који су преживели злочине, а тамо где су побијене читаве породице, сведочили су њихове комшије и пријатељи.

Један од сарадника Института Страхиња Живак рекао је да се списак још проверава и да ће за сваку жртву садржавати име и презиме, годину рођења и смрти.

"У тако великом списку може бити око три одсто грешке, зато што су неки људи после размењени или побегли из логора, а ми те касније податке нисмо нашли. Дакле, могуће су грешке, али 97 одсто подаци су проверени и тачни", рекао је Живак за "Нови репортер".

Он је најавио да ће ускоро бити објављена књига "Српска стратишта Сарајева".

Извор: Удружење грађана "Јадовно 1941." (http://www.jadovno.com/sarajevo-romanija/articles/ubij%D0%B5no-namanje-8-255-srba.html)


Наслов: Одг: Ко је побио цивиле у Двору?
Порука од: Гога Јануар 21, 2012, 00:15:49
Зар је морало да прође оволико времена да би се нешто покренуло са мртве тачке.....





***


Вукчевић: Очекујем подизање оптужнице за злочин у Двору

Вукчевић у понедељак, 23. јануара, са сарадницима путује у Данску где би требало да саслуша четворицу војника из контингента мировних снага УН који су у то време били стационирани у Двору на Уни, као и једног новинара који је обелоданио детаље тог злочина.

"Ово је први случај где ће представници српског тужилаштва и хрватског државног одвјетништва заједно саслушавати сведоке како би утврдили шта се тамо заиста десило", изјавио је Вукчевић у интервјуу који ће сутра у целини емитовати РТС у емисији "Увиђај" .

Ово је, такође, први случај да се истрага води против непознатих починилаца, пошто две стране наводе различите починиоце, указао је Вукчевић уочи одласка за Данску.

Он је навео да очекује да ће, захваљујући овом саслушању, бити идентификовани починиоци злочина и објаснио да ће искази саслушаних војника и новинара бити процесно валидни докази на основу којих ће тужилаштва две земље донети одлуку о томе да ли ће подићи оптужницу.

"Ја очекујем да ћемо након тога (саслушања) подићи оптужницу
", казао је Вукчевић.

Према истраживањима Документационо - информативног центра "Веритаса" девет хендикепираних српских цивила пребачено је у току хрватске операције "Олуја" из старачког дома у Петрињи и смештено у школу у Двору на Уни, где су побијени 8. августа 1995. године.

(http://www.blic.rs/data/images/2011-07-08/157062_1015-dvor-na-uni_f.jpg?ver=1326743046)
Место злочина - школа у Двору на Уни

Дански лист "БТ" пренео је прошле године сведочење Велендорфа о злочину у Двору на Уни, које до тада није била позната широј јавности.

Према Велендорфовом сведочењу, дански војници из УН, стационирани у Хрватској за време "Олује", нису реаговали када су људи у маскирним униформама пред њиховим очима 8. августа 1995. убили девет хендикепираних особа српске националности, који су се сакрили од рата у школи у Двору на Уни. Погубљења су се догодила само неколико метара од данске јединице коју је чинило 200 добро наоружаних војника, који су имали наређење да само посматрају.

Из Тужилаштва у Сиску раније је саопштено да је полиција злочин над цивилним становништвом у Двору на Уни пријавила 11 година касније, односно у септембру 2006, као и да су према досадашњим сазнањима злочин у Двору починили припадници "паравојних формација такозване САО Крајине, током повлачења, али да њихов идентитет још није утврђен".

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је раније да је овај злочин вероватно починила хрватска јединица 17. домобранска пуковнија из Суње
 

Дански новинар Каспер Ведсман обелоданио је сведочење данских војника који су навели да је 12 војника, у униформама без ознака, ручним гранатама и аутоматским пушкама хладнокрвно побило немоћне људе, међу којима и оне у инвалидским колицима и особу ампутиране ноге.

Питање одговорности за овај злочин покренула је 23. априла данска БТ телевизија, јер се покољ догодио на очиглед 200 данских војника из састава УН, стационираних на неколико метара од основне школе, али га нису спречили пошто су имали наређење да се не мешају.

Дански медији назвали су овај случај "мрачним поглављем" у њиховој историји ратовања.

Блиц (http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/301773/Saslusanje-o-ratnom-zlocinu-u-Dvoru-na-Uni-23-januara)


Наслов: Одг: Ко је побио цивиле у Двору?
Порука од: Гога Јануар 21, 2012, 00:26:01
С обрзиром да ће сведоке саслушати и представници српског тужилаштва и хрватског државног одвјетништва, јер и једни и други наводе различите починиоце,
ево, имаћемо прилику да се уверимо у (НЕ)способност српског државног тужилаштва и да видимо да ли ће успети да докаже да су злочин починили припадници хрватске јединице "17. домобранска пуковнија из Суње",..
јер Хрвати тврде да су злочин према хендикепираним Србима починили припадници "паравојних формација такозване САО Крајине, током повлачења, али да њихов идентитет још није утврђен".



Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: peraazdajic Фебруар 17, 2012, 18:38:59
Ћаоске,   >:( >:( >:(


ИСТИНА КОЈА СЕ ЗАТАШКАВА: 11 ГОДИНА ОД МОНСТРУОЗНОГ ШИПТАРСКОГ ЗЛОЧИНА НАД СРПСКИМ ЦИВИЛИМА У ЛИВАДИЦАМА

(http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcR3jGJRwdopeg0JMdTXUMwqyV5HuNYVeJE6IhUZ5ibzjo-VE8Iw)
Ливадице



15 фебруар 2012, ФБР

пише: Миодраг Новаковић

БЕРНАРД КУШНЕР ЛИЧНО ПРИКРИВА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ ОВК

Најупечатљивије сведочанство о горњем удруженом злочиначком подухвату Тачијевих шиптарских терориста и водећих западних земаља долази од стране бившег шефа УНМИК-ове полицијске јединице за борбу против „тешког“ криминала на Косову, реномираног криминалистичког стручњака и анти-терористичког експерта, канадског полицијског иследника (резервног капетана канадске војске и бившег члана Њујоршке специјалне анти-терористичке јединице- јединог страног држављанина који је икада трениран у оквиру те јединице) господина Стјуа Келока. Господин Келок, је поред небројених других тешких кривичних дела против Срба, руководио истрагом масакра над Српским цивилима 2001 у Подујеву када је приликом бомбашког напада на цивилни аутобус „Ниш Експреса“ (у коме су се поред осталих путника масакрирана и деца) убијено 13 невиних српских цивила а рањено 45, од стране шиптарске терористичке ОВК; Као и истрагом убиства новинара Асошијејтед Преса Керима Лотона на македонско-косовској „граници“ у селу Кривеник, такође од стране шиптарских терориста ОВК(ОНА).

У оба случаја истрага је ометана, саботирана и заташкавана од стране водећих НАТО земаља, Америке и највишег руководства УНМИК-а, са циљем да се спроведу зацртани амерички и НАТО политички циљеви на Косову и прикрије западно учешће у терористичким и криминалним активностима у садејству са шиптарским терористима. У свом интервјуу из 2006, медију „Balkanalys.com”, господин Келок је документовао ту своју тврдњу и објаснио „западне мотиве“ за такво срамно деловање у спрези са терористима и злочинцима Тачијевог „калибра“:

Господин Келок на почетку тог интервјуа наглашава да је мандат његове мисије на Косову био у оквиру резолуције 1244, али да је од самог почетка био угрожен „сакривеним агендама у игри“, и то на првом месту од стране оних чија је улога била да тај мандат спроведу. Најупечатљивији је пример Бернарда Кушнера. На прву велику обструкцију у свом раду је наишао у процесу хапшења и доказивања кривице за тешка криминална дела Сабита Геција, једног од оснивача ОВК. Тада су господину Келоку први пут у току његове службе на Косову, упућене директне претње смрћу.

Геци је ухапшен у Октобу 2000-те, након гангстерског оружаног обрачуна у приштинском озлоглашеном ноћном клубу „Мајами Бич“, да би Келоков полицијски тим пратећи тај инцидент извршио претрес 13 кућа и газдинстава шиптарских мафијаша и терориста и ухапсио још 25 шиптарских криминалаца. Због добро обављене професионалне истраге детектива Келока и његовог тима, на суду је предочено обиље доказа, те је Геци осуђен на 5 година и 6 месеци затвора. Ту казну је под тим условима морао неизбежно да потврди надлежни косовски УН суд. По Келоку та пресуда је имала веома снажан „одјек“ на Косову, јер су у то време Тачи и Геци сматрани на Косову малтене „реинкарнацијама самог Скендербега“!

Келоку је његов претпостављени у УНМИК-у казао да су у то време били под великим притиском „одозго“ да обуставе ту полицијску истрагу. Иза тог великог притиска се наравно, пре свих других, крио УНМИКОВ шеф Бернард Кушнер, који је још у Јануару 2000-те наредио УНМИК полицији да не сме да врши претресе ниједног лидера ОВК, или њихових ближих рођака, без његове изричите дозволе!?

УНМИК: ОВК СЕРВИС

Господин Келок и овде наглашава „да упркос јавног залагања за моралну, етичку и легалну улогу мисије УНМИК-а, водећи лидери те организације (на челу са Кушнером) су спроводили у „закон“ само интересе лидера ОВК.“ Како он појашњава, постојао је снажан отпор било каквој истрази и суђењима члановима ОВК, да би то описао следећим речима: „Одмах сам разумео „компликовану природу“ наше мисије и да је УНМИК уствари постојао да би једино штитио људска права косовских Албанаца. Из тог разлога хапшење и процесуирање тих индивидуа за „обична“ кривична дела и ратне злочине није било „политички подобно“.

Стално нам је понављано од стране међународних представника на Косову да- „суђење „господарима рата“(ОВК) ће само изазвати реваншизам против КФОР-а и УНМИК-а. То је у стварности значило да је у протеклих шест и по година, УН на Косову био „виртуални таоц“ терористичких лидера наводно „расформиране“ ОВК, који су напрасно постали легални функционери косовске полиције или ушли у друге политичке и државне структуре лажне косовске државе.

У том статусу су наставили да шире страх и „ауторитет“ међу косовском популацијом, наставивши да буду недодирљиви.“ „Након свега“, цинично је закључио господин Келок, „они су били „хероји“, а не ратни злочинци, зар не?“

Господин Келок такође наглаша амерички стратешки интерес за „снажним војним присуством“ на Балкану, који је био одсликан у стварању огромне војне базе Бондстил, за чији опстанак им је било кључно одржавање на власти њиховог „протежеа“ терористе Тачија. Било каква друга стварна демократска опција на Косову би могла да угрози америчку војну окупацију и трајно присуство на Косову (Бондстил је „узет“ на 99 година лизинга са Тачијевим потписом на легално неважећем(међународно) документу- примедба аутора). Келок је то описао следећим речима: „…било је јасно да је Америци овде било потребно стално војно присуство, и права особа која је то могла да им формално легално обезбеди је био Хашим Тачи. Из тог разлога обезбеђивање његовог опстанка на власти је било од критичне важности за америчке планове са Косовом.“

МИНИРАЊЕ ЦИВИЛНОГ АУТОБУСА СА СРБИМА У ПОДУЈЕВУ- ДОКАЗАНА ЗАПАДНА САБОТАЖА И ЗАВЕРА!

Детектив Келок описује овај тежак злочин следећим речима: „Најнижа (морална) тачка у заташкавању злочина терориста и убица на Косову је достигнута 17-ог Фебруара 2001, када је аутобус који је превозио Србе свих доба да би посетили своја напуштена гробља на Косову, дигнут у ваздух од стране шиптарских терориста, и то на путу који је наводно био проверен и осигуран од стране мировних снага.“

„Сандеј Тајмс“ је у то време писао да су енглески војници „грешком“ пропустили да провере и осигурају кључни мост на том друму, који је истовремно био једна од најпогоднијих тачки за такву врсте диверзије!? Већ сама та чињеница да је такав пропуст окупационих НАТО трупа, за које су многи још тада тврдили да није био случајан, као и због терористичког карактера тог тешког злочина и масовних цивилних жртава, је навела господина Келока да од својих претпостављених захтева да се формира специјална криминалистичка група у циљу темељне и квалитетне истраге овог терористичког акта.

Тај његов захтев, не само да је одбачен (овде не треба сумњати да су жртве били шиптари, да би било управо супротно), „него (оно што доказује „западну“ заверу) докази са места злочина су уклоњени или уништени, пре него што је званична полицијска истрага и почела. Није било никакве сарадње нити координације међународних структура у овом случају, што ме је само учврстило у убеђењу да је постојало званично заташкавање злочина ОВК“ наставља Келок.

КФОР УНИШТАВА ФОРЕНЗИЧКЕ И САКРИВА ДРУГЕ ДОКАЗЕ

У то време је и Вашингтон Пост известио, да су одмах по дизању у ваздух аутобуса, у року од неколико сати, НАТО трупе (вероватно оне исте трупе које су наводно претходно провериле тај мост и послале невине српске цивиле у сигурну смрт) попуниле асфалтом кратер од експлозије уништивши на тај начин већину форензичких доказа. Да то није била случајна грешка, доказује патерн криминалног заташкавања шиптарских злочина од стране „западних сила“ који се огледао у следећем: НАТО је одбио да уступи своје обавештајне податке о овом злочину полицији УН-а, такође је УН полицији онемогућен увид у телефонске рекорде осумњичених терориста ОВК, а оно што „побија сваку логику“ да је главни осумњичени за овај тежак злочин Флорим Ејупи, чије ДНК пронађен на месту извршења злочина, „неким чудом“ побегао из најбоље чуваног места на Косову, америчке војне базе Бондстил.

Касније ће истрага господина Келока сазнати, да је Ејупи, као и већина водећих или истакнутих чланова ОВК био на платном списку ЦИА-е и других западних служби, и да у ствари није побегао како је то званично саопштено, већ да је од стране американаца пребачен на неку другу тајну локацију ради даљег „саслушавања“.

Ове тврдње детектива Келока су потврђене и са највишег места тадашње косовске међународне правосудне структуре, и то од стране Кристера Карфамара, шведског тужиоца и првог западног судије при УН суду на Косову; који је изјавио, да када су се појавили докази о умешаности бивших чланова ОВК (који су у време извршења злочина били чланови косовске полиције), више високих званичника из КФОР-а и УН-а су спречили или блокирали њихову просекуцију. То је по шведском судији значило, да су чланови ОВК од стране „запада“ имали гарантовани имунитет што им је омогућавало да извршавају некажњено и најтежа кривична дела. Господин Карфамар је нагласио да су овакве „интервенције“ стизале са највиших места (Б. Кушнер!?)

КРИМИНАЛЦИ ИЗ РЕДОВА УНМИКА, УМЕСТО У ЗАТВОР, ПОСЛАТИ НАЗАД У МАТИЧНЕ ЗЕМЉЕ БЕЗ ИКАКВИХ КОНСЕКВЕНЦИ

По Келоку не само да је „запад“ институционално и политички прикривао и заташкавао злочине ОВК, него су се шиптарски терористи директно снабдевали диверзантским средствима, посебно електроником, из база КФОР-а. Келок такође оптужује УНМИК за директно учешће у трговини белим робљем, нарочито присилне проститиције, у спрези са ОВК. Када је својевремено детектив Келок такве кривичне радње од стране званичника УНМИК-а документовао и захтевао налоге за њихово хапшење, у томе је био спречен, док су истовремено ти криминалци из редова УНМИК-а били „дискретно уклоњени“ са Косова и враћени у своје матичне земље без икаквих легалних консеквенци.

Колико је далеко ишла западна завера против српске нације на Косову сведочи следећа документована информација о другом осумњиченом за овај тежак злочин у Подујеву – Самију Луштакуу. У његовом случају је амерички дипломата Џок Кови, који је у то време био на функцији заменика шефа УН мисије на Косову (Кушнера), лично, и у два наврата спречио хапшење Луштакуа. Ту своју интервенцију (саучешниство у прикривању овог тешког терористичког дела) Кови је објаснио „чињеницом“, да ако би Луштаку, који је био „популаран на Косову“, био ухапшен, то могло политички дестабилизовати Косово, уочи наилазећих општинских избора, као и да би могло да утиче на долазак на власт „десничарских снага“ (читај патриотских) у Српском парламенту, на предстојећим децембарским изборима. Сувишно је напоменути да амерички дипломата Кови није до сада сносио никакве консеквенце свог криминалног деловања у оквиру „мировне мисије“ УН-а на Косову.

Чињеница да је Кови почео своју политичку каријеру као асистент „највећег ратног злочинца свих времена“ Хенрија Кисинџера, да би своје политичко обликовање наставио под Холбруком служећи у дипломатској мисији у Босни средином деведесетих, баца додатно светло на његову „мрачну биографију“…

Извор: Србски журнал (http://srpskizurnal.wordpress.com/2012/02/15/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0-11-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BC%D0%BE/)


Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Гога Фебруар 26, 2012, 10:15:12
Нови докази за злочин на Уни

Нови снимци злочина у Двору на Уни могли би да помогну у откривању починилаца једног од најгорих злочина у рату на просторима бивше Југославије - убиство најмање девет хендикепираних особа српске националности.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2011/04/28/7570822/Dvor-na-Uni-skola-280411.jpg)

Српско тужилаштво за ратне злочине дошло је до снимака који би могли да помогну у откривању починилаца злочина у Двору на Уни, једног од најгнуснијих ратних злочина који се десио на простору бивше Југославије.


На снимку се види како војници улазе у Двор на Уни, а датум снимања одговара дану масакра. (ПОГЛЕДАТИ снимак ОВДЕ (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1051710/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8+%D0%B7%D0%B0+%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD+%D0%BD%D0%B0+%D0%A3%D0%BD%D0%B8.html)

Тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић каже да се до снимка дошло током боравка у Копенхагену 24. и 25. јануара.

"Снимци су врло интересантни јер се поклапају са исказима сведока, данских војника, који су у то време били у саставу данског батаљона у Двору на Уни", истиче је Вукчевић.

Како је истакао тужилац за ратне злочине сада се испитује аутентичност тих снимака пошто су позната имена аутора снимака.

Према исказу сведока, данских војника, убице су носиле тамно зелену униформу без ознака.

Саво Штрбац из Документационо-информационог центра "Веритас" тврди да је такве униформе имала хрватска специјална полиција, и да има још доказа који упућују на њих.

Саво Штрбац истиче да је, према српским, хрватским и изворима Уједињених нација, једна јединица специјалне полиције, из 145. бригаде хрватске војске, већ 7. августа око 17 сати ушла у Двор.

"То је све описано, пут те јединице, којом је командовао домаћи човек, Хрват из села Замлача код Двора, Матија Ципрић. Све је то објављено још септембра 1995. године у часопису Зрин", напомиње Штрбац.

Очевици злочина тврде да су убице имале калашњикове и да су школи пришли преко поља са леве стране, као што се на снимку и види.

О новим детаљима, представници српског тужилаштва за ратне злочине разговараће и са хрватским тужиоцима  са којима воде заједничку истрагу о злочину.

Хроника злочина

О злочину у Двору на Уни поново је почело да се говори када је у априлу прошле године дански лист БТ пренео причу бившег припадника снага УН у Хрватској Јана Велендорфа о злочину, којa до тада није билa познатa широј јавности.

Према Велендорфовом сведочењу, дански војници из Уједињених нација, стационирани у Хрватској за време "Олује", нису реаговали кад су људи у маскирним униформама (без ознака), пред њиховим очима 8. августа 1995. године убили девет хендикепираних особа српске националности, који су се сакрили од рата у школи у Двору на Уни, пренео је БТ.

Лист је писао да су се погубљења догодила само неколико метара од данске јединице коју је чинило 200 добро наоружаних војника, који су имали наређење да само осматрају терен и да не интервенишу у време када се догодио злочин у Двору, током офанзиве хрватских снага, која је имала за циљ да се Срби приморају да напусте Хрватску.

Медији у тој земљи злочин у Двору на Уни назвали су "црним поглављем" данске ратне историје зато што се догодио пред очима њихових војника из контингента УН.

Према писању листа БТ, из утврђења УН на крову школе два данска војника су видела како су четворица мушкараца провалила у школу употребом ручних бомби.

После тога, деветоро физички и психички хендикепираних особа постројено је, и једна по једна особа је убијана. Масакр је трајао читавих 15 минута. Поред тога, три до четири цивила је везаних руку изведено из школе, пренео је дански лист БТ.


Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Гога Фебруар 26, 2012, 10:22:51
Пошто злочини никада не застаревају, било када, треба идентификовати починиоце злочина и судити им!


Наслов: Одг: Ове ЗЛОЧИНЕ Срби, ма где да се налазе, НЕ СМЕЈУ да забораве!
Порука од: Гога Март 25, 2012, 01:36:51
ВЕШАЊЕ И СТРЕЉАЊЕ СРБА У ПАНЧЕВУ 1941


Герхард Гронефелд (1911 – 2000) немачки војни фотограф снимио је егзекуцију Срба у Панчеву 20. априла 1941. године у преподневним часовима, када је насумице са улица покупљено 35 мушкараца и једна жена, који су подељени у две групе...


Прва је одведена одмах поред улаза у гробље где су направљена импровизована вешала, а друга група је поређана испред гробљанског зида. Овај масакр наредио је командант града Oberstlojtnant Fritz Bandelow као одмазду за убијена два немачка војника у окршају са остацима југословенске војске, три дана после капитулације југословенске војске.

Гронефелд који је забележио многе упечатљиве тренутке рата, после рата се посветио фотографисању птица и животиња у природи, објављујући свој албум ратних фотографија пред саму смрт, ставио је фотографију вешања Срба у Панчеву на прво место рекавши притом : „Ово је фотографија која је на мене оставила најстрашнији утисак до краја мог живота. Гледао сам очи тих потпуно невиних људи који су осуђени на смрт, и тај њихов поглед прати ме и данас, као најстрашнији кошмар.“ Занимљиво је да су ове фотографије биле дуго ван очију јавности и да је Гронефелд објавио исте у поводу интернационалног скупа о прикупљеним доказима о учешћу војника Вермахта у масовним злочинима током рата, пошто се дуго говорило да су егзекуције цивила и друге масовне злочине по Европи, чиниле само СС јединице.

Хватање Срба по улицама је извршила регимента Вермахта - дивизије „Gross Deutschland“ чији су војници извршили стрељање Срба поред гробљанског зида. Медјутим, вешање је добровољно извршио један Фолксдојчер, месарски помоћник који овај „ језиви посао“ како је написао Гронефелд, „обавио са великом бруталношћу и очитим задовољством“, што се види на фотографијама. Овај злочин је забележен такође и филмском камером - филмом у боји, који је филм снимио немачки војни сниматељ Готтфриед Кессел


http://www.youtube.com/watch?v=purD8LPIiVA


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Драган Март 25, 2012, 12:32:27
ГОГА: ''ПЛЕМЕ МОЈЕ СНОМ МРТВИЈЕМ СПАВА!''

ДРАГАН: Како ће племе моје /СРБИ/, које ''СНОМ МРТВИЈЕМ СПАВА'', да испуни ГОГИН АМАНЕТ:
''НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!''?!

Гого, Ти, и сви ви из Уредништва, ваши сарадници, читаоци ... и на крају и моја маленкост -
већина народа срБскОГА  - ''НЕ СПАВА МРТВИЈЕМ СНОМ''!  Сви ми  ЗАЈЕДНО  - НИКАДА НЕЋЕМО ДА
ЗАБОРАВИМО И ДО У ВЕЧНОСТ НЕ ЗАБОРАВЉАМО  ОВЕ ЗЛОЧИНЕ!!!
Зато, молим Те Гого, промени свој потпис из:
''ПЛЕМЕ МОЈЕ /СРБСКО/ СНОМ МРТВИЈЕМ СПАВА!'' у
''ПЛЕМЕ МОЈЕ /СРБСКО/ У ЖИВОТ ВАСКРСАВА!!!''
Ти, заједно са својим сарадницима, својим прилозима - ''расањујете'' и у Живот враћате наше /Твоје,
моје...наше МИЛО ПЛЕМЕ СРБСКО!
Ако промениш потпис - хвала Ти!
Ако и не промениш потпис - хвала Ти!
Али, бар си  била стрпљива и прочитала моју молбу!

Драган Славнић


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Stranac Majevicki Април 01, 2012, 11:26:29
Dragane,
kao dobar Srbin, a cini mi se da se takvim predstavljas, trebalo bi da prepoznas stih besmrtnog vladike Petra II petrovica Njegosa iz najznacanijeg knjizevnog djela Gorskog vijenca.


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Драган Април 01, 2012, 15:07:55
Његош вели: ''Племе моје сном мртвијем спава!''
Христос вели: ''Својијем ћете се речима оправдати и својијем ћете се речима осудути!''
Христос вели: ''Нека вам буде по речи вашој!''
Христос вели: По вери вашој нека вам буде!''
Као СРБ, а не СРБиН, по божанском принципу избора по слободној вољи - бирам речи ХРИСТОВЕ,
а не бесмртног владике Петра Петровића Његоша, и за своје племе - народ СРБски - велим:
ПЛЕМЕ МОЈЕ - НАРОД СРБСКИ - У ЖИВОТ ВАСКРСАВА!!!
А са њим и у њему, и моја маленкост - Драган са својима најмилијима, свим сународницима Светосав-
цима, и свим људима добре воље, па и са STRANCEM MAJEVICKIM, ако је вољан - У ЖИВОТ ВАСКРСА-
ВАМО.
Драган Славнић


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Април 22, 2012, 18:46:09
Помен жртвама у Доњој Градини


У спомен-парку Доња Градина код Козарске Дубице, одржани су комеморација и парастос жртвама усташког геноцида. Председник РС Милорад Додик и премијер Србије Мирко Цветковић поручили да се злочини и жртве не смеју заборавити.

У Републици Српској обележен је Дан сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Ромима, Јеврејима и антифашистима различитих националности, почињеног током Другог светског рата.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/04/22/9641470/Komemoracija%20Donja%20Gradina.jpg)
Комеморација у Доњој Градини

У спомен-парку Доња Градина код Козарске Дубице, одржани су комеморација жртвама усташког геноцида и парастос страдалима, којима су присуствовали највиши званичници Републике Српске и председник Владе Србије Мирко Цветковић.

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је, на скупу који се сваке године организује у знак сећања на жртве усташког геноцида, да је српски народ заправо народ мира, и да је у Другом светском рату, управо због своје мирољубивости и наивности, дозволио да му се догоди покољ.

"Никада се за Јасеновац није одговарало на начин на који заслужују страдалници и зато смо додатно понижени, и овде смо данас да рехабилитујемо истину", рекао је Додик.

Председник РС је истакао да је комунистички режим у Југославији минимизирајући жртве српског народа починио саучесништво са злочином.

Према Додиковим речима, српски народ и у ЕУ мора бити прихваћен као народ мира, али и као народ који има право на своју самобитност и своје државе.

"Ми не желимо јаку БиХ, ми кажемо да она може да буде онаква каква је написана у Дејтонском споразуму и све друге акробације које имају за циљ да се БиХ учини јаком а РС слабом не могу да прођу", поручио је Додик.

Додик је рекао да Срби желе да граде заједничку будућност са Бошњацима и Хрватима, али само ако му се не буду наметала решења којима би се поништио Дејтонски споразум.

РС ће, како је истакао, одавати пошту страдалима у свим ратовима, јер жели да буде део цивилизоване заједнице посвећене миру и развоју, и да са другим народима на Балкану живи у миру.

Цветковић: Можемо опстати само уз толеранцију

Премијер Мирко Цветковић поручио је у Доњој Градини, да су народи Балкана упућени једни на друге и да могу опстати само ако међу њима има више толеранције.

"Једино тако нам се прошлост неће враћати као бумеранг. Као људи морамо да праштамо, али не смемо да допустимо грех заборава", рекао је Цветковић.

Места попут стратишта у Доњој Градини, која је била део комплекса концентрационог логора Јасеновац, према Цветковићевим речима, опомињу какву пустош иза себе остављају болесне идеје и упозоравају да се никада не сме одустати од борбе против мржње, зла и насиља.

"Будућност је у рукама оних који се најбоље и најдаље сећају прошлости и због тога наш дуг према невиним жртвама је да не дозволимо да нестану у забораву. Такви злочини, страни разуму и цивилизованом друштву не смеју бити заборављени, нити било које друштво утемељено на моралним нормама сме да допусти да злочинци буду амнестирани", рекао је Цветковић.

Ова и будуће генерације, како је истакао Цветковић, морају знати шта се дешавало у прошлости како се зла коб не би поновила у будућности.

"Ми Балканци имамо много разлога да учимо из сопствене историје и темеље дугорочног мира и стабилности морамо да градимо стрпљиво и пажљиво са са пуно разумевања за своје, али и интересе других", рекао је Цветковић.

Према Цветковићевим речима, једино на тај начин ћемо успети да саградимо модерно друштво на цивилизацијским вредностима, без насиља, зла и злочина.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/04/22/9641722/Spomen-park.jpg)

На гробном пољу "Тополе" у Доњој Градини, званичници РС, Србије и Израела, представници удружења преживелих логораша и борачких организација положили су венце и запалили свеће.

У цркви Светих аспостола Петра и Павла у Козарској Дубици јутрос је служена Света архијерејска литургија поводом обележавања Дана сећања на жртве усташког геноцида.

Литургију и помен невиним жртвама Јасеновца и Доње Градине предводио је владика бањалучки Јефрем, уз саслужење свештеника бањалучке и околних епархија.

Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске.

"Дан сећања" на жртве усташког геноцида у НДХ обележава се поводом покушаја пробоја две групе од око хиљаду заточеника у Јасеновцу 21. и 22. априла 1945. године, у чему је успело само њих 118. (РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1088024/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD+%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0+%D1%83+%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%BE%D1%98+%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8.html)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Април 22, 2012, 18:47:48
Злочини и жртве се не смеју заборавити! А починиоцима се не сме ништа ОПРОСТИТИ!


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Драган Април 22, 2012, 19:35:27
''НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!''

Српска Православна Црква , на данашњи дан, помиње све пострадале у комплексу јасеновачких
логора, али ''СЕ СТИДИ'' или ''НЕ СМЕ''  да напише у календар - бројку од 7ооооо ЈАСЕНОВАЧКИХ СРБ-
СКИХ МУЧЕНИКА, премда у том истом календару помиње се бројка  од 20000 мученика  никомидијских, 4о мученика севастијских, 14000 мученика младенаца витлејемских...
Да срамота, брука, јад, беда и мизеруја буду још већи и бесрамнији, а ради читалаца, треба напоменути да је једно кратко време та бројка била у календару, а онда је ''ВОЛШЕБНО'' избрисана???

Драган Славнић


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Мај 03, 2012, 02:22:37
Ово је скандалозно! Овакви злочинци да се ослободе било какве кривице!?? Због жртава, ми овакве злочине не смемо да заборавимо и кад тад  ови починиоци ће морати да одговарају. Ослобађајућа пресуда за ове зликовце је доказ да та монструозна квази шиптарска држава не може и не сме никада да буде призната ни од једног Србина!




***

Љимај и тројица сабораца ОВК ослобођени свих оптужби

(http://www.radiokim.net/pub/article/13359639791934_13210127929719_fatmir_ljimaj___foto_e-novine.com_.jpg)


Судско веће Окружног суда у Приштини ослободило је Фатмира Љимаја и тројицу његових сабораца по свим тачкама оптужнице.


Портпарол ЕУЛЕКС-а Ирина Гудељевић КИМ радију је казала да је мешовити панел састављен од двоје ЕУЛЕКС-ових судија и једног локалног судије у приштинском Окружном суду донео одлуку да Фатмир Љимај, Насер Краснићи, Неџменд Краснићи и Насер Шаља нису криви по свим тачкама оптужнице.
 
"Они су били оптужени да су починили ратне злочине против цивилног становништва и затвореника током рата у тзв. случају Клечка. Раније је 6 других осумњичених такође ослобођено свих тачака оптужнице”, казала је Гудељевић.
 
Она је додала да је ЕУЛЕКС-ов тужилац из канцеларије Специјалног тужилаштва Косова најавио да ће се жалити на ову одлуку судија.

Љимај и његови саборци су били оптужени за ратне злочине над албанским и српским цивилима у бази ОВК у селу Клечка у општини Малишево.

(ким) (http://www.radiokim.net/vesti/ljimaj-i-trojica-saboraca-ovk-oslobodjeni-svih-optuzbi.html)




Наслов: Одг: Добровољачка - планирани злочин
Порука од: Гога Мај 03, 2012, 13:30:48
Цитат
Добровољачка - планирани злочин

Када се сви детаљи злочина у сарајевској Добровољачкој улици над официрима и војницима бивше ЈНА сложе у целину, мирно се може рећи да је он учињен с директним умишљајем, тврди председник Адвокатске коморе РС Јован С. Чизмовић

Цитат
Од нашег сталног дописника
Бањалука – Уместо правним, сарајевски политичари злочин који је почињен над официрима и војницима бивше Југословенске народне армије, у сарајевској Добровољачкој улици, негирају политичким или, боље речено, политикантским аргументима, тврди за "Политику" познати бањалучки адвокат и председник Адвокатске коморе Републике Српске Јован С. Чизмовић.

Злочин у Добровољачкој улици, подсетимо, догодио се 3. маја 1992. године, када су бошњачке паравојне формације и Специјална јединица полиције напале колону Друге војне области тадашње Југословенске народне армије, која се повлачила из Сарајева. О мирном повлачењу јединица ЈНА договорили су се командант Унпрофора генерал Луис Мекензи, командант Друге војне области генерал Милутин Кукањац и Алија Изетбеговић, у то време председавајући Председништва БиХ кога је претходно, по повратку из иностранства, на сарајевском аеродрому заробила ЈНА.

Упркос договору, припадници Патриотске лиге, "зелених беретки" и полиције су, чим је транспортер Унпрофора у којем је био Изетбеговић прошао, пресекли и напали колону ЈНА. У том нападу убијено је 42, рањено 73 и заробљено 215 војника и официра ЈНА. За злочин у Добровољачкој улици Тужилаштво за ратне злочине Србије осумњичило је 19 држављана Босне и Херцеговине. За њима су недавно расписане међународне потернице. Управо то је последњих дана изазвало жестоке реакције првенствено бошњачких политичара. Против расписивања потерница протестовали су, управо у Добровољачкој улици, бивши борци Армије БиХ, који су, поред осталог, тражили од званичника БиХ да прекину све односе са Србијом.

"Када се говори о Добровољачкој улици, бошњачки политичари по правилу се позивају на два више него проблематична аргумента. Први – да је то био акт одбране од агресије. Други – да је БиХ 6. априла међународно призната и да је ЈНА од тог дана била окупаторска војска, која није имала шта да тражи у овој земљи. Оба ова аргумента су, с правне тачке гледишта, неодржива", констатовао је Чизмовић.

Наш саговорник каже да је "одбрана одговор на напад или одбрана од предстојећег напада". "Ништа од тога се није догодило у Добровољачкој улици. Југословенска армија се повлачила из Сарајева су складу с раније постигнутим договором у којем је учествовала и команда Унпрофора. Тим договором је одређена и траса извлачења ЈНА и распоред возила, која су прегледана пре него што је колона кренула. Дакле, ЈНА тада никога није напала, нити је то намеравала да учини", објашњава Чизмовић.

С друге стране, додао је он, ратно Председништво БиХ и паравојне јединице којима је командовало, тачно је знало која је улица најповољнија за напад на колону ЈНА. "Добровољачка улица је уска и могла би се означити као својеврстан ’градски кланац’. Дакле, она је изабрана због тога што јединице ЈНА нису имале ни најмању могућност маневра, односно организовања за пружање отпора и, евентуалног, пробоја. Када све то имамо у виду, као и улогу појединих чланова Председништва БиХ, слободно можемо рећи да је злочин у Добровољачкој учињен с директним умишљајем. Ову тезу потврђује и чињеница да је напад у Добровољачкој сниман од почетка до краја, што значи да су сниматељи унапред обавештени о оном што ће се догодити. Уосталом, чак да се ту радило и о некаквој одбрани, убијање рањених и злостављање заробљених се не може ничим, па ни самоодбраном, правдати", оценио је Чизмовић.

Посебно питање, сматра он, гласи: "Ко је убио и заробио припаднике ЈНА у Добровољачкој улици". "Наиме, армија Републике БиХ је настала после тог догађаја и тек онда је законом регулисана и утврђен ланац командовања у њој. Тако да, у овом случају, можемо једино да говоримо о постојању паравојски, пре свих Патриотске лиге и ’зелених беретки’, којима је командовало ратно Председништво Републике БиХ."


Неодржив је, према његовим речима, и други аргумент бошњачких званичника – да је ЈНА од 6. априла била окупаторска сила у БиХ. "Познато је да су се 26. априла 1992. године у Скопљу потпредседник СФРЈ Бранко Костић и вршилац дужности савезног секретара за народну одбрану генерал Благоје Аџић састали са Алијом Изетбеговићем. На том састанку је договорено да се ЈНА мирно повуче из БиХ до 19. маја. Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, сасвим је јасно, прекршен је и један међудржавни споразум", изричит је наш сабеседник.

Јован С. Чизмовић каже да Србија има право да води поступак против осумњичених за злочин у Добровољачкој улици. Тим пре што, колико је познато, Тужилаштво и Суд БиХ ништа конкретно нису урадили у овом случају, иако им је Тужилаштво за ратне злочине Србије пре две године доставило доказе о овом злочину.

Истоветног мишљења је и министар правде БиХ и кадар Хрватске демократске заједнице БиХ Бариша Чолак. Он је недавно штампи у Федерацији БиХ изјавио да је неоспорно да се злочин у Добровољачкој догодио. "Тај злочин може да се процесуира у БиХ, али и у било којој другој држави", казао је Чолак, за сада једини високи функционер из Федерације БиХ у заједничким органима који је стао, када је реч о овом случају, на страну истине.
Боро Марић

Цитат
Имена са потерница

Званично нису објављена имена лица за којима су расписане потернице због сумње да су учествовале у злочину над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици. Незванично, тврди се да су, поред осталих, на листи чланови ратног Председништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић, затим високи официри Армије Бих Јован Дивљак и Фикрет Муслимовић, командант Штаба Територијалне одбране Хасан Ефендић, командант специјалне јединице полиције Драган Викић, оснивачи "зелених беретки" и Патриотске лиге, Емин Швракић и Заим Бацковић, и заменик министра унутрашњих послова БиХ Јусуф Пушина.

Б. М.


--------------------------------------------------------

Тужилаштво БиХ

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић је нашем листу рекао да оно има свој предмет "Добровољачка" на којем ради. Он је казао да је овај предмет Хашки трибунал уступио правосуђу БиХ, које га је преузело од Окружног суда у Источном Сарајеву. Пријаву за злочин у Добровољачкој улици поднело је Министарство унутрашњих послова Републике Српске 1996. а допуну пријаве 20005.

На наше питање да ли је овај предмет у фази предистражних или истражних радњи, Грубешић је одговорио: "Ток истраге не коментаришемо".

Б. М.
објављено: 01/06/2009


(Политика) (http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Dobrovoljachka-planirani-zlochin.sr.html)





Цитат
четвртак, 03. мај 2012

Тужилаштво у Србији је подигло 19 оптужница против цивилних и војних команданата БиХ због Добровољачке.

Представници ратних институција БиХ, међутим, негирају или покушавају да минимизирају овај злочин.

Председник Републике Српске Милорад Додик изразио је очекивање да ће обележавање страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици протећи мирно како би се ојачала нада да ће доћи до процесуирања тог злочина.

"Добровољачка је још једна отворена рана, имајући у виду чињеницу да за те злочине нико није одговарао, и ове године то морамо обележити у миру и у нади да ће правда морати да буде задовољена", рекао је Додик.

Инострани члан тужилаштва БиХ Џуд Романо донео је 17. јануара ове године наредбу о обустављању истраге у "случају Добровољачка" против 14 лица, међу којима су ратни члан бившег председништва БиХ Ејуп Ганић и бивши командант Армије БиХ Јован Дивјак.

Романо је, наиме, саопштио да је утврђено да у радњама осумњичених лица нису садржана обележја кривичног дела.

Ова одлука Романа изазвала је велико незадовољство у власти и јавности РС. Центар за јавну безбедност Бањалуке предао је тужилаштву допуну извештају о догађајима у Добровољачкој са изјавама непосредних учесника.

Дивјак је, поводом обележавања годишњице злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву, казао да постоје подаци да је "ту непотребно извршен злочин".

"Постоје подаци да је овде непотребно извршен злочин и треба инсистирати да се дође до оних лица која су учествовала у убијању недужних припадника ЈНА", рекао је Дивјак.

(РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1095094/%D0%94%D0%B2%D0%B5+%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%83+%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98.html)


Наслов: Одг: У Добровољачкој улици 1992.године извршен злочин
Порука од: Гога Мај 03, 2012, 13:56:22



http://www.youtube.com/watch?v=u-IyhfGJ4-o





Наслов: Одг: Годишњица страдања војника у Добровољачкој улици у Сарајеву
Порука од: Гога Мај 03, 2012, 14:03:22
Годишњица Добровољачке: Мајкама убијених војника викали "убице!"

У четвртак, 03 маја, делегација Републике Српске, предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Петром Ђокићем, је полагањем цвећа одала почаст страдалим припадницима ЈНА који су погинули пре 20 година у Добровољачкој улици у Сарајеву.


(http://www.sutra.ba/slike/politika/skenderija5.jpg)

Скупу од стотинак особа присуствовали су и чланови породица убијених војника ЈНА, уз јако полицијско обезбеђење МУП-а Кантона Сарајево. У исто време и на истом месту су и представници борачких организација Кантона Сарајево одали почаст припадницима Армије тадашње Републике БиХ који су погинули у сукобу с припадницима ЈНА, на почетку рата у Сарајеву.


Делегација из РС је на мосту Дрвенија у Добровољачкој улици дочекана повицима "Убице, убице...", а скандирало је пар десетина грађана Сарајева који су добацивали: "Зашто сте дошли овде, ви сте нам убили децу".

С друге стране, делегација из РС, међу којима су биле и уплакане мајке убијених војника ЈНА у црнини, нису одговарали на провокације. У борбама између припадника Армије БиХ и ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. погинуло је 16 војника Армије БиХ.

Када је реч о убствима војника ЈНА у Добровољачкој улици, информације су опречне.

Према подацима из Федерације БиХ, погинуло је шест војника, а према подацима из Републике Српске 42 војника. Припадници Армије БиХ сматрају да је данашњи скуп у организацији Републике Српске "провокација и шамар свим браниоцима Сарајева",
посебно зато што су активности планиране у исто време и на истом месту.

Цитат
"Случај Добровољачка" односи се на догађаје 2. и 3. маја 1992. године почетком рата у БиХ, када су припадници Армије БиХ напали конвој са војницима ЈНА који се повлачио из Сарајева. Циљ напада је био заробљавање војника ЈНА, а требало је да они буду размењени за председника тадашње Републике БиХ Алију Изетбеговића, којег су 2. маја са кћерком, заробили припадници ЈНА на сарајевском аеродрому, када се враћао са мировне конференције.

(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/7/12/147781/rs-0201.jpg)

Паљењем свећа и полагањем цвећа, прошле године је први пут делегација из РС обележила годишњицу од убиства припадника некадашње ЈНА која су починили припадници Армије БиХ. Скуп је тада протекао без инцидената.

Тужилаштво у Србији је подигло 19 оптужница против цивилних и војних команданата БиХ због Добровољачке.

Скуп у Добровољачкој улици је протекао без већих инцидената. (Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/222154/Godisnjica-Dobrovoljacke-Majkama-ubijenih-vojnika-vikali-ubice-)




***


(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/05/03/9699614/Sarajevo.jpg)
Данас је делегација Републике Српске, предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Петром Ђокићем, полагањем цвећа одала почаст страдалим припадницима ЈНА који су погинули пре 20 година у Добровољачкој улици у Сарајеву.

http://www.youtube.com/watch?v=8INH4Rn-vdk



Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Мај 15, 2012, 17:18:38
Две деценије од напада на Тузланску колону

Пре двадесет година, приликом договореног повлачења 92. Моторизоване бригаде ЈНА из касарне "Хусинска буна", убијено најмање 50, а рањено 44 војника ЈНА.

http://www.youtube.com/watch?v=l_3JypXoFUI

Прошло је тачно 20 година од напада на колону ЈНА која се 15. маја 1992. године повлачила из Тузле, у којем је из заседе убијено најмање 50, а рањено 44 војника ЈНА.

Од пре две године почаст жртвама "тузланске колоне" одаје се и на самој Брчанској малти. За данас су уз безбедносне мере, најављени полусатна комеморација и верски обред на Брчанској малти, а потом парастос на гробљу.

Премијер Републике Српске Александар Џомбић подржао је одлуку Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе РС да се и ове године обележи годишњица страдања војника бивше ЈНА у Тузли у мају 1992. године.

"То је прилика да одамо помен и да се сетимо жртава злочина који се догодио 15. маја 1992. године у Тузли, када су у мучком нападу убијени припадници ЈНА", истакао је Џомбић.

Злочин "тузланска колона" извршен је 12 дана после сличног напада у Добровољачкој улици у Сарајеву, у којем су "зелене беретке", "Патриотска лига" и Територијална одбрана БиХ убиле 42 припадника ЈНА.

Напад на 92. Моторизовану бригаду, која се повлачила из касарне "Хусинска буна" са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника, извели су 15. маја 1992. године припадници локалне Територијалне одбране и полиције, уз помоћ паравојне формације "зелене беретке".

Према споразуму о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти, евакуација је требало да почне у 15 часова, али су локалне власти исценирале спор око предаје дела наоружања ТО Тузла.

Касније ће се испоставити да је то био део плана за размештање снајпериста на правцу повлачења ЈНА и месту заседе.

Да је напад на колону ЈНА унапред добро планиран и припреман показале су и запреке на путевима, копање ровова, израда заклона, истурање јежева и крстила на пут и извлачење нагазних мина на канапу.

Добро испланирани масакр

После преговора у којима је постигнут компромис, евакуација касарне почела је у 19 часова. У тренутку, када је последња трећина колоне, долазећи из Скојевске улице, пролазила раскрсницу Брчанска малта, по њој је из околних зграда и заклона осута паљба ватреним оружјем, "зољама" и другим запаљивим средствима.

У експлозијама и пламену на лицу места живот су изгубила 32 војника, а повреде су биле тако тешке да је сутрадан у болници само седам жртава могло бити идентификовано.

Распоређени снајперисти прво су пуцали и убијали возаче војних возила да би их зауставили и блокирали даљи пролаз, а онда су пуцали у војнике и санитетско особље, који су тако опкољени били лака мета.

Припадници ТО Тузла затим су ишли дуж заустављене колоне и рањене војнике брутално ликвидирали у возилима. На путу за болницу у санитетском возилу побијено је 17 рањеника ударцима чекића у чело, тела осталих су ноћу одвезена на градску депонију и затрпана булдожером.

На аудио-записима забележено је како дежурни у Оперативном штабу јавне безбедности Тузла Илија Јуришић наређује напад на колону наводећи притом и команде као што су "пуцај" и "не доводи", из чега се може закључити да није желео заробљенике.

Без правде за жртве

Хашки трибунал је у случају "Тузланска колона", за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.

Међутим, Тужилаштво БиХ је, децембра 2009. године, прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "Тузланска колона".

Старешина МУП-а БиХ Илија Јуришић је за ратни злочин у Тузли првостепеном одлуком Окружног суда у Београду, септембра 2009. године, осуђен на 12 година затвора, а 2010. године је ту одлуку поништио Апелациони суд, па је у току ново суђење у Специјалном суду у Београду.

Јуришић је првостепеном пресудом у Окружном суду био проглашен кривим због употребе недозвољених средстава борбе.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/05/14/9761976/Tuzilastvo-BiH.jpg)

Терети се да је као старешина МУП-а и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла, по наредби надређеног официра, бошњачко-хрватским јединицама наредио напад на колону ЈНА која се мирно повлачила из тог града.

Поновљено суђење Јуришићу почело је у Специјалном суду у Београду, јула 2011. године.

Највећи број припадника ЈНА убијених у Тузли, на пределу који носи име Брчанска малта, сахрањен је на гробљу Пучиле у том граду.

Тада је, према првостепеној одлуци Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, у процесу против Јуришића, убијено најмање 50 припадника ЈНА, уништена су видно обележена санитетска возила, а најмање 44 особе су рањене.

Медији у Републици Српској наводили су да је, према подацима које су прикупиле власти РС утврђено да је у нападу на колону ЈНА на Брчанској малти убијено 59 војника, а око 150 је рањено или заробљено.

Према подацима појединих медија и других извора из Федерације БиХ, "биланс битке је 160 погинулих и 200 рањених војника ЈНА".  (РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1102508/%D0%94%D0%B2%D0%B5+%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%BE%D0%B4+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%A2%D1%83%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%83+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83.html)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Мај 22, 2012, 18:22:12
Обележено 20 година од смрти 12 бањалучких беба


На Новом гробљу у Бањалуци данас је служен парастос и комеморација поводом 20. година од смрти 12 беба у бањалучком породилишту.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-05-22/240444_spomenik-12-beba_f.jpg?ver=1337699909)
Споменик бањалучким бебама
 

Парастос је служило свештенство Бањалучке епархије, а присуствовали су породице и родбина беба, представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске и других организација борачких категорија, те суграђани.

Обраћајући се након парастоса, глумац Горан Јокић је рекао да је бол, због тога што се бебама није могло помоћи, присутан и данас у срцима родитеља, пријатеља и народа који ће памтити причу о њима и преносити је даље.

"Они су још живи у мислима свих нас. Постали су симбол љубави, недосањаних снова, звездице вечности, хероји суровог рата", истакао је Јокић.

http://www.youtube.com/watch?v=hYXMGKf99VQ

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/226827/Obelezeno-20-godina-od-smrti-12-banjaluckih-beba)







Цитат
Једна од мајки Жељка Тубић је истакла да се свакодневно пробуди сјећање на настрадалу бебу.

- Нестало је све што смо сањали и очему смо жељно размишљали. Нека знају сви да ниједну ноћ у ових 20 година нисам заспала мирно, а да нисам помислила на своје уснуло чедо. Ми, мајке страдале дјеце, држаћемо се заклетве и док смо живе причаћемо о страхоти која нам се десила, како би људи сазнали о злу и нечовјештву страних моћника - рекла је Тубићева.

У мају 1992. године у бањалучком породилишту умрло је 12 беба због недостатка кисеоника.

Кисеоник није могао бити допремљен копненим путем због блокаде Бањалуке а ни ваздушним због одлуке Савјета безбједности УН о забрани летења изнад БиХ.


http://www.youtube.com/watch?v=I49L_SYP83Y




Наслов: Одг: Комеморација у Јадовну
Порука од: Гога Јун 25, 2012, 06:48:54
Комеморација у Јадовну

Одржана комеморација жртвама усташког логора Јадовно, код Госпића. Комеморацији присуствовали представници жртава, антифашистичких удружења и Срба и Јевреја у Хрватској. У логору је убијено 40.000 људи.

(http://images.kurir-info.rs/slika-620x333/jadovno-stratiste-jasenovac-genocid-1328585176-90730.jpg)

У рејону некадашњег усташког логора смрти Јадовно, код Госпића, одржана је комеморација за око 40.000 жртава тог логора који је деловао у пролеће и лето 1941. године.

Комеморација је одржана на месту спомен-обележја крај Шаранове јаме, у организацији Српског народног већа (СНВ), Удружења "Јадовно 1941", Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА) и Координације јеврејских општина Хрватске.

Владика горњокарловачки Герасим служио је парастос код саме Шаранове јаме и освештао постављену плочу с именима владика и свештеника који су били жртве тог логора.

Молитву за мртве изговорио је главни рабин у Хрватској Лучано Моше Прелевић, а положени су и венци код споменика.

Након парастоса и комеморације, око 300 учесника скупа, углавном младих људи из Београда и Бањалуке прошло је стазом дугом десетак километара до самог места некадашњег логора Јадовно и тамо поставило крст и одржало помен жртвама.

Председник СНВ и изасланик председника хрватског Сабора Милорад Пуповац рекао је "да је Јадовно страшније од свега па и од Јасеновца и да би речи ту требале бити сувишне".

Он је рекао да се о томе треба говорити због оних који би затрли сећања на жртве довођене из целе НДХ.

"Жртве се негирају, а нема уџбеника ни људи који би говорили истину", нагласио је Пуповац.

Он је додао да треба обезбедити да Јадовно буде обележено спомен подручје на свим локацијама и на планини Велебиту и на острву Пагу.

Председник Координације јеврејских општина Хрватске Огњен Краус рекао је да треба одржати сећање на жртве како се њима не би манипулисало.

У име Савеза антифачистичких бораца и антифашиста Хрватске Јурај Хржењак рекао је да Јадовно није довољно истражено, и жртве још нису поименице наведене.

"Јадовно треба истражити да се спрече манипулације и негирање злочина", рекао је он и нагласио да се подаци и истраживања разликују, али да је број врло велик.

Председник удружења "Јадовно 1941" Душан Басташић рекао је да потомци жртава не комеморирају као политичари већ из душе, као и да је Јадовно први логор смрти на овим подручјима.

Он је као и сви остали нагласио да усташки покољи нису резултат устанка јер су они извршени два месеца пре устанка.

Присутнима којих је било преко хиљаду обратили су се делегације организатора као и представници избегличких удружења из Београда. Присутни су били и амбасадор Србије у Хрватској Станимир Вукичевић и изасланици председника и владе РС као и министар унутрашњих послова РС Станислав Чађо који су положили венце.

Пре комеморације владика горњекарловачки Герасим са свештенством епархија служио је парастос жртвама и освештао постављену плочу с именима владика и свештеника који су били жртве тог логора.

У логору убијено више од 40.000 људи

Логор Јадовно је постојао од маја до августа 1941. године и у њему је побијено преко 40.000 људи, од тога 38.000 Срба.

Шаранова јама је само једна од 32 јаме на Велебиту у које су бацане усташке жртве логора, који је имао своје испоставе и у заливима Метајна и Слана на острву Пагу где су тела жртава, великим делом и жена и деце, бацана у море.

У августу 1941. године усташе су у самом логору побиле око 1.500 људи, а према подацима карловачког историчара Ђуре Затезала око 2.100 су пребациле у друге логоре, међу осталима и Јасеновац који је био у оснивању.

Помен се одржава од 2009. године, а 24. јун је на предлог Удружења Јадовно 1941. означен као Дан сећања на Јадовно.

Иако се ради на обнови спомен-обележја, ни данас највећи део тела жртва није достојно сахрањен, било да су у забетонираној јами у логору, било да су бацани у море око Пага.   (РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1126956/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83+%D0%88%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%83.html)


Наслов: Одг: Обележена годишњица злочина у Братунцу
Порука од: Гога Јул 13, 2012, 06:57:13
Обележена годишњица злочина у Братунцу

У Братунцу је јуче, служењем парастоса и полагањем венаца на спомен крст, обележено 20 година од страдања 3.267 Срба, углавном цивила, које су на подручју средњег Подриња и Бирча побиле јединице бошњачке Армије БиХ 1992. године, јавили су електронски медији у Републици Српској

(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2012/6/11/189250/Bratunac.jpg)

Венац је у име Владе РС положио министар рада и борачко-ивалидске заштите Петар Ђокић, а у име председника РС Милорада Додик венац је положио министар унутрашњих послова Станислав Чађо.

Венце су положили и представници амбасада Србије и Русије, изасланик високог представника Валентина Инца, борачких организација, удружења грађана и чланови породица страдалих.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић је рекао да злочине у Подрињу не треба никад заборавити и изгубити из вида. Он је упозорио да нико још ни пред једним судом није одговарао за ове злочине. Ђокић је позвао међународну јавност да злочинима над српским народом да исти значај као што је дала злочинима над Бошњацима, које Срби не оспоравају. Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац је упозорио да наметнуте институције - Суд и Тужилаштво БиХ - не раде праведно и да њихов рад не подржавају Срби и Хрвати.

Бошњачке јединице су сравниле са земљом села Ратковиће, Лозницу, Брежане, Загоне, Крниће, Сасе, Биљача, Залазје, Магашиће, Ранчу, Јежештицу, Факовиће, Подравање, Бјеловац, Кравицу и Скелане. Највише страдалих - 109 било је у Бјеловцу, који је нападнут 14. децембра 1992. године. Злочини су почињени у општинама Сребреница, Зворник, Скелани, Милићи, Братунац, Власеница и Осмаци.  (Пресс) (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/231906/Obele%C5%BEena+godi%C5%A1njica+zlo%C4%8Dina+u+Bratuncu.html)


Наслов: Одг: Годишњица масакра српских жетелаца
Порука од: Гога Јул 22, 2012, 20:14:33
Годишњица масакра српских жетелаца

Пре 13 година, 23. јула 1999. године, у само предвечерје, из заседе на њиви током жетве надомак Старог Грацка код Липљана убијено је 14 српских жетелаца, међу којима и једно дете.




(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-07-23/80482_spoemnik_f.jpg?ver=1342970556)
Спомен плоча убијеним Србима у Старом Грацку


Масакрирана тела Андрије Одаловића, Јовице и Рада Живића, Слободана, Мила, Новице и Момира Јанићијевића, Станимира и Бошка Ђекића, Саше и Љубише Цвејића, Николе Стојановића, Миодрага Тепшића и Милована Јовановића пронашла је патрола британског Кфора, пошто је чула пуцње из аутоматског оружја.


Тог 23. јула 1999. године тадашњи администратор Косова Бернар Кушнер понудио је награду од милион немачких марака сваком ко открије наручиоце и починиоце, како је рекао, овог гнусног злочина. Упркос томе што, како тврде мештани Старог Грацка, постоји "милион доказа", до данас нико од осумњичених није изведен пред суд правде.

Трачак наде да ће злочинце сустићи правда дала је акција Унмик полиције од 16. октобра 2007. године, када је под сумњом да је учествовао у убиству ухапшен Мазлум Битићи, Албанац из Великог Алаша, ослоњеног на Старо Грацко. После једномесечног задржавања у притвору, услед недостатка доказа, осумњичени је ослобођен, што су породице убијених схватиле као "стављање тачке" на случај.



"Морамо чувати успомене на наше покојнике. Није довољно изаћи до спомен плоче у центру села, запалити свећу и исплакати се. Колико ми је тешко после толико година схватити да сам изгубила домаћина, да су моја деца одрасла без оца, толико ме боли то што са децом не могу упалити свећу о задушницама или на данашњи дан на гробљу", прича Весна Живић, супруга убијеног Рада Живића.

"Кажу да је минирано. Питамо се ако Унмик и Кфор нису успели да гробље деминирају како и за колико година ће то урадити Косовска полиција. Верујем да ни моја деца то неће доживети, јер је очигледно да је некоме циљ да избришу успомене на 14 недужних жетелаца, да ставе тачку на истрагу о којој се до пре неку годину толико причало", каже Весна.

Упркос трагедији и свакодневном страху, очима упртим у спомен плочу у центру села која опомиње, породице настрадалих жетелаца, изузев појединачних из нужде исељених, кажу у глас да ће остати истрајне у намери да се открију злочинци.

У Старом Грацку ће и сутра бити служен помен испред спомен плоче подигнуте на згради Основне школе у центру села, на којој испод имена убијених жетелаца и Срба страдалих у НАТО бомбардовању пише "Памти, не заборави".    (Срна, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/241340/Godisnjica-masakra-srpskih-zetelaca)



Наслов: Одг: Годишњица масакра српских жетелаца
Порука од: Гога Јул 22, 2012, 20:23:48
Цитираћу један коментар,...

Цитат
ПОСТОЈИ ЛИ И ЈЕДАН НАРОД КОЈИ ИМА ВИШЕ ОВАКВИХ ОБЕЛЕЖЕНИХ СТРАТИШТА ОД СРПСКОГ?

ЖАЛОСНО ЈЕ ЧИТАТИ ОВАКВЕ ВЕСТИ!

КРАЈЊЕ ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ УЈЕДИНИМО И ЗАБОРАВИМО СВЕ ПОДЕЛЕ И РАЗЛИКЕ!

САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА!



Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Јул 24, 2012, 02:44:53
Старо Грацко, 13 година туге и бола

У Старом Грацку код Липљана служен је парастос 14 српским цивилима које су пре 13 година на својим њивама убиле непознате особе.

(http://www.radiokim.net/pub/article/13430403640354_sa_pomena.jpg)

Парастосом је обележена годишњица једног од највећег злочина почињеним над Србима од доласка међународних снага на Косово и Метохију, убиство 14 жетелаца на њиховим њивама. Починиоци злочина још нису пронађени.

Парастос и помен настрадалим жетеоцима пред спомен плочом постављеној на школи у центру села служио је Епископ рашко-призренски владика Теодосије, а њихови најближи, родбина и пријатељи одали су им пошту полагањем цвећа и паљењем свећа. Због страха за своју бебедност они нису излазили на гробље на којем су сахрањени, јер је у прошлости оно било на мети вандала: споменици су порушени, а пар пута је било минирано.

Владика Теодосије је у својој беседи након парастоса рекао да су на данашњи дан настрадали жетеоци живота убијени од руку које су око себе сејале смрт.

„Сећамо се људи који су животе положили не у борби и рату, већ зато што су били Срби и што су живели овде. Њих 14 су бијени од стране злих људи, на њиви док су били на жетви и сабирали жито за живот да би прехранили своје породице. Своје животе изгубили су од руку оних који нису волели да живе и који су сејали смрт око себе“, казао је епископ Теодосије.

„Они су се уврстили у ред многих мученика у цркве Христове. Знамо колико је мученика на овом простору и цркви Божијој своје животе дало за истину и правду, не желећи свој привемени земаљски живот, јер су хтели да сачувају свој образ, име и веру. Зато наша нада је да ће им Господ подарити утеху и вечни живот“, додао је владика.

Драган Одаловић, отац убијеног Андрије, истиче да бол са годинама не бледи, већ бива све јачи. Истиче да највише од свега погађа чињеница да се о починиоцима ни данас ништа не зна иако је било пуно обећања да ће се овај случај расветлити.

“Пред свадбу је погинуо. Пуно је туге и бола. Од извештаја који смо добили прве године, до данас ништа не знамо. Нико ништа неће да нам каже, кажу то је политички проблем", каже Драган.

Славица Јанићијевић је изгубила, брата Новицу који је тада имао седамнаест година, оца Момчила и стрица Милета.

“Нема никаквих нови детаља о томе како су настрадали. Они нису убијени, већ масакрирани. Нико није одговарао. Највећи кривци су војници КФОР-а који нису хтели да их обезбеђују на њивама”, рекла је Славица.


(ким) (http://www.radiokim.net/vesti/staro-gracko-13-godina-tuge-i-bola.html)
Парастосу није присуствовао нико од званицника из Београда, док су представници локалних власти у Липљану још једном поручили да злочини који су се десили широм Косова и Метохије не смеју остати некажњени.

Испред косовских институција парастосу је присуствовао министар Ненад Рашић, а цвеће је положила и посланица у Скупштини Косова др Рада Трајковић.

На њивама у селу Старо Грацко, 23. јула 1999. године из заседе је убијено 14 Срба. Најмлађи од њих имао је седамнаест година. Убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Декић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепшић.

УНМИК полиција је у октобру 2007. године ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алас код Липљана због сумње да је учествовао у том убиству. Битичи је, после два месеца, услед недостатка доказа пуштен из притвора.


Наслов: Седамнаест година од "Олује"
Порука од: Гога Август 04, 2012, 08:09:31
Седамнаест година од "Олује"


На данашњи дан 1995. године почела је хрватска војна акција "Олуја" током које је убијено преко 2.000 Срба, а протерано преко 200.000. Хашки трибунал пресудио да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват са циљем да се протерају Срби из Книнске крајине.




(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-08-04/83318_slika299670_iff.jpg?ver=1344058936)
Избегличка колона Срба

 

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске крајине имала око 30.000 војника.

Са територије Републике Српске Крајине, кренуле су избегличке колоне у којима је било више од 200.000 људи. На путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерије и војно ваздухопловство.



Остали су само цивили, углавном старији и немоћне особе, и они су били изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", у акцији хрватске војске је убијено или нестало 1.960 Срба, од чега 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 677 цивила.



И 17 година након што је у акцији "Олуја" заузет простор некадашње Крајине, Хрвати и Срби у Хрватској имају опречне ставове о овој војној операцији.

У Хрватској "Олуја" значи велику операцију и велику победу у којој су за само 84 сата, од 4. августа у зору до 7. августа, хрватске снаге заузеле око 10.400 квадратних километара, односно 18,4 одсто територије. Уз подсећање да је у тој операцији погинуло 174, а рањено 1.100 хрватских војника и полицајаца, све време се истиче да је "Олуја" утицала на завршетак рата у БиХ и мирну реинтеграцију источне Хрватске.

С друге стране, о спским жртвама и злочинима над Србима мало се или нимало не говори, иако је последњих година од стране хрватских службених власти одата почаст некима од њих, као што је то са жртвама масакра у Вариводама код Книна који су убијени неколико недеља након "Олује".

Данас ће у Цркви светог Марка у Београду бити служен парастос страдалим Србима у акцији хрватске војске "Олуја" који организује Удружење породица несталих и погинулих "Суза". Најављено је присуство и министра одбране Србије Александра Вучића.

И данас још није расветљена судбина 975 особа, од тога 674 цивила, међу којима је 331 жена, док Хрватска и даље избегава ексхумације из познатих гробних места са најмање 413 посмртних остатака и отеже идентификације 263 ексхумирана, саопштио је "Веритас".

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/244294/Sedamnaest-godina-od-Oluje)


Наслов: Одг: Седамнаест година од "Олује"
Порука од: Гога Август 04, 2012, 16:01:44
Помен жртвама "Олује"

Парастос настрадалима у војној операцији "Олуја" одржан у цркви Светог Марка. Нема оправдања за безакоње и злочине који су се десили, рекао патријарх српски Иринеј.

У цркви Светог Марка служен је парастос настрадалима у војној операцији "Олуја" пре 17 година, током које је убијено 2.000 Срба, док је више од 200.000 протерано.


Парастосу, који је патријарх Иринеј служио уз саслужење свештенства СПЦ, присуствовали су први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић, начелник генералштаба ВС Љубиша Диковић, припадници ВС и бројни грађани, међу којима је био и руски амбасадор Александар Конузин.

Патријарх је рекао да се обраћа свима који су пострадали у једном "безумном времену" и додао да су пострадала наша браћа, сестре и деца, само зато што су били Срби и што су прихватали православну веру.

Они су, како је истакао, били не само прогнани, већ и страшно пострадали на том путу и бекству и тражењу спаса у Србији.

Патријарх је рекао да се сећамо многих који су изгубили "своје животе и своје кости расули у крајевима Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације", који су оставили своје домове у којима су вековима живели и оставили их онима који су им били непријатељи".

"А непријатељи су им били, драга браћо и сестре, хришћани који припадају једној цркви, западној цркви, против хришћана, који су припадали апостолској Источној паравославној цркви", рекао је Иринеј.

"Тешко је наћи речи и оправдања за те страшне злочине који су се десили пре 17 година у западним нашим крајевима или се касније десили у нашим јужним крајевима где су Срби као никада у својој историји пострадали", рекао је поглавар СПЦ.

Иринеј је оценио да је 20. век за Србе представљао век најстрашнијег страдања у њиховој "дуговечној историји".

"Зашто се то десило и зашто је тако било и има ли оправдања за такво безакоње и злочине који су се десили - сигурно да нема", рекао је патријарх.

Иринеј је навео и да је после толико времена и толико "некаквог права демократског у свету у коме живимо", 250.000, а по некима и 350.000 оних којих је расуто далеко по свету.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/08/04/10244028/Pomen-crkva-Svetog-Marka.jpg)

"И то се све дешава данас, у 21. веку пред демократским светом Европе и Америке и десетине хиљада чека да се врати одакле је прогнано, али правде за наш народ у свету нема", рекао је партијарх.

Председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је да се 17 година после "Олује" положај српског народа у Хрватској није много променио.

"Прошло је 17 година, али морам рећи да се положај српског народа за то време није много променио. Сваке године понављамо исто, нису испоштовани међународни договори, тако да се Срби и данас налазе у много тешком положају", рекао је Будимир.

Он је новинарима, испред цркве Светог Марка, где је одржан парастос настрадалима у "Олуји" рекао да су се надали да ће се после промене власти у Хрватској ситуација променити и да више Хрвати ту војну акцију неће славити, али да се нажалост, то и даље дешава.

"Док год се са једне стране 'Олуја' обележава парастосима, а са друге прославом, мислим да то не доприноси помирењу", закључио је Будумир.

Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта поручио је да то удружење од Србије, Хрватске, БиХ и ЕУ захтева да се питања избеглих и прогнаних у ратовима деведесетих година реше на цивилизацијски начин јер је се без тога не може говорити о трајном миру поверењу.

Породице настрадалих у акцији "Олуја" положиле су венац, упалили свеће на спомен обележје недалеко од цркве Светог Марка.

(РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1151354/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD+%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0+%22%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5%22.html)


Наслов: Седамнаест година од "Олује"
Порука од: Гога Август 05, 2012, 19:06:50
Хрвати славе "Олују"

Хрватска данас прославља 17. годишњицу "Олује",у оквиру које је у Книну одржана централна прослава Дана победе и домовинске захвалности, као сећање на улазак хрватских снага у Книн 5. августа 1995. године. Како је било и најављено, на обележавање Олује у Книн је нешто пре 11 сати стигао и председник Српског демократског форума Вељко Џакула. Председник Хрватске Иво Јосиповић је тим поводом поручио да се нада да ће "и други челни људи српске мањине смоћи снаге и мудрости да догодине дођу на прославу Олује".

У оквиру централне свечаности у Книну у присуству председника и премијера Хрватске, Иве Јосиповића и Зорана Милановића, и потпредседника Сабора, Јосипа Леке, подизањем заставе у 9 часова и 43 минута обележен је тренутак када је Книн, пре 17 година, ушла хрватска војска. На книнској тврђави подигнута је хрватска застава.

Книн је у ниском лету надлетео авион МиГ-21 чија је улога, како је наведЕно, била веома важна у акцији Олуја. Из шест топова испаљено је 10 плотуна. Свечаност је настављена на главном тргу у Книну.

Хрватски медији опширно извештавају о акцији "Олуја", наводећи да је и њој учествовало 200.000 војника, уз губитке 142 мртва и 1.100 рањених, али о убијеним српским цивлима, о дестинама хиљада спаљених и уништених кућа, о егзодусу више од 250.000 Срба и пљачки масовних размера нема ни речи.

На коментаре ветеранских удружења да је службена прослава у Книну прескромна, Јосиповић је рекао да се "родољубље не мери новцем."

 
Џакула стигао у Книн

Како је било и најављено, на обележавање Олује у Книн је нешто пре 11 сати стигао и председник Српског демократског форума Вељко Џакула.
Јосиповић је поздравио долазак Џакуле, рекавши да свако ко воли Хрватску на тај долазак треба реаговати максимално позитивно.
Оценивши да то значи да је и "српска мањина прихватила 'Олују' као победу Хрватске и победу демократије, и коначно прихватила Хрватску као своју домовину", Јосиповић је рекао да се нада да ће "и други челни људи српске мањине смоћи снаге и мудрости да догодине дођу на прославу Олује".

 
Из Српског народног већа, као највишег органа српске мањинске самоуправе и Самосталне демократске српске странке као једине српске парламентарне странке, поручили су да не могу доћи док се стиче утисак да се слави прогон Срба, а не мир.

По речима Саше Милошевића, заменика председника СНВ Милорада Пуповца, "култура сећања би се морала променити да би ми разматрали такве позиве".

"Морала би се развити политка сећања у којој би Срби били добродошли и у којој се би Срби перципирали као жртве рата, а не само као агресори", рекао је Милошевић.

Јуче је, полагањем венаца на централном загребачком гробљу Мирогој, одата почаст погинулим хрватским војницима и цивилима, као и тадашњем председнику Фрањи Туђману, и код споменика за 1. 600 неиндентификованих жртава рата. Увече је на книнској тврђави одржан пријем за учеснике операције који је приредио државни врх на челу с председником Јосиповићем.


Цитат
(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-08-05/256780_1_f.jpg?ver=1344156657)
Уз службену прославу у Книну, одржавће се и неслужбена, коју већ годинама организује певач Марко Перковић Томпсон у свом родном селу Чавоглаве

Због масовног ношења усташких ознака, полиција је упозорила да је забрањено ношење транспарената увредљивог и непримереног садржаја, као и да је забрањено подстицање на мржњу по било којој основи.


Цитат

(http://www.srna.rs/SlikeNovosti/velike/20687.jpg)

Срби у Хрватској и њихови представници у мањинским већима су јуче одржали  комеморативне седнице на којима је, након минута ћутања, прочитана изјава сећања за страдања и жртве Срба у "Олуји" и "Бљеску".


(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/244529/Hrvati-slave-Oluju-Srbi-dodite-i-vi)


Наслов: Одг: Хрвати славе "Олују"
Порука од: Гога Август 05, 2012, 19:30:25
Први Србин на прослави Олује: "Сви треба да се извинимо!"


Како је било и најављено, на обележавање Олује у Книн је нешто пре 11 сати стигао и председник Српског демократског форума Вељко Џакула.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-08-05/256796_veljkodzakulaprihvatiojosipovicevpozivdolazikninslika422245_f.jpg?ver=1344165212)

Џакула је новинару хрватског Дневника "Нове ТВ" рекао да "сви треба да се извине за све злочине". Споменуо је и да по доласку у Книн није имао никаквих непријатности и да му нико није претио. Додао је да је у Книн требало да дође и Милорад Пуповац.

Џакула се на свечаности придружио хрватском државном врху. Како преносе хрватски медији, он је из трећег  реда пратио "свечаност прославе":

Упитан значи ли његов долазак да признаје легитимитет акције ' Олуја ', рекао је да ће "легитимитета бити кад се признају и друге жртве те акције" и кад се о њима јавно проговори.

На питање хоће ли се извинити због српске агресије на Хрватску, Џакула је рекао да је за то извињење дао онај који је био одговоран за све, "а то је Милан Бабић", преносе хрватски медији.

Иначе, тема Џакулиног доласка била је главна међу "бранитељима" у Книну, а коментарисао ју је и шеф ХДЗ-а Томислав Карамарко.

"Извињење да, али особа којој је хрватска полиција стављала лисице због ратних злочина не може да упути извињење", рекао је Карамарко.

Цитат

У политику улази 1990. године. Јуна исте године оснива одбор Српске демократске странке у Пакрацу, затим постаје председник Региолналног одобра СДС-а за Славонију, Барању и Западни Сријем те постаје члан Главног одбора СДС-а.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-08-05/256797_vdjakula.clanak_if.jpg?ver=1344165169)

Био је потпредседник Владе Републике Српске Крајине од избора 1992. године.
Радио је на нормализацији односа с Републиком Хрватском, те је био потписник Даруварског споразума 1993. године. После потписивања Споразума суспендован је са свих дужности кулминациом сукоба са Миланом Мартићем и Миланом Бабићем. Неко време провео је и у затвору у Глини из тог разлога.


На шестим парламентарним изборима 2007. године заједно са Светозаром Ливадом представљао је листу Заједнице Срба у РХ у 12. изборној јединици. На изборима је освојио 4 одсто гласова.

Оснивањем Демократске партије Срба у августу 2009. године изабран је за председника програмског савета. Један је и од оснивача Коалиције "Српска слога".
На изборима за заступнике у Хрватски сабор 2011. године представљао је Странку на листи Коалиције српских странака у 12. изборној јединици где је освојио 16 одсто гласова што је било недовољно за улазак у Сабор.



Хрватски медији: Гроф Џакула стигао у Книн

Хрватски медији пажљиво су пратили долазак Вељка Џакуле у Книн. На скоро свим интернет порталима једна од главних вести је управо то. Један од текстова чији вам део преносимо бавио се и тиме зашто Срби треба да славе "Олују":

"За Хрватску би заиста било добро када би операцију Олуја једнаким жаром, једнаким достојанством славили и обележавали представници српске мањине у Хрватској, јер Хрватска је и њихова домовина, у Домовинском рату, на страни Хрватске, у борби против агресора, било је доста Срба који су бранили своју земљу заједно с осталим грађанима ове земље, суочену са злокобном претњом из Београда и фашистоидним водством такозване Крајине. Дакле, нешто слично као што Дан победе 9. маја у Европи обележава читав демократски свет."

(са сајта  tinolovka news) (Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/244551/Prvi-Srbin-na-proslavi-Oluje-Svi-treba-da-se-izvinimo)



Наслов: Одг: Седамнаест година од "Олује"
Порука од: Гога Август 05, 2012, 20:25:00
Цитат
За Хрватску би заиста било добро када би операцију Олуја једнаким жаром, једнаким достојанством славили и обележавали представници српске мањине у Хрватској, јер Хрватска је и њихова домовина, у Домовинском рату, на страни Хрватске, у борби против агресора, било је доста Срба који су бранили своју земљу заједно с осталим грађанима ове земље, суочену са злокобном претњом из Београда и фашистоидним водством такозване Крајине. Дакле, нешто слично као што Дан победе 9. маја у Европи обележава читав демократски свет."

...а Београд на овакве изјаве ЋУТИ. ЋУТИ и председник Србије. Да ли ће се можда и он извинити попут оног бившег?


И поред тога што је Хашки трибунал пресудио да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват са циљем да се протерају Срби из Книнске крајине, Хрвати несметано ПРОСЛАВЉЈУ тај свој "злочиначки" подхват??!


Наслов: Одг: Избеглице осудиле одлазак Џакуле у Книн
Порука од: Гога Август 05, 2012, 20:38:54
Избеглице осудиле одлазак Џакуле у Книн

Коалиција удружења избеглица критиковала је председника невладине организације Српског демократског форума Вељка Џакулу због тога што је у недељу присуствовао обележавању 17 година од "Олуја" у Книну, јер је тим потезом, како је оцењено, признао легитимитет те војне операције.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2011-11-08/191740_110904s1_f.jpg?ver=1344172942)
Протест против доласка Вељка Џакуле на просалву "Олује": Миодраг Линта

Џакула је први представник српске мањине у Хрватској који је присуствовао обележавању годишњице војно-полицијске акције "Олуја" против такозване Републике Српске крајине. Годишњица те акције се прославља као "Дан победе" и домовинске захвалности" и Дан хрватских бранилаца. Хрвати су позвали Србе да и они дођу на прославу у Книн.

"Коалиција удружења избеглица осуђује одлазак Вељка Џакуле на обележавање 'Олује' у Книн јер то представља увреду за све протеране, погинуле и нестале Србе", пише у саопштењу, које је потписао председник Коалиције Миодраг Линта.

Коалиција оцењује да је Џакула прихватио званичан став Хрватске да је "Олуја" била легитимна и ослободилачка што, како пише у саопштењу, није тачно.

"Акција "Олуја" представља катастрофу за српски народ и завршни чин етничког чишћења Срба у Хрватској. С друге стране, поштујемо Републику Хрватску у њеним границма и залажемо се да она заиста постане мултиетничка и цивилизована држава у којој ће Срби имати једнака права као и Хрвати, што сада није случај", додаје се у саопштењу.

Коалиција је истакла да Хрватска треба да се суочи са прошлошћу и истином о рату, и позвала Владу Србије да покрене суштински дијалог са Владом Хрватске о налажењу "свеобухватног, правичног и трајног решења темељних проблема протераних Срба".

"То је једини пут који може довести до трајног мира, стабилности и помирења између два народа. Сваки други пут је осуђен на неуспех", указује се у саопштењу.

(Бета, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/244654/Izbeglice-osudile-odlazak-Dzakule-u-Knin)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: moka Август 07, 2012, 21:41:00
  Џакула је издајник и конвертит као и Пуповац.Од њих се треба дистанцирати и пљунути на све оно што кажу или ураде,јер не раде ништа за Србе.


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Август 13, 2012, 08:05:57
Девет година од злочина у Гораждевцу

Прошло је девет година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу код Пећи,а да за тај злочин још нико није одговарао.


(http://www.radiokim.net/pub/article/1344762666936_13251556172116_kadar_iz_filma_pravo_na_prava__gorazdevac__avgust_2003.jpg)
Гораждевац, место након напада (Фото архива КИМ)


Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12) убијени су из аутоматског оружја 13. августа 2003. године док су се купали на реци Бистрици, а њихови другови Ђорде Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богицевић (12) и Драгана Србљак (13) тешко су рањени.

(http://www.radiokim.net/pub/article/13448383167976_pokrivanje_gorazdevac.avi.still002.jpg)

У цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу ће бити служен помен Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу. Помен у цркви, а након тога на гробљу у Гораждевцу, почиње у 11 часова.

Нападачи на српску децу која су се купала на реци 500 метара од центра села, никада нису нађени упркос обећању тадашњег шефа УНМИК полиције да ће "преврнути сваки камен како би нашао убице".

Није помогла ни награда од милион евра коју је понудио УНМИК. УНМИК је после напада у Гораждевцу саопштио да је "непознат број људи из жбуња отворио ватру из "калашњикова" на 50-ак деце и младих, већином Срба.

Косовска полиција је у истрази саслушала 75 сведока, међу којима и рањене у нападу, а претресла је и 100 кућа.

Очеви убијених дечака тврде да се зна ко је пуцао на Ивана и Пантелију и да су то рекли и КФОР-у.

 Убиство деце осудили су домаћи и страни званичници, а тим поводом одржана је и хитна седница Савета безбедности УН.


Обустављена истрага

ЕУЛЕКС је крајем 2010. године, услед недостатака доказа, затворио истрагу коју је по доласку на Косово преузео од УНМИК-а.

Портпаролка ЕУЛЕКС-а Ирина Гудељевић рекла је да званично затварање истраге не значи и одустајање од потраге за починиоцима убиства.

"Било која званично обустављена истрага у сваком тренутку може бити поново отворена уколико се тужиоцу на располагање ставе нове информације које би потенцијално могле да истрагу покрену напред", рекла је Гудељевић и навела да та истрага представља "велику потешкоћу за тужиластво" посто се злочин догодио пре много година.

У Гораждевцу данас живи око 750 Срба, трећина броја од пре 1999. године.



Убиство у Гораждевцу се сматра једним од четири највећа злочина над Србима од доласка међународне мисије на Косово и Метохију. Убице су остале некажњене, као и у три остала злочина - у Старом Грацком, Обилићу и код Подујева. У Старом Грацком убијено је 14 жетелаца, у Облићу породица Столић, а код Подујева 12 путника аутобуса "Ниш експреса" који је дигнут у ваздух. (ким) (http://www.radiokim.net/vesti/sutra-se-navrsava-devet-godina-od-zlocina-u-gorazdevcu.html)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Септембар 01, 2012, 06:40:59
Парастос за жртве опсаде Смолуће, Потпећи и Тиње

Парастосом за 148 жртава четворомјесечне опсаде Смолуће, Потпећи и Тиње данас је у Бијељини обиљежено 20 година од херојског пробоја из потпуног непријатељског окружења у коме се налазило око 7 000 житеља овог подручја.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз је рекао да је пробој из опсаде једна од најхуманијих битака које је Војска Републике Српске у отаџбинском рату извојевала и најавио да ће овај датум бити уврштен у календар Владе о обиљежавању значајних догађаја.

Породице жртава и житељи Смолуће, Потпећи и Тиње, који након протјеривања са огњишта живе углавном у Бијељини и Брчком, позвали су власти Републике Српске да зауставе прогон над преживјелим Србима овог краја и подсјетили да судови у Федерацији подижу против њих оптужнице за ратне злочине.

На споменик жртвама Смолуће, Потпећи и Тиње у гробљу Пучиле вијенце су положили представници завичајних удружења, локалне заједнице, БОРС-а, и у име Владе Српске пензионисани генерал Милан Торбица, који је и савјетник у кабинету министра рада и борачко-инвалидске заштите РС Петра Ђокића.

(http://www.srna.rs/SlikeNovosti/velike/29087.jpg)

(Извор: Срна) (http://www.srpskinacionalisti.com/2012/08/nekaznjen-zlocin-nad-srpskim-stanovnistvom/)


Наслов: Одг: Злочин који је гледао цео свет
Порука од: Гога Септембар 10, 2012, 07:06:21
Злочин који је гледао цео свет


Паљењем свећа и поменима, Срби из Крајине су јуче, у недељу  обележили 19 година од акције хрватске војске у Медачком џепу кад су буквално са лица земље збрисана подвелебитска села Дивосело Читлук и Почитељ.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-09-08/264717_090904s2_f.jpg?ver=1347151551)
Све је спаљено: Војници УН у Медачком џепу

У овој акцији убијено је 88 Срба, укључујући и 17 жена, а директор Веритаса, Саво Штрбац наглашава да "није било рањених".


- Управо та чињеница и резултати прегледа тела на српској страни упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених. Обилазећи спаљена села, тадашњи командант Унпрофора, Жан Кот, под чијом заштитом је био овај крај, дословце је изјавио: "Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намерно" - наглашава Штрбац.

Хашко тужилаштво 2001. године је подигло оптужницу због злочина у Медачком џепу против тројице хрватских генерала: Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, али је тај предмет 2005. године прослеђен хрватском правосуђу.

Они су оптужени за убиство 28 цивила и пет војника и за уништавање 300 различитих објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара.

После суђења, које је трајало од јуна 2007. до маја 2008. године, Жупанијски суд у Загребу оптуженог Адемија, вршиоца дужности команданта Зборног подручја Госпић, ослобађа свих оптужби, а оптуженог Норца, команданта операције Џеп '93, проглашава кривим за неспречавање, а тиме и за подржавање и охрабривање убистава цивила и пљачкање имовине, убијање и мучење.

Норац је априла прошле године пуштен на слободу после издржаних две трећине затворске казне током које је завршио факултет, али се и оженио и добио дете.

Цитат
Приче из суднице

Током суђења, јавност је могла да чује и монструозне детаље злочина хрватске војске. Неки од Срба су пронађени распорених утроба, набијени на колац, некима су резани прсти или им одсецане главе, а најпотреснија су сведочења о групном гађању ножевима заробљеног војника обешеног наглавачке за стабло.


Наслов: Одг: Злочин који је гледао цео свет
Порука од: Гога Септембар 10, 2012, 13:58:18
Цитат
Приче из суднице
Током суђења, јавност је могла да чује и монструозне детаље злочина хрватске војске. Неки од Срба су пронађени распорених утроба, набијени на колац, некима су резани прсти или им одсецане главе, а најпотреснија су сведочења о групном гађању ножевима заробљеног војника обешеног наглавачке за стабло.

А, онда се доживимо да се бивши председник Србије ИЗВИЊАВА Хрватима у име свих нас, због "почињених" злочина Срба над њима. Вероватно се извинио и у име ових мученика, Срба,  који су прошли прави пакао у Хрватској. Страшно!!!
Не поновило се!!!


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Октобар 21, 2012, 23:44:52
Велико Паланчиште: 70 година од покоља Срба


У Великом Паланчишту код Приједора данас је обележено 70 година од покоља у том селу где су усташе за само једну ноћ на зверски начин убиле 342 становника српске националности, међу којима је било 226 деце.



(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-02-19/35453_ustasaguardjasenovac_f.jpg?ver=1350826110)
Фото- архива: Усташе на бруталан начин убиле 342 становника Великог Паланчишта, од тога 226 деце, за време Другог светског рата

Венце су на спомен обележје положиле делегације градоначелника Приједора, општинских организација СУБНОР-а, Борачке и Организације породица погинулих отаџбинског рата Приједор, те потомци жртава Другог светског рата.

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту одржан је традиционални народни збор на којем су евоциране успомене на страдање цивила овог, као и сусједних села Црна Долина и Божићи током октобра 1942. године, као и борце страдале са овог подручја током Другог светског рата који су на том месту сахрањени као безимени.

Председник Општинске органиазације СУБНОР-а Приједор Вељко Родић рекао је да је ово сећање на жртве над којима су усташе у ноћи 21. на 22. октобар 1942. године извршили стравичан покољ.

"На месту смо да се још једном присетимо свих жртава тог стравичног покоља где им је ветар једини посетилац, а киша једини звук који чују, а нама вечна опомена да се овако нешто српском народу на овим просторима не сме догодити", рекао је Родић у обраћању окупљенима.

Председник СУБНОР-а Републике Српске Благоје Гајић је истакао да је тада била друга офанзива непријатељске војске на Козари. Фашистичке снаге су, каже Гајић, и у овој офанзиви насрнуле на голоруки народ, иако им је примарни циљ био борба против козарачких партизана.

"Ово је један од најмонструознијих злочина који је за време Другог свјетског рата извршен на Козари јер је те ноћи убијено без иједног пуцња укупно 650 становника, међу којима више од 200 деце у селу Паланчишту и Горњем Јеловцу, код Приједора где је такође постоји споменик за жртве овог злочина", рекао је Гајић.

(Срна, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/263496/Veliko-Palanciste-70-godina-od-pokolja-Srba)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Октобар 21, 2012, 23:59:31
Николић: Шумарице опомена за све


Данас се обележава Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату, а код споменика "V 3" подигнутом на месту на којем су 21. октобра 1941. године нацистички окупатори стрељали ђаке и професоре у Крагујевцу, одржана је традиционална антиратна манифестација Велики школски час. Манифестацији у Крагујевцу присуствовао је и председник Србије Томислав Николић, који је поручио да су овакви датуми опомена за све.

"Мислим да је ово добра опомена за све и мислим да је добро што је овде био и његова екселенција амбасадр Немачке (Hajnc Georg Vilhem) и тиме показао величину свог народа. Никада народ не стоји иза зликоваца", казао је Николић новинарима.

Данашњи дан се ове године први пут обележава и као државни празник Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату.

Манифестцији у Шумарицама присуствовали су потпредесдник Скупштине Србије Константин Арсеновић, министар просвете Жарко Обрадовић, министарка енергетике Зорана Михајловић, министар културе Братислав Петковић, државни секретар у министарсву омладине и спорта Ненад Боровчанин и генерални секретар Министраства сппољних послова Зоран Марковић.

Присуствовали су и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, као и представници дипломатског кора из Немачке, Палестине, Словачке, Белорусија, Русије, Босне и Херцеговине, Италије и Црне Горе. Почаст настрадалима одале су и делегације градова побратима и пријатеља Крагујевца.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-10-21/274393_sumarice--fonet_ig.jpg)

Венце су положили директорка крагујевачје гимназије, председник државе, градоначелник Крагујевца, потпредседник скупштине, и у име Владе министарка енергетике.

Поему за овогодишњи Велики школски час "Они су ушли у дом наш" написао је Јован Зивлак, а музику је компоновао Мирослав Штаткић, док је сценографију урадио Миливоје Штуловић.

У извођењу поеме, у режији Божидара Димитријевића, учествоваће глумци Марко Николић, Горица Поповић, Дејан Цицмиловић, Надица Јуришић, Саша Пилиповић и Алдин Салиховић.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-10-21/274398_sumarice-6-fonet_ig.jpg)

Велики школски час одржава се од 1944. године, а од 1971. године утврђује се његова концепција и тада прераста у уметничку манифестацију.

Од 1972. године до 2010. године у програмима обележавања Великог школског часа, крај споменика стрељаним ђацима и професорима учествовало је више 50.000 извођача.

Сваке године изведено је оригинално књижевно и музичко дело, написано за ту манифестацију, укупно 27 поема, два драмска дела и 33 оргинална музичка дела.

Цитат
Одржана света архијерејска литургија

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-10-21/274397_sumarice-5--fonet_ig.jpg)

Великом шкоском часу претходило је одржавање свете архијерејске литургије од 8.30 у Храму светих новомученика у Шумарицама, а од 10.30 крај хумке стрељаних ђака и професора молебан ће служити епископ Шумадијски Јован.


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Новембар 26, 2012, 02:28:11
Ово је скандалозно! Овакви злочинци да се ослободе било какве кривице!?? Због жртава, ми овакве злочине не смемо да заборавимо и кад тад  ови починиоци ће морати да одговарају. Ослобађајућа пресуда за ове зликовце је доказ да та монструозна квази шиптарска држава не може и не сме никада да буде призната ни од једног Србина!




***

Љимај и тројица сабораца ОВК ослобођени свих оптужби

(http://www.radiokim.net/pub/article/13359639791934_13210127929719_fatmir_ljimaj___foto_e-novine.com_.jpg)


Судско веће Окружног суда у Приштини ослободило је Фатмира Љимаја и тројицу његових сабораца по свим тачкама оптужнице.


Портпарол ЕУЛЕКС-а Ирина Гудељевић КИМ радију је казала да је мешовити панел састављен од двоје ЕУЛЕКС-ових судија и једног локалног судије у приштинском Окружном суду донео одлуку да Фатмир Љимај, Насер Краснићи, Неџменд Краснићи и Насер Шаља нису криви по свим тачкама оптужнице.
 
"Они су били оптужени да су починили ратне злочине против цивилног становништва и затвореника током рата у тзв. случају Клечка. Раније је 6 других осумњичених такође ослобођено свих тачака оптужнице”, казала је Гудељевић.
 
Она је додала да је ЕУЛЕКС-ов тужилац из канцеларије Специјалног тужилаштва Косова најавио да ће се жалити на ову одлуку судија.

Љимај и његови саборци су били оптужени за ратне злочине над албанским и српским цивилима у бази ОВК у селу Клечка у општини Малишево.

(ким) (http://www.radiokim.net/vesti/ljimaj-i-trojica-saboraca-ovk-oslobodjeni-svih-optuzbi.html)






У мају месецу ове године сам пренела, ову изнад, вест да су двоје ЕУЛЕКС-ових судија и један локални шиптарски судија у приштинском Окружном суду донели  одлуку да Фатмир Љимај, Насер Краснићи, Неџменд Краснићи и Насер Шаља нису криви по свим тачкама оптужнице и пуштени су на слободу.

Шта се то сада десило да су они поново у притвору, видећемо.



***


Клечка: Живе Србе бацали у кречану


Фатмиру Љимају, једном од команданата бивше ОВК и тројици његових сабораца, осумњиченим за злочине почињене у логору Клечка 1998, али и друге злочине почињене током 1999. године на Космету, одређен је притвор до 30 дана. Љимају, Насеру Краснићију, Неџмију Краснићију и Насеру Шаљи, притвор је одредио судија Еулекса из Окружног суда у Приштини, на захтев међународног тужиоца, Маурициа Салустра.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-06-10/69042_ekshumacija_f.jpg?ver=1353885137)
Фото - архива: Међу убијеним цивилима у Клечки били су и деца и труднице који су мучени и погубљени на најбруталнији начин


Тројица Љимајевих сабораца ухапшена су у акцији Еулекс полиције у суботу поподне у региону Призрена, док је Љимај, истога дана касно увече, саслушан у бази Еулекса у Косову Пољу после чега је и њему одређен притвор.


Према саопштењу из Еулекса, председавајући судија је образлажући разлоге за одређивање притвора, а узимајући у обзир основану сумњу да су оптужени починили злочине за које се терете, сматрао да постоји ризик од бекства и ризик од ометања доказа када су у питању сви оптужени:

- Судија је узео у обзир чињеницу да се сви они терете за веома озбиљна кривична дела, као и чињеницу да су докази заштићеног сведока прихватљиви за разматрање одлуком Врховног суда која је донесена почетком прошле недеље - наводе из Еулекса.


Тужилаштво Еулекса, Љимаја и још девет особа, међу којима су и тројица ухапшених, терети за мучење цивила у логору Клечка код Липљана због чега ће Врховни суд Косова, на захтев Еулекса, поновити суђење у овом случају. Иако је у првобитном суђењу, окончаном марта ове године, суд одбио да користи доказе јединог, сада већ покојног сведока, Агима Зогаја, виши суд је у међувремену одлучио да су поменути докази ипак валидни.


Према наводима оптужнице, Љимај и још деветорица оптужених припадника ОВК нарушили су "телесни интегритет и здравље неодређеног броја цивила српске и албанске националности и ратних заробљеника у логору у селу Клечка код Липљана". Затвореници су, по оптужници коју је подигао специјални тужилац Еулекса, држани у нехуманим условима - у ланцима на изузетној хладноћи, без хране, и санитетских објеката уз често батинање...


Оптужница Еулекса заснивала се на сведочењу покојног Агима Зогаја, чувара у овом логору, који је септембра прошле године извршио самоубиство у једном парку у Немачкој. Међутим, упркос томе иза Зогаја су остали докази у виду писаног и видео-материјала, док су према подацима српског правосуђа, припадници ОВК под Љимајевом командом само у периоду од 17. до 22. јула 1998. године, убили 22 српска цивила.


Према наводима српских правосудних органа, злочин у Клечки је један од најмонструознијих на Космету, а међу убијеним цивилима били су и деца и труднице који су мучени и погубљени на најбруталнији начин - бацани су живи у кречану која је коришћена као крематоријум. Претпоставља се да је број убијених у логору Клечка, који је био под директном контролом Фатмира Љимаја, током 1998. и 1999. године далеко већи односно да је у њему мучено и погубљено на стотине цивила киднапованих претходно широм Космета. (вечерње НОВОСТИ, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/272535/Klecka-Zive-Srbe-bacali-u-krecanu)


Наслов: Одг: Четрнаест година од убиства српских младића у Пећи
Порука од: Гога Децембар 15, 2012, 10:17:39
Четрнаест година од убиства српских младића у Пећи

Шесторица српских младића из Пећи убијена су на данашњи дан, пре 14 година у кафићу "Панда", у центру овог метохијског града, омиљеног састајалишта пећких гимназијалаца.

(http://www.radiokim.net/pub/article/1355479040476_pec.jpg)
Пећ

Данас се навршава 14 година од убиства ученика Ивана Обрадовића (14), Вукоте Гвозденовића (16), Светислава Ристића (17), Зорана Станојевића (17), Драгана Трифовића (17) и студента Ивана Радевића (25), који су убијени 1998. године у кафићу "Панда" у Пећи.

Парастос убијеним дечацима биће служен данас у Саборној цркви у Београду.


Никола Рајовић, друг убијених дечака, који се у тренутку масакра затекао у кафићу "Панда", сећа се те кобне вечери.

"Одједном, нешто после 20 сати чуо сам страховит тресак врата а затим и пуцњаву. Моји другови су падали, као снопље један за другим. На вратима су стајала двојица терориста обучена у црно са капама на главама и немилосрдно пуцали по нама. Први метак погодио је Ивана који је пао на мене. Чуо сам када је Лазар Обрадовић, Иванов отац, који се ту затекао, викнуо: "Сине мој!", али, нажалост, његовом Ивану није било спаса", прича Рајовић.

Славица Обрадовић, мајка Ивана Обрадовића, најмлађег међу убијенима се пита: "Како ми, њихови родитељи да заборавимо тај црни дан? Има ли и наша држава права на то? Остало нам је само то да тражимо да се не забораве дечаци и младићи који нису знали шта значи мржња."

Она, као и Љуба Ристић, свих ових година, и данас тражи одговор на питање: ко је наредио убиство?


Годинама нису могли да обиђу њихова почивалишта на пећком гробљу. Зато су Ристићи и Обрадовићи преселили посмртне остатке својих синова. Љуба Ристић свог Светислава преселио је 2000. године на Бежанијско гробље у Београду. Славица и Лазар Ристић - Ивана, на гробље у Бару.

Пећ је 14. децембра 1998. године била најтужнији српски град, сахрањујући дечаке који су убијени рафалном паљбом из аутоматског оружја.

Истрага о убиству никада није угледала светлост дана.

(ким) (http://www.radiokim.net/vesti/cetrnaest-godina-od-ubistva-srpskih-mladica-u-peci.html)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Децембар 18, 2012, 18:00:06
Испитани сведоци злочина у Двору на Уни

Владимир Вукчевић и Младен Бајић, српски и хрватски тужиоци за ратне злочине, испитали у Данској припаднике Унпрофора, сведоке злочина над хендикепираним Србима у Двору на Уни, у акцији "Олуја".


Тужиоци за ратне злочине Србије и Хрватске Владимир Вукчевић и Младен Бајић у оквиру заједничке истраге испитали су у Копенхагену мушкарца и жену, припаднике батаљона данског Унпрофора о злочину у Двору на Уни, када је у току акције "Олуја" убијено између девет и 12 хендикепираних особа српске националности.

Дански војници тада су били стационирани тик уз школу у којој је извршен масакр. Како сазнаје РТС, сведоци нису идентификовали војску која је починила злочин, али су дали податке који у будућности томе могу помоћи.

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић каже да су се он и тужилац Бајић договорили о начинима сарадње у вези са овим масакром, али и другим злочинима над Србима током акције "Олуја".

(РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1231154/%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%86%D0%B8+%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%83+%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83+%D0%BD%D0%B0+%D0%A3%D0%BD%D0%B8.html)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Децембар 18, 2012, 18:12:36
Да се подсетимо:



Злочин у Двору на Уни десио се 8. августа 1995. године, кад су непознати починиоци у маскирним униформама брутално убили 12 српских цивила у тамошњој основној школи. Готово сви страдали Срби били су хендикепирани.


(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2011/04/28/7570822/Dvor-na-Uni-skola-280411.jpg)


Цитат

Злочин се десио непосредно након хрватске војно-полицијске операције Олуја у којој је на сличан начин страдало око 2.000 српских цивила, наочиглед данских војника који су у то време били у саставу мировних снага у геноцидној држави Хрватској, под мандатом УН. Неки од њих сведочили су о томе пред Тушилаштвом Хашког трибунала исте 1995. године када је истрага поведена, али епилог тог процеса још није познат. По њиховим сведочењима дански војници су могли интервенисати, али им је командант Јорген Колд рекао да само посматрају.

Усташка страна је за злочин оптужила српске снаге при повлачењу, док српска страна има доказе да су Двор на Уни већ 7. августа увече држали припадници усташке војске, и да је овај, као и многе злочине у операцији „Олуја”, починила једна хрватска јединица приликом чишћења терена, не штедећи никога.

Дански војник УН Јан Велендорф је у јануару 2012. о масакру хендикепираних српских цивила дао исказ јавном тужиоцу Србије Владимиру Вукчевићу. Јан Велендорф је у свом исказу негирао наводе хрватских медија о томе да су масакр починили Срби, и изјавио да су војници УН гледали масакр који нису могли да зауставе јер су имали наређење да чекају. Поред тога, српско тужилаштво је дошло до видео снимака на којима се види како војници улазе у Двор на Уни на дан масакра, 8. августа 1995. године. Вукчевић је тада саопштио да снимци потврђују исказе данских војника и да се утврђује њихова аутентичност.

Најновије информације говоре да се “стеже обруч” око починилаца, али још нема одговора на питање ко су они.
У Хрватској су овај злочин најпре приписивали српској паравојној формацији, а потом Петом корпусу армије БиХ.
Међутим, службена белешка данског батаљона Унпрофора и видео снимак до којих је почетком марта дошла Радиотелевизија Србије, говоре да су злочин могли починити хрватски војници. Према тој белешци, хрватски војници су на дан масакра од раног поподнева били у Двору на Уни, а снимак који емитовао РТС “начињен је 100 метара од школе у којој се два сата касније догодио масакр”.

Према исказима данских војника, убице су носиле тамно зелену униформу, без ознака, а председник “Веритаса” Саво Штрбац подсећа да је “такве униформе имала хрватска специјална полиција.” Сва истраживања “Веритас” указују да су девет хендикепираних особа у Двору на Уни могли ликвидирати само припадници хрватских снага, нагласио је Штрбац у разговору за Танјуг. Докази из више извора, како је рекао, недвосмислено упућују на закључак да су већ 7. августа 1995. око 17 сати у Двор ушли припадници 145. бригаде и 17. домобранске пуковније усташке војске.

Штрбац је подсетио да су жртве били штићеници Дома пензионера и пацијенти Психијатрије из Петриње, које је евакуисала локална Цивилна заштита у вечерњим сатима 4. августа 1995. у сектор “Север” под заштитом снага УН, као најудаљеније место од линије фронта. Аутобусом је превезено педесетак људи у пратњи неколико медицинских сестара и неколико цивила који су им помагали, а у Двор су стигли 5. августа око два сата иза поноћи и остављени су у објекту који су сматрали најбезбеднијим, јер се налазио поред кампа данских војника.
Већина је телефонирала рођацима и пријатељима у Републици Српској и Србији и до 7. августа напустила школу, а остали су само они по које није имао ко да дође и који сами нису могли да оду, испричао је Штрбац.
Он је нагласио да се “са сваком логиком косе тврдње да су сами Срби своје хендикепиране склонили на најбезбедније могуће место, а онда их побили на очиглед војника Унпрофора”.
Штрбац сматра да ни муслиманске снаге нису могле починити масакр у Двору, јер према истраживањима “Веритаса”, 8. августа нису могле бити у самом граду, пошто су долазиле са јужне стране комуникације Глина -Двор коју су контролисали Срби.
"Сви докази указују да су злочин могли починити само хрватски војници", казао је Штрбац. А пошто су несрећне жртве од имовине имале само инвалидска колица и штаке, а све су биле Срби, изузев Терезија Ружак, за коју починиоци нису могли знати да је Хрватица, мотив тог масакра може бити само национална мржња”, закључио је Штрбац.

Хоће ли неко икада одговарати за овај злочин, у овом тренутку тешко је рећи и нагађати. Остaје нам једино, и у овом случају, нада у Страшни суд, као једини релевантни суд које ће једном заувек затворити круг страшних злочина на којима је изграђена геноцидна, окрвављена усташка творевина.


"Злочин у Двору на Уни – 17 година после" (http://www.srpskinacionalisti.com/2012/08/zlocin-u-dvoru-na-uni-17-godina-posle/)






Каквог менталног склопа треба да буду ти монструми који су могли овако нешто да ураде. И када овакав злочин  Хаг не процесуира, само говори о томе какав је то суд.

Да видимо шта ће овај наш тужилац,Вукчевић, по питању овог ужасног злочина, да постигне?


Наслов: Одг: Кравице: Обележена 20. годишњица масакрирања Срба
Порука од: Гога Јануар 06, 2013, 04:37:44
Кравице: Обележена 20. годишњица масакрирања Срба


У месту Кравице код Братунца служен је парастос и обележена 20. годишњица страдања 49 Срба које су снаге Армије БиХ под командом Насера Орића убиле, а потом масакрирале, на Божић 1993. године


(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-01-05/292265_nezavisne-com-2_iff.jpg?ver=1357402079)
У месту Кравице код Братунца служен је парастос и обележена 20. годишњица страдања 49 Срба које су снаге Армије БиХ под командом Насера Орића убиле, па масакрирале



  
Два дана после Божића 1993. године пронађено је и сахрањено седам српских цивила, док су посмртни остаци остале 42 жртве пронађени, идентификовани и сахрањени после два месеца.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-01-05/292266_nezavisne-com_f.jpg?ver=1357402162)
Парастос је служен у цркви Светих апостола Петра и Павла, а венци и цвеће су положени на централном спомен-обележју у Кравици

(Бета, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/282477/Kravice-Obelezeno-20-godina-masakriranja-Srba)




***





Цитат

(http://img339.imageshack.us/img339/226/spomenkrstkravice.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/339/spomenkrstkravice.jpg/)
Спомен крст у Кравицама



У селу Кравица су током двадесетог века неколико пута убијани цивили. Први пут 3. јула 1944. године када су током Другог свјетског рата усташе убиле 111 становника Кравице.


Други по реду покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. у српском селу Кравица надомак Братунца, када су муслиманске снаге тадашње војске БиХ, од око 3000 војника, предвођене Насером Орићем  напале село које је бранило мање од 300 припадника сеоске страже. Током напада снага Насера Орића у борби штитећи одступницу око 1000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи (по неким подацима 46), док је неколико села спаљено до темеља  Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву послије божићне службе.

Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78, Ристо Поповић 73, а најстарија жртва Мара Божић је имала 84 године. Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана. Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са војницима војске БиХ учествовали у нападу .


Избеглице су по највећој зими и дубоком снегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију.

У марту 1993. војска Републике Српске је започела контраофанзиву и након 70 дана поново заузела Кравицу. Тек тада су мештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве.  (Масакр у месту Кравице) (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%99_%D1%83_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B8)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Март 17, 2013, 06:19:04
Насиље које се не сме заборавити

У три дана насиља Албанаца над Србима срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 738 српских кућа, 10 јавних објеката и протерано више од 4.000 Срба. - Лажно, сензационалистичко и тендециозно извештавање албанских медија осудили сви.

(http://www.pressonline.rs/sw4i/thumbnail/Untitled-1.jpg?thumbId=954881&fileSize=33161&lastModified=1363466445000&contentType=image/jpeg)

17. марта, навршава се девет година од етнички мотивисаног насиља Албанаца над Србима 2004. године. Пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у Кфору и УНМИК – у, догодио се нечувени терор над  Србима.

Овај велики егзодус над Србима , читава међународна заједница је касније осудила и  званично оценила да је био  етнички мотивисан прогон Срба.

Све је почело лажним и сензационалистичким извештавањем албанских медија, како је то ОЕБС касније званично оценио, о наводном утапању двојице албанских дечака код села Чабра у реци Ибар. Без икаквих аргумената и чињеница  за то су оптужени Срби. Ескалација насиља прво је започела у Косовској Митровици, онда у Чаглавици, Призрену,  Урошевцу, Гњилану, Косовом Пољу, Обилићу, Свињару...  Буквално  напади Албанаца су били на сва српска места, на немоћне старице у Дјаковици и скоро свуда  на  повратнике.

(http://www.pressonline.rs/upload/media/2013/03/16/33767/1.jpg)


Цитат
Убијени Срби 17. марта 2004. године


Златибор Трајковић (1951) Косово Поље
Ненад Весић (1950) Липљан
Бобан Перић , Гњилане
Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица
Јана Тучев (1968) Косовска Митровица
Драган Недељковић (55 година) Призрен
НН , још неидентификована српкиња нађена у подруму спаљене Богородице Љевишке у Призрену
Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца, протерани из Урошевца 1999.г.
Борко Столић (1982.г.) ( син Добрија) Драјковце
Душанка Петковић (71) Урошевац
Танић Слободан (45 година) Свињаре
Мирко Лопата, Косово Поље




УНМИК полиција и Кфор су касније објавили да је у том насиљу на Србима учествовало 60.000  Албанаца. У званичним извештајима Кфора и УНМИК – а, после насиља, стојало је да су они били  затечени оваквим терором над Србима и српској имовини и да је то био  разлог њиховог неблаговременог  и спорог  реаговања.

Забележено је да је  тада из  шест градова и девет села протерано више од 4.000   Срба,   из  Обилића  је протерано  више од 550 Срба,  Приштине  100, Призрена 60, Гњилана 300, Косова Поља 200, из Ћаковице су протеране и четири старице Српкиње...  а села Слатина код Вучитрна и Свињаре код Косовске Митровице су  затрта пред очима Кфора и УН  полиције .

(http://www.pressonline.rs/upload/media/2013/03/16/33767/3.jpg)

Последице  великог мартовског прогона Срба осећају се и данас а ни пет одсто од укупног броја протераних тада се није вратио  у своја места. Тако, данас у Приштини има још 53 Србина, Призрену  18, Урошевцу четири, Дјаковици  три, Обилићу 30...


Срушене и запаљене куће


(http://www.pressonline.rs/upload/media/2013/03/16/33767/5.jpg)

У току 17, 18 и 19 марта 2004. године на Косову и Метохији, поред 35 срушених и запаљених цркава и манастира , уништено је и 10 јавних зграда, пошта, болница, школа и здравствених амбуланти. Порушено је и запаљено 738 српских кућа и станова а протерано је више од 4.000 Срба из шест градова и девет села. Из села Свињаре, код К.Митровице, и Слатине, код Вучитрна, Срби су сви до једног протерани.


(http://www.pressonline.rs/upload/media/2013/03/16/33767/6.jpg)

Цитат

Срушене цркве и манастири 17 - 19 марта 2004. г.
1. Манастир Девич, Србица, 1434. год
2. Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век
3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.год
4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век
5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век
6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век
7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год
8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год
9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. год
10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год
11. Црква Ваведења - Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV век
12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век
13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. год
14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930. год
15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год
16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год
17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век
18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век
19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век
20. Црква Свете Недеље, Брњача, Ораховац, 1852. год
21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994. год
22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. год
23. Црква Светог Јована Претече, Пећ
24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. годАнтрфиле
25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год
26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год
27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX века
28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица
29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље
30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год
31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век
32. Црква Светог Петра и Павла, Исток, 1929. год
33. Црква Свете Петке, Витина
34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год
35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век

Кфор и УНМИК су тада објавили да је ухапшено 350  Албанаца виновника мартовског етнички мотивисаног насиља над Србима док је мали број њих осућен и изведен пред лице правде. Као и бројно пута до сада организатори су остали ван домашаја закона


(Зоран Влашковић) (http://www.pressonline.rs/info/politika/266046/nasilje-koje-se-ne-sme-zaboraviti.html)


Наслов: Срби плачу у Добровољачкој, Зелене беретке провоцирају
Порука од: moka Мај 03, 2013, 04:50:46
Srbi plaču u Dobrovoljačkoj, Zelene beretke provociraju

Autor: Agencija BETA


Paljenjem sveća i polaganjem cveća, pre dve godine je delegacija iz RS prvi put obeležila godišnjicu od ubistva pripadnika nekadašnje JNA koje su počinili pripadnici Armije BiH

(http://images3.kurir-info.rs/slika-620x333/dobrovoljacka-ulica-1336248616-158084.jpg)
Suze za žrtve Dobrovoljačke ulice


SARAJEVO - Pododbor Vlade Republike Srpske (RS) za obeležavanje istorijskih događaja najavio je da će  u petak u Sarajevu obeležiti 21. godišnjicu od događaja u bivšoj Dobrovoljačkoj ulici. Prema najavama organizatora, u Dobrovoljačku će doći 200 osoba iz Republike Srpske koji će položiti cveće i zapaliti sveće za poginule pripadnike Jugoslovenske narodne armije (JNA).

U isto vreme i bivši pripadnici udruženja građana "Zelene beretke" takođe su na istom mestu najavili organizovano okupljanje i polaganje cveća za poginule Sarajlije.

Policija Kantona Sarajevo, kojoj su oba skupa najavljena, saopštila je da će preduzeti široke mere obezbeđenja. Paljenjem sveća i polaganjem cveća, pre dve godine je delegacija iz RS prvi put obeležila godišnjicu od ubistva pripadnika nekadašnje JNA koje su počinili pripadnici Armije BiH. Do sada nije razjašnjeno koliko je pripadnika JNA poginulo na početku rata u Dobrovoljačkoj ulici.

Prema podacima iz Federacije BiH, poginulo je 6 vojnika, a prema podacima iz Republike Srpske 42 vojnika. Napad na kolonu JNA u Sarajevu, poznat kao "slučaj Dobrovoljačka", odnosi se na događaje 2. i 3. maja 1992. godine, početkom rata u BiH, kada su pripadnici Armije BiH napali kolonu vojnika JNA. Cilj napada je bio zaroboljavanje vojnika JNA, kako bi oni kasnije bili razmenjeni za predsednika tadašnje Republike BiH Aliju Izetbegovića, kojeg su 2. maja zarobili pripadnici JNA na sarajevskom aerodromu, kada se vraćao sa jedne mirovne konferencije.

Drugog maja 1992. godine minobacačkim projektilima su pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA) napali najznačajnije objekte u Sarajevu kao što su zgrada "Pošte" i "Elektroprivrede". Tog dana je prekinuto napajanje grada strujom, zatvoren je dotok plina i vode, a grad je bio presečen na nekoliko delova koje su kontrolisali pripadnici Armije BiH s jedne, te pripadnici JNA s druge strane.

Takvo stanje se održalo do potpisivanja Dejtonskog sporazuma u decembru 1995. godine. U sukobima u BiH tokom tri i po godine, poginulo je oko 100.000 ljudi. U Sarajevu je poginulo 11.000.

Tužilaštvo u Srbiji je podiglo 19 optužnica protiv civilnih i vojnih komandanata BiH zbog slučaja iz Dobrovoljačke ulice.

Kao ni za mnoge druge zločine nad Srbima počinjene u prethodnom ratu nažalost, ni poslije 21 godine ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.

http://www.kurir-info.rs/srbi-placu-u-dobrovoljackoj-zelene-beretke-provociraju-clanak-772751


А наш председник се неки дан извињава у Сарајеву за злочине које су Срби починили и каже да клечи и тражи опроштај.БЕДНО!СРАМОТА!


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Мај 23, 2013, 02:35:23
ТУГА: Сећање на 12 бањалучких беба - жртава рата (ФОТО) (ВИДЕО)


Обележена је 21 година од смрти 12 беба страдалих због недостатка кисеоника током ратних година. Кисеоник није могао да буде допремљен из Београда јер је Савет безбедности УН забранио лет над територијом БиХ

(http://s.tf.rs/2013/05/22/Smrt-12-banjaluckih-beba.jpg)
Фото: БИГ Радио, ТВ Бања Лука

Полагањем венаца и ружа на спомен-обележје у Бањалуци, обележена је 21 година од смрти 12 беба, страдалих због недостатка кисеоника током ратних година.

Кисеоник није могао да буде допремљен из Београда јер је Савет безбедности УН забранио лет над територијом БиХ.

На Одељењу за интензивну негу бањалучког породилишта од 22. маја до 19. јуна 1992. године умрло је 12 новорођенчади, а кисеоник није достављен упркос бројним апелима јавности и чињеници да су сви званичници УНИЦЕФ-а и међународних хуманитарних организација били упознати са тешком ситуацијом у којој се налазила бањалучка Клиника за дечје болести.


http://www.youtube.com/watch?v=eVG5Fd5Lymk


Седам дана након смрти последње бебе, Војска Републике Српске успоставила је коридор са Србијом. Тринаеста беба је преживела, али је то дете преминуло после 13 година, док четрнаеста беба има последице које ће носити целог живота.

На обележавању годишњице, председник РС Милорад Додик рекао је да се од РС не може очекивати да покрене питање одговорности Савета безбедности УН за смрт 12 бањалучких беба, али да се сваком ко дође у Бањалуку мора показати шта се дешавало 1992. године.

- Светски моћници данас у неком другом облику настављају спровођење исте политике стереотипа и кривице само једних, као и тражења да се остваре давно зацртани модели, без обзира што они не функционишу. То је доказ да су пре почетка рата, они који одлучују о глобалним процесима, одлучили да казне српски народ – истакао је Додик.

Он је додао да је туга још већа када се зна да за овај злочин нико није одговарао, и подсетио да сви ранији покушаји нису уродили плодом, јер се Савет безбедности УН оградио.

Венце на споменик 12 бањалучких беба, поред мајки трагично страдале деце, положили су и председник Владе Српске Жељка Цвијановић са министрима, конзул Србије у Бањалуци, представници Клиничког центра Бањалука и више организација.
(http://www.telegraf.rs/wp-content/uploads/2013/05/22/Spomenik-banjaluckim-bebama.jpg)

У центру Бањалуке постављена је скулптура "Живот" као знак сећања на 12 беба, али и као подсетник и помен свој деци која су страдала у протеклом рату, пренела је РТРС.

(Телеграф, Танјуг) (http://www.telegraf.rs/vesti/712968-tuga-secanje-na-12-banjaluckih-beba-zrtava-rata-foto-video)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Август 04, 2013, 04:44:44

Парастос за Србе страдале у "Олуји"


Цитат
На данашњи дан 1995. године почела је хрватска војна акција "Олуја" током које је убијено преко 2.000 Срба, а протерано преко 200.000.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске крајине имала око 30.000 војника.

Са територије Републике Српске Крајине, кренуле су избегличке колоне у којима је било више од 200.000 људи. На путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерије и војно ваздухопловство.

Остали су само цивили, углавном старији и немоћне особе, и они су били изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", у акцији хрватске војске је убијено или нестало 1.960 Срба, од чега 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 677 цивила.

И 18 година након што је у акцији "Олуја" заузет простор некадашње Крајине, Хрвати и Срби у Хрватској имају опречне ставове о овој војној операцији.

У Хрватској "Олуја" значи велику операцију и велику победу у којој су за само 84 сата, од 4. августа у зору до 7. августа, хрватске снаге заузеле око 10.400 квадратних километара, односно 18,4 одсто територије.
Уз подсећање да је у тој операцији погинуло 174, а рањено 1.100 хрватских војника и полицајаца, све време се истиче да је "Олуја" утицала на завршетак рата у БиХ и мирну реинтеграцију источне Хрватске.
У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију "Олуја" којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица.

Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.



С друге стране, о српским жртвама и злочинима над Србима мало се или нимало не говори, иако је последњих година од стране хрватских службених власти одата почаст некима од њих, као што је то са жртвама масакра у Вариводама код Книна који су убијени неколико недеља након "Олује".

(http://images.kurir-info.rs/slika-620x419/operacija-oluja-rsk-izbeglice-traktori-1375476969-347601.jpg)






БЕОГРАД - У цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен паратос поводом 18. годишњице страдања Срба у хрватској операцији "Олуја".

Најављено је да ће парастосу присуствовати и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић.

После парастоса, делегација Коалиције удружења избеглица ће у Ташмајданском парку положити венац на спомен плочу страдалим Србима у ратовима на простору бивше Југославије.





Наслов: Деценија од злочина у Гораждевцу
Порука од: Гога Август 13, 2013, 22:00:37
Деценија од злочина у Гораждевцу

Помен дечацима, који су убијени у Гораждевцу пре десет година, Пантелији Дакићу и Ивану Јововићу служен у локалној цркви Пресвете Богородице. За убиство двоје и рањавање четворо српске деце, која су се купала недалеко од села, нико није одговарао.



Навршава се десет година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу на Косову, а за тај злочин, и поред награде од милион евра и обећања из УНМИК-а да ће "преврнути сваки камен да нађу убице", нико још није одговарао.


За злочин у селу Гораждавац код Пећи, који се догодио на данашњи дан пре 10 година, нико није одговарао, због чега би УНМНИК и Еулекс требало поново да покрену истрагу и казне одговорне за тај злочин, изјавио је Фонету Богдан Букумирић, који је том приликом и сам тешко рањен.

"Апелујем на међународне институције на Косову да инсистирају на поновном покретању истраге и казне одговорне за тај злочин. Апелујем и на председника Србије, премијера и вицепремијра да се укључе у тај процес. Живим за тај дан када ће они који су починили злочин бити приведени и одговарати за то", рекао је Букумирић.

Указао је како је овај дан за њега веома тужан, због настрадалих другара, али и оних који су тада рањени.

Подсећа да је међународној заједници на Косову од 2007. године писао у више наврата, са питањем докле се стигло са истрагом, али да је све било без резултата.

"Немогуће је да на тако малом простору не постоји ниједан једини доказ. Да је истрага вођена ваљано, дошло би се до неких доказа. Или неко саботитра истрагу или неко врши пристисак да се ниједан напад на Србе не расветли", оценио је Букумирић.


Помен убијеним дечацима

У локалној цркви Пресвете Богородице служен je помен убијенима Пантелији Дакићу (12) и Ивану Јововићу (19).

Иван и Пантелија убијени су из аутоматског оружја 13. августа 2003. године док су се купали на Бистрици, а њихови другови Богдан Букумирић (14), Марко Богицевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорде Угреновић (20) тешко су рањени.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2013/08/12/13663848/Gorazdevac.jpg)


Нападачи на српску децу која су се купала на реци 500 метара од центра села, никада нису нађени упркос обећању тадашњег шефа УНМИК полиције да ће "преврнути сваки комад земље како би нашао убице". Није помогла ни награда од милион евра коју је понудио УНМИК.

УНМИК је после напада у Гораждевцу саопштио да је "непознат број људи из жбуња отворио ватру из 'калашњикова' на 50-ак деце и младих, већином Срба из гораждевачке енклаве".

Косовска полиција је у истрази саслушала 75 сведока, међу којима и рањене у нападу, а претресла је и 100 кућа.

Очеви убијених дечака тврде да се зна ко је пуцао на Ивана и Пантелију и да су то рекли и Кфору.

Еулекс затворио истрагу

Убиство деце осудили су домаћи и страни званичници, а тим поводом одржана је и хитна седница Савета безбедности УН. Еулекс је крајем 2010. године, услед недостатака доказа, затворио истрагу коју је по доласку на Косово преузео од УНМИК-а.

Портпаролка Еулекса Ирина Гудељевић рекла је раније да званично затварање истраге не значи и одустајање од потраге за починиоцима убиства.

"Било која званично обустављена истрага у сваком тренутку може бити поново отворена уколико се тужиоцу доставе нове информације које би потенцијално могле да истрагу покрену напред", рекла је Гудељевић и додала да истрага представља "велику потешкоћу за тужиластво", јер се злочин догодио пре много година.

Пошто полицијска истрага није имала резултата и ниједан осумњичени није идентификован, тужилац је одлучио да је затвори, рекла је она и подсетила да је Еулекс стално охрабривао грађане да доставе све информације које би помогле у расветљавању околности у вези са тим страшним злочином.

У Гораждевцу је данас остало око 750 Срба, трећина од броја колико их је било пре 1999. године, а убиство у Гораждевцу се сматра једним од четири највећа злочина над Србима од доласка међународне мисије на Косово и Метохију.

Убице су остале некажњене, као и у три остала злочина - у Старом Грацком, Обилићу и код Подујева. У селу Старо Грацко на њиви је убијено 14 жетелаца, у Облићу породица Столић, а код Подујева страдало је 12 Срба из аутобуса који је дигнут у ваздух, када су ишли на задушнице.


(РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1376820/%D0%94%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%83+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83.html)




***


Непријатељима Срба не иде у прилог да се сазна истина, да се расветли овај злочин и многи други злочини који су почињени над Србима.


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Фебруар 17, 2014, 16:46:40
13 година од терористичког напада на аутобус
Ниш експреса, када је приликом одласка на Задушнице у Грачаницу
 погинуло 12 и повређено 43 расељених Срба


Парастосом у цркви Свете Петке у Лапљем селу код Грачанице обележено је 13 година од терористичког напада на аутобус Ниш експреса, када је приликом одласка на Задушнице у Грачаницу погинуло 12 и повређено 43 расељених Срба. Овај зверски чин, чија је најмлађа жртва двогодишњи Данило Цокић, још увек није расветљен и док српски званичници истичу да злочин мора имати кривца, у Удружењу породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији су уверени да се овај и низ других злочина, чији је сценарио исти, под међународним патронатом заташкавају како би се заштитила држава Косово.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2014-02-15/392436_livadice-2001-nis-ekspres--foto-youtube-com-kim-tvcentar_f.jpg?ver=1392624660)

Ужас: Остаци аутобуса у којем је погинуло 12, а рањено 43 путника

(http://srbinaokup.info/wp-content/uploads/2014/02/livadice-srbi.jpg)

 


Активирањем мине на магистралном путу, 16. фебруара 2001. године, у Ливадицама код Подујева, у ваздух је мином дигнуто прво у конвоју од шест возила којима су расељени Срби са Косова и Метохије путовали. На лицу места је страдало 10 особа, а од задобијених повреда су преминула још два путника. За диверзију је био оптужен косовски Албанац Фљорим Ејупи и у првостепеном поступку осуђен је на 40 година затвора, да би га Врховни суд Косова у марту 2009. године у другостепеном поступку ослободио због недостатка доказа.



Председница Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, Наташа Шћепановић истиче да нада да ће кривце стићи рука правде, после 13 година све више бледи.

- Лице оптужено за тај злочин је ослобођено, што нам говори да је све било организовано и планирано. Када казна не постоји, очит је циљ да се одбрани пара организација, некадашња ослободилачка војска Косова и сва крвава дешавања скоро две деценије уназад - каже Шћепановић за "Вести".


Политика је, истиче она, умешала прсте, а већи део међународне заједнице подржао формирање нове државе.

- Ако би се клупко свих тих злочина одмотало до краја, поставило би се и питање темеља те државе Косово и оних који чине њену владајућу структуру у Приштини - закључила је Шћепановићева.

Канцеларија за КиМ Владе Србије затражила је од међународне заједнице хитно обнављање истраге, нагласивши да овакви случајеви не могу никада да се затворе и прогласе застарелим.

Портпарол Еулекса Ирина Гудељевић изјавила је да је Еулекс спреман да обнови истрагу ако буде нових доказа.

Цитат

Страдали сви чланови породица

Мучки напад на расељене Србе са Косова и Метохије који су ишли да посете гробља где су сахрањени њихови најближи, десио се на само пола километра од пункта снага Кфора.

Осим двогодишњег малишана Данила Цокића, смртно су страдали и његови родитељи Његош и Снежана Цокић која је била у поодмаклој трудноћи. Живот су изгубили и Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић, Драган Вукотић, Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић и Вељко Стакић.





Цитат

Имамо право на истину!

- Непрестано, свакодневно као Удружење апелујемо да се неправедно ради и да злочини морају да се реше како би породице убијених знале пуну истину о судбини најближих, а кривци били кажњени за злодела како се то свуда у свету ради - каже Наташа Шћепановић.


(Д.Декић) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/382656/Nema-pravde-za-albanske-zlocine)


Наслов: Годишњица крвавог пира Шиптара на Косову и Метохији
Порука од: Гога Март 17, 2014, 16:29:46
Годишњица крвавог пира Шиптара на Косову и Метохији

Тог 17. марта 2004. године више од 50.000 Шиптара, запаљена лажном вешћу од убиству дечака у реци Ибар, кренуло је на Србе. Почео је погром, страховит талас насиља који ће се заувек памти као "Кристална ноћ на Косову", праћена сликом разуларене масе која навија, док човек на крову цркве манијачки, рукама и ногама, ломи крст са цркве Светог Илије у Подујеву. И победнички га баца на земљу.

(http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/slike/2011/03/17/17-mart-pogrom-kosovo-2_500x300.jpg)


(http://www.pravoslavna-srbija.com/slike/pogromGlavna.gif)

Река мржње и насиље зачас се разлила ка срединама где живе Срби. Са солитера јужне стране Ибра, који дели Косовску Митровицу, шиптарски снајпериста је убио Боривоја Спасојевића (53) и Јану Тучев (36). Ка Чаглавици, српском месту надомак Приштине, кренуло је више хиљада Шиптара. Сличан сценарио и у Косову Пољу, Обилићу, Урошевцу, Ђаковици, Призрену... за два непуна дана Срби су били протерани из градова.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2014-03-16/399944_kosovo--17-mart-2004--foto-youtube-com-whiteeagle381_f.jpg?ver=1394995206)



Убијено је 19 особа - осам Срба и 11 Шиптара, док се двоје Срба још воде као нестали. Повређене су 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с Шиптарима штитећи Србе и њихову имовину од напада.

 
Протерано је 4.012 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, а порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа, као и 35 православних цркава и манастира, међу којима 18 споменика културе. Ни 10 година касније за те злочине нико није одговаро. Деценију касније, број Срба је драстично смањен. На прсте се броје они који су се после албанских напада, пљачке и паљевина вратили у своје домове.


Цитат

Рушили и светиње


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//03/16n/rep-kosovo_620x0.jpg)




До темеља су срушени манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена. У Призрену су изгореле и цркве Богородице Љевишке из 14. и Светог Ђорђа из 16. века. Уништене су и гробнице цара Душана у манастиру Светог Архангела, и Светог Јоаникија Девичког у манастиру Девич код Србице. Спаљена је и Призренска богословија, а оскрнављено десетине српских горбаља. Нестало је или оштећено више од 10.000 фрески, икона, одежди и других црквених реликвија.



(Л.Петковић) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/389349/Ubijali-palili-a-jos-uvek-slobodni-)


Наслов: Одг: Република Српска...
Порука од: Ekana Мај 03, 2014, 14:04:49

Да се не заборави!

*******

Обележено страдање војника ЈНА у Добровољачкој

03. мај 2014. | 12:38 | Извор: Танјуг

ИСТОЧНО САРАЈЕВО
- Срби из Републике Српске обележили су данас у Добровољачкој улици у Сарајеву 22 године од страдања 42 припадника бивше ЈНА, док су у исто време на истом месту окупили и припадници "зелених беретки", који су се потом разишли без инцидената.

Припадници Срба су најпре у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Сарајеву присуствовали служењу парастоса за убијене припаднике бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, након чега су учесници помена аутобусима отишли у Сарајево, где су мирном шетњом улицом у којој је извршен злочин положити цвеће и запалили свеће.

Мирној шетњи некадашњом Добровољачком улицом, између осталих, присуствовали су председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић, јавила је РТ Републике Српске.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Председништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

(http://www.rtv.rs/sr_ci/region/slike/2013/05/03/dobrovoljacka_660x330.jpg)

Иако је за безбедност војника гарантовао тадашњи председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбедно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

Мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне. Правосудне институције БиХ, упркос тврдњама да "раде" на том случају, ни након 22 године од крвавог злочина у Добровољачкој улици нису учиниле ништа на процесуирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младиће.

Према бројним сведочењима и пресретнутим разговорима тадашњих муслиманских лидера, злочин у Добровољачкој почетком маја 1992. године над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби починили су припадници тзв. армије РБиХ и Територијалне одбране РБиХ.

Јавност у Републици Српској све ове године огорчена је због спорости и неефикасног процесуирања злочина у Доборовољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била: Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић - Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић - Ћело...

Министар Ђокић је истакао да се у Добровољачкој догодио тежак ратни злочин и да су ту "мучки убијена" 42 припадника ЈНА, од тога 36 било припадника српског народа, шест хрватског те по два бошњачког и албанског народа, а да је било и неколико грађанских лица у служби ЈНА.

"Они су желели да 2. и 3. маја напусте Сарајево на миран начин као што је претходно био постигнут политички договор 26. априла. Овде неки људи у Сарајеву нису имали довољно поштовања према договорима. Уносили су себи неки други порив, неку другу намеру, којом су покренули спиралу злочина и рата у БиХ и убрзали његово ширење на целом простору БиХ. Овде је 46 људи мучки убијено бранећи још увек тада државу у којој смо заједно живели мирно, стабилно и слободно. Зато нас, који долазимо из РС-а, говорећи у име српског народа посебно вређа што се настоји хероизовати тај злочин и што се злочинци покушавају претворити у хероје”, поручио је Ђокић.

Сарајевски “Дневни Аваз” известио је да су се у Добровољачкој данас окупили и припадници "зелених беретки", као и да су се након одавања поште својим страдалим саборцима мирно разишли.

Један од њих Вахид Алић је поручио да ће они овај догађај обележавати док су живи а, како је рекао, другој страни поручује да испита где су нестали и погинули њихови синови јер су они, како је устврдио, били на агресорској страни, пренео је "Аваз".

РТВ (http://www.rtv.rs/sr_ci/region/obelezeno-stradanje-vojnika-jna-u-dobrovoljackoj_482992.html)



Наслов: Одг: Република Српска...
Порука од: Ekana Мај 03, 2014, 14:23:43

Покој свима којима је живот прекинут у Добровољачкој!
 

Један у низу најмонструознијих Изетбеговићевих потеза у стварању исламске земље, који - ево већ 22 године - остаје некажњен, иако су познати сви његови сарадници сатрапи који су учестовали у убијању недужних голобрадих младића на одслужењу војног рока!

Постоје и дан данас ТВ снимци директног преноса тока од изласка из касарни до тренутка када је колона прекинута а војска буквално спржена!
Где ће им душа? Рука правде очигледно их неће дотаћи јер њоме управљају већи играчи из "демократских" западних земаља...Али Божја рука је праведна и његова реч је последња!




Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Ekana Мај 17, 2014, 03:50:41

ТВ снимак из Добровољачке улице!

http://www.youtube.com/watch?v=UwDDVUHYcKo

Ево и поменутог видео прилога о целокупном току збивања у тузланској Добровољачкој улици - директни пренос локалне телевизије...
Наравно, уз говорни запис новинара који су на тај начин, нечињењем сходно Женевској конвенцији, и сами - руку под руку са свим војно-цивилним представницима Тузле - директни учесници злочиначког напада!




Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Ekana Мај 17, 2014, 04:00:15

Пропратни текст уз филм

*******



Published on Nov 15, 2012

Napad na kolonu JNA izvršile su muslimanske snage 15. maja 1992. godine prilikom povlačenja naoružanih pripadnika JNA iz Tuzle. Događaj je poznat kao „Tuzlanska kolona". Napad je bio jedan od prvih važnijih događaja tokom rata u Bosni i Hercegovini, a izvršili su ga pripradnici Patriotske lige i MUP BiH. Napad je direktno prikazivan na lokalnoj televizijskoj stanici.
Prema navodima iz krivične prijave, u koloni je poginulo oko 212 starešina i vojnika, dok je 140 zarobljeno i mučeno. 15. maj se slavi kao dan oslobođenja Tuzle. Napad je izveden na 92. motorizovanu brigadu, koja se u dogovoru sa vlastima Tuzle mirno povlačila iz kasarne „Husinska buna" sa oko 200 motornih vozila i oko 600 starešina i vojnika.

Pripadnici MUP, TO i Zelenih beretki sa ukupnom snagom od oko 3000 vojnika su 15. maja 1992. godine napale kolonu vozila JNA koja je mirno napuštala Tuzlu prema Bijeljini i dalje u pravcu Srbije, čime su prekršile odredbe međunarodnog ratnog prava, Ženevsku konvenciju kao i prethodni dogovor[4] SR Jugoslavije i muslimanskih vlasti u Sarajevu o mirnom povlačenju JNA sa područja Bosne i Hercegovine do 19. maja 1992. godine. Prema izjavama učesnika tog događaja, kolona je napadnuta na Brčanskoj malti sa okolnih zgrada, pa čak i sa zgrade bolnice, a duž cijelog puta bile su postavljene mine i druga eksplozivna sredstva. Vozila JNA su gorjela, a eksplozije su odjekivale na sve strane. Ceo napad direktno je prenosila lokalna televizija "FS 3", što su potom prikazale i brojne druge televizijske stanice.
Tačan broj oficira, mladih vojnika i rezervista koji su ubijeni prilikom povlačenja iz Tuzle 15. maja 1992. godine nije utvrđen, a pretpostavlja se da je riječ o oko dvije stotine. Posmrtni ostaci svih nastradalih još nisu pronađeni, a u spomen-kosturnici u Bijeljini sahranjeno je dvadeset devet tijela.
Predsjednik Skupštine Organizacije porodica poginulih boraca Đoko Pajić rekao je da su lokalne vlasti u Tuzli 1992. godine sa gradonačelnikom Selimom Bešlagićem na čelu tom prilikom počinile zločin, jer je JNA, u skladu sa dogovorom, mirno napuštala grad.

   


Наслов: Петнаест година од убиства српских жетелаца на Косову
Порука од: Гога Јул 24, 2014, 06:06:38
Петнаест година од убиства српских жетелаца на Косову


(http://www.tanjug.rs/items/male/152211.jpg)

Четрнаесторица Срба из Старог Грацка убијени су на њиви приликом жетве 23. јула 1999. године и ово је један од највећих злочина који су почињени над Србима на Косову и Метохији након уласка међународних снага на Косово и Метохију у јуну 1999.

Најмлађи од њих имао је седамнаест година!.

Убијени су:

Милован Јовановић,
Јовица и Раде Живић,
Андрија Одаловић,
Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић,
Станимир и Бошко Декић,
Саша и Љубиша Цвејић,
Никола Стојановић и
Миодраг Тепсић.

УНМИК полиција је у октобру 2007. године ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алас код Липљана због сумње да је учествовао у том убиству. Битићи је, после два месеца, услед недостатка доказа пуштен из притвора. Екстремисти су у више наврата скрнавили и минирали гробље у Старом Грацку,

(http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/slike/2013/07/22/staro-gracko-kosovo_660x330.jpg)


на којем су сахрањени и страдали српски жетеоци, а што је разлог због којег Срби нерадо одлазе на гробље. Породице убијених и даље чекају да се злочинци приведу правди.


Цитат


Парастос испред спомен обележја убијеним срспким жетеоцима у Старом Грацком служило је парох липљански, отац Ђорђе Стефановић.


 
"Молитвом желимо да пробудимо савест код људи да се овако стравични догађаји више не дешавају. Петнаест година је прошло, а међународна заједница није учинила ништа да се пронађе кривац за ово дело", казао је отац Ђорђе у беседи.

 


Након парастоса крај спомен-плоче у центру села, одржан је поетски час. Породице, комшије и пријатељи убијених жетелаца положили су цвеће и запалили свеће.

(http://images3.kurir-info.rs/slika-620x419/svece-pomen-crkva-zadusnice-foto-rojters-1395045411-463475.jpg)





Наслов: Једанаест година ћутања о злочину
Порука од: Гога Август 14, 2014, 03:56:39
Једанаест година ћутања о злочину

Још један злочин над Србима на Косову без казне који се одиграо пред очима мировних снага. Данас се навршава 11 година од убиства двоје српске деце у Гораждевцу и рањавања четворо. Истрагу је безуспешно обављала полиција Унмика, да би је наставио Еулекс још безуспешније, коначно затварајући истрагу због недостатка доказа. Истрагу је затворио тужилац Канцеларије специјалног тужилаштва Косова јер, како су навели, нису дошли ни до каквих резултата или могућих осумњичених. Случај ће поново отворити уколико се појаве нове информације.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2014-08-12/438700_081304c1_f.jpg?ver=1407862295)
Истрага без резултата: Сахрана Пантелије Дакића

 

Портпарол Еулекса Драгана Николић Соломон оценила је да је убиство на Бистрици ужасан злочин над невиним жртвама, и апеловала на грађане који имају било какву информацију везану за овај случај да се јаве тужиоцима.

 

Цитат
Тражимо правду
"Убиство невиних дечака Ивана Јововића и Пантелије Дакића, као и тешко рањавање њихових другова Дјордја Угреновића, Богдана Букмирића, Марка Богићевића и Драгана Србљака је још један нерасветљен злочин са још једним питањем у низу ко су убице Ивана и Пантелије? Сваки нерасветљен злочин је препрека на путу помирењу и изградње преко потребног поверења. Докле год убице Ивана Јововића и Пантелије Дакића шетају слободно и њихов злочин траје. Једанаест година злочин у Гораждевцу није расветљен, сто значи да једанаест година злочин траје. И тако ће бити са сваким злочином који се нерасветли. Тражимо правду, хоћемо истину. Само правдом и истином зауставићемо злочине који трају.", каже министар Јевтић.


Иван Јововић и Пантелија Дакић убијени су из аутоматског оружја док су се купали у реци Бистрици, а њихови другови Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе Угреновић (20) су тада тешко рањени.


Цитат
Саслушали 75 сведока
Косовска полиција је у истрази саслушала 75 сведока, а претресла је и 100 кућа. Убиство деце осудили су домаћи и међународни званичници, а Унмик је понудио награде од милион евра, али починиоци ни данас нису познати.

- Канцеларија за Косово и Метохију поново инсистира и позива да надлежни покрајински органи и посебно међународна заједница, уложе сав свој ауторитет и коначно расветле овај и све остале злочине почињене над српским народом у Покрајини и да починиоци буду пронађени и кажњени, саопштила је Канцеларија за КиМ.

(Ј.Л.Петковић) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/425564/Jedanaest-godina-cutanja-o-zlocinu)


Наслов: Убице српских младића још на слободи
Порука од: Гога Децембар 13, 2014, 23:03:32
Убице српских младића још на слободи

Ни после 16 година од убиства шесторице српских младића у кафићу Панда у Пећи 1998, убице нису пронађене. Породице које се спремају да на локалном гробљу обележе још једну годишњицу, не знају зашто и ко је убио њихове најмилије. Очајнички се боре да сазнају истину, али на њихова питања нема одговора.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-04-27/318560_pec--smrt4--fonet_f.jpg?1418476348)
Убице још неоткривене


- Нас се сете о годишњицама, сада ће звати сви, и тако укруг. А ми као породица чекамо да све ово прође са анђелима, па ако се још буде ћутало, идемо пред Владу, дан-ноћ, па ће ваљда неко да нас прими. Наша држава је лоцирала момка који је колима убио младића на Бранковом мосту у граду у близини Пекинга где има 16 милиона људи, и то за два дана, а нама 15 година нема одговора. Значи, кад држава хоће и има воље, све се лако реши - каже за "Вести" Дејан Трифовић, брат убијеног гимназијалца Драгана.

Породице су веровале да су ова убистава одмазда због убиства 30 Албанаца на граници не много пре тога, али је прошле године Александар Вучић казао да нема доказа да су Албанци извршили тај злочин и да има много страшних ствари с којима ћемо морати да се суочимо.


- Мислим да знају ко стоји иза тога, али да би последице биле катастрофалне. Нека неко од њих, било ко, изађе у јавност и каже: Ево папира од истраге из те ноћи. Само нека покаже и ми ћемо сви да ћутимо. Али, тога нема. Жао ми је убијених младића, жао ми је и оца и мајке што се једу сваки дан, што иду у недељу на гробље, а не знају са које стране треба да уђу, а од корова, траве и смећа не могу на нађу где је брат сахрањен - испричао је врло емотивно Дејан Трифовић.

(Ј.Л.Петковић, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/455995/Ubice-srpskih-mladica-jos-na-slobodi)


Наслов: 17.март 2004. – ДА НЕ ЗАБОРАВИМО !!!
Порука од: Гога Март 17, 2015, 02:05:57
17.март 2004. – ДА НЕ ЗАБОРАВИМО !!!



(http://srpskaistorija.files.wordpress.com/2014/03/18952720392625296863410.jpg?w=438&h=256)

На данашњи дан пре 11. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички мотивисани сукоби од доласка међународних снага у покрајини, у којима је 19 цивила изгубило живот.

Дводневни сукоби на Косову избили су 17. марта 2004. године након што је УНМИК полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар, на северу Косова. Масовне демонстрације Албанаца, који су за несрећу оптужили Србе, избиле су најпре у јужном делу Косовске Митровице, а током дана су се прошириле на друге делове Косова.

У два дана насиља убијено је 19 људи (11 Албанаца и осам Срба), а више од 900 особа је повређено, међу којима су били и припадници међународне и косовске полиције. У нередима је уништено или оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, а неколико хиљада Срба напустило је своје домове.

Због напада на српске енклаве, у градовима у Србији протестовало је више хиљада људи. Истог дана када је на Косову избило насиље.

http://www.youtube.com/watch?v=czuIRspSklQ



Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Cuburac Март 17, 2015, 23:04:00
Postoji jedna veoma mudra stara narodna izreka: "Pamti pa vrati". Nema druge, tako ce i biti jednoga dana. Aja Sofija ce jednom ponovo biti ortodoksna hriscanska crkva.


Наслов: 20 година од операције `Бљесак`
Порука од: Гога Мај 01, 2015, 21:13:43
20 година од операције `Бљесак`


Прошло је 20 година од операције `Бљесак` када су хрватске снаге заузеле западну Славонију, која је до тада била у саставу Републике Српске Крајине. Тада је убијено или нестало 283 Срба, док је више од 30.000 њих протерано.




(http://www.in4s.net/wp-content/uploads/2014/05/akcija-Bljesak.jpg)




Нико од хрватских званичника још увек није процесуиран за Бљесак. Ипак, у Документационо-информативном ценрту `Веритас` не губе наду да ће у наредним годинама бити.




(http://www.krajinaforce.com/dokumenti/images/okucani_bljesak.jpg)


– Још има много, много да се трага за жртвама, то су ипак најстрашније последице једног рата, изгубљени људски животи, али мало се људи вратило. Значи 20 година на подручју где је најмање 15.000 људи избегло у самој акцији, само 1.500 у овом тренутку живи, и то је старачка популација, која се смањује, не расте, од пописа до пописа - каже Саво Штрбац из `Веритаса`.




Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: pidikanac Мај 04, 2015, 14:42:37
Лепо је и часно рећи, - " Жртве не смемо заборавити"
Ипак, све ми се чини да смо као народ у једној колизији са сопственом свешћу, са пијететом према жртвама, јер их брзо заборављамо, а у данима када нам се сећања враћају на те страшне моменте једног уништавајућег рата у ком су умирали углавном, невини цивили, окрећемо се старим навикама па славимо, веселимо се и празнујемо.

Дан акције под именом Бљесак, пада управо на дан Првог маја, кад је остатак Србије, не сећејаући се страдања и прогона, кренуо на уранак, уз ракију, печење и песму!

Колико знам, нико од представника Власти, ни србских а ни хрватских, није изгубио ни једну једину реч, поводом прогона Срба из северне Крајине и Славоније.

У Хрватској је слављено на велико, Србија се окренула Првом Мају и тако прође још један дан због којег се свакако морамо стидети.
Жртвама, спокој и вечни мир, живима, поред понеке сузе за пострадалим, нека је на срамоту.
Па народе, не заборавило се... У Србина се сузе јако брзо суше...


Наслов: Тузланска колона: Зна се ко је одговоран, али тужбе нема
Порука од: Гога Мај 16, 2015, 03:48:49
НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!


Тузланска колона: Зна се ко је одговоран, али тужбе нема
 (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/492066/Tuzlanska-kolona-Zna-se-ko-je-odgovoran-ali-tuzbe-nema)


Данас се навршава 23 година од напада муслиманских снага на колону ЈНА која се на основу претходног договора мирно повлачила из Тузле. Тада је из заседе убијено 59 војника ЈНА, а рањено их 44.



http://www.youtube.com/watch?v=ErobSWYAcHo




....забрињава што Тужилаштво БиХ није предузело ниједну радњу да буде процесуиран злочин у предмету "Тузланска колона".



http://www.youtube.com/watch?v=AsXIC2uqs6U




Наслов: ДАНАС БИ ИМАЛИ 23 ГОДИНЕ:
Порука од: Гога Мај 22, 2015, 16:53:11
ДАНАС БИ ИМАЛИ 23 ГОДИНЕ:
 Како је мучки убијено 12 беба у Бањалуци од стране СРПСКИХ НЕПРИЈАТЕЉА

Прва беба је умрла 22. маја, након чега је уследила агонија и смрт осталих беба, док је "тринаеста звездица" Слађана Кобас умрла 13 година после, а преживела четрнаеста беба живи са тешким физичким и менталним оштећењима


(http://cdn.tf.rs/2013/05/22/Smrt-12-banjaluckih-beba-620x350.jpg)

Двадесет три године од страдања 12 беба у бањалучком Клиничком центру 1992. године биће обележено данас у организацији Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Обележавање ће почети у 10.00 часова парастосом и полагањем цвећа на гробницу у коју су бебе сахрањене на Новом гробљу у Бањалуци.

У 12.00 часова биће обављено полагање венаца и цвећа код Спомен-обележја "Живот" чему ће, између осталих, присуствовати и председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић и заменик градоначелника Бањалуке Јасна Бркић.

Након тога предвиђено је обраћање званичника, најављено је из Републичке организације.

Смрт 12 беба била је последица недостатка кисеоника чији је транспорт, због неразумевања светских моћника, онемогућен на простор Бањалуке.

Прва беба је умрла 22. маја, након чега је уследила агонија и смрт осталих беба, док је "тринаеста звездица" Слађана Кобас умрла 13 година после, а преживела четрнаеста беба живи са тешким физичким и менталним оштећењима.

У то време су хрватске и муслиманске војне снаге под блокадом држале "посавски коридор", који је повезивао западни део Републике Српске и Републику Српску Крајину са источним делом и Србијом.

Овим је било онемогућено да се потребан кисеоник до Бање Луке достави копном. Једини пут којим је кисеоник било могуће доставити је ваздушни, али због забране лета над територијом РБиХ од стране Савета безбедности, авиону који је требало да из Београда достави кисеоник за Бању Луку није био дозвољен лет.

Упућени су многи апели за помоћ путем радија, телевизије, Гласа Српског и осталих новина, али иако су представници УНИЦЕФ-а и осталих међународних хуманитарних организација били добро упознати са овим проблемом, авион са боцама кисеоника је неколико дана чекао дозволу за полетање коју на крају није добио.

Недуго затим због недостатка кисеоника умире 12 новорођенчади на Клиници за дечје болести у Бањој Луци. Иако су доктори покушали да употребе "индустријски кисеоник" којег су добили од ВРС и неколико приватних предузетника, као и од неколико грађана, то је било недовољно да се бебе спасу.

Након седам дана од датума смрти последње умрле бебе, Војска Републике Српске успоставља коридор са Србијом, којим се од тада кисеоник редовно могао достављати.

(Телеграф) (http://www.telegraf.rs/vesti/1578139-pamti-srbijo-kako-je-mucki-ubijeno-12-beba-u-banjaluci-od-strane-srpskih-neprijatelja)



Наслов: Ко је убио четворицу браће Симић на Косову?
Порука од: Гога Јун 22, 2015, 08:08:21
Ко је убио четворицу браће Симић на Косову?

Ни 16 година од бруталног убиства четворице браће Симић не знају се имена њихових убица. Нема правде, нема истине о једном од најтежних злочина, огорчен је Живорад Симић, једини мушкарац из породице који је остао да живи на Косову и чека правду. У петак је изашао на гробље да обележи годишњицу и упали свећу стричевима Живку, Димитрију, Живојину и оцу Трајану, старцима који су заклани док су чували стоку.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2015-06-21/513283_simici-gracanica-srna_f.jpg?1434901038)
Убице четворице браће Симића на слободи: Живорад пред очевим гробом и гробовима стричева


На убодним ранама нађени су трагови гашених опушака.


Први ратни злочин од доласка Кфора на Косово догодио се 20. јуна 1999. Још је Бернар Кушнер, први администратор Косова испред УН, заједно с командантом Кфора Мајком Џексоном обећао да ће злочинце пронаћи, али од тада ни речи, ни истраге.

Тек након што су `Вести` пре две године објавиле текст о бруталном убиству четворице браће, Живорад, који у Угљару живи као подстанар, позван је у Еулекс да сведочи. Али, уместо помоћи, доживео је, каже, велико понижење.



(http://www.vesti-online.com/data/images/2015-06-21/513284_simici1-gracanica-srna_f.jpg?1434901050)

- Тужилац Дијана Вилсон је стално питала - знаш ли ко их је убио? А онда ми је саветовала да сам истражујем и нађем сведоке. Да куцам на врата и питам јесу ли они убице? То би требало ваљда они да раде. Када је стрина пронашла масакрираног Живка, он је још био жив, рекао је да их је било 14-оро убица. То значи да свака кућа од Мрамора до Косовске Каменице зна ко их је убио, али нема полиције, владавине правде и права да их пита - очајан је Живорад.


Симићи су у Сливову, 12 километара од Грачанице живели стотинама година. Од убиства браће имање је узурпирано.



Цитат
Веровали пуковнику Смиту

Симићи су 1999. године остали у Сливову јер је британски Кфор, односно пуковник Смит, гарантовао да им "длака с главе неће фалити".
- Судија, исто из Британије, сада ме шаље да сам тражим доказе, а у закључцима пише да је реч наводном убиству, а људи зверски убијени. Дакле, има ко да напише резолуцију о Сребреници, а људима који су невини поклани, нема ко да се бави - каже Живорад.


(Ј.Л.Петковић) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/500500/Ko-je-ubio-cetvoricu-brace-Simic-na-Kosovu)

***


Вучић и сви из владе, на челу са председником Србије су МОРАЛИ на годишњицу овог монструозног злочина да оду и упале свеће на гробове ових мученика, УМЕСТО одласка Вучића у Поточаре,  УМЕСТО бављења питањем "Сребренице" и многим другим питањима, у којима се Срби понижавају као да нису народ који има своју историју, своје претке...своју ЧАСТ!



Наслов: Да није било ових злочина над Србима данас не би било гробља у Поточарима
Порука од: Гога Јул 14, 2015, 02:42:46
ОВО МОРА ДА СЕ КАЖЕ: Да није било ових злочина над Србима данас не би било гробља у Поточарима!


БРАТУНАЦ – На подручју Сребренице и Братунца,на Петровдан, обележена је 23. годишњица великог страдања 3.267 Срба из средњег Подриња, у Републици Српској, које су муслиманске оружане снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, убиле током 1992. до 1995. године.


(http://www.pravda.rs/wp-content/uploads/2014/07/IMG_0973-650x487.jpg)
Гробље у Братунцу где су сахрањене  жртве које су убиле "жртве" из Поточара (Фото: Правда)

На Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје и Сасе, као и братуначким селима Биљача и Загони страдало је 69 српских цивила и војника. Иако је и пре Петровдана било убистава Срба, овај масовни злочин се сматра почетком геноцида над Србима у Подрињу.

За ове злочине, које су, према сведочењу очевидаца, починили припадници тзв. Армије РБиХ, још нико није одговарао.


"Петровдански дани" се организују у знак захвалности и сећања на страдање 69 српских цивила и бораца, а тог трагичног Петровдана су нестала још 22 Србина, од којих је седам заробљено живих и до данас се о њиховој судбини ништа не зна.


Од 22 нестала, 10 је случајно ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су после више од године идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, седам на Војничком гробљу у Братунцу, један мушкарац је по жељи породице сахрањен у породичном гробљу на Залазју где је пре 22 година пао у заробљеништво бранећи своје село и породицу, а двоје идентификованих превезени су у Србију и сахрањени у местима где им живе породице.

(http://www.pravda.rs/wp-content/uploads/2014/07/fb5.jpg)
Спомен соба у Братунцу (Фото: Правда)


Породице страдалих Срба, који су пре више од три године ексхумирани у сребреничком селу Залазје, тврде да су у Центру за идентификацију у Тузли украдене кости скелета да би прикрили злочин који је почињен над заробљеним Србима.


Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини.


Од маја до децембра 1992. у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у општинама Сребреница, Братунац и Скелани.

Само на подручју Сребренице у том периоду нападнуто је 21 српско село у којима је убијено више од 400 цивила.
[/size]

У нападу на 22 српска села општине Братунац у истом периоду убијено је најмање 560 лица.


Хашки трибунал је подигао оптужницу против Орића и 2006. му изрекао затворску казну од две године зато што није спречио злочине над Србима.

У жалбеном поступку првостепена пресуда је преиначена, а Орић ослобођен било какве кривице.


3.267 мучки убијених Срба набоље доказује праву природу "невиних жртва" из Сребренице.Такође важно је напоменути да је међу убијеним Србима велики број жена и деце, а да су многи од њих пре убиства мучени и силовани.

(http://www.pravda.rs/wp-content/uploads/2014/07/IMG_0982-650x487.jpg)
Сребреница била логор за Србе а не демилитаризована зона (Фото: Правда)


Клали Србе широм Подриња

Према извештају МУП-а РС, у који је "НР" имао увид, Насер Орић појавио се већ у првом нападу који су муслиманске снаге организовале на подручју Братунца и Сребренице. На Ђурђевдан 1992. године око 17.30 Орић се најпре мегафоном обратио мештанима села Гниона (МЗ Гостиљ) док су обележавали сеоску славу, позивајући их да предају наоружање и претећи да ће их у супротном све побити. Како мештани готово и нису имали оружја, а страхујући од много боље наоружаних Орићевих сабораца, одлучили су се на бег у правцу села Гостиљ и Залазје. Шездесетпетогодишњи старац Радојко Милошевић, инвалид оштећеног вида, одлучио је да поверује позиву Орићевих "бранилаца", али је убијен и запаљен у својој кући. Педесетшестогодишњи цивил Лазар Симић убијен је ударцима ножа у груди док се кретао путем Гниона-Гостиљ.

Паралелно с тим нападом, део Орићевих јединица напао је и део села Бљечева у којем су били концентрисани малобројни Срби. Опет су жртве били они који нису успели да побегну од нападача: старица Косана Зекић заклана је у својој кући, а тешко је рањен њен син Милан, који ће од тешких рана преминути два месеца касније. У Бљечеви је још убијен и 75-годишњи старац Гојко Јовановић. Биле су то прве цивилне жртве Орићевих јединица. Већ следећег дана припадници муслиманских снага ТО Сребреница у месту Зелени Јадар код Осмача из заседе су побили петоро цивила који су пошли да се склоне из Сребренице. Миливоје Илић из Брежана и Данило Петровић из Калиманића буквално су изрешетани рафалима у камиону којим су кренули ка Скеланима, заједно са својим суграђанином Стојаном Илићем, који је имао "срећу" да буде рањен у том нападу. Он је био сведок и суровог препада који је уследио само који минут касније: исти "непознати" нападачи отворили су рафалну паљбу и на жути „голф“ у којем су, такође, биле ненаоружане избеглице из Сребренице: Милојка Митровић, Симо Танасијевић и његов сестрић Зоран Вукосављевић. Сви су на лицу места убијени.

Наредног дана по подне из заседе је убијен и угледни сребренички судија Горан Зекић, посланик у Скупштини БиХ. Убили су га док се кретао аутом на путу Сребреница-Сасе у месту Видиковац "непознати" припадници ТО Сребреница. Био је то знак за убрзано исељавање преосталих Срба из Сребренице и знак да су јединице Насера Орића чврсто контролисале сам град Сребреницу и нека од околних места. У самом граду остало је само 21 лице српске националности, али и од њих је осморо наредних дана и месеци "мистериозно" нестало. Први међу њима је Мирко Марковић (46) који је ухваћен половином маја у свом стану у Улици маршала Тита, по наређењу Насера Орића, након чега је предат Орићевом пратиоцу Сафету Омеровићу Мишу. Према наводима из извештаја МУП-а РС, Омеровић је неколико дана касније водио Марковића у правцу села Јошаве, иживљавајући се ножем по његовом телу, да би му у селу Гниона, готово прекланом, наложио ватру на телу, након чега је Марковић преминуо. Документ који потврђује те наводе потиче из ТО Сребреница и носи потпис помоћника команданта за безбедност капетана Сидика Адемовића (данас запослен у МУП-у ФБиХ). Иако је била ангажована као медицинска сестра у ТО Сребреница, у мају 1992. одједном је "нестала" и Рада Милановић (55), а њено тело до данас није пронађено. До данас нису пронађена ни тела Анђелије Стјепановић (74) и њеног сина Михајла (50), који су у јулу 1992. године одведени из свог стана у ул. Сребреничког одреда 3. у Поточаре и тамо убијени. За тај злочин директно се сумњиче Смајо Манџи – Манџо и још једна особа.

Следеће, 1993. године 10. маја у свом стану у Сребреници Загорка Зекић (58) и њен син Слободан (42) преминули су само неколико сати након што је у њихов стан упао припадник ТО Сребреница Емир Халиловић и тешко их претукао ударцима пиштоља у главу: најпре Слободана, а затим и Загорку. Исте вечери, стотинак метара даље, у свом стану убијена је и Велинка Димитровска (52), док је њен супруг Крсто (57) изведен и убијен мало даље, на локацији званој "Рудник". Крсто и Велинка сахрањени су на градском гробљу у Сребреници, а њихови посмртни остаци ексхумирани су и идентификовани тек прошле године. Документ који потврђује начин на који су убијени Крсто и Велинка представља, заправо, један акт СЈБ Сребреница од 27.10.1993. који носи потпис шефа полиције Хакије Мехољића.

Било је то време када је Мехољић већ увелико господарио локалним полицијским снагама и затворима, а Насер Орић био неприкосновени ауторитет и за полицијске и за војне снаге на ширем подручју Сребренице, тада већ заштићене зоне УН у којој је тешко живео велики број бошњачких избеглица из Подриња. Било је то, истовремено, и подручје одакле је „Насерова војска“ без већих сметњи већ предузела на десетине мањих и већих војних акција у којима није било тако необично то што су српска села опљачкана, већ оно што се с пљачком не да ни поредити, али што готово није нашло места у Хагу: та села су етнички чишћена, локално становништво немилосрдно убијано где год се без заштите затекло, а заробљеници узимани живи само у ретким приликама када би Орић и његови команданти процењивали да су им неопходни ради размене.


То је за хашке тужиоце и судије представљало готово искључиво "колатералну штету" у Орићевој "потрази за храном". Тако су то, изгледа, схватили у Хагу…

У извештају МУП-а РС са почетка ове године детаљно су, међутим, документовани злочини над укупно 636 жртве српске националности, убијене од маја 1992. до половине 1993. године на подручју Бирча. Реч је готово у целости о цивилима и заробљеницима који су се, као припадници сеоских стража, предавали војним снагама ТО Сребреница. Међу жртвама је 101 жена, 15 деце и 97 старих, изнемоглих и болесних особа. У великом броју случајева, ти људи страдали су на најужасније начине. Постоје и очевици који су из најнепосредније близине посматрали злочине и злочинце, а постоје и документи ТО Сребреница који сведоче о "протеривању агресора".


Убијање немоћних и незаштићених

Село Виогор, настањено већинским српским становништвом напали су 15. маја 1992. припадници ТО Сућеска, ТО Сребреница и ТО Поточари под командом Насера Орића и Зулфе Турсуновића. Том приликом село је запаљено и уништено, а имовина опљачкана. Све то посматрали су становници суседног села Чумавићи, које су у изолацији држали Ибран Мустафић и још неколико локалних војних група. Након напада на Виогор убијени су Стоја Васић (65) и Драго Јовановић (64). Стоја је, према сведочењу њеног сина Слободана, била непокретна и није могла да бежи из села, те је остала у својој кући где је убијена и запаљена. Ни Драго Јовановић због болести није успео да побегне из села и према казивању сведока Миладина Ристановића, остао је код своје куће где је, највероватније, и убијен, а његови посмртни остаци нису још пронађени. Још није пронађено ни тело Обрада Васића (38) који је нестао за време напада ТО Сребреница на село Бојна код Сребренице. То село такође је уништено почетком маја, а становништво прогнано. Неколико дана раније, 9. маја у селу Сјемово убијен је и непокретни Милош Зекић (73) и запаљен у својој кући, а село је спаљено и порушено.

И село Осредак, насељено искључиво Србима запаљено је петнаестог маја. Становници тог села дан раније су прогнани, једино је остао Секула Ристановић (87), инвалид, непокретан. Приликом упада припадника ТО Сребреница у село, старац је пронађен а потом убијен и запаљен у својој кући. Има озбиљних назнака да је о свему био упознат Насер Орић. Према сведочењу Секулиног сина Миладина, он је пре уласка јединица ТО Сребреница и ТО Сућеска у Осредак обилазио више пута оца, док се налазио у изолацији у селу Чумавић. "Селим Ахметовић из Борковића рекао ми је да ће након паљења села Сјемово, Баре, Росуље и Ровићи, припадници исте ТО 15. маја запалити и Осредак. Од Селима сам тражио да каже Насеру Орићу да не пале село јер ми је у кући остао непокретни отац. Наредног дана, на мој захтјев пет војника ТО Сребреница одвело ме до куће, али сам затекао кућу запаљену. Посмртне остатке оца пронашао сам тек касније, јер су ме одмах вратили у изолацију у Чумавић", сведочио је Миладин Ристановић.

У првој половини маја јединице ТО Сребреница које су предводили Хакија Мехољић и Неџад Бектић, командант бригаде "3. мај" Крагљивода (и члан штаба свих оружаних снага у Сребреници), напали су српско село Међе. И то село је спаљено, а у селу је убијено седморо цивила, међу њима Војислав Ђурић (73) и његов син Новак (47), глувонема и ментално ретардирана особа, док је у засеоку Карно убијена Петрија Андрић (51). Према сведочанствима преживелих рањених мештана, након упада Мехољићевих и Бектићевих јединица у тај заселак, заробљени су Милојко Гагић (52) и Радивоје Суботић, да би потом били мучени и напослетку убијени. Из села је у заточеништво у Сребреницу одведено десетак мештана: преживели су сведочили да су сви мучени, а да су неки убијени. Мехољићеви и Бектићеви војници неколико дана касније запалили су и Радошевиће, а том приликом у свој кући убијен је и запаљен старац Алекса Перић. Нешто раније и војници Орићеве и Турсуновићеве јединице поново су се "прославили": сачекали су да се део прогнаних мештана Ораховице врати у село, а затим их напали и село коначно спалили.



Почетак највећих Орићевих "успеха"

Били су то први "успеси" Орићевих, Турсуновићевих, Мехољићевих и Бектићевих јединица. У јуну напади муслиманских снага из Сребренице постали су знатно обимнији, а цивилних жртава било је све више. Село Опарци спаљено је 1. јуна а у селу је убијено три члана породице Петровић: Дикосава (53), Живојин (73) и Милорад (61). Из села су у Сребреницу одведена два брата Ратко (50) и Угљеша Илић (53) и њихов близак рођак Драгић Илић (53). Према сведочанству једног од мештана и према неким од докумената ТО Сребреница, Илићи су предати у штаб Насера Орића, одакле им се губи сваки траг. Према истом сведочанству, једно од лица која су убила Живојина Петровића у Опарцима већ годинама живи у САД. Реч је о Ибри Јакубовићу, чије се име директно доводи у везу са још неколико почињених зверских убистава у српским селима. Такође, из документа који је потписао командант Фахрудин Алић и у којем је описан ратни пут муслиманске чете из Брезовице у Опарцима су "убијена два четника, тројица су заробљена, одведена жива у Сребреницу и предата у команду". Овде, наравно, није приказано убиство жене Дикосаве Петровић, јер се то не сматра војним успехом за похвалу. И напослетку, у једном документу 8. оперативне групе Сребреница од 7.3.1994. потврђује се да је тадашњи штаб ТО Сребреница евидентирао напад на село Опарци, 1.6.1992. У том документу дословно се констатује да је "агресор успјешно протјеран са локације Опарци".

Неколико дана касније, 12 припадника ТО Сребреница из Осмача упало је у село Црквине и након краћег физичког малтретирања пуцали су у Десанку Павловић (59) и њеног супруга Борислава. Десанка је убијена на лицу места, док је Борислав, иако тешко рањен, успео да преживи. Спасло га је само то што су нападачи мислили да је и он мртав. Након тога сви преостали становници Црквина у страху су побегли у суседно село Ратковићи које ће бити нападнуто 21. јуна. Пре тога, куће у Црквинама су спаљене.

Пре напада на Ратковиће Насер Орић и Зулфо Турсуновић одлучили су се за напад на готово небрањено Рупово село код Милића, са засеоцима Жугићи, Глигори и Милинковићи. Наравно, све што су нападачи стигли попалили су, а у нападу су убили петоро цивила, двоје ранили, док су три мушкарца заробљена и одведена у непознатом правцу, међу њима и 67-годишњи старац Комљен Жугић. Њихова тела до данас нису пронађена и сматра се да су убијени. Према изјавама сведока Ковиљка Жугић (50) је заклана, док су брачни пар Војислав (54) и Мирјана (53) убијени и запаљени у својој кући.

А онда су уследили највећи напади Орићевих снага, у којем су почињени до тада највећи и најстрашнији злочини. Из више праваца око три часа изјутра нападнути су истовремено Ратковићи са оближњим засеоцима Дучићима и Полимцима, као и Брађевине, Магудовићи и Калудра. У тим нападима у свега неколико сати села су разорена а 24 становника убијено је на лицу места. Из структуре убијених лица, међу којима је и шест жена – старица, видљиво је да су припадници ТО Сребреница убијали све редом, без обзира на године и пол. Непокретна старица Десанка Станојевић (70) убијена је у својој кући и запаљена. У својим кућама су, такође, убијене Борка Милановић (74), Винка Максимовић (65), Радослава Ђурић (63), Новка Павловић (59), али и старци Милован Павловић (73), Обрен Богичевић (61), Видоје Ранкић (62) и Радомир Максимовић (66).

Убијен је и инвалид Новица Станојевић (51), док је Стојан Стевановић (53) масакриран након клања, тако што су му чак одсекли полни орган и ставили у уста. Постоји очевидац тог масакра који је из непосредне близине посматрао и препознао злочинце, али "НР" неће открити његов идентитет, јер је та особа на путу да уђе у програм заштите сведока. У том изузетно потресном сведочењу, у које је "НР" имао увид, до најситнијих детаља је, рецимо, описан начин на који је заклан Стојан Стевановић; описано је Стојаново запомагање и молбе злочинцима да га поштеде и њихово ликовање над тим човеком. То сведочење нашло се и у Хашком трибуналу, али практично није узето у обзир у оптужници против Насера Орића. Слична судбина задесила је и сведочење Милутина Стевановића из Брађевине који је био очевидац убиства паљењем на ватри већ рањеног Љубише Гајића из Магудовића.

У тим нападима, према сведочењима преживелих, учествовале су јединице ТО Сребреница којима су, сем Неџада Бектића, командовали и ДЖевад Малкић Учо, командир чете "Познановићи", као и заменик командира те чете Абдурахман Малкић Кико, данас начелник општине Сребреница. Њихова имена, заједно са именима још неких припадника чете "Познановићи", чете "Осмаче", чете "Стари Град" и батаљона "Осат", налазе се на списку 49 осумњичених особа за злочине над српским становништвом, против којих се води истрага у Окружном тужилаштву у Бијељини и у Тужилаштву БиХ у Сарајеву.

Након масакра над становницима села Ратковићи, седам дана касније, на Видовдан 1992. године, муслиманске војне снаге из Сребренице напале су српско село Лозницу. Војници Насера Орића претходно су већ два пута залазили у то село. Петог јуна из села Пирићи упали су у кућу Срећка Миловановића и на лицу места, убодима ножем у пределу груди, убили су Срећка и његову супругу Јовану, а петнаест дана касније претукли су старце Петка и Милеву Миладиновић у њиховој кући. Будући да ти "инциденти" нису мештане натерали у избеглиштво, на Видовдан су припадници ТО Сребреница извршили широк напад на Лозницу и том приликом убили осморо цивила, међу којима и две жене, малолетну Верицу Филиповић (17) и педесетогодишњу Јелену Стојановић. Међу жртвама је био и немоћни старац Радован Лукић (70).


Велике "ослободилачке" акције

Након поменутог напада уследили су нови напади у којима су "ослободиоци" из ТО Сребреница без милости наставили са убијањем локалног становништва у "ослобођеним" селима. Два дана након Лознице, разорени су Брежани, а јединице Зулфе Турсуновића, Неџада Бектића, Хакије Мехољића, Сафета Омеровића Миша, Ахме Тихића, Мирсада Дудића и осталих локалних командира убили су у том селу 21 особу. Међу жртвама биле су и непокретна старица Достана Лазић (73) те њена слепа кћерка Кристина (57). Обе жене убијене су и запаљене у својој кући. Нагорели посмртни остаци те две недужне жене нађени су тек ове године. У истом нападу убијени су и старци Станко Милошевић (82), Радован Петровић (79) и Миливоје Митровић (62), али и готово цела породица Ранкић: отац Милисав (45) и његова два сина Драгослав (18) и Мирослав (20).

Петог јула, рано ујутро својим командантима у нападу на следећу мету – село Крњићи код Сребренице, придружио се и Насер Орић лично. Сведоци наводе да је Орић командовао нападом у којем је убијено 18 становника, а село спаљено. Има озбиљних назнака да је постојала злочиначка намера извршилаца и у нападу на Крњиће. Убијен је непокретни старац Васо Парача (80), Илија Симић (81), старица Сока Вујић (70), али и Небојша Милошевић (17), као и свештеник у Крњићима Слободан Лазаревић (28) и то у тренутку када је обављао верски обред сахране. Миросава Јовановић (53) убијена је док је хранила стоку у штали након што је претходно силована, а Миља Мичић (65) је убијена с леђа док је бегом покушала да се спаси.

Након тих злочина, истог дана у поподневним часовима снаге ТО Сребреница из Поточара, Чизмића и Бљечеве под командом Насера Орића напале су село Загони код Братунца. У том нападу убијено је 15 мештана а тела неких су масакрирана. Дечак Александар Милошевић је заробљен и одведен у логор у Сребреницу да би након 12 дана тортуре био размењен. Његова мајка Рада (24) убијена је а на њеном телу пронађени су трагови тортуре док је Александрова бака Љубица (50) тешко рањена и након неколико дана преминула је од последица рањавања. Тела још неких жртава једва су се могла препознати: Милеве Димитрић (78), Драгољуба Гвозденовића (48), Милоша Јовановића, Душанке Пауновић (48) и Миодрага Маловића (49). У нападу су убијени и деветнаестогодишња девојка Рада Гвозденовић и њен рођак Рајко Гвозденовић (65). То није било све јер су Орићеви "ослободиоци" само седам дана касније поновили исти "подвиг" у Загонима. Овога пута убијено је петоро мушких чланова породице Милошевић и Миодраг Јовановић. И њихова тела потпуно су унакажена и измасакрирана, тако да су се након проналаска једва могла препознати.

Крвави поход злочинаца наставио се затим у Залазју на Петровдан. Део тог села већ је био спаљен у два напада Орићевих снага током јуна, а том приликом седморо људи је убијено, међу њима и старија жена Достана Цвијетиновић, док је старац Благоје Срећковић (64) заклан у својој кући. У новом нападу 12. јула убијено је још 37 мештана Залазја а село је запаљено. Преживели сведоци и очевици напада потврдили су у својим изјавама да су чули када је Насер Орић својим потчињеним командирима и војницима, док су били постројени у селу након изведене акције, издао наређење да се село запали. Претходно је побијено по више мушких чланова у неколико породица, док се мушкарцима који су заробљени у Залазју тог дана, касније у Сребреници изгубио сваки траг. На основу сведочења рођака одведених заробљеника у полицијску станицу у Сребреници живи су одведени мештани Слободан Илић, Драгомир Вујадиновић, Петко и Бранко Симић, Миладин Тубић, Иван Цвјетиновић, Момчило Ракић, Милисав Илић и Марко Јеремић.

Према изјави Милојке Вујадиновић, њен муж Драгомир јој се након неколико дана од заробљавања јавио телефоном. Милојка се налазила у избеглиштву са децом у месту Кленак у Србији. Неколико рођака осталих заробљених мушкараца сведочили су да су од локалних Бошњака из Сребренице сазнали да су испред зграде Полицијске станице у Сребреници виђени живи сви заробљеници из Залазја. Посебно је препознат Слободан Илић, који је до рата радио као судија Основног суда у Сребреници. Сведоци су навели да су заробљени Срби виђени на плавом камиону, са маскирном церадом испред полицијске станице Сребреница, а поред камиона виђен је и Зулфо Турсуновић. Те наводе потврдио је и један сведок из Братунца, чије име овом приликом не откривамо јер је ријеч о особи која је затражила статус заштићеног сведока. Тај сведок је потврдио да је седморо Срба заробљених у Залазју доведено у полицијску станицу у Сребреници и да су ту провели осам дана: "Након тога Зулфо Турсуновић ту групу заробљених Срба одводи у правцу Зеленог Јадра где им се губи сваки траг", наведено је у исказу сведока. Према речима Марије Јеремић, лична карта њеног сина Марка Јеремића пронађена је у кући Насера Орића у Сребреници што јасно упућује на то да је и Орић, поред Турсуновића, или знао или лично био умешан у "мистериозни" нестанак седморице заробљених Срба у Залазју.



Бесомучно убијање

Орић је командовао и јединицама ТО Сребреница које су 20. јула напале и разориле село Магашиће код Братунца. О њиховом "храбром подухвату" упечатљиво сведочи чињеница да се међу осам особа које су нападачи убили налази шест жена међу којима је и једна седамнаестогодишња девојка. Благоја Поповић (85) и његова супруга Љепосава (74) заклани су још приликом уласка Орићевих "ослободилаца" у село. Одмах након напада, мештани цивили почели су да беже у правцу оближњег места званог Авдагина њива. Припадници ТО Сребреница на том правцу претходно су већ оборили један храст и направили заседу из које су пуцали на цивиле. Хладнокрвно је побијена готово цела породица Илић: Љиљана (17), Марјан (29), Миленија (48), Зорка (45) и Љубинка (50). Заједно с њима убијена је и старица Љубица Милановић (63). Пет дана касније у нападу на оближње небрањено село Станатовићи, Орићеви људи убили су још две старије жене: Даницу Јовановић, која је претходно избегла испред Орићевих војника из засеока Грујичићи, те Виду Стевић која је нешто раније успела да побегне из запаљених Ратковића.

Злочини "хероја", како су Орића и његове људи називали у Сарајеву након његовог тријумфалног повратка из Хага, тешко су схватљиви нормалном човеку па макар се десили и у условима ратних дејстава. Међутим, и од горег има горе, што потврђује и брутално убиство Слободана Стојановића дванаестогодишњег дечака из села Каменице код Зворника. Њега су са породицом, 27. јула протерали из села припадници ТО Церска и ТО Каменица. Међутим, дечак се, не говорећи никоме, вратио у село по свог пса, који је био завезан испред куће. Иако је Слободановом оцу Илији, који је покушао све да би пронашао свог дванаестогодишњег сина, речено да је Слободан жив и да је у Тузли, дечаково тело пронађено је годину дана касније у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника. Обдуцент др Зоран Станковић, патолог са београдске ВМА, констатовао је у свом извештају да је дечак свирепо мучен, а потом убијен. Стомак му је био разрезан у облику крста и одсечено му је једно ухо. За тај стравичан злочин директно се сумњичи Елфета Весели звана Хосовка, родом из Урошевца на Космету, до рата настањена у Власеници. Та жена данас има 45 година и живи у Швајцарској код свог брата Мухамеда Веселија. Никада до сада нико од истражних органа у Федерацији БиХ није затражио њено испитивање у вези са масакром малог Слободана Стојановића а ни самом Насеру Орићу никада није падало на памет да казни починиоце тог злочина. Није, такође, познато ни да је ико у БиХ до сада тражио изручење Елфете Весели од швајцарских власти.

Бесомучна убијања настављена су у Јежестици у августу. Осмог августа тачно у подне Насер Орић и Зулфо Турсуновић започели су напад на то село и околне засеоке Кијевиће, Ђермане и Јечмишта. У том нападу запаљена је већина кућа, те убијено деветоро мештана, међу којима и жене Савка Млађеновић (62) и Савка Стјепановић (43), док су неки од мушкараца убијени на најсвирепије начине. Примера ради, Савкин старији син Драган Млађеновић (42) најпре је физички мучен, а затим је убијен тако што му је секиром разбијена лобања. Према сведочанству Драгомира Миладиновића, рањеном Драгановом брату Анђелку Млађеновићу (27) одсечена је глава, која је потом однесена Насеру Орићу. Те наводе потврдио је још један сведок који би требало да се појави у истрази под мерама заштите, као и Недељко Радић из села Подравање који је био заточен у логору у Сребреници: "Кемо Мехмедовић заједно са Сафетом Омеровићем званим Миш донео је у затвор одсечену српску главу и показивао је нама затвореницима, претећи да ћемо проћи исто као и тај убијени човек", сведочио је Радић. И када је Јежестица сасвим разорена првог дана Божића наредне 1993. године, у другом нападу Орићевих снага на то село, опет су се догодила ритуална убиства мештана: тела Невенке, Бошка и Ивана Ђукановића била су раскомадана и састављена су из делова, тело Милована Остојића пронађено је без главе, док је старац Драго Лазић, који је био болестан, одведен из куће у логор у Сребреницу где је преминуо услед нечовечног третмана. У истом нападу у Јежестици су убијене још две жене Вида Тришић и Мила Јокић, док су и у породицама Николић, Остојић и Богичевић убијена по два рођена брата.

Након првог напада на Јежестицу, 15. августа рано ујутро снаге ТО Церска напале су село Шадићи код Власенице, не поштедевши никога до кога су стигли. Од осморо људи, страдало је шесторо чланова породице Мишић: Неђо (35) пронађен је заклан, Драго (57) је убијен с леђа док је бежао, а Пеја (34) и Јованка силоване су а потом заклане. Томислав Мишић (28) убијен је тако што је ножем распорен у пределу доњег грудног коша а "ослободиоци" нису поштедели ни инвалида, ретардираног човека Гојка Вуковића (60). У следећем већем нападу ТО Церска, јединице која је посебно била препознатљива по свирепостима, у Новом Селу код Зворника, 17. септембра убијено је шесторо мештана, међу којима су две жене и два старца: Спаса (80) и Иконија (62) Илић те Лазар Илић (78) и Васо Марковић (65). У том нападу заробљена је 36-годишња мештанка А.О. која ће у наредним седмицама проћи сав пакао логора које су држале војне и полицијске снаге ТО Сребреница.


...наставиће се...




Наслов: Да није било ових злочина над Србима данас не би било гробља у Поточарима
Порука од: Гога Јул 14, 2015, 02:43:53
...наставак...


Подравање, Факовићи и Глођанско брдо

Већ наредне седмице на мети Насера Орића и Зулфе Турсуновића било је Подравање, а помогли су им и Неџад Бектић и Хакија Мехољић. Њихови војници убили су том приликом 29 мештана не правећи никакву разлику међу мештанима ни по старости ни по полу. Тако су убијена четири члана породице Маринковић: Милош (55), његова супруга Дикосава (55) и њихова два сина Раде (31) и Милован (37). У селу су, између осталих, убијене четири жене и три старца, а девет жртава још се воде као нестала лица. Неки од мештана живи су одведени у Сребреницу где су предати команди штаба ТО Сребреница и испитивани у локалној полицијској станици а потом држани у логору иза зграде Основног суда где су физички малтретирани. Међу логорашима су били Веселин Шарац и Драгутин Кукић. Кукић ће нешто касније бити убијен у логору, док је Шарац од задобијених повреда током мучења у логору преминуо одмах након размене. И становници Подравања убијани су на свиреп и подмукао начин клањем и одсецањем глава и других делова тела, што се потврђује спољним описом повреда убијених у извештају сачињеном у ратној болници у Милићима. Чак се и из једног писма Зулфе Турсуновића, упућеног путем МКЦК за Славку Маринковић, удату Пејановић, од 27.8.1993. види и потврђује да је Турсуновић био и те како упознат са убиствима Срба у Подравању и околним местима.

Турсуновић и Орић били су наредбодавци и напада на Факовиће и околне засеоке, 5. октобра. Приликом тог напада, већи број мештана, претежно стараца, жена и деце успело је живо да се извуче из села и да се затим пребаце на другу страну реке Дрине у Србију. Орићеви и Турсуновићеви војници пуцали су по њима и гађали их минобацачким гранатама чак и док су прелазили реку. Од експлозије једне гранате рањена је старица Ковиљка Игњатовић, док је Данило Ђурић устрељен док је покушавао да преплива Дрину. У самом селу убијена су 24 мештана Факовића које су Орићеви "ослободиоци" успели да ухвате док је неколико мештана одведено у логоре у Сребреници где су преживели мучења и батињања. Међу убијенима у Факовићима је шест жена, у доби од 38 до 70 година и пет мушкараца старијих од 65 година. Неки од тих људи заклани су а други су, након што су убијени, спаљени у својим кућама. Само у кући Новке Николић у Факовићима спаљено је осморо цивила тог дана. А у селу Магашићи крвници нису поштедели живот ни дванаестогодишње девојчице Зорице Божић.

Следећи велики крвави пир припадници војних јединица под командом Насера Орића приредили су 6. новембра на локацији Глођанско брдо у Каменици код Зворника. Припадници ТО Сребреница и ТО Церска у нападу на линије одбране Војске РС на ширем подручју Каменице заробили су 52 припадника Војске РС. Орићеве "судије" пресудиле су заробљеним војницима на лицу места: везали су их и мучили а потом убијали на најсвирепији начин – тупим предметима и ножевима, одсецајући делове тела. Посмртни остаци 42 масакрирана припадника ВРС пронађена су у седам масовних гробница у фебруару 1993. године а обдукцију је извршио др Зоран Станковић са београдске ВМА. Тела десет преосталих војника које су Орићеви војници заробили до данас нису пронађена.


Бјеловац, Сикирићи и Лозница

Месец дана након масакра заробљеника на Глођанском брду следећи велики систематичан напад јединице ТО Сребреница извршиле су на села Бјеловац, Сикирићи и Лозница код Братунца, насељена искључиво српским становништвом. Напад, који је предводио Насер Орић, почео је 14. децембра рано ујутро око 5.30 из правца оближњих села Пирићи и Полозник, те из правца реке Дрине. Већ током напада на Лозницу убијен је рањени мештанин Радован Вучетић (49). На његовом телу, које је касније пронађено, били су видљиви трагови паљења. Поред Радована Вучетића, убијено је још 80 мештана у Бјеловцу, Сикирићима и Лозници. Неки су страдали у борби као припадници "релативно добро наоружаних сеоских стража" (термин који се помиње у хашкој пресуди Насеру Орићу), али највећи број у структури убијених лица представљају цивили и заробљеници које су Орићеви "ослободиоци", према већ устаљеној пракси, након уласка у села најпре мучили, а затим убили. Ти злочини, међутим, нису уопште нашли места ни у оптужници против Орића, а о пресуди да и не говоримо. Према извештају МУП-а РС с почетка ове године, међу убијенима је 15 старица и девојака, пет стараца од 61 до 81 године, као и три дечака: Чедо Миладиновић (16), Слободан Петровић (15) и Миленко Вучетић (16), син Радована Вучетића.

Према фотодокументацији са места злочина, која је садржана у извештају МУП-а РС, у селу су након напада затечена унакажена тела стараца, жена и дечака, одсечених ушију, повађених очију, одсечених полних органа, избодених и покланих. Примера ради, Раденки Јовановић (20) одсечена је глава након што су је Орићеви војници силовали, док су рођене сестре Гордана (25) и Снежана Матић (27) силоване и заклане. Према наводима сведока који је затражио мере заштите, у тим злочинима директно је учествовала Есма Киверић, припадница ТО Сребреница: "Била је обучена у тренерку и са собом је носила аутоматску пушку. Говорила је муслиманским војницима ‘немојте пљачкати куће док Србе не побијете’. Са још неколико војника, она је учествовала у клању те две девојке. Један од војника отворено се хвалио пред осталима како је Гордану Матић ‘ножем ударио у плећку да јој је пена одмах ударила на нос’", наводи се у изјави овог сведока.



Напад на Кравицу

Након почињених злочина, припадници ТО Сребреница су као таоце са собом одвели Миру Филиповић, која је била рањена, њену седмогодишњу кћеркицу Ољу и петомесечну бебу Немању, као и Достану Филиповић и десетогодишњег Бранка Вучетића, који је, такође, био рањен. Сви су одведени у муслиманско село Полозник, где су у логору били пет дана а затим су пребачени у Сребреницу. Једни су затворени у сребренички затвор, а други су држани у затворима по кућама локалних муслимана у Сребреници. Према њиховим сведочењима, адекватна лекарска помоћ није им пружана. Постоји и документ који потврђује да су снаге ТО Сребреница заробљавале и децу. Реч је о једној потврди Штаба ТО Сребреница под ознаком 166/92, која датира од 20.12.1992. У том документу дословце се наводи да се "у притвору налази троје дјеце". Наведена група заробљених цивила размењена је 6. фебруара 1993. заједно са још једном групом раније заточених 17 жена са децом и неколико мушкараца који су били затворени у полицијској станици у Сребреници.

До краја 1992. године, снаге ТО Сребреница извршиле су још упада у мања српска села, попут упада у Цикотску Ријеку код Власенице, где су из заседе убили осам мушкараца који су се кретали сеоским путем у камиону.

Био је то увод у свеобухватни напад Орићевих јединица на Кравицу, Шиљковиће и поново на Јежестицу, као и на околне засеоке. Првог дана православног Божића 1993. године та места нападнута су из више праваца. У Хагу су, међутим, оценили да је једино Јежестица безобзирно разорена, а да су "у Кравици релативно добро наоружане сеоске страже босанских Срба пуцале и из артиљерије на нападаче, босанске муслимане". Не помиње се име ни једне једине жртве убијене у том нападу, док се у извештају МУП-а РС, на основу којег се води истрага за злочине у Кравици, Јежестици и околним местима, наводи идентитет 36 мештана-цивила који су убијени у нападу Орићевих снага. Међу њима су и старице Љубица Обачкић (74), Кристина Ерић (80), те Видосава Тришић (46) и Невенка Ђукановић (46). Убијени су и немоћни Његослав Ерић (81) и Ристо Поповић (72), као и Митар Николић (65), Мило Јокић (66), Бошко Ђукановић (61) и Новак Симић (60).

У том нападу заробљене су Радојка и Милосава Николић и одведене у затвор у Сребреницу, где их је, према наводима више сведока, испитивао Зулфо Турсуновић. Приликом испитивања, те жене су понижаване, малтретиране и мучене. Према истим изворима, у засеоку Оправдићи заробљен је Ратко Николић и спроведен у затвор у полицијску станицу Сребреница, где је мучен и малтретиран. У Кравици је заробљен Костадин Поповић и одведен у исти затвор, где је умро од повреда нанесених честим батинама. Слично је прошао и рањени припадник МУП-а РС Миломир Ђукић.


Убијања и етничко чишћење у Скеланима

Након што су јединице ТО Сребреница етнички очистили готово сва српска села на подручју Братунца, Сребренице и поједина места око Зворника, Милића и Власенице, штаб којим је руководио Насер Орић одлучио се и на етничко чишћење српских села око Скелана. У раним јутарњим часовима 16. јануара 1993. јединице ТО Сребренице су извршиле широк и систематичан напад на десетак слабо брањених села из више праваца: нападом из правца Кушићи – Жабоквице руководио је лично Насер Орић, а из правца Костоломци – Ћосићи нападом је руководио Зулфо Турсуновић, док је напад на Калиманиће предводио Един Алић. Цивилно српско становништво, које су браниле слабо наоружане сеоске страже, нашло се у окружењу готово са свих страна. Једини излазни пут водио је према Србији преко моста на Дрини. Они који нису успели да пређу реку убијени су у селима, а неки су заробљени и одведени у логор – затвор у Сребреницу.

Чињеница која упућује на то да је напад Орићевих јединица био систематичан у циљу уништења Срба као етничке групе на простору Скелана, јесте и дејствовање снајпера и убиства српских цивила на мосту на Дрини, као и убијање цивила који су покушавали да се спасу пливајући преко реке. Један од снајпериста који се посебно "прославио" у убиствима цивила на мосту био је, према исказима већег броја сведока Орићев блиски сарадник Сафет Омеровић Миш. За свега неколико сати 16. јануара на мосту и по скеланским селима убијено је 67 људи, од којих је већи број масакрирано. У документима уз извештај МУП-а РС приложена су 24 обдукциона записника које је потписао др Зоран Станковић са београдске ВМА, из којих се види да Орићеви војници нису имали милости ни према деци: хладнокрвно је убијен шестогодишњи дечак Александар Димитријевић из Скелана, док је његов рођени брат једанаестогодишњи Радисав тешко рањен и од последица рањавања је преминуо. Међу жртвама се налази и 15 девојака, жена и старица: најмлађа је Митра Ристић (19) из Кушића, а најстарије су Радослава Ковачевић (78) из Стајића и Даринка Митровић (78) из Кушића. Убијено је и осам мушкараца старијих од шездесет година, међу којима је најстарији 78-годишњи Видосав Трифуновић из Скелана, а најтеже је страдала скеланска породица Ранкић у којој је убијено шест мушкараца: Новица (50), Драгомир (50), Миломир (46), Радиша (31), Тадија (63) и Драгомир (53).

У том нападу већи број цивила су рањени док су бежали пред Орићевим и Турсуновићевим војницима преко Дрине. Међу тим рањеницима је и дванаесторо жена и деце, од којих су неки данас тешки инвалиди. Орићеви војници заробљене цивиле су остављали у животу само ако су им били потребни за размену, у супротном суђено им је по кратком поступку. Тако су 23. јануара на брду Јовик изнад села Калабаче код Шековића пронађена тела супружника Милоша (60) и Видосаве (64) Гајић, који су одведени живи из Калабача током напада ТО Церска на то место, 27. новембра 1992. Обдукцијом је утврђено да је Милош убијен тако што му је испаљен метак у главу, док је Видосава задављена марамом.


Страдање у логорима и затворима

Од самог почетка оружаних сукоба 1992. године па до јула 1993. године, на подручју које су контролисали припадници ТО Сребреница под командом Насера Орића и Хакије Мехољића у неколико затвора-логора држани су ухапшени и заробљени српски цивили и војници. Кроз те објекте након хапшења или заробљавања прошло је на стотине људи, већина је преживела неки од видова психо-физичке тортуре, али су неки касније преминули од последица, док су неки остали инвалиди. Неколико десетина их је страдало у самим логорима. Подсећања ради Насер Орић проглашен је одговорним за убиства шест заточеника у логорима-затворима у Сребреници, иако постоје докази да је само у тим објектима смртно страдало најмање десет особа услед мучења и нечовечног поступања: Љубица Гагић, Драган Илић, Јаков Ђокић, Бранко Секулић, Драгољуб Кукић, Милисав – Мићо Миловановић, Костадин – Којо Поповић, Миломир Ђукић, Богдан Живановић и Стојан Крсмановић. Орић је, међутим, само једна од одговорних особа за убиства и нечовечно поступање у тим и другим случајевима у логорима под контролом ТО Сребреница. Навешћемо само неке од најупечатљивијих примера, укључујући и нека убиства у затворима за које је Орић већ осуђен у Хагу и за које ће, судећи према сведочењима преживелих заточеника, морати да одговара још најмање неколико особа, међу којима су најистакнутије Зулфо Турсуновић и Хакија Мехољић.

Прво масовно заточење Срба догодило се почетком маја у селу Чумавићи. Међу 34 становника који су држани у изолацији око месец дана била су и деца у доби од три до 13 година и више старих и изнемоглих лица. Они су, по личној наредби Насера Орића, предали ловачко оружје које су имали, али ни то их није спасло од малтретирања које је уследило. Да би застрашили мештане, Орићеви саборци нису презали ни од претњи убиством деце. Тако је, према сведочењима мештана Орићев саборац Хајро Бешић изводио из строја трогодишњу Љиљану Вујадиновић и, стављајући јој нож под грло, претио њеном оцу Радомиру да ће заклати девојчицу. Сам Радомир је и физички мучен, а од последица нечовечног третмана преминуо је убрзо након размене.

Остали су имали више среће јер су били потребни Орићу и Мустафићу за размену, па су премештени у зграду "Пилићарник" у Горњим Поточарима, преуређену у логор. Према сведочењима двојице заточеника, једног дана испред логора доведен је Божидар Ковачић (53), учитељ родом из братуначког села Тегари: "Испред логора Ковачић је био испитиван и тучен, а затим је уведен у једну од просторија у ‘Пилићарнику’ одакле су се ускоро зачули његови јауци. Након тога јауци су утихнули", испричао је један од заточеника. Тада или нешто касније Божидар Ковачић је убијен, а његово тело до данас није пронађено. Има озбиљних назнака да је и у тај "нестанак" упућен Насер Орић. "Док сам боравио у затвору у Сребреници Насер Орић је једном приликом дошао и упитао ме да ли знам Божидара Ковачића, учитеља из Факовића, а онда ми рекао да се Божидар обесио о кваку врата затвора у Сребреници", сведочио је Славољуб Жикић (57), један од заточеника. Жикић је и сам у више наврата тешко претучен, а био је сведок и тортуре над још неколико заточеника. Међу онима који су га мучили и тукли, Жикић је препознао и Сабахудина Омеровића, који је данас запослен у Јединици ДГС-а БиХ у Сребреници.

Ништа боље нису прошли ни заточеници у згради Основног суда у Сребреници. Након што је десет мештана села Међа заробљено приликом напада на то село, најпре су их затворили у једну кућу у муслиманском селу Гребен. Месец дана касније Неџад Бектић одводи у Сребреницу заточенике Даницу, Милеву, Анђу, Љубицу, Петра и Цвијетина Гагића, те још четири мушкарца. Сви они били су заједно затворени више од два месеца у истој просторији величине два и по са два метра, без основних хигијенских услова. "У просторији није било лежаја, па смо спавали на поду без покривача. Подвргнути смо били физичком злостављању и нехуманим поступцима стражара, односно других лица уз помоћ стражара. У просторију је долазио лично и Насер Орић и Зулфо Турсуновић, а један од стражара био је Нурија Ђозић. Турсуновић је у логору физички злостављао и тукао Велимира Симеуновића, старца од 71 године, као и Петра и Цвијетина Гагића. Љубицу Гагић је једном приликом ухватио за косу и њеном главом ударао у зид затворске просторије, услед чега је задобила повреде на глави које су крвариле. Након физичког злостављања у логору Љубица је извршила самоубиство, тако што је из своје торбе извадила есенцију и попила. Наступиле су тешке телесне повреде у организму, по њеном лицу и по грудима, па смо ми остали заточеници од стражара тражили да јој се укаже лекарска помоћ. Али, никаква помоћ није дата, услед чега је Љубица Гагић наочиглед свих присутних преминула у нашој просторији. Сутрадан су дошли стражари и рекли да по наредби команде носе Љубичино тело да га сахране на Градском гробљу у Сребреници", описао је током истраге стравичне догађаје један од заточеника.



Силовања и батињања

У зони непосредне одговорности ТО Церска у месту Роваши основан је импровизовани логор. Била је то, према опису преживелих заточеника, обична штала од бетонских блокова прилагођена за затварање људи. У логору је од последица батинања умро Душан Честић (55) из села Корјен код Шековића . У штали су били још заточени Радо Пејић (46) из Гобеља код Власенице, Бранко Секулић (25) из Дубочког код Милића који је заробљен као рањеник, те Јаков Ђокић (20) из Калабача код Шековића, као и малолетни Драган Илић (17) из Вукшића код Милића и тридесетшестогодишња А.О. из околине Зворника.

Та жена је већ прошла пакао логора који су држали припадници муслиманске ТО Бајрићи у истоименом селу код Зворника. Реч је, заправо о подруму једне приватне куће која се налазила недалеко од команде ТО Бајрићи. А.О. је ту била заточена од 18. септембра до 4. октобра 1992., а за то време била је силована више пута, чак и упркос томе што је команди ТО Бајрићи било познато да је у трећем месецу трудноће. За силовање ове Српкиње директно се сумњичи Адем Костјеревац из зворничког села Јошаница, који данас има 45 година и стално је настањен у једном граду у САД. Услед силовања, А.О. је имала побачај а приликом њега није јој пружена медицинска помоћ, иако је имала јако крварење. Крварење је зауставила тек уз помоћ неких крпа које јој је донела једна мештанка муслиманка. Њу је у логору често испитивао Џевад Демировић звани Гумени. За време једног испитивања Демировић је ударао њеном главом о дрвено коље због чега је задобила више повреда у пределу главе. Са том женом у логору једно време био је заточен и Ненад Лукић (30) из села Рашево: "Доведен је са рукама завезаним жицом, у цивилном оделу и без обуће на ногама, након што су га заробили припадници ТО Церска. У том затвору провео је два дана а онда су га три војника ТО Церска са упереним пушкама извели и у непосредној близини тукли. Слушала сам његове јауке све док нису утихнули негде око поноћи. Питала сам стражара шта је било са Ненадом Лукићем, а стражар је одговорио да је он завршио и при том почео да повраћа вероватно од призора који је видео", сведочила је А.О.

Крај њеним мукама није се назирао ни када је 10. октобра пребачена у логор у Ровашима. Према сведочењима преживелих заточеника, ту жену је један од стражара једном приликом ошамарио и ударио ногом у стомак услед чега је изгубила свест. "Сви заточеници су свакодневно тучени, а највише је тучен рањени Бранко Секулић, и од стражара и од других припадника муслиманске националности која су могла без проблема ући у логор. Стражар Вејиз (Мује) Бјелић касно ноћу више пута је изводио А.О. и силовао је, пријетећи јој да то не сме никоме рећи иначе ће бити ликвидирана", сведочио је један од заточеника у Ровашима. Дана 26.1.1993. из тог логора заменик команданта оружаних снага ТО Сребреница Зулфо Турсуновић преузео је петоро заточеника и са својим војницима лично их спровео у затвор-логор у згради полицијске станице Сребреница, а потом у зграду бивше ТО Сребреница иза зграде Основног суда. У наведеном логору било је још заточеника који нису имали ништа боље услове него што су постојали у Ровашима. Напротив. Према њиховом сведочењу од последица тортуре у логору у Сребреници умрли су заточеници који су ту доведени из Роваша: Јаков Ђокић, Бранко Секулић и малолетни Драган Илић. До размене у марту 1993. године преживели су само Радо Пејић и А.О.

У импровизованим логорима у Сребреници нестао је и Миломир Ђукић (21), полицајац који је рањен и заробљен у нападу Орићевих јединица на Кравицу на Божић. Према више сведочанстава, Ђукић је прво лечен у болници у Сребреници, а затим је затворен у један од логора али му се убрзо изгубио сваки траг. Штавише, током 1993. породица тог младића ступила је у контакт радио-везом са Насером Орићем тражећи размену, али, упркос Орићевој потврди да је Миломир Ђукић заробљен, до размене никада није дошло. Његови сапатници у сребреничким затворима уверени су да је младић одведен из логора и убијен.

На истим местима биле су заточене и заробљене жене и мушкарци са подручја Скелана. Стана Митровић (17) из Кушића, Миленија Митровић (43) из Жабоквица, Илија Ивановић (31) из Костоломаца и Милија Обрадовић (61) преживели су психичку и физичку тортуру. Старац Богдан Живановић (63) из Скелана умро је у логору од последица батињања, а његово тело до данас није пронађено. Ништа боље није прошао ни 66-годишњи Стојан Крсмановић из Реповца код Братунца. Тај несрећни човек оштећеног слуха крајем јула 1993. буквално је залутао на подручје под контролом ТО Сребреница. Чим је Стојан заробљен одмах је и претучен а потом пребачен у сребреничку болницу. Међутим, само два дана касније, тачније 27. јула у три часа изјутра убијен је хицем из пиштоља док је лежао у болничком кревету. Према исказима сведока, за то убиство директно се сумњичи припадник ТО Сребреница Емир Халиловић.



Перспективе истраге

Судећи по досадашњем току истраге за ратне злочине над Србима на подручју регије Бирач, до краја ове године у Окружном тужилаштву у Бијељини могле би бити подигнуте једна или две оптужнице против припадника муслиманских војно-полицијских снага у Сребреници. Према незваничним сазнањима `Новог Репортера`, први међу кандидатима за оптужење је Зулфо Турсуновић, заменик команданта Штаба оружаних снага у Сребреници Насера Орића. Следећи на листи кандидата за оптужење су Хакија Мехољић, Сафет Омеровић Миш и Неџад Бектић, а иза њих следи дуги низ њихових командира и војника од којих су само неки поменути у овом серијалу "НР". Да ли ће доћи до оптужења Насера Орића и пред органима у БиХ, за сада је тешко говорити. То ће, пре свега, зависити од способности и спремности домаћих тужилаца да се ухвате у коштац са "сакатом" хашком оптужницом против Орића.



Узрок и последица

У јулу 1995. године као реакцију на бројне злочине над Србима генерал Ратко Младић наредио је ослобађање Сребренице. Без дотадашње заштите УН, муслимански злочинци разбежали су се по шумама око града. Свесни својих злочина  нису смели да чекају Србе у граду где су остали само цивили.

Српска војска гонила је терористе од којих су многи погинули у борбама. Један број убица је нажалост успео да се домогне територије под контролом Алије Изедбеговића. Највећи број муслимана погинулих током операције ослобађњења Сребренице погинуо је у борбама током пробоја, један мањи број је стрељан после заробљавања као одмазду за монструозне злочине који су починили муслимани над Србима. Том приликом неспорно се догодио злочин над ратним заробљеницима.

Догађаји из јула 1995. године директна су последица геноцида који су муслимани под командом Насера Орића вршили над Србима током рата. Ово је неко морао да изговори: Да није било злочина Орићевих монструма над Србима данас не би постојало муслиманско гробље у Поточарима!


(Правда) (http://www.pravda.rs/2015/07/13/ovo-mora-da-se-kaze-da-nije-bilo-ovih-zlocina-nad-srbima-danas-ne-bi-bilo-groblja-u-potocarima/)


Наслов: КРВАВИ РАФАЛ ШИПТАРА ОДУЗЕО ИМ ЈЕ ЖИВОТ
Порука од: Гога Август 13, 2015, 23:13:33
КРВАВИ РАФАЛ ШИПТАРА ОДУЗЕО ИМ ЈЕ ЖИВОТ:
 Овако су шиптарски терористи убили српску децу


И после 12 година нема одговора на питање ко је рафалом прекинуо детињство деце која су се купала на Бистрици, 500 метара од центра села Гораждевца код Пећи у регији коју си обезбеђивали италијански војници Кфора.


(http://www.pravda.rs/wp-content/uploads/2015/08/Ubijena-deca-u-Gorazdevcu-620x350-450x254.jpg)
Да ли су српске жртве мање важне? (Фото: Принтскрин Танјуг)



У време наводног мира и у присуству више хиљада наоружаних војника Кфора и бројних међународних полицајаца албански екстремисти су рафалом из аутоматског оружја 13. августа 2003.године пуцајући на осамдесетак дечака и девојчица која су се купала на Бистрици убили Пантелију Дакића (12) и Ивана Јововића (19) и тешко ранили Марка Богићевића (12), Драгану Србљак (13), Богдана Букумирића (14) и Ђорђа Угреновића (20).


За овај монструозни злочин нико није одговарао.



Заменик портпарола канцеларије Тужилаштва у Пећи Екрем Љутфиу је рекао да је "наведени предмет био у надлежности тужиоца Еулекса Аленке Рразингер и да је тужилац 9. фебруара 2011.године одбацио кривичну пријаву због недостатка доказа".

Родитеље деце страдале у овом незапамћеном злочину су "после дугогодишњег мучења по судовима и преузимања случаја од Унмик-а, позвали надлежни из Еулекса" крајем децембра 2010. када им је речено да "Еулекс не може да води истрагу јер нема довољно аргумената".



Милисав Дакић отац убијеног Пантелије Дакића, тврди да је на "основу података којим се располаже, а и према његовим личним сазнањима убица идентификован, али да сви ћуте укључујући и нашу државу".

– Када нас је Еулекс позвао како би нас обавестио да се услед недостатка доказа прекида истрага, тражио сам предмет који је датумски обухватао 4 године, неких хиљаду страница, изјава, обдукцијских налаза, све сам то прегледао и пронашао да је једно лице ухапшено, на основу лажних изјава које је давало, међу тим папирима је било изјаве наше полиције која такође упућује на исто лице. Али сви ћуте, тада Унмик, сада Еулекс као и наша држава. Госпођа која је затворила случај из Еулекса ме је упутила на косовске институције, где су ми рекли да они ништа не могу да ураде, Еулекс је тај на основу чијег евентуалног откривања убице, они могу да делују – рекао је Дакић који сматра да је и "немар наше државе и незаинтересованост за овај случај допринео одлуци Еулекса".



Према речима Сенке Јововић, мајке убијеног Ивана Јововића Еулекс је родитељима саветовао да уколико имају средства сами наставе истрагу, да ангажују адвоката.

– Врана врани очи не вади. Они су одмах знали ко је то урадио, али неће да кажу, свих ових година нас нису обавеставали о напретку истраге или било чему, само су нас позвали да кажу да је истрага обустављена, нико нам није ни понудио помоћ ни помогао чак ни у правном смислу – рекла је за Сенка.

Еулексов тужилац је званично обуставио истрагу убиства деце у Гораждевцу 25.децембра 2010.године "јер полицијска истрага није довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених".



Родитељима је саопштено да "Еулекс не може да води истрагу јер нема довољно аргумената" као и то да "свака званично обустављена истрага у сваком тренутку може бити поново отворена уколико се тужиоцу на располагање ставе нове информације које би потенцијално могле да истрагу покрену напред".

Данас ће се парастосом у Цркви рођења Пресвете Богородице који ће служити епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски и локални свештеник Ненад Наспалић и поменом на локалним гробљима обележити 12 година од убиства Пантелије и Ивана.

Како је саопштено из Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, парастосу и помену присуствоваће заменици директора Канцеларије Жељко Јовић и Душан Козарев.


(Правда) (http://www.pravda.rs/2015/08/13/krvavi-rafal-albanaca-oduzeo-im-je-zivot-ovako-su-albanski-teroristi-ubili-srpsku-decu/)



***



Годишњица убиства српске деце која су се купала на реци Бистрици крај Гораждевца,
 морала би да буде обележавана широм Србије,
али за ових 12 година то ни једном није био случај.
 Србија данас тражи правду за шиптарску браћу Битићи,
терористе какви су и ову децу убијали!


(http://4.bp.blogspot.com/-G93XZEcD1O4/U-vKf-QW00I/AAAAAAAABs0/xuxIyj8LpoU/s1600/gracanica_protest.jpg)



(http://2.bp.blogspot.com/-73xgaMVf2tE/U-vLKDixumI/AAAAAAAABs8/0EwVbDWHCUw/s1600/bukumiric.jpg)



(http://3.bp.blogspot.com/-sRnhfenZ23w/U-vLKIoajYI/AAAAAAAABtI/OhlmAhPafOg/s1600/goraz01.jpg)


(http://2.bp.blogspot.com/-cwXF1bgZ298/U-vLKMUzq_I/AAAAAAAABtA/SH1ho7qNkpU/s1600/goraz03.jpg)


(http://2.bp.blogspot.com/-qgQzsi_B1uU/U-vLK8vTfLI/AAAAAAAABuc/fJEeyUy9XXA/s1600/goraz05.jpg)


(http://2.bp.blogspot.com/-3sncAT_BVLM/U-vLLAgL89I/AAAAAAAABtM/ggCojHCn85g/s1600/goraz06.jpg)


(http://3.bp.blogspot.com/-sauGhVk8MWg/U-vLL5FAyUI/AAAAAAAABtQ/uz1eQbU_0l4/s1600/goraz07.jpg)


(http://4.bp.blogspot.com/--8XjvfX53jg/U-vLM9-qOGI/AAAAAAAABtg/aC38oSCw-ns/s1600/goraz09.jpg)



(http://1.bp.blogspot.com/-kPc-OzuUBHA/U-vLN4VnBrI/AAAAAAAABto/u_FqtpE7yns/s1600/sahrana_ivan2.jpg)


(http://3.bp.blogspot.com/-407cikNBFio/U-vLOAs1isI/AAAAAAAABts/EAr1CijZyN8/s1600/sahrana_pante3.jpg)




(http://1.bp.blogspot.com/-KlF1jW0x2y0/U-vLO9GXZKI/AAAAAAAABt4/52bpraIGtRs/s1600/sahrana_pante4.jpg)


(http://2.bp.blogspot.com/-1_yiWYVsm_Y/U-vLPL09c9I/AAAAAAAABt8/rifzWTGcHu8/s1600/sahrana_pante7.jpg)


(http://2.bp.blogspot.com/-n4C03ly4Kow/U-vMvUs7erI/AAAAAAAABuo/s77OuYZNUNw/s1600/gchildren.jpg)

(http://1.bp.blogspot.com/-q2o-qeEPQ60/U-vNIKNZuWI/AAAAAAAABvA/-8Su3WowH0c/s1600/gorazdevac-sahrana-dece.jpg)

(http://1.bp.blogspot.com/-RwGl_2g_-q0/U-vNH1miTTI/AAAAAAAABuw/f7SiCvTb9Cg/s1600/gorazdevac-crkva-brvnara-svetog-jeremije.jpg)


(http://2.bp.blogspot.com/-nJ-3LyLiG7Y/U-vNIKgYBdI/AAAAAAAABu0/g5H2MLx5jK8/s1600/gorazdevac-kosovo-i-metohija.jpg)


(КМНовине) (http://www.kmnovine.com/2015/08/gorazdevac-deca.html)







Наслов: ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА БАЊАЛУЧКИХ БЕБА:
Порука од: Гога Мај 21, 2016, 03:58:25
ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА БАЊАЛУЧКИХ БЕБА:
 На души носе 12 белега


У БАЊАЛУЦИ су обележене 24 године од страдања 12 бањалучких беба. Свечано, поносно, али разочарани у правду, породице и представници институција Републике Српске поклонили су се најмлађим херојима Српске. Венци и сузе су се смењивали над спомеником "Живот" у центру Бањалуке, који стоји поносно као подсетник на страдале бебе, али и сву децу која су изгубила живот у протеклом рату.

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2016//05/20n/rs%20Polaganje-vijenaca_620x0.jpg)

Присетили су се окупљени и 13. бебе Слађане Кобас која је као "тринаеста звездица" умрла 2005. године. Присетили су се окупљени и Марка Мрдаковића, "четрнаесте зведице", који данас живи са тешким физичким и менталним оштећењима.

- Наша деца би ових дана славила 24. рођендан. Неки би били вероватно доктори, адвокати, спортисти, али судбина је била окрутна према њима - каже за "Новости" Жељка Тубић, једна од мајки настрадалих беба.

- Никада се нећемо помирити да за овај стравичан злочин нико није кажњен, нити је сносио одговорност. Очекујемо и да ће кад-тад бити могуће поднети тужбу против Савета безбедности УН, јер су они увели санкције и због њих у бањалучку болницу није могао бити допремљен кисеоник за нашу децу у мају 1992. И због њих су наша деца умирала, једно по једно у наредним данима - каже Жељка, која је и секретар Удружења "12 беба".

Према њеним речима, захвална је Републици Српској, јер је 22. мај сврстан у значајне датуме историје Републике Српске и поручује да није добро што се овај датум помиње само једном годишње.

- Требало би бар у мају и јуну, кад се трагедија одигравала, да наставници организују да ђаци пишу саставе о тој теми, да забележе своја запажања о томе - сматра Тубићева и додаје да можда ова трагедија неће бити забележена у уџбеницима, али треба да буде запамћена, како се не би поновила нигде у свету.

Председник Републике Српске Милорад Додик најавио је да ће следеће године, на дан кад је умрла прва од 12 бањалучких беба, у свим школама у Српској један школски час бити посвећен том страдању.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2016//05/20n/rs%20Polaganje-vijenaca1.jpg)

- Као друштво имамо ту одговорност - рекао је Додик и нагласио да се сећању на овај догађај мора приступити на посебно осетљив начин, да то не буде само дан окупљања пред спомеником, већ да младе генерације сазнају о страшним данима за цели један народ.



КОРИДОР ЖИВОТА

ШЕСТ дечака и шест девојчица, прерано рођених, који су били смештени на одељењу интензивне неге бањалучког породилишта умрло је од 22. маја до 19. јуна 1992. због недостатка кисеоника у инкубаторима. Иако је кисеоник био спреман да се допреми из Београда авионом, Савет безбедности УН забранио је летове над територијом БиХ, уз претњу да ће сви авиони бити оборени.

Смрт беба у Бањалуци био је један од главних повода за акцију Војске Републике Српске познату као "Коридор живота", која је спроведена у лето 1992. године. У тој акцији у року од десетак дана преко Посавине омогућена је веза Бањалуке са Србијом.


ПОЈ СЛАВУЈА

ТУБИЋЕВА наглашава да чувању од заборава ове историјске трагедије доприноси и документарни филм снимљен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске "Дах живота".

- Овај филм, заједно са књигом Радомира Радовића "Пој славуја", јесте документ, који доприноси сећању на овај догађај - наводи Тубићева.

(С.Мишљеновић, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:606328-%D0%93%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%A8%D0%8A%D0%98%D0%A6%D0%90-%D0%A1%D0%A2%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%90%D0%8A%D0%90-%D0%91%D0%90%D0%8A%D0%90%D0%9B%D0%A3%D0%A7%D0%9A%D0%98%D0%A5-%D0%91%D0%95%D0%91%D0%90-%D0%9D%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B5-12-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0)



Наслов: Дан када је Хрватска протерала Србе
Порука од: Гога Август 05, 2016, 15:30:14
Дан када је Хрватска протерала Србе


Годишњицу хрватске војно-полицијске акције `Олује` Србија другу годину заредом обележава као Дан сећања на све прогнане и убијене Србе.

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2016/08/oluja-16.jpg)

И док се овде у тишини тугује, Хрватска дан када је у својој држави готово потпуно очистила територије на којој су Срби вековима живели слави као Дан победе, Дан домовинске захвалности и Дан бранитеља.

Ова годишњица још је тежа, будући да се потоњим збивањима у Хрватској и изјавама њених званичника, прогнаним Србима шаље порука да им повратка нема, а онима малобројним који су тамо остали да су непожељни.

...

Удружење Срба из Хрватске саопштило је да се од завршетка рата, иако се на изборима у Хрватској мењала власт, однос према Србима није променио. Констатовано је и да Срби у Хрватској у последњих 20 година спадају у најугроженије националне мањине на свету.

Операција `Олуја` почела је у зору 4. августа и трајала до 9. августа 1995. године. Била је то добро испланирана акција протеривања целокупног српског становништва. Српски народ није стигао да покупи ни најосновније ствари, гледало се само како да се спасе жива глава, а и то је било тешко, јер су колоне уплашених људи, које су бежале пред војском, на путу спаса, бомбардовали хрватски авиони.

Око  2.000 људи, цивила, погинуло је у овим колонама. Хрватска овакву акцију слави као "бриљантну војно-полицијску акцију", иако сви релевантни подаци и документа, и на српској и на хрватској страни, јасно сведоче да је реч о ратном злочину и удруженом злочиначком подухвату, како је то у оптужници квалификовао Хашки трибунал.

Србима није имао ко да помогне, мада је подручје на коме је изведена „Олуја” било под заштитом Уједињених нација. Одлука о нападу на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Републику Српску Крајину, донета је на острву Бриони на предлог тадашњег команданта сектора југ хрватских оружаних снага генерала Анте Готовине.

Готовина је пред хашким судом прво осуђен због злочина у `Олуји` на 24 године затвора, али је потом потпуно ослобођен. На том састанку хрватски председник Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ `Олује`, поручивши да треба нанети "такве ударце Србима да практично нестану с ових простора".

Циљ који је Туђман поставио практично је и остварен. Према доступним подацима, у `Олуји` је учествовало 150.000 војника Хрватске војске и 25.000 војника Армије БиХ, што је укупно 175.000 војника наспрам 27.000 војника Војске РСК.

Осим модерног наоружања, Хрватска војска је имала свеобухватну помоћ САД и НАТО-а, Срби су рачунали на помоћ Србије и Републике Српске, али је она изостала. Нису имали никакве шансе да се одбране. Тако су кренуле колоне људи према Републици Српској и Србији. На том путу многи су остали, покошени бомбама и рафалима.

Цитат


Веритас: На евиденцији несталих – 837 особа

Ни данас нема сасвим прецизних података о жртвама `Олује`. Документационо-информативни центар Веритас саопштио је да се у евиденцији ове организације налазе имена 1.856 погинулих и несталих Срба током и после акције, од чега је до сада расветљена судбина 1.019 особа. На евиденцији несталих води се још 837 особа, од чега 613 цивила, међу којима је 308 жена. Хрватски Хелсиншки одбор за људска права тврди да је током ове акције погинуло укупно 677 цивила. Различите су и процене колико је Срба прогнано и оне се крећу од 220.000 до 340.000.

(Аутор: Мирјана Чекеревац, Политика) (http://www.politika.rs/scc/clanak/360677/Dan-kada-je-Hrvatska-proterala-Srbe)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Октобар 06, 2016, 19:57:45
У Сиску, у суботу, сећање на убијену децу Козаре



(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2017/02/sisak-deciji-logor-.jpg)


Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине Сиска у суботу на Дечјем гробљу у Сиску организују Дан сећања на жртве јединог концентрационог логора за децу у Другом светском рату.

У овом логору је од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. било заточено 6.693 малишана, Срба са Козаре, Баније, Кордуна и Славоније. Према непотпуним подацима ту је страдало око 2.000 деце.

Усташко-немачки логор у Сиску основан је по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено звао Прихватилиште за децу избеглица. Логор је основан под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке наџорне службе, а налазио се у неколико објеката у граду.

Деца, чак и она стара само неколико месеци, у неусловним зградама су углавном лежала само на танком слоју сламе без покривача.

У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и децу. Тамо је током августа и септембра 1942. од родитеља, који су одабирани за присилни рад у Немачкој, одузето 3.971 дете.

(http://www.sisak.info/wp-content/uploads/2013/09/logor-sisak1.jpg)

И поред неколико људи добре воље који су покушали да спасу што више малишана, попут Диане Будисављевић, Јана Коха, Вере Лукетић, Драгице Хабазин, Љубице и Вере Бецић, др Камила Бреслера, Анте Думбовића, деца из овог логора су свакодневно умирала.

На споменику на дечјем гробљу стоји податак да је на том месту сахрањено око 2.000 деце, али због изостанка било каквог систематског истраживања после завршетка Другог светског рата, није могуће са сигурношћу утврдити ни приближно тачан број умрлих.


***

Лака им земља! Мали анђели!

Сви смо изгледа и њих ЗАБОРАВИЛИ!!!







Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Фебруар 17, 2017, 02:42:39
Годишњица трагедије аутобуса код Подујева:
 За 12 мртвих Срба без правде већ 16 година


(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2017/02/zlocini-na-KiM.jpg)


ПАРАСТОСОМ у Цркви Свете Петке у Лапљем Селу у четвртак је обележено 16 година од минирања аутобуса "Ниш-експреса" у Ливадицама код Подујева, када је погинуло 12, а повређено 43 Срба. Злочин, један од најтежих по доласку међународне заједнице на КиМ, догодио се када је први од шест аутобуса са расељеним Србима у пратњи Кфора, кренувши на задушнице, нагазио на експлозив постављен у пропусту испод пута.


(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2017/02/Zlocini-na-KiM-autobus-NIS-PODUJEVO.jpg)

Гордана Ђорић, једна од преживелих путница из аутобуса, нам је рекла да никад неће заборавити породицу која је седела одмах иза возача: са мајком Снежаном (27) и оцем Небојшом (29) био је и двогодишњи Данило, који је освојио симпатије свих путника. Сви су настрадали.

- Чињеница да 16 година међународне организације и привремене институције самоуправе у Приштини нису у стању да пронађу и казне налогодавце и извршиоце напада на аутобус "Ниш-експреса" код Подујева обесмишљава сваку причy о владавини права и демократије на Косову и Метохији - наводи се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

(Д.З.) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:650322-%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%83%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%97%D0%B0-12-%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-16-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0)



Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Март 17, 2017, 04:12:20
ТРИНАЕСТ ГОДИНА ОД ПРОГОНА СРБА СA КИМ:
Протерано око 4.000 људи, запаљено више од 30 верских објеката

Данас се навршава 13 година од мартовског насиља над Србима на Косову и Метохији када су Шиптари протерали нешто више од четири хиљада Срба из својих кућа и запалили преко тридесет верских објеката


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017//03/16/kosovo-igor_620x0.jpg)
Црква светог Николе у Приштини после мартовског погрома,фото И.Маринковић


У таласу насиља на КИМ тада је убијено 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Шиптара страдало у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.

Повређено је најмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Шиптарима штитећи Србе и њихову имовину.

Порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.

Током мартовских нереда на Косову и Метохији протерано је 4.012 Срба, а већина њих се до данас није вратила у своје домове.

Повод или изговор за погром била је кампања шиптарских медија у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Шиптара из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци, што није било тачно.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2017//03/16/Pogrom%20dozet.jpg)
Са изложбе Памти и подсећај, фото Д.Дозет

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне. Мартовске догађаје на КиМ осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.

Тринаеста годишњица од мартовског погрома биће обележена у петак, у Косовској Митровици полагањем венаца и одавањем поште страдалима на Косову и Метохији 17. и 18. марта 2004. године.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2017//03/16/Pogrom%20dozet1.jpg)
Са изложбе Памти и подсећај, фото Д.Дозет

"Мартовски погром је догађај који не смемо да заборавимо, а наша обавеза је да се са великим пијететом сетимо свих палих жртава, а обележавање истог треба да упозори да се овај догађај не сме поновити," саопштено је из привремног органа општине Косовска Митровица.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2017//03/16/spomenik-istine-tanjug.jpg)
фото Танјуг/Боки

Полагање венаца на спомен плоче Боривоја Спасојевића и Јане Тучев, који су у Косовској Митровици страдали за време мартовског погрома над Србима пре 13 година биће обављено, а венци ће бити положени и на "Споменик истине" у близини главног ибарског моста у овом граду.

Венце ће, како је најављено, положити чланови породица настрадалих, председник Привременог органа општине Косовска Митровица Александар Спирић и представници општинске управе.

У великој сали Дома културе у Грачаници  ће бити одржана Академија посвећена 17. марту 2004. године под називом "Да се не заборави" у организацији Удружења породица косметских страдалника.

(Танјуг) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:655220-%D0%A2%D0%A0%D0%98%D0%9D%D0%90%D0%95%D0%A1%D0%A2-%D0%93%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%9D%D0%90-%D0%9E%D0%94-%D0%9F%D0%A0%D0%9E%D0%93%D0%9E%D0%9D%D0%90-%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90-%D0%A1a-%D0%9A%D0%98%D0%9C-%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-4-000-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-30-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Август 04, 2017, 19:09:31
22 ГОДИНЕ ОД ПРОГОНА СРБА Жртве "Олује" незаборављене




(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017%20II//08/03n/dru-zrtve-oluje_620x0.jpg)


Низ скупова поводом 22 године од прогона Срба из Хрватске. Обележавање Дана сећања у Новом Саду


СРБИЈА и Република Српска присетиће се данас прогона српског народа из Хрватске у августу 1995. На дан када су пре тачно 22 године пристигле прве колоне Крајишника, у новосадском несељу Ветерник биће одржана државна манифестација обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе.

Помен жртвама "Олује", који ће служити патријарх српски Иринеј са архијерејима, биће одржан у 20 часова на терену ФК Ветерник, а обележавању Дана сећања присуствоваће председници Србије и РС Александар Вучић и Милорад Додик. Комеморативној церемонији претходиће састанак шефа државе с представницима Срба из региона.

Састанку ће поред председника Вучића и Додика присуствовати патријарх Иринеј, председница Владе Ана Брнабић, покрајински премијер Игор Мировић, министри...

- Дан сећања се обележава у Новом Саду, јер је то град који је примио велики број прогнаника из Крајине који су се ту трајно населили. Насеље Ветерник тако је постало симбол страдања српског народа у Хрватској, али и његовог новог почетка у Србији - кажу у Министарству за рад, борачка и социјална питања које је организатор Дана сећања.

Помен жртвама хрватске војно-полицијске акције "Олуја" одржаће се, по дугогодишњој традицији, сутра у Цркви Светог Марка у Београду као и у другим градовима Србије. Парастоси ће бити служени широм Републике Српске, а Митрополија црногорско-приморска са српским удружењима осмислила је пригодан програм у више градова Црне Горе.

Како се прецизира у саопштењу Комесаријата за избеглице и миграције - током "Олује" је из својих домова протерано више од 200.000 крајишких Срба, а живот је изгубило, или се води као нестало, више од 2.000 људи.

- Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а Хрватска чини све да се он никад и не деси, непрестано стварајући тензије и распирујући национализам - наводе у Комесаријату.

Идеја државног обележавања годишњице "Олује" је сећање на акцију хрватске војске и полиције, уз прећутну сагласност међународне заједнице, када је за свега неколико дана са својих огњишта протерано више од четврт милиона људи. На тај начин готово потпуно етнички су очишћене северна Далмација, Лика, Банија и Кордун.



БЕЗ ПРЕСУДА ЗА ЗЛОЧИНЕ

ОД заврштка рата у Хрватској прошле су 22 године, али нема спремности да се казне они који су чинили злочине против Срба - подсећају у Коалицији удружења избеглица.

- Иако се Хрватска обавезала уговором о приступању ЕУ новембра 2011. да ће процесуирати све ратне злочине пуних пет година на том плану се није десило ништа - наводи Миодраг Линта.

http://www.youtube.com/watch?v=nMM33VhN-ss



Цитат
РУЖИЋ У КРАЈИНИ

МИНИСТАР државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић објавио је на свом твитер налогу фотографије из посете Србима у Хрватској, где поново борави на годишњицу хрватске војно-полицијске акције "Олуја". Написао је: "Свети Илија, Грачац, Велика Попина, Книнска тврђава, Срб... морају постати наша свратишта, а не стратишта. Увек разум, никада заборав".



(Р.Др, НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:678993-Zrtve-Oluje-nezaboravljene)



Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Август 13, 2017, 06:13:28
14 година је прошло од свирепог убиства
српске деце
која су се купала на реци Бистрици крај Гораждевца



Најокрутније убиство деце у Србији:
Два дечака убијена док су се купали на реци, у њих испаљено 78 метака


Помен Ивану Јововићу (19) и Пантелији Дакићу (12), убијенимa у Гораждевцу 13. августа 2003. године, када су непознате особе из аутоматског оружја пуцале на децу док су се купала на Бистрици, биће служен у недељу у цркви Пресвете Богородице и на локалном гробљу.


За злочин у Гораждевцу, у коме су и тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) још нико није одговарао, а Еулекс је услед недостатака доказа затворио истрагу коју је по доласку на Косово преузео од УНМИК.



Парастос ће бити служен од 11.00 у гораждевачкој цркви, а присустоваће и директор Канцеларије Марко Ђурић који ће положити венац на споменик страдалој деци.



Родитељи убијене деце разочарани су што починиоци тог злочина још нису изведени пред лице правде, иако су, како тврде, познати.

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2017/08/Gorazdevac-tt.jpg)

Председник смопроглашеног Косова Хашим Тачи положио је прошле године, први пут, цвеће на споменик убијеним дечацима, и тада је рекао да се заклиње да се никада више неће поновити такви злочини. Тачи је такође обећао да ће радити на томе да се сваки злочин расветли и казни, али и да се утврди судбина несталих.

Нападачи на српску децу која су се купала на реци 500 метара од центра села никада нису откривени упркос обећању тадашњег шефа УНМИК полиције да ће "преврнути сваки комад земље како би нашао убице", а није помогла ни награда од милион евра коју је понудио УНМИК.

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2017/08/gorazdevac.avi.still002.jpg)

УНМИК је после напада у Гораждевцу саопштио да је "непознат број људи из жбуња отворио ватру из 'калашњикова' на групу од око 50 деце и младих, већином Срба из гораждевачке енклаве".

Полиција на Косову саслушала је 75 сведока, међу којима су била и рањена деца. Претресла је 100 кућа. Очеви убијених дечака тврде да се зна ко је пуцао на Ивана и Пантелију и из године у годину понављају да су то рекли и Кфору.

- Није ово обичан злочин, ја разумем да може неко неког да убије, да киднапује, али да пуцаш у 100 голе деце, са 78 метака у два рафала и једном појединачно, то је злочин над злочинима - каже отац убијеног Пантелије Дакића.

Убиство деце осудили су домаћи и страни званичници, а тим поводом одржана је и хитна седница Савета безбедности УН.

У Гораждевцу данас живи око 700 Срба, што је трећина њиховог броја од пре 1999. године.


Убиство у Гораждевцу, спада у један од четири највећа злочина над Србима од доласка међународне мисије на Косово.

Убице су остале некажњене!

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2017/08/gorazdevac-zlocini-sahrana_pante3-.jpg)
сахрана





Пре две године, у серији напада на повратнике у Клини и инцидената у Гораждевцу непознате особе бациле су молотовљев коктел на спомен облежје српским жртвама рата и деци страдалој на Бистрици.

Тада је једино реаговала Епархија рашко призренска која је оценила да је рушењем споменика нанет додатни бол породицама које су изгубиле ближње током рата као и у масакру на Бистрици.

Крајем 2015. године непознате особе пуцале су на споменик и додатно га оштетиле. Канцеларија за Косово и Метохију је након тога у фебруару обновила споменик.

(СрбијаДанас) (https://www.srbijadanas.com/vesti/hronika/14-godisnjica-od-ubistva-srpske-dece-u-gorazdevcu-albanske-ubice-i-dalje-setaju-slobodno-2017-08-12)


Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Март 17, 2019, 13:17:58
15 ГОДИНА ОД АЛБАНСКОГ ТЕРОРА НАД СРБИМА:
 МАРТОВСКИ ПОГРОМ:
Злочин без казне пред очима света


МАРТОВСКИ погром и даље траје... Данас се навршава 15 година од етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17, 18. и 19. марта 2004. године, а одјеци овог злочина трају до данас. Пред међународном војном и цивилном мисијом на Косову и Метохији, оличеном у Кфору и Унмику, догодили су се нечувени терор над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља, као и 8.000 полицајаца УН из 52 земље. И поред тога, нечувено насиље Албанаца према Србима одиграло се пред очима читавог света.


(https://svetigora.com/wp-content/uploads/2019/03/Martovski-pogrom-480x240.jpg)
фото: Радио Светигора

Последице мартовског насиља никада нису саниране, а најтрагичније је то што су поједина места од тада остала без српског становништва, ни пет одсто тада протераних Срба није се вратило у своја места.

Све је почело сензационалистичким, тенденциозним и неистинитим извештавањем албанских, прво електронских, а онда и штампаних медија (што је касније ОЕБС осудио), о утапању два албанска дечака 16. марта у реци Ибар, код села Чабра у општини Зубин Поток, на северозападу Косова и Метохије.



Оркестрирани прогон

Без икаквих чињеница и аргумената за то, приштински медији прогласили су Србе за кривце. Сензационалистичко и лажно извештавање албанских медија да су Срби псима натерали албанске дечаке да скоче у Ибар и утопе се, навело је Албанце да оркестрирано у свим деловима Косова и Метохије физички насрну на Србе, српску имовину и српске цркве и манастире.

Ескалација, како је убрзо доказано од међународних представника, плански припреманог и мотивисаног насиља, прво је почела у Косовској Митровици, а онда у Чаглавици код Приштине, Призрену, Пећи, Ђаковици, Обилићу, Подујеву, Гњилану, Свињару и скоро свим местима јужно од Ибра где су живели Срби.

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2019//03/17/kosov-arhan-marinkovic_620x0_620x0.jpg)




(https://1.bp.blogspot.com/-auCmuFpkw9A/WqxNjKcaubI/AAAAAAAAAgM/IJQlzLDrwEgMWxJyxJ_zM5CvB2Kese1dACLcBGAs/s1600/Cdvg190XIAA1e4u.png)
фото: Нова снага Србије




Кфор и Умник су имали "припремљен" одговор, да су били затечени овако масовним и бруталним насиљем Албанаца над Србима и да је то био разлог њиховог неадекватног и неблаговременог реаговања?! Унмик полиција и Кфор су касније објавили да је у том албанском насиљу над Србима 17, 18, али и 19. марта, учествовало 60.000 Албанаца.



(http://www.novosti.rs/upload/images/2019//03/16n/novina/05-zlocin2.jpg)
Скрнављење светиње у Подујеву


Забележено је да је тада из шест градова и девет села протерано 4.012 Срба. Из Обилића је протерано више од 550 Срба, из Приштине више од 100, Призрена 60, Гњилана 300, Косова Поља 200, из Ђаковице су протеране и четири старице Српкиње, из јужног дела Косовске Митровице протерано је последњих петнаестак Срба са свештенством из храма Светог Саве... Села Слатина код Вучитрна и Свињаре крај Косовске Митровице, са више од 160 домаћинстава, затрта су пред очима Кфора и УН полиције, јер су из њих Срби сви до једног протерани. Одмах накод ескалације, Кфор је Србима у Свињару говорио да није у стању да их заштити, па су њиховим возилима евакуисани и српски део Митровице и Звечан.

Пет старица Српкиња је евакуисано из парохијског дома цркве Свети Никола у Ђаковици, хеликоптером француског Кфора евакуисане су и монахиње из манастира Девич код Србице пред налетом више од 2.000 албанских насилника.


(http://www.novosti.rs/upload/images/2019//03/16n/novina/05-zlocin.jpg)


Немачки Кфор је спасао евакуисањем оклопним и борбеним транспортерима, бежећи уз реку Призренску Бистрицу, монахе из манастира Светих арханђела, који је у потпуности спаљен.



Кфор затечен?

У повратничком српским селу Бело Поље крај Пећи, четрдесетак српских повратника се тискало у парохијском дому јер је стотину Албанаца јуришало на њих. Већ обновљене куће су им запалили. Кад су другог дана насиља, 18. марта, Албанци кренули буквално да их спале у парохијском дому, једна Американка из састава УН полиције пуцањем из пиштоља у ваздух упозорила их је да се не приближавају престрављеним Србима у дому. Но, тај хитац у ваздух није зауставио насилнике, већ су кренули осионије према дому. Американка из УН полиције је онда пуцала у предводника разуларене масе - Албанца, који је пао смртно погођен. Тек тада су насилници стали, а затим је италијански Кфор оклопним возилима, под кишом каменица, евакуисао Србе повратнике из села.

Не желећи да се ставе у улогу због које су дошли на Косово и Метохију, Кфор и Унмик полиција су чак давали савете Србима да напусте своја огњишта - јасно им стављајући до знања да их неће штитити. Голоруки српски народ није имао избора, већ је под претњом албанске разуларене масе морао да крене у бежанију и насилну сеобу.


Последице великог мартовског прогона Срба осећају се и данас, јер ни пет одсто од укупног броја тада протераних се није вратио у своја места. Тако, данас у Приштини има још само 30 Срба, у Призрену 18, Обилићу 20...



Кфор и Унмик су тада објавили да су за мартовско насиље оптужене 242 особе, углавном Албанци, а 157 њих је оптужено пред судијама за прекршаје. Ухапшено је 350 албанских виновника мартовског етнички мотивисаног насиља над Србима, али је мали број њих осуђен и изведен пред лице правде. Као и много пута до сада, организатори су остали ван домашаја закона.

У мартовском етничком насиљу Албанаца над Србима било је више од 954 повређених, међу којима је било више од 40 припадника Кфора, 65 припадника међународне Унмик полиције, као и 58 припадника косовске полицијске службе.

Албанци су уништили 72 возила Унмика. Настрадало је укупно 28 особа. Албанци су убили десет Срба, а усмрћено је још 18 Албанаца (углавном од стране снајпериста Кфора, који су пуцали на оне Албанце који су јавно носили и употребљавали ватрено оружје).

Према званичним подацима ОЕБС, широм Косова и Метохије уништено је и оштећено 935 углавном српских објеката, међу којима десет школа, пошта и домова здравља.


УБИЈЕНИ СРБИ 17. И 18. МАРТА 2004.


Златибор Трајковић (1951) Косово Поље

Ненад Весић (1950) Липљан

Бобан Перић Гњилане

Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица

Јана Тучев (1968)Косовска Митровица

Драган Недељковић (55 година) Призрен

Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца

Борко Столић (1982), син Добрија Драјковце

Душанка Петковић (71) Урошевац

Мирко Лопата Косово Поље


(Зоран Влашковић, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:783382-%D0%9C%D0%90%D0%A0%D0%A2%D0%9E%D0%92%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%9F%D0%9E%D0%93%D0%A0%D0%9E%D0%9C-%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0)

***

(https://static.vesti.rs/slike-3/Povorka-secanjana-zrtve-17-marta-2004-te-na-KiM.jpg)



Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Август 04, 2019, 14:29:08
Двадесет четири године прошло од етничког чишћења
у највећем делу Хрватске,
које се завршило  прогоном Срба из РСК


Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње Републике Српске Крајине почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000.

(http://24sata.info/thumbnail.php?file=news/2009/december/oluja_knin_499896697.jpg&size=article_large)
Фото:24sata.info

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба.

Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица у којем је било више од 200.000 људи.

Мештани су са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору

Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта, углавном данас живе без струје, квалитетне инфраструктуре.  

Цитат
Готовина и Марчак осуђени, па ослобођени

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора. (РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3612464/dvadeset-cetvrta-godisnjica-oluje.html)



Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.

Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.

У акцији "Олуја", која је трајала четири дана, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуо је или нестао 1.861 Србин.

Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.

У Хрватској се 5. август слави као "Дан победе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август, када је 1995. почела акција "Олуја", дан жалости.

Цитат
Oбележавање "Олује" у Крушедолу

Централна манифестација поводом обележавања годишњице хрватске војно-полицијске акције "Олуја" 1995. биће одржана 4. августа у 19 сати код манастира Крушедол на Фрушкој Гори.

Парастос свим жртвама већ од 19 часова служиће патријарх српски Иринеј.


http://www.youtube.com/watch?v=rBGHDaDVZmM

http://www.youtube.com/watch?v=ffxGDbKD1jw



Наслов: Одг: НЕ СМЕМО да заборавимо ове ЗЛОЧИНЕ!
Порука од: Гога Август 05, 2019, 23:24:02
ХРВАТСКА ДАНАС ОВО СЛАВИ:
Потресни снимци из "Олује"



Четвртог дана августа 1995. године, хрватска војска започела је акцију "Олуја", током које је протерано 250.000, а убијено више од 1.800 Срба. Док се у Србији овај датум обележава као један од најтужнијих у историји, одржавањем комеморација и сећањем на страдале и прогнане, званичан Загреб слави као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља.


(http://www.novosti.rs/upload/images/2019a//08/05/oluja-(6).jpg)


Срби, који су избегли из Хрватске током акције "Олуја" 1995. године кажу да ране прогнаних и расељених нису, нити ће икада зарасти . Ипак, у Хрватској највећи егзодус Срба након Другог светског рата посматрају као легитимну војну акцију која је за циљ имала "ослобађање од великосрпског агресора".


Централном манифестацијом испред манастира Крушедол, јуче је у присуству државног врха Србије и Републике Српске одржан парастос и одата пошта страдалима током "Олује". И док су се Срби сећали и оплакивали настрадале, Хрватска је славила.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2019a//08/05/oluja-(5).jpg)

Док су се Срби сећали непрегледне колоне којом су, неки и заувек, напустили своје домове, као и настрадалих, на сплитској риви синоћ су се орили језиви стихови Марка Перковића Томпсона "стићи ће вас наша рука и у Србији" који је одржао концерт.




ПОТРЕСНА СВЕДОЧЕЉА ПРОГНАНИХ

Сећање на готово 2.000 убијених и око 250.000 прогнаних Срба из Хрватске, мучне дане тракторских колона, Петровачке цесте, убијене деце, страдања и злочина, трају већ 24 године.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2019a//08/05/oluja-(8).jpg)

Потресне фотографије и снимци, исповести преживелих, и данас сведоче о ужасима кроз које су прошли док су у колони бежали пред најездом хрватске војске.


Ратни авион хрватског ратног ваздухопловства МиГ-21 је 7. августа 1995. (последњи дан Олује, када је било јасно да ће хрватска војска однети победу) надлетио изнад избегличке колоне српских цивила који су се кретали из правца Доњег Лапца ка Босанском Петровцу. Пилоти хрватског РВ и ПВО су јасно могли да виде да се ради о цивилима, а не о војсци.

У повратку тај авион испаљује неколико пројектила који су усмртили четворо деце, једну девојку, четворо старијих особа... А преко 50 цивила, највише деце је тешко рањено.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2019a//08/05/oluja-(7).jpg)

- Била сам у камиону. Поред маме Ведране, баке и брата Саве било је још људи. Гледала кроз поцепану цераду и у једном тренутку угледала авионе који су летели право на нас. Бака ме је снажно загрлила и тада се проломила страшна бука. Гелери су летели на све стране. Мог брата Саву су погодили у уво, маму у руку, а мене у шаку. Сећам се да ме је неко изнео из камиона. Тада сам видела да ауто у ком су били тата и деда, гори. Бака је плакала на сав глас и држала тату за руку - сведочила је Александра која је као девојчица била у колони коју су хрватски авиони бомбардовали.




Операција Олуја, Избеглице, колона

- Из дубине колоне проламали су се јауци. Хиљаде жена, деце и стараца у тракторским приколицама, у камионима, у запрежним колима бежало је испред граната хрватске војске, не знајући где бежи - једна је од потресних исповести жене из избегличке колоне.

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2019a//08/05/oluja-(2)_620x0.jpg)



БИЛАНС ОПЕРАЦИЈЕ "ОЛУЈА"

У "Олуји" је, према подацима српског Комесаријата за избеглице, протерано 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.


Акција почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на Републику Српску Крајину, а дан касније је хрватска војска ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.

Према званичним подацима, у Републици Хрватској 1991. живело је око 700.000 Срба. Чак 500.000 њих је током и после рата протерано или прогнано, што је око 150.000 породица. Ти људи су за собом оставили куће, станове и земљу. Процена је да су Срби, пре распада Југославије, у Хрватској поседовали око два милиона катастарских парцела или ондашњих честица.


(вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:810415-%D0%A5%D0%A0%D0%92%D0%90%D0%A2%D0%A1%D0%9A%D0%90-%D0%94%D0%90%D0%9D%D0%90%D0%A1-%D0%9E%D0%92%D0%9E-%D0%A1%D0%9B%D0%90%D0%92%D0%98-%D0%9F%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%86%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%92%D0%98%D0%94%D0%95%D0%9E)


http://www.youtube.com/watch?v=CFpx0xb3tdI