Svi Srbi Sveta - Forum

Форум => Економија => Тему започео: Гога Октобар 05, 2011, 20:08:43



Наслов: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Октобар 05, 2011, 20:08:43

Да се подсетимо шта су све Хрвати купили у Србији:



ИДЕА-супермаркети (Агрокор)

Фриком-сладоледи,смрзнута храна (Агрокор)

Дијамант-уље
(Агрокор)

Тоза Марковић ,Полет,Стражилово,Опека
-све грађевинске фирме купио их (Нашице цемент)

Мивела вода
-Велуце код Трстеника (Агрокор),

Соко Штарк
- Бананице, Смоки.(Атлантик група)

Гранд кафа
(Атлантик група)

Паланачки кисељак
(Атлантик група)

Сомболед млекара
- Дукат млеко,Фета сир…(Млекара Лура,од скора Лацталис)

Млекара Лајковац
(Виндија)

УНИП
-сточна храна Ваљево (Виндија)

Јелен До
- каменолом (Нашице цемент)

Мултивита
-купљена од Хемофарма 2007

8 фарми Агрожива (Виндија)

Потисје
Кањижа

"Радијатор"-Зрењанин

МИН
холдинг

фабрика хартије
Београд

Миленијум осигурање


Кикиндски млин
(Агрокор)

Кланица у Пландишту
(Агрокор)

"Златни траг
"-Лесковац (Агрокор)

25,000 квадрата ИМТа на Новом БГД
-Тодорић (Агрокор)

Биоскопи "Вождовац" И "Јадран" у Београду (Агрокор)



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Март 05, 2012, 06:36:52
Свака друга приватизација неуспешна!

Од 1.645 приватизованих друштвених предузећа у периоду од 2002. до 2011. године чак 636 приватизација завршено је раскидом купопродајног уговора.

Ипак, по броју угрожених радних места и уништене производње као неславно приватизоване посебно се издвајају ХИП Азотара, Фабрика вагона из Краљева и путничка агенција „Путник“.
Зоран Ристић, члан радног тела социјално-економског савета Србије за економска питања и један од аутора истраживања „Ефекти приватизације у Србији“, упозорава да је у неуспешно приватизованим предузећима било запослено око 83.000 људи, од којих је чак три четвртине у процесу приватизације изгубило посао.

Цитат
- Лоше су приватизовани НИС, "Сартид", "Лука Београд", "Ц маркет", "Књаз Милош", "Вечерње новости", све шећеране продате за по три евра, као и затворени хотели "Метропол" и "Југославија". Због ниских продајних цена и лоших уговора држава је у свим овим приватизацијама значајно оштећена ..

 листа лоших приватизација

1. ХИП Азотара са 1.076 запослених
2. Фабрика вагона Краљево са 906 запослених
3. „Путник“ са 851 запослен
4. ИМТ са 822 запослених
5. „Југоремедија“ са 470 радника
6. ХИ Жупа са 469 запослених
7. „Икарбус“, 305 запослених
8. „Севертранс“, Сомбор са 248 запослених
9. „Магнохром“, 237 запослених
10. „Срболек“ са 188 запослених

Ало (http://www.alo.rs/vesti/46878/Svaka_druga_privatizacija_neuspesna)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Stranac Majevicki Март 05, 2012, 11:24:23
Ko je rekao da je Srbija bila siromasna?
Pljackaju ju je vec 12 godina i jos uvijek nije potpuno opljackana, mada je pri kraju.
Sad treba narod da zacuti iz tisine neka se rodi haos iz haosa ce se roditi kosmos.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Март 19, 2012, 07:29:59
Ko je rekao da je Srbija bila siromasna?
Pljackaju ju je vec 12 godina i jos uvijek nije potpuno opljackana, mada je pri kraju.
Sad treba narod da zacuti iz tisine neka se rodi haos iz haosa ce se roditi kosmos.

Ма, има још  "материјала" за черупање. (Телеком, ЕПС, Водовод....земљиште за лагеровање отпада....и још по нешто)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Март 23, 2012, 03:24:17
Србија остаје без домаћих трговаца лековима?

"Велефарм“, највећа веледрогерија у Србији, отићи ће у стечај 26. априла. Како сазнају београдски медији, у среду је Велефарму отворен стечајни поступак, компанија је добила привременог стечајног управника, а радницима је обећан сигуран посао за непуних месец дана. Произвођачи лекова истовремено тврде да је читав фармацеутски сектор пред сломом и да су могуће несташице лекова.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-02-29/220585_lekovi--foto-rtvborrs_f.jpg?ver=1332437125)

Извор "Блица" из "Велефарма" тврди да ова компанија озбиљне проблеме има неколико месеци, али да је ситуација сада ескалирала.

- Рачун фирме је у блокади дуже од годину дана. Имамо 600 радника, али посла није било за све, па је уместо бироа једино решење био принудни одмор. Некад смо кући слали део администрације, некад складиштаре. Одсуство је било по 40 дана, а примања 60 одсто од дотадашње зараде - каже наш извор.

 У последње време са фармацеутског тржишта све чешће нестају и произвођачи и веледрогерије. Прво је банкротирао "Срболек" са дугом од 50 милиона евра (једини произвођач нитроглицерина у Србији). Иста судбина недавно је снашла и "Хабитфарм" (произвођача цитостатика), а питање је шта ће бити и са "Југоремедијом" у којој радници континуирано штрајкују. После кризе "Галеника" се опоравља, али будућност ове фабрике добрим делом зависи од кредита од 70 милиона евра, који чека на гаранције државе. Од веледрогерија, познаваоци тврде да глава не боли само "Феникс фарм", немачку компанију која ради строго по правилу "имаш новац, ево и лек".

"Велефарм" је у минусу од око 350 милиона евра. Према последњим подацима, највише дугују "Галеници" - око 65 милиона евра. Због енормних дугова, овој веледрогерији су под хипотеком све зграде. Због тога је стечајни судија Привредног суда прво донео решење о покретању стечаја над "Велефармом ВФБ", зависним предузећем Велефарм холдинга. На крају јануара рачун те фирме кћерке био је у блокади за 5,3 милијарде динара. Иначе, у "Велефарму" држава има 10 одсто удела, а "Хемофарм" 20 одсто. Незванично, већински власник је преко повезаних лица немачка "Штада", која је и власник "Хемофарма".

Иван Станковић, стечајни управник "Велефарма" који је јуче ујутро ушао у ову фирму, каже за „Блиц“ да је извесно да ће радници радити до 26. априла. Тада истиче рок за отварање стечаја, када се и одлучује о евентуалном реструктурирању или продаји.
- Мој задатак је да заштитим имовину и да контролишем токове новца. Људи ће радити и примати плате, али све то је извесно још око месец дана. У овој фази не могу да отпуштам људе - рекао је Станковић за "Блиц".

Драгомир Марисављевић, председник Групације домаћих произвођача лекова при Привредној комори Србије, упозорава да је стечај највеће велетрговине лош сигнал за фармацеутско тржиште.

- Ако међу првих седам веледрогерија више не постоје "Унихемком", "Ветпром хемикалије", "Велефарм" и "Ветфарм", види се да велетрговине не могу да издрже неплаћање од државних болница и апотека. С друге стране, грађани могу да добију велики број лекова на рецепт, али је неспорно да ће несташица бити ако произвођачи наставе да се гасе. А то није немогуће ако се овакво стање настави или погорша - каже он.

Највећи дужници "Велефарму" су државне болнице и домови здравља. Министар здравља недавно је рекао да су нагомилани дугови нарасли и због неодговорности руководилаца појединих здравствених институција.

- Здравствене институције су запослиле 13.600 радника мимо уговора које имају потписане са Фондом, и то знатно оптерећује њихово функционисање. Плате се онда финансирају из сопствених средстава установа, а не из РФЗО - рекао је Станковић. То значи да уместо лекове и материјал, болнице плаћају раднике које су запослиле на своју руку.

Вести (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/212507/Srbija-ostaje-bez-domacih-trgovaca-lekovima)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Март 30, 2012, 07:49:57
Купцу тржиште важније од производње



Продаја Српске фабрике стакла у Параћину конзорцијуму из Бугарске није добар пословни потез како се представља у јавности јер циљ инвеститора није да унапреди процес производње, већ да приграби тржиште којим располаже стаклара, наглашава добро обавештени извор Данаса који је захтевао да остане анониман.

- Прича се своди на то да ће нови власник настојати да се у стаклари угасе производни програми за израду ручног и машинско-трговачког стакла а да се настави само са производњом амбалаже. И у случају да конзорцијум који је купио стаклару у њу нешто уложи, то ће ићи на уштрб запослених, јер ће њихов број бити сведен на цифру од 300. У овом тренутку фабрика има 1.700 радника а 3.200 их је било када је фабрика приватизована. Дакле, не видим жељу инвеститора да улаже у производњу у Србији, већ да на тржиште на коме послује параћинска фабрика пласира стакларске производе из Бугарске. При томе, требало би нагласити да Фабрика стакла не производи само за потребе Србије, већ амбалажно стакло пласира читавом региону. Конзорцијум који чине две бугарске фирме, уз већински удео у стаклари, добио је и њено тржиште које бележи тренд раста. Српска фабрика стакла има производњу такозваног ручног стакла, односно кристала који без проблема може да нађе купца, рецимо на Блиском истоку. Због тога би било изузетно лоше угасити тај производни програм, а мислим да ће нови власник управо ићи на то - истиче наш саговорник.

Он додаје да је продаја тржишта лоша ствар, јер се на тај начин профит извлачи из земље а истовремено се, због сужавања производње, губе радна места. Такође, наш саговорник као проблем види и то што Српску фабрику стакла купују исти они који су раније, пре него што је фабрику преузео Србијагас, њом газдовали и нису се показали као добри домаћини.

- Реч је о послодавцима који не умеју да воде предузеће а уверен сам да они немају ни интереса да унапреде производњу у фабрици, јер им је очито једини циљ куповина тржишта. Проблем је и у томе што је 1. септембра 2009. године Србијагас имао потраживања од 34 милиона евра за неплаћени гас. У протеклих 30 месеци то јавно предузеће испоручивало је бесплатно гас стаклари у вредности од по милион евра, што даје укупну цифру од 30 милиона евра. Сваког месеца је Србијагас давао и по 750 хиљада евра за плате радника у стаклари. Ако се не рачунају камате, реч је о суми између 80 и 90 милиона евра. Поставља се питање зашто се продаја стакларе представља као велики подвиг ако се зна да је Србијагас за нешто што је утрошио између 80 и 90 милиона евра добио свега 35. И држава је на губитку, јер је у стаклару улагала преко свог предузећа Србијагаса а уз то је сада још обавезна да издвоји 50 одсто средства потребних за реализацију социјалног програма - каже наш саговорник.

Према његовим речима Корпоративно - трговинска банка, која је власник и две фирме са којима је ушла у конзорцијум за куповину СФС основана је у Катару али иза ње стоји турски капитал. Турци су, наставља он, раније показивали интерес да купе параћинску стаклару, али нису успели у томе. Стога, ово што се сада дешава је други покушај турског капитала да се дође до циља, уверен је наш саговорник.

Саша Пауновић, градоначелник Параћина истиче да није упознат са власничком структуром Корпоративно - трговинске банке.

- Познато ми је да постоји борба швајцарског и турског капитала око уласка на тржиште индустрије стакла у нашем региону. Међутим, немам никаква сазнања да Турци стоје иза банке која је носилац конзорцијума. Колико знам, Турци имају изузетно успешну фабрику за производњу стакла, односно имају искуства у том бизнису - истиче Пауновић и дели бригу због чињенице да су неуспешни власници поново дошли у посед фабрике.

- Свакако има места за забринутост ако се зна да стаклара има нове-старе власнике. Не само због тога што су Бугари лоше управљали већ и зато бугарски капитал заступљен у Србији има веома лошу репутацију због низа неуспелих приватизација. Ми никако не можемо да знамо да ли је циљ куповине стакларе преузимање њеног тржишта. Кад год би се одвијала приватизација Српске фабрике стакла увек се о томе причало. Нама једино преостаје да се надамо да су људи из Србијагаса и државе добро извагали када су изабрали стратешког партнера. Граду Параћину је битно да Српска фабрика стакла ради и да запошљава раднике који могу да живе од производње које остварује њихово предузеће - закључује Пауновић.

За Душана Бајатовића, генералног директора Србијагаса нема дилеме да је продаја СФС одличан посао. Подсећамо, на недавно одржаној конференцији за новинаре изјавио је да сматра да је то подједнако добро и за Србијагас и за запослене у фабрици. Он наводи да би нова фабрика стакла требало да буде завршена за годину дана а да ће имати капацитет производње од 120 хиљада тона стакла годишње и приход од продаје милиона евра.

- Приватизација стакларе је добар модел по којем је држава преузела капитал у фабрици на основу дугова и урадила реструктурирање предузећа и чишћења биланса, а затим пронашла стратешког партнера. По том моделу ћемо настојати да нађемо стратешке партнере за Азотару и Метанолско-сирћетни комплекс који су у нашем власништву. Са 35 милиона евра, колико ће Србијагас добити продајом СФС биће исплаћено наше улагање у фабрику и наплаћена сва његова потраживања - истакао је Бајатовић.

Цитат
Купци

Бугарски партнери су у уторак преузели 63 одсто акција Српске фабрике стакла од Србијагаса. На челу конзорцијума је Корпоративно - трговинска банка а чланице су две компаније чији је она власник. Прва је Рубин, који је на тендеру купио стаклару за 100.000 евра али уз амбициозан инвестициони програм. Међутим, улагања није било, дугови су нагомилани нарочито за енергенте, па је то био разлог што је држава та потраживања конвертовала у капитал Србијагаса. Истовремено, компанија је банкротирала па је њен власник постала банка. Друга фирма из овог посла је Глас индустри, која тргује стаклом у региону, што је један од разлога за спекулације о неправим намерама нових власника.



Цитат
Намере

Конзорцијум који је преузео већински пакет акција обавезао се да ће да инвестира 22 милиона евра у изградњу нове фабрике стакла у Параћину која би требало да се сагради за годину до две. Истовремено, најавио је и модернизацију постојећих погона, али се поставља и питање због чега ће то чинити ако се већ гради нова фабрика. Бугари ће имати и обавезу да обезбеде 10 милиона евра за исплату дугова према банкама и Фонду за развој, као и половину од потребних 4,5 милиона евра за социјални програм, док ће други део „покрити“ влада. Радници ће добити 300 евра по години стажа, а од 1.700 запослених за добровољни одлазак из стакларе пријавило се око 500 радника. Ако нови власник стакларе не испуни инвестициони план у року од три године фабрика ће бити враћена држави. Није прецизирано шта ће се догодити уколико у том тренутку буде оптерећена новим дуговима.

Данас (http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/kupcu_trziste_vaznije_od_proizvodnje.4.html?news_id=237137)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 05, 2012, 04:33:32
Крај месеца води 606 српских фирми у стечај


(http://www.vaseljenska.com/wp-content/uploads/2012/06/blokade-racuna.jpg)
Од ове године аутоматски стечај следи после годину дана блокаде рачуна

Београд – У Србији је на крају маја 606 фирми испунило услове за покретање стечаја због непрекидне блокаде рачуна у трајању од једне године, објавила је НБС.

На крају априла 409 фирми имало је блокиран рачун дуже од једне године.

Од ове године аутоматски стечај следи после годину дана блокаде рачуна, за шта је раније услов била двогодишсња блокада рачуна.

Народна банка Србије има обавезу да сваког месеца привредним судовима доставља податке о предузећима чији су рачуни у блокади, како би били покренути стечајни поступци.

ДРИ открива колики нам је јавни дуг

Државна ревизорска институција (ДРИ) ових дана ће почети ревизију јавног дуга Србије за 2011. годину, изјавио је председник Савета ДРИ-ја Радослав Сретеновић.

"Тренутно јавни дуг премашује 45 одсто бруто домаћег производана (БДП) Србије и 31. марта ове године био је већи од 14,6 милијарди евра", рекао је Сретеновић.

Он је казао да је ДРИ упозоравао да се у 2011. години ниво јавног дуга приближио законски прописаној граници од 45 одсто БДП-а и да је износио 44,3 одсто.

Он није могао да каже када ће бити објављени подаци о ревизији јавног дуга, прецизирајући да ће се радити ревизија и унутрашњег и спољног дуга и додао да је то део ревизије завршног рачуна буџета Србије за 2011. годину. (Бета) (http://www.vaseljenska.com/ekonomija/kraj-meseca-vodi-606-srpskih-firmi-u-stecaj/)



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 06, 2012, 01:17:50
Не назире се крај пропадању српске привреде

До краја године нестаје 20.000 фирми!

(http://www.alo.rs//_customfiles/Image/slike/2012/06/06/fabrika-v.jpg)

У Србији је само за првих пет месеци ове године услове за стечај стекло чак 8.380 предузећа, док је до априла угашено више од 6.000 фирми. Економисти упозоравају да ће уз такав тренд до краја године престати да ради петина предузећа у Србији!

Подсећајући на чињеницу да је прошле године у Србији затворено скоро двоструко више фирми него што је отворено, Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, упозорава да смо дотерали цара до дувара:
- Уз овакав тренд, до краја године ће бити ликвидирано преко 20.000 предузећа, двоструко више него лане, а отворено не више од пет до шест хиљада нових. Привреда неће моћи да финансира дефицит, који је већ сада двапут већи од планираног, па ако се ради штедње замрзну плате и пензије, што ће још више смањити куповну моћ, неминовна су нова отпуштања радника - оценио је Кнежевић. Он сматра да маси незапослених, као и оних са примањима испод сваког минимума, ништа друго неће преостати до да незадовољство искажу на улици, кроз протесте и штрајкове.
- Ово је последица тога што држава када је могла није спровела неопходне реформе, пре свега у јавном сектору, где је вишак преко 100.000 људи, а сада, када више нема куд, не зна како то да уради а да не упали социјалну бомбу. Остаје само да живимо од ваздуха и снова - закључио је Кнежевић.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, слаже се да је српска економија у драматичној ситуацији, али подсећа да смо пре две деценије били на још дубљем дну.
- Међутим, у последње четири године, откад је започет нови пад, ништа нисмо урадили да га зауставимо. Ако наставимо истим путем, десиће нам иста ситуација као када смо примали плату од осам марака или ишли на Трг Републике по хлеб - упозорава Атанацковић.

 
Тек петина измирује обавезе

У Србији је 2011. регистровано 8.470 нових предузећа, а затворено 13.580. У истом периоду основано је 32.240 нових предузетничких радњи, а угашено 35.290, подаци су Агеније за привредне регистре. Та институција је кроз анализу 91.748 привредних друштава закључила да је тек нешто мање од две петине бонитетно способно, односно да је у последњих пет година могло уредно да измирује обавезе.

 

Од 2008. без посла остало 560.000 људи!

Мере за смањење незапослености требало би да буду један од приоритета за наредну владу Србије, оцењено је јуче на представљању редовног економског извештаја Светске банке о југоисточној Европи. Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке за Србију, рекао је да у нашој земљи није довољна једна мера за смањење незапослености, која је у новембру прошле године достигла 23,7 одсто, што је највиши ниво у протеклих 15 година. Стопа запослености у Србији је пала на 35,3 процента у новембру 2011, што значи да је од 2008. изгубљено 560.000 радних места, наводи се у извештају.      (Сања Ђорђевић, Ало) (http://www.alo.rs/vesti/50006/Do_kraja_godine_nestaje_20000_firmi)



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Јун 07, 2012, 02:29:04
  Уопште није питање да ли смо пред сломом него тренутак кад ће то обичан човек у Србији да сазна и осети.Србија је уништена оног тренутка кад је Ђинђићева влада почела да организује лоповске приватизације,које су мање-више све биле исте:
  1.лопов из српког криминалног миљеа ''купи'' предузеће,
  2.већину радника отпусти а онима које остави не исплаћује плате,
  3.полако развуче и уништи машине,
  4.радника више нема,просторије предузећа служе за играње пеинтбола,
  5.предузећа је уништено,повратак у било какву производњу није више могућ.
За све то време предузеће служи за прање новца и муљање с парама,роба из магацина и радничке плате иду у газдин џеп.Сума коју је газда криминалац платио је извучена у вишеструком износу,радници су упропашћени,предузеће је уништено,индустрије нема.
  Треба ли нека вернија слика слома од ове и неки додатни детаљи да се схвати шта су радиле власти од 5.октобра до данас?


Наслов: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Јун 09, 2012, 17:11:25
Проћердане паре од приватизације


Према подацима Агенције за приватизацију, од 2001. до данас у буџет Србије се слило више од пет милијарди евра од продаје предузећа, рачунајући ту и приходе од продаје Мобтела, осигуравајућих кућа и банака, пишу београдски медији.


Процене су да је готово целокупан износ потрошен ненаменски, за плате и пензије, а могло се изградити хиљаду километара аутопута, тврди ''Блиц''. Више од половине ових средстава у државну касу се слило од 2004. до 2008. године (влада Војислава Коштунице) када не само да није остварена ниједна крупна инвестиција већ није спроведена ни било која структурна реформа.  То је можда најбољи показатељ да је близу три милијарде евра прихода у овој ''златној фази“ приватизације, у којој је само продаја Мобтела донела 1,5 милијарди евра, завршило у јавној потрошњи.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-02-16/34651_koridor-10_f.jpg?ver=1339219609)

Паре су трошене на плате и пензије, измиривање дугова јавних предузећа, а више од половине новца од продаје Мобтела преусмерено је у национални инвестициони план који се показао као непродуктиван начин за трошење прихода од приватизације.

- Уместо што је формиран НИП, требало је реформисати пензиони систем. Када се у буџет слије тако значајан износ средстава, најбоље је спровести реформу једног великог система - објашњава један бивши министар из економског ресора.

Каква је заправо била судбина новца доспелог у буџет по основу продаје државних предузећа, најбоље илуструје извештај Државне ревизорске институције о завршном рачуну буџета за 2008. Наиме, према налазима ревизора, Влада Србије је у тој години из дела средстава приватизације приспелих 2005. и 2006. давала позајмице јавним предузећима, ''Србијагасу“, ЖТП-у, ''Галеници“, ''Србијашумама“, РТБ ''Бору“, НИС-у за измиривање разних дугова. Међутим, ниједна од тих позајмица није враћена у уговореном року.


Економиста Мирослав Здравковић процењује да се са пет милијарди евра могла обновити целокупна путна инфраструктура у Србији.
- То је било сасвим довољно да се изгради хиљаду километара аутопута кроз Србију - објашњава он.

Ако то преведемо у српске путеве, могли смо да изградимо нови аутопут од Суботице до македонске границе, пут према Црној Гори, средимо Ибарску магистралу, повежемо све што треба у Србији - и још дан нам остане новца.

 
Министар за приватизацију у првој влади после 5. октобра Александар Влаховић каже да је парама од приватизације требало спровести реформу јавног сектора, а не финансирати јавну потрошњу. У том смислу, према његовим речима, најмање је учињено од 2004. до 2008. када је остварен највећи прилив по основу приватизације.

- Нити је реформисан ПИО, нити спроведена приватизација јавних предузећа, нити реформисана државна администрација, а врло мало се урадило и на плану реформе образовања - каже Влаховић ...

Он објашњава да макроекономске тешкоће са којима се тренутно суочавамо нису биле у овој мери уочљиве све док је, до избијања економске кризе, било прилива новца по основу приватизације.

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/230967/Procerdane-pare-od-privatizacije-mogli-smo-da-napravimo-1000-kilometara-puta-)


Наслов: Одг: Проћердане паре од приватизације
Порука од: Гога Јун 09, 2012, 17:18:32
Једни су преко ноћи потрошили новац који је стигао од продаје предузећа које су генерације стварале деценијама, други су преко ноћи потрошили новац који је ушао у Србију преко сумњивих позајмица и кредита са каматама које неће ни генерације иза нас моћи да отплате... и тако нас довели овде где јесмо. Дужничко ропство нам не гине.
Шта ли нас стиже од неких следећих? Како год, не пише нам се добро!


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 27, 2012, 19:54:03
Продати погони "Јумка"


Нови власник је компанија "Топ Софа Срб", регистрована у Врању, иза које стоји италијански произвођач намештаја "Дитра Италија". Радници најављују генерални штрајк

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//06/25n/eko-jumko_310x186.jpg)
Продаја делова компаније изазвала је огорченост код радника

САМО десетак дана након прве неуспеле лицитације, Агенција за приватизацију је саопштила да је за милион и сто пет хиљада евра продала делове Холдинг компаније "Јумко". Реч је погонима "Трикотаже", "Конца" и "Дораде". Нови власник је компанија "Топ Софа Срб" регистрована у Врању иза које стоји италијански произвођач намештаја "Дитра Италија".

"Дитра" је постала власник 38.000 квадратних метара и овом куповином улази у инвестициони програм вредан 13,5 милиона евра, о чему је, крајем прошле године, директор Микеле де Марки, потписао уговор са потпредседницом Владе Србије Верицом Калановић и градоначелником Врања Мирољубом Стојчићем. Италијани ће, како је овим уговором предвиђено, уз субвенције државе Србије од 5.000 евра за свако радно место, у новој Фабрици тапацираног намештаја у Врању, у другој половини ове године запослити 411 радника.

Директор врањске компаније Зоран Стошић каже да "Јумко" није утицао на продају, већ да је тај процес спровела држава као већински власник.

Продаја делова компаније изазвала је огорченост код радника који најављују генерални штрајк.

- Ми смо од почетка били против ове продаје од које радници којима се дугује неће имати никакве користи. Наш менаџмент и држава, испод цене продају објекте "Јумка" док 1.800 запослених ових дана прима децембарску плату, у просеку по седам-осам хиљада динара - каже Снежана Величковић, повереник АСНС-а.

(вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:385763-Prodati-pogoni-Jumka)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јун 27, 2012, 20:08:55
Цитат
Италијани ће, како је овим уговором предвиђено, уз субвенције државе Србије од 5.000 евра за свако радно место, у новој Фабрици тапацираног намештаја у Врању, у другој половини ове године запослити 411 радника.

Ако држава за свако радно место (а наведено је за почетак, 411 радника) даје субвенције странцу 5.000 евра и када се погледа која је то цифра, испашће да странац бесплатно добија то врло профитабилно предузеће.
Имајући у виду да је носиоц ових "трансакција"  био Динкић на челу са овом корумпираном владом, ништа ме не би изненадило да је неко и у овој продаји дебело нафатирао свој властити џеп.

Са правом радници негодују и желе да ступе у штрајк. Па могли су онда и они да на овакав начин постану власници предузећа, уз овакве субвенције...


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јул 08, 2012, 14:01:31
"Невена" из Лесковца оде у бесцење


Синдикати некада познате лесковачке фабрике козметике страхују за имовину. Машине и алати се продају и по десет пута нижој цени од процењене

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//07/06n/eko-nevena-leksovac_310x186.jpg)

ЛЕСКОВАЦ - Представници двају репрезентативних синдиката фабрике козметике "Невена" оптужују државу и Основни суд у Лесковцу да будзашто распродају имовину фирме. Синдикати истичу да се имовина продаје и по десет пута нижој цени од процењене и најављују да више неће дозволити улазак судских извршитеља у круг фабрике.

Имовина "Невене" се продаје због дуга према њеним бившим радницима. Око 350 радника има извршна судска решења за вишегодишње неизмирене зараде из периода пре и у току пропале приватизације. Према проценама синдикалног руководства, реч је о износу већем од 50 милиона динара.

После раскида купопродајног уговора са бугарском компанијом "Булцват", која је "Невену" оставила без производње и у великим дуговима, Агенција за приватизацију је преузела већинско власништво над фабриком и увела је у процес реструктурирања. Држава и локална самоуправа су се одрекле потраживања, док су дугови према великим добављачима одложени. Међутим, обавезе према бившим радницима, из 2004, 2006, 2007. и 2010. године, доспеле су на наплату. Тако је на основу одлуке суда из фабрике до сада продата опрема чија је вредност већа од 20.000 евра. Самостални синдикат и УГС "Независност" истичу да се продаја иде у бесцење и сматрају да је то недопустиво, посебно због чињенице да се тиме, осим фабрици, штета наноси и држави, која је већински власник компаније.

- Нећемо дозволити да извршитељи уђу у круг фабрике, па макар довели и жандармерију. Објашњења која смо до сада добијали, да је судство независно и да овај процес не може бити прекинут, крајње су неуверљива - казао је Небојша Перовић, председник Самосталног синдиката у "Невени".

Синдикалисти истичу да је резервоар за фреон продат за 50.000, а његова процењена вредност 550.000 динара, прохромски судови су продавани за четири, а процењени су на 55.000 динара, док је цистерна за мазут процењена на 1,8 милиона динара, продата за 250.000 динара.

- На ред је дошла котларница, без које фабрика не може да опстане, као ни преосталих 115 радника уколико се прода и погон у коме зарађују за живот. То нећемо дозволити - поручио је Перовић.

ЗАРАДЕ САДА РЕДОВНЕ

У ОБА синдиката наглашавају да је реструктурирање "Невене" дало резултат. Уз субвенције државе обновљена је производња у погону козметике, где се поново производи чувени програм за бебе "косили". Зараде се сада редовно исплаћују, а измирују се и новодоспеле обавезе према добављачима и другим повериоцима. Међутим, у синдикату сматрају да би реструктурирање и потрага за новим стратешким партнером могли да буду угрожени пленидбом имовине због дугова бившим радницима.

(Д.И.М. вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:387365-quotNevenaquot-iz-Leskovca-ode-u-bescenje)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јул 08, 2012, 14:06:07
Цитат
После раскида купопродајног уговора са бугарском компанијом "Булцват", која је "Невену" оставила без производње и у великим дуговима, Агенција за приватизацију је преузела већинско власништво над фабриком и увела је у процес реструктурирања.

Да је мање било оваквих "агенција" и да је влада водила рачуна коме продаје наше фабрике, сада сигурно не би била оваква ситуација.



Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Јул 10, 2012, 03:32:34
   Правнике и економисте у Србији треба укинути као профил на студијама,они се касније запошљавају на радним местима у јавном сектору где не раде ништа а примају плате.И,сумњам у ову ''потрагу'' за машинским инжењерима,неко ту лаже,индустрија у Србији не постоји.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јул 17, 2012, 15:21:13
Изгледа да је на видику ПРОДАЈА још једног предузећа ::)




***


Зашто се затвара Новосадска млекара?


Радници затвореног погона Новосадске млекаре су у протестној поворци дошли до зграде Владе Војводине и градским и покрајинским властима предали писмо у којем траже да се спречи затварање погона. Председник синдиката Новосадске млекаре Горан Цимеша изразио је сумњу у оцену руководства "Имлека" да је нерентабилан погон који је затворен. "Имлек" је у недавно донео одлуку о затварању производног погона у Новосадској млекари.



(http://www.vesti-online.com/data/images/2011-06-21/159114_imlek1_f.jpg?ver=1342515769)
"Имлек" затвара производни погон у Новом Саду, а пре два месеца је купио млекару у Теслићу у Босни и Херцеговини за осам милиона евра, иако већ има млекару у Козарској Дубици (БИХ)?


Цимеша је оценио да је нелогично да "Имлек" затвара производни погон у Новом Саду, а пре два месеца је купио млекару у Теслићу у Босни и Херцеговини за осам милиона евра, иако већ има млекару у Козарској Дубици, у БИХ.

Председник синдиката "Имлека" Саша Николић је оценио да је одговорност за затварање погона у Новосадској млекари на инвестиционом фонду "Салфорд" - власнику "Имлека".

Директор "Салфорда" у Србији Слободан Петровић одбацио је као неосноване оптужбе синдиката "Имлека" да "Салфорд" уништава млекарску индустрију Србије, истакавши да је тај инвестициони фонд много уложио у производњу млека у нашој земљи.


"Млекарска индустрија мора да се концентрише да би била ефикасна и не можемо да производимо у сваком граду у Србији и задржимо млекару да би они имали да раде", рекао је Петровић и додао да је "Салфорд" почео да инвестира у Новом Саду, али да су видели да је то "рупа без дна", с обзиром да би требало пуно тога урадити, као да се прави нова млекара.

Како за Б92 каже Милан Ковачевић, члан Надзорног одбора "Имлека", Новосадска млекара није затворена већ је она постала саставни део “Имлека“. Таква одлука је донета на Скупштини акционара и на њу нико није имао примедбу.

"Отпуштања су предузета зато што постоји технолошки вишак. Увек је боље размишљати о унапређењу пословања, а имамо више шема отпуштању радника који нису били потребни", каже Ковачевић и објашњава да отпуштање радника у Новом Саду нема никакве везе са куповином млекаре у Теслићу.

Компанија је за 76 запослених који су радили у сектору производње и контроле квалитета, понудила могућност преласка у друге производне погоне у оквиру компаније, и отпремнине у складу са колективним уговором.

Међутим, председница Градског одбора синдиката прехрамбене индустрије Бранка Поповић казала је да није у складу са Законом о раду понуда пословодства "Имлека" радницима да наставе да раде у млекарама у Суботици и Падинској Скели јер су та места од Новог Сада удаљена више од 100 километара.

 
ДФГ: Ниједан радник Новосадске млекаре није добио отказ

Међутим, с друге стране, директор корпоративних послова Дењуб фудс групе (ДФГ) Светлана Глумац тврди да ниједан радник у Новосадској млекари није добио отказ већ да се, од 76 радника који су радили у затвореном погону, њих 45 за сада изјаснило да желе да наставе да раде или у производном погону београдског Имлека у Падинској Скели или у Млекари Суботица.

Отпремнине је узело осам радника, а 23 раданика изјасниће се у наредна два дана да ли желе да узму отпремнину или да раде у једном од погона млакара ДФГ.

"Запосленима у Новосадској млекари који се не изјасне за наставак рада на један од наведених начина, статус це бити решен у складу са законом, уз исплату отпремнине која знатно превазилази отпремине прописане законом и гранским колективним уговором", истакла је Глумац.

ДФГ је прошле недеље због нерационалне производње затворила Новодсадску млекару, која је пословала као погон Имлека. Власник Имлека је инвестициони фонд Салфорд.

(Бета) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/239968/Zasto-se-zatvara-Novosadska-mlekara-)


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Јул 17, 2012, 15:44:44
Новосадска млекара је постојала 60 година и важила је за једно од успешнијих предузећа у Новом Саду. Била је гигант, снабдевала је целу бившу југу, фирма која никако није смела да се утопи у било коју, нашу или страну млекару. Садашњи власник је компанија "Салфорд". А ко стоји иза те компаније  Салфорд?

Ово је пример како обичан радник настрада. Смањен је улаз млека, па на крају сведен на минимум, производња опадала из дана у дан, тако да хтели или не били су нерентабилни и таква  политика посла је довела до затварања.Пре приватизације, млекаре је пословала  добро. Најстаршније је што је радницима сада понуђено да раде у другим местима, који су чак удаљени по 100 км од њиховог места становања.

Колико се сећам, из ранијег Закона о радним односима (ако нису ови жути и то укинули) ако послодавац одлучи да понуди раднику "премештање" радног места, оно не сме да буде удаљеније од 50 километара, што овде није случај.


***



http://www.youtube.com/watch?v=F5ac13CVEg4


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: moka Јул 25, 2012, 02:35:44
   Суноврат треба очекивати све док политичари перу руке од уређивања српског тржишта и вођења инфраструктурних пројеката и дозвољавају да све то раде тајкуни.
  Тајкуни су криминалци,углавном без икаквог искуства у пракси и само знају да пљачкају Србију и на тај начин гасе радна места.
  Посебан сегмент у којем се показује глупост,незнање и неспособност српских политичара су инфраструктурни пројекти,у којим држава не учествује ни на који начин,осим што даје паре пореских обвезника тајкунима,уместо да на сваком запосли одређен број незапослених кроз јавне радове.


Наслов: Неуспеле приватизације - последице
Порука од: Гога Август 16, 2012, 21:25:58
Србија на добошу


Држава Србија је у великој кризи и док се још смишљају мере за смањење буџетског дефицита пут ка изласку из кризе неки виде у продаји државне имовине која се не користи. Из Привредне коморе Србије спремају се да следећег месеца Влади предложе начине за борбу са кризом, а продаја имовине би могла да буде један од начина.



(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-08-16/259282_p7045927_f.jpg?ver=1345082745)
Странци хоће српске оранице: Милион хектара обрадиве земље држава хоће да прода


Према речима Горана Родића, уколико Влада прихвати тај предлог новца би било довољно да држава не мора да се задужује.


Цитат
Пад приватизација у свету

У свету је прошле године забележен нагли пад приватизација, а број трансакција преполовљен је у поређењу са 2010. годином. Овако драстичан пад последица је одлуке многих влада да одложе распродају државне имовине за нека боља времена због лоших тржишних услова, пише лондонски дневник "Фајненшел тајмс".

- Према процени од пре три године државна имовина вреди целих 184 милијарде евра. Држава поседује око 700.000 објеката у свом власништву, милион хектара обрадивих површина, исто толико шума, пола милиона хектара грађевинског земљишта. Све то може да се прода или изнајми и на тај начин држава узме новац који јој је потребан уместо да зајми за плате и пензије - каже за "Вести" Горан Родић, из Привредне коморе Србије.

Према његовим речима држава поседује станове, касарне, аеродроме који стоје запуштени и ничему не служе.

- Зграда Генералштаба у центру Београда стоји као ругло, касарне празне широм Србије, аеродроми у Сомбору на пример, а да не причамо о земљишту које нико не обрађује. Све то се мора ставити у функцију било продајом или давањем у закуп - сматра Родић.



(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-08-16/259283_gp9y1862_iff.jpg?ver=1345082886)
Земљиште вреди милионе: Зграда Генералштаба у центру Београда, тешко оштећена током НАТО бомбардовања


Према закону, страни држављани могу куповати некретнине у Србији по принципу реципроцитета, што значи да и држављани Србије могу да купују некретнине у њиховим земљама. Србија има потписане споразуме о реципроцитету са већином светских земаља.
Странци у Србији према важећим законима не могу бити власници једино пољопривредног земљишта. Али, већ од 2013. године моћи ће да купују и српске њиве, а према Родићевим речима цена ораница је порасла свуда у свету.

Међутим, према речима економисте Љубомира Маџара идеја о продаји државних објекта, а нарочито шума и ораница никако није добра.


- На такву врсту продаје државу може натерати само трагично стање у нашој привреди. То је нешто што не бих пожелео ниједној држави. Ми смо сада у ситуацији или да продајемо или да се задужујемо. Наше искуство са продајама и приватизацијом која у овој земљи траје 20 година није било добро - каже др Маџар.

Економиста Млеђен Ковачевић каже да је власт у Србији у протеклих 10 година извршила наопаку приватизацију и распродају и да не би ваљало да се настави тим путем. Хектар земље у Србији је иначе међу најјефтинијим у Европи и креће се од 500 евра по хектару у Неготинској крајини до 8.000 евра у Бачкој.

- Цена хектара у Србији је ниска и мислим да је крајње лош тренутак да се сада крене са продајом - наводи Маџар.

Цитат
Комшије чувају бразде

И док Србија на основу Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, већ од следеће године продаје бразде странцима, Хрватска се изборила да на тржиште продаје земљишта изађе 15 година по добијању статуса кандидата за ЕУ.
Продају су одложиле и Бугарска, Румунија и Мађарска.

С друге стране, просечна цена хектара у Европској унији је 20.000 евра. Али иду и до 100.000 евра.

Што има мање земље цена је већа, па је најскупља ораница у Холандији. Хектар се цени и 75.000 евра. А по квалитету, кажу стручњаци, тешко се може мерити са српском.

Маџар даље наводи да процене да ће државне објекте попут касарни или аеродрома лако продати су заправо заблуда.

- Никад нико није вршио процену вредности тих објеката, али сва је прилика да ће их бити могуће продати по неповољним условима, другим речима дати их јефтино. Није домаћин онај који продаје него онај који ствара - закључује др Маџар.

Цитат
Војна имовина вреди четири милијарде евра?

За шест година, од када је почела продаја имовине коју Војска Србије више не користи, а на списку је више од 470 војних комплекса, а купаца за најатрактивније локације и даље нема. Војска је до сада потписала око 60 уговора о продаји, а више од половине реализовано је последњих годину и по дана.
Званична процена вредности војне имовине која је за продају не постоји, али се незванично говори о износима који се крећу од једне па чак до четири милијарде евра.

(Н.С.Прерадовић, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/247194/Srbija-na-dobosu)




Наслов: Аустријанци купили део бивше суботичке касарне
Порука од: Гога Август 18, 2012, 06:53:19
Аустријанци купили део бивше суботичке касарне

Привредно друштво "Тиролајн рил естејт" из Аустрије купило је од Града Суботице грађевинску парцелу површине четири хектара на локацији бивше касарне "Петар Драпшин"

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//08/17n/srb-kasarna-petar-drapsin_620x0.jpg)
Касарна "Петар Драпшин"

НА јавном надметању у Градској кући, привредно друштво "Тиролајн рил естејт" из Аустрије купило је од Града Суботице грађевинску парцелу површине четири хектара на локацији бивше касарне "Петар Драпшин". Аустријанци су били једини учесници лицитације те је земљиште купљено по почетној цени од 1,28 милиона евра.

- Веома смо задовољни како је све протекло, а уколико се процедура купопродаје успешно приведе крају, локална самоуправа ће тим новцем отплатити 70 одсто вредности целе купљене војне имовине од 144 хектара - каже Бранко Гуслов, директор ЈП "Привредно-технолошки паркови". - Другим речима, реализацијом ове инвестиције комплетно ће се отплатити локација комерцијалне зоне "Петар Драпшин" од 21 хектар и један део полигона "Радановац".

Суботица је, подсетимо, прва локална самоуправа у Србији која је пре две године од државе откупила касарну "Петар Драпшин" и улажући у инфраструктуру, од ње направила локацију, за коју су заинтересовани многи велики инвеститори. Бивша друга касарна налази се на магистралном путу Суботица - Палић и подељена је на две локације - комерцијалну зону "Петар Драпшин" од 21 хектара и полигон у Радановцу површине 121 хектар.

(Ј.Л. вечерње НОВИНЕ) (http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:393297-Austrijanci-kupili-deo-bivse-suboticke-kasarne)


Наслов: Неуспеле приватизације - последице
Порука од: moka Септембар 23, 2012, 01:39:31
Beograd -- Milan Knežević: „Kad kupac plati 2,1 milion evra za tri hale, a država mu da 6.750.000, jasno je o čemu se radi”, piše Politika.

Milan Knežević, vlasnik modne kuće ,,Modus” i potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, u svom pismu Politici tvrdi da je, zapravo, u ovom slučaju – „Srbija kupila ’Prvi maj’, da bi ga potom poklonila ’Muri’”.

(http://www.b92.net/news/pics/2012/09/22/1623584460505d951ed3a8d543243646_orig.jpg)

Naime, u vreme potpisivanja kupoprodajnog ugovora u tri prodate hale ,,Prvog maja” radilo je 1.350, od ukupno 1.500 zaposlenih u ovoj kompaniji. Mojca Lukančič, suvlasnica „AHA Mura”, izjavila je da će do kraja ove godine biti zaposleno 1.100 tekstilaca i da će posao biti ponuđen prvo već zaposlenim proizvodnim radnicima.

Knežević primećuje da će ,Mura, u stvari, za svakog novozaposlenog, koji je inače u radnom odnosu, od naše države dobiti po 5.000 evra.

"Radnici će, kao statisti, odglumiti da su otpušteni, kako bi ’Mura’ mogla ponovo da ih zaposli”, kaže Knežević. Tako će Mura dobiti ukupno 6.750.000 evra, izvodi dalje računicu Knežević. Kad kupac plati 2,1 milion evra za tri hale, ostaje mu 4.650.000 evra, što znači da je država kupila Prvi maj i poklonila ga Muri.

"Da zlo bude veće, ovu kupoprodajnu farsu je platila polumrtva tekstilna industrija Srbije. Svojim parama iz državnog budžeta finansirala je konkurenciju”, zaključuje Knežević.

On napominje i da je Prvi maj najveći i ugledni evropski proizvođač poluteške i teške konfekcije, sa trajno obezbeđenim poslom.

"Da mu sektor trgovine, trikotaža i režija nisu zagorčavale poslovanje, bio bi najbolja fabrika u Srbiji. Sve što nije dobro u Prvom maju država će rešavati o našem trošku parama iz budžeta, a Muri samo podsticaji i profitni deo firme. Strašno i ponižavajuće”, rekao je Knežević za Politiku.

U komentaru Ministarstva finansija i privrede na takve ocene Milana Kneževića ističe se da je na javnom nadmetanju za kupovinu prodajne celine Pogon konfekcija u septembru ove godine AHA Mura bila jedini ponuđač. Kupila ga je za 2,1 milion evra. Uz obavezu da zaposli 1.328 radnika, pri čemu prednost u zapošljavanju imaju radnici koji su u momentu potpisivanja kupoprodajnog ugovora bili zaposleni u toj prodajnoj celini. Na ovaj konkurs mogli su da se jave svi zainteresovani investitori pod istim uslovima, napominju iz Ministarstva i dodaju da AHA Mura u Pirotu planira ukupno ulaganje od 11 miliona evra – za kupovinu dela nepokretne imovine Prvog maja, ulaganje u rekonstrukciju objekata, instalacija i nabavku nove proizvodne opreme.

U skladu sa odlukom o dodeli sredstava za podsticaj direktnih investicija, za navedeni projekat je odobreno 6.640.000 evra (5.000 evra po svakom radnom mestu na neodređeno vreme), "za šta su pod istim uslovima, takođe mogli da konkurišu svi zainteresovani investitori”.

Knežević, ističu u Ministarstvu, previđa da će investicioni projekat završiti do kraja 2014, dok se dostizanje pune zaposlenosti očekuje u 2012. godini. Isto tako, prema uslovima iz konkursa, AHA Mura, koja danas proizvodi za svetski poznate partnere kao što su Hugo Bos”, Eskada, Sterslon, Glosab, obavezna je da za ukupan iznos podsticaja dostavi prvoklasnu bankarsku garanciju, čime su obezbeđeni podsticaji koji su im dodeljeni.

Budući da je AHA Mura d.o.o. kupila samo deo imovine, Prvi maj – Pirot i dalje postoji kao pravno lice i može da završi sve trajno obezbeđene poslove.

U Ministarstvu finansija i privrede zaključuju: "Iz navedenog je jasno da je tekst na koji ste nam tražili odgovor i komentar veoma tendenciozan i u značajnoj meri netačan”.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=09&dd=22&nav_id=645186

Јесу ли ови на власти луди,ненормални или само обични лопови?


Наслов: Ако се пита Динкић, А САДА И ВУЧИЋ, оде цела Србија на добош
Порука од: Гога Октобар 23, 2012, 02:32:43
Динкић: Држава прави нови ЈАТ

Министар финансија и привреде Србије Млађан Динкић изјавио је да влада планира да формира нову авиокомпанију "Јат" без дугова и да обнови флоту активирањем старог уговора са компанијом "Ербас".


(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-08-30/262578_dinkic-fonet-3_f.jpg?ver=1350865925)
Млађан Динкић: Нова авиокомпанија - без дугова и са новим авионима
 


"У плану је формирање нове авиокомпаније која би била без дугова, али планирамо да обновимо стари аранжман са 'Ербасом' за лизинг 12 нових авиона, за шта би та нова компанија добила државне гаранције од 140 милиона долара"
, рекао је Динкић у интервјуу "Блицу".


Цитат
Динкић је рекао да се током недавне посете српске делегације Абу Дабију дошло на идеју да се авиокомпанија из Уједињених Арапских Емирата "Етихад" укључи у цео тај пројекат тако што би преузео на себе гаранцију државе Србије од 140 милиона долара, али би заузврат постао сувласник "Јата".


"Овај предлог је још у фази идеје, међутим, одлука да се прави нови 'Јат' и обнови флота је дефинитивна одлука Владе", рекао је Динкић.


Динкић је рекао и да су УАЕ заинтересовани за инвестирање у српску пољопривреду да би за себе обезбедили прехрамбену сигурност и да су јој због тога потребни адекватни логистички центри - лука на Дунаву и карго терминал на београдском аеродрому за транспорт свежег воћа и поврћа.


(Блиц, Бета, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/263556/Dinkic-Drzava-pravi-novi-JAT)


Наслов: Ако се питају Динкић и Вучић, оде цела Србија на добош
Порука од: Гога Октобар 23, 2012, 02:36:51
Цитат
"Овај предлог је још у фази идеје, међутим, одлука да се прави нови 'Јат' и обнови флота је дефинитивна одлука Владе", рекао је Динкић.

Искрено се надам да ће ово да остане само на нивоу идеје, јер иначе, ако Динкић крене овим корацима, од продаје српских ораница, па луке на Дунаву, ЈАТ-а, Арапима,..... оде Србија на добош.





Наслов: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: Гога Октобар 24, 2012, 01:02:40
Директор Луке: Динкић је побркао појмове


Лука Нови Сад није на продају, а министар финансија који је рекао да би ту луку требало да преузме компанија "Ал дахра" из Уједињених Арапских Емирата је 'побркао појмове', рекао је данас директор Луке Миленко Миливојевић.

Миливојевић је за рекао да ту луку нико не може да прода било коме без сагласности Града и Покрајине који су сувласници предузећа.

"Могу се продати луке које су већ приватизоване, али, по закону, луке које су у власништву државе, воде се као опште добро и, као такве, не могу бити предмет продаје. Улазак приватног капитала могућ је једино у виду концесије или заједничког улагања по принципу 'џоинт венчр' ", казао је директор Луке Нови Сад за новосадски радио 021.

Додао је да с тим предузећем није ступио у контакт нико из компаније "Ал дахра" и навео да је став градских и покрајинских власти увек био да лука није на продају јер добро послује.

Навео је да ће Лука Нови Сад ове године оборити рекорд и прећи милион тона терета, док је прошле године претоварила 620.000 тона.

"Не видим разлога због чега бисмо предузеће таквог потенцијала давали другима. Ван памети је да се таква фирма ад хок преда у руке страним инвеститорима само зато што држава не зна како да попуни рупе у свом буџету", указао је Миливојевић.

За Луку Нови Сад интересовање је исказала и једна државна компанија Азербејџана, чији су представници прошлог лета одржали састанак са министром за инфраструктуру Милутином Мркоњићем, али до реализације посла није дошло.

Динкић је јуче изјавио да ће компанија "Ал Дахра" преузети Луку Нови Сад "која би тако постала логистички центар за извоз пољопривредних производа из Србије како у Емирате, тако и на остала европска тржишта". (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/263572/Emirati-i-Srbija-hranice-svet)

"Влада Србије би продала ову државну луку, али само под условом да они довољно инвестирају у њу", рекао је Динкић. (Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/264074/Direktor-Luke-Dinkic-je-pobrkao-pojmove)



***


Динкића евидентно неко мора зауставити, јер он нема обзира ни према чему. Човек који је 2000.те упао у Народну банку Србије са наоружаним људима, не преза ни од чега, брига њега за национално опште добро. Ко зна шта он испред себе види, сем новца...


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: moka Октобар 25, 2012, 02:17:02
"Šta će njive tajkunima i šeicima?"
Izvor: Dnevnik

Beograd -- Poljoprivrednici, nezadovoljni dogovorom koji je ministar Mlađan Dinkić postigao u Abu Dabiju, saopštili su da žele ravnopravan položaj prilikom zakupa zemlje.

(http://www.b92.net/news/pics/2012/10/24/187316571450879ff61a7ba460211530_orig.jpg)

Takođe su saopštili da im ne smeta dolazak investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Mi samo hoćemo pristup poljoprivrednom zemlji­štu pod istim uslovima kao najveća agroindustrij­ska korporacija iz Abu Dabija", navodi se u odgovoru Asocijacije "Vojvodina agrar" i "Klu­ba 100P plus" Ministarstvu finansija Srbije.

Inače, ta dva udruženja juče su odgovorila ministru Dinkiću na pitanja koja im je postavio reagujući na optužbe da je ponizio domaće poljoprivrednike dogovorivši da 25.000 hektara zemljišta u Srbiji bez tendera ustupi šeiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu.

Elem, na Dinkićevo pitanje da li su se osećali poniženo kada su sva propala imanja tenderom prodata onima koji su ih upropastili, paori okupljeni u "Vojvodina agraru" i Klubu 100P plus su odgovorili:

"Da, osećali smo se poniženo, godinama govorimo o tome, a vi ste godinama u vlasti i ne čujete šta mi govorimo jer ne čujete ponižene građane, i to ne samo seljake. Te tendere je kreirala i sprovodila baš Agencija za privatizaciju na čijem ste vi čelu, ministre Dinkiću, šest godina. Na tenderima ste obmanjivali kupce jer niste državnu zemlju stavljali na licitaciju kako vas obavezuje Zakon o poljoprivrednom zemljištu da svi, i mi i šeici, možemo pod istim uslovima doći do nje, nego su je besplatno koristili oni koji su na vašim tenderima kupovali kombinate, a nisu znali šta kupuju. Da li su uslovi za one koji mogu da kupe imanja bili takvi da smo mi seljaci mogli kupiti ta imanja? Ne, kupovao ih je Šarić a vi niste imali pojma?", odgovaraju poljoprivrednici, dodajući da javni tender nije bio garancija uspeha za ta gazdinstva, ali uslovi za one koji mogu da konkurišu za tender jesu.

Na pitanje da li je cena od 150 miliona evra za 100 odsto vlasništva u kombinatima niska, udruženja poljoprivrednika su Ministarstvu sugerisala da objave tender pa će znati da li je niska ili nije.

"Kad oprostite sve dugove kombinatima, a državno zemljište po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu stavite na licitaciju, raspišite tender i videćete ko je i koliko spreman da plati", odgovaraju udruženja "Vojvodina agrar" i "Klub 100P plus", ocenjujući da je cena od 250 evra po hektaru za godišnji zakup zemljišta niska jer su to najbolja zemljišta koja Srbija ima, velike parcele i table.

"Mi do takvog zemljišta ne možemo ni da dođemo jer ne sprovodite Zakon o poljoprivrednom zemljištu, a za takvo zemljište plaćamo zakup i više od 500 evra jer naš posao i život zavise od zemlje", navodi se u dopisu Ministarstvu finansija.

Na najavu iz tog ministarsva da bi investitor iz Abu Dabija uložio 100 miliona evra da se 25.000 hektara pokrije sistemima za navodnjavanje i savremenom mehanizacijom, udruženja poljoprivrednika su konstatovala da svaki povrtar i voćar investira svake godine 4.000 evra po hektaru, a i ratari u dve ili tri godine.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=10&dd=24&nav_id=654458

Зна Динкић шта ради,али за себе. Колико ли се уградио у овај посао :D


Наслов: Одг: Усвојен Закон о преузимању банака
Порука од: Гога Октобар 27, 2012, 01:53:23
Усвојен Закон о преузимању банака

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-07-27/254846_skupstina-srbije--foto-a-cukic_f.jpg?ver=1351275470)

Нова Агробанка биће припојена Поштанској штедионици, а од понедељка сви депоненти те банке моћи ће да располажу својим улозима, утврђено је Законом о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака који је вечерас усвојила Скупштина Србије.


Законом усвојеним у Скупштини Србије предвиђа се пренос имовине и обавеза проблематичне банке на другу финансијски способну и стабилну банку

За усвајање овог закона гласало је 129, а против 19 посланика српског парламента. Нова Агробанка има више од 250.000 депонената, а све обавезе те банке преузеће Поштанска штедионица, у којој ће грађани који имају рачуне у угашеној банци, остварити своја права.

Законом о преузимању имовине и обавеза одређених банака ради очувања финансијског система Србије, предвиђа се пренос имовине и обавеза проблематичне банке на другу финансијски способну и стабилну банку, што је, како је влада образложила, једна од најефикаснијих опција за стабилизацију банкарског сектора и консолидацију на домаћем тржишту.

Трајање закона ограничено је на две године, а тај пропис односиће се само на банке у којима држава, односно покрајина Војводина имају већинско, односно контролно власништво.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић је раније најавио да ће Влада на ванредној седници у суботу, 27. октобра, потврдити уговор о преносу свих 250 милиона евра осигураних депозита и више од 150 милиона неосигураних депозита из Нове Агробанке на Поштанску штедионицу, а да ће у уторак Нова Агробанка отићи у стечај.

Динкић је казао да ће у Поштанску штедионицу бити пренето 250 милиона евра у готовини из Агенције за осигурање депозита, као покриће свих осигураних депозита, све обвезнице које је претходна влада емитовала у износу од 85 милиона евра.

Такође, у Поштанску штедионицу ће, како је навео Динкић, бити пренето око 60 експозитура Нове Агробанке укупне вредности око 10 милиона евра, као и 65 милиона евра наплативих кредита.

Народна банка Србије је Агробанци маја ове године одузела дозволу због губитка од 300 милиона евра. Након гашења Агробанке због великих губитака, Влада Србије је основала Нову Агробанку која је преузела обавезе и депозите Агробанке.

Закон о преузимању имовине и обавеза одређених банака ради очувања финансијског система Србије ступиће на снагу наредног дана од објављивања у "Службеном гласнику".

(Бета, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/264924/Usvojen-Zakon-o-preuzimanju-banaka)




Наслов: Одг: Усвојен Закон о преузимању банака
Порука од: Гога Октобар 27, 2012, 02:24:33



Да ли је ово поново један од Динкићевих експеримената или НАМЕРНО уништавање и онога што је колико толико добро пословало. Наиме Поштанска штедионица

(http://www.kamatica.com/scripts/timthumb.php?src=/images/BANKE/POSTANSKA/zgrada_banke_173.jpg&w=525&h=295&zc=1&q=80)

је одавно Динкићу запала за око и ево, како се "ушетао" и у Поштанску штедионицу. Само ме чуди, какву улогу је одиграла овде Народна банка, с обзиром да је она та која одлучује шта треба да се ради са појединим банкама. Изгледа да није  никакву, или нема о томе информација, Јоргованка Табаковић ћути. Изгледа да је Динкић и њој "шеф".

 Да ли је могуће да у Србији нема економиста, банкара, који могу да дају своје мишљење о овом потезу, да ли је требао или није, да ли је добар или није.


http://www.youtube.com/watch?v=GH6mgLmMjEQ


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: Гога Октобар 31, 2012, 12:55:00
Шеицима и ПКБ


Нова понуда компанији из Уједињених Арапских Емирата. Република ће део дугова претворити у капитал

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//10/29n/eko-pkb_620x0.jpg)

- ПРИХВАТИО сам сугестије удружења пољопривредника да променимо део планова за сарадњу са фирмом "Ал Дахра", односно да им, уместо 9.000 хектара земљишта које је у процесу реституције, понудимо већинско власништво Пољопривредног комбината Београд - каже за "Новости" министар финансија Млађан Динкић.

- О томе сам током викенда разговарао и са градоначелником Београда Драганом Ђиласом који је спреман да разговара о продаји већинског пакета ПКБ.

Како за наш лист открива министар Динкић, ова компанија на име неплаћених пореза републици дугује око 3,82 милијарде динара, а које ће се, у случају продаје ПКБ, конвертовати у власништво Републике.

- Тако би Влада, заједно са градом Београдом, уступила "Ал Дахри" већински пакет, односно 70 одсто овог комбината, а што подразумева и коришћење 26.000 хектара пољопривредног земљишта - објашњава Динкић. - Овој фирми из Абу Дабија било на располагању, заправо, 11 пољопривредних комбината. Они би нам дали новац за изградњу каналске мреже за наводњавање, а било би им плаћено у храни. На тај начин и пољопривредници добијају купце који су сигурне платише.

ПКБ корпорацију, пре годину и по дана, преузео је град Београд, Фирма која је 2010. годину завршила са губитком од 20 милиона, у овој години убележиће плус од десет милиона евра. Иначе, постоје и порески дугови, због којих је ова фирма на 14. месту оних које не плаћају намете држави, из тог периода. Ове године у ПКБ је уложено око пет милиона евра.


ИНИЦИЈАТИВА

ПОКРАЈИНСКИ секретар за пољопривреду Горан Јешић каже да је он на себе преузео да "пренесе" многобројне захтеве пољопривредника да се државна земља изузме из продаје.

- Наша сарадња са удружењима пољопривредника дала је први резултат тиме што су Министарство финансија и Влада Србије одлучили да уваже став пољопривредника, који су истицали да се продајом државног земљишта, без лицитације, крши важећи закон - каже Јешић.

(Е.В.Н., вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:403606-Seicima-i-PKB)



***


Па, ово је ван памети. Све горе од горег. Динкић би само нешто да продаје, али нешто што није његово. Изгледа да он само то уме.


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: Cuburac Октобар 31, 2012, 14:19:10
Ovi stvarno nisu normalni. Hrana u prodavnicama je toliko skupa da narod ne moze da je kupi od skupoce, a ovi prodaju najveci poljoprivredni kombinat u zemlji. Pa to je stvarno van pameti.


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: moka Јануар 05, 2013, 06:04:21
"Србији требају трактори: Изградићемо нову фабрику"


Министар финасија и привреде Србије Млађан Динкић изјавио је да држава близу доношења одлуке да изгради потуно нову фабрику пољопривредних машина.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-10-26/275584_16634079b_if.jpg?ver=1357226753)
 "Али нам не требају стари модели које данас производе ИМТ и ИМР"


"Србији требају трактори. Али нам не требају стари модели које данас производе ИМТ и ИМР, фирме које су оптерећене дуговима и које имају стару опрему", рекао је министар новинарима приликом посете земунској фабрици "Стан технолодзис" у коју се довезао "фијатом 500Л", произведеним у Крагујевцу.

Динкић је прецизирао да се раде пројекти изградње нове фабрике пољопривредних машина у који би били пробачени радници ИМТ и ИМР и опрема која се мозе употребити, али би, како је истакао, већи део нове фабрике чинила нова опрема.

"Та фабрика не би производила само тракторе, већ и комбајне које је некада радио Змај, као и друге, прикључне пољопривредне машине", рекао је министар и истако да би се прозводили трактори и машине у сегменту које тржиште трази, тако да би, нови ИМТ трактор имао мотор америчке фирме "Џон Дир" и био би један од најсавтременијих на
тржишту.

"Идеја је да покушамо да се ти трактори не продају само у Србији и региону, него да се извозе и у читав свет. Кренуће се прво са капацитетом који неће бити превише амбициозан, а ако тржисте потврди нашу идеју, онда ћемо то ширити", рекао је министар и додао да је идеја да се види које фабрике које су некада биле гиганти, а онда пропале, имају тржиште и да држава у њих инвестира и купи нову опрему како би биле конкурентније и могле да запошљавају без субвенција државе.

"У Србији у рестуруктурању има 175 предузећа и ако би се њима бавили на исти начин као до сада, за годину и по сва би отишла у стечај. То нам није циљ", рекао је министар финасија и привреде Млађан Динкић.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/281980/Srbiji-trebaju-traktori-Izgradicemo-novu-fabriku

Овај човек ће да уништи све оно што се деценијама стварало,а онда ће да гради ново и то уз помоћ америчке технологије.Наравно да све то много кошта. Опет ће да узме кредит,вероватно од амера,а онда ће да увози њихове моторе,ко зна можда и њихове стручњаке и сав новац из тих кредита ће ићи њима.Србија ће деценијама да враћа кредит уз огромне камате.Радници ће радити уз мале личне дохотке.На овај начин Динкић Србију увлачи у још веће дужничко ропство,а српског радника претвара у роба.Није му пало на памет да ми можемо да развијемо свој нови савремен мотор,на основу овог постојећег. Као да ми немамо способне инжињере.


Наслов: Одг: Шеик улаже паре у Србију
Порука од: moka Јануар 10, 2013, 01:29:48
Šeik ulaže pare u Srbiju


Princ Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamed bin Zajed al Nahjan planira velika ulaganja u našu zemlju. U poljoprivredu bar 200 miliona evra. Razvoj raketnih sistema NORA i ALAS

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//01/09N/seik0_620x0.jpg)

PRINC prestolonaslednik Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan u sredu je stigao u Beograd. Član jedne od najbogatijih porodica na svetu došao je da ugovori investicije u namensku industriju, poljoprivredu, bankarski sektor, ali i u srpsko vazduhoplovstvo. I, kako je u sredu više puta ponovio - da našoj zemlji postane pravi prijatelj.

Šeika Muhameda bin Zajeda, zamenika vrhovnog komandanta vojnih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata, prvi je dočekao ministar odbrane Aleksandar Vučić, sa počasnom gardom. Nakon intoniranja himni obeju država, Vučić je šeika upoznao i sa delegacijom, među kojima je bilo i predstavnika vrha države. U njoj su bili ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, šef BIA Nebojša Rodić i direktor Vojnoobaveštajne agencije Dragan Vladisavljević.

(http://www.b92.net/news/pics/2013/01/09/210166867850ed7da22aa08629984004_orig.jpg)

Pripreme za dobrodošlicu šeiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu u sredu su na beogradskom aerodromu bile na najvišem državnom nivou. Naslednik krune Abu Dabija sleteo je oko 13.10. Na VIP ulaz su mogli da uđu samo akreditovani novinari, foto-reporteri i članovi delegacije za doček.

Dan pre nego što je prestolonaslednik Abu Dabija sa još 28 saradnika sleteo u Beograd, došao je i njegov sin Halid bin Muhamed al Nahjan, koji je već bio na sastancima u ministarstvima odbrane i finansija. Sin je dočekao oca na aerodromu, zajedno sa još deset stručnih savetnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šeik Al Nahjan sastao se, odmah po sletanju, sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. U razgovoru je istaknut značaj saradnje između Srbije i UAE, posebno u oblasti poljoprivrede, visokih tehnologija i u razvoju odbrambenih tehnologija i specijalizovane industrije. Vlada Srbije je, inače, neposredno pred ovaj susret usvojila međudržavni sporazum iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, informacionih tehologija, vojne industrije, energetike i sporta sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Dolazak arapskog šeika je uzvratna poseta Srbiji. Pre tri meseca u Abu Dabiju su bili srpski ministri odbrane i finansija Vučić i Dinkić. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, ova trodnevna poseta Muhameda bin Zajeda al Nahjana označila je i konkretizaciju dogovora postignutih u Abu Dabiju.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2013//01/09N/eko-seik-1.jpg)
Izvesno je da će kompanija "Al Dahra", koja je u vlasništvu šeika Al Nahjana, za oko 100 miliona evra, postati sa 80 odsto većinski vlasnik osam srpskih poljoprivrednih kombinata, koji poseduju oko 9.000 hektara zemlje. Naša država će ostati manjinski suvlasnik u ovim kombinatima. Planirano je i da ova firma u zakup uzme i 14.000 hektara obradivih površina, po ceni od 250 evra po hektaru godišnje. Partner iz Abu Dabija obavezuje se i na investiranje od 100 miliona evra u opremu i sisteme za navodnjavanje. Pored toga, načelno je postignut dogovor da preko Razvojnog fonda Abu Dabija Srbija dobije donaciju ili "meki" kredit, a koji bi se delom koristio za čišćenje i formiranje kompletne mreže za navodnjavanje i odvodnjavanje kanalom Dunav - Tisa - Dunav, kroz Vojvodinu, ali i tokom Dunava i Velike Morave u užoj Srbiji. Drugi deo novca iskoristio bi se za dugoročne (na deset godina) kredite poljoprivrednicima namenjene kupovini nove opreme, pre svega sistema za navodnjavanje “kap po kap”. Šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan, preko svojih kompanija, planira da uloži i oko 150 miliona evra u razvoj novih vojnih tehnologija, pre svih raketni sistem NORA i ALAS, kao i u izvoz naše municije i oružja.

Partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, tačnije šeik Tahnin (rođeni brat princa) planiraju da ovde otvore i banku. Njen osnivač bila bi jedna od najvećih banaka arapskog sveta Prva zalivska banka.

Ulazi se i u pregovore koji bi trebalo da se okončaju otvaranjem nove fabrike poluprovodnika i čipova, a kakve zainteresovana kompanija "Mubadala" već ima u Singapuru i državi Njujork. Najvažnije za realizaciju ovog projekte jeste odgovor srpske strane može li da se obezbedi 1.500 do 2.000 inženjera potrebnih za ovaj poduhvat. Projekat je, prema informacijama "Novosti", vrednosti oko osam milijardi dolara, a koliko danas vrede "Mubadaline" fabrike u Aziji i Americi.

Kako partneri iz Abu Dabija trenutno rade servisiranje aviona u svojim hangarima u Švajcarskoj, vrlo su zainteresovani da taj posao prenesu u Beograd, odnosno da kupe "Jat tehniku". Interesovanje postoji i za nacionalnog avio-prevoznika.

Šeik i njegova porodica, kako nam je potvrđeno, smešteni su u beogradskom "Hajatu", gde će boraviti do petka.

Sinoć je domaćin, potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić organizovao večeru u vili "Mir". Među zvanicama je bio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, članovi Vlade, ali i druge ličnosti iz političkog i poslovnog sveta.

Planirano je da princ u četvrtak poseti Karađorđevo, budući da je strastveni lovac. Kako je u sredu rekao domaćinima, vrlo rado bi lovište u Maroku zamenio Karađorđevom. Plan je bio da poseti i Kopaonik, ali je ova destinacija ipak ostavljena za neku drugu posetu.

(http://www.b92.net/news/pics/2013/01/09/94673066350edced345363991049849_orig.jpg)

KO JE ŠEIK

PRINC Muhamed bin Zajed al Nahjan treći je sin šeika Zajeda bin Sultana al Nahjana, prvog predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata i vladara Abu Dabija. Nakon smrti svog oca, 2004. godine, Muhamed je postao prestolonaslednik Abu Dabija, a godinu dana kasnije imenovan je i za zamenika vrhovnog komandanta oružanih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata. Istog meseca bio je unapređen i u čin generala. Muhamed je takođe i predsednik Izvršnog veća Abu Dabija, kao i član Vrhovnog saveta nafte. Pored ovih dužnosti, obavlja i poslove specijalnog savetnika predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata i šefa Saveta za ekonomski razvoj ove države.

Osim vođenja države, familija Al Nahjan bavi se i biznisom. Njihovo bogatstvo procenjuje se na skoro 15 milijardi evra. U vlasništu vladara Emirata, osim firme "Al Dahra", nalazi se i najveća banka u Abu Dabiju, naftne kompanije i hotelski lanaci širom sveta.


(http://www.novosti.rs/upload/images/2013//01/09N/eko-seik-3.jpg)

SLETEO GIGANT

PREDSEDNIČKI avion tipa "boing 777-200", registarske oznake AUH04, kojim je u sredu u Beograd doleteo šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan, najveći je putnički avion koji je u protekle više od dve decenije sleteo na beogradski aerodrom.

Ova letelica, naravno u putničkoj, a ne u predsedničkoj verziji, može da primi između 314 i 440 putnika. Predsednički avion iz Abu Dabija je imao čak 25 članova posade. Dužina aviona je 64 metra, raspon krila 61 metar, a dolet mu je 9.700 kilometara.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:414001-Seik-ulaze-pare-u-Srbiju

Лепа вест је да ова једна од најбогатијих породица жели да улаже у нашу земљу.Међутим,нешто се шушкало да ће преко пољопривреде ујед. арапски емирати увести и генетски модификовану храну(ГМО) у нашу земљу,а све у договору са Америком.И шта смо онда урадили.


Наслов: Одг: Паори траже састанак
Порука од: moka Јануар 13, 2013, 00:59:12
Paori traže sastanak: Dovešće nas šeki do prosjačkog štapa!

Predsednik Udruženja poljoprivrednika "Paor" iz Crepaje Miroslav Grubanov zatražio je danas sastanak sa predsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem povodom najave da će kompanija šeika Ujedinjenih arapskih emirata kupiti nekoliko poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-01-09/293338_beta-seik-vucic_f.jpg?ver=1357998332)
"Bunili smo se nakon prve Dinkićeve i Vučićeve posete Abu Dabiju i nakon prvog dogovora, a sada nam kažu da to nije prodaja već zajedničko ulaganje. Nije šija nego vrat"
 
"Paori traže hitan sastanak sa Dačićem zbog prodaje zemlje arapskom šeiku", rekao je Grubanov agenciji Beta.

Grubanov je rekao da je ogorčen zbog takve odluke, jer time šeik u posed dobija i oko 16.500 hektara najkavlitetnijeg državnog zemljišta, po ceni od 250 evra po hektaru.

Novosadski Dnevnik danas je objavio da će šeik i njegova kompanija Al Dahra postati većinski vlasnik vojvođanskih preduzeća Jadran, Mladi borac, 7. juli, Omoljica, Dolovo, Vojvodina u Starčevu, kao i preduzeća Dragan Marković u Obrenovcu.

Kako navodi list, Srbija prodaje zemlju tih kombinata, koja se vodi kao društveno vlasništvo, što je "samo po sebi diskutabilna imovinska kategorija".

Ta preduzeća imaju u proseku po 500 hektara zemlje, koju Srbija šeiku planira da proda po 10.000 evra, a pripada im i 16.500 hektara državnog zemljišta.

List navodi da će nezakonitost, poput davanja državnih njiva u zakup bez tendera, biti prevaziđena tako što će biti potpisan međunarodni ugovor od državnog značaja i time će i formalno i pravno posao biti zvanično sklopljen.

Grubanov tvrdi da su poljoprivrednici ogorčeni zbog toga što nije njima ponuđeno da tu zemlju uzmu u zakup po tako povoljnim uslovima, jer su hektar na licitacijama plaćali i po 800 i 900 evra za hektar.

"Sve su to kvarne igre, ako se ovako nastavi, zaista ćemo svi pod jednu šljivu. Bunili smo se nakon prve Dinkićeve i Vučićeve posete Abu Dabiju i nakon prvog dogovora, a sada nam kažu da to nije prodaja već zajedničko ulaganje. Nije šija nego vrat", rekao je Grubanov.

Poljoprivrednik iz Kaća Vojislav Malešev, član Udruženja Klub 100P plus, tvrdi da je to samo dokaz koliko vlast poštuje narod i koliko poštuje zakon.

"Ne brani naš zakon samo prodaju državne zemlje, već uopšte prodaju zemljišta strancima. Ministar poljoprivrede, s jedne strane, obećava da će pomeriti granicu, to jest rokove koje smo ispregovrali s EU kada je reč o prodaji njiva strancima, a s druge strane, ministar privrede već prodaje zemlju", rekao je Malešev.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/284048/Paori-traze-sastanak-Dovesce-nas-seki-do-prosjackog-stapa

Јесте,до просјачког штапа ће многе да доведу.




Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: Cuburac Јануар 14, 2013, 19:59:20
Strana ulaganja nisu losa stvar za bilo koju zemlju, ali u tako maloj zemlji kao sto je Srbija, da se poljoprivredno zemljiste prodaje strancima je van svake pameti. Nasi politicari su "pogubili kompas" i nemaju ni ideju kako da zemlju izvuku iz bede. Srbija jos uvek ima sanse da se sama izbori za svoju buducnost i da se stanje u zemlji poboljsa, ali za to je potrebno znanje i veoma cvrsta politicka volja, sto nasi politicari nazalost nemaju ni jedno ni drugo.


Наслов: Одг: Емирати купују осам комбината
Порука од: Гога Јануар 15, 2013, 00:45:14
Емирати купују осам комбината


Шта је предвиђено предуговором о оснивању заједничке компаније "Ал Дахре" и Републике Србије: Продаје се 7.453 хектара осам комбината, под закуп се даје још 2.982 хектара и ВУ Моровић



(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//01/14n/eko-emirati_620x0.jpg)

ПРЕДУГОВОР који је Србија склопила са Уједињеним Арапским Емиратима око заједничког улагања у пољопривреду подразумева продају 7.453 хектара осам пољопривредних комбината у реструктурирању. Купац тих хектара биће нова компанија, која тек треба да се оснује. "Ал Дахри" ће припасти 80 одсто удела у том новом, практично домаћем предузећу, док ће 20 одсто имати Република Србија и Град Београд.

Управо ће та нова, српска фирма у већинском страном власништву, купити пољопривредно земљиште, опрему и објекте од следећих седам комбината: "Агробачка" Бач, "Братство јединство" Неузина, "Драган Марковић" Обреновац, "Јадран" Нова Гајдобра, "Млади борац" из Сонте, "Омољица" из Омољице, "Војводина" из Старчева. Цена по хектару износиће 10.000 евра, док ће опрема и објекти накнадно бити процењени. То је укупно 51,23 милиона евра, за земљиште седам комбината.

Када је реч о Пољопривредној корпорацији Београд, нова компанија ће од ПКБ купити само пољопривредно земљиште, и то 2.329 хектара по цени од 12.000 евра, што укупно износи 27,948 милиона евра.

Када је реч о запосленима, не постоји обавеза њиховог преузимања. У предуговору се само каже да ће се учинити све да компанија преузме што већи број радника. Разговараће са сваким од њих, а остаће они који испуњавају "задате критеријуме".

Осим преузимања у власништво овог пољопривредног земљишта, нова компанија добиће право и да користи површину од 3.664 хектара земљишта које тренутно користи Војна установа Моровић - погон Карађорђево, као и зграда и ресурса, на период од 30 година. Ово земљиште је у власништву државе, а нова фирма мораће претходно да склопи уговор са Министарством одбране, које има уписано право коришћења над њим. Нова команија мораће годишње у корист Војне установе Моровић да издваја 20 одсто приноса оствареног на овом земљишту.

Такође закључиће са Министарством пољопривреде уговор о закупу 2.982 хектара у државној својини, на 30 година. Цена закупа првих 10 година биће 250 евра по хектару годишње, а после тога ће се усклађивати у односу на европски индекс цена у малопродаји. У сваком случају, цена закупа током целог периода неће моћи да буде већа од 370 евра по хектару годишње.

Крајњи рок за склапање коначних уговора је 31. март ове године. Тек након тога, "Ал Дахра" ће уплатити договорен износ за куповину земљишта, најдаље до краја маја. Комбинати имају обавезу да од добијеног новца врате дугове којим ће скинути све хипотеке, залоге и остала оптерећења на имовину која се продаје.

НАВОДЊАВАЊЕ

НОВА компанија ће обезбедити инвестицију у износу до 100 милиона евра, у системе за наводњавање, агротехнички развој и обртна средства. Износ ће бити инвестиран у пољопривредно земљиште којим управља и које обрађује нова компанија, без обзира да ли је оно у својини, закупу или се обрађује по основу уговора о пословно-техничкој сарадњи са војном установом Моровић - погон Карађорђево.

ЗАКУП
АКО неко од ових осам комбината, после склапања коначних уговора, буде хтело да даје у закуп рибњаке, винограде старости од три до 30 година, вишегодишње засаде старости до 15 година, функционалне пољопривредне објекте и системе за наводњавање, а који се налазе на земљишту у државној својини, мораће прво да их понуди новооснованој компанији. Она ће имати право пречег закупа.

(Д.И.Красић) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:414826-Emirati-kupuju-osam-kombinata)



***


Добар домаћин купује земљиште, он НИКАДА не продаје своје!!!



Наслов: Одг: Асоцијација против продаје земље
Порука од: Гога Јануар 15, 2013, 16:58:26
Асоцијација против продаје земље


Суботица -- Најављена продаја земљишта странцима, односно издавање на дугорочни закуп без лицитације противна је закону и недопустива.


(http://www.b92.net/news/pics/2013/01/15/207132021450f576258cc93712949699_640x427.jpg)

Председавајући Управног одбора Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш је рекао да ће чланови тог удружења организавати протесте, ако нико не буде хтео да саслуша њихове ставове.

Киш је оценио да се, потписаним уговором између министра Млађана Динкића и фирме из Уједињених Арапских Емирата земљиште продаје мимо тржишних цена а посебно замера издавање државног пољопривредног земљишта на 30 година без јавног надметања.

"Продаја пољопривредног земљишта странцима је недопустива, а ако је већ продају прво су је требали понудити нама, као да ми не знамо да се тиме бавимо", додао је.

Он је навео да су се пољопривредници овим поводом обратили премијеру Ивици Дачићу "а уколико нико не буде сео да разговара са њима, они ће на проблем скренути пажњу испред парламента, на улицама, њивама или на путевима".

Киш је прецизирао да је став ове пољопривредне асоцијације "да се земља не продаје странцима 15 година након уласка у Европску унију, а према овоме ми земљу продајемо можда и 15 година пре уласка у ЕУ, и то мимо закона и у ситуацији када су пољопривредници за ту земљу спремни дати више на лицитацији".

"Ако се земља на овај начин неком прода, ми смо уверени да они неће запослити нове раднике и ту нема никаквог руралног развоја и очувања села већ обрнуто", закључио је Киш.

(Танјуг) (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=01&dd=15&nav_id=677670)


***

Ваљда неће чекати да се склопе уговори, па тек онда да реагују! Са акцијама се мора већ колико данас реаговати. Динкић, Вучић, Дачић, како су кренули, већ се путује у Абу даби и арче се државне паре за та путовања и ко зна зашта још, а све у ту сврху.


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: moka Јануар 16, 2013, 06:20:35
I Kosovo pregovara sa Emiratima
Izvor: Tanjug

Priština -- Kosovska predsednica Atifete Jahjaga nalazi se u poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde će učestvovati na energetsklom forumu koji se organizuje u Abu Dabiju

Ona je u predsedničkoj palati dočekana od šeika Muhammeda Bin Zajed Al Nahjana, a dočeku je, kako je saopšteno iz kabineta Jahjage, prisustvovalo oko sto licnosti iz politickog, kulturnog i obrazovnog života, iz zajednice biznisa i istaknutih ličnosti Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Predsednica Jahjaga je zahvalila šeiku Nahjanu za pomoc i podršku datu Kosovu od proglašenja nezavisnosti, pošto su Ujedinjeni Arapski Emirati bili jedna od prvih država regiona Srednjeg Istoka, koja je priznala državnost Republike Kosovo", kaže se u saopštenju.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=01&dd=15&nav_id=677583


Вучићеве и Динкићеве идеје у вези овог шеика ће нас само одвести у неку штету.Ако су УАЕ међу првима који су признали независност Косову, не могу они Србији ништа доброга донети.Нема ни логике.



Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: moka Јануар 16, 2013, 12:47:03
Paori državi daju 500 € za hektar, a Arapi 250

Asocijacija poljoprivrednika "Banatski Paori" saopštila je danas da je sporazum Vlade Srbije sa arapskom kompanijom Al Dahra o prodaji poljoprivrednih kombinata u Srbiji štetan za državu i poljoprivrednike.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-03-31/48489_1_f.jpg?ver=1358332082)
Banatski paori se plaše da će Arapi otpustiti zaposlene u kombinatima

Kako se navodi u saopštenju, to udruženje traži sastanak sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem kako bi ukazali na štetnost ugovora. Oni navode da je štetno to što je predugovorom sa Al Dahrom predviđeno da Srbija da u zakup 2.982 hektara oranica, na period od 30 godina, i što će država u prvih 10 godina dobijati 250 evra po hektaru, dok poljoprivrednici u Srbiji već plaćaju zakup obradivog zemljista od 500 do 650 evra po hektaru.

 

"U prilogu ove tvrdnje ide i činjenica da su sve ponuđene oranice prodate i kvalitetno obrađene", dodaje se u saopštenju.

Kako se navodi, davanjem državne zemlje u zakup građanima Srbije zapošljavaju se domaći radnici, a u budžet se sliva mnogo više sredstava i povećava bruto domaći proizvod. Banatski paori su ukazali da u predugovoru sa Al Dahrom piše da će se kupac oranica truditi da zadrži što veći broj zatečenih radnika u radnom odnosu i pitaju o kom broju je reč.

"U trenutku kada dnevno u Srbiji bez posla ostaje oko 300 građana ovakvim ugovorom bi se stvorila nova reka socijalnih slučajeva i novo opterećenje za budžet", dodaje se u saopštenju.

Država Srbija i kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapski Emirata trebalo bi da, po predugovoru o ulaganju u osam državnih poljoprivrednih kombinata, konačne ugovore zaključe do 31. marta ove godine.

Predugovorom čiji je tekst objavilo Ministarstvo finansija i privrede Srbije (www.mfp.gov.rs), predviđeno je osnivanje nove, zajedničke kompanije, u kojoj će 80 odsto udela biti u vlasništvu Al Dahre, a ostatak će zajednički pripadati Republici Srbiji i Gradu Beogradu. Zajednička kompanija uložiće 100 miliona evra u sistem za navodnjavanje, agrotehnički razvoj i obrtni kapital, dok Republika Srbija neće biti u obavezi da obebedi sredstva, niti garancije za investicije u tim kombinatima.

Predugovorom je predviđeno i da Ministarstvo poljoprivrede Srbije i nova kompanija zaključe ugovor o zakupu 2.982 hektara pljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na 30 godina.

 

Ministarstvo finansija i privrede juče je saopštilo da će svih 16.500 hektara koje su do sada koristili poljoprivredni kombinati biti ponuđeni "isključivo vojvođanskim paorima u zakup", a ne arapskoj kompaniji Al Dahra.

"Ni jedan jedini hektar, koji u zakupu koristi sedam poljoprivrednih kombinata, nije obuhvaćen predugovorom sa kompanijom Al Dahra, naprotiv svih 16.500 hektara koje su do sada koristili ovi kombinati biće ponuđeno isključivo vojvođanskim paorima u zakup", navelo je Ministarstvo finansija.


Istaknuto je da jedino poljoprivredno zemljište koje je predmet zakupa jeste 2.982 hektara koje je koristilo gazdinstvo "7. juli" koje je u sklopu poljoprivrednog kombinata PKB.

Predugovorom je predviđeno da vodeća agro-industrijska kompanija Al Dahra u okviru zajedničkog ulaganja investira oko 200 miliona evra u osam poljoprivrednih državnih gazdinstava. Ministri finansija i poljoprivrede, Mlađan Dinkić i Goran Knežević, kako je najavljeno, sastaće se sutra sa udruženjima poljoprivrednika i razgovarati o planiranim poslovima sa Al Dahrom.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/285000/Paori-drzavi-daju-500--za-hektar-a-Arapi-250

Да ли међу данашњим српским политичарима постоји бар један који није лопов?Рекао бих и да су издајници,али су они збиг овог што су знали да ће да нам раде избацили ту категорију и кривично дело из Устава и закона.


Наслов: Одг: ДОГОВОРЕНО: Споразум са Емиратима у фебруару
Порука од: Гога Фебруар 03, 2013, 04:32:01
ДОГОВОРЕНО: Споразум са Емиратима у фебруару


(http://images.kurir-info.rs/slika-620x333/mladan-dinkic-i-al-dahra-foto-beta-1359719657-261735.jpg)

То ће бити правни основ за коначно потписивање комерцијалног уговора с компанијом Ал Дахра који ће бити закључен током марта, навео је Млађан Динкић

БЕОГРАД - Министар финансија и привреде Србије Млађан Динкић најавио је да ће међудржавни споразум између Србије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) бити потписан у фебруару, а односиће се на сарадњу у бројним областима, пре свега у пољопривреди.

"То ће бити правни основ за коначно потписивање комерцијалног уговора с компанијом Ал Дахра који ће бити закључен током марта", казао је Динкић после састанка с руководством те агрокомпаније из Емирата.

Он је додао да би на пролеће ове године у Србији могла да буде отворена прва банка из Уједињених Арапских Емирата.

"Јуче је из Београда отишла делегација Ројал Групе која је власник једне од највећих банака у Персијском заливу и очекујемо да би на пролеће они могли да отворе своју прву банку у Београду", казао је Динкић.

Динкић је истакао да ће се он и министар пољопривреде Србије Горан Кнежевић у уторак састати и с представницима Развојног фонда Абу Дабија с којима ће разговарати о инвестицијама у системе за наводњавање на читавој територији Србије.

Српски министар финансија је додао да би тај систем за наводњавање значио повећање производње у повртарству, воћарству и ратарству у Србији. С представнцима тог Фонда, како је казао, разговараће се и о потенцијалној линији за дугорочно кредитирање индивидуалних пољопривредних произвођача како би они могли да набаве нову опрему за производњу.

"Ал Дахра је заинтересована и за инвестирање у Луку Панчево и Југословенско речно бродарство. С руководством Панчева разговараћемо о томе да се 40 хектара земљишта које је у власништву државе стави у функцију изградње нове, модерне луке која би била чвориште и логистички центар за извоз", рекао је Динкић.

Он је навео да би та лука служила пре свега за извоз пољопривредних производа, али уз могућност да се прошири и на извоз индустријских производа, и додао је да са Ал Дахром разговарано и о могућности унапређења компаније ЈРБ која је у власништву државе и послује позитивно.

"Ал Дахра је изразила интерес да помогне у обнови флоте ЈРБ-а", казао је Динкић и додао да ће се модалитети будуће сарадње тек утврђивати.

Заменик председника Ал Дахра холдинга и Ал Аин холгинга Хадим Абдул Адареим је казао да је Ал Дахра веома заинтересована за инвестирање у српску пољопривреду и најавио улагање од око 300 милиона евра.

Састанку у Министарству финансија и привреде присуствовао је и министар пољопривреде Србије Горан Кнежевић.

(Курир) (http://www.kurir-info.rs/dogovoreno-sporazum-sa-emiratima-u-februaru-clanak-630381)


***

Шта ће бити од свега овога? Динкићу су пуна уста хвалоспева, ма ево на све стране ће Арапи да нам обезбеде благостање.






Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: moka Фебруар 13, 2013, 06:15:31
INTERVJU, MLAĐAN DINKIĆ: Arapi donose 4 milijarde dolara u Srbiju!

Potrebno nam je tri milijarde evra samo da otplatimo dug iz prošlosti, zbog čega moramo da se zadužujemo * Budžet neće biti utočište za EPS * Ni RTS neće dobiti pare, one idu u privredu

(http://s.tf.rs/2013/02/08/foto-slobodan-pikula7.jpg)

“Najviše me brine velika nezaposlenost i kako će se rešiti budućnost `Železare Smederevo`. Svestan sam da nije moguće brzo zaposliti ljude koji su sada bez posla i smanjiti visoku stopu nezaposlenosti, jer je finansijska kriza zahvatila celu Evropu.”

Ovim rečima intervju za Telegraf počinje Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, koji priča o ekonomskim prioritetima Vlade, o tome zašto bi EPS i RTS trebalo da se oslone na sopstvene resurse, za šta je sve u Srbiji zainteresovan šeik Muhamed, kao i zbog čega je IT industrija važna za razvoj Srbije.

- Trudimo da podstaknemo privredni rast time što bi se brže razvijale proizvodnje bazirane na znanju, kao što je IT industrija, jer će to pojačati zapošljavanje. Za “Železaru Smederevo” treba naći optimalno rešenje, dobrog gazdu, kako bi se visoke peći upalile i ovaj kombinat ponovo postao značajan izvoznik.


 Tvrdite da imamo dovoljno sredstava za finansiranje svih potreba države u narednih šest meseci. Šta posle toga, kako doći do para za drugu polovinu godine?

- Naša država je u takvoj situaciji da imamo veliki nasleđeni dug i ogroman deficit. Najpre smo prepolovili deficit, ali moramo da otplaćujemo i stari dug. Potrebno nam je tri milijarde evra samo da otplatimo dug iz prošlosti. To znači da smo prinuđeni da uzimamo nove zajmove, kojima vraćamo stare dugove. Uopšte ih ne koristimo za finansiranje tekućih potreba. Prošle godine rast duga za vreme prethodne vlade bio je tri milijarde evra, a ove godine će biti oko milijardu i po. Dakle, u ovoj godini zaustavićemo rast javnog duga. Mirni smo jer imamo novca za šest meseci unapred i nemamo nikakvih problema da obezbedimo stabilno finansiranje države.


 Srbija investicije neće tražiti samo na Zapadu, već i na Istoku. Kakve su vaše procene, koliko će stranih investicija ući ove godine u Srbiju?

- Rano je da se prognozira, a bili bismo zadovoljni s dve milijarde evra stranih investicija. Ako hoćemo brže da se razvijamo, ta cifra u narednom periodu mora biti znatno viša. Činjenica je da na Zapadu dve ključne zemlje investiraju u Srbiju, to su Nemačka i Italija. Međutim, danas u svetu viška kapitala ima na Istoku, naročito u zemljama poput Emirata, Katara, Kuvajta, Kine, Turske i Rusije. Osim Rusije, to nisu tržišta na koja možemo da izvezemo puno robe, jer su daleka i troškovi transporta su veliki. Ali to jesu zemlje koje mogu da investiraju kapital u Srbiju, da kod nas organizuju proizvodnju od poljoprivrede do industrije, i da onda tu robu izvozimo širom sveta.


 Nekako nam najbolje ide saradnja sa šeikom Muhamedom iz Emirata?

- Najdalje smo dogurali u toj saradnji, jer će Emirati uložiti 300 miliona evra u srpsku poljoprivredu. Samo ove godine razvojni fond Abu Dabija će nam obezbediti 100 miliona dolara za gradnju i rekonstrukciju kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje u celoj Srbiji, kao i za dugoročne kredite poljoprivrednicima, kako bi kupili novu opremu. Takođe, na pragu je potpisivanje prvog vojnog ugovora iz odbrambene industrije, koji će iznositi više od 100 miliona evra.

Šeik je zainteresovan i za JAT?

- Razmatra se mogućnost zajedničke gradnje kargo terminala na beogradskom aerodromu, a počeli su i prvi razgovori poznate svetske kompanije “Etihad”, takođe u vlasništvu šeika Muhameda, o zajedničkom partnerstvu s JAT-om. U martu  očekujemo stručnjake iz kompanije “Atik”, koja je deo korporacije “Mubadala”, koja je zainteresovana za preuzimanje JAT tehnike, ali i izgradnju fabrike čipova.


 Najavljen je i program podrške IT industriji.

- Pokušaćemo u narednom periodu da razvijemo industrije bazirane na znanju, gde je ključ obrazovni sistem. Država će kroz dobre zakone omogućiti elektronski platni promet, kao i poreske olakšice za IT industriju. Konkretno, nudimo poreske olakšice za industriju softvera, pomoć početnicima u vidu bespovratnih sredstava do najviše 25.000 evra za projekte za koje postoji interes investitora da ih podrže. Za jednu trećinu ćemo smanjiti doprinose i poreze na plate za industriju softvera. Ideja nam je i da promenimo obrazovni sistem, u smislu podrške univerzitetima prirodnih i tehničkih nauka.


 Kako ćete im pomoći?

- Zaista mislim da deci još u osnovnoj školi treba reći da ako studiraju ekonomiju, prava ili medicinu moraju da budu vrhuski u tome da bi našli dobar posao. Obrnuto je ako se opredelite za tehničke i prirodne nauke – imate velike šanse da lako nađete posao, a ako ste još vrhunski stručnjak, imaćete i dobru platu, jer su one u tom sektoru mnogo veće. Zato smo već krenuli u razgovore s dekanom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i dogovorili se da im hitno obezbedimo dodatnu zgradu, jer u sadašnjem prostoru ne mogu da školuju više studenata. Tako da će ETF dobiti još jednu zgradu, najverovatnije zgradu “Ivo Lole Ribara”, koja se nalazi baš u blizini fakulteta. Pokušavamo da tu zgradu prebacimo u vlasništvo države i damo je na korišćenje ETF-u.


Postoji mogućnost da kompanija “Mubadala” iz Ujedninjenih Arapskih Emirata izgradi IT fabriku u Srbiji.

- Tu smo na samom početku razgovora. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučič i ja razgovarali smo sa šeikom Muhamedom koji nam je objasnio da oni svakih nekoliko godina grade po jednu fabriku čipova, s idejom da zahvate što veći deo tržišta. U Srbiji su zainteresovani da izgrade fabriku i ta investicija, ako se dogovorimo, iznosila bi čak četiri milijarde dolara. Ovde bi se pravilo “srce” hardvera, što bi značilo da moramo da razvijemo dodatno i neke naučne oblasti, kao što je nano tehnologija. To bi bila prava tehnološka revolucija u Srbiji. Primera radi, “Fijat” će ove godine imati izvoz od dve milijarde evra, što je petina ukupnog srpskog izvoza. A s ovom fabrikom mi bismo za par godina njenog rada udvostručili izvoz. Takve stvari preokreću tokove u jednoj zemlji. To bi ujedno bila ubedljivo najveća investcija u Srbiji i pritom bi posao našlo 1.000 visoko kvalifikovanih stručnjaka, uključujući i naučnike. Mi za taj projekat planiramo da pozovemo srpske naučnike u svetu da se vrate. Kompanija iz Emirata zauzvrat traži odgovarajuće zemljište s dobrom infrastrukturom, blizu beogradskog aerodroma. Kompletna proizvodnja bi se, makar u početku, izvozila.

(http://s.tf.rs/2013/02/08/foto-slobodan-pikula2.jpg)

Kako se može rešiti problem EPS-a iz koga upozoravaju da su pred bankrotom? Kažu da im je potreban kredit od 300 miliona evra, jer iz svojih prihoda ne mogu da vraćaju dospele obaveze?

- Zaista me je zatekla cela situacija u vezi sa EPS-om, jer sam razgovarao pre manje od nedelju dana s Aleksandrom Obradovićem, direktorom te kompanije i nije mi pomenuo da je EPS-u potrebna pozajmica države. Kako sada stvari stoje, to njima nije ideja. Izgleda da u samoj kompaniji postoji neslaganje između rukovodstva i Upravnog odbora. Rukovodstvo, s jedne strane, želi da uzme kratkoročni kredit od banaka, dakle, oni ne traže garancije države. Ali, izgleda da UO to ne podržava, pa se ni ne sastaje. Rukovodstvo EPS-a smatra da bi smanjivanjem troškova mogli da uštede značajna sredstva, a očito da se s tim ne slaže predsednik UO EPS-a Aca Marković. Podržavam sve napore da se smanje unutrašnji troškovi EPS-a, a smatram i da EPS ima dosta unutrašnjih rezervi kako bi izašao iz ove situacije. Kako god EPS odluči da reši problem, sasvim je sigurno da državni budžet neće biti utočište za to.


 U problemima je i RTS. Na koji način rešiti tekuće probleme finansiranja i šta je tu dugoročno rešenje?

- Dovoljno je videti kako se finansiraju javni servisi u drugim evropskim zemljama. Srbija ima daleko preče potrebe nego da daje novac javnim preduzećima. Imamo puno siromašnih i nezaposlenih, cilj nam je da pomognemo najugroženijima, da podstaknemo rast privrede. Javna preduzeća svakako nisu prioritet, naročito ako se zna da imaju dobre plate i da mogu da smanje unutrašnje troškove. Budžet služi da se pomogne onima kojima je to neophodno.


 Za kraj, na ovaj intervju dovezli ste se “fijatom 500L”. Kako ide naš novi “fića”?

- Dobar je, za grad naročito, ali ga još uvek nisam vozio na dužim relacijama.

(Natalija Sekulić)

http://www.telegraf.rs/vesti/539862-intervju-mladan-dinkic-dva-kljucna-problema-su-nezaposlenost-i-zelezara-smederevo


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: Гога Фебруар 13, 2013, 06:25:24
Млађа је сигурно ово видео, па мисли да ће Шеик и њега овако обасипати ловом  :D

http://www.youtube.com/watch?v=9vwc-_ITIKQ


Млађини пусти снови, а по ко зна која превара народа, а нама нека је Бог у помоћи када нам се Арапи почну ширити по Србији.


Наслов: Последица неуспелих приватизација
Порука од: moka Април 25, 2013, 05:27:18
Ekonomist prestao da izlazi, zaposleni u štrajku

Beta    | 01. 06. 2012.
Beogradski nedeljnik Ekonomist prestao je redovno da izlazi, a redakcija je stupila u štrajk jer poslodavac radnicima duguje šest zarada i ne plaća poreze i doprinose, saopštila je danas redakcija Ekonomista.
Redakcija Ekonomista u saopštenju ističe da je zvanični vlasnik Ekonomist medija grupe Medija internacional grupa, sa sedištem u SAD, ali da je stvarni vlasnik bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
 
Đelić je, kako je navedeno, od momenta kupovine tadašnjeg Ekonomist magazina preneo upravljacka prava na Draganu Jovanović.
 
- Redakcija zahteva poštovanje odredbe Ugovora o radu i Odluke koja obavezuje poslodavca da zarade isplaćuje na svakih 15 dana, i da nam budu isplaćene sve zaostale zarade- piše u saopštenju redakcije Ekonomista.
 
"Bic" je pokušao da stupi u kontakt s Božidarom Đelićem i zamoli ga za komentar, ali se on ne javlja na telefon.
 
Poslednja zarada zaposlenika u tom ekonomskom časopisu, koja u proseku iznosi manje od 40.000 dinara, isplaćena je 8. maja 2012. i to za prvu polovinu novembra 2011, a doprinosi i porezi se od druge polovine aprila 2011. uplaćuju na minimalne zarade.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/326334/Ekonomist-prestao-da-izlazi-zaposleni-u-strajku

  Каква економија,такви и стручњаци,удружења и лист...нестају и настају по потреби.


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: Гога Мај 06, 2013, 23:54:10
УРС: ДС упропастио државу


Уједињени региони Србије поручили су лидеру Демократске странке (ДС) Драгану Ђиласу да министар финансија Млађан Динкић и Влада Србије покушавају да отклоне штету коју је починила Демократска странка

У одговору на Ђиласове критике, који је Динкићеву економску политику назвао катастрофалном, УРС наводи да је управо захваљујући ДС-у и њиховом катастрофалном вођењу финансија прошла година у Србији била једна од најгорих у новијој историји.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-03-11/308244_mladjan-dinkic--foto-beta-01_f.jpg?ver=1367856622)

"Када смо тачно пре годину дана на изборима задобили поверење грађана и након тога формирали владу, затекли смо земљу на ивици банкрота, привреду у рецесији, осиромашен народ и неколико упропаштених банака. Такву ситуацију је створила ДС", наводи се у саопштењу Динкићеве странке УРС.

 
УРС тврди да је захваљујући новој влади Србије и Млађану Динкићу остварен снажан раст извоза и почео је опоравак српске индустрије.

"То је тек почетак и у многим привредним гранама стање је веома тешко. Ми радимо и враћамо дугове које су други направили, а они нека наставе да дају маркетиншке изјаве и да пате од амнезије", наведено је у саопштењу УРС-а.

Председник ДС Драган Ђилас позвао је премијера Србије Ивицу Дачића (СПС) и првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића (СНС) да зауставе даље провођење погубне економске политике министра финансија Млађана Динкића.

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/311512/URS-DS-upropastio-drzavu)


***


Ко га не зна златом би га платио! Па Млађан Динкић је управо тај који већ више од деценију дрма финансијама, банкама и економијом ове наше ојађене Србије. Више пута је то урадио управо захваљујући ДС са којима је тесно сарађивао. Тако, да ми ово препуцавање између њега и Ђиласа не пије воду. Ћилас би требао да се покрије ушима и да ћути. Обојица би требала заувек да сиђу са грбаче народа Србије. Што је превише, превише је.


Наслов: Динкић избрисао порез на други стан
Порука од: moka Мај 08, 2013, 05:02:42
Beograd -- Vlasnici čija druga nekretnina vredi više od 50.000 evra neće biti dodatno oporezovani, izjavio je Ministar finansija Mlađan Dinkić.

(http://www.b92.net/news/pics/2013/05/07/1113257926518934e775fe0241423910_640x427.jpg)

“Mi smo danas na sastanku internom Ministarstva finansija analizirali ovu odredbu, s obzirom da oko 750.000 nekretnina postoji više nego što ima domaćinstava u Srbiji. Naša namera je bila da ovom merom oporezujemo one koji su bogatiji, koji imaju više nekretnina u kojima ne žive. Međutim, danas i prethodnih dana sa puno ljudi smo pričali i shvatili da su neki ljudi te stanove nasledili, da je sada kriza i da ne mogu da ih prodaju i da bi onda time pogodili ne samo one koji su bogatiji, nego i jedan dobar deo srednje klase koja jednostavno ima nekretnine nasleđene od roditelja, a da prosto sada nije tržišna situacija da mogu da ostvare neku normalnu vrednost za njih", kaže Dinkić.

Prema rečima ministra, ova mera je preuzeta iz modernih evropskih zakona, ali očito vreme za njenu primenu nije sada već u nekim boljim vremenima.

"Tako da smo Milica Bisić i ja - znači ona je pisala taj Zakon, ali uz moju podršku – odlučili da taj član u ovom zakonu sada izbrišemo i da idemo bez toga sa predlogom na Vladu i u Skupštinu“

Kada je reč o predviđenom izmenom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Dinkić kaže da se propisuju stroge kazne za one koji do 30. juna ne prijave svoju imovinu koja je vrednija, u drugoj polovini godine krenue oštra kontrola, unakrsna procenu imovine i prihoda i oporezovaće se značajno svi oni koji su bogatiji i posebno oni gde ima odstupanja u vrednosti imovine i iznosa prihoda.

"Dakle, ako neko ima velelepne vile, ako ima više nekretnina, a nema prihode kojima može to dokazati, platiće ozbiljan porez državi. Dakle, naša namera je da imamo pravedniji poreski sistem i da bogatiji plaćaju više i u tom smilslu mera kojom ćemo kompenzirati odustajanje od ovog dodatnog poreza na pripisani prihod od nekretnina, biće zapravo oporezivanje bogatijih kroz unakrsnu procenu imovine i prihoda“

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=05&dd=07&nav_id=711648

  А ја сам баш помислио да је 100% зрео за Лазу. :D
  Да ли је могуће да њихов поглед не сеже даље од министарског кабинета?


Наслов: Одг: Динкић избрисао порез на други стан
Порука од: moka Мај 08, 2013, 07:02:42
   Шта је следеће?
  Какав циркус нам спрема Динкић и његова кухиња?


Наслов: Шеик купује по Србији парама Беџета Пацолија?
Порука од: moka Мај 09, 2013, 00:50:27
Naše novine: Šeik kupuje po Srbiji parama Bedžeta Pacolija?
Iza ulaganja šeika Mihameda bin Zajeda al Nahjana u Srbiji stoji, između ostalog i albanski biznismen iz Švajcarske Bedžet Pacoli, pišu Naše novine.

(http://www.pressonline.rs/sw4i/thumbnail/pacoli.jpg?thumbId=1006914&fileSize=24191&lastModified=1368006518000&contentType=image/jpeg)

Kako saznaje ovaj list, novac kojim se u ime kompanije "Al Dahra" plaća više od deset hiljada hektara u Vojvodini, dobrim delom pripada i jednom od najbogatijih Albanaca, koga je lobiranje za nezavisno Kosovo koštalo stotine miliona evra.

- Šeik Bin Zajed i Pacoli su dugogodišnji prijatelji i uspešni biznismeni i do sada u zajednički investirali u nekoliko zemalja. Srpska zemlja i poljoprivredna preduzeća u Vojvodini se kupuju i albanskim novcem, koji dolazi preko investicionih fondova u kojima obojica imaju svoj udeo- tvrdi izvor Naših novina.

On dodaje da je IPIC jedan od najvećih investicionih fondova u kojima sarađuju šeik i šiptarski tajkun. Kako pišu Naše novine, predsednik borda direktora u ovom fondu je upravo šeik Zajed, a na to mesto ga je postavio Pecoli.

Na sajtu ovog fonda piše da IPIC poseduje 24,9 odsto akcija u austrijskoj kompaniji OMV, a upravo su te akcije položene u kosti Pecolija, pišu Naše novine.

Albanac je pre nekoliko goidna ušao na srpsko tržište i izgradio benzinske pumpe na najekspluzivnijim lokacijama u Srbiji. Prema rečima izvora ovog lista, Pecolijev novac je u velikoj meri korišćen prilikom otkupa srpske zemlje na Kosovu i Metohiji.

Inače, Emirati su prva arapska zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova i to još u oktobru 2008. godine, u vreme kada je Bedžet Pecoli aktivno učestvovao u političkom životu Kosova sa svojom partijom Alijansa za Novo Kosovo.

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/271923/nase-novine-seik-kupuje-po-srbiji-parama-bedzeta-pacolija.html


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: Гога Јун 07, 2013, 20:26:37
Динкић неда свој ресор



Београд -- Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио да је потребна реконструкција владе, али је додао да нема намеру да разговара о подели свог ресора.

(http://www.b92.net/news/pics/2013/05/24/1898824922519f915cbfc9f457162235_640x427.JPG)

Динкић, који је и лидер УРС, рекао је да треба погледати резултате рада министара и разговарати о њиховом учинку, као и о томе да је УРС отворен за дискусију, али и напоменуо да су "неки ресори тежи, а неки лакши".

На питање новинара да ли очекује поделу свог ресора на финансије и привреду, о чему су медији писали, Динкић је рекао да нема намеру о томе да разговара док траје ова влада.

Он је навео да је влада могла да се направи без њега, али да је он прихватио "најврући кромпир".

Динкић је прецизирао и да се реконструкција не односи само на министре, већ и на државне секретаре и остале чланове владе.

Министар финансија и привреде рекао је данас и да ће се владајућа коалиција данас у 18 сати састати и расправљати о економској ситуацији у држави.

(Танјуг, Б92) (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=06&dd=07&nav_category=11&nav_id=720773)



***

Србија је на ивици провалије, једним делом захваљујући и овом "експерту". Подсећа ме на лешинара. Само размишља шта ће да прода или где ће узети неки нови кредит и још више стегнути дужничку омчу око врата српској економији. Некада помислим да је он "случај за посматрање", а нису далеко ни остали чланови владе. Ма, ко зна, какви су њихови здравствени картони.


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: moka Јун 16, 2013, 21:53:02
Za koga ne nađemo kupca, sledi mu stečaj

Tokom leta pokrećemo stečaj 27 firmi. Reč je o kompanijama koje nemaju značajniju imovinu, ni velik broj zaposlenih. U isto vreme, krećemo i sa još jednim pokušajem prodaje ukupno 66 kompanija. Ako to ne uspe, i one će u stečaj do kraja godine, kaže za „Blic“ direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković.
Zašto uopšte pokušavate da prodate firme koje niko nije hteo da kupi ranije, a koje, u međuvremenu, samo propadaju?
- Nedavno je doneta uredba koja omogućava da se na prodaju ponudi imovina tih firmi koja može biti po cenama koje su 100 odsto, 50 odsto ili 30 odsto procenjene vrednosti. Ko ne može da se proda po ceni koja na 30 odsto od procenjene vrednosti ide u stečaj. Pored toga, pokušaćemo da ponudimo kupcima delove imovine. Nekome treba jedna hala, ali ne i čitav kompleks fabrike. Do sada je iskustvo pokazalo da je dosta ovakvih zahteva kupaca koji nisu spremni da preuzmu imovinu kompletne firme.

Koliko ima zaposlenih u ovoj grupi preduzeća?
- Računa se da u ovih 66 kompanija ima oko 5.600 zaposlenih za koje je potrebno obezbediti i isplatiti dogovoren socijalni program.

Nedavno ste rekli da veći deo firmi iz restrukturiranja neće moći da računa na dosadašnju praksu neplaćanja obaveza prema državi i javnim preduzećima?
- U prethodnoj deceniji preduzećima u restrukturiranju usmeravane su desetine miliona evra direktnih budžetskih subvencija godišnje, a neke projekcije govore da su te cifre, kada se sve sabere, s indirektnim i direktnim subvencijama 500 i više miliona evra godišnje. Ova preduzeća iz godine u godinu samo akumuliraju gubitke, a neplaćanjem pripadajućih poreza, struje i drugih obaveza nastaju ogromni troškovi, od oko 200 miliona evra godišnje.

Šta će biti sa ostalim preduzećima? Tu ima dosta firmi za koje često čujemo da mogu da nađu partnera.
- Za jednu grupu njih, a to su firme koje imaju tekuću likvidnost, ali i zaostale obaveze biće doneta odluka ili da im se obaveze otpišu ili da ih, iz tekućeg poslovanja, izmiruju na rate. Opet, postoji i grupa velikih sistema. Plan je da se u prvoj polovini naredne godine otvori proces preuzimanja imovine ovih firmi u vlasništvu države. To bi se učinilo ili poravnjanjem ili preuzimanjem kompletnih obaveza. Zatim bi država ili krenula u ulaganje sa strateškim partnerima ili bi se ove firme ponudile ulagačima, uz jasno definisanje obaveze investiranja i pokretanja proizvodnje. U delu njih koje Vlada proglasi strateški važnim, država bi pokrenula proizvodnju u pojedinim delovima.
 
RTB "BOR" I PKB
RTB "Bor" i, recimo, PKB rade pozitivno. Zašto su te firme uopšte u statusu restrukturiranja?
- One su u grupi onih kompanija koje imaju tekuću likvidnost, ali i velike zaostale dugove. Za ovu grupu kompanija će se, od slučaja do slučaja, doneti odluka ili o otpisu dugova ili o njegovom plaćanju na rate.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/388222/Za-koga-ne-nadjemo-kupca-sledi-mu-stecaj

  Интересантно.Разни директори агенције за приватизацију су опљачкали и покрали све друштвене фирме по Србији.Сада су дошле на ред оне које су преостале зато што само лоповчине на власти могу да буду власници имовине друштвених предузећа а радници који раде у тим фирмама то не могу иако су имовину поштено зарадили.
  Шта рећи,осим да је мотка из Раја изашла за сваку власт.
 


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: moka Јул 10, 2013, 04:23:09
Sa Slovencima spasavamo "Gorenje"


Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić i predstavnici slovenačke kompanije "Gorenje" u Srbiji potpisali su u Zaječaru predugovor o zajedničkom ulaganju u proširenje kapaciteta za proizvodnju kućnih aparata. Prema najavama, tim investicijama u naredne tri godine biće otvoreno 700 novih radnih mesta u fabrikama Gorenja u Zaječaru, Valjevu i Staroj Pazovi.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2009-11-06/6518_gorenje_f.jpg?ver=1373360094)

- Ovo je dobar dan za Srbiju, jer će nove investicije otvoriti nova radna mesta, zajednička je ocena koju su nakon potpisivanja predugovora u fabričkoj hali dali Dinkić i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

 

Vlada Srbije se obavezala da do 31. januara 2015. godine uloži 15 miliona evra i time postane manjinski vlasnik svih fabrika kompanije Gorenje u Srbiji. Novac će, kako je naglašeno, biti iskorišćen u proširenje i modernizaciju fabrike mašina za pranje veša u Zaječaru, u koju će u naredne dve godine zajednički biti investirano 22 miliona evra i biti zaposleno 200 radnika.

 

Prema rečima ministra Dinkića, "Gorenje" se obavezalo da veliki deo komponenti koje se ugrađuju u opremu kupuje od srpskih malih i srednjih preduzeća, kojih je do sada u tom poslu pedesetak. Dinkić je naglasio da je Gorenje jedan od najvećih izvoznika iz Srbije.

 

Fabrika će proizvoditi mašine za pranje i sušenje veša marke Gorenje, ali i brenda Panasonik, sa kojim je slovenačka kompanija pre nekoliko dana uspostavila strateško partnerstvo.

 

"Plan je da se u Zaječaru proizvodi 450.000 mašina godišnje, a najveći deo proizvodnje će biti namenjen izvozu", naglasio je ministar finansija i privrede.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je izrazio zadovoljstvo potpisivanjem ugovora zajedničkom ulaganju. On je istakao da je cilj Vlade Srbije da u narednom periodu otvori što više radnih mesta.

 

"Za nas ne postoji važniji zadatak ni ništa značajnije od toga da neko otvori nova radna mesta. To što će se u Srbiji proizvoditi veš mašine najboljeg kvaliteta u saradnji Gorenja i Filipsa, svima u svetu pokazuje koliko dobrog i marljivog radnika imamo i da se preporučimo svima u svetu kao dobra destinacija za investiranje", rekao je Aleksandar Vučić.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/327342/Sa-Slovencima-spasavamo-Gorenje


Изгледа да се Динкић пита за све.Са својим "експертима" је уништио привреду Србије,нарочито индустрију.Динкић се више брине за стране произвођаче него за наше.Али,уништиће он и њихове,то најбоље уме.


Наслов: Последица неуспелих приватизација
Порука од: Гога Август 22, 2013, 00:58:14
Влада купила хотел за 2,1 а продала за 1,5 милион евра


(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-08-21/348503_hotel-jugobanka-foto-kopaonik-travel-rs_f.jpg?ver=1377095017)
Хотел Југобанке на Копаонику

Влада Србије је хотел Југобанке на Копаонику продала компанији из Уједињених Арапских Емирата Проперти инвестмент ЛЛЦ за 1,5 милиона евра, речено у Дирекцији за имовину Србије. Дирекција је тај хотел претходно откупила од сувласника за 2,1 милиона евра.

Одлука о продаји хотела Југобанке компанији из Абу Дабија донета је на основу Закључка Владе Србије од 15. јула, а хотел је продат непосредном погодбом. Основ за Закључак владе о продаји одмаралишта на Копаонику био је Споразума између Уједињених Арапских Емирата и Републике Србије, потписан 17. фебруара 2013. године, а ратификован у Скупштини Србије 15. марта.

Тим споразумом предвиђено је да сарадња две земље обухвата стицање непокретне имовине у државном власништву, као и заједничко улагање у пројекте који укључују непокретну имовину у државном власништву.

"Србија се обавезала да ће продати одређену непокретну имовину субјектима у УАЕ, или ће инвестирати заједно са њима, по правилима и под условима договореним Споразумом, што ће бити регулисано посебним купопродајним или другим уговорима",
истакла је Дирекција.

Објашњено је да је међудржавним споразумом регулисано и да уговори, споразуми, програми и пројекти неће бити предмет јавних набавки, јавних тендера, јавног надметања и сличних процедура утврђених у складу са законодавством Србије.

Дирекцији за имовину Србије је хотел Југобанке на Копонику продала Агенција за осигурање депозита, која је стечајни управник Југобанке. Продаја је обављена непосредном нагодом по цени од 2,1 милион евра, што је 60 одсто мање од цене коју је проценио судски вештак. Претходно је било пет покушаја продаје хотела Југобанке на Копаонику, и то три пута лицитацијом и два пута тендером.


Цитат
ДС: Да ли је то нова економска политика Владе?

Демократска странка позвала је данас Владу да каже ко је дао одобрење да се хотел на елитној локацији на Копаонику прода за 30 одсто процењене вредности, односно за само 600 евра по квадрату.

"Поставља питање да ли су примери нове економске политике Владе Србије продаја хотела Југобанке на Копаонику и недавна продаја имовине Вршачких винограда и да ли је план Владе да изведе Србију из кризе тако што ће продавати државну имовину у бесцење како би се приказала лажна слика да ипак имамо инвеститоре?", упитала је ДС.


(Бета) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/338365/Vlada-kupila-hotel-za-21-a-prodala-za-15-miliona)



***

Ово је велика и непроцењива штета која се наноси Србији и њеним грађанима.
Чудни потези који само могу да нас забрину, јер се са овим неће престати. Изгледа да ће темпо распродаје Србије да буде све бржи и бржи. Овој влади се жури, ваљда јој време цури, а још није одрадила све што је "газди" обећала.


Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: Гога Август 23, 2013, 04:21:07
Динкић најавио блокаду Симпа



Министар финансија и привреде Србије Млађан Динкић изјавио је данас да ће компанија Симпо из Врања, као највећи порески дужник сутра бити блокирана, наводећи да ће нулта толеранција за неплаћање пореза важити за све обвезнике.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2013/08/22/13757622/Simpo.jpg)

Симпо је изузетно важан за југ Србије и зато и није преко ноћи блокиран. Чак им је упућена и молба да конвертују свој дуг како би наставили да раде и како би људи имали посао, рекао је Динкић након посете компанији Фиат аутомобили Србија (ФАС) у Крагујевцу. Динкић је истакао да приватни интерес у Симпу избегава ту понуду и траже политичке везе очекујући помоћ од Ивице Дачића да их као и много пута до сада заштити. Он је рекао да овај министарски мандат завршити са комплетно уведеном нултом толеранцијом за неплаћање пореза и да више неће бити повлашћених. Следеће недеље ниједно предузеће неће бити у статусу пореског дужника, напоменуо је Динкић и додао да ће сви плаћати порез, бити у процесу репрограма или ће бити блокирани. Према његовим речима, потпуно је јасно да већина у Влади подржава нулту толеранцију за неплаћање пореза. Јер ако само једна компанија има политичку дозволу да не плаћа порез, зашто би то било која друга у Срабији радила, рекао је Динкић и оценио да се Симпо, као приватна компанија не понаша коректно и да годинама не плаћа порезе. Он је подсетио да је Симпо најпре пре четири године обмануо Министарство и Владу да се налази у процесу реорганизације и проналажења стратешког партнера, кога заправо никада није тражио. Пре два дана су обманули јавност да наводно нису добили опомену од Пореске управе што је лако демантовати јер постоји копија те опомене, а и данас траже неко одлагање за доношење одлуке о конверзији дуга у државни капитал. Јасно је да њихова реч нема никакав морални кредибилитет и сутра ујутро ће бити блокирани, нагласио је Динкић. ...

(Фонет) (http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/dinkic_najavio_blokadu_simpa.83.html?news_id=64702)



***



Динкић решио пре своје смене да затвори и оно мало производних предузећа која су како тако ипак  радила.

Цитат
"Симпо" од петка у блокади

Рачун "Симпа" у петак ће бити блокиран због 900 милиона динара дуга за здравствено и пензионо осигурање. "Симпо" најавио да ће у понедељак Влади доставити програм реструктурирања предузећа. Премијер Ивица Дачић поручује одлазећем министру Млађану Динкићу да нема право да предлаже стечај "Симпа".
(РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1382250/%22%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%BE%22+%D0%BE%D0%B4+%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0+%D1%83+%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B8.html)




Наслов: Одг: Србија (ни)ЈЕ пред сломом
Порука од: pidikanac Август 23, 2013, 13:38:28
Ни по Бабу а ни по стричевима...

само радници тог истог Симпа, који плате примају, према неким обавештењима, парцијално и онда кад у каси има пара, - могу рећи, шта урадити са фирмом која у задњих неколико година, није уплатила ни "кинту" у пензиски и здравствени фонд!?
Устрари, те радничке фондове по којима се бар нека социјална правда, њима самима  испуњава....
Тачно је такође речено, - бар они раде!
По цену једног кг. хлеба, да преживе, минималци се исплаћују, тек да на столу има шта да се поједе.
Чланови Управе те фирме живе сасвим другачије...

Докле год држава трпи овакве приватне фирме па још плаћа субвенције, некима је то дебело надокнађено из државног буџета, дотле ће постојати људи који владају животима других, за ону килу хлеба, да се преживи...

Држава је та која мора регулисати законима фискалну политику, сигурност радника и социјална права, иначе, шта је онда држава ако неко постоји а за стотине радника не плаћа доприносе.
То је по мени обична пљачка и израбљивање људи. Ништа друго, нема ту извињења...


Наслов: Одг: Ако се пита Динкић, оде цела Србија на добош
Порука од: moka Децембар 11, 2013, 03:59:38
Zatvorena poslednja banka u Babušnici

Babušnica je "odsečena" od platnog prometa Srbije, pošto se u četvrtak zatvorila i poslednja banka u toj siromašnoj varošici na jugu zemlje, pa oko 200 lokalnih preduzetnika svoj dnevni pazar svakog jutra mora da uplaćuje u nekoj od banaka u više od 30 kilometara udaljenom Pirotu.

(http://www.blic.rs/data/images/2012-03-29/229920_dinar05_f.jpg?ver=1386667606)

Kako je Tanjugu izjavio predsednik opštine Babušnica Saša Stamenković, opština uveliko radi na traženju banke koja bi bila zainteresovana da otvori svoju ispostavu u Babušnici.
 
- To što je zadesilo našu opštinu je katastrofa. Imamo jako veliki broj preduzetnika, privrednika, tu su dnevni pazari i cirkulacija gotovog novca i kreditnih linija - rekao je Stamenković.
 
On je dodao da bez povezanosti sa platnim prometom otežano funkcioniše i lokalna samouprava i sama Babušnica, a problema ima i u selima čiji stanovnici takođe imaju potrebe za uslugama banaka.
 
Prema njegovim rečima, to je samo poslednji u nizu "pehova" koji su zadesili ovu opštinu.
 
 - U Babušnici je ranije ugašena i sudska jedinica, koja je izmeštena, tako da sada nemamo ni sudsku jedinicu, a više ni jednu jedinu banku, što je stvarno jedna tragedija i katastrofa -  kaže Stamenković.
 
On je ukazao da je, i pored svih napora koje lokalna samouprava ulaže da dovede investitore i razvije privredu, sada jako teško uopšte govoriti o investicijama.
 
 - Opština već pregovara sa nekim bankama koje bi mogle da otvore svoju ispostavu u Babušnici i mi smo voljni da izađemo u susret prvoj banci koja se zainteresuje da otvori svoje predstavništvo u Babušnici -  dodao je Stamenković.
 
Meštanin Babušnice Tihomir Spasić kazao je Tanjugu da su njegovi sugrađani izloženi mnogo većim troškovima, jer moraju da za bilo kakvu bankarsku uslugu idu u Pirot.
 
 - Neophodno je što pre da se otvori banka u Babušnici jer sada mnogi putuju u Pirot i izloženi su troškovima. Da bi otišli u Pirot, treba im četiri-pet litra goriva -  kaže Spasić.
 
U Babušnici su preostala jedino dva bankomata sa kojih meštani mogu da podignu novac.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/426154/Zatvorena-poslednja-banka-u-Babusnici

  Ово је поразан пример власти сподобе зване Динкић,који је укинуо Службу платног промета и избацио поште из система плаћања,покрао њихову имовину и направио гомилу филијала разних банака од којих је узимао проценат а целу Србију ставио у гето.


Наслов: Шта је све од српских предузећа на продају
Порука од: Гога Април 30, 2014, 06:49:28
Шта је све од српских предузећа на продају


Приватизација, партнерство и концесије. То је пут на који ће нова влада Србије усмерити највећа јавна предузећа. Продајом добијамо преко потребан новац, а у лоше вођене државне фирме ући ће професионални страни менаџмент. Тиме ће се ставити тачка на вишегодишње бацање пара из буџета на неке од губиташа.

(http://www.standard.rs/images/2014/Javnapreduzeca-LAT_N.jpg)



"НИКОЛА ТЕСЛА"

Београдски аеродром "Никола Тесла", чија је вредност на Београдској берзи 18,9 милијарди динара, могао би да добије концесионара из Уједињених Арапских Емирата. Није реч о "Етихаду", већ о другој компанији, која је између осталог заинтересована и за улагања у нашу ваздушну луку. Како су обављени тек почетни разговори, надлежни не желе да откривају име фирме. Концесија би била по моделу јавно-приватног партнерства. Проширење капацитета београдског аеродрома неопходно је и због развоја националне авио-компаније. Обавеза концесионара би била изградња трећег терминала, друге писте, карго центра, хотела, паркинга...



ТЕЛЕКОМ

Најбрже ће до новог власника доћи Телеком Србија, од чије продаје би у државну касу могло да се слије око две милијарде евра. Према најави премијера Александра Вучића, било би реално да приватизација буде окончана током наредне године. Он је уверен да ће наша земља, захваљујући побољшаној међународној позицији Србије, моћи да оствари знатно већу цену за Телеком од оне коју бивша влада није могла да добије 2011. Тада је минимална цена за 51 одсто акција била утврђена на 1,4 милијарде евра.

Министар финансија Лазар Крстић истакао је у понедељак да постоји огромно интересовање за Телеком, као и да се нада да ће цена бити задовољавајућа. Цену одређује тржиште, али се компанија, према уверавањима из Владе, неће продати будзашто. Осим Дојче телекома, који би могао да буде заинтересован за ширење на српско тржиште, у игри за новог власника Телекома могли би да буду и инвестициони фондови, посебно они из арапских земаља. У Телекому у понедељак нису желели да се изјашњавају на ову тему, али је генерални директор Предраг Ћулибрк, у недавном интервјуу за наш лист истакао да ако би било више заинтересованих, у тој утакмици, цена би могла да буде и већа од две милијарде евра.



ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА

- ЕПС је највреднија компанија у државном власништву, али држава мало добија од ње - нагласио је премијер. -Прошлогодишња добит била је 20 милијарди, али је ликвидност компаније лоша. Ипак, сматрамо да би било лоше решење да продајемо читав ЕПС. Најбоља опција би била улазак мањинског партнера до краја следеће године. Партнер би бирао већину менаџмента и повећао ефикасност пословања. За такву сарадњу заинтересована је једна од водећих светских фирми у енергетској индустрији.

Пословодство ЕПС је ескпозе председника Владе разумело као сигнал да треба убрзати планирану реорганизацију и корпоративизацију, што, тврде, и јесте план њиховог менаџмента.

- Циљ је да модернизацијом компаније, ЕПС постане што ефикаснији и успешнији. Ниједна озбиљна енергетска компанија не би пристала да буде стратешки партнер овако организованог ЕПС и извесно је да, ако се не промени начин управљања и не отклоне све нерационалности, нико неће бити ни заинтересован за докапитализацију или било какав вид партнерства - истичу у ЕПС.

С друге стране, професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић сматра да би приватизација ЕПС омогућила краткорочну "танку" финансијску корист, али би била веома ризична. Он истиче да постоји опасност од постепеног преласка ЕПС у већинско власништво страног партнера и могућност знатног повећање цена струје, а да Србија може да постане и тржиште за продају туђе електричне енергије.



ЛУТРИЈА

Лутрију Србије прозивају да има монополску позицију на тржишту, али је пословала са - губитком од 151 милион динара у 2012. Премијер каже да постоје заинтересовани партнери који желе да купе лиценцу за организовање игара на срећу.



РТБ БОР

РТБ Бор у реструктурирању, иако остварује профит, вуче огромне дугове. Влада је сматра највреднијом компанијом у источној Србији, која би, уз финансијско реструктурирање имала велики број заинтересованих инвеститора. У Влади очекују да значај РТБ Бора расте услед скоре појаве интересовања за истраживање и експлоатацију руде у околини овог града.



ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ

На списку за приватизацију је и Дунав осигурање, једна од водећих осигуравајућих кућа у Србији. Лане је уписало 16 милиона динара добити. Његова приватизација требало би да почне у првој половини години. Раније је за Дунав био заинтересован немачки Алијанц, а помињала се и делимична продаја Европској банци за обнову и развој, по принципу већ виђеном за неке државне банке...




ЖЕЛЕЗНИЦА ОДВАЈА ПРЕВОЗ РОБЕ

Да би се из Железница Србије издвојио и приватизовао превоз робе, прво мора да се промени закон. Како кажу стручњаци у овој области, многе железничке управе су приватизовале робни транспорт. За тај сегмент и раније су као и сада биле заинтересоване и домаће и стране фирме. У сваком случају, ко буде нови власник превоза робе плаћаће „Железници“ накнаду за коришћење инфраструктуре.



ЕКОНОМИСТИ: ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА

Економиста Милан Ковачевић сматра да је сада важно радити на поправљању вредности јавних предузећа, како не би била продата јефтино. Саша Ђоговић, сарадник Институт за тржишна истраживања, истиче да је потпуно транспарентно и јасно дијагностификована метастаза у јавном сектору, због чега се захтева професионализација управљања и проналажење решења за државна предузећа. Члан Фискалног савета Владимир Вучковић наглашава да је добро што ће се, када су у питању јавна предузећа, ићи на привлачење инвеститора или приватизацију где год је могуће, јер се показало да је држава лош власник и да ма колико добре намере имала, долази до великог одлива средстава преко јавних предузећа.

- Са продајом јавних предузећа се можда неће многи сложити, али ако се једна влада не осећа способном да управља јавним предузећима и ако једна влада заиста има осећај да је боље да страни менаџери управљају нашим великим предузећима, па зар није боље да прода то странцима него да на лош начин њима управља - рекао је Данијел Цветичанин, професор Универзитета Сингидунум.


(ФСК) (http://srb.fondsk.ru/news/2014/04/30/shta-ie-od-srpskih-preduzeha-na-prodaiu.html)




***


Србија је начисто ОЧЕРУПАНА. Ово ће бити завршница, само да би се се извадила још понека заостала "перушка" из тела наше Србије!!!



Наслов: Одг: Шта је све од српских предузећа на продају
Порука од: Гога Април 30, 2014, 08:29:59
БОР - Америчка компанија ''Фрипор Мекморан'' спремна је да у отварање новог рудника бакра и злата у Бору инвестира и до 5 милијарди долара Уколико будући резултати геолошких истраживања у околини Бора потврде претходна сазнања, америчка компанија ''Фрипор Мекморан'' спремна је да у отварање новог рудника бакра и злата, на овом простору, инвестира и до пет милијарди долара, потврдио је у недељу др Дејан Кожељ, директор ''Фрипорта'' у Србији.


(http://images.kurir-info.rs/slika-620x419/rtb-bor-bakar-1373246099-336297.jpg)

Реч је о једној од највећих светских рударских компанија, које је у околини Бора, на месту званом ''Чукару пеки'', пронашла лежиште од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, чија је бруто вредност, по садашњним ценама на берзи, око 18 милијарди долара.

О каквом се богатсву ради, најоље, без сумње, сведочи податак да је у борским и мајданпечким рудницима, за протеклих 110 година рударења, добијено око пет милиона тона бакра и нештовише од 150 тона злата. Поред тога, средњи садржај бакра у руди, коју су открили Американци, износи 2,3 одсто бакра и 1,5 грама по тони злата.

Упоређујући то са РТБ-ом ''Бор'', где се тренутно експлоатишу резерве са највише 0,4 одсто црвеног метала, то је само још један од доказа да су геолози ''Фрипорта'' уболи бинго. Наруку им иде и то што се, по литературним подацима, лежишта са један одсто бакра, под условом да тај садржај прате одговарајуће количине руде, сматрају изузетно профитабилним.

"Најраније, рудник у околини Бора могао би бити отворен за пет до шест година и у зависности од величине и квалитета лежишта, инвестиције за отварање рудника могу да износе од неколико стотина до, чак, пет милијарди долара. Уз то, један рудар, индиректно, креира од пет до 12 радних места у споредним делатностима", објаснио је др Кожељ.

Већ наредне године, ''Фрипорт'' почиње подземна истраживања, како би тачно одредили величину лежишта и садржај руде у њему. Кожељ је додао да ''Фрипорт'' тренутно има три истражна права у околини Бора, али и да се нада да ће им будућа истраживања омогућити да добију право да истражују још неке локалитете у овим крајевима, који су, каже, ''изузетно обећавајући''.

"До сада смо у истраживања уложили 15 милиона долара, али ће наредних година улагања бити вишеструко већа. Желимо и надамо се сарадњи са РТБ-ом 'Бор''. Али, на који начин, тек ће бити тема будућих преговора", подвукао је др Кожељ.


Отворен Инфо центар у Бору


Компанија "Ракита Експлорејшн", огранак америчке компаније "Фрипорт-МекМоРан", отворила је данас Инфо центар у Бору, где ће грађани моћи да се информишу о развоју пројекта истраживања садржаја бакра и злата "Ћукару Пеки".
"Покретањем Инфо центра желели смо да отворимо врата за дијалог са свим привредним чиниоцима у борском округу, у циљу унапређења сарадње и размене идеја", рекао је приликом отварања директор Ракита Експлорејшн Дејан Кожељ.

(Курир) (http://www.kurir-info.rs/posao-veka-amerikanci-ulazu-5-milijardi-dolara-u-bor-clanak-1342365)






***



Није да нема заинтересованих и Срба и Руса за РТБ, али кога то брига!





Цитат

Поповић: Заинтересован сам да са Русима купим РТБ Бор

Бизнисмен Милан Поповић рекао је да је заинтересован да заједно са предузећем "Руска бакарна компанија" купи већински пакет Рударско-топионичарског басена (РТБ) "Бор".

(http://www.bizlife.rs/files/images/news/Ekonomija/ministri_politicari/Milan_Popovic_YT.jpg)


"Потенцијално РТБ 'Бор' би, имајући у виду резерве бакра и злата, могао у блиској будућности да постање најбоља и најпрофитабилнија компанија у Србији", рекао је Поповић за "Вечерње новости" од четвртка.

Према његовим речима, држава не би смела да дозволи да се предузеће распарча, већ би са потенцијалним инвеститорима требала да седне за сто и разговара.

"Ја бих волео да учествујем у тим разговорима, заједно са мојим партнерима из Русије. Они су једни од највећих инвеститора у бакарној индустрији", прецизирао је Поповић.

Он је навео да би у РТБ "Бор", требало уложити пола милијарде евра, односно 300 милиона евра у изградњу топионице, и око 200 милиона у "освајање нових рудника".

"Када је РТБ у питању, потврда његове блиставе будућности је цена бакра, која ће у перспективи и даље расти", оценио је Поповић.

РТБ "Бор" је у процесу реструктурирања, а према незваничним информацијама дугови тог предузећа су око милијарду евра.

Ипак, подаци о првом кварталу пословања РТБ "Бор" у овој години показују да је произведено 9.200 тона катодног бакра, као и да је производња злата и сребра била већа од плана.

"Као што је и планирано, у периоду јануар-март 2014. године, у басенским рудницима откопано је 4,44 милиона тона руде, а прерадом је добијено 9.686 тона бакра у концентрату", навели су у највећем српском производјачу бакра и племенитих метала.

(Бета) (http://www.bizlife.rs/vesti/68648-popovic-zainteresovan-sam-da-sa-rusima-kupim-rtb-bor)




Наслов: Динкић је опет међу Србима..
Порука од: pidikanac Мај 09, 2014, 09:08:46
Dinkić zadužen za Beograd na vodi

IZVOR: NOVOSTI

Bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić započeće angažman u kompaniji iz UAE koja će biti uključena i u projekat "Beograd na vodi“, pišu "Novosti“.

Prema informacijama Novosti, nekadašnji ministar finansija, posle višegodišnjeg vođenja G 17 plus i stranke regiona, okreće se menadžerskim poslovima.
Zbog dobrih veza sa biznismenima iz UAE Dinkić je "pikiran“ kao jedan od stručnjaka koji bi mogli da pomognu kvalitetnijem ulasku kompanija iz te države u Srbiju.

Bivši ministar koji je napustio čelo URS pošto je stranka doživela debakl na republičkim izborima, spreman je, tako, na potpuno novi profesionalni angažman.

________________________________________________________________________________________


Дугачка је рука Вожда Алека, велика је његова моћ и спремност да не заборави своје верне и одане људе. Динкић је био и остаће, незамењиви члан оркестра и ове раштимоване Владе!


Сећате ли се обећавања Динкићевих пред саме изборе. Понављао је устаљене и познате лажи, своје научене пароле, уверавао у своју честитост, скидао звезде са неба, - неби ли опет засео у Алековој Влади.

Докле има Србије, биће и Динкића.
Динкића ће бити и кад Србије више не буде било!


Опат и на мала врата, овог пута помало закулисно и лукаво, испод сенке Арапа, али зна се, за тако велики пројекат, свакако и уз сагласност Владе Србије па и самог Вожда Алека, - који овај пројекат и тако сматра својим, - Динкић се враћа снажнији него је пре био!

Моћнији, јер новац иза њега је његово оружје, Динкићев утицај на Србе и Србију добија само нову форму. Све друго, остаће исто.

Неће силазити са страница дневне штампе, биже присутан у свим српским домовима по Србији, телевизија ће већ наћи и времена и места, да Алекову замисао пласира у ударним временима!

Динкић, тај велики српски махер, преварант, човек насмешеног лица и оштрог језика, остаје нам као свакодневни десерт, нека нам ови горки дани, са њим ипак буду мало слађи..

Динкићу, ако је Вучићу право, - знај да Србима није. Нестани већ једном, -  али заувек...


Наслов: Последица неуспелих приватизација
Порука од: Гога Новембар 05, 2014, 08:53:12
Плаћају странцима да униште домаће

Србија немилице траћи новац пореских обвезника на контроверзне програме запошљавања, односно плаћање превасходно страним инвеститорима по 5.000 евра да би запослили једног радника. Да тај модел није дао резултате, већ је само направио штету, сведочи пример АХА Муре која је приватизовала Први мај из Пирота, а који је данас у стечају.



(http://www.vesti-online.com/data/images/2014-06-26/427372_smallbusinessjdsupracom_f.jpg?ver=1415121188)
Стечај логичан крај за велики број српских предузећа


- Наша влада је заправо купила Први мај, па га поклонила АХА Мури која је сада у стечају и у Словенији. Погледајте парадокс: држава је платила из Фонда за развој словеначкој компанији 4,5 милиона евра да би запослила 1.200 радника који су већ били запослени! Сад немамо ни фабрику, платили смо запошљавање 1.200 људи и произвели 1.200 социјалних случајева. Ако је то добра политика и ако за то нико не сноси никакву одговорност, онда срљамо у пропаст - каже за "Вести" Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа.

Остају отворена питања какве банкарске гаранције "послодавци-инвеститори" прилажу код аплицирања за фондове, али је очигледно да Влада нема намеру да одустане од лоше праксе, што се види по новцу опредељеним за субвенције и у ребалансу буџета за 2014, а вероватно и идућу годину.

- Реч је о обичном авантуризму и корупцији преко леђа оно мало здраве привреде и пореских обвезника. Само Симпо нас је по истом моделу коштао скоро 70 милиона евра, радницима Фијата у Крагујевцу држава плаћа пензионо и социјално осигурање. Заправо смо ми проточни бојлер где се силан новац извлачи, а компаније уништавају. Ми се хвалимо пред странцима да имамо јефтину радну снагу. Па знате, робовласничко друштво је имало најјефтинију радну снагу јер је била бесплатна, па је пропало - додаје Кнежевић.


Бројке говоре да гро новца за куповину радних места, чак и у висини до 10.000 евра по раднику, одлази странцима. Влада се хвалише како је и 11.000 домаћих предузетника добило подстицаје, али Кнежевић сматра да се ту крије варка.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2014-11-04/459849_110504c1_f.jpg?ver=1415121451)
Авантуризам и корупција преко леђа здраве привреде и пореских обвезника: Милан Кнежевић
 


- Од свег новца 76 одсто је отишло странцима. При том се то ради крајње неселективно, а не секторски па да, рецимо, стимулишемо аграр или инфраструктуру или воћарство. Ми никакве критеријуме немамо. Уосталом, субвенције су неуставне јер стављају учеснике на тржишту у неравноправан положај - додаје Кнежевић.

Држава не отклања узрок милионске незапослености и рада у сивој зони. Узрок су високи порези и доприноси. Око 400.000 запослених ради у сивој зони, а за то је одговорна држава, а држава ће бити закинута за милијарду динара, јер је толико приходовала од пореза и доприноса плаћених за 140.000 људи који су прошле године легално запослени.


- Послодавци не запошљавају кад им држава даје субвенције, већ кад имају повећану тражњу за робом коју производе. Незапосленост је системски проблем. Она се не решава субвенционисањем инвеститора - истиче наш саговорник.

Цитат
У државној управи 63.000 саветника

Делегација ММФ-а је стигла на преговоре с Владом Србије и на столу би се лако могло наћи питање огромног вишка државних чиновника. Међутим, Србољуб Антић, дугогодишњи представник Србије при ММФ-у, у изјави за "Политику" наводи да ти резови не морају да буду тако болни.
- У државној управи је запослено 63.000 консултаната. То су људи који већ имају посао и који, ако би се срезале саветничке позиције, не би остали на улици - наводи Антић.

(Љ.Ивановић) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/446414/Placaju-strancima--da-uniste-domace)


***



Ово је злочин према сопственој земљи и народу!



Наслов: Последица неуспелих приватизација
Порука од: Гога Новембар 29, 2014, 16:35:04
ПОСЛЕДИЦА НЕУСПЕЛИХ ПРИВАТИЗАЦИЈА


У стечају 22 ветеринарске станице, "истерали" их због локала, сеоска подручја без ветеринара!


Осим што ће запослени бити на улици, поједине српске варошице остаће без ветеринара, што може довести у питање и опстанак људи који у њима живе од сточарства


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2014//11/28/n/veterinar-(1)_620x0.jpg)


ЛОШЕ процене приликом приватизација које је држава спровела у претходном периоду, отераће у стечај 22 ветеринарске станице у Србији. Осим што ће запослени бити на улици, поједине српске варошице остаће без ветеринара, што може довести у питање и опстанак људи који у њима живе од сточарства, нарочито у сеоским подручјима.


На списку предузећа којима ће бити стављен катанац у браву налазе се и ветеринарске станице из Блаца, Мајданпека, Бајине Баште, Ћићевца, Беле Цркве, Ивањице, Ражња, Новог Кнежевца, Пландишта, Драгачева, Књажевца, Жабља, Власотинца, Бачке Тополе, Ковина, Кладова, Бојника... У стечај су их гурнули презадуженост и трајна неспособност плаћања.


Приватизација ветеринарских станица започела је 2006. године. Најпроблематичније су оне које су већ једном биле продате, али чије газде нису испоштовале уговорене обавезе, па је у већини таквих случајева Агенција за приватизацију постала власник.

- Све приватизације које су спроведене у ветерини слика су и прилика оних које су рађене у привреди Србије - сматра Лука Стевић, ветеринар из Шапца. - Приватизације су се одиграле "братски", ја теби, ти мени. Код оних који су поштено конкурисали слати су непознати људи, како би им „скренули пажњу“ да не изађу на тендер. Такав пример имамо у Шапцу, када је била приватизација локалне ветеринарске станице.

Ненад Петровић, шеф Одсека за ветеринарске организације и услуге Министарства пољопривреде, објашњава да је са приватизованим ветеринарским станицама прављен уговор да седам година морају да се баве истом делатношћу и да не смеју отпустити раднике.

- Многе станице, међутим, купљене су због атрактивних локација - напомиње Петровић.

- Нису чак свуда ни ветеринари пазарили те станице, већ има примера да су купци били власници стоваришта! Ветеринарску станицу у Сурдулици локална самоуправа је хтела да преузме, али су њена дуговања превазишла општински буџет.

Петровић сматра да држава мора да задржи "јаке" ветеринарске станице, које су од националног значаја. Нарочито где су епидемиолошки ризични предели.


Цитат
`ЗЕМУН`У БЛОКАДИ
ПРИМЕР пропадања ветеринарских станица је и она у Земуну - сматра Петровић.
- Никад нису били у процесу приватизације и држава је сто одсто власник. Они, међутим, имају спор због имовине, јер се не води на њих. Терен им је одузиман и нису могли да функционишу. Уз то су и у блокади, јер је бивши радник добио спор против њих. В. Н.

(Ј.Субин, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:521708-U-stecaju-22-veterinarske-stanice-isterali-ih-zbog-lokala-seoska-podrucja-bez-veterinara)




***

Ем што је уништен сточарски фонд, на ред су дошле и ветеринарске станице, не би ли се тако уништило и оно мало домаћих животиња које се гаје по селима и које искључиво служе за исхрану тог становништва. Све је СМИШЉЕНО урађено. Србија се спрема за ГМО храну!!!


Наслов: Неуспеле приватизације - последице
Порука од: Гога Јануар 31, 2015, 03:22:10
ВУЧИЋ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: Кључеви Митроса уручени новом власнику аустријском Герлингеру


(http://images2.kurir.rs/slika-620x419/vucic-mitros-sremska-mitrovica-gerlinger-foto-tanjug-1422620763-612448.jpg)


СРЕМСКА МИТРОВИЦА - Премијер Србије Александар Вучић присуствовао је данас уручењу кључева новом власнику фабрике "Митрос" у Сремској Митровици - аустријској компанији Герлингер холдинг.


(http://images.kurir.rs/slika-620x419/vucic-mitros-sremska-mitrovica-gerlinger-foto-tanjug-1422620763-612447.jpg)

Месна индустрија "Митрос" основана је 50-их година прошлог века и дуго је била једна од лидера у кланичној индустрији СФРЈ, а у фабрици је тада радило око 1.250 радника. Прва приватизација, када је власник била компанија "Свислајн Таково", догодила се 2005, али је 2009. "Митрос" отишао у стечај који је у фабрици дочекало 150 радника. Након шест година, стечаја и три неуспеле продаје, Одбор поверилаца "Митроса" је 16. јануара прихватио понуду аустријског Герлингер холдинга од 800.000 евра за куповину индустријске кланице и фабрике конзерви.

(http://images3.kurir.rs/slika-620x419/vucic-mitros-sremska-mitrovica-gerlinger-foto-tanjug-1422620763-612449.jpg)

Аустријанци ће у првој фази запослити 380 радника и уложити 16 милиона евра у нову опрему. Производња би требало да крене почетком јула, а крајњи циљ је да фабрика има више од 1.000 радника, да се у нову опрему уложи више од 20 милиона евра и да се производи извозе у Русију и Кину.

Аустријска компанија има производне погоне у Мађарској и Румунији где запошљава око 800 људи. "Митрос" је трећи производни погон у у низу, а најављено је да ће то бити кланица са највећом производњом у оквиру ове компаније.

(Танјуг) (http://www.kurir.rs/vesti/biznis/vucic-u-sremskoj-mitrovici-kljucevi-mitrosa-uruceni-novom-vlasniku-austrijskom-gerlingeru-clanak-1670792)





***

(http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2015/01/Mitros-Sremska-Mitrovica-Foto-Sremske-novine-600x300.jpg)



Оде "Митрос" у пола цене. Пре тога га је брат Вука Драшковића ОЈАДИО и довео у стечај!!!

Цитат
Drašković kupuje i šalje u stečaj

Koncern “Svislajon-Takovo” je 2005. kupio “Mitros” za 36,16 miliona dinara. Brojnim marifetlucima prvo je sedište izmešteno u Beograd, potom su od jedne napravljene dve firme, a onda su obe oterane u stečaj. I sada popisna komisija dva puta popisuje jednu istu imovinu – prvo u stečajnom postupku za “Svislajon Mitros”, a sada i za “Takovo Agrar”, kaže Mihajlo Bobić, bivši komercijalni direktor Industrije mesa “Mitros” iz Sremske Mitrovice.
– Uveren sam da takve mahinacije nisu moguće bez pomoći države ili nekog iz Agencije za privatizaciju. Jer kako drugačije objasniti da država nemo posmatra kako se obaveze prema radnicima ne ispunjavaju, a istovremeno Draškoviću otpisuje 175 miliona dinara, koliko su u momentu prodaje Koncernu iznosile “Mitrosove” obaveze po osnovu neplaćenog poreza – kaže Mihajlo Bobić.

(Блиц) (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/182747/Draskovic-kupuje-i-salje-u-stecaj)




Наслов: Одг: Неуспеле приватизације - последице
Порука од: Cuburac Јануар 31, 2015, 22:06:41
Nesposobnost ove danasnje vlasti je nemerljiva. Zuti su bili zivi ocaj, ovi su katastrofa.


Наслов: Одг: Неуспеле приватизације - последице
Порука од: Гога Фебруар 04, 2015, 08:52:29
Одоше потпуно у руке странаца српско млеко, "Бамби" и "Књаз Милош"

ОБРАДОВАЋЕ СЕ ОНИ КОЈИ МИСЛЕ ДА У СРБИЈИ
НИШТА И НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ У СРПСКИМ РУКАМА


(http://fakti.org/sites/default/files/2015-1/740440.jpg)
Погон Имлека


НАЈВЕЋИ инвестициони фонд специjализован за инвестициjе у централноj и источноj Eвропи - Mid Europa Partners - потписао jе споразум о преузимању фирми "Денјуб фудс групе" (DFG), у чиjем власништву су српске компаниjе "Имлек", "Mлекара Суботица", "Бамби" и "Kњаз Mилош", саопштено jе данас из "DFG".

Oваj инвестициони фонд купио jе и све млекаре коjе у саставу Имлека послуjу у Mакедониjи, Републици Српскоj и Црноj Гори.

Закључивање трансакциjе се, како jе наведено, очекуjе у првоj половини ове године, након испуњавања свих услова купопродаjног уговора, а финансиjски подаци трансакциjе нису саопштени.

"Aквизициjа Денјуб фудса показуjе нашу одлучност да наставимо да подржавамо развоj водећих фирми у Србиjи и региону, након успешне инвестициjе у SBB-Telemah групу", изjавио jе Роберт Kнорр, партнер "Mid Europa Partners" коjи води инвестициjе за jугоисточну Eвропу.

Генерални директор Имлека, Слободан Петровић, jе изjавио:"Драго нам jе да ћемо сарађивати са jаким и реномираним инвеститором као што jе Mid Europa Partners у следећоj фази развоjа".

Са преко 400 милиона евра укупног промета у 2014. години, Денјуб фудс група представља српског и регионалног лидера на тржиштима млека и млечних производа, кондиторских артикала, као и минералне воде и енергетских пића.



(Танјуг, Факти) (http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/odose-potpuno-u-ruke-stranaca-srpsko-mleko-bambi-i-knjaz-milos)



***


Информације КО стоји иза ових "транге франге" работа нигде нећемо пронаћи. Такође ни КО стоји иза "Денјуб фудс групе", а ко иза ових ИНВЕСТИЦИОНИХ фондова који су похарали многа успешна предузећа у Србији. Како се која власт смењивала иза 2000. она је продавала све што јој је дошло под руку, а КОМЕ и ЗА КОЛИКО то никада вероватно нећемо сазнати.

Међутим, вероватно да постоји начин како се то све може истражити, а кривци, макар ови домаћи, ПОХАПСИТИ. Толико криминалних радњи, а да НИКО још не робија због тога нам говори у каквој то "организованој" држави сада живимо.

Ево један интересантан текст који сам пронашла, трагајући за информацијама, КО је КОМЕ и ЗА КОЛИКО продавао све оно што су генерације деценијама стварале.



Цитат

"ČIJA JE SRBIJA? Najuspešnije srpske firme vode stranci!"



NIS, Imlek, Bambi, Knjaz Miloš, Frikom i mnoge druge uspešne srpske firme privatizovane su ili kupljene u prethodnih 10 godina od strane investicionih fondova ili stranih firmi


Srpski benzin, hleb, mleko, kisela voda, slatkiši, sladoledi i kafa – nisu srpski! Iako se svi nabrojani proizvodi prave u fabrikama koje u Srbiji postoje nekoliko decenija, od kojih je najmlađa stara 16 godina, na čelu ovih kompanija danas su stranci. Pomenute privatizacije uglavnom datiraju iz dvehiljaditih i vremena vlada Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice.

"Vlasnici Srbije" uglavnom su investicioni fondovi sa egzotičnih ostrva, ali nije zanemarljiv ni broj kompanija iz bivših jugoslovenskih republika. Novac koji su u Srbiju uložili meri se stotinama miliona evra, ali se, nažalost, velikom delu ovog novca gubi trag.



BEOGRADSKA PEKARSKA INDUSTRIJA

Firmu koja na srpskom tržištu postoji od 1946. godine, oktobra 2006. kupila je kompanija "Ist point", vlasnika Zorana Drakulića, sa sedištem u prestonici Kipra, Nikoziji. Međutim, Drakulić je kompletnu kompaniju u aprilu 2012. godine prodao američkim investicionim fondovima RC2 i Darbi



IMLEK, BAMBI BANAT I KNJAZ MILOŠ

Najvećeg srpskog proizvođača mleka, ali i još nekoliko mlekara po Srbiji kupio je investicioni fond "Salford" 2003. godine. Ovaj fond je većinski vlasnik oko 79 posto akcija u "Imleku", 82 posto akcija u "Mlekari Subotica", a poseduje i Mlekaru Zaječar. Takođe, u vlasništvu ovog fonda bila je i “Mlekada Novi Sad”, ali je ona, uz velike tenzije i nemire, zatvorena jula 2012. godine. Kompanija je, nakon sukoba sa vlašću zbog optižbi za monopol u proizvodnji i određivanju cena mleka, krajem 2010. godine najavila da će se povući sa srpskog tržišta. Dve godine kasnije,  "Salford" i holandski proizvođač mleka "Rojal Frisland Kampina" potpisali su memorandum o razumevanju o preuzimanju kompanija “Imlek” Beograd i Mlekare “Subotica”. Međutim, od ove transakcije se odustalo.

Od fabrike keksa koja je "nikla" 1967. godine, "Bambi Banat" 2006. godine postaje Koncern zdrave hrane i sa 1.500 zaposlenih i godišnjom proizvodnjom od 18.000 t proizvoda postaje prvi konditor u Srbiji i Crnoj Gori koji uvodi HACCP sistem. Međutim, njega 2004. godine kupuje "Danjub Fuds Grupa", koja je u vlasništvu IF "Salford". Najneobičnija u nizu transakcija među ovim firmama dogodila se u julu ove godine kada je “Imlek” kupio 10 odsto akcija “Bambija”.

Srpska kompanija sa najburnijom "privatizacionom pričom" svakako je akcionarsko društvo "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca. Priča o privatizaciji ove firme počela je još 2000. godine, ali se do 2003. nisu spominjala konkretna imena. Sredinom 2003. postaje jasno da su u ovu priču previše upleteni interesi visoke politike, pa se sudbina "Knjaza" sve češće rešava na stranama dnevnih novina. Krajem 2004. godine 57 odsto akcija "Knjaza" kupio je investicioni fond sa Kajmanskih ostrva "FPP Balkan Limitid". Međutim, svega nekoliko meseci kasnije, u februaru 2005. godine ovaj IF prepustio je upravljanje aranđelovačkom kompanijom – "Salfordu".

Od kada se ime IF "Salford" pojavio na srpskom tržištu, a posebno u srpskim medijima, spekulisalo se da iza njega stoji poznati biznismen Milan Beko, ali ovo nikada do kraja nije potvrđeno.

SOKO ŠTARK I GRAND PROM

Davne, davne 1922. godine francuski oficir, povratnik sa Solunskog fronta Danijel S. Pesmažu osnovao je firmu “Louit” S.A. – u Zemunu, koja se bavila uvozom čokoladnih proizvoda. Devet godina kasnije jevrejsko akcionarsko društvo osnovalo je pekaru “Soko”. Predsednik Društva bio je Holender, čije ime nažalost nije zabeleženo, kao ni ime direktora Fišera, takođe Jevrejina. Nakon Drugog svetskog rata, 1966. godine, integracijom pekare “Soko” i Fabrike čokolada i bombona “Nada Štark” nastala je Fabrika keksa, čokolade i bombona “Soko-Nada Štark”, preteča današnje fabrike.

Danas jedan od vodećih proizvođača kafe u Srbiji, “Grand kafa”, nastala je 1997. godine, a 2004. godine proširio se na tržište Bosne i Hercegovine.

Tridesetog juna 2005. godine, "Grand kafa" je preuzela 94 odsto akcija "Štarka" i time postala njegov većinski vlasnik.


Iste godine, 75 posto akcija ove firme prodato je najvećoj slovenačkoj prehrambenoj kompaniji "Droga Kolinska" za 58 miliona evra. Tri godine kasnije, marta 2008. godine, "Kolinska” je kupila i preostalih 25 posto akcija i time postala većinski vlasnik. Međutim, cena ovog dela akcija do danas je ostala poslovna tajna.

"Droga Kolinska" je u julu 2010. godine prodata hrvatskoj "Atlantik grupi" za 382 miliona evra od čega su oko 150 miliona dugovi "Kolinske".

Zbog čega najuspešnije srpske kompanije mogu da funkcionišu samo pod "stranom čizmom" pitanje je za državu, ali i predstavnike poslovnog sveta u Srbiji.



(М.Стојановић, Телеграф) (http://www.telegraf.rs/vesti/488045-cija-je-srbija-najuspesnije-srpske-firme-vode-stranci-sa-egzoticnih-ostrva)





Наслов: Одг: Неуспеле приватизације - последице
Порука од: Гога Фебруар 11, 2015, 04:40:53
Пропале фирме неће ни за џабе


Некадашњи гигант "Војин Поповић" за производњу и прераду рибе, са фабриком за израду ћилима и тепиха, пао је у стечај 2005. године због дуга од 100.000 евра, 6.000 радника остало је без посла, најновија опрема је опљачкана, а стечајни управник ухапшен.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2015-02-07/482523_020815c2_ig.jpg)


Када је због дуга од само 100.000 евра 2005. године Трговински суд у Краљеву донео невероватну одлуку о стечају новопазарске Холдинг компаније "Војин Поповић", сви запослени, а у том тренутку их је било више од 1.000, били су у шоку, јер је имовина овог некадашњег гиганта и великог извозника тада вредела око 50 милиона евра.


Председник јединственог синдиката у ХК "Војин Поповић" Месуд Хасановић тврди да је све унапред испланирано.

- Била је то добро режирана спрега локалних тајкуна, београдске мафије и неких људи из правосуђа који су желели да наше фабрике, мотеле, локале и атрактивно земљиште, вредне 50 милиона евра, добију за само милион евра. Сценарио је био већ виђен широм Србије, нас раднике требало је најурити на улицу, а вредне погоне будзашто и уз добру провизију поклонити новокомпонованим бизнисменима - каже Месуд Хасановић.

Цитат
Во за кило меса

"Стечај фирме био је класично подривање економске моћи државе. Замислите да домаћин коље вола за кило меса. Е, код нас се баш то догодило, уништили су ХК 'Војин Поповић', вредан 50 милиона евра, за дуг од 100.000 евра. Само у Рашкој области на сличан начин страдало је још двадесетак великих фирми. Не знам како ћемо се као земља опоравити од те катастрофе која нас је под плаштом демократије и европеизације снашла", наглашава Дејан Тодоровић.



Социјални случајеви

Један од синдикалних активиста и бранилаца предузећа, Дејан Тодоровић, објашњава да радници нису дозволили тадашњем стечајном управнику, који је касније ухапшен, да одмах, како је било планирано, раскрчми фирму.

- Борили смо се колико смо могли, покушали да спречимо отимачину, штрајковали у центру града, ишли у Београд, стотине дана и ноћи провели смо у блокираним погонима бранећи их од мафијаша који су често на нас насртали оружјем или су нам слали полицију, били смо спремни и да сви летимо у ваздух... Није вредело. Кад смо схватили да је општина немоћна, а да Влада Србије неће да брани своју имовину, дигли смо руке и повукли се, потом је кренула општа пљачка. Имали смо највећи рибњак калифорнијске пастрмке у Европи, супермодерну фабрику за прераду и фино паковање рибе, огромну кланицу и једну од највећих хладњача у овом крају, располагали смо и најновијом фабриком за производњу ћилима и тепиха, мотелом на Пазаришту, десетинама локала у Новом Пазару и атрактивним земљиштем... Чак 80 одсто наших производа смо извозили. Фабрика је данас руина и у корову, и зидови су сечени, а најновија опрема завршила је на отпаду као старо гвожђе, остала је још управна зграда, понешто од хладњаче и вредно земљиште. Од државе смо добили неку цркавицу да преживимо и сада смо сви на тржишту рада, неки су у међувремену преминули, ретко ко се снашао, већина запослених су социјални случајеви - каже Тодоровић.

Режирани суноврат ХК "Војин Поповић" био је најава пропасти целокупне новопазарске привреде. Сличну судбину доживели су и запослени у Текстилном комбинату Рашка, Савременој конфекцији, Трикотажи Рашка, Фабрици обуће Рас (која је мистериозно запаљена), Фабрици намештаја... Више од 6.000 радника преко ноћи нашло се на улици. Од тада Нови Пазар грца у невољама, а чак 25 000 незапослених тражи неко запослење са малим изгледом да га добије.


Багателна продаја

- Овако је уништавана привреда у целој Србији, када је све покрадено и разнето, кад више не може да се покрене производња. Агенција за приватизацију нуди фабрику "Војин Поповић" и Текстилни комбинат Рашка на продају. "Војин Поповић" за само милион евра, али купаца нема, не јављају се ни они који су режирали пропаст бивших гиганата, нису им више интересантни, не могу да их препродају и зараде велике паре. Комбинат Рашка подељен је на 30 целина, свака се нуди по багателној цени, али купаца нема - истиче Мерсиха Шећовић, бивша радница "Војина Поповића", и наглашава да се на последњи тендер за приватизацију овог предузећа јавио само Неџад Драголовчанин, бизнисмен из Луксембурга и председник ФК Нови Пазар.

Бивши радник Савремене конфекције Рашка Рамиз Омеровић каже да је раније било заинтересованих купаца, али су они на разне начине терани и одвраћани да уложе новац у новопазарска предузећа.

Цитат
И Чуме био у игри

Одмах после стечаја као закупац тада још активног рибњака на Пазаришту појавила се фирма Љиљане Бухе, бивше супруге Љубише Бухе, познатијег као Чуме. Нико у Новом Пазару није знао откуд Чуме међу закупцима, претпоставља се да су га у посао увели новопазарски пријатељи. Међутим, и он је брзо одустао.

 

- Некоме то није одговарало. Да је на време извршена приватизација "Војина Поповића", текстилног комплекса и Фабрике обуће Рас, Нови Пазар би данас могао да накриви капу. Овако молимо Турке и Италијане да дођу и отворе неки погон, држава им за свако новоотворено радно место нуди по 5.000 евра и опет нико не долази - каже Омеровић.

Сафет Крлић, власник џинс компаније Касаба, наглашава да је у Текстилном комбинату Рашка могла да се организује производња тексас платна које се свакодневно у огромним количинама увози из Турске, Пакистана, Индије и Италије, али да ни у држави, нити у локалној самоуправи за то није било слуха.

- Да су погони, док су још били витални, по пристојним ценама понуђени овдашњим произвођачима џинса, да се није чекало да пропадну, купили би их многи од нас и на време би у њима организовали производњу. Уместо да се уселимо у готове фабрике и да држава добије лепе паре, ми смо милионе евра улагали у нове хале - каже Крлић. - Све је сада руинирано и уништено, машине су зарђале, зграде прокишњавају, држава је изгубила бар 100 милиона евра, а хиљаде радника је остало на улици.


Цитат
Држава дужна

Ибрахим Торбић, бивши радник Трикотаже Рашка, нада се да ће се наћи инвеститори да покрену производњу.

"Држава нам је остала дужна још много новца, борићемо се да дуг некако наплатимо, али још више нам је стало да, упркос вишегодишњем уништавању, бар нешто од наших гиганата стане на ноге, проради и да се у новоотвореним погонима запосли један број млађих радника. Оптимисти смо, посебно када су у питању рибњак, фабрика ћилима и тепиха, кланица и хладњача", наглашава Торбић.




(Д.Н.Петровић, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/470369/Propale-firme-nece-ni-za-dzabe)



***


Сећам се оне приче настале након демократских промена  о `ЕКСПЕРТИМА` који су стигли са  Млађаном Динкићем, како ће да уведу ред и како ће ОДМАХ наступити благостање!!!
 
И видимо шта су урадили ти "експерти". Све чега су се дотакли, су уништили. Ово што је урађено од многих привредних гиганата је равно привредном ГЕНОЦИДУ!!! Пошто ова садашња власт ћутке прелази преко те, у старту накарадно започете приватизације, а и сама исто, још и горе ради, самим тим и она саучествује у том привредном ГЕНОЦИДУ, па ће сви заједно морати да се нађу на оптуженичкој клупи, која је неминовна кад тад.


Наслов: Нема `Гоше`, свима лоше
Порука од: Гога Фебруар 23, 2015, 06:16:17
Нема `Гоше`, свима лоше


Смедеревску Паланку некада су сви знали по чувеној фабрици `Гоша`, која је у свом златном периоду запошљавала од 15.000 до 17.000 радника широм бивше Југославије! Репортерска екипа "Вести" је обишла овај градић у коме данас не ради готово ниједна јача фирма.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2015-02-22/486405_022304c2_f.jpg?1424626849)
Опустела робна кућа `Београд` подсећа на нека боља времена

У главној улици оронула вишеспратница Робне куће Београд која старије житеље подсећа на време када се добро зарађивало. На шеталишту већином пензионери који годинама издржавају своју децу и њихове породице који су без посла.

- Пред најездом глобализације и онога што се зове демократијом нестала је бивша Југославија, а са њом се урушила и српска привреда. У том колапсу је међу првима страдала Смедеревска Паланка, односно фабрика широког производног спектра, холдинг Гоша - каже економиста Радован Аџић (63) власник књиговодствене агенције који је некад радио у Гоши.

- Почео сам у Гоши 1982. када је у њој било запослено више од 7.500 радника, а са осталим њеним погонима у бившој Југославији око 13.000 радника. Од свега тога остало је само сећање. Данас ради само ФОМ који производи опрему за рударе и упошљава између 400 и 500 радника. Ту је и фабрика Гоша-шинска возила коју су купили Словаци, али тамо људи више не раде него што су на послу, а плату и не примају - каже Аџић срећан што се на време "одметнуо" у приватнике.

Трећина житеља Смедеревске Паланке данас живи на граници егзистенције.

- Све се урушило, па и живот многих породица. Био сам члан конзорцијума Гоша монтаже, сад сам на плаћеном одсуству и болестан. Оно што примим све дам за лекове - каже Славко Живановић (55) некадашњи радник Гоше која се налази на списку фирми које је Влада Србије одредила за стечај.

Пензионерка Мирјана Попадић (62), иначе електроинжењер, живи у Смедеревској Паланци 41 годину.

- Родом сам из Свилајнца, а у Паланци сам од када сам се запослила у Гоши. Моје две ћерке, Ана и Јелена, живе у Америци због чега сам срећна јер је овде све горе. Моја комшиница се запослила у кинеској продавници, ради 12 сати дневно за бедну плату од 100 евра, и још је срећна јер има какав такав посао
- испричала нам је Мирјана.

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/473380/Nema-Gose-svima-lose)


***


"Челници Гоше осумњичени за злоупотребе приликом продаје фабрике"  (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.405.html:443762-Celnici-Gose-osumnjiceni-za-zloupotrebe-prilikom-prodaje-fabrike)

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//07/12n/hr-gosa_620x0.jpg)

Цитат
Властимир Н. (68) и Лјубивоје Ц. (73) су осумњичени да су, кршећи тендерску процедуру, отписујући дуговања и фалсификујући површину некретнина фабрике у уговорима, омогућавали приватним предузећима да постану власници некретнина `Гоше` у Београду и Врњачкој Бањи и то по ценама нижим од тржишних.

Тако је ХК `Гоша` 2008. године приватном предузећу `Гоша ФОМ`, наводно по основу измирења дуга, уступила пословни простор од 122 квадрата у палати `Јадран` у Београду.

Цитат
ЗАВИСНА ПРЕДУЗЕЋА

ХОЛДИНГ компанија `Гоша` је од 2003. у поступку приватизације. У оквиру холдинга пословало је више од 20 зависних преузећа, а имовина неколико фирми је већ продата. Друштевна имовина у холдингу износи 98 одсто.






(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//08/01n/srb-gosa_620x0.jpg)



Наслов: Матијевић купио њиве ''краља уља''
Порука од: moka Април 30, 2015, 18:16:43
Novi Sad -- Srpski biznismen Petar Matijević kupio je od hrvatskog kolege Ivice Todorića vojvođanske njive, tačnije, kompaniju "Dijamant agrar", koja ima 4.500 hektara.

(http://www.b92.net/news/pics/2015/04/29/7835019895540a4839bb94510295538_640x502.jpg)

Inostrane kompanije, prema raspoloživim podacima, poseduju 22.000 hektara u Srbiji. Među njima je najveći irski "Baltik properti investments", koji ima oko 10.000 hektara, a iza njega je bio Todorić, koji sada gotovo da ostaje bez oranica u našoj zemlji, saznaje novosadski "Dnevnik".

Dok se priča o tome da će najveći hrvatski biznismen Todorić i njegov "Agrokor" kupovati srpske uljare, to jest "Viktorija oil" u Šidu, i tako značajno ojačati pozicije u prerađivačkoj industriji Srbije, ovdašnji "kralj mesa" mu uzima primarnu poljoprivrednu proizvodnju - njive, farme i sve ono što uz njih ide, navodi se u tekstu.

Pretežna delatnost "Dijamant agrara" sa sedištem u Zrenjaninu je ratarska proizvodnja, i to u proizvodnim centrima "Bratstvo", "Stajićevo", "Rasadnik" i "Planta". Ima oko 160 zaposlenih, a uz ratarstvo se bavi i uzgojem junadi.

Todorić je već desetak godina prisutan na vojvođanskim njivama, a gazduje i velikim kompanijama u Srbiji. U njegovom vlasništvu su "Frikom", "Mivela", zrenjaninska fabrika "Dijamant", koja je svojevremeno i osnovala "Dijamant agrar”.

Jedan od prvih poslovnih poteza hrvatskog biznismena u Srbiji bio je upravo kupovina uljare "Dijamant". Ta fabrike je 2004. godine, kada ju je Todorić kupio, držala više od trećine tržišta ulja.

U slučaju da preuzme i uljaru u Šidu, poznatu po brendu "iskon" i najsavremenijem pogonu za proizvodnju suncokretovog ulja na Balkanu, imao bi najveći deo tog kolača. Međutim, spekuliše se i o tome da mu je u planu da proda uljaru "Dijamant", a kao mogući kupci pominju se i srpske i evropske kompanije, tako da je, kada je o tržištu ulja rec, još sve neizvesno, preneo je "Dnevnik".

Takođe, u Todorićevim rukama u Srbiji su i trgovačke kuća "Idea", odnosno "Merkator-S", kao i "Superkartica". U našoj zemlji "Agrokor” zapošljava 7.000 radnika.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=04&dd=29&nav_id=986187

  Изгледа да нација и њен интерес не постоје кад су новац и пљачкање народа приоритет.Матијевић би требало да се врати тамо одакле је дошао кад већ тако лепо сарађује са криминалцима и лоповима.


Наслов: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Август 09, 2015, 19:16:17
"Србији требају трактори: Изградићемо нову фабрику"


Министар финасија и привреде Србије Млађан Динкић изјавио је да држава близу доношења одлуке да изгради потуно нову фабрику пољопривредних машина.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-10-26/275584_16634079b_if.jpg?ver=1357226753)
 "Али нам не требају стари модели које данас производе ИМТ и ИМР"


"Србији требају трактори. Али нам не требају стари модели које данас производе ИМТ и ИМР
, фирме које су оптерећене дуговима и које имају стару опрему", рекао је министар новинарима приликом посете земунској фабрици "Стан технолодзис" у коју се довезао "фијатом 500Л", произведеним у Крагујевцу.

Динкић је прецизирао да се раде пројекти изградње нове фабрике пољопривредних машина у који би били пробачени радници ИМТ и ИМР и опрема која се мозе употребити, али би, како је истакао, већи део нове фабрике чинила нова опрема.

"Та фабрика не би производила само тракторе, већ и комбајне које је некада радио Змај, као и друге, прикључне пољопривредне машине", рекао је министар и истако да би се прозводили трактори и машине у сегменту које тржиште трази, тако да би, нови ИМТ трактор имао мотор америчке фирме "Џон Дир" и био би један од најсавтременијих на
тржишту.

"Идеја је да покушамо да се ти трактори не продају само у Србији и региону, него да се извозе и у читав свет. Кренуће се прво са капацитетом који неће бити превише амбициозан, а ако тржисте потврди нашу идеју, онда ћемо то ширити", рекао је министар и додао да је идеја да се види које фабрике које су некада биле гиганти, а онда пропале, имају тржиште и да држава у њих инвестира и купи нову опрему како би биле конкурентније и могле да запошљавају без субвенција државе.

"У Србији у рестуруктурању има 175 предузећа и ако би се њима бавили на исти начин као до сада, за годину и по сва би отишла у стечај. То нам није циљ", рекао је министар финасија и привреде Млађан Динкић.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/281980/Srbiji-trebaju-traktori-Izgradicemo-novu-fabriku

Овај човек ће да уништи све оно што се деценијама стварало,а онда ће да гради ново и то уз помоћ америчке технологије.Наравно да све то много кошта. Опет ће да узме кредит,вероватно од амера,а онда ће да увози њихове моторе,ко зна можда и њихове стручњаке и сав новац из тих кредита ће ићи њима.Србија ће деценијама да враћа кредит уз огромне камате.Радници ће радити уз мале личне дохотке.На овај начин Динкић Србију увлачи у још веће дужничко ропство,а српског радника претвара у роба.Није му пало на памет да ми можемо да развијемо свој нови савремен мотор,на основу овог постојећег. Као да ми немамо способне инжињере.





...и ево, након две године, из текста који је испред,
дошло је ТО веме, за које се Динкић баш потрудио. УНИШТЕНА је скроз фабрика НАШИХ трактора, а радници, шта је са њима???



ИМТ УГАСИО КОМПЛЕТНУ ПРОИЗВОДЊУ:
 Српски трактор отишао у историју




(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2014/10/16/17580693/IMT-s2.jpg)


БЕОГРАД – Српски гигант ИМТ, који је осамдесетих година производио 42.000 трактора годишње, практично више не постоји. Наиме, свих 370 преосталих радника ове фабрике прошле недеље добило је радне књижице и уз отпремнине послато кућама, сазнаје Курир.

ИМТ практично више не постоји јер од прошле недеље у њему раде само портири, ватрогасци, пет директора и неколико службеника у кадровској служби који завршавају документацију радницима.



(http://www.dodaj.rs/f/3u/RU/4E6PcKro/imttraktori.jpg)


Социјални програм

Да би добили отпремнине у висини од 200 евра по години стажа, сви радници, којима ИМТ дугује више од 20 плата, морали су да потпишу изјаву да пристају да им буде исплаћено само девет зарада, и то тек током продаје или ликвидације фирме. Морали су да пристану и да им држава повеже стаж за само две уместо за четири године, колико им није повезано, али под условом да не туже фирму – каже за Курир Петар Грбић, доскорашњи председник Индустријског синдиката у ИМТ.

Да је производња у ИМТ мртва, за Курир је потврдио и директор фабрике Зоран Радосављевић.


(http://www.agropartner.rs/slike/Vesti/IMT-sajam2011%20464.jpg)




Без заштите државе

– Сви радници су прихватили социјални програм. Пошто ИМТ више нема заштиту државе, имали смо обавезу да сачувамо имовину и да поднесемо захтев за отварање стечајног поступка, што смо прошле недеље и урадили – рекао је Радосављевић.


(Србија Данас, Аутор:Славица Томчић, Курир) (http://www.srbijadanas.net/imt-ugasio-kompletnu-proizvodnju-srpski-traktor-otisao-u-istoriju/)




Наслов: Електронска индустрија Ниш иде у стечај
Порука од: moka Мај 06, 2016, 05:14:11
Електронска индустрија Ниш иде у стечај

Привредни суд покренуо стечајни поступак иако у корпорацији тврде да радницима ништа не дугују и да имају обавезе само према држави

(http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2016_05/elektronska-industrija-nis.jpg)

  Ниш – Одлуком нишког Привредног суда, на предлог Агенције за приватизацију, покренут је стечај у Електронској индустрији у Нишу. Како стоји у образложењу решења Агенције, стечај се покреће због „недоношења одлуке о моделу и методу приватизације у одређеном законском року“.

У холдингу ЕИ корпорације, међутим, саопштили су да не прихватају ову одлуку, и да ће се на њу жалити. Тврде да у Привредном суду у Нишу није завршен поступак за усвајање предложеног плана реорганизације, о чему Александар Поповић, директор ЕИ холдинга, каже:

Одвојени поступци
Председник Привредног суда у Нишу Божидар Станковић потврдио је за „Политику“ вест о стечају у ЕИ: – Ми смо добили решење Агенције за приватизацију и покренули поступак, али имамо информацију да је ЕИ холдинг већ поднео жалбу Привредном апелационом суду, и она ће се ускоро решавати у Београду. Истовремено, у нашем суду се води већ започето разматрање плана реорганизације ЕИ, али то су два одвојена поступка.
– Наше предузеће нема никакве дугове према радницима, већ једино обавезе према држави и државним предузећима, а будући да већ траје поступак за усвајање плана реорганизације, сматрамо да је у интересу читавог друштва да се за ЕИ пронађе модел за опстанак, а не да оде у стечај. Зато смо и одлучили да поднесемо жалбу на одлуку Агенције за приватизацију – истакао је Поповић.

Електронска индустрија је била један од највећих југословенских привредних гиганата у другој половини 20. века. Имала је у једном тренутку више десетина, можда чак и стотину зависних предузећа, у којима је радило преко 27.000 запослених.

Спроведена приватизација ЕИ није успела, велики број фабрика и зависних предузећа је одавно угашен или су пропали. Многе, а међу њима чак и продате фабрике и предузећа уопште не раде, а једино опстају поједине фирме чији се некадашњи производни погони користе као магацини и складишта.

У ЕИ је прекинута производња ТВ и других апарата електронике и микроелектронике, музичких уређаја, телефона и друге телекомуникационе опреме, оптичких уређаја најсавременије технологије за наменску индустрију, полупроводника, апарата за домаћинство, струјомера...

Нема више ни производње рендген апарата и друге медицинске опреме по чему је ЕИ због изузетног квалитета производа била у истој равни са најпознатијим европским фабрикама у Немачкој, Холандији и другим земљама Западне Европе.

Већ неколико година никога од стручњака нема ни у истраживачким ни у развојним институтима и центрима ЕИ, у којима су водећу улогу имали врхунски кадрови – инжењери, економисти, магистри и доктори наука, стручњаци школовани на Електронском и другим факултетима Универзитета у Нишу.


http://www.politika.rs/scc/clanak/354407/Elektronska-industrija-Nis-ide-u-stecaj


 Прошли су избори,Вучић је решио да убрза пљачку свега што је преостало.


Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Cuburac Мај 07, 2016, 09:19:28
Sramota, katastrofa za katastrofom.


Наслов: Угашен ФАП: Одлазак прибојског гиганта у историју
Порука од: Гога Јун 10, 2016, 05:19:45
Угашен ФАП: Одлазак прибојског гиганта у историју



Угашена је Фабрика аутомобила Прибој. Од краја маја 2016. године, икона југословенске и српске индустрије аутобуса и камиона, након неуспешних покушаја приватизације, отишла је у историју.


(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2016/06/fap1-1-.jpg)

Прича о прибојској ауто индустрији почиње 29. јула 1952. године, када је Влада Народне Републике Србије донела одлуку о оснивању Фабрике аутомобила Прибој. Крајем октобра наредне године, фабрика је свечано отворена. Нагли успон ове фабрике почиње 1970. године, када је потписан уговор са немачким Мерцедес-Бенцом, по чијој лиценци су се производила возила све до самог краја. До самог краја, ФАП су чинила четири погона у Прибоју: Погон 1, Погон 2 – Развој, Погон 3 – Монтажа и Погон 4 – Пресерај.

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2016/06/fap2-.jpg)

Иако је многима асоцијација на ФАП Мерцедес-Бенз, сама производња возила у овој фабрици вуче корене од бечког Саурера, који је имао најповољнију понуду за лиценцну производњу у време када је ФАП почео да се шири. Сарадња је трајала десетак година а најистакнутији плод сарадње ове две фирме је камион ФАП 13, један од најпрепознатљивијих југословенских камиона који се још увек могу наћи на улицама, а чији је дизајн утврђен 1962. године. Након истека уговора са Саурером, ФАП се окренуо домаћем развоју, али је 1970. године поново потражио партнера и нашао га у фирми Даимлер – Бенз. Због усвајања технологије, ФАП је добио задатак да склопи два камиона са трокраком  звездом као и аутобус Мерцедес-Бенз О302. Ипак, ФАП није наставио са производњом аутобуса, већ је производио шасије које су се каросирале у скопском Саносу или загребачкој Дубрави.

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2016/06/fap3-.jpg)

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2016/06/fap4-.jpg)

Период распада државе и санкција донео је велики изазов за ФАП, који није имао сопствену аутобуску индустрију. Међутим, после успешне сарадње са Институтом за моторе и возила из Винче, дошло је до серијске производње приградских и међуградских аутобуса. У сарадњи са дугогодишњим партнером, Мерцедесом, развијен је модел А767 који је представљао Мерцедесов О404 произведен под лиценцом. Касније, да би се задовољиле потребе тржишта, развијен је и модел А537 за градски превоз који је испоручен за ГСП `Београд` и Ласту.

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2016/06/fap5-.jpg)

До педесетог рођендана фабрике, из погона је изашло 150020 возила, а од тога 38790 аутобуских шасија и готових аутобуса. Један од последњих наступа ове фабрике био је на сајму Беотруцк 08 у Београду, када је премијерно приказан прототип нископодног зглобног аутобуса за градски саобраћај. Након неколико година, овај аутобус се коначно нашао у саобраћају код једног од приватних превозника у београдском јавном превозу.

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2016/06/fap7-.jpg)

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2016/06/fap8-.jpg)

Убрзо је дошао 31. мај 2016. године. Након низа безуспешних покушаја приватизације и проналажења страних партнера, апела за помоћ и протеста, шест стотина незадовољних радника је по последњи пут, са сузама у очима, изашло из погона Фабрике аутомобила Прибој. Иза себе су, осим зноја и мукотрпног рада, оставили врло вредан део српске, али и југословенске историје индустрије возила. Како се наводи, сва имовина припала је општини Прибој, која ће један део погона дати на закуп.


(Монографија ФАП 2003. , Слободан Костић/Autobusi.NET) (http://www.autobusi.net/ugasen-fap-odlazak-pribojskog-giganta-u-istoriju/)


***

А не тако давно Вучић је изјављивао: "ФАП НЕЋЕ БИТИ УГАШЕН, помоћи ћемо му!" (http://www.pink.rs/vesti/vucic-fap-nece-biti-ugasen-pomoci-cemo-mu/)

и наравно, СЛАГАО је. Па, то је била само предизборна кампања ::)





Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Zeka Јул 28, 2016, 12:42:23
Субвенције страним инвеститорима – ко заправо инвестира у Србију? Они у Србију или Србија у њих?


(http://media2.danijelaruzicic.com/2016/07/csm_jura-jt_0ea7c19025.jpg)


Економска политика која се огледа у давању субвенција страним инвеститорима за нова радна места подразумева да Влада Републике Србије упорно даје новац од својих пореских обвезника у џепове пребогатих страних фирми. Логично питање је, ко заправо инвестира у Србију? Они у Србију или Србија у њих?

Ниједна држава у свету не даје оволике подстицаје када су у питању страни инвеститори. Међутим, истина је заправо да држава на овај начин плаћа цену због јако лошег пословног амбијента, неефикасног правног система, неефикасног јавног сектора. Тај новац треба усмерити у подстицање домаћих инвеститора.

У 2015. години, држава је дала субвенције за 23 компаније у износу од 117,775,636 евра. Велика већина ових компанија није ни почела са радом, а мали део запошљава тек око 200-300 радника.

Субвенције за радна места од државе   2015. година (евро)


Trendtex   776,239
Delphi Packard   18,3 miliona
Hutchinson   2,2 miliona
NCR   14 miliona
Falke Serbia   853,497
Yura, Leskovac   951,506
MEI TA Europe   22,7 miliona
Contitech Fluid Serbia   3 miliona
MDG   960,000
Swiss Parier   234,000
Aster Tekstil   1,6 miliona
Leoni WCS   677,216
IGB Automotive Comp   1,4 miliona
Weibo-Grouup   12 miliona
Banja Komerc Bekament   500,000
SR Technics Services   420,000
LEAR Corporation   9,5 miliona
Teklas Automotive   4,7 miliona
Measterplast YU   2 miliona
Streit Nova   4,2 miliona
Johnson electric   19,2 miliona
Real Knitting   750,000
VNB Knitting   303,178

УКУПНО   117,775,636 евра

Ево како то изгледа кад страни инвеститор дође у Србију: страна компанија дође у неки град у Србији и пожали се да нема квалитетан пут, прилаз, да нема канализациону мрежу, да има проблема са напајањем струје и да би требало да се подигну трансформатори, јер машине траже озбиљно снабдевање електричном енергијом. Низ инфраструктурних ставки обично недостаје. Различита министарства и различити министри онда кажу – дођите и инвестирајте, а пошто ћете ви то брже саградити сами, нека вам неко обави те радове, а онда пошаљите рачуне министарству и ми ћемо све да платимо из буџета. Наравно, без тендера. Такав начин давања новца без јавних набавки доводи у питање поштовање закона. Колико је заправо новца дато и где је све отишло, јер све то спада у субвенцију. Новац је дат инвеститору, на овај или на онај начин, а резултата нема.

Чак ни нови Закон о улагањима није решио тај основни проблем, не зна се који су то типови инвеститора и у којим гранама. Тако на пример, у последњих неколико година долазе компаније које су везане за производњу текстила или неке текстилне производе за аутомобилску индустрију. Чак 60 одсто инвестиција биле су такве. Дакле, реч је о нископрофитним инвестицијама, из сектора где не постоје вискотехнолошки производи и где инвеститор долази у неку земљу јер ту има јефтину радну снагу. Код нас у последњих пар година, рецимо, нема немачких улагача већ је највише италијанских фирми које се селе из Румуније или других земаља где је цена рада постала већа.

Проблем је у томе што, када они добију високу субвенцију (и по 20 милиона евра) и запосле одређен број људи, практично у првој години или две – добијају бесплатно радну снагу. У текстилној индустрији радна снага у калкулацији финалног производа чини 65 до 80 одсто велепродајне цене. То значи да, ако не улажете ништа у раднике, у првих годину-две рада можете да спустите цене производа за 20, 40 и 50 одсто и убијете конкуренцију на тржишту. Зато се последњих година у Србији десио масовни дампинг где су, и поред тога што су те компаније примљене овде да би извозиле производе, оне производиле огромну количину робе коју су пласирале на домаће тржиште и убиле су цене других произвођача. Тако смо можда добили 4.000 или 5.000 радних места које су те компаније отвориле, али смо их изгубили 5.000 до 10.000 у нашим предузећима. И за коју годину ће те компаније мало по мало одлазити у неке друге земље, које имају повољније услове, а Србија ће остати са мањком хиљада радних места.

Не треба давати субвенције по основу запошљавања!

Рачуница је проста: субвенција износи 10.000 евра по радном месту, а нето зарада у тим компанијама једва прелази 200 евра месечно. Порези и доприноси износе око 140-150 евра месечно по запосленом те држава приходује од 1.600 до 2.000 евра годишње на основу свих пореза и доприноса на зараде у фабрикама. У најбољем случају, држава преко пореза и доприноса може да покрије улагање тек после пет до шест година.

У суштини, привлачење страних инвеститора у Србији изгледа овако: доведемо га, дамо му земљиште, укинемо таксе (наше фирме плаћају све то), дамо му субвенцију за запошљавање и он добије бесплатну радну снагу у првих пар година. Онда се углавном испостави да нема ниједног домаћег добављача, то јест да готово сву сировину и репроматеријал увози. Једина корист од њега је то што се локалној самоуправи враћа 10 одсто пореза на зараде. Када се израчуна шта смо му дали, колико је та компанија извезла и платила пореза на добит, колико је дала за зараде након пар година када искористи новац за субвенције… у већини случајева држава трошак не може да врати не за пет, већ ни за 20 година, а странци се код нас не задржавају толико.

Неопходно је што пре напустити овакву праксу и средства из буџета улагати у покретање домаће производње.

Данијела Ружичић

http://danijelaruzicic.com/subvencije-stranim-investitorima-ko-zapravo-investira-u-srbiju-oni-u-srbiju-ili-srbija-u-njih/


Наслов: Фабрике на отпаду
Порука од: moka Август 20, 2016, 04:37:29
Фабрике на отпаду

у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2016%20II//polemike/KRAGOVIC_620x0.jpg)

РАКОВИЧКА индустријска зона, некада "златна жица" привредног успона, више не постоји. Нестале су гласовите фабрике "Рекорд", "21. мај" и ИМР које су крајем осамдесетих запошљавале више од двадесет хиљада радника. Нестале су и фабрике и радници.
У Шапцу је остао жал за "Зорком" која је обрисана, у Суботици више нема значајне фабрике меса "29. новембар". Исту судбину доживела је и Машинска индустрија у Нишу.

За Лесковац се некад говорило да је "српски Манчестер", јер је десетак хиљада текстилаца производило штоф за цео свет. Краљевачка Фабрика вагона, уместо да производи, отишла је у сећање.

Градови су били препознатљиви по својим успешним фабрикама. Онда су дошле погубне деведесете, па двехиљадита, и индустрија је убрзано сељена на отпад, јер се развијала теза да је услуга "краљица" привредног развоја. А, заправо, санкције, тајкунска приватизација, хаотични економски концепт довели су до тога да се значајни стубови привредног корачања претворе у рушевине.

Ево илустрације: од 2001. године до данас само је три и по милијарде евра приватизационих прихода ушло у државну касу. Ко је свесно обезвредио толике индустријске гиганте и купио их за безначајне паре? Од привредне распродаје највише су имали користи контроверзни бизнисмени, домаћи и страни, који су више куповали земљиште него погоне. И ко је одговарао због ове вишедеценијске пљачке? Понеки безначајни ликови, док главни кривци јефтино пазаре и даље.

Према подацима Светске банке, у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција.

После девет великих сеоба, а прва је почела 1690. године, сваки други Србин нашао се ван своје земље. Преко четири милиона Срба - иако су изван сопствене домовине, иако не постоји озбиљан државни концепт сарадње и повезивања - чувају српски стандард. Да није тих силних милијарди евра које шаљу, становништво би било још сиромашније.

Докле ће милиони Срба живети од социјалне братске помоћи?

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:620951-Fabrike-na-otpadu

  3.5 милијарде евра од приватизације, односно пљачке Србије су реално говорећи безначајна сума за Србију кад се растегну на период од 16 година.За те паре би требало све функционере у Агенцији за приватизацију и добар део запослених процесуирати, конфисковати им имовину и послати их на доживотне робије.Али, пошто лопови не праве законе него краду а закони и судије не постоје, од тога неће бити ништа.С обзиром колико смо осиромашили, ми и сви око нас можемо само да чекамо неки нови рат а Запад се опет на нама обогатио изазивањем рата, продајом оружја и каснијом пљачком од лажних кредита.


Наслов: Петар Матијевић купио зграду "Југоекспорта"
Порука од: Гога Децембар 29, 2016, 19:23:37
Тајкунима благо у бесцење



Петар Матијевић купио зграду "Југоекспорта"



Симбол и заштићени споменик културе Београда, зграда Југоекспорта, отишла је у руке српског "краља меса" Петра Матијевића. Власник компаније "Матијевић" се тако уврстио у плејаду тајкуна који су готово багателно пазарили вредну имовину, за коју у Покрету Доста је било (ДЈБ) наводе да је реч о репрезентативних 5.500 квадрата по цени око шест пута нижој од првобитно процењене.


(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/623193/Tajkunima-blago-u-bescenje)


***

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2016%20II//12/26n/10-a_620x0.jpg)

Од "Југоекспорта" хотел са 4 звездице


ЗГРАДУ "Југоекспорта" у Коларчевој улици у центру Београда у понедељак је купила Индустрија меса "Матијевић". Власник ове компаније Петар Матијевић рекао је, за `Новости`, да ће у овом здању у срцу престонице од септембра следеће године отворити хотел са четири звездице!

- Прво што ћемо урадити јесте комплетна реконструкција, а верујем да ћемо посао успети да завршимо за мање од годину дана - испричао је планове српски "краљ меса". - Запослићемо и педесетак људи. Цена је била висока и зато годинама није ни било купаца, али ова по којој смо ми узели зграду је тржишна. Верујем да ће нам се кроз 15 година ова инвестиција исплатити.

Овај објекат "тражи" новог власника дуже од деценије, откад је предузеће отишло у стечај, а на продају је понуђен 19. пут! Познати бизнисмен Петар Матијевић платиће за око 5.500 квадратних метара 910 милиона динара, односно око 7,3 милиона евра. Цена квадратног метра је око 1.300 евра.

На аукцији у понедељак, у Агенцији за лиценцирање стечајних управника појавили су се заступници три потенцијална купца, међу којима је био и Никола Аврам, директор "MK ризорта" у власништву Миодрага Костића. Трећи учесник на лицитацији је био представник Алфа банке, највећи поверилац "Југоекспорта".

Почетна цена је била 753.526.956 динара, односно око 6,2 милиона евра. У поседу српског "краља меса" ће бити 5.505 квадратних метара пословне зграде у срцу српске престонице са подрумом и пет спратова, гаража у Симиној улици која има 192 квадрата и припадајућа опрема.

"Југоекспорт" је у стечају од јуна 2001. године због дуговања банкама. Претходних година, као потенцијални купци, кроз зграду су пролазили представници турских, руских, америчких и француских предузећа. Обећавали су хотеле, ресторане, тржне центре, али се нико до сада није одлучио да купи ово здање, архитектонско дело Матије Блеха из 1923. године.


Петар Матијевић се осим пољопривредом већ годинама бави и продајом некретнина.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2016%20II//12/26n/10-jugoeksport4-261.jpg)
Аукција у Агенцији за лиценцирање стечајних управника



ПРОДАТ И ЛОКАЛ У ФРАНЦУСКОЈ УЛИЦИ

НА лицитацији имовине "Југоекспорта" у понедељак је за 36 милиона динара продат и локал у Француској 5, површине 173 квадратних метара, од чега је мање од половине укњижено. Иван Карамарковић је ову некретнину платио три пута скупље од почетне цене, која је била 12.945.368 динара. Локал у Новом Саду продат је по почетној цени од 55.172.605 динара, компанији "Нина медија клипинг". За локал у тржном центру "Стакленац" није било заинтересованих купаца.




БРОЈКЕ


* 19 пута до сада покушавана је продаја зграде

* 1.300 евра цена је квадратног метра у згради у Коларчевој

* 3 потенцијална купца нашла се на лицитацији



Цитат

РЕКОРДЕРИ

ИМЕ овог некадашњег трговинског гиганта већ је записано у анале приватизације, јер је део групације био и локал у Кнез Михаиловој који важи за најскупље продати квадрат пословног простора икада. Држава је од продаје те некретнине у срцу Београда приходовала чак 32.000 евра по квадрату.



(З.Радовић, Д.И.Красић, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:641738-%D0%9E%D0%B4-%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0-%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB-%D1%81%D0%B0-4-%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5)




Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Август 30, 2017, 01:47:15
Гашење пољопривредних института у Србији:
Сељаку и семе затрли



Цитат
Гашење Центра за стрна жита у Крагујевцу, најстарије научно-истраживачке установе на Балкану настале још 1898, још један је катанац на браву престижних установа, а стручњаци и пољопривредници тврде да је циљ уништење домаће пољопривреде зарад иностраних интереса.


(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2017/08/Zetva-srpske-pameti-.jpg)
Жетва српске памети: Куповаћемо туђе са својих њива


Са крагујевачким Центром који је за 119 година произвео више од 100 лиценцираних и признатих сорти житарица на листи "отписаних" је и Ветеринарски завод у Земуну. Према речима пољопривредног стручњака Миладина Шеварлића, то чека и Завод за шећерну репу у Алексинцу, док остале установе дишу на шкрге.



Цитат
Стечај уместо спаса

Судбину пољопривредних установа доживео је и Научно-истраживачки институт "Кирило Савић" који је отишао у стечај. Тај поступак је покренула је Рајфајзен банка због дугова. Имовина Института, зграда у Београду и две виле на Златибору, одлуком Скупштине Института 2009. пребачени су у власништво републичке Дирекције за имовину, иако запослени сматрају да је продајом дела имовине Институт могао да се извуче из кризе.


Центар за стрна жита је одобрењем Владе 2016. прешао у руке крагујевачке власти, а локални парламент недавно изгласао одлуку о гашењу. Стога у том Центру сматрају да ће се најплоднија земља огледних поља претворити у индустријску зону и понудити инвеститорима. Уместо 45 запослених, овом одлуком остао је само један. Да ни он није на радном месту уверили смо се јер на позиве телефоном нико није одговарао.

Тржни центри на ораницама

Донедавни в. д. директора Центра Благоје Ковачевић сматра да ће у неповрат отићи 55 хектара најлепше земље, односно да ће се продати странцима, да граде тржне центре и ко зна шта још. Уверен је, како је рекао за медије, да иза свега стоји власт.


Цитат
Партијске незналице

Благоје Ковачевић је објаснио да је власт у Крагујевцу већ основала нови центар како би запослила кадрове, али да не знају шта треба да ради.
- То је Центар за рурални развој и пољопривреду који организује сајмове. Не раде ништа, а примају плате. Стално запослених је четворо, а десет на одређено време и сви су партијски кадрови. Преузеће имовину Центра, материјалну и вреднију, створену умом и духом, лиценце за сорте стрних жита и научне радове, а верујем да неће знати шта с тим - каже Ковачевић.




Ковачевић је открио и да градоначелник Радомир Николић (син бившег председника Србије Томислава) није хтео да прими запослене и разговара са њима. Радомир Николић јавно је прокоментарисао да то предузеће не ради и да је "практично само себе угасило".

- Сваког месеца смо само за њихове плате издвајали око два и по милиона динара, али то више нисмо у могућности - казао је Николић.


Земунски Ветеринарски завод је приватизован пре 12 година, када је 70 одсто престижне установе преузео Драган Ђурић, власник Зекстре и бивши председник ФК Партизан.

Завод је пре годину дана отишао у стечај, а Ђурић је у мају ове године признао учешће у злоупотребама током приватизације у замену за годину дана кућног притвора.


(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2017/08/Miladin-Sevarlic-.jpg)
Институти на шкргама: Миладин Шеварлић

Планско пустошење

Шеварлић подсећа да је и Завод за шећерну репу у Алексинцу ликвидиран.

- Принцип је исти, различите су финесе системског планског уништавања аграрне науке и пољопривреде, посебно у централној Србији - оценио је овај стручњак и републички посланик за "Вести".



Цитат
Помор јуница

Миладин Шеварлић истиче да приватизацију ПК Београд види као уништавање највећег произвођачког центра приплодних јуница, што је огроман удар на српско млекарство.
- Ветеринарске станице у Србији су приватизоване и боре се на тржишту, а све кланице имају сопствену контролу меса, па инспекција може да их провери само по нечијој пријави - сагледава Шеварлић лоше стање.




Он истиче и да је Завод за кромпир у Гучи у незавидној позицији, јер се одржава на два пројекта у три године, затим, да је Завод за пољопривреду у Зајечару на издисају, а чачански за воћарство једва спасен од стечаја. При томе се, каже Шеварлић, од установа које су затворене узима плодно земљиште и претвара у индустријску зону.

Експерти позивају дијаспору у помоћ: ГМО масовно стиже на поља!

Економиста Бранко Драгаш је оценио да се зарад иностраних интереса уништава српска пољопривреда, али и да се гасе научно-истраживачке установе које се баве аграром.

- Све је постављено тако да се униште наш идентитет и наша наука. Ради се на томе да ГМО уђе масовно на наша поља у корист странаца. Знамо да пет породица контролише производњу хране у свету, па је јасно одакле модификована храна - каже Драгаш за `Вести` и додаје да је уверен да народ неће то дозволити, већ ће се вратити на домаће.

Помоћ ће, каже, матици пружити дијаспора, а уверен је да су наши људи у расејању спремни да раде и на обнови науке и научних института.


И Миладин Шеварлић каже да се уништава српско семе, ради уласка ГМО на наша поља.

Да се намерно гасе пољопривредне установе зарад иностраних интереса, сагласан је председник Уније пољопривредних произвођача из Сремске Митровице Златан Ђурић. Он каже да се то ради да би се Србија и пољопривредници учинили зависним од страних сорти.

- Зачуђен сам што се српска власт не одупире томе, већ спроводи њихову политику - каже Златан Ђурић за `Вести`.
Нарочито је забринут за Војводину за коју тврди да ће се тек наћи на мети. На пољопривреднике упорно апелује да сеју домаће и верује да ће наше опстати јер српски сељак оставља семе за сетву.


Цитат
Отварање врата Западу

Циљ оваквих потеза је према оцени етнолога и аналитичара Драгомира Антонића отварање врата странцима да дођу до српске земље и тржишта, као и да се уништи домаћа конкуренција страном капиталу.
- Излази се у сусрет странцима који хоће да нас учине зависним - тумачи Антонић за "Вести" актуелну аграрну политику.




Министар дели земљу странцима

Измене Закона о пољопривредном земљишту које су се по хитној процедури нашле у Скупштини Србије поделиле су власт и опозицију.

Владајуће партије тумаче да је реч о заштити српских ораница, а опозиција тврди да усвајање тих измена представља уништење српског пољопривредника и издају националних интереса.

Покрет Доста је било (ДЈБ) тврди да је реч о новој шареној лажи јер се изменама не дира члан у закону који је донео СНС да 30 одсто државних ораница министар може доделити страним инвеститорима на обраду.

Тиме се, тврде у ДЈБ, највреднији ресурс отима од српских пољопривредника.

У Демократској странци кажу да ће странац који оснује предузеће моћи да купи пољопривредно земљиште, а посланик Горан Јешић као још већи проблем види што је немачка компанија Тенис без лицитације добила 2.500 хектара.

Радикали кажу да измене нису по Уставу, јер он не дозвољава продају природних богатстава, а земљиште то јесте.

Бивши премијер Зоран Живковић је казао да пољопривредно земљиште може да купи и Рамуш Харадинај јер га власт третира као српског држављанина, а може и хрватски певач Томпсон, ако региструје предузеће у Србији.

Лидер Двери Бошко Обрадовић сматра да је реч о издаји српских националних интереса у сектору домаће привреде.


Цитат
Банана држава на европском путу

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић тврди да измене закона поправљају неке ствари из Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, али да Србија мора да поштује своје обавезе јер би у супротном личила на банана државу.
- Покушавамо да одредимо услове под којима ће држављани ЕУ моћи да купују пољопривредну земљу - рекао је посланицима и нагласио да је Србија одабрала европски пут и тај пут неће мењати.



(Д.Ђекић, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/664255/Gasenje-poljoprivrednih-instituta-u-Srbiji-Seljaku-i-seme-zatrli)

***

Неко би требао да каже овом напредЊАЧком министру да је Србија њиховим доласком на власт већ постала БАНАНА држава!!!




Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Септембар 26, 2017, 15:05:08
Вест, коју испод преносим, ћу да започнем овим речима, којима се завршавао текст једног таблоида,

Цитат
Вучићева мафија (http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=389&cl=22) је угасила једину преосталу стаклару у Србији. Вучићева мафија полако, али сигурно, гаси и живот у Србији.



***

ДОШЛИ НА ПОСАО, ДОБИЛИ ОТКАЗ:
 Стечајни управник отпустио 230 РАДНИКА једине фабрике стакла
 која снабдева ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ

(http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2017/09/23/5035362_paracin-fabrika-tjpg?fileSize=45473&contentType=image/jpeg&lastModified=1506182582000)


- Од јутрос у фабрику не може да уђе 230 од укупно 810 запослених.
Не знамо по којим критеријумима је прављен списак радника који су вишак, али претпостављамо да ће и наредних дана бити још радника који ће остати без посла - казао је Матејић агенцији Бета.

Он је додао да стечајни управник Саша Јовановић данас није ни дошао у фабрику и да су сви радници уплашени у исчекивању новог списка прекобројних.

Привредни суд у Крагујевцу прошле седмице отворио је стечај над Српском фабриком стакла због неизмирених потраживања чачанске фирме Вексилум од 47 милиона евра. Рачун фабрике је у блокади од новембра прошле године.

Матејић је подсетио да је параћинска Стаклара једина фабрика стакла у Србији која снабдева домаће произвођаче.

- Представници власти у Србији треба да буду забринути за судбину наше фабрике јер ће ако производња буде обустављене стаклена амбалажа морати да се увози - рекао је Матејић и додао да би гашење произвође значило и крај за Стаклару.

Како је навео, увођењем стечаја у фабрику престао је рад синдиката, којих је до сада у Стаклари било пет, тако да више неће бити организованих протеста због увођења стечаја.

Српску фабрику стакла је компанија `ЦПР Импекс`, која се бави продајом наоружања и војне опреме, преузела 2015. године од бугарске фриме `Глас индустри`.

Представници `ЦПР импекса` су саопштили да је Стаклара у септембру радила у три смене и дневно производила 185 тона стаклених производа, што је на месечном нивоу 5.500 тона у вредности 1,6 милиона евра.

Стечајни управник Стакларе Саша Јовановић раније је рекао да се стечај спроводи у два правца.

- Један је план реорганизације, који може да се поднесе у року од 90 дана, и ако га повериоци усвоје, поступа се по плану реорганизације. У случају да се у 90 дана не усвоји никакав план реорганизације, или га нико не поднесе, суд доноси решење о банкротству - објаснио је Јовановић.

(Dnevno) (http://www.dnevno.rs/info/srbija/106069/dosli-na-posao-dobili-otkaz-stecajni-upravnik-otpustio-250-radnika-jedine-fabrike-stakla-koja-snabdeva-domace-proizvodace)


Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Новембар 01, 2017, 04:37:37
Раније је на овој теми писано о овој српској фабрици трактора...и ево, помиње се данас.


***



Индијци купују `ИМТ`



(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017a//10/31n/06Nedimovic-3110-2017_620x0.jpg)


ДЕЛЕГАЦИЈА Министарства пољопривреде, на челу с министром Браниславом Недимовићем, боравиће током викенда у Индији, где ће с познатим компанијама "Махиндра" и "Тафе" преговарати о улагањима у Индустрију мотора и трактора Београд, а вероватно и о куповини овог некадашњег гиганта. Индијски произвођач трактора "Тафе" био је и раније заинтересован за куповину `ИМТ`.

Да иде да преговора са индијским компанијама о улагањима у `ИМТ`, потврдио је у уторак и министар Недимовић, на конференцији Банке Интезе, поводом избора најуспешнијих пољопривредника у 2017. години. Како је рекао, припремили су се најбоље што су могли за ове разговоре и даће све од себе да то успе.

- Знамо да радимо, постоји традиција у Србији када је реч о производњи трактора, само недостаје новац да се уложи у то - истакао је Недимовић. - Србија сада увози тракторе, и не видим разлог зашто их не бисмо производили као раније.

Уз то, Недимовић је додао да ће држава помоћи пољопривредницима чији су усеви пострадали у овогодишњим сушама.


(Ј.Субин, НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:693382-Indijci-kupuju-IMT)




Наслов: Одг: Нема `Гоше`, свима лоше
Порука од: moka Новембар 09, 2017, 06:02:32
Нема `Гоше`, свима лоше


Смедеревску Паланку некада су сви знали по чувеној фабрици `Гоша`, која је у свом златном периоду запошљавала од 15.000 до 17.000 радника широм бивше Југославије! Репортерска екипа "Вести" је обишла овај градић у коме данас не ради готово ниједна јача фирма.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2015-02-22/486405_022304c2_f.jpg?1424626849)
Опустела робна кућа `Београд` подсећа на нека боља времена

У главној улици оронула вишеспратница Робне куће Београд која старије житеље подсећа на време када се добро зарађивало. На шеталишту већином пензионери који годинама издржавају своју децу и њихове породице који су без посла.

- Пред најездом глобализације и онога што се зове демократијом нестала је бивша Југославија, а са њом се урушила и српска привреда. У том колапсу је међу првима страдала Смедеревска Паланка, односно фабрика широког производног спектра, холдинг Гоша - каже економиста Радован Аџић (63) власник књиговодствене агенције који је некад радио у Гоши.

- Почео сам у Гоши 1982. када је у њој било запослено више од 7.500 радника, а са осталим њеним погонима у бившој Југославији око 13.000 радника. Од свега тога остало је само сећање. Данас ради само ФОМ који производи опрему за рударе и упошљава између 400 и 500 радника. Ту је и фабрика Гоша-шинска возила коју су купили Словаци, али тамо људи више не раде него што су на послу, а плату и не примају - каже Аџић срећан што се на време "одметнуо" у приватнике.

Трећина житеља Смедеревске Паланке данас живи на граници егзистенције.

- Све се урушило, па и живот многих породица. Био сам члан конзорцијума Гоша монтаже, сад сам на плаћеном одсуству и болестан. Оно што примим све дам за лекове - каже Славко Живановић (55) некадашњи радник Гоше која се налази на списку фирми које је Влада Србије одредила за стечај.

Пензионерка Мирјана Попадић (62), иначе електроинжењер, живи у Смедеревској Паланци 41 годину.

- Родом сам из Свилајнца, а у Паланци сам од када сам се запослила у Гоши. Моје две ћерке, Ана и Јелена, живе у Америци због чега сам срећна јер је овде све горе. Моја комшиница се запослила у кинеској продавници, ради 12 сати дневно за бедну плату од 100 евра, и још је срећна јер има какав такав посао
- испричала нам је Мирјана.

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/473380/Nema-Gose-svima-lose)


***


"Челници Гоше осумњичени за злоупотребе приликом продаје фабрике"  (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.405.html:443762-Celnici-Gose-osumnjiceni-za-zloupotrebe-prilikom-prodaje-fabrike)

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//07/12n/hr-gosa_620x0.jpg)

Цитат
Властимир Н. (68) и Лјубивоје Ц. (73) су осумњичени да су, кршећи тендерску процедуру, отписујући дуговања и фалсификујући површину некретнина фабрике у уговорима, омогућавали приватним предузећима да постану власници некретнина `Гоше` у Београду и Врњачкој Бањи и то по ценама нижим од тржишних.

Тако је ХК `Гоша` 2008. године приватном предузећу `Гоша ФОМ`, наводно по основу измирења дуга, уступила пословни простор од 122 квадрата у палати `Јадран` у Београду.

Цитат
ЗАВИСНА ПРЕДУЗЕЋА

ХОЛДИНГ компанија `Гоша` је од 2003. у поступку приватизације. У оквиру холдинга пословало је више од 20 зависних преузећа, а имовина неколико фирми је већ продата. Друштевна имовина у холдингу износи 98 одсто.






(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//08/01n/srb-gosa_620x0.jpg)






ХАОС У ГОШИ: Радници спречили новог директора да уђе у фабрику, интервенисала полиција


Радници фабрике шинских возила “Гоша” спречили су новог генералног директора Радишу Савића да уђе у фабрику, а због могућих сукоба, интервенисала је полиција



(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017a//11/08/01-gosa_620x0.jpg)

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА - Радници фабрике шинских возила “Гоша” спречили су новог генералног директора Радишу Савића да уђе у фабрику, а због могућих сукоба, интервенисала је полиција.

Нови директор је, у пратњи полицајаца, отишао у полицију и тужилаштво заједно са својим адвоката, а радници су и даље испред улаза у фабрику.

Иначе, Савић је уписом у Агенцију за привредне регистре од данас званично законски заступник “Гоше” уместо досадашањег директора Милутина Шћепановића.

Радници кажу да су променом директора под знаком питања и сви споразуми које су до сада потписани након прекида петомесечног штрајка.
Радници су због претње стечајем прогласили “тихи штрајк”, што значи раде на већ уговореним пословима, али не прихватају нове послове.

Гоша ће се 16. новембра наћи пред Привредним судом поводом захтева за стечај земунске фирме АА Капитал Консалтинга 2017, који је од једне од "ћерки-фирми" претходног словачког власника откупио дуг у вредности од 400 хиљада евра.

- Зашто стечај сада, када смо по предуговору из Ирана добили посао од хиљаду теретних и 27 нових путничких вагона, вредности око 80 милиона евра. Писали смо председнику, Влади и министрима, чекамо одговоре - каже је Милан Вујчић, председник АСНС-а у "Гоши".


Радници су због претње стечајем прогласили "тихи штрајк".


Новости

Где ископаше овог Радишу?На чију препоруку?!Бивши социјалиста,бивши дверјанин,бивши  8)


Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Март 01, 2018, 22:59:41
Раније је на овој теми писано о овој српској фабрици трактора...и ево, помиње се данас.


***



Индијци купују `ИМТ`



(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017a//10/31n/06Nedimovic-3110-2017_620x0.jpg)


ДЕЛЕГАЦИЈА Министарства пољопривреде, на челу с министром Браниславом Недимовићем, боравиће током викенда у Индији, где ће с познатим компанијама "Махиндра" и "Тафе" преговарати о улагањима у Индустрију мотора и трактора Београд, а вероватно и о куповини овог некадашњег гиганта. Индијски произвођач трактора "Тафе" био је и раније заинтересован за куповину `ИМТ`.

Да иде да преговора са индијским компанијама о улагањима у `ИМТ`, потврдио је у уторак и министар Недимовић, на конференцији Банке Интезе, поводом избора најуспешнијих пољопривредника у 2017. години. Како је рекао, припремили су се најбоље што су могли за ове разговоре и даће све од себе да то успе.

- Знамо да радимо, постоји традиција у Србији када је реч о производњи трактора, само недостаје новац да се уложи у то - истакао је Недимовић. - Србија сада увози тракторе, и не видим разлог зашто их не бисмо производили као раније.

Уз то, Недимовић је додао да ће држава помоћи пољопривредницима чији су усеви пострадали у овогодишњим сушама.


(Ј.Субин, НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:693382-Indijci-kupuju-IMT)







АГОНИЈА ове фабрике се наставља.....


Имовина ИМТ иде на добош


Стечај у ИМТ је покренут још у септембру 2015. године, али продаја имовине још траје.

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018//03/01n/07_620x0.jpg)

Стечајни управник ИМТ управо је огласио продају имовине некадашњег гиганта путем јавног надметања. "Трка" је заказана за 2. април, а почетна цена на јавном надметању је 66 милиона динара. Продају се грађевински објекти овог предузећа у Јарковцу, опрема, као и право на жиг који важи до 12. септембра 2027. године.

Иначе, последња регистрована продаја имовине овог предузећа била је у фебруару прошле године, када је из стечаја продато 150 тона отпадног гвожђа, по цени од пет милиона динара.

Просечно време трајања стечајних поступака у Србији је две године, 11 месеци и један дан, подаци су АЛСУ. Постоје стечајни поступци који трају и више од деценије и по. Укупно је 15 таквих случајева, где стечајни поступци трају од 15 до 22 године. Код пет закључених случајева стечајеви су трајали од 15 до 17 година.


Цитат
У Србији се у стечају тренутно налази 2.070 предузећа, показују подаци Агенције за лиценцирање стечајних управника АЛСУ.

(В.Н. вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:714478-Imovina-IMT-ide-na-dobos)


***

Србија је из дана у дан све "напреднија", на челу са овим напредним напредњацима.  ::)



Наслов: Одг: Нема `Гоше`, свима лоше
Порука од: moka Март 09, 2018, 10:37:21
Нема `Гоше`, свима лоше


Смедеревску Паланку некада су сви знали по чувеној фабрици `Гоша`, која је у свом златном периоду запошљавала од 15.000 до 17.000 радника широм бивше Југославије! Репортерска екипа "Вести" је обишла овај градић у коме данас не ради готово ниједна јача фирма.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2015-02-22/486405_022304c2_f.jpg?1424626849)
Опустела робна кућа `Београд` подсећа на нека боља времена

У главној улици оронула вишеспратница Робне куће Београд која старије житеље подсећа на време када се добро зарађивало. На шеталишту већином пензионери који годинама издржавају своју децу и њихове породице који су без посла.

- Пред најездом глобализације и онога што се зове демократијом нестала је бивша Југославија, а са њом се урушила и српска привреда. У том колапсу је међу првима страдала Смедеревска Паланка, односно фабрика широког производног спектра, холдинг Гоша - каже економиста Радован Аџић (63) власник књиговодствене агенције који је некад радио у Гоши.

- Почео сам у Гоши 1982. када је у њој било запослено више од 7.500 радника, а са осталим њеним погонима у бившој Југославији око 13.000 радника. Од свега тога остало је само сећање. Данас ради само ФОМ који производи опрему за рударе и упошљава између 400 и 500 радника. Ту је и фабрика Гоша-шинска возила коју су купили Словаци, али тамо људи више не раде него што су на послу, а плату и не примају - каже Аџић срећан што се на време "одметнуо" у приватнике.

Трећина житеља Смедеревске Паланке данас живи на граници егзистенције.

- Све се урушило, па и живот многих породица. Био сам члан конзорцијума Гоша монтаже, сад сам на плаћеном одсуству и болестан. Оно што примим све дам за лекове - каже Славко Живановић (55) некадашњи радник Гоше која се налази на списку фирми које је Влада Србије одредила за стечај.

Пензионерка Мирјана Попадић (62), иначе електроинжењер, живи у Смедеревској Паланци 41 годину.

- Родом сам из Свилајнца, а у Паланци сам од када сам се запослила у Гоши. Моје две ћерке, Ана и Јелена, живе у Америци због чега сам срећна јер је овде све горе. Моја комшиница се запослила у кинеској продавници, ради 12 сати дневно за бедну плату од 100 евра, и још је срећна јер има какав такав посао
- испричала нам је Мирјана.

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/473380/Nema-Gose-svima-lose)


***


"Челници Гоше осумњичени за злоупотребе приликом продаје фабрике"  (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.405.html:443762-Celnici-Gose-osumnjiceni-za-zloupotrebe-prilikom-prodaje-fabrike)

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//07/12n/hr-gosa_620x0.jpg)

Цитат
Властимир Н. (68) и Лјубивоје Ц. (73) су осумњичени да су, кршећи тендерску процедуру, отписујући дуговања и фалсификујући површину некретнина фабрике у уговорима, омогућавали приватним предузећима да постану власници некретнина `Гоше` у Београду и Врњачкој Бањи и то по ценама нижим од тржишних.

Тако је ХК `Гоша` 2008. године приватном предузећу `Гоша ФОМ`, наводно по основу измирења дуга, уступила пословни простор од 122 квадрата у палати `Јадран` у Београду.

Цитат
ЗАВИСНА ПРЕДУЗЕЋА

ХОЛДИНГ компанија `Гоша` је од 2003. у поступку приватизације. У оквиру холдинга пословало је више од 20 зависних преузећа, а имовина неколико фирми је већ продата. Друштевна имовина у холдингу износи 98 одсто.






(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//08/01n/srb-gosa_620x0.jpg)






ХАОС У ГОШИ: Радници спречили новог директора да уђе у фабрику, интервенисала полиција


Радници фабрике шинских возила “Гоша” спречили су новог генералног директора Радишу Савића да уђе у фабрику, а због могућих сукоба, интервенисала је полиција



(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017a//11/08/01-gosa_620x0.jpg)

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА - Радници фабрике шинских возила “Гоша” спречили су новог генералног директора Радишу Савића да уђе у фабрику, а због могућих сукоба, интервенисала је полиција.

Нови директор је, у пратњи полицајаца, отишао у полицију и тужилаштво заједно са својим адвоката, а радници су и даље испред улаза у фабрику.

Иначе, Савић је уписом у Агенцију за привредне регистре од данас званично законски заступник “Гоше” уместо досадашањег директора Милутина Шћепановића.

Радници кажу да су променом директора под знаком питања и сви споразуми које су до сада потписани након прекида петомесечног штрајка.
Радници су због претње стечајем прогласили “тихи штрајк”, што значи раде на већ уговореним пословима, али не прихватају нове послове.

Гоша ће се 16. новембра наћи пред Привредним судом поводом захтева за стечај земунске фирме АА Капитал Консалтинга 2017, који је од једне од "ћерки-фирми" претходног словачког власника откупио дуг у вредности од 400 хиљада евра.

- Зашто стечај сада, када смо по предуговору из Ирана добили посао од хиљаду теретних и 27 нових путничких вагона, вредности око 80 милиона евра. Писали смо председнику, Влади и министрима, чекамо одговоре - каже је Милан Вујчић, председник АСНС-а у "Гоши".


Радници су због претње стечајем прогласили "тихи штрајк".


Новости

Где ископаше овог Радишу?На чију препоруку?!Бивши социјалиста,бивши дверјанин,бивши  8)



"Гоши" остало да чека банкрот


ДУГОВАЊА фабрике шинских возила "Гоша" у стечају у Смедеревској Паланци, премашују три милијарде динара, што је вишеструко изнад вредности имовине, те није реално очекивати да сви повериоци, од којих је највећи држава, могу бити намирени, каже, за "Новости", стечајни управник "Гоше" Аца Митић.

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018//03/08n/06-gosi_620x0.jpg)

-  ФЖВ „Гоша“ је презадужена фабрика која генерише губитке од 2011. године, због чега је бивши власник ЖОШ „Трнава“ и одлучила да се повуче уз пренос капитала на "оф шор" компанију "Лиснарт холдинг лимитид". Званично, укупна дуговања су више од три милијарде динара, док је књиговодствена вредност фабрике 1,6 милијарди, мада сматрам да је та цифра већа од реалне - каже стечајни управнк "Гоше" Аца Митић.
Митић наводи да је највећи поверилац Пореска управа са 560 милиона динара. Фонду за развој Републике Србије дугује се 150 милиона, радницима за плате 243 милиона динара, добављачима у земљи 284 милиона, а добављачима у иностранству 53 милиона.

Подсетимо, власник "Гоше" била је ЖОС „Трнава“ која је у априлу 2017. фабрику продала кипарској фирми "Лиснарт", а потраживање пренела на ћерку фирму жос "Зволен". Захтев за покретање стечаја поднела је земунска фирма АА "Консалтинг капитал", која је потраживање од 400.000 евра купила од ЖОС „Зволена“.

На првом поверилачком рочишту, одржаном средином прошлог месеца, усвојен је извештај о економско-финансијском стању стечајног дужника и именован Одбор поверилаца од пет чланова.

Сада стечајну процедуру, покренуту прошлог новембра, успорава жалба заступника кипарске фирме "Лиснарт". Ово је, иначе, други пут да се улаже жалба на отварање стечајног поступка, и ових дана чека се одлука Привредног апелационог суда.

- Ако суд поново потврди стечај, следећи корак је решење о банкротству и уновчавање имовине како би се намирили повериоци - наводи стечајни управник.

Остаје неизвесно хоће ли након продаје фабрике остати новца да се намире радници. После покретања стечаја, на евиденцији НСЗ су 324 радника "Гоше", који су, подсећамо, због 25 неисплаћених зарада, штрајковали од марта до јула прошле године.


"ГОШУ" ПОД ЗАКУП УЗЕЛА "ГОША РСЦ"


КАКО нам је казао стечајни управник, део фабрике у закуп је узела фирма "Гоша РСЦ" која је формално постојала и раније, и која је ангажовала стотинак радника како би довршила започете послове.

Ј.Илић (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:715717-%D0%93%D0%BE%D1%88%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%82)


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017a//11/16n/06-gosa_620x0.jpg)



Радници кажу да њихове интересе није имао ко да брани.





Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Април 17, 2018, 06:10:27
"Мачкатицу" продају у старо гвожђе


Радници сурдуличке ливнице која је у стечају страхују за своју и судбину фирме у којој су некада радили

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018//04/15n/novina/srb-mackatica-_620x0.jpg)

БИВШИ радници и мали акционари некада успешног предузећа "Мачкатица" из Сурдулице, које је хранило породице 800 радника, сумњају да се одиграва последњи чин представе која има за циљ да се из предузећа извуче све што вреди, а да се повериоци не обештете. Према тврдњама некадашњих радника "Мачкатице", предузеће је недавно продато по цени од 100.000, док вредност имовине продате у старо гвожђе премашује пола милиона евра.

Некада успешна ливница "Мачкатица" приватизована је 2002. године, када ју је купила фирма "Ирва инвестиција" власника Ђорђа Ницовића.

- Од тада, стање у предузећу је бивало све горе, а радници сумњају да је све урађено плански. Губици су нарасли, а дугови према радницима и локалној самоуправи су се гомилали, па је 2008. године отворен стечајни поступак. Убрзо након тога, почело је и отуђивање имовине овог сурдуличког предузећа - каже Бранислав Ценић, председник удружења малих акционара "Мачкатице" и некадашњи члан Управног одбора фирме.

Он додаје да су силни камиони и шлепери са опремом и машинама нестајали из фабрике у непознатом правцу, а да нико није реаговао.

- Онда смо ми реаговали и алармирали тужилаштво и МУП. Поднели смо и четири кривичне пријаве, али до дана данашњег ништа се није десило. Обраћали смо се и Министарству правде, тадашњем председнику Томиславу Николићу, и Александру Вучићу, али мислим да они та писма нису ни добили.

Међу некадашњим радницима и малим акционарима се прича да је "Мачкатица" продата, али они верују да је то само начин да се имовина извуче из фабрике.

- Ми смо покушали да спречимо продају све док се не открије ко купује имовину и машине, јер имамо индиције да све то завршава код онога који је фабрику и довео у стечај. На крају, фирма која има потенцијала да позитивно послује остаје без имовине, а повериоци, међу којима су и радници и мали акционари, остају без обештећења - каже Ценић.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018//04/15n/novina/srb-mackatica-Branislav-Cenic-Fo.jpg)
Бранислав Ценић - Фото Д. Р.

Купопродаја "Мачкатице" је изазвала сумњу јер наши саговорници из редова бивших радника предузећа тврде да је фирма новог купца регистрована на истој адреси као и стари власник.


ОПШТИНА НЕОБАВЕШТЕНА

НАРОДНИ посланик из Сурдулице и председник Скупштине општине Новица Тончев каже да са локалном самоуправом нико није контактирао поводом продаје.

- Стечајни управник је сакрио тендер за продају, мада смо ми тражили да будемо обавештени јер смо били заинтересовани да купимо "Мачкатицу". Међутим, нико још не реагује поводом ове сумњиве трансакције, чак нам не даје никакве валидне информације. Уместо да доведемо инвеститора који ће покренути производњу, дошли смо у ситуацију да се имовина предузећа продаје у старо гвожђе - резигнирано каже Тончев.

(Д.Ристић, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:722284-%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE-%D0%B3%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B5)


***

Мој коментар би био сличан коментару једног читаоца овог текста,

Цитат
Da li postoji nesto posteno a da je uradjeno od Djordjija Nicovica i njegove Irva kompanije i sto je najgore drzavni organi mu u tome pomazu i cak stite. Informisite vase citaoce, ako ste objektivni i nepristrasni, koja preduzeca i kada je privatizovao ovaj "uspesni biznismen" i kakva je trenutna situacija sa njima.

А и овај председник општине, Тончев, се прави наиван к`о беба. Као народни посланик (Дачићев кадар из СПС) би морао да реагује, а не да се ишчуђава. Тако могу да се ишчуђавам ја, а он, НЕ! Он треба да реагује свим средствима којима располаже, по закону!


Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Мај 12, 2018, 00:20:38
Држава почела продају бања



(https://www.banjakoviljaca.rs/images/banja/banjski%20park.jpg)


ДУГО најављивана приватизација српских бања је почела,
а Куршумлијска је прва у низу 30 пропалих лечилишта коју су Републичка дирекција за имовину и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање пре неколико дана огласили на продају. Бањски комплекс "Жубор" у Куршумлијској бањи добиће новог власника, али не и извориште геотермалне воде - оно остаје државно.

Влада Србије донела је недавно одлуку о продаји, а будући купац ће начин коришћења и експлоатацију термалног извора регулисати у складу са условима и поступком прописаним одредбама Закона о рударству и геолошким истраживањима.


(http://banjakoviljaca.org/images/top/naslovna.jpg)


У првом пакету приватизације на списку су још и Специјална болница Бујановац, Бања Ковиљача, Нишка, Златибор, Сокобања, Рибарска, "Меркур" у Врњачкој Бањи, "Гејзир" у Сијаринској, као и Институт за лечење и рехабилитацију у Нишкој Бањи и "Термал" у Врднику.


У Куршумлијској бањи је оглашен хотел "Жубор", укупне површине око 16.000 квадратних метара, са пратећим објектима и 95.902 квадрата земљишта. Почетна цена за цео бањски комплекс је око 2,6 милиона евра. По истом моделу наставиће се и приватизација осталих бања.

(http://www.suncesrbije.com/uploads/uploaded_pictures/_content_prezentacije/600x300/banja-vrdnik-318-734960.jpg)

Професор Божо Драшковић из Института економских наука сматра да проблем са продајом Куршумлијске бање лежи у томе што најпре није утврђен њен власник. По њему, не може држава да оглашава продају нечега што није у њеном власништву, већ је то имовина ПИО фонда.

Професор сматра да нека лечилишта уопште не треба продавати и да је немогуће да се сва продају по истом моделу. Добра ствар је, каже, што извори нису оглашени.

(https://www.nekretnine.rs/data/images/2017-03-22/789_vrnjackabanjamilanvlajic005_620x0.jpg?ver=1490195321)



"ПЛАНИНКА": ПРЕВИСОКА ЦЕНА

- МЕНАЏМЕНТ "Планинке" прати дешавања у вези са Куршумлијском бањом. Заинтересовани смо, поготово јер се бавимо истом делатношћу. У овом тренутку, међутим, због тражене цене не видимо себе у овом послу, јер знамо да су у овој бањи неопходна велика улагања - каже Радован Раичевић, генерални директор куршумлијског предузећа "Планинка", која управља садржајима у Пролом и Луковској бањи.

Д. З.

(Ј.Ж.С. вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:726661-%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0)





Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Јун 01, 2018, 07:35:13
Метанолско-сирћетни комплекс нуде упола цене


КИКИНДСКИ Метанолско-сирћетни комплекс (МСК) други пут се нуди купцима. Овог пута почетна цена за 99,9 одсто капитала ове компаније износи 20,4 милиона евра, а то је 50 одсто укупне процењене вредности.

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018//05/31n/08-msk_620x0.jpg)


Нови јавни позив за продају МСК објавило је у четвртак Министарство привреде Србије. Први тендер био је објављен децембра прошле године, а трајао је до средине фебруара. Документацију је тада једини откупила компанија "Kronospan chemical ", из Линхтештајна, односно њен огранак са Кипра. Међути, ни они нису доставили понуду за куповину МСК, па је тендер проглашен неуспелим.

У овој трци, према условима тендера, могу да учествују домаће и стране фирме, регистроване за производњу хемикалија, али имају приход од најмање 150 милиона евра у последњој пословној години.


- У првом позиву почетна цена је износила 38,5 милиона евра, односно сто одсто процењене вредности, а сада је почетна цена 20,4 милиона евра - каже Душко Црвенковић из синдиката "Независност" у МСК. - Вредност компаније је процењана у децембру прошле године.

Да ли ће бити заинтересованих партнера и овог пута одредиће услови за куповину гаса. Све зависи како ће се држава поставити према том питању, а потенцијални купци ће проценити колико би им се исплатило да купе МСК и послују по тим ценама.

Рок за откуп продајне документације је 1. август, заинтересовани партнери могу своју понуду да доставе до 10. августа, а четири дана касније је заказано и отварање понуда.

На тендеру за продају МСК, објављеним у децембру 2017. године, није стигла ниједна понуда. Тендерску документацију је откупио и преузео само кипарски холдинг "Kronospan chemical LTD", али није доставио обавезујућу понуду.

Већински власник МСК је "Србијагас", који има око 88,2 одсто капитала.



У ПЛУСУ

МСК послује од 1987. године. Извози готово сто одсто својих производа. Тренутно на платном списку има 539 радника.

- Од 2015. године нема прекида у нашој производњи - каже Црвенковић. - Прошлу годину смо имали максималну производњу и успели смо да годину завшимо у плусу. Захтев синдиката је био да је услов будућем партнеру и да се не смањује број радника, јер вишка нема.

(М.Н.С.Новости) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:730432-MSK-nude-upola-cene)

***

Нико не каже зашто се продаје ово предузеће.


Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Јун 08, 2018, 17:22:39
СТЕЧАЈ ЗРЕЊАНИНСКОГ "БЕГЕЈА"
 За радницу од фирме 1 динар?!


Око 600 поверилаца добиће симболичне износе, а Верица Пашић најмању кованицу. Бивши радници се неће много овајдити од стечајне масе "Бегеја", некадашњег зрењанинског гиганта


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018//06/07N/11-zrenjanin,-pravili-sesire-z_620x0.jpg)
У "Бегеју" су правили шешире за цео свет


ВЕСТ да ће од своје бивше фабрике "Бегеј" добити један динар на име заосталих плата, Верица Пашић сазнаће можда из "Новости". Јер, зрењанински Привредни суд закључиће 5. јула 2018. поступак, па ће после 16 година вођења стечаја запечатити судбину некад чувене фабрике шешира.Тиме ће један од ретких истинских текстилних брендова у бившој Југославији дефинитивно завршити у историји, али се око 600 поверилаца, од којих су скоро половина бивши радници, неће много овајдити.


Од "остатка остатака" некада чувене шеширџинице произилази "сића", па ће радницима углавном бити исплаћени износи од неколико десетина или стотина динара. На рачун, на пример, Верице Пашић, из оближњег села Крајишник, треба да "легне" читав динар, на колико ће се заокружити припадајућа јој 1,3 динара. Након удаје, крајем деведесетих, Верица се одселила из Крајишника, а у селу не знају где она сада живи. Уколико јој је још активан текући рачун (који се са погрешном адресом води код стечајне управнице), ускоро ће "лећи" потраживање на које је чекала 16 година. И које представља трагикомичан куриозитет наше стварности...

- Стечај над "Бегејом" отворен је 2002, а завршен 2014. Тада је настављен такозвани стечајни поступак над стечајном масом, односно оним што је (пре)oстало од дужника. Сада је и то окончано, а на завршном рочишту 5. јула предвиђено је да суд донесе решење о закључењу "случаја Бегеј" - објашњава Јелица Вуколић, стечајна управница.

Имовина пропале узданице зрењанинске привреде, чији је највреднији део била фабричка хала на више од 8.000 квадрата и специјална опрема за производњу шешира, продата је 2008. купцу из Новог Сада који је користи као магацин. И то из трећег покушаја, непосредном погодбом за 60 милиона динара, односно трећину процењене вредности. Радници су и тада остали "кратких рукава" у наплати заосталих зарада и трошкова, па су најскупље платили цех посрнућа фабрике у транзицији. А стечајна маса дужника "растегла" се затим на четири године, али се и симболично увећала - из скоро невероватних разлога. Пристигао је, наиме, новац из добијеног спора с једном банком, затим од ануитета шест закупаца заборављених станова солидарности, а оприходован је и стан у зрењанинском насељу Багљаш око којег је спор вођен 15 година. У мају 2018. исељена је бивша радница "Бегеја", за коју је утврђено да јој стан не припада. Онда је он додељен и продат брачном пару, такође бившим радницима који су имали највише бодова и у стан требали да се уселе још 2003. Сав новац заокружио је имовину стечајне масе "Бегеја". Сходно закону, равномерно ће бити распоређен свим повериоцима и омогућити окончање овог маратонског стечаја.

- За исплату је намењено укупно 1,3 милиона динара, или у просеку 0,48 одсто потраживања. Известан број поверилаца није доставио своје рачуне - каже стечајна управница, која ће, за разлику од незаинтересованих и разочараних поверилаца, за свој ангажман наплатити скоро пола милиона динара.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018//06/07N/11-zrenjanin-TRADICIJA-Ulaz-u-.jpg)


У градском Савезу самосталних синдиката Зрењанин саопштили су нам да су бивши радници "Бегеја" и још неколико пропалих овдашњих фабрика поднели колективну тужбу суду у Стразбуру ради наплате својих потраживања из стечаја.


БРАЋА ДРАГАН

БРАЋА Драган из Меленаца основали су "Бегеј" крајем 19. века и пре Првог светског рата, у тадашњем Великом Бечкереку, запошљавали око 300 радника и дневно израђивали 300 туцета туљака. По податку из 1939, фабрика је имала годишњу продукцију од 700.000 шешира и 500.000 туљака, а због доброг гласа и врхунског пословања одликована је краљевском титулом. Крајем 1945. конфискована је у корист државе и радила све до стечаја 2002.


БИВШИ МАЈСТОР ИШТВАН САКУПЉА ПЕТ АМБАЛАЖУ

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018//06/07N/11-zrenjanin,-ISCEKIVANJE-Istv.jpg)

ИШТВАН Ханђа (64) "боље" ће проћи од Верице Пашић. Из стечајне масе припашће му целих 178 динара (0,0007 одсто потраживања)!

- Задовољан сам - са благим ироничним осмехом казује препознатљиви човек са зрењанинских улица, где га суграђани редовно срећу док сакупља пет амбалажу.

Новим занатом бави се последњих неколико година. У "Бегеју" је провео младост и накупио 27 година стажа. Радио је у свим погонима, на свим фазама производње шешира и капа, углавном најтеже послове и у лошим условима. Буквално преко ноћи, 2002. завршио је на улици и постао једна од неколико хиљада жртава транзиције у банатској престоници.

- Снашао сам се испрва код приватника, али онда више никоме нисам био потребан. Нарушеног здравља, успео сам да добијем привремену инвалидску пензију од 9.000 динара... Срећа што су женина примања већа, па се некако крпимо и преживљавамо са тридесетак хиљада месечно - прича нам Иштван.

Цитат
ВАСКРСАО
КАО феникс, "Бегеј" је васкрсао 2013. захваљујући београдској "Капитал групи", која је у својој фабрици у Руми обновила производњу зрењанинских шешира. Заштитили су вунени филцани туљак "Бегеја" са стогодишњом традицијом, и као робну марку "Бегеј хет" продају га широм света.

(С.Пашић, Новости) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:731701-%D0%97%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83-%D0%BE%D0%B4-%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BC%D0%B5-1-%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80)


***

Шта рећи, а не изнервирати се, јер ово није једини случај.



Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Јун 14, 2018, 06:03:43
Распродаја предузећа  АД "Хлеб",
које је хлебом и пецивима успешно снабдевало Нови Сад и околину


Пропао новосадски индустријски погон АД "Хлеб", сва имовина одлази на добош 12. јула. Трку добијају мали произвођачи који избегавају порез


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018//06/12n/novina/voj-Pekar-dozet_620x0.jpg)


ИЗ погона АД "Хлеб", како ствари стоје, тешко да ће поново замирисати свеже печене векне. Пошто је 30. октобра прошле године проглашен банкрот овог предузећа, одбор поверилаца се сагласио и са тим да за месец дана, 12. јула, на продају понуди комплетну имовину овог предузећа, које је хлебом и пецивима успешно снабдевало Нови Сад и околину.

Јавно надметање за продају целокупне имовине биће одржано у просторијама предузећа, а почетна цена је 416 милиона динара. У понуди су непокретности у Новом Саду, Петроварадину, Сремској Каменици и Футогу, међу којима су највећи пословни комплекс фабрика хлеба и пецива с магацинима и силосима у Улици Бајчи Жилинског, пословни објекти широм Новог Сада, као и неколико станова у власништву предузећа и плац за изгрдњу зграде.

Купцима се такође нуде и линија за производњу хлеба, професионална пекарска опрема, силосна опрема, канцеларијски намештај и моторна возила, а и залихе резервних делова и алата, горива и амбалаже, као и потраживања и права које је то предузеће имало на крају прошле године.


Оваквој судбини "Хлеба", како објашњава Здравко Шајатовић, директор Пословног удружења млинске и пекарске индустрије "Житоунија" из Новог Сада, кумовала је и сива економија, односно то што се готово 40 одсто пекарских производа у Србији испече у малим пекарама, које у већини случајева избегавају плаћање пореза и доприноса.

- Велике пекаре и млинови такву конкуренцију једноставно нису могли да издрже - јасан је Шајатовић. - Они, наиме, морају да пријаве све раднике, да плате порезе и доприносе за њих, да све брашно проведу кроз пословне књиге и да, такође, и на то плате порез, тако да им је пословање знатно скупље. Ствари се, међутим, мењају, јер је држава формирала радна тела и најавила одлучну акцију, пре свега кроз инспекцијске службе, како би се, између осталог, и промет брашном, које је по значају сврстано одмах иза акцизне робе, а самим тим и хлебом, вратио у редовне законске токове. За "Хлеб" је, нажалост, ова акција дошла прекасно...



ЛИКВИДАЦИЈА, 90 РАДНИКА БЕЗ ПОСЛА

АД "ХЛЕБ", из чијих је погона излазило и 100.000 векни, не послује од децембра 2017. Производња је престала после стечаја уведеног 19. септембра, а затворене су и све продавнице, па је готово 90 радника за непуна три месеца остало без посла. Предузеће је, иначе, продато на аукцији 2003. за око 270 милиона динара, а могло се чути да су му власници Дејан Бодирога, познати кошаркаш, и Радивој Живанић.

(Н.Суботић, Новости) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:732658-%D0%A1%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5)

***

Уместо мог коментара цитираћу једног читаоца:

Цитат
Потпуно погрешно објашњење. `Хлеб` је пропао због тога што је након приватизације, нови власник залагао имовину фирме ради обезбеђења кредита код банака. Пословна империја се урушила, па је то повукло и `Хлеб ` у амбис.



Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Јул 26, 2018, 18:21:12
Једна од највећих фабрика азотних ђубрива
и азотних једињења у региону,  панчевачка Азотара,
 одлази у стечај


Цитат
ЗГРЋЕ МИЛИОНЕ, А РАДНИЦИМА АЗОТАРЕ ЈЕ ОБЈАСНИО ДА ЈЕ САСВИМ ОК ДА ИДУ НА БИРО!
Да ли је ово најсрамнија изјава Бајатовића који прима плату за 4 функције?



(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2018/07/bajatovic-o-azotari.jpg)

Запосленима "Азотаре" који су штрајковали претходних дана обратио се Душан Бајатовић, посланика СПС-а предложивши им социјални програм после којег следи одлазак на биро. Тада је рекао:

 

- Тренутно користимо ситуацију пошто сте у процесу приватизације, да у наредних месец дана спроведемо социјални програм, предлажем вам следећу варијанту - 200 по години радног стажа, 100 евра ће надокнадити Азотара уз помоћ Србијагаса, плус, дакле ако је 7.000 просек Србијагас ће надокнадити још око 3.000 евра. Не можемо да разговарамо са стратешким партнерима, због дуговања од 110 милиона евра, а дуг је 220 милиона евра, а укупно је потрошено за последњих 10 година 450 милиона евра са рачуна Србијагаса - каже Бајатовић.

Изјава Бајатовића наишла је на осуду, јер решење проблема радника "Азотаре" подразумева и одлазак на биро, а то му Твитераши неће опростити!

 

Наиме, један од њих објавио је информације о приходима овог функционера са сајта Агенције за борбу против корупције.

 

У опису је написао:

 

- Ово су месечна примања Душана Бајатовића, човека који је дошао у Панчево да радницима Азотаре објасни како је одлазак на Биро рада за њих најбоље решење. Дакле, МЕСЕЧНО 2.429.861 динара, односно 20.250 евра.


(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2018/07/bajatovic-primanja-.jpg)

Подсетимо, о имовинским картама функционера Еспресо је и раније писао, па смо тако поменули и посланика СПС-а, чија месечна примања заиста прелазе 2,4 милиона динара.

 

Подсећамо, Бајатовић је и директор ЈП "Србијагас" (162.309 динара), члан НО "Југоросгас" (1.668.841 динара) и члан НО Поџемног складишта Банатски двор (618.209 динара), а прима и паушал из Скупштине (27.320 динара).


(Espreso) (https://www.espreso.rs/vesti/politika/272862/zgrce-milione-a-radnicima-azotare-je-objasnio-da-je-sasvim-ok-da-idu-na-biro-da-li-je-ovo-najsramnija-izjava-bajatovica-koji-prima-platu-za-4-funkcije)


***

Које ли су "заслуге" овог Бајатовића, да годинама прима оволики новац, и то јавно, све "по закону"? Невероватно, да толико радника одлази на биро рада, остаје без егзистенције и мирно прихвата ту сурову реалност, а да још при том знају коју лову прима овај и њему слични :o






Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: moka Август 01, 2018, 18:29:48
Једна од највећих фабрика азотних ђубрива
и азотних једињења у региону,  панчевачка Азотара,
 одлази у стечај


Цитат
ЗГРЋЕ МИЛИОНЕ, А РАДНИЦИМА АЗОТАРЕ ЈЕ ОБЈАСНИО ДА ЈЕ САСВИМ ОК ДА ИДУ НА БИРО!
Да ли је ово најсрамнија изјава Бајатовића који прима плату за 4 функције?



(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2018/07/bajatovic-o-azotari.jpg)

Запосленима "Азотаре" који су штрајковали претходних дана обратио се Душан Бајатовић, посланика СПС-а предложивши им социјални програм после којег следи одлазак на биро. Тада је рекао:

 

- Тренутно користимо ситуацију пошто сте у процесу приватизације, да у наредних месец дана спроведемо социјални програм, предлажем вам следећу варијанту - 200 по години радног стажа, 100 евра ће надокнадити Азотара уз помоћ Србијагаса, плус, дакле ако је 7.000 просек Србијагас ће надокнадити још око 3.000 евра. Не можемо да разговарамо са стратешким партнерима, због дуговања од 110 милиона евра, а дуг је 220 милиона евра, а укупно је потрошено за последњих 10 година 450 милиона евра са рачуна Србијагаса - каже Бајатовић.

Изјава Бајатовића наишла је на осуду, јер решење проблема радника "Азотаре" подразумева и одлазак на биро, а то му Твитераши неће опростити!

 

Наиме, један од њих објавио је информације о приходима овог функционера са сајта Агенције за борбу против корупције.

 

У опису је написао:

 

- Ово су месечна примања Душана Бајатовића, човека који је дошао у Панчево да радницима Азотаре објасни како је одлазак на Биро рада за њих најбоље решење. Дакле, МЕСЕЧНО 2.429.861 динара, односно 20.250 евра.


(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2018/07/bajatovic-primanja-.jpg)

Подсетимо, о имовинским картама функционера Еспресо је и раније писао, па смо тако поменули и посланика СПС-а, чија месечна примања заиста прелазе 2,4 милиона динара.

 

Подсећамо, Бајатовић је и директор ЈП "Србијагас" (162.309 динара), члан НО "Југоросгас" (1.668.841 динара) и члан НО Поџемног складишта Банатски двор (618.209 динара), а прима и паушал из Скупштине (27.320 динара).


(Espreso) (https://www.espreso.rs/vesti/politika/272862/zgrce-milione-a-radnicima-azotare-je-objasnio-da-je-sasvim-ok-da-idu-na-biro-da-li-je-ovo-najsramnija-izjava-bajatovica-koji-prima-platu-za-4-funkcije)


***

Које ли су "заслуге" овог Бајатовића, да годинама прима оволики новац, и то јавно, све "по закону"? Невероватно, да толико радника одлази на биро рада, остаје без егзистенције и мирно прихвата ту сурову реалност, а да још при том знају коју лову прима овај и њему слични :o





ММФ НАРЕДИО СТЕЧАЈ АЗОТАРЕ?
Србија постала роб крупног капитала


(https://www.pravda.rs/fileadmin/slike/2018/07/30/azotara_jt.png)


Тај споразум орочен на 30 месеци који је ММФ назвао "чуваркућа", Демократска странка Србије прекрстила је у "распикућа", а Двери у "Србија, кућа на продају". Левица Србије , притом, истиче да власт распродаје породично сребро.

Србија се, тумаче Двери, обавезала на приватизацију ПКБ-а, Петрохемије, Комерцијалне банке, Метанолско-сирћетног комплекса Кикинда, али и на поскупљење струје и прелазак Електропривреде Србије у акционарско друштво, што је само први корак у продаји ЕПС-а.

- Након те последње распродаје Србија дефинитивно постаје колонија страног капитала који ће владати нашом државом и претворити је у земљу јефтине радне снаге и општег сиромаштва - кажу у Дверима.

Да ће Србија приватизацијама предузећа, од којих су нека од стратешког значаја, бити трајно увршћена у економске колоније, сматрају и у ДСС-у. У тој странци истичу да је аранжман само потврда да "Влада у Београду не води самосталну, већ политику озлоглашеног ММФ-а, заштитника крупног капитала и промотера пропалог неолибералног концепта развоја".
Народ нико не слуша

Левица Србије истиче да је услов за аранжман стечај панчевачке Азотаре и примећује да премијерка Ана Брнабић и министар привреде Синиша Мали испуњавају све што ММФ тражи, а ништа што захтевају грађани Србије.

- Тиме се наставља уништавање и распродаја српске привреде - кажу у Левици Србије.

Наравно, стални представник ММФ-а у Србији Себастијан Сосе тврди супротно. Он каже да приватизацијом или стечајем Влада Србије решава проблеме јавних предузећа и омогућава да се ресурси давани губиташима искористе за повећање јавних инвестиција.

Стручњаци указују да је реч о пакету тешких структурних реформи, првенствено у јавном сектору и државним компанијама.

Економиста Љубомир Маџар каже за "Вести" да је добро што ће се рашчистити "брлог јавних предузећа", уз напомену да је било крајње време да се она скину са државног буџета.

- Сви аранжмани са ММФ-ом су били добри, и наша економска политика била је боља у тим периодима. ММФ увек инсистира на финансијском реду, односно да јавне финансије буду ослобођене политичких удара - каже Маџар.

Стручњак за инострана улагања Милан Ковачевић каже да ће осим јавних бити решавано и питање још 114 друштвених предузећа чије одржавање само повећава порезе и намете онима који добро раде.

Према Ковачевићевим речима, овај аранжман је скромни облик сарадње који одговара напредњацима. Он каже да би Србија без тутора одустала од те сарадње и поново склизнула надоле.

- Потребно је да нас неко надгледа, јер још немамо правну државу. Танак нам је приватни сектор, непрофесионални људи су на власти, а крупни пројекти лоше испреговарани - оценио је Ковачевић.


ЕПС на реду 2020?

Поједини медији наводе да се покретање стечаја Азотаре Панчево крије у програму који су власти у Београду потписале са ММФ-ом, као услов да се Србији одобри нови аранжман. Приватизација се убрзава, па је већ за август планиран тендер за ПКБ, а у септембру треба да буде расписан и за МСК и Петрохемију. Приватизација Комерцијалне банке креће средином 2019. године, а ЕПС-а до 2020. До краја идућег месеца биће завршена анализа поскупљења струје у Србији.

Уз такве последице, нови аранжман, иако саветодавни, уједно је и обавезујући.

http://www.youtube.com/watch?v=-qABG9JjsPY

https://www.pravda.rs/2018/7/30/mmf-naredio-stecaj-azotare-srbija-postala-rob-krupnog-kapitala/




Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Септембар 17, 2018, 15:44:52
КРАЈ велике фирме
АЗОТАРА У ПАНЧЕВУ ОТИШЛА У СТЕЧАЈ:
Крај српског гиганта због огромних дугова


Привредни суд у Панчеву усвојио је предлог Министарства привреде Србије и отворио стечајни поступак Азотаре због великих дугова.


(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//07/10n/azotara-alexa-(1).jpg)

Повериоци имају рок од 120 дана да пријаве потраживања према Азотари.

Прво поверилачко рочиште за панчевачку фабрику која је производила вештачка ђубрива заказано је за 22. октобар када ће бити изабрана и скупштина поверилаца.

Рочиште за испитивање потраживања према Азотари заказано је за 18. март 2019. Фабрику је напустила већина од 975 радника који су добили отпремнине. Понуђена су три модела за исплати отпремнина а радници су углавном прихватили да по години стажа добију трећину зараде.

(Курир) (https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3121723/azotara-u-pancevu-otisla-u-stecaj-kraj-srpskog-giganta-zbog-ogromnih-dugova)



***

Да, баш је прави наслов овој теми дат, ОДЕ ЦЕЛА СРБИЈА НА ДОБОШ! Само још да се погасе светла и да утонемо у тотални мрак!



Наслов: ДЕЦЕНИЈЕ НЕМАРА: Како је "Азотара" из Панчева отерана у стечај и ко су кривци
Порука од: moka Октобар 25, 2018, 04:28:07
ДЕЦЕНИЈЕ НЕМАРА: Како је "Азотара" из Панчева отерана у стечај и ко су кривци

Треба ли нашим пољопривредним произвођачима фабрика вештачког ђубрива. Корупција, малверзација, вишак радника и увознички лоби потпомогли пропаст компаније

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018b//10/23n/06-decenije_620x0.jpg)

КРИВАЦ за пропаст "Азотаре" из Панчева јесте лоше управљање и газдовање овом фирмом, последњих деценија. "Азотара" је претрпела велику штету, што због санкција, што због афера које су је пратиле. Имам поверења у државу, и ако је она, после више од 15 година тражења решења, одлучила да покрене стечај, то тако треба и прихватити.
Овако за "Новости" коментарише идеју да ли је било спаса једине фабрике у Србији, и на Балкану, за производњу вештачког ђубрива, економиста Љубодраг Савић.

- Држава има сигурно потпуније и прецизније анализе око "Азотаре" и можда делује као изнуђено решење, али је изгледа и једино - објашњава Савић. - Не треба то баш тако једноставно гледати, јер у нашој земљи ово није једино предузеће ком би требало помоћи, већ их има, сигурно, око сто.
Корупција, малверзације, отимање, вишак радника, застарела технологија, али и јак увознички лоби којем одговара да Србија нема сопствену производњу вештачког ђубрива, свакако да су допринели урушавању овог гиганта. Панчевачка "Азотара" само је једна од многих државних фабрика, коју су потресале разне афере. Чак је и Европска унија проследила Србији препоруке да сумњиве предмете истражи, јер су је сврстали на листу од 24 случаја високе корупције. Највећа дуговања ове компаније су према "Србијагасу". Иако послују у истом саставу. "Азотара" је и НИС-у дужник. Ипак, највећој фабрици азотног ђубрива на просторима бивше Југославије, али и шире, не смеши се блистава будућност. Због дуга, који је већи од 200 милиона евра, стечај је покуцао на "Азотарина" врата.

- Ништа од тога није било пресудно да "Азотара" пропадне, колико лоше газдовање - сматра Савић. - И она није једина, већ има доста фабрика са којима се лоше управљало, па су због тога пропале. Да је само "Азотара" у питању, у нашој земљи, па да држава каже како је то преседан, јер је важно због очувања ситуације и стварање производа из домаћих извора, овако ми имамо стотинак мањих или већих фирми које чекају помоћ.

Како објашњава Савић, држава некоме може да помогне, ако ће то створити простор да то предузеће после одређеног периода постане самостално. А, уколико то не може да се догоди, то су, онда, бачене паре.

- Ситуација са "Азотаром" је таква да са ситним поправкама не би дошло до нормале - сматра Савић. - Требало би доста да се поради у технолошком смислу, а људи морају да сеју, и да користе ђубриво, радила "Азотара" или не. Данас се пољопривредници оријентишу на оне који им нуде целокупну услугу, од вештачког ђубрива, семена, заштите... Све се то нуди у једном пакету, са разним бенефицијама. Тако да, тешко да би "Азотара" могла да се стави на ноге, са неким интервенцијама, које не би озбиљно оштетиле грађане. Постоје велики дугови за гас, струју, према радницима...

Цитат
ДА СЕ ВРАТИ 500 РАДНИКА

ПРВИ човек "Србијагаса" Душан Бајатовић сматра да је идеја да се у првој фази обезбеде неке количине гаса по нешто конкурентнијим ценама, и да се то уради са приватним капиталом овде у Србији, у првој години.

- На ту тему се активно ради, међутим, ја нисам у позицији да кажем о чему се разговара, истовремено морамо да укључимо у ту нижу цену набавке и МСК да бисмо то питање решили - објаснио је Бајатовић. - Ми смо и даље у контакту са синдикатима из "Азотаре" и са радницима и видећемо ако се ту направи нека добра прича макар за следећу годину. Да на тај начин покренемо причу јер су трошкови потпуног конзервирања једног таквог постројења огромни. Уз то, део запослених, и то више од 500, би могао да се врати у фабрику уколико ово све буде на крају договорено како смо мислили и како да наставимо преговоре.
Позитивном исходу стечаја у којем је "Азотара" нада се Душан Бајатовић, генерални директор "Србијагаса". Како је рекао у разговору за "Новости", рад "Азотаре" је директно везан са количинама и ценама гаса које могу да се обезбеде, а то питање би требало ускоро да буде на дневном реду за решавање.

Вечерње Новости.

  Смешно је кад се прочита текст и у њему стручни коментар даје Душан Бајатовић, човек који не ради ништа и прима плату од 20000 евра, коју је сам себи доделио.Њему је једино у интересу да азотара пропадне и да је он купи у бесцење, боље рећи да је сам себи поклони.


Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Мај 12, 2019, 23:56:51
Тражи се купац за Индустрију мотора Раковица

Цитат
Држава Србија прогласила продају из стечаја једног од некадашњих највећих производних гиганата у бившој Југославији. Процењена вредност 2,93 милијарде динара за седам погона, магацине и складишта површине 75.997 квм

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2019//05/03n/07imr05_620x0.jpg)
Фото М. Лабудовић

ИНДУСТРИЈА мотора Раковица, некадашњи производни гигант који је упошљавао више од 7.000 радника, данас из стечаја тражи новог газду. На продају се, по процењеној цени од 2,93 милијарде динара, нуди цео пословни комплекс у београдској општини Раковица, који има укупно 47 објеката. И не само то, већ и два издвојена комплекса на две локације у Чајетини - Шљивовица и Љубиш. "У пакету" иде и целокупна опрема фабрике за производњу мотора, трактора и кабина, алати и залихе материјала за производњу.

Продаја је заказана за последњи дан маја, а заинтересовани купци до тада могу да поднесу писане понуде. Наведена цена, која износи око 24,8 милиона евра по тренутном курсу - није обавезујућа. Како се наводи у објављеном огласу - процењења вредност имовине ИМР у стечају није минимална прихватљива, нити је обавезујућа или опредељујућа приликом одређивања висине понуде.

Правила кажу да ће купац бити онај ко понуди највећу цену, уколико је она бар за динар већа од 50 одсто процењене вредности. У том случају је стечајни управник дужан за такву понуду одмах прихвати. У случају да је највиша понуђена цена нижа од половине вредности, односно у овом случају мања да 1,46 милијарди динара, стечајни управник је дужан да пре прихватања такве понуде добије сагласност одбора поверилаца.

Имовину ИМР у Раковици чини седам повезаних производних хала са 15 објеката машиноградње и седам магацина и складишта укупне површине 75.997 квадрата. Уз то, продаје се самачки хотел од 1.628 квадрата, управна зграда од 3.693 квадрата и две трафостанице, гасна станица и котларница.

Издвојени производни комплекси на две локације у Чајетини - један се налази у месту Шљивовица и простире се на седам хектара и 84 ара, а други у месту Љубиш, на 1.152 квадрата. И ова два комплекса имају котларнице, трафостанице, а на локацији у Шљивовице постоји и постројење за пречишћавање отпадних вода.

ИМР је у стечају од 4. априла 2017. године.


(Д. И. К. - С. Б, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:792503-%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%86-%D0%B7%D0%B0-%D0%98%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0)


***

У некадашњем индустријском гиганту у београдској Раковици
 уочи најављене продаје,
погоне обилазе Турци, Словенци, Суданци, али и наши


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2019//05/11n/novina/09-_620x0.jpg)
Машине у паучини / Фото И. Маринковић

ШИРОКИМ лучним степеницама ретко одзвања корак. У управну зграду последњих месеци улази тек неколико особа - стечајни управник и његови сарадници. У закатанчене производне хале тек нема ко да зађе, а хоће ли радници, после година паузе, поново прећи праг Индустрије мотора Раковица, знаће се последњег дана маја. До тада ће се чекати писане понуде евентуално заинтересованих купаца. Стечај је пре две године зауставио машине, које се сада, уз објекте на 20 хектара земље, нуде не би ли се намирили повериоци.

"Новости" су, уочи заказане продаје, прошле напуштеним халама. Пре нас, чујемо од нашег водича Бранислава Јовашевића, обилазили су их потенцијални купци - Турци, Суданци, Словенци, па и домаћи. Погоне повезује готово 400 метара дуг ходник. На почетку је алатница, у коју се сад може и без кључа.

- У фабрици сам почео да радим 1985. године - присећа се Бранислав. - Био сам планер на монтажној линији, па продавац у малопродаји, па, велепродаји и опет су ме вратили на планирање. Када сам ја почињао, овде је радило 5.200 људи. Највећу производњу смо имали наредне године. Тада је произведено 57.000 мотора и 6.000 трактора. Извозили смо највише у Египат. Пад је, међутим почео деведесетих година. Дошле су санкције, није било извоза. Пао је стандард, па и тражња на домаћем тржишту.

Година бомбардовања, 1999. донела им је стечај. После пет година, уз принудно поравнање, почели су из почетка.


- Тада нам је главни партнер и купац био ИМТ - прича Бранислав. - У иностранству смо дотад изгубили тржиште. Нада се јавила када смо 2011. године потписали уговор са Етиопијом. Тражили су 15.000 трактора. У Египат смо извезли око 1.500 трактора. Наредне, 2012. године, успели смо да произведемо 1.063 трактора. У Етиопију смо послали 750 трактора. Током 2016. године успели смо да произведемо 53 трактора и 45 смо извезли у Египат. Последње што се овде произвело било је пет мотора за "Ауто-пољострој" Загреб 2017. године.


(http://www.novosti.rs/upload/images/2019//05/11n/novina/09-IMR.jpg)
У хале данас ретко ко залази

И број радника се смањивао. Пре око пет година спали су на 2.000 запослених. Социјални програм је завршен 2015. године. Пред стечај, на посао је овде долазило између 400 и 500 радника.

- Ми смо веровали да не треба да идемо у стечај. Имали смо уговор са Етиопијом и Пољском - каже Бранислав. - Током 2016. године радили смо на оснивању новог предузећа које би изнајмљивало хале ИМР. Попут оног што су урадили у "Првој петолетки". Нисмо успели. Ваљда није било подршке.

Из управне зграде пуца поглед на кровове производних хала. Тешко их је пребројати. На мапи је пописано 27 објеката. Чекају купца. Повереник стечајног управника Будимир Мрдовић уверава нас да заинтересованих има.

Цитат
ЕГИПАТ
ТРАКТОРИ са знаком ИМР најпопуларнији су у Египту. Кажу да су и данас тражени, па и половни лако налазе купца. Током година стечаја, интересовање су показала два евентуална купца из ове земље.


- Пре расписивања јавног позива послали смо писма на 30 адреса обавештавајући их да ће бити организована продаја - објашњава Мрдовић. - Било је заинтересованих у Јужноафричкој Републици, Алжиру, Египту, Хрватској, Турској... Већина је вољна да настави производњу. Оптимиста сам. Очекујем да ће се ИМР продати и да ће радити. Додуше, на месту некадашњег "Рекорда" данас је тржни центар.


ЦЕНА СЕ НЕЋЕ МЕЊАТИ

ПРОЦЕЊЕНА вредност ИМР је 2,9 милијарди динара. Она није обавезујућа, нити почетна. Стечајни управник је дужан да прихвати понуду уколико је она већа од 50 одсто тог износа. Уколико је мања, одлука је на Одбору поверилаца.

Укупна призната потраживања поверилаца, међутим, превазилазе продајну цену фабрике - реч је о непуних 13 милијарди динара. Највеће обавезе су према бившим радницима.

(Сандра Булатовић, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:794047-%D0%97%D0%B0-%D0%98%D0%9C%D0%A0-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B5)

***

Прво ће да обезвреде и ову понуђену цену, па тек када је довољно оборе, наће се купац, који ће све из хала распродати, а онда порушити фабрику и на месту ње подићи или неки тржни центар или неки хотел са коцкарницама.


Наслов: Одг: ОДЕ цела Србија на добош
Порука од: Гога Јул 22, 2019, 00:24:32
Перони у Оџацима зарасли у коров


ИЗГОРЕЛА зграда Аутобуске станице и перони у корову, то је слика "успешности" приватизације Аутотранспортног предузећа "Саобраћај" у Оџацима, у којем је 160 радника остало без посла и наплаћених акција. Аутобуска станица данас је у власништву компаније за откуп житарица и трговину пољопривредним производима "Метеор комерц" из Сомбора, која је спремна да пероне поклони општини Оџаци.


- После тога ћемо расписати оглас за давање перона у закуп како бисмо обезбедили аутобуски превоз на локалним релацијама, јер су од 2015. године, кад су угашене линије "Саобраћаја", становници свих девет насеља у општини принуђени да путују таксијем, што изискује велике издатке - каже Милорад Станишић, помоћник председника општине Оџаци, задужен за комуналну делатност.

АТП "Саобраћај", које се бавило превозом путника, трговином, туризмом, угоститељством и ремонтом друмских моторних возила, а поседовало је и ауто-школу, продато је крајем 2003. на аукцији по почетној цени од 40.000 евра, или 2.748.000 динара, уз обавезна улагања од 140.000 евра, или 9.438.000 динара. Купац је био Славко Андрић, власник фирми ДОО "Ас мобил Андрић" и "Еуробус" из Петроварадина. Пре четири године објављена је продаја акција "Саобраћаја", а убрзо потом су његова возила продата и расходована.

На питање о садашњем статусу "Саобраћаја", за које Оџачани говоре да постоји само на папиру, генерални директор Зоран Тојагић није желео да о томе говори, напомињући да одговоре треба тражити од оних који су их "довели довде", не прецизирајући о коме је реч.

Представници садашње локалне власти, успостављене 2014, наводе да је "Саобраћај" годишње добијао више од 50 милиона динара за организовање јавног превоза у општини, иако су, како истичу, аутобуси овог предузећа били дотрајали и каснили на одредишта. Зато је Општина почетком 2015. издвојила 60 милиона динара за куповину осам најмодернијих "Мецедесових" минибуса, којима обезбеђује сопствени, ванлинијски превоз ученика до средњих школа.

Крајем исте године крах "Саобраћаја" означен је пожаром на Аутобуској станици, у којем су изгореле билетарница са чекаоницом и кафана, која није радила.


ПРОФИТИРАЛА ЖЕЛЕЗНИЦА

ЗБОГ неусловности Аутобуске станице, Оџачани у правцу Сомбора и Новог Сада путују тако што их аутобуси других превозника покупе успут. Многи су, како сами кажу, дигли руке од аутобуса и окренули се железници, истичући да је путовање новим руским возовима врло комфорно, а уз то знатно јефтиније, па и брже него аутобусима.



Не тако давно је овако изгледала Аутобуска станица

(http://www.novosti.rs/upload/images/2019a//07/19n/vojv-peroni-foto-stevan-dukic%20(1).jpg)
Фото АД "Саобраћај"

Данас она изгледа овако

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2019a//07/19n/vojv-peroni-foto-stevan-dukic%20(2)_620x0.jpg)
Изгореле билетраница, чекаоница и кафана / Фото Стеван Дукић

(http://www.novosti.rs/upload/images/2019a//07/19n/vojv-peroni-foto-stevan-dukic%20(3).jpg)
Запарложена станица


(З.Рајић, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:807289-%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8-%D1%83-%D0%9E%D1%9F%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B8-%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2)