Svi Srbi Sveta - Forum

Форум => Политика => Тему започео: Ekana Септембар 06, 2011, 20:13:00



Наслов: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 06, 2011, 20:13:00
Завршена конференција Покрета несврстаних

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/190288/i/1/vuk1.jpg)

БЕОГРАД – Министарска конференција Покрета несврстаних завршена је нешто пре 19 сати у Београду, пошто се као последњи говорник учесницима из више од 100 земаља обратио министар Арапске лиге Мохамед Јумни.

Дводневним скупом у Београду је обележено 50 година од оснивања Покрета несврстаних земаља, тачно пола века након што је - такође у Београду - одржан први самит несврстаних.

Завршну конференцију за новинаре одржаће шеф српске дипломатије Вук Јеремић и његов колега из Египта, који председава Покретом, Мохамед Камел Амр....

објављено: 06.09.2011.

Танјуг, Политика (http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zavrsena-konferencija-Pokreta-nesvrstanih.sr.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 06, 2011, 21:54:47

Јеремић - "Свет је данас постао праведније место него што је икада био" (?!?)

Цитат
Универзални принципи Пократа - одрживи мир и безбедност, једнакост међу државама, социјална правда, одрживи развој, људска права и заштита животне средине су прошли тест времена и данас су стубови наде и правде за све нас, оценио је Јеремић

Цитат
Оно што је истакнуто као циљ 1961. постало је реалност 2011. Свет је данас постао праведније место него што је икада био и ера доминације мањине над већином показује своје последње трзаје, закључио је Јеремић.

После оваквих изјава министра МИП-а Србија, остаје дилема да ли су управо они који највише шетају по свету, слепи код очију или су у дубокој амнезији и помоћи им нема!?

У међупростору су се издешавале многе ствари, од одласка прве генерације оснивача, до промене система у многим државама, али је једно ипак јасно...макар се и звали несврстани, у бити то више нису јер неоколонијализам наступа крупним корацима и незаустављиво...Тако, да мало ко од челника влада размишља својом главом (то раде други уместо њих), а народ ионако нема утицаја да промени била шта у свом окружењу...

Током дводневних сусрета ништа ново се није десило осим протоколарних сусрета поводом пола века од оснивања Покрета несврстаних...Слатко су се наразговарали, дружили, осмехивали, фотографисали...и закључили да треба дати подршку Палестини....

Либију ни не поменуше, макар гласном поруком да НАТО (ничим изазван) прекине незаконито бомбардовање и уништавање земље, убијајући недужни живаљ, иако је и Џамахирија са Гадафијем на челу, била једна од првих чланица несврстаних...

Разлог је јасан, бар када је домаћин скупа у питању...српска власт је признала тзв. Прелазно веће Либије (а при том мољакају друге да не признају независно Косово). Биле су присутне и остале афричке земље у којима се "пролеће" огласило, а које су такође признале оно чему се здрав разум противи...

Данас је, дакле, затворена последња страница историје полувековног постојања несврстаних, а истовремено отворен први лист хода до стотог лета...ако га буде било...



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 10, 2011, 13:53:59

Ал Каида спрема напад на годишњицу

(http://www.novimagazin.rs/public/photos/2/2706/255x160_2706-september11.jpg)

Амерички државни секретар Хилари Клинтон упозорила је данас да постоје "конкретни, поуздани, али непотврђени извештаји" о могућем нападу на Њујорк и Вашингтон, а да иза те опасности стоји Ал Каида.

У говору који је одржала након што је присуствовала комеморацији на Њујоршкој берзи поводом обележавања 10. годишњице терористичких напада на САД, Клинтонова је рекла да напад, који, према том извештају, подразумева бомбашке нападе уз помоћ камиона и аутомобила, планира иста радикална група која је напала Америку 2001. године.

"То ни за кога од нас не би требало да буде изненађење. То нам је стална опомена на ризик који носи наша борба против насилног екстремизма, без обзира на то ко га заступа, одакле долази и на шта је усмерен", поручила Клинтон.

Она је рекла да државне и федералне власти ову претњу веома озбиљно схватају, а да је одлучено да се она изнесе у јавност како би "милиони и милиони Њујорчана и Американаца били на опрезу", пренео је Би-Би-Си (ББЦ).

Клинтонова је нагласила да су званичници нарочито забринути зато што су документа заплењена у мају током рације на скровиште Осаме бин Ладена у Пакистану показала да Ал Каида размишља да изведе нападе на 10-годишњицу напада на САД.

У међувремену, неименовани званичници америчке владе су изјавили да се верује да су најмање две од три особе, које се сумњиче за потенцијални напад на САД на ову годишњицу, амерички држављани или имају америчке путне исправе, да су арапског порекла и да говоре и арапски и енглески, јавио је АП.

Догађаји којима ће се обележити годишњица напада, у којима је 11. септембра 2001. године убијено скоро 3.000 људи, организоваће се током целог викенда.
Председник Барак Обама посетиће Пентагон и место на којем су се налазиле куле Светског трговинског центра, и присуствоваће комеморацији у Шенксвилу у Пенсилванији.

Нови магазин (http://www.novimagazin.rs/svet/al-kaida-sprema-napad-na-godisnjicu) 


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 10, 2011, 15:16:21
Авет(ињу) тероризма треба искоренити!
Да бисте постигли добре резултате, користите препарате фирме "Монсанто"!


Дакле, никад краћег текста а толико глупих изјава! По њима, ми смо кодирани зомбији и нема ту шта да верујемо или не - кад су ОНИ то рекли!?! Јес, оф скроз, ја вол(ем), комент не пас(е траву)!!
 
Цитат
постоје "конкретни, поуздани, али непотврђени извештаји" о могућем нападу на Њујорк и Вашингтон, а да иза те опасности стоји Ал Каида.

Конкретан, поуздан, непотврђен, а МОГУЋ?!?  ;D ;D ;D

Цитат
То нам је стална опомена на ризик који носи наша борба против насилног екстремизма, без обзира на то ко га заступа, одакле долази и на шта је усмерен", поручила Клинтонова.

..."наша борба против НАСИЛНОГ ЕКСТРЕМИЗМА"...рече прва дама терористичке организације (НАТО+УСА), носилац црног појаса 20-ти дан...Већ јој је време да опаше кецељу, узме варјачу и скува нешто људски оном свом мушкадину...иду године, а рецепти се заборављају.. ;D ;D ;D

Цитат
У међувремену, неименовани званичници америчке владе су изјавили да се ВЕРУЈЕ да су најмање две од три особе, које се сумњиче за потенцијални напад на САД на ову годишњицу, амерички држављани или имају америчке путне исправе, да су арапског порекла и да говоре и арапски и енглески, јавио је АП.

Ово је посластица, која иде у пару са првоцитираном изјавом...према ПОУЗДАНИМ подацима...МОГУЋ је напад...и ВЕРУЈЕ СЕ да су Арапи (говоре арапски и енглески)..
Па кад су толико поуздани подаци, ваљда имају и њихове фотке, бројеве пасоша и којег модног креатора преферирају!  ;D ;D ;D ;D

Само нека наши паметњаковићи на власти сутра не траже да у 4,10 ха по нашем времену станемо мирно у знак сућути са погинулима...нека је лака земља њима (које су побили ти исти што говоре о тероризму)...

Било би хуманије да одајемо пошту свима који изгибоше када су нас ови "мировњаци" походили 1999.г. и три месеца непрекидно "хранили" касетним и бомбама са осиромашеним уранијумом!!!


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 10, 2011, 15:25:49

Дачић: Србији прети опасност од тероризма

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/190380/i/1/2139778.jpg)
Маргарет Волстром и Ивица Дачић(Фото Бета)

БЕОГРАД - Након упозорења званичника САД, у Србији је подигнут ниво безбедности на свим објектима за које се претпоставља да би могли бити мета терористичких напада, изјавио је заменик премијера и министар полиције Ивица Дачић.

Дачић је рекао да ће се мере безбедности односити пре свега на објекте страних држава у Србији и посебно обезбеђења авио-саобраћаја.

„Претпоставке америчких званичника су да може доћи до понављања терористичких напада у Америци и у другим земљама, међу којима је и Србија”, навео је Дачић, после разговора са изаслаником генералног секретара УН за смањење ризика од катастрофа Маргарет Волстром у Београду, и седнице Републичког штаба за ванредне ситуације.

Политика (http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Dacic-Srbiji-preti-opasnost-od-terorizma.sr.html)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 10, 2011, 15:41:12
Како је то лепо од њих, топим се од милине и среће због исказане љубави им њихове спрам нас!
Ето, ни грени Маргарет није било тешко да потегне толики пут е да би нам пренела поруку њихове врхушке и ОПОМЕНУЛИ нас на време...

Рекоше, опасност ће потрајати НЕКОЛИКО ДАНА, рачунајући од сутра (значи, и 15.9.11. ту спада), па да будемо у приправности..

Срећом, наши то озбиљно схватили па ће им причувати амбасаду, и још по нешто, онако узгред...таман да не морају да се замајавају са збивањима на Косову и Метохији...

А РОСА и она званична шиптарска терористичка организација нека буду фер и сачекају да "сирене за узбуну" најаве крај опасности...па онда да се хватамо у коштац...Овако, оде поен њима на домаћем терену..


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 15, 2011, 20:31:06
Данас одржан Први београдски безбедносни форум


Тадић позвао на уздржаност поводом Косова

15. септембар 2011.
Борис Тадић упозорио је данас да би једностране акције Приштине најављене за сутра могле озбиљно да угрозе мир и стабилност целог региона и позвао на уздржаности и подршку дијалогу. Србија има стратегију за сутра, тврде у Влади.


(http://www.mondo.rs/slike/vesti/002/177/v217773p0.jpg)

Борис Тадић отвара Београдски безбедносни форум (Танјуг)


Председник Србије Борис Тадић изразио је данас забринутост због најаве унилатералних акција Приштине на административној линији на северу Косова, истичући да такве акције угрожавају мир и стабилност у читавом региону.
"Такво решење није договорено између Београда и Приштине, то се мора спречити", рекао је Тадић на Првом београдском безбедносном форуму.


Он је истакао да је неопходан дијалог и компромисно решење које би омогућило да разлике буду превазиђене, а не још више учвршћене.
"Позивам и Србе и Албанце на уздржаност и подршку дијалогу као једином начину на који се овај историјски проблем може решити мирним путем.....

Тадић је навео да "Србија позива међународну заједницу да да сву подршку дијалогу и мирним и праведним решењима до којих се стиже договором, као и да спречи једностране акте насиља које најављује Приштина", саопштила је Прес служба председника....

Он је указао да је међународни систем заснован на правилима, која подразумевају поштовање територијалног интегритета и суверенитета држава, а то је оно што се на Косову фундаментално крши.
"Легитимизација косовског преседана води свет у нестабилност и несигурност", рекао је Тадић.

Тадић се такође осврнуо и на европску будућност Србије и целог региона истакавши да је европска будућност Србије наш стратешки циљ.Он је изразио уверење да ће и Србија и цео регион постати чланови Европске уније.
"У тако нешто не треба да постоји сумња, то је оно што смо обећали", поручио је он....


Као изазове са којима се суочава свет, али и Србија и регион, Тадић је навео и организавани криминал....
"Учили смо пуно и наставићемо тако", истакао је Тадић изразивши очекивања да све остале државе у региону покажу исту посвећеност као и Србија.



Стратегија у два правца



И док председник Србије упозорава домаћу и светску јавност на могуће последице једностраних решења за север Косова, директор владине Канцеларије за сарадњу с медијима Миливоје Михајловић изјавио је да Влада и државни врх Србије имају стратегију за случај да Приштина сутра постави косовску полицију и царину на прелазе Брњак и Јариње.
Стратегија ће, појаснио је Михајловић, ићи у два правца, од којих је један дипломатска активност, а други спречавање инцидената на терену.


Дипломатска активности одвијаће се кроз расправу у УН, а Влада и Министарство спољних послова су на сталној вези са ЕУ, УН и НАТО у мисији којом желе да увере светске центре моћи да је акција коју најављује Приштина погубна, рекао је Михајловић РТС-у.

Други правац су активности функционера из Владе Србије и Министарства за КиМ и из локалних самоуправа који ће на терену настојати да спрече сваки могући инцидент и сачувају колико је то могуће мир на северу Косова, најавио је Михајловић....

Срби са севера Косова би требало да буду хладне главе и да рационално посматрају тај проблем и изражавају незадовољство на миран, достојанствен начин, што ће бити једини начин да се избегну озбиљни проблеми, рекао је Михајловић....

Истичући да је највећа одговорност на међународној заједници, на мисијама које имају мандат УН на КиМ, а које су летос показале пристрасност током кризе на северу КиМ, Михајловић је изразио наду да ће се овога пута то исправити.....

Екстремни део приштинских власти не жели решење, него етнички чисту територију и њих не занима север Косова, који им је само повод да се инциденти пребаце што даље од Приштине, да се избегну актуелне политичке вибрације, а то је хапшење Фатмира Љимаја које би требало да се обави у неколико наредних дана, рекао је Михајловић.

Поводом данашњег доласка генералног секретара НАТО Андерса Фог Расмусена у Приштину, Михајловић је изразио наду да ће и НАТО и УН и ЕУ схватити да без праведног решења и без договора Срба и Албанаца не може бити трајног мира на овом и читавом подручју Балкана....

Не ради се ни о каквој подели суверенитета, ни о томе чије је Косово, нити Србија може изгубити Косово због царинског печата, а ни Албанци не могу добити независност тим печатом, него о договору Срба и Албанаца како ће живети у будућности, рекао је Михајловић....

Упитан о медијским спекулацијама по којима је у интересу америчког амбасадора на Косову да се на административној линији успостави контрола Приштине, Михајловић је одговорио да у тој причи вероватно има елемената истине.
Реч је о текстовима у којим се помиње да амерички амбасадор има пословне везе са америчком корпорацијом која учествује у градњи пута од Тиране до Мердара, а од наплате тог посла, амбасадор, наводно, добија проценат.

Није амерички амбасадор једини који у Приштини има приватне послове, јер је у протеклих 11 година било администратора и шефова УНМИК-ових канцеларија на КиМ који су имали послове у покрајини, додао је Михајловић.


(агенције/МОНДО) (http://www.mondo.rs/s217773/Info/Info/Srbija/Upozorenje_Tadica_povodom_Kosova.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 16, 2011, 01:47:14
Два лоша убише Милоша!   
                                 

Цитат
Председник Србије Борис Тадић изразио је данас забринутост због најаве унилатералних акција Приштине на административној линији на северу Косова, истичући да такве акције угрожавају мир и стабилност у читавом региону."Позивам и Србе и Албанце на уздржаност и подршку дијалогу"...

Цитат
Он је изразио уверење да ће и Србија и цео регион постати чланови Европске уније."У тако нешто не треба да постоји сумња, то је оно што смо обећали", поручио је он....

Борисе Тадићу, ово је већ Н-ти пут да као председник државе ЈАВНО толико обезвређујете свој народ, делећи их на КАСТЕ - на жуте, еуроатлантски настројене и по Вама једине Богом дане (чији је једини циљ по сваку цену постати члан ЕУ), и оне друге које не треба ни погледати, а камоли додирнути, да се се не би опоганили - да већ код потоњих ствара осећај гађења и при самој помисли на Вас као човека, коме НИШТА није Свето! 

Докле ћете само да "изражавате забринутост", за Србе на КиМ-у, не чинећи ништа ваљано за њих, па иако су им животи угрожени, Ви их позивате на "уздржаност" - од кога или чега?!? Зашто се нисте упутили одмах по завршетку скупа у једно од насеља северног Космета да тамо проведете овај дугонајављивани дан Д, и још који дан приде, на барикадама, без основних намирница, струје, телефонских веза....Да на сопственој кожи осетите како то живе наша сабраћа! Међутим, то Вам није било ни на крај памети, па ко би био домаћин булументи на коктелу и вечери о ДРЖАВНОМ ТРОШКУ?!? СРАМОТА!!

И какав сте Ви то председник државе који се на међународним скуповима У СРЕД СРБИЈЕ обраћа присутнима НА ЕНГЛЕСКОМ??? Да ли Вам је то матерњи језик, или напросто не можете да контролишете жељу да покажете свима своју белосветску приврженост свему ШТО НИЈЕ СРПСКО, пренебрегавши чињеницу да је ВАША ОБАВЕЗА да поштујете Устав који каже да је СРПСКИ службени језик!?! А можда сте својевољно као "технолошки" вишак пријавили све ШКОЛОВАНЕ ПРЕВОДИОЦЕ као непотребне, с обзиром да су сви из Вашег окружења завршавали додатне школе у иностранству, па се у оваквим приликама осећате као код куће...Не морате да говорите овим "ПОГАНИМ СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ"!!!

Као психолог морате да знате да постоји горња граница толеранције нечијег негативног понашања (у овом случају Вашег) и да је народу прекипело. Спустите се на земљу док је још време и почните, за промену, да размишљате својом главом...У супротном, нико Вам не гарантује светлу будућност!


Цитат
И док председник Србије упозорава домаћу и светску јавност на могуће последице једностраних решења за север Косова, директор владине Канцеларије за сарадњу с медијима Миливоје Михајловић изјавио је да Влада и државни врх Србије имају стратегију за случај да Приштина сутра постави косовску полицију и царину на прелазе Брњак и Јариње.Стратегија ће, појаснио је Михајловић, ићи у два правца, од којих је један дипломатска активност, а други спречавање инцидената на терену.

Цитат
Срби са севера Косова би требало да буду хладне главе и да рационално посматрају тај проблем и изражавају незадовољство на миран, достојанствен начин, што ће бити једини начин да се избегну озбиљни проблеми, рекао је Михајловић

А млађахни Миливоје Михајловић, директор владине Канцеларије за сарадњу са медијима је "срећом" у материји...као дугогодишњи дописник СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ није могао бољу поруку да пошаље онима од којих је живео - ништа не брините, имамо стратегију шта Влада треба да ради уколико се деси нешто "непредвиђено"...
За сваки случај ВИ (Срби са КиМ-а) будите ХЛАДНЕ ГЛАВЕ, МИРНИ И ДОСТОЈАНСТВЕНИ!?!...па шта вам Бог да (то голобради Владин човек не рече, ал' помисли у себи)...

Имајући у виду све речено (овога пута) од стране Тадића и Михајловића, она стара народна изрека - да ДВА ЛОША УБИШЕ МИЛОША - ипак није настала тек тако, без основа... Има своје оправдање!!!




Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 16, 2011, 01:55:43

Конузин демонстративно напустио форум

Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин демонстративно је данас напустио Београдски безбедносни форум незадовољан током расправе.

(http://www.mondo.rs/slike/vesti/002/178/v217826p0.jpg)

Александар Конузин (Танјуг)


Руски амбасадор отишао је са Форума након што је позван да заврши говор у којем је критиковао остале учеснике што на панелу посвећеном глобалној безбедности нико није покренуо питање слања косовских цариника на прелазе Брњак и Јариње о коме ће данас расправљати Савет Безбедности УН.

"Збуњен сам. Нато, Кфор и Еулекс планирају да доведу косовске царинике на прелазе на северу Косова и тиме прекрше свој мадат, Резолуцију 1244 и одлуку СБ УН из 2008. године, а из публике на ту тему није постављено ни једно једино питање. Има ли Срба у овој публици, бринете ли за судбину својих сународника", запитао је Конузин.


Подсетивши да ће за неколико сати СБ УН преузети тај проблем, Конузин је рекао да ће Русија заједно са шефом српске дипломатије тамо бранити интересе Србије.
"НАТО и чланице ЕУ ће бити против ваших националних интереса, али имам утисак да је вас баш брига", казао је руски амбасадор.

Конузин се осврнуо и на критике изнете током дебате у којим је истакнуто да Русија искључиво дела на основу интереса:
"Реците ми које интересе су имали руски волонтери када су долазили да се боре са вама", упитао је и додао: “Русија има интересе. А ко их нема?
"Ми улажемо у вашу земљу, иако неки Срби желе да ставе вашу земљу под контролу. Имамо интересе, али се наши интереси поклапају са вашима”, казао је Конузин.

Конузинов монолог прекинуо је модератор панела Иван Вејвода, на шта се Конузин после краће расправе окренуо ка публици и упитао да ли може да настави да говори.
Након што је то публика одбила, демонстративно је напустио салу.


Београдски безбедносни форум, чија је главна тема "Балкан и глобална безбедност, шта нам је заједничко, а шта нас разликује?", отворио је председник Србије Борис Тадић.
Форум се одржава само дан пре рока који су власти у Приштини одредиле за преузимања админстративних прелаза Брњак и Јариње.



(Танјуг) (http://www.mondo.rs/s217826/Info/Srbija/Konuzin_demonstrativno_napustio_forum_.html)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Септембар 16, 2011, 02:52:07
Да су у сали седели људи (Срби) са образом,  ова реченица би попут  шамара
падала на њих,
 "Има ли Срба у овој публици, бринете ли за судбину својих сународника",
...али
с обзиром да је руски амбасадор напустио Форум, незадовољан расправом,
изгледа да ту и није било "Срба"!


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Септембар 16, 2011, 04:14:40
Нечувено! Непојмљиво! Некултурно!


Нечувено!

Цитат
Конузинов монолог прекинуо је модератор панела Иван Вејвода

Због овакве констатације аутора текста и "врлог" модератора Вејводу би требало ставити на стуб срама! Новинару би морало бити јасно када се дискутант јави за реч, да он тада износи своје мишљење, а не монолог...

Као што би Др Иван Вејвода, извршни директор Балканског фонда за демократију у Београду, бивши саветник премијера Зорана Ђинђића и Зорана Живковића за спољне односе и европске интеграције, такође морао знати да је непримерено ПРЕКИДАТИ у пола реченице једног амбасадора! Или , можда има листу којим амбасадорима МОЖЕ одузимати реч (углавном Источног и Далекоисточног блока, док се према западњацима понашају супозиторично, сервилно, као крпа за једнократну употребу).

Дотични тзв. господин Вејвода, са докторском титулом, је очигледно изостао са наставе када се обрађивала наставна јединица - начин ословњавања  и протоколарног понашања према амбасадорима - али се зато зорно трудио да што више усмерава дискусије ка Еуропи, жарко жељеној дестинацији свих присутних на Београдском безбедносном форуму, где су се разглабале небитне ствари, а тренутно горућа - опстанак Срба на Косову и Метохији - није била на дневном реду!!!


Непојмљиво!

Цитат
"Збуњен сам. Нато, Кфор и Еулекс планирају да доведу косовске царинике на прелазе на северу Косова и тиме прекрше свој мадат, Резолуцију 1244 и одлуку СБ УН из 2008. године, а из публике на ту тему није постављено ни једно једино питање. Има ли Срба у овој публици, бринете ли за судбину својих сународника", запитао је Конузин."НАТО и чланице ЕУ ће бити против ваших националних интереса, али имам утисак да је вас баш брига"

Његова екселенција, Конузин, амбасадор Русије у Београду са правом је питао има ли кога од српског рода коме је стало до Косова и Метохије, или Срби и даље очекују да Руси одраде њихов посао, да буду већи Срби од Срба!?! Другим речима, ако нама није стало до нашег живља на КиМ-у, зашто онда од Русије непрекидно очекујемо помоћ у Савету безбедности, Уједињеним нацијама или било где где се потеже питање опстанка Срба на Космету!
Уместо одговора на постављена питања уследиле су констатације да Руси све што раде, раде из интереса?!?..."Чудно" закључивање празноглавих, па међународни односи се и заснивају на интересима различитих врста....Најгора од свих је тренутна НАТО "хуманитарна" акција у Либији, о којој није било речи јер је простор дискусије сужен на Балкан!

Некултурно!

Цитат
Конузин се после краће расправе окренуо ка публици и упитао да ли може да настави да говори. Након што је то публика одбила, демонстративно је напустио салу.

Довољно је погледати фотографију присутних па видети сва та блазирана лица добростојеће младежи којима је понајмање стало до теме Првог безбедносног форума - "Балкан и глобална безбедност, шта нам је заједничко, а шта нас разликује?" - јер су долетели на крилима својих водећих продемократских и проевропских странака. Што да се замарају статусом Срба, имају преча посла...градити каријеру и стићи што пре у ЕУ где је све "лепо и умивено", прави "рај на Земљи"...И сад их из лепих снова "буди" некакав амбасадор причом о Србима...за казну су одбили да га слушају даље...Врло поучно од "добро еуропски васпитане" младежи која чак не поштује ни године саговорника, а камоли титулу!
Некултурно до крајњих граница!!!



Наслов: Везе између Руске и Србске крајње деснице...
Порука од: peraazdajic Октобар 15, 2011, 21:39:57
Ћаоске,  ;D ;D ;D

Везе руске и српске крајње деснице!
Тесне везе српске и руске крајње деснице

Аутор: Гојко Влаовић

За разлику од других земаља, где организације попут Националног строја, Отачаственог покрета Образ или Србске акције уживају подршку углавном маргиналних кругова, у Русији се с њима солидаришу и политичкој јавности познате и етаблиране фигуре.


Такав случај је с Николајем Курјановичем, бившим депутатом Државне думе Руске Федерације.
Курјанович је 2007, када је био ппосланик у руском парламенту и члан Комитета за безбедност, упутио протестно писмо Полицијској управи Новог Сада у коме је тражио да се преиспита, односно поништи одлука о забрани манифестације „српски марш„, коју је покушао да организује Горан Давидовић, својевремено осуђен на затворску казну због напада на антифашистичку трибину у Новом Саду.

Такође, након одигране фудбалске утакмице Рад - Нови Пазар у Београду, Курјанович је написао писмо тадашњем министру полиције Драгану Јочићу и протестовао што навијачима домаће екипе није дозвољено уношење транспарената са српским обележјима, за које је полиција оценила да могу да увреде противничку екипу. У знак захвалности, тифози Рада, припадници Јунајтед Форс, посетили су Амбасаду Русије и њеним представницима уручили дрес Рада, на коме је исписано име Курјанович.

Тај руски политичар је, иначе, због својих ставова избачен из Либерално-демократске партије Владимира Жириновског, познате по својим радикално националистичким опредељењима. Након тога приступио је Националсоцијалистичком покрету „Словенски савез“ и постао члан његовог централног комитета.

Да су српски ултрадесничари веома популарни у Русији потврђује оснивање Руског Образа, организација чију инспирацију представља Образ из Србије, а такође постоји и Национални строј, који су основали руски десничари који се солидаришу са идејама истоимене забрањене неонацистичке организације у Србији.

Једна од две организације које носе име Српски народни покрет 1389 (чији је портпарол Миша Вацић) у секцији “пријатељи” на свом интернет сајту наводи и организацију Десна Русија, познату по својим антиимигрантским ставовима. Десна Русија ће у недељу, 2. октобра испред Амбасаде Србије у Москви одржати протест подршке Србима на Косову, а против геј параде у Београду.

Интересантно је и то да обе организације које носе име 1389 наводе на својим сајтовима да им је пријатељска организација Наши из Русије, која отворено подржава Владимира Путина и Дмитрија Медведева.

Данас


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: peraazdajic Октобар 30, 2011, 23:12:59
Ћаоске,  >:( >:( >:(


Ђелић: Конузин се меша у унутрашње ствари Србије

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић оценио је у недељу да се руски амбасадор Александар Конузин наступом на скупу Српске напредне странке умешао у унутрушње ствари Србије и поручио да Србија од амбасадора страних земаља очекује неутралност.

Ђелић није желео да се изјасни, али је, како преноси агенција Бета, климнуо главом на питање да ли се слаже са Чанковим захтевом да се Конузин протера из Србије.
- Ако се Конузин не протера по кратком поступку, једини виши степен мешања у унутрашње ствари Србије може бити уцењивање демократски изабраног руководства испоруком енергената. - поручио је Чанков ЛСВ.
СДУ Жарка Кораћа саопштио је да је Конузинов наступ „још један у низу инцидената који тај дипломата изазива, директно се мешајући у унутрашњу политику у Србији, учествујући у изборној кампањи. Из Кораћевог табора су додали да забрињава чињеница да „дипломатија Србије игнорише тај, али и све претходне дипломатске инциденте Конузина".


Пише: Радојка Тмушић Степанов
КОМЕ У СРБИЈИ СМЕТА РУСКИ АМБАСАДОР


АНАТОМИЈА МРЖЊЕ И СТРАХА
 
Светском политичком ареном поново маршира фашизам, у свом најогољенијем виду. Земља на коју овај нови фашизам јуриша и која му се одупире, и која ће га сигурно зауставити је, као и пре 60 година- земља Русија.

Некако после прославе Дана Русије у руској амбасади (10. јуна 2011.), почела је својеврсна, ни мало случајна, већ добро оркестрирана кампања против руског амбасадора Александра Васиљјевича Конузина. Интензитет ове кампање се не смањује, напротив: као да је расписан наградни  конкурс на ту тему. На покрет дирегентске палице наравно да се први огласио Чеда Јовановић (у даљем тексту ЧЈ), који је изгледа био исфрустриран дуготрајним чекањем у реду пред руском амбасадом тог истог 10. јуна 2011. Наиме званица је било много, а у руску амбасаду се не улази како коме и кад коме падне на памет, као да су у питању границе Србије, или ти парламент; протокол се морао поштовати, па је ето и ЧЈ морао да чека. Да вас подсетим  да је, пар дана касније у једној веома гледаној ТВ емисији  назвао руског министра иностраних послова медведом. У ''пакету'' је истина био и наш Вук Јеремић. Морам да признам да је за Јеремића, када је поред Лаврова прикладнији израз мече, а Сергеј Лавров  је по мом мишљењу збиља Зверка, али зна се шта то код женског рода значи. Но да се вратимо теми.

Након ове изјаве ЧЈ, наравно да је уследио протест амбасадора Русије у нашем Министарству спољних послова. Ту се ЧЈ још више расрдио и поручио грађанима Србије да руски амбасадор нарушава суверенитет Србије и како ће он (ЧЈ) да спаси тај суверенитет. Наравно руски караван поред оваквих и сличних оглашавања пролази и иде својим путем. На сличан начин је руски караван прошао и поред оглашавања ''патриотског'' листа ''НИН'', у коме је после пријема у руској амбасади изашао текст у коме је иза сваког параграфа, као иза антируске новинарске бусије, вирио бајонет отворене русофобије, једноствније речено мржње.

Кад смо већ код страха, или како је модерније - фобије, поменућу Мешу Селимовића, који је сасвим исправно тврдио да је страх узрок сваког зла. Зато се није чудити нашим политичарима-незналицама, јер ако је страх узрок сваког зла, лако је закључити да је незнање, то јест немање моћи да се нешто научи, узрок сваког страха. Тако за владајућу гарнитуру Србије (за њен огроман део) важи народна пословица:''Не зна, а учити се не да'', јер да ишта знају и да ишта хоће да науче, лако би закључили да опасност по Србију свакако не долази из Русије, него са запада. Док је ЧЈ својим оглашавањем испраћао руски караван, нама је НАТО заседао у Београду, као у својој кући, а у гробовима се тих дана превртало 2500 Срба изгинулих у акцији ''Милосрдног анђела'', а број умрлих због уранијума, који је тада бачен на Србију, наравно никада неће бити утврђен; јер они су ''колатерална штета''. Међутим док су тражили да се амбасадор извини што је у своју кућу позвао кога је хтео, наши политичари на власти, па и део вајне назови опозиције и њихови новинари ни помислили нису да упуте коју реч критике на организовање скупа наших најотворенијих непријатеља који су сврстани у НАТО пакт.

Много је воде протекло од јуна ове године, свашта се догађало у овој напаћеној, не могу више рећи Србији, него Србијици, па су тако Срби са Космета ставивши наочаре против медијске прашине, коначно видели ко је обукао ''царево ново одело'',  а како и не би, када је крајем августа, тачније 30. Борис Тадић (у даљем тексту БТ) одбио да прими на разговор представнике четири општине са севера Космета. БТ је недељу дана пре тога дошао гост са Запада и то ни мање ни више, него представник братске нам Немачке, главом и не могу рећи брадом, али могу рећи главом и панталонама – канцелар Немачке, наш ''проверени пријатељ'', Ангела Меркел  ''мајчински'', запретила (не верујем да је прстом, пре ће бити да је била песница, она отпорашка) и рекла: ''Halt! Коsovo und Serbien nie wieder zusammen''. Мислим да овде превод није потребан, јер нам је немачки језик други по заступљености у школама-благо нама!

Поводом овог ''утеривања демократије'' из братске нам Немачке, ни један новинар наших политичара ни словцета критике није написао, а камо ли да је дигао свој глас против очигледног силеџијства, али су зато врло сложно запевали у антируском хору под диригентском палицом невладиних организација западних влада, а које су свуда око нас.

У политичкој арени Србије, догађају се такви еквилибристички потези наших званичника, да се може рећи да су ''ушили'' све циркузанере на свету. Тако се рецимо у Србији појавила невладина организација која се зове ни мање ни више него, веровали, или не: ''Фонд за политичку изузетност'', чији је председник Соња Лихт (у даљем тексту СЛ). Шта овај назив треба да значи, можда зна само онај чије се име не спомиње узалуд. Углавном, овај ''фонд'' је у Београду организовао скуп под називом ''Први Београдски безбедносни форум''. На отварању је говорио и БТ и отишао (вероватно на неки тенис меч-он иначе обожава тенис, а његово обезбеђење обожава да заврће врхунским тенисерима Србије руке, онако- чисто рекреативно), а након њега су се говорници утркивали у оцрњивању улоге Русије на Балкану, у Европи и свету уопште. Руски амбасадор је тражио реч у поподневној сесији. Његово излагање је било искрено и истинито. Упутивши питање ''има ли Срба у сали?'', руски амбасадор је скретао пажњу јавности – како на то да, док се у Београду одржава антируски, антисрпски, антиправославни скуп звани ''Први Београдски безбедносни форум'', дотле КФОР, НАТО и ЕУЛЕКС, отимају српску земљу на северу Космета – тако и на то да је невероватно да нико у сали није рекао ни једну позитивну реч о Русији, иако је њена помоћ Србији видљива на сваком кораку, додавши конкретно да ће српске интересе у Уједињеним нацијама бранити само Русија, а да ће их угрожавати Евро-атланске земље.

Руски амбасадор је усред иступања, прекинут и да није било дијалога између Конузина и председавајућег Ивана Вејводе (у даљем тексту ИВ),  не би се ни знало зашто је овај форум организован, то јест да је био уперен против Русије. Скандал се развијао врло брзо: руском амбасадору није дозвољено да настави излагање и он је наравно напустио овај срамни скуп. Ово је била медијска бомба, коју су једва дочекали новинари наших политичара. Риплијева рубрика ''Веровали, или не'', је одвећ слабашна за оно што се након тога догађало. Господин Александар Васиљјевич Конузин је оптужен за скандалозно понашање!?

Наши политичари и њихови новинари су заборавили основну чињеницу; да је сасвим нормална ствар да амасадор Русије штити интересе Русије; то јест своје државе. Како се понашају наши политичари, министри, амбасадори и њихови новинари, није необично што је одбрана интереса своје државе за њих скандал, а што је издаја свог народа и продаја сопствене земље савим нормална ствар.

Само неупућени и незналице не виде шта се дешава на светској политичкој, више се не може рећи сцени, него на жалост арени, која је на све више места попрскана људском крвљу, а све у име демократије и одбране права човека. Светском политичком ареном поново маршира фашизам, у свом најогољенијем виду. Земља на коју овај фашизам јуриша и која му се одупире, и која ће га сигурно зауставити је, као и пре 60 година- земља Русија.

Вероватно ће неко помислити да је ово претеривање и са потсмехом се позвати на тзв ''теорију завере''; међутим на жалост ништа није смешно; ствари су мало је рећи озбиљне. Део те озбиљне приче је свакако и Србија, али ова назови држава причу не чини озбиљном, неко тужно-комичном. У Србији је на сцени црни политички хумор, црни да црњи не може бити.

Како би рекао наш народ ''Не пада снег, да покрије брег, него да свака звер, покаже свој траг'', па је тако и иступање господина Конузина био своје врсте снег и трагови су врло брзо почели да се показују. Један за другим су се јављали ЧЈ (''Србија је суверена земља, а не Конузинова колонија''. Овде би моји ђаци рекли да је ЧЈ смешан ''К'о биоскоп'', јер, ако смо ми суверени, онда сам ја, не дај Боже римски папа ), па СЛ (''Конузин је својим иступањем увредио скуп'' – из чије мождане фасцикле је она ово извукла –  није се проблем досетити! ), затим ИВ (који је безочно тврдио да није рекао и урадио оно што су снимиле камере и што и моја мајка Љепосава са својих 88 година зна да нађе на ''Ју-тјубу'').

Убрзо се показало да и Војводина за ову трку има свога коња. Ко други до Ненад Чанак (у даљем тексту НЧ). Овим поводом је овај на далеко познати српски патриота прозвао ''Србе из Србије'', указао им да немају кичму и да руском амбасадору дозвољавају више него што би се смело. О намерама и стању кичменог стуба овог војвођанског ''мацана'' најбоље говори присуство концерту "Сријем Хрватској" у дворани Ватрослав Лисински у Загребу, 2002. године, да не набрајам остале црне бисере НЧ. Неко време након рецепата типа рекламе за мајице које чувају кичму ''Стојиш право! Браво! Браво!'' је био угашен, али ево, благо нама, поново је активиран а (наводно) као повод је опет наводно угрожавање српских интереса и подривање суверенитета наше државе од стране Александра Конузина на предизборном скупу СНС у Нишу. Зашто је запад сада одабрао баш НЧ да рецитује већ одавно напамет научену песмицу? Одговор је лак и једноставан: он је обележен као мајстор обртања смисла и велемајстор безочности, а и најугроженији је од свих из ''браће по демократији'', јер ако било ко победи садашње властодршце, НЧ мора паковати кофере, пошто онда Војводина више неће бити његова прћија, него део Србије, који је добио аутономију, не да би јој се вратио у самртнички загрљај Аустроугарске, него да би остао у својој матичној земљи Србији. У страху су велике очи, па је тако НЧ одмаах видео руске тенкове у Београду. Није њему лако ових дана и треба га разумети.
                                                                                                                                                           
Ипак, сви ови ликови који су уобразили да су политички мајстори и велемајстори, нису ништа друго до шегрти зна се већ чији – а уговор који су склопили са својим мајстором се плаћа, зна се већ како. Зато се није чудити откуд ова вербална хистерија, након једног најпријатељскијег иступања руског дипломате. Да подсетим. Господин Александар Васиљјевич Конузин није против Србије изговорио ни једну једину реч. Свака реченица је одисала бригом и љубављу за српски народ.

Не бих да гатам шта ће даље бити, али ако се ишта види у Србији, онда је то бесконачни промискуитет већег дела политичке гарнитуре. То се дешава у таквим размерама, да збиља изазива гађење. У тренутку када су шиптари са КФОРОМ и ЕУЛЕКСОМ отимали нашу земљу, дотле је Јелко Кацин (у даљем тексту ЈК) упозоравао Србију да ова обезбеди услове за одржавање ''Параде хомосексуалаца и лезбејки'', а кроз пар дана је изјавио да ''је задовољан мирним преузимањем прелаза на северу Косова''. Нико, баш ни један новинар актуелне српске политике, није овом српском злотвору, на српском језику, увијено, или директно рекао:''М.'ш бре! Ко те шта пита? Ко те је звао?''
Ми као народ, попут наивног детета брзо заборављамо, а томе свакако доприноси медијска прашина, која нам се прецизно и врло перфидно баца у очи, како би национално обневидели и како не бисмо били у стању да видимо шта се све догађа. Кућа нам је опљачкана, држава уништена, породице растурене, домови разорени и - наравно – крив је нико други до – руски амбасадор!

Поставља се питање зашто ћути БТ?

Истина је и да народи могу имати своје падове и своје успоне. Чињеница је да је народ неко време могуће варати, па и повремено преварити, али варати га вечито је немогуће. Познато је да ''Сила Бога не моли'', али и наставак да ''Бог силу не воли''. Ако српски народ остане уз Русију, вратиће ону силу духа која ће му бити неопходна да све оне (погледај иницијале) и наравно, њихове финансијере (овде не требају иницијали, довољна је скраћеница за све њих: ЕУ+НАТО) којима смета руски амбасадор у Србији и све њихове трабанте, сателите и слуге отерају и очисте Србију од политичког и антисрпског корова који се разбокорио до неслућених размера. Не побеђује онај уз ког је сила, него онај уз ког је истина и Бог. Руски  амбасадор, господин Александар Васиљјевич Конузин, је нападнут од оних који су се уплашили истине, то јест пораза и зато им (поново погледај иницијале плус скраћенице) и смета овај пре свега патриота, високи интелектуалац, славјанофил, антифашиста, хуманиста, бескомпромисни борац за истину о Србији и велики пријатељ српског народа. 


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: lorka Октобар 31, 2011, 01:38:21
Ко је у коалицији са Чанком, тај је исти као Чанак. Шта се друго може очекивати од једног жутаћа, западног агента, него то да као штене шкевће на Конузина.

Оно што ми упада у очи је присуство Конузина, али и западних амбасадора на промоцији напредњака. Шта ли то говори? Да ли то најављује неке промјене на српској политичкој сцени, или само промјене политичара, али не и политике?

Видјећемо.


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: pidikanac Октобар 31, 2011, 14:51:53
Тадић је западу већ одиграна карта. Учинио је све што је тражено. Поуздано знам да је добро испеглан у Берлину и да је оснивачку конференцију о стварању Савета за немачко-српско пријатељство, напустио већ након сат времена, нерасположен и тмурног лица.

Од њега запад очекује последњи удар гонга, јасно признање самосталности Косова. За тај корак БоТа зна да му доноси од српског народа вечну анатему и ко зна, можда и одесецање главе. Толико спреман ипак није. Због тога пушта свог јазавичара, "малог Слобу" да галами на северу Косова и уверава остатак Србије да влада то никад неће урадити.

И ту сад настаје преломни моменат. Запад зна за све то, Запад га је и исцедио као лимун и спреман је да га одбаци у одређеном моменту, али не пре него што се и друге карте поделе.
Плашим се да је Тома та друга алтернатива и да и запад и исток, за то знају. На коју ће страну ветар превладати, остаје да сачекамо.
И Тома је само обичан играч у манежу великих звери. За њега и није потребан укротитељ, зна се да и нема зуба за прави угриз.....


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Chuck Norris Новембар 03, 2011, 15:09:42
Русија и Кина удружују снаге
11. 10. 2011 10:33 |

(http://cdn.vaseljenska.com/naslovna/wp-content/uploads/2011/10/111092392_title0h.jpg)
Пекинг – Кина и Русија потписали пакет трговинских и инвестиционих уговора вредних 7,1 милијарду долара уочи данашњег доласка руског премијера Владимира Путина у званичну посету Кини, саопштио је данас лист “Чајнадејли“.

Дан пре Путиновог доласка пословни људи из Кине и Русије потписали су 16 трговинских и економских споразума, углавном у области енергетике, рударства, електронике и пољопривреде.

„Кина и Русија су обе посвећене трансформисању свог економског развоја и обе стране желе да ојачају билатералну економску сарадњу“, рекао је кинески вице премијера Ванг Ћишан на јучерашњем отварању шестог руско-кинеског економског самита у Пекингу.

Путин ће на позив кинеског премијера Вен Ђиабаоа данас допутовати у дводневну посету Кини, са делегацијом од 250 људи. Он ће се разговарати са високом кинеским званичницима, укључујући и са председником Ху Ђинтаом.

Две земље одржавају значајне економске везе посебно у области енергије.Русија је први произвођач нафте и гаса на свету а Кина прва по потрошњи енергије. Кина је 2010. постала први комерцијални партнер Русије. Како наводи лист Чајнадејли позивајући се на кинеске званичне податке 2010. је трговинска размена две земље порасла за 43,1 одсто на годишњем нивоу на 55,45 милијарди долара, чиме је скоро достигнут ниво забележен пре глобалне кризе.

Како пише агенција Франс прес разговори Путина са кинеским званичницима требало би да се воде и око тешког питања цене гаса ког Русија продаје Кини.Руска нафтна компанија Гаспром и кинеска национална нафтна компанија ЦНПЦ су 2009. потписале оквирни споразум за испоруку скоро 70 милијарди кубних метара руског гаса Кини током наредних 30 година, али није још потписан чврст уговор зато што две стране не могу да се усагласе око цене овог енергента.

Током посете кинеског премијера Русији у јуну није било помака, мада је Кина јуче саопштила да је остварен „нови напредак“ у преговорима око тог споразума.

(Извор: Новости / Фото: Синхуа) http://www.vaseljenska.com/svet/rusija-i-kina-udruzuju-snage/

Kina ima pare , Rusija resurse , zajedno su moćni! ako bog da Evroazijsku uniju i sreće da se Srbija i Republika Srpska(po osamostaljenju  8) ) budu granicna zona izmedju EU i EAU  ;D ... vazno je u svemu izabrati suprotnu stranu od hrvata , a istorija je pokazala da oni uvjek odaberu gubitničku stranu!


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Новембар 04, 2011, 10:49:56
Цитат
vazno je u svemu izabrati suprotnu stranu od hrvata , a istorija je pokazala da oni uvjek odaberu gubitničku stranu!


Ако ови који сада владају у Србији буду ти који ће да бирају страну, тешко нама, па они нису ништа другачији од Хрвата. ;D


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Новембар 06, 2011, 03:13:38
Насупрот Ђелићу и некима, који се плаше Русије и Руса, многи  у Србији не мисле тако:




Конузин почасни грађанин Земуна

Општина Земун доделила, поводом 5. новембра, дана те општине, титулу почасног грађанина амбасадору Русије Александру Конузину. Титулу заслужни грађанин добило и више културних и привредних посленика.

Поводом дана општине Земун, амбасадору Русије у Србији Александру Конузину додељена је титула почасног грађанина те општине.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2011/11/05/8673620/Konuzin-s2.jpg)

Конузин је захвалио општини и грађанима Земуна за признање наводећи да је то велика част за њега и признање развоју односа Србије и Русије у свим сферама последњих година.

"Хвала вам на овом гесту и на љубави према Русији", поручио је руски амбасадор додајући да је у унапређење сарадње две земље улагао и сопствене напоре.

Општина Земун, у којој су на власти СНС, коалиција СПС-ПУПС-ЈС и коалиција ДСС-НС-НП, титулу почасног грађанина доделила је и директору КБЦ Земун Драгошу Стојановићу и власнику фирме "БН БОС" Николи Безбрадици.

На свечаној седници Скупштине општине Замун одржаној у Мадленијануму поводом дана општине, 5. новембра, додељене су и Повеља заслужни грађанин за десет становника те општине, као и Повеља о пријатељству са кључем Земуна специјалној антитерористичкој јединици МУП-а Србије и Кошаркашком клубу Младост из Земуна.

Повељу заслужни грађанин примили су, између осталих, певач Саша Ковачевић, песник и сликар Предраг Луковић, олимпијац и кајакаш Мирко Нишовић, историчарка уметности Софија Љубичић.

Свечаности су присуствовали лидер СНС-а Томислав Николић, владика хвостански Атанасије Ракита, потпредседник ДСС-а Милош Алигрудић и други.

Председник општине Земун Бранислав Простран рекао је да је власт у тој општини, упркос тешкој економској ситуацији, успела да испуни већину обећања и да му је драго што грађани тог дела Београда подржавају такву политику.

РТС (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/985528/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BD+%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B0.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: peraazdajic Новембар 19, 2011, 18:43:42
Ћаоске,  ;D ;D ;D


Владан Вукосављевић
Време је да схватимо да ми бољег и јачег савезника од Русије немамо.

Београд, 18.11.2011.

(http://www.dverisrpske.com/__we_thumbs__/7868_4_zastava.gif)

Припадам генерацији која је Русе слабо познавала а још слабије марила за њих. Не памтим их када су херојски гинули за ослобађање Београда и када су својом смелошћу и презиром према смрти запрепастили људе који су у окупираном граду пропатили четири дуге године. Оно што је моја генерација учила у школи то је да су партизани ослободили престоницу, додуше у извесном садејству са Црвеном армијом али претежно сами. Нисам се родио ни када је у још историјски нејасном чину, а вероватно уз подршку западних сила, Тито ушао у сукоб са Стаљином и када се на Голи оток ишло и због најбезазленијег помињања Руса у неком позитивном контексту.

Када сам почео да интелектуално разабирам свет око себе, једино су велики руски писци били оно што је мене и моју генерацију везивало за ту земљу. Стара Русија, овековечена у литерарном генију својих великана била је нека врста заувек нестале Шангри-Ла. Она тада постојећа представљала је за мене и моје вршњаке само и једино отеловљење комунизма, Стаљиновог терора, неслободе и мрака, додуше не сасвим без разлога.

Са своје стране и Титов злочиначки режим, чинио је све да антагонизам према Русији и Русима увек буде свеже подгрејан. Један од највећих митова титоизма било је „чувено историјско НЕ Стаљину“, у суштини заправо ништа више него огромним парама плаћен Титов прелазак на страну Запада у замену за неометани деспотизам који је на свом поседу званом СФРЈ имао право да спроводи за живота.

Рођени шездесетих година, уживали смо у малим слободама, недостижним за наше вршњаке из Источног блока. Имали смо пасоше, слушала се рок музика, повремено се путовало, углавном до Трста по јефтини џинс и платнене патике “All star”. Били смо срећни кад нам неко донесе конзерву Кока коле да у њој држимо оловке. Левис фармерке и јакна били су наша варијанта кинеске униформе за све прилике а амерички филмови предмет дивљења. Углавном, у Бел епоку титоизма који је трајао мање од двадесетак година, кљукани скупим кредитима као гуске, осећали смо се као предсобље Запада, већи и важнији од својих вршњака иза Гвоздене завесе.

Када је спорт у питању, било је уобичајено навијати против Руса, ватреније и гласније него против било кога другог јер су пропаганда а и дух времена уопште, непрестано наметали идеју претње са истока нашој наводној слободи и прозападном опредељењу. Можда је таква претња збиља и постојала али пре ће бити да је Титова Југославија била плод договора савезника на Јалти и прихватљив пројекат за обе стране да преко њега остварују своје различите интересе у периоду хладног рата, од обавештајног рада и међусобног шпијунирања, преко манипулација Покретом несврстаних па до свеколиких других геостратешких играрија. Када је оперетски маршал умро, почео је да се одвија унапред смишљени сценарио уништавања државе чији су становници заиста у једном периоду, као кочоперни певац, мислили да владају својом судбином и управљају догађајима.

Повратак Русије у срца људи

(http://www.dverisrpske.com/__we_thumbs__/8656_3_rep-putin-i-bajkeri.jpg)

Када је пао Берлински зид а комунизам изгубио битку са либералним капитализмом, победа једне звери над другом, поред осталих последица донела је и постепени повратак Русије у срца и главе људи у Србији. Нажалост, ни Русија ни Србија нису имале срећу да на челу државе имају људе довољних капацитета за неопходан економски и духовни препород. Сваки на свој начин, и Милошевић и Горбачов, били су преслаби формати личности да одоле притисцима Запада и да избегну наметнуто комадање својих држава,  у Русији праћено пљачком и понижењем а оно у Србији још и обогаћено индукованим верским и грађанским ратом. Срби су очекивали од Руса оно што нису могли да добију, јер Русија забављена својим јадом, није имала ни воље ни снаге да у Балканској кризи чвршће стане на страну свог традиционалног историјског савезника.

Још веће разочарење  уследило је када конфузни Јељцин није успео да спречи злочиначки напад НАТО-а на Србију 1999. године а тада актуелни мит о моћном оружју који ће нам Руси послати у помоћ завршио је тамо где је митовима и место, у бескрајном депоу изневерених нада и нереалних снова.

Ни почетак новог века није превише приближио путеве два народа. Русија је имала више среће. На њено чело дошао је човек који је консолидовао земљу и показао да боље разуме језик Запада. Владимир Путин је личност која је вратила самопуздање Русима и показала јастребовима из Вашингтона да идеје Збигњева Бжежинског нису више лаке за спровођење. Велика нација стала је коначно на своје ноге и у свим областима живота, од привредног опоравка, преко обнове војне силе па све до процвата уметности и културе уопште, остварује готово ренесансни замах и постаје важан чинилац нове геостратшке равнотеже снага.

Србија је после неопходног али и добрано од страних обавештајних служби помогнутог пуча против Милошевића, скоро потпуно постала вазал Запада. Нејака и коруптивна политичка квази елита, у незапамћеној распродаји националних и државних интереса, до неба се обогатила а државу предала на управљање Бриселу и Вашингтону. Никада у историји Србија није имала мање суверенитета нити је мање утицала на сопствену судбину. Прозападна квислиншка плутократија, грамзива и анационална, води државу у потпуни суноврат и на споредни историјски колосек, можда и у потпуно нестајање.

Оно мало опозиционих партија, без приступа медијима и нејаке снаге, бар тренутно какви су, тешко могу да стану на пут злу које нам се спрема. Трајно одрицање од суверенитета државе на КиМ и предаја скоро свих привредних ресурса странцима само су највaжнији од многих аспеката сада већ јасно видљивог плана за уништавање Србије.

А народ се ипак нада
Ако на пољу политике ситуација изгледа скоро безнадежно, она сасвим сигурно није таква и међу обичним њудима. Упркос снажној антируској кампањи у провладиним, а то значи скоро свим медијима, народ полаже опрезну али све јачу наду да ће Русија моћи да нам пружи неопходну помоћ. Ако данас питамо просечног Србина шта мисли и чему се нада, он ће поред горчине и скепсе у вези са актуелним приликама, скоро без изузетка рећи да се нада подршци из Москве и да једино тамо Србија може и мора да потражи трајније и јаче савезништво.

Ако су наша дводеценијска страдања ишта добро донела, онда је то вероватно трајни престанак илузија о односу који Запад има према нама, а то је однос вишег према нижем у историјском ланцу исхране. Отклањање заблуда одувек је био неопходан корак у опоравку појединаца и друштава.

Деценије комунизма и титоизма у историји два народа, довеле су до њиховог удаљавања, али заједнички противник сада може поново да их зближи. Тај процес ће се лакше одвијати ако Срби од Руса не очекују улогу неспорног и свемоћног међународног заштитника, увек и у свакој прилици. Русија као велика сила има своје специфичне и сложене интересе и дужна је да их штити у компликованом балансу са остатком света.

Као и сви одувек, Руси ће прво чувати своје па тек онда туђе, то није ни ново ни необично у историји. Осим тога, они ће пажљиво посматрати развој ситуације у Србији и процењивати да ли Срби било какву помоћ очекују или траже. Москва неће постављати ни смењивати власт у Београду али, као што је то Сергеј Лавров јасно рекао, „неће бити већи Срби од самих Срба“.


Кључ је дакле, као и обично, у нашим рукама. Без обзира на то што је политика а нарочито међународна политика све пре него идеал принципијелности и искрених намера, време је да схватимо да ми бољег и јачег савезника од Русије немамо, како историјски тако и по основу духовне, православне и сваке друге блискости а коју и Срби и Руси итекако знају да препознају и цене. То представља први и неопходни предуслов сваког приснијег односа или савезништва.

Србија између чекића и наковња

(http://www.dverisrpske.com/__we_thumbs__/8657_3_cekic-i-nakovanj.jpg)
Иако је незахвално бавити се историјским предвиђањима, може се лако претпоставити да ће, у одсуству неког блиског ратног сукоба глобалних размера, односи  Русије и ЕУ, а нарочито Немачке, добијати форму чвшће економске и политичке сарадње.

Енергетски потенцијали и рудна богатства са истока компатибилни су са нарастајућом економском силом Немачке и упркос опструкцијама из Вашингтона и Лондона, односи две земље ићи ће по свој прилици узлазном путањом. Из  позиције неопходног економског савезника Немачке, која је опет стожер Европске уније и то не намерава никоме да препусти, Русија ће итекако бити у прилици да се у вези са бројним аспектима такве сарадње залаже и за интересе својих савезника па и Србије ако то она постане. Наивне су илузије домаћих еврофанатика да ће нас у ЕУ сачекати ишта друго осим старих непријатеља обучених у ново рухо и заоденутих новом реториком.

Пријатељске државе попут Румуније, Грчке, Словаче или Чешке, преслаб су тас на ваги на којој се са супротне стране налазе Немачка, Велика Британија, Француска, Холандија, Аустрија, Мађарска, Хрватска и свеприсутни дух Свете столице. Србији је у таквој ЕУ предвиђена улога парије, сведеног на преткумановске границе и осуђеног на потпуну привредну, политичку и културолошку зависност. У плановима неких старих институција моћи никад није замрла идеја да Србија заправо нестане са политичке карте или буде трајно претопљена у неки безимени регионални ентитет.

Чак и ако ЕУ затвори своја врата за проширење, наша ситуација не постаје боља. У том случају добићемо још једну невољу за вратом, стару и добро познату. Све јача Турска у будућој прерасподели моћи очекује компензацију на Балкану у замену за неулазак у Европу. Поред доминантније улоге на Блиском истоку, она сања о обнови Отоманске империје у нама добро познатим границама. Остаје нам дакле да бирамо између чекића и наковња, између новог Хабзбуршког или новог Отоманског царства, схваћених у форми савремених политичких односа и уз извесна поједностављења. У оба случаја, чини се да би све оне небројене српске жртве у двадесетом веку биле у крајњем збиру узалудне.

Као и кад је Немачка у питању, тако и у случају Турске, Русија се опет појављује као кључни чинилац. Москва ће учинити све да са Турском успостави што бољу привредну и сваку другу сарадњу. Мореузи и данас играју исту ону улогу као и пре сто година, само што овог пута Русији и Турској нису неопходни Гледстон, Дизраели и Бизмарк као посредници вучијих намера а и укупан однос снага није исти као некад.

Логика је сасвим јасна. Србија, сама и изолована, постаће лак плен традиционалним противницима ако у наредну деценију уђе као гуска у маглу, опијена зовом сирена из Берлина и са Аја Софије. Да ли ће се појавити Одисеј који ће морнаре да веже за јарбол и тако спасе брод, остаје да се види, али херојска времена су прошла а сирене су опасније него икад.

Шта остаје Србији да понуди Русији као мотив за савезништво, такође је важно питање. Осим традиције блиских односа, расположења грађана, сличне историјске судбине и православља као битне заједничке компоненте духовних вредности, мора се имати у виду да геостратешки положај Србије није неважан. Ако узмемо у обзир да ће ЕУ тешко опстати у садашњој форми и да ће вероватно и то у блиској будућности доћи до нових прерасподела унутар саме организације као и до могућег изласка неких слабије развијених држава из тог савеза, онда је важно запазити да једино Румунија или Бугарска стоје као препрека руском снажнијем физичком присуству на Балкану. Садашње околности веома лако и брзо могу да се промене у том правцу и у том случају положај Србије добија нову вредност.

Неразумно је у дубљим анализама занемаривати и такав сценарио, нарочито ако се има у виду потпуно нови курс руске спољне политике који за циљ има стварање нових економских, политичких и зашто не рећи, војних савеза са традиционално политички и географски блиским земљама.

Коначно, свако савезништво има неку цену, нема сасвим бесплатног ручка, нарочито када је реч о овако крупним питањима, па тако и Србија мора да плати неку цену како би обезбедила опстанак. На некој новој политичкој елити је да процени висину трошкова опстанка и види да ли се то и колико исплати. Било би неразумно рећи да је заједница са историјски потврђеним, традиционалним, суровим и немилосрдним противницима боља од савезништва са блиском и моћном државом чак и да то нешто мора да кошта а све је прилика да мора. Такву врсту једноставне рачунице умеју и деца да изведу.

Све нације поменуте у овом осврту на неке проблеме савременог доба и положај Србије у њему, очекују бројни и тешки изазови. Небројено пута до сада, политичке калкулације су падале у воду под ударима непредвидивих историјских околности, па је могуће и да ова доживи исту судбину. Ипак, у магли учитељице живота добро је да Србија има какав такав светионик који јој показује пут, а ако и светионици згасну онда је и судбина свих бродова дубоко неизвесна.

(…)

  Извор (http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2011/Novembar/zasto-je-rusija-najbolji-saveznik-srbije.php)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: peraazdajic Новембар 24, 2011, 05:52:19
Ћаоске,  ;D ;D ;D


Русија као коначни циљ србофобије
Владимир Димитријевић
Однос Србије и Руске империје почетком 20. века открива смисао савремених, западних, напада на Србију.

Београд, 22.11.2011.

(http://www.dverisrpske.com/__we_thumbs__/8749_4_ruska-imperija.gif)

Мемоари руског дипломате Василија Николајевича Штрандмана, који је службовао у Београду од 1911. до распада Руске империје, откривају пуну истину о карактеру српско-руских односа и показују да иза тврдњи да Русија не помаже Србима стоје интереси оних који би Русију видели најрадије иза Урала (ако и тамо). Текст у продужетку наставак је чланка “Руски дипломата у Београду, пре једног века”.

Русија као коначни циљ србофобије                   
Штрандман јесте био одани пријатељ Срба, али је, у својим мемоарима, крајње објективан: Русија није била спремна за велике ратове, и њена влада је сматрала да се са коначним обрачуном православног Балкана са исламским Стамболом мора сачекати, бар до 1916. или 1917. године, када ће ова земља бити спремна да помогне, а и да оствари своје геополитичке приоритете. Њен главни циљ је био излазак на Босфор и заузимање стабилних позиција на Истоку Европе кад султан коначно падне. Зато су руски посланици молили своје балканске савезнице, а нарочито Бугарску и Србију, да се стрпе.

И зато су толико напора улагали да смире Бугарску и спрече је да вероломно не пређе на страну Тројног савеза, коме је цар Фердинанд, германски штићеник, усред Првог светског рата, и приступио. Русија је подсећала Софију на своје жртве у ратовима седамдесетих година 19. века, када је њена војска, надахнута словенофилством, ослобађала Бугарску од Турака.

Али, 1912. су све балканске државе решиле да стресу турски јарам, и молбе Петрограда нису помогле. Руски војни аташе у Београду, пуковник Артамонов, послао је 24. септембра 1912. својим претпостављенима извештај у коме, између осталог, пише да му је пуковник Живојин Мишић, начелник Генералштаба, казао: „Све је спремно за мобилизацију.

Тренутак је повољан и неће се поновити, одлагати се не сме. Становништво Старе Србије не може да подноси истребљење, ионако је изгубило веру у Бога, сада се наоружава и припрема, знак за одступање више није могуће дати. Одлагање је узалудно-дипломате се никад неће договорити-час је једном незгодно да се ратује, а час другом“. И рат је почео: Србија ће у њему несебично помоћи својим савезницима, што Штрандман признаје, наводећи да је Србија дала преко 17 000 људских живота помажући Бугарској у боју за Једрене, Грчкој у боју код Битоља(обезбеђујући својом победом лево крило и позадину главнине грчке војске), и Црној Гори у борбама за Скадар. Међутим, чим се рат повољно завршио, Бугари почињу да флертују с бечким двором, траже у Македонији оно што није њихово и прете да ће Србију „згњечити као стеницу“, због чега долази до братоубилачког Другог балканског рата, који Србију додатно исцрпљује.                                               
Званичан став Руске империје тих дана Штрандман исказује овако: „Русија није могла да ризикује своје и општесловенске интересе, и због тога је била приморана да избегне све оштре конфликте изазване другостепеним факторима. Међутим, када је непријатељска политика према Русији угрожавала самосталност неког балканског народа, она се, колико се може судити по историјским чињеницама, одлучно прихватала оружја да их заштити“.

Овај одговор није задовољавао многе Србе, па чак ни најближе сараднике Николе Пашића, попут каснијег нашег посланика у Русији, Мирослава Спалајковића, тешког, „троћошкастог“ човека, који је тврдио да је довољно да Русија само удари шаком по столу и да сва Европа задрхти и био против сваког компромиса. Спалајковић је у разговору са Штрандманом, и са осталим руским представницима, умео да буде крајње непријатан; али, искрено је волео Русију, и на једном пријему је пљунуо у лице Лењину због издаје општесловенских интереса, цареубиства и склапања сепаратног мира с Немачком.       

Хартвиг: смрт дипломате који нас је волео

(http://www.dverisrpske.com/__we_thumbs__/8748_3_hartvig.jpg)
           
Човек који се, у оно време, није сасвим држао званичне руске политике према Балкану и према Србији посебно, и који је понекад умео да опсује своје претпостављене, био је Штрандманов надређени, Николај Хенрикович Хартвиг, који је знао све и о Енглезима (претходно службовао у Персији), и о Аустро- Мађарима, и о Немцима, и о Бугарима, и који је, свим силама, подржавао Србију у њеним ослободилачким тежњама. Али, у то време међу Србима није било оних који су његову србофилију сматрали мешањем у наше „унутрашње послове“. Пашић је био стални гост Хартвигов, и Срби су често говорили: „Наша брада се саветује са вашом брадом“ (и легендарни Баја и Хартвиг имали су дуге, господствене браде). Хартвиг је волео Србе због њихове храбрости и поштења, и београдско русофилство сматрао искреним.

Сматрао је да се Беч неће усудити да изазове светски рат нападом на Србију, а кад је Петроград, руку под руку с Бечом, 1912. године покушао да спречи србијанску војску да крене у ослобођење Старе Србије, Хартвиг је, у писму претпостављенима, отворено изнео велико огорчење наше јавности, која је, по њему, говорила: „Може се разумети колективни притисак целе Европе у Цариграду; али зашто је Русија, наша исконска пријатељица, нашла за сходно да пружи руку заклетом непријатељу словенства - Аустрији, која и без тога не би смела да стане на страну Турске у борби коју смо започели?” За време Кумановске битке, Хартвиг је, док није добио извештај о победи, све време ходао по стану и молио Штрандмана да буде с њим, а онда се искрено радовао. Овај посланик је умро од срчаног удара приликом сусрета са Гизлом, бечким дипломатом, у згради аустроугарске мисије. Пошао је да се с њим објасни због клевета које је, после видовданског атентата 1914, ширила штампа у Аустрији, како тобож на руској мисији није била спуштена застава на пола копља у знак жалости због смрти Фердинанда и Софије и како је Хартвиг, наводно, тог дана у руској мисији организовао забаву. Спалајковић је касније тврдио да је искусни руски дипломата срчани удар доживео због Гизлове најаве рата против Србије, што искрени пријатељ Србства није могао да поднесе.

Сахрана руског посланика је била величанствена, а народ га је помињао са српским презименом, као „Хартвића“. Штрандман је веровао да ће се његово име заувек сачувати међу Београђанима и осталим Србима- он је, на крају крајева, на захтев својих овдашњих поштовалаца и сахрањен у Београду, што је породица покојника одобрила. Али, преводилац Штрандманових мемоара, истичући да му је споменик на Новом гробљу подигнут тек тридесетих година 20. века, додаје: „Нико се данас више не сећа Н. Х. Хартвига. Његов гроб на Новом гробљу је био деценијама запуштен. Истина, Општина града Београда преименовала је Београдску улицу у Хартвигову, што није одговарало немачким окупаторима за време Другог светског рата, па су јој вратили назив Београдска улица. После рата, комунисти су је даривали именом једног од својих главешина, Бориса Кидрича, а у пост-комунистичком периоду враћен јој је назив „Београдска“, чиме је успомена на Н. Х. Хартвига дефинитивно, свесно или несвесно, потиснута из народног сећања“.

По Штрандману, „Хартвиг је сматран непоколебљивим заштитником Србије у годинама балканских ратова не само против спољних, него и против унутрашњих непријатеља“. За време сахране, наравно, није било ниједног инцидента, поготову пред зградом бечког посланства (за то време, KundK полиција је била „немоћна“ да спречи погроме над многим Србима у Босни и Херцеговини, које је хрватско-муслиманска руља кренула да пљачка и линчује, наводно због жалости за Фердинандом и Софијом).       

Рат на који се дуго чекало                       
Први светски рат је, бајаги, избио због Срба и Србије. Ту бечку бајку слушаћемо, свакако, и о стогодишњици тог рата, јер је постала део НАТО дискурса као дискурса моћи и мржње према свему што се не покорава. Штрандман, човек крајње објективности, који своје мемоаре није писао ни зарад Срба, ни зарад Руса, него зарад истине, указује на чињеницу да против тог рата није била само Русија, него и Србија. Регент Александар и Пашић говорили су Штрандману да је Србији потребан опоравак после тешких балканских сукоба, као и консолидација на новоослобођеним територијама. Није било ни довољно ни пушака, ни топова, јер је Русија, плашећи се да не изазива Беч и Берлин, одбила захтев за испоруку већих количина оружја и ратне опреме.

Срби су били спремни да Бечу дају широке концесије на новоослобођеном простору, пре свега кад је железнички саобраћај у питању. Још раније, повукли су се, на захтев великих сила, из Албаније, иако су одатле на територију Краљевине стално упадале банде које је углавном плаћао Беч. Мада је атентат у Сарајеву би онепосредни исход Фердинандове провокације (правио је маневре на свети дан Видовдан, очито са намером да покаже шта чека Србе), бечки ултиматум после атентата Србија је дочекала са крајњом попустљивошћу, коју су похвалиле све велике силе, не само Русија.   

Штрандман је први од дипломата био упознат са текстом ултиматума, јер му га је показао министар Лаза Пачу, који је замењивао одсутног Пашића. Штрандман овај документ назива „одвратним“, писаним са само једним циљем – да се отвори пут „за обрачун са Србијом која је била препрека германству на његовом путу према југу“.У разговору са краљевићем Александром, који је похитао да се саветује с њим, Штрандман је, још пре но што је добио званични став Петрограда, рекао: „Када самосталност балканских држава није била угрожена, Русија је ишла на уступке и повлачила се.

Тако је било током анексионе кризе, као и прошле, 1913. године, по питању српског изласка на јадранско море. Међутим, када је претила опасност губитка самосталности балканских држава, Русија то није дозвољавала и ишла је до крајњих граница супротстављања, као што је било у случају Грчке 1821. године и Србије после турске победе код Алексинца 1876. године, а неколико месеци касније, у априлу 1877. године, у случају заштите Бугара. Како ја просуђујем, овај ултиматум/.../ јесте претња суверенитету Србије, па због тога, узимајући у обзир преседане, може се рећи да ће Русија рећи своје у Вашу заштиту“.

Штрандман, који је, после Хартвигове смрти, постао отправник послова руске мисије, препоручио је регенту Александру да одмах пише цару Николају, јер га он одлично зна из доба његовог учења у Пажевском корпусу, док краља Петра руски цар слабије познаје. Регент је послушао, и у писму истакао да је „захтев који се налази у ноти аустроугарске владе неспојив са достојанством Србије као независне државе и претерано је понижавајући по њу. /.../ Ми смо спремни да прихватимо оне захтеве Аустро-Угарске који су у складу са државним суверенитетом, као и оне које би Ваше Величанство, кад се упозна с нотом, саветовало да прихватимо; строго ћемо казнити све оне чије учешће у злочину буде доказано“. (Где у нашем политичком речнику нестаде реч „достојанство“, осим кад траже да се Конузин протера из Србије, тобож бранећи достојанство нашег, од жутокраких уништеног, суверенитета?)                       

Срби су одговорили Бечу помирљиво, али часно; није вредело – рат је објављен ...Па ипак, наде за нашу земљу је било: 28.јула касно увече, стигао је телеграм цара Николаја регенту Александру. Николај је обећео да ће његова влада учинити све да до ужасног крвопролића не дође, при чему ће водити рачуна о „достојанству Србије“ (опет та, у ЕУтопијској пропаганди жутокраких, забрањена реч). У случају да мир не буде могућ, „Русија ни у ком случају неће остати равнодушна према судбини Србије“.

Када је Пашић, иначе човек крајње самоконтроле, прочитао телеграм, прво се, вели Штрандман, скаменио, а онда се прекрстио и узвикнуо: „Господе, Велики Милостиви Руски Цар“, и у сузама почео да се грли и љуби с дирнутим отправником послова. Када је, 30. јула, у Народној скупштини у Нишу регент објавио да Русија неће оставити Србију, узвици радости и наде све су преплавили. Био је то, по Штрандману, дан кад су „људи и партије пружали једни другима руке“, и кад је регент био не само наследник престола, него неко ко је изразио мисао целог народа, спремног да се, ако треба до последњег, бори за своју слободу и част. Штрандману, који се, са српском владом и дипломатским кором, преселио у Ниш, у конак краљице Наталије, Срби су свакодневно долазили да захвале, а он је своје драгоцено време издвајао да с њима поприча и охрабри их.
                                         
За то време, цар Николај је покушавао да умоли кајзера Вилхелма, свог личног пријатеља, да смири ратоборни Беч: „Како би се избегла катастрофа, молим Те у име нашег старог пријатељства да учиниш све што можеш да би задржао свог савезника од корака који би отишли предалеко/.../ Да би се спречило крвопролиће, било би исправније да се српско-аустријско питање преда Хашкој конференцији/.../Мишљење Русије је следеће: убиство Надвојводе Франца Фердинанда и његове Супруге јесте гнусан злочин – који су извршили појединци Срби. Али, где су докази да српска влада има удела у тим злочинима?/.../Уместо да Европу обавести и да јој омогући да се упозна, а другим странама пружи време да проуче све материјале истраге, Аустрија је Србији дала рок од 48 сати и онда јој објавила рат.

Читава Русија и многи ван њених граница сматрају да је српски одговор задовољавајући: немогуће је очекивати да независна држава може поћи још даље у удовољавању захтевима друге владе. Казнене експедиције се предузимају само у сопственој држави или колонијама./.../ Док трају преговори о српском питању, моја војска неће предузмати никаква изазивачка дејства, о томе ти дајем реч/.../“, писао је Николај немачком монарху. Ништа није вредело: Вилхелм је тобож био за мир, а у ствари је подстицао Фрању Јосифа да покрене трупе ка Београду. И рат је дошао. Цар Николај је у сукоб ушао, упркос недовољној спремности руске војске, да би заштитио своју браћу Србе. Због тога је изгубио и престо и главу, а жртвовао је и целу породицу. Његову жртву Владика Николај је упоредио са жртвом Светог цара Лазара, који се за бој није одлучио у складу са бројношћу војске која га је нападала, него у складу са величиноим светиње коју је бранио.   

Улога цара Николаја у пребацивању српске војске из Сан Ђовани ди Медуа у Албанији на опоравак у Грчку и Северну Африку је, зна се, такође непроцењива: наши „савезници“ су толико оклевали да пошаљу бродове по Србе који су прешли албанску Голготу да је руски монарх запретио склапањем сепаратног мира са непријатељским државама ако се српској војсци хитно не помогне.               

Први део Штрандманових мемоара завшава се повешћу о бугарском вероломству, као и сведочењем о његовом одласку у српске добровољце, на Солунски фронт, где ће постати регентов ордонанс, и уочити, с горчином: „Упркос неуморним молбама краљевића Александра да привремено одмене његову исцрпљену војску, савезници – Французи и Енглези – су то упорно одбијали, уз разноразне изговоре“ (Русија се, 1917. и 1918, бавила о свом јаду).Српски војници су, вели Штрандман, ипак били непоколебиви хероји, спремни да се боре до победе. И победили су много надмоћнијег непријатеља. (А о „савезницима“, нарочито Енглезима, који су све време саботирали отварање Солунског фронта, вреди читати документовану студију професора др Драгољуба Живојиновића, „Невољни ратници“, која се 2008. појавила у Заводу за уџбенике.)                               

Последње речи објављеног дела Штрандманових мемоара припадају краљу Александру, који је руске избеглице примио у Југославију свим срцем и који је свом руском ордонансу 19. новембра 1929. написао: „Уверавам Вас да се моја осећања према земљи, којој мој народ и ја дугујемо вечну захвалност, никада неће променити, и ништа их не може ослабити. Ви ћете за мене увек остати представник ТЕ РУСИЈЕ“.                                                   
Наравоученије ове повести
(http://www.dverisrpske.com/__we_thumbs__/7158_3_konuzin.jpg)
                           
Док по Србији чангрљају празни чанчићи сепаратизма и завијају олињали курјаци глобализма, вреди се сетити да ТЕ РУСИЈЕ, макар не онако географски огромне каква је била кад је цар Николај седео на престолу, има и даље. И Конузин је, ма шта ко о томе мислио, њен представник. То је недавно доказао приликом освештања спомен – капеле на Мокрој Гори, посвећене руским и италијанским заробљеницима бечке солдатеске, који су изгинули док су копали тунел 1916. на Шаргану.

Капелу је, поред надлежног епископа, жичког Хризостома, освештао и викар руског патријарха Кирила, владика Сава. Говорећи о изградњи шарганске пруге, у којој су, после Првог светског рата, од 1921. до 1925, између осталог, учествовале и избеглице из Русије, господин Конузин је рекао: „Судбина је хтела да се они нађу у расејању, али управо ту, у Србији, они су доживели најтоплији пријем и њима је обезбеђено најбоље пребивалиште. И својим радом они су се одужили великом гостопримству српског народа. /.../ Управо те вредности, историјско заједништво словенског рода, језичке ћириличке сличности и особене појаве које нису у супротности са хришћанским моралом, стварају темељ наших односа. На њему смо се држали вековима, и одатле идемо у будућност“.                               
Упркос чињеници да у Србији нема ни краља Петра, ни Николе Пашића, него гледамо лица шибицара, маскираних у политичку елиту и спремних (част малобројним изузецима!)да продају рођену мајку за улазак у ЕУтопију на ивици слома, ове речи Његове Екселенције Конузина, новог, срботражитељског Диогена у Београду, потписали би, верујемо, и Хартвиг и Штрандман. Дакле, прича се наставља; идемо у будућност скупа.   


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: pidikanac Новембар 24, 2011, 13:17:07
Заиста леп прилог. Вредно га је прочитати и сетити се својих корена. Уврстио би материјале у обавезну школску лектиру. Нажалост, великан оних тешких времена, по рођењу Рус а по свом карактеру и понашању, Србин, заборављен је у новој српској стварности. То нам је само још један разлог да се стидимо нашег сопственог понашања. Код нас Срба, сузе се заиста брзо суше. Склони смо да заборављамо. Газимо по сопственим вредностима...


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: peraazdajic Децембар 08, 2011, 17:15:58
Ћаоске,  ;D ;D ;D


Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин у интервјуу за Геополитику

(http://www.geopolitika.rs/images/stories/Eric-Konuzin.jpg)

 Потпуно је очигледно да су односи између наших земаља у успону. Имамо редовне политичке контакте, реализују се инвестициони пројекти, стабилно расте трговинска размена, повећава се број руских компанија које делују на овим просторима, диверзификују се области заједничке привредне делатности. Убеђен сам да је ово постојана тенденција за дужу перспективу

 Разговор водио: Слободан Ерић

 Ваша екселенцијо, већ неколико година сте амбасадор Руске Федерације у Србији. По природи посла и места на коме се налазите, имали сте прилику да упознате односе наше две земље у свој сложености времена у коме живимо, али, рекли бисмо, и у свем богатству пријатељства наша два народа. Како, имајући у виду Ваше дипломатско искуство, оцењујете тренутне односе Србије и Руске Федерације?

- Потпуно је очигледно да су односи између наших земаља у успону. Имамо редовне политичке контакте, реализују се инвестициони пројекти, стабилно расте трговинска размена, повећава се број руских компанија које делују на овим просторима, диверзификују се области заједничке привредне делатности. Убеђен сам да је ово постојана тенденција за дужу перспективу: и у средњорочном, и у дугорочном плану наша сарадња ће наставити динамично да се развија, независно од текућих спољноекономских и унутарполитичких фактора.

 Након отпора одређених политичких структура у Београду, непосредно после политичких промена 2000. године, присуству руског капитала у Србији, у енергетској области реализовани су неки важни пројекти, најпре долазак Лукоила, а потом и куповање Нафтне индустрије Србије од стране Гаспромњефта. Тај велики међудржавни економски споразум пратили су отпори и обострано различита тумачења. Са српске стране примедбе су биле да је можда српски нафтни монополиста продат јефтино, а са руске стране да им није било предочено реално финансијско стање у коме се налазио НИС. Да ли су ти неспоразуми временом отклоњени и како оцењујете садашње функционисање НИС-а?

- Приче о томе како је Србија „будзашто“ дала Русији компанију НИС јесу провокацијске политичке бајке за наивне и неупућене. Такве бајке намерно шире они којима не леже на срцу блиске везе Србије и Русије. Сетите се у каквом је јадном техничком и финансијском стању био НИС у тренутку када га је преузимала руска компанија Гаспромњефт. Куповина НИС-а од стране руског инвеститора спасла је ту компанију, као прво, од тога да је купи нека друга страна компанија, која је, како сам обавештен, хтела да уништи српског конкурента, а као друго – од стечаја пред којим је била ова компанија. Резултати делатности НИС-а са новим руским руководством заиста су импресивни. Довољно је навести да НИС даје 13% од укупних прихода за буџет Србије. За обнову производних капацитета улажу се стотине милиона евра. Најбоља потврда добрих перспектива компаније НИС јесте константан раст вредности њених акција.

 Када говоримо о енергетици, занима нас судбина још једног пројекта − који није само важан за Србију већ и за регион − гасовода „Јужни ток“, имајући у виду да су се појавиле спекулације да ће Русија, након пуштања у рад „Северног тока“, можда одустати од изградње гасовода на јужном европском правцу. Разумевајући двосмислену улогу Турске у овом пројекту, као и притиске Брисела на неке балканске земље, и имајући у виду да ЕУ жели да изгради алтернативни гасовод „Набуко“, сматрамо да би одустајање од овог пројекта било погрешно и штетно, не само за регион и руске енергетске корпорације, већ и за економију нашег континента. Каква су Ваша сазнања и коментар поводом овог питања?

- Сасвим се слажем са Вама. Одустајање од реализације пројекта изградње гасовода „Јужни ток“ била би неопростива грешка. Таква одлука нанела би велике губитке економским интересима, пре свега европских земаља. Погледајте прогнозе пораста светске потрошње енергетких ресурса. Изградња гасовода дозволиће да се диверзификују трасе транспорта руског гаса у земље Европе, а то је реални допринос у осигуравању њене енергетске безбедности.

Што се тиче озбиљности намера Русије, позваћу се на последње податке: 16. септембра потписан је споразум акционара који је неопходан за практичну реализацију пројекта. Споразум који има обавезујући карактер потписали су руски „Гаспром“, италијански „ENI“, француски  „ЕDF“ и немачки „WINTERSHALL“. Све су ово велики играчи са енергетског тржишта, који држе до свог ауторитета и не разбацују се речима. Пројекат „Набуко“ још увек је прилично виртуелног карактера. Пре свега − што се тиче његове ресурсне базе. Истог су мишљења угледни европски и светски стручњаци. Нимало нас не забрињава могућност да „Набуко“ постане конкурент „Јужном току“. Чак и у случају хипотетичке реализације гасовода „Набуко“, гас који би он испоручивао нашао би своје потрошаче у европским земљама, узевши у обзир растућу потражњу за овим енергентом.

Како Русија може да помогне посрнулој српској привреди? Како оцењујете реализацију кредита РФ Србији од 800 милиона долара, као и пораст извоза српских аграрних производа на руско тржиште? Има ли још простора и могућности да Русија да постицај развоју српске привреде и руско-српској економској сарадњи?

- Реализација пројеката из области железничког саобраћаја на територији Србије за рачун руског експортног кредита у обиму од 800 милиона долара неоправдано се растегла. Питање се и даље заснива на чињеници да је до сада припремљен само мали део пројектне  документације, а без ове документације не може се добити кредит.

Повећање испорука пољопривредних производа из Србије за Русију само може да нас радује. Ми добро познајемо њихов високи квалитет. Перспективе за даљи раст веома су повољне, ако узмемо у обзир огромне димензије руског тржишта. За то је неопходно предузети одговарајуће организационе потезе. Лично учествујем у томе на све начине.

По мом мишљењу, потребно је усмеравати се не толико на добијање нечије помоћи, колико на заједнички рад. Велики значај за даљи развој билатералне економске сарадње има, на пример, проширење листе српских роба које потпадају под режим слободне трговине; последњи протокол у вези са тим потписан је 22. јула у Београду.

Сведоци смо промена на светском тржишту. Према предвиђањима, простор Азије са динамичним економијама ће у наредним деценијама остварити примат на економској мапи света. Да ли тај огроман простор коме географски, па тиме и економски, припада и Русија, као и Царинска унија створена између Русије, Казахстана и Белорусије, пружа могућност извоза за српску привреду, и да ли он  представља реалну економску алтернативу нашој земљи, у случају да не успе интеграција у Европску унију?

- Могућности повећања српског извоза постоје. Међутим, сматрам да не треба да буде речи о некој алтернативи. Ми не посматрамо сарадњу Србије и Русије као нешто што је супротстављено њеним односима са Европском унијом, са којом и сами веома активно развијамо разгранате везе. Потребно је максимално искористити постојеће могућности у свим правцима.

Како гледате на покушаје Приштине да успостави контролу на северу Косова? Да ли Србија може рачунати и убудуће на подршку Русије по питању Косова и Метохије?

- Ни Приштина, ни међународне организације, посебно Еулекс и Кфор, немају мандат за спровођење једностраних корака. Потези приштинских власти који се предузимају током последњих недеља јесу провокација. Било које дугорочно решење и за Косово у целости, и за север покрајине, могуће је искључиво на основу договора заинтересованих страна који се постиже у оквирима равноправног дијалога, а не путем насиља. Разуме се, Русија ће и убудуће наставити да пружа Србији свестрану помоћ у заштити њених легитимних права у вези са Косовом.

Неке невладине организације и политички кругови у Србији упорно заговарају тезу о неопходности уласка Србије у НАТО. Додуше, било је и иницијатива, много мање гласних, за сарадњу са Организацијом Уговора о колективној безбедности. Занима нас Ваше, што је могуће јасније, мишљење о уласку Србије у НАТО. Каква је Ваша препорука Србији за стратегију безбедности, имајући у виду да је, одлуком Скупштине Србије, неутралност званична позиција наше земље?

- Стварање стратегије безбедности питање је које је стриктно у надлежности Србије и њеног руководства. У то се ни у ком случају нећемо мешати, поштујући наше српске партнере.

Могу само да приметим да не видимо ни војни ни политички смисао за улазак Србије у НАТО, за шта агитују неки, како сте се изразили, „кругови“. Као што је познато, Русија у целини има негативан став према ширењу НАТО-а, који је, пре свега, војни савез. Нашу је позицију крајње јасно и отворено изнео председник владе В. В. Путин, приликом сусрета са посланицима у Народној скупштини 23. марта ове године. Разуме се, то не значи одбијање одржавања контаката са алијансом, са којом Русија такође има сарадњу у различитим форматима.

Што се тиче ОУКБ – ова организација не планира да уђе у конкуренцију или ривалство са НАТО-ом. Не видим препреке, између осталог и са тачке гледишта неутралног статуса ваше државе, за то да српска страна успостави односе са ОУКБ, пре свега на парламентарном нивоу, по аналогији са учешћем Србије у Парламентарној скупштини НАТО-а.

Русија, начелно, није имала ништа против уласка Србије у ЕУ. Након сталног постављања нових услова из Брисела, чини се да се у српској јавности има све мање ентузијазма за улазак наше земље у ЕУ. Како Ви гледате на ово питање, а као дипломата са искуством, на политику сталног условљавања?

- Ми знамо да улазак у Европску унију већ низ година представља стратешки циљ Србије. И с тим у вези немамо никакву „алергију“. Русија такође развија тесну сарадњу са ЕУ −  и политичку, и привредну, и сарадњу у другим областима.

Што се тиче нових услова који се постављају Србији на њеном путу ка Европској унији – само руководство Србије може да одлучи да ли да их прихвати или не прихвати.

Свет је захватила економска криза, сведоци смо спонтаних или диригованих револуција и ратова на северу Африке, многе државе се интензивно наоружавају, НАТО упорно жели да се шири на исток. Чини се да се након одлуке Румуније да дозволи Северноатланској алијанси инсталирање система противракетне заштите безбедносни проблеми на континенту усложњавају. Пошто свет у коме живимо изгледа у будућности неће бити много спокојно место, занима нас Ваш коментар актуелних међународних односа. Каква је позиција Русије данас, и каква се може очекивати да ће бити у будућности, у очувању стабилности и мира у свету?

- Заиста, положај у свету изазива немир. Дубоко смо забринути у вези са  једностраним намерама САД и НАТО-а да створе нетранспарентни противракетни систем у Европи. Руководство Русије више пута је износило конкретне предлоге о модалитету заједничког стварања противракетне одбране у Европи на равноправним начелима. Нажалост, наши партнери из НАТО-а за сада не показују разумевање.

Што се тиче Ваше забринутости у вези са глобалном ситуацијом, желео бих да истакнем колосалну, непроцењиву важност поштовања фундаменталних принципа међународног права од стране свих држава. Само на оваквим основама, једнаким за све, можемо изградити безбедан и праведан свет.

 

Господине Конузин, званичници Србије говоре веома лепо о Русији и односима наше две земље. С друге стране, сведоци смо својеврсног процепа у коме се налази српска владајућа елита, између Запада и преовлађујућег расположења у народу. Да ли имате разумевања за тако сложену позицију власти у Србији, и да ли сте приликом сусрета са званичницима стекли утисак о њиховим искреним намерама на јачању и унапређењу српско-руских односа?

- Сарађујемо са сваким ко испољи заинтересованост и ко је спреман за сарадњу. Ја свакодневно − и у политичким круговима, и у личним контактима – наилазим на најискреније тежње за јачање односа између наших земаља. Разуме се да подржавам такве тежње. Искреност у намерама коначно се дефинише делима, а не речима. А дела сведоче да се руско-српски односи успешно развијају. Као потврду тога могу навести низ примера, као што је сарадња у области енергетике, инфраструктуре, трговине и томе слично.

 Постоји једна врста страха и подозрења у неким круговима да ће Русија, као велика земља, зарад својих интереса и односа са другим великим силама, жртвовати интересе Србије. Било је историјских примера који су можда давали повода за такво размишљање. Рецимо, тешко је обичном човеку било разумети, када нас је 1999. године напао НАТО, зашто нам Москва није дала да купимо савремене противваздушне системе. Додуше, било је и историјских примера вероломства и са српске стране према Русији. Реците нам да ли је тај страх оправдан, и да ли доказано пријатељство наша два народа може победити  неповерење?

- Русија искрено и без икаквог егоизма пружа Србији свестрану политичку и дипломатску подршку, развија обострано корисне трговинско-економске односе. Уверавам Вас да ми високо ценимо односе са Србијом, који имају посебан карактер. Брижљиво чувамо историјско наслеђе које повезује наше земље. Због тога међу нама не треба да постоји никакво неповерење.

Могу навести више примера када је Русија жртвовала сопствене интересе ради Србије. Сетимо се макар чувеног враћања авиона изнад Атлантика у коме је био премијер Ј. М. Примаков. Међународни аспекти догађаја из 1999. године, и то не само политички, него и војни, отишли су много даље од Србије. Због тога је Русија морала веома пажљиво вагати сваки корак, како би се избегле непредвидљиве глобалне последице.

 Господине Конузин, занима нас Ваш утисак о Србији, људима и времену које сте до сада провели у нашој земљи, не само као дипломата, него и као човек који је имао много сусрета, не само са званичницима наше земље већ и са обичним људима.

- Живот у Србији значајно је обогатио моје животно, професионално искуство. Открио сам за себе нове дубине словенских култура, карактера. Феномен српства има доста тога заједничког са руском традицијом. Срби имају сложену, често трагичну историју. Она је формирала националне црте карактера Срба – њихову независност, индивидуалност, чврстину. Оно што недостаје је слога, између осталог и пред спољним претњама.

Имам заиста много контаката. Увек тежим ка узајамном разумевању са људима и јединству интереса. И скоро увек у томе успевам. Увек ме дирне искрена, неретко интуитивна наклоност обичних Срба према Русији, према Русима. И Руси, а међу њима и ја, осећају према Србима исте симпатије. Осећам се веома пријатно у Србији.

Извор: ГЕОПОЛИТИКА (http://www.geopolitika.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=320:ambasador-aleksandar-konuzin-odnosi-srbije-i-rusije&catid=6:ostale-vesti&Itemid=2)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Chuck Norris Децембар 20, 2011, 17:53:13
Јунге велт: Тадић више не разуме ЕУ
20. 12. 2011 17:43 | Вести
boris tadic5 Јунге велт: Тадић више не разуме ЕУ

Junge Velt: Немачка хоће Србију на коленима (Фото: Вести)

Берлин – Српски председник Борис Тадић више не разуме Европу“, реагује Њемачки „Јунге Велт“ на Тадићево писмо „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, у којем он одговара двојици „балканских експерата“ из редова демохришћанске Уније, који су у истом листу коментарисали европску незрелост Србије. Српски председник жали „због непризнавања настојања његове Владе, која је у потпуности одговорила захтевима Брисела“.

„ЕУ чланство је стратешко опредељење Србије“, каже у својој реплици Тадић.“Стога би требало да је европска оријентација Србије од стратешког значаја и за Европу“.

За Европу сигурно јесте од стратешког значаја да Србију баци на колена, како се једном изразио један Њемачки министар спољних послова, надовезује се „Јунге Велт“. У том смислу су и вођени преговори о чланству „између НАТО-бомбардера и српски антинационалиста“.

Са примањем у ЕУ прозападно оријентисани владајући спектар у Србији очекује да изађе из статуса презрене и подређене државе. “У стварности би приступ у ствари био исто што и објава капитулације“, сматра овај лист.

„Европа, у коју се заклиње Борис Тадић, учествовала је у варварском бомбардовању НАТО-а против Југославије, након што је владајућа врхушка у Немачкој масовно имала удела на распиривању грађанског рата. Ако су то европске вредности, Београд би требало да се осврне на неке друге „, наставља даље ова новина наклоњена левици.

Тадићево великодушно игнорисање немачког креирања Првог и Другог светског рата – за сецесионистичке ратове Србија је сама морала да сноси читаву кривицу – ипак није умилостивило Берлин. По први пут је од неког кандидата захтевана спремност да призна одвајање једног свог дела територије. То је ипак мало превише, ламентира српски председник над непопустљивошћу Берлина, а његове речи „Јунге Велт“ пореди са понашањем узорног ђака кога учитељ стално шаље у ћошак.

„Косово је наш изазов“, пише даље Тадић. “Србија неће признати једнострано проглашену независност јужне провинције. Наше принципијелно и уставом утврђено држање у косовском питању дели већина чланица УН, као и пет земаља ЕУ“. Али не и државе, од којих зависи, реплицира „Јунге Велт“ Тадићу. Као и при распаду Југославије, Немачка намеће остатку Европе своју вољу. А то значи да Србија може да приступи ЕУ само на коленима.

С обзиром на стварну европску политику, ово бомбастично преувеличавање значаја ЕУ „Јунге Велт“ доживљава као „трагикомично“, посебно речи српског председника: „Европска идеја је већа од 27 држава чланица. Она није потпуна без западног Балкана – и то није могуће без европске , демократске и напредне Србије у његовој средини „.

Наводни европски мировни покрет наступа према Србији као део „империјалистичке ратне коалиције“, која је скоро поробила јужни део Србије. „Тадићева Србија је спремна да се добровољно потчини“, закључује „Јунге Велт“. vaseljenska (http://www.vaseljenska.com/izabrano/junge-velt-tadic-vise-ne-razume-eu/)
ne obra se bostan dok sve sljive ne popadaju


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Фебруар 21, 2012, 19:11:14
Конузин: Која је цена чланства у ЕУ

Русија нема ништа против да Србија уђе у ЕУ и има нове пријатеље, али треба да одлучи коју цену је спремна да плати за то, рекао руски амбасадор у Србији Александар Конузин. Не бих желео да је та цена погоршање односа са Русијом, навео Конузин.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2011-11-09/191826_konuzin_f.jpg?ver=1320942745)

Руски амбасадор у Србији Александар Конузин рекао је у Чачку да Русија нема ништа против да Србија уђе у Европску унију (ЕУ) и да има нове пријатеље, али да треба да одлучи коју цену је спремна да плати за улазак у ЕУ и за нова пријатељства.

"Ја не бих желео да је та цена погоршање односа са Русијом", рекао је Конузин новинарима.

Руски амбасадор је претходно на предавању које је одржао привредницма Чачка рекао да односи Србије са новим пријатељима, уколико она уђе у ЕУ, не би требало да буду на штету односа са старим пријатељима.

Конузин је подсетио да Србија велики део својих производа, у вредности од 800 милиона долара,  извози на руско тржиште и да за те производе нема царинске дажбине захваљујући Споразуму о слободној трговини са Русијом.

"Русија је једина земља са којом Србија има такав споразум. У случају уласка у ЕУ, ваши нови пријатељи вам неће дозволити да и даље користите тај споразум", рекао је Конузин на предавању привредницима коме су присуствовали и руководство Чачка, одборници локалне Скуштине, народни посланици из тог града, грађани и медији.

Према његовим речима, и са евентуално новим пријатељима из ЕУ Србија треба да има однос који јој доноси корист и не би требало да разруши постојеће односе са Русијом који су јој корисни.

Конузин је данас у Чачку отворио и Улицу Црвене армије, а градоначелник Чачка му је званично уручио Децембарску награду Чачка која је руском амбасадору додељена одлуком локалне Скупштине у децембру прошле године

РТС (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1049024/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BD%3A+%D0%9A%D0%BE%D1%98%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D1%83+%D0%95%D0%A3.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Мај 04, 2012, 06:35:04
Комерсант: Србија више није на раскрсници Запад или Русија


Без обзира на резултате председничких и парламентарних избора у Србији, Београд ће ићи у Европску унију, сачувавши при том односе са Москвом, оцењује данас московски дневник Комерсант.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-04-05/229952_srbija-beta_f.jpg?ver=1336062739)
Комерсант: Србија се определила за свој пут

"Грађани Србије први пут после свргавања Милошевићевог режима не стоје на раскрсници Европа или изолација, Запад или Русија. Нико од основних кандидата не ставља под сумњу ни везе са Москвом, ни стратешки курс уласка Србије у ЕУ", наводи лист.

Дневник наводи да је у том смислу остала у прошлости епоха Милошевића, "са агресивним национализмом и тражењем посебног српског пута". Комерсант додаје да је амбасада Русије у Београду, без обзира на то,"одлучила да стане на страну једног кандидата", што на крају није помогло ни том кандидати, ни репутацији Русије.

Дневник пише да сва истраживања јавног мњења указују да су главни фаворити досадашњи председник Борис Тадић и лидер Српске напредне странке Томислав Николић, који ће ући у друг круг.

За Николића лист наводи да је његова позиција после раскида с радикалима претрпела суштинску еволуцију, и да се данас његова спољнополитичка концепција мало разликује од Тадићеве, који "има репутацију прозападног либерала".

Дневник пише да на парламентраним изборима такође нема јасног фаворита и да ће и коалиција око Николића и Тадићев блок морати да траже савезнике. Додаје се да ту улогу може да одигра лидер социјалиста Ивица Дачић, "политички наследник Слободана Милошевића".

"Експерти сматрају да ће Дачић подржати оног кандидата који ће социјалистима понудити висе портфеља у будућој влади, коју ће, вероватно и предводити", пише дневник.

Лист наводи да је Дачић уочи избора активно играо на руску карту, да је почетком априла био у Москви, и недавно у Нишу отворио руско-српски центар за ванредне ситуације.

"На руском правцу нико од основних претендената нема очигледно преимућство. Док је Тадић био председник, потписани су крупни споразуми о куповини Нафтне индистрије Србије и изградњи Јужног тока. Николић види у Русији главно тржиште за Србију и спас за њене произвођаче", закључује Комерсант. (Бета) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/222315/Komersant-Srbija-vise-nije-na-raskrsnici-Zapad-ili-Rusija)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Мај 19, 2012, 10:36:26
Без српског народа Европа нема будућности


Крагујевачка СВЕТЛОСТ: Интервју са Јеленом Гусковом – руским експертом за историју југословенских народа

(http://img838.imageshack.us/img838/7656/jelenaguskova.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/838/jelenaguskova.jpg/)

        РУСКИЊА која воли Србију, која је своје мисли, своје научне радове, интересовања, посветила нашим просторима открива: основни разлог распада Југославије, како је Србија држала седамнаестогодишњи фронт према западу, шта је то Хашки трибунал и како очувати српство.

* Веома је интересантно да се једна руска научница светског гласа, попут Вас, одлучила, да живот посвети историји југословенских народа. Зашто баш та тема?

          - Најважније у животу сваког човека јесте да крене својим путем, не туђим, и да се бави оним, за шта је рођен. Ја сам свој пут пронашла, то је Балканска историја. Нико тада, када сам ја бирала свој пут, није знао да ће код вас настати криза, нити да ће се десити 1991. година. Рођена сам 1949. године, мој отац је био учесник рата, а ја сам била убеђена да после тог периода више никада неће бити рата,  посебно нисам веровала да ћу ја бити сведок ратних сукоба.

          Ја сам историчар југословенских народа, а проблеми на тлу бивших југословенских република и рат који је захватио њихове просторе дао нам је прилику да висе не будемо само истраживачи, него и борци.

(http://img717.imageshack.us/img717/7393/jelenaguskova1.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/717/jelenaguskova1.jpg/)

* Где леже корени вашег опредељења да проучавате Балканску историју?

          - Корени мог опредељења, пре свега, леже у интуицији. Било је неизбежно, као да ми је неко наменио овај пут, поставио знаке, ја их прочитала и морам рећи, да сам задовољна и срећна, јер сам сигурна да је мој избор био прави.

          Била сам одличан студент, имала одличне оцене, а за најбоље студенте биле су најпривлачније две катедре: катедра за новију историју Америке и катедра за историју јужних и западних Словена. Нисам желела да се бавим историјом Америке и одлучила сам се за ову другу катедру. На тој катедри су тада изучавали само четири земље: Пољску, Чехословачку, Бугарску и Југославију. Изабрала сам Бугарску. Мало се студената тада бавило Југославијом. У то време о Бугарској се много говорило у јавности, па сам се тако и определила за ову земљу. Међутим, када сам једну своју старију колегиницу, која је већ изучавала Бугарску, упитала коју би земљу изабрала, када би поново уписивала факултет, рекла је да би то сигурно била Југославија. Управо ми је она објаснила да је Југославија веома интересантна. Ту сам по први пут посумњала у свој избор. Потом сам свога оца, који је био војник, пуковник, питала коју би земљу изабрао од понуђене четири. Његов одговор ме је просто изненадио. Без размишљања ми је рекао да би изабрао Југославију. То је дефинитивно пресудило. Одмах сам отишла у библиотеку, прибавила литературу и тако почела да изучавам Југославију. До дана данашњег нисам помислила да ми је избор био лош.
* Када сте  отворили своје срце за Србију и српски народ?

          - Кад говорим о Балкану, Србији, не говорим само о својој струци, него и о својој љубави и мом односу према вама. Кад размислим, цео живот се бавим вама. То је мој живот, то значи 24 сата дневно.

          Када човек први пут дође на ове просторе, а нарочито у Београд, није сигуран шта се дешава, може само претпоставити, небитно је које је струке, али је битно да његово срце остаје ту и читавог живота жели поново да дође. Наше дипломате увек мењају земље у којима су са службом и не жале за онима у којима су службовали;  само они који су живели у Београду желе да му се врате. Београд нас све, некако, вуче, вероватно ваша атмосфера, топлота, доброта људи, отвореност према свима који дођу. Ја им кажем да сам много срећнија од њих, они дођу и оду и маштају да се поново врате, а ја сам увек овде.

* За време ваше службе Русија је променила три државна система, на нашим просторима је било две Југославије и Србија. Када вам је било тешко због прилика у Русији, а када због прилика на овим просторима?

          - У Русији је увек било тешко. Лоше смо живели, јадно смо живели, нарочито осамдесетих и деведесетих година. То је био кошмар, јер не знаш чиме сутра да нахраниш своју децу. Лакше је било када смо 1991. г. имали могућност да долазимо овде, као стручњаци. Тешко је било проучавати земљу, а да ниси у њој. Што се тиче вас, најтеже године су 1991, 1992, 1993. Од 1994. г. сам радила у штабу плавих шлемова у Загребу, као стручњак за Балкан, у кабинету тадашњег  специјалног  изасланика генералног секретара Уједињених нација за бившу Југославију, Јасуши Акашија. Најтеже је било до 1995. г., до Дејтона, а онда непрестана борба јер код вас нема краја. Нема краја кризи. Често се нашалим да ћемо имати посла наредних 100 година, јер осим ратова, последица ратова, осим бомбардовања, знамо ми које су још вруће тачке које нас очекују. Зато се припремамо  и информишемо о томе. Ја и сада видим тешка времена, политичка превирања и свађе.

* Шта је по вашем мишљењу пресудно утицало на распад Југославије?

          - Моје књиге о томе говоре. Изучавала сам разлоге и последице распада Југославије и ратова на њеном тлу. Све то је за Русију било јако важно. Када говоримо о распаду било које државе, а нарочито вишенационалне, увек говоримо о спољашњем и унутрашњем фактору. Унутрашњи су јако битни, имају много елемената: политичке, идеолошке, економске, религиозне… Међутим, када све упоредим, сигурна сам да је спољашњи фактор имао пресудну улогу у распаду Југославије. Била сам сведок томе да чим би се дошло до неких мирних решења унутар земље, одмах би,  спољни фактор реаговао и поништио све договоре. Циљ деловања спољашњег фактора био је да се криза продужи и продуби.

          Претпостављам да ћете ме питати, да ли је било могуће спречити тај распад. Мислим да јесте. Када су  Словенија и Хрватска у јуну 1991. г.  прогласиле независност и отцепиле се од Југославије, било је довољно само да Европска Унија изврши утицај на ове две државе у погледу услова отцепљења. Тиме би био спречен рат.

          Морала су се поставити питања: имовине, дугова, граница, пензија, социјалног осигурања. Само да је тада ЕУ наметнула да се та питања и многа друга при отцепљењу реше, не би дошло до рата. Познато је и оно што је Фрањо Туђман рекао, а то је да су они могли да избегну рат, али нису хтели. Они су хтели да што брже добију независну Хрватску, али без Срба. Кад узмете у обзир све информације, јасно је да Србија није била припремљена за то. Није гледала много испред свих, а то би требало мудар политичар да зна.
* Зашто се на Србима тестира нови светски поредак и може ли један мали народ, као сто су Срби, мењати глобалне токове историје?

          - Зашто Србија, зашто српски народ? То су основна питања на која треба да дамо одговоре, проучавајући вашу кризу. Прво, ви сте најјачи народ на Балкану, увек се цела историја вртела око вас. Погледајмо 1918. г., када је само Србија била слободна, самостална држава, а да не говорим о Првом и Другом српском устанку.

          Словенци, Хрвати и Срби из Аустроугарске, покушавали су да створе неку своју државу. Они су дошли у Србију код српског краља да их прими, да би опстали као народ. Српски народ је увек имао осећање одговорности за све око себе. Исто као велики руски народ, који је увек имао одговорност за друге.

          Југославија је тада била јака држава, четврта по снази војске у Европи до 1991. г. Друга јако битна ствар је та да, ако је неко желео да крене на Русију, није смео да иза леђа остави једну тако јаку словенску државу, као што је била Југославија. Никада ни један Србин није пуцао у Руса. Прва реакција Срба била је да се мора помоћи браћи Русима. Проговорила би историјска свест. Зато је и био први задатак вас распарчати, да не бисте смели да подржите Русију. Прво је требало разбити Југославију па кренути на Русију.

          Међутим, по мени, Срби нису свесни те своје огромне улоге коју су одиграли. Ви сте седамнаест година, сами, без икакве подршке, држали фронт против Запада, и у томе је ваша огромна историјска улога. Вама тада није помогла нити Русија, нити било која друга земља. Хрватима и Словенцима  помагала је Немачка, помагала је Европа, муслиманима у БИХ су помагале исламске земље, вама нико.


Тек 2007. г. у Савету безбедности Русија је први пут рекла НЕ, поводом независности Косова, тако да од 2007. г. ви поред себе имате Русију, бар по том питању, по питању Косова, а поред тога и у погледу инвестиција, економске сарадње и сличног. Ви сте тако чврсто држали тај фронт, да је успавана Русија, ипак, дошла до сазнања и свести да и она треба да сноси део одговорности за оно што се дешава на Балкану. Ви сте дали нама могућност да ојачамо и сада се доста тога променило. Нажалост,  за све ово време, ви сте ослабили. Толико сте сада слаби, ви не само да сте поражени, ви сте на коленима, главе на доле и кичме пребијене. Мислим да је време да бар почнете да подижете поглед, а онда и да се полако почнете усправљати. Верујем да без Срба нема будућности Балкана, без српског народа, нема будућности Европи, а без јаког и снажног српског народа нема ни Русије у будућности. Сигурна сам да ће земљу спасити руски и српски народ, заједно, и наше православље.

* Шта је то Хашки трибунал?

          - То је нешто што је, сада, највеће зло. Када бисмо бар могли да вратимо време на 1992. г. када су гласали за постојање тог трибунала, тада је Русија била слаба и наш издајнички министар иностраних послова. Знам како ради тај трибунал изнутра, јер била сам експерт на суђењу генерала Галића који је на жалост осуђен, а добро му је припремљена одбрана. Видим велику неправедност у раду тог трибунала и ми смо, чак, у свом институту направили неколико научних скупова о трибуналу. Правимо анализу коју ћемо послати нашим одговорним органима и институцијама, не само да би затворили тај трибунал, него  да би се формирала нека међународна комисија, која би преиспитала шта су они урадили, колико су неправде нанели и која би можда осудила судије.

          Ми морамо да учествујемо и у тим процесима, ми смо истраживали Сребреницу и имамо документацију, сарађујемо са различитим фондацијама и са Републиком Српском и морамо против неправде да се боримо, ако се не борите ви.

* Да ли мислите да је српски народ могао сачувати Косово?

          - Косово није проблем од јуче, то је проблем који има своју историју. Ми смо објавили четири тома докумената под насловом „Албански фактор у развоју кризе на територији бивше Југославије“. Од првог документа „Призренске лиге“, а то је крај 19 века, па све до 2010. г. Кроз та документа видимо историју тог питања. Видимо како су се односили по том питању у Југославији после 1945. г., 1960, 1970. г. и тд. То није питање данашњег дана, то је требало решавати још педесетих и шездесетих година двадесетог века, када Савез комуниста Југославије није хтео да отвори то питање, јер је било опасно за целу Југославију.

          Друго сазнање које је јако важно јесте да Албанцима, који су на Косову, није било стало до решавања тог проблема у оквиру Југославије, или касније Србије. Они се од 19. века боре за уједињење свих територија, где је албанско становништво већинско.

          У Југославији је седамдесетих година постојао фонд у који се уливао новац из свих република, и тај новац је ишао на Косово, за изградњу школа, академије наука итд. Подизан је ниво културног развоја Косова, али то њих није занимало. Они нису желели да остану унутар Југославије, борили су се да изађу. Они су сада један корак до свог циља, уз подршку Америке. Међутим, Русија је својим НЕ у Савету безбедности одложила њихове планове. Сада је врло тешко било шта одлучити, али нека стоји тако док српско и руско руководство имају такав став. Плашим се да ће Русија остати чврста у својој одлуци, а да ће ваше руководство попустити.

* Где се Србија налази у 21. веку, на истоку, или на западу? Где се данас налази Русија?

          - Увек ће Срби остати највећи народ на Балкану, народ који ће одлучивати о судбини свих балканских народа. Сада јесте криза, али ће Србија стати на ноге. Она је стварно између Истока и Запада. Веома је важно да остане на свом православном путу, на свом српству, треба потпуно да се врати својим коренима и да поново осети своју улогу на Балкану. Понављам да неће бити историје балканских народа без Срба.

          Што се тиче Русије, ми смо били у великој кризи, полако излазимо из ње. Сада више не говорим ни о економској кризи, више је то била криза сазнања, идеологије, политике, свог места у међународним односима. Наша будућност је заједништво.

* Да ли ће Срби успети да сачувају свој национални идентитет и да ли ћемо дочекати крај 21. века?

          - Занимљиво питање. Сви који уђу у Европску унију, у то европско заједништво, један део свог суверенитета морају поклонити Европи, али не само суверенитет него и идентитет.  Сваки народ који улази у Европу, бори се да сачува свој идентитет, да сачува традицију, а можете ли замислити Србију без домаће ракије, без своје пљескавице. Замислити је у времену када ће вам забранити ваше месо, и натерати вас да га купујете у Европи по неким стандардима, да, на пример, краставци буду 32 сантиметра, а не да буду ваши и укусни, кукуруз да купујете, на пример, из Француске и Холандије, а не можете садити свој који сте садили 100 година.

          Нисам видела ни једно битно истраживање, где би Срби буквално израчунали шта је за вас важније, шта ћете изгубити, а шта добити од Европе. Ја бих предложила истраживање  по том питању. Ваше друштво, ваше село спасило је Србију и за време кризе, и за време бомбардовања, и за време санкција. Ваше упориште је ипак село, није град, и док живи ваше село, живеће и ваша породица.

* Волите да пишете песме, да ли пишете и на српском језику?

          - Ви сте сазнали за то. Понекад напишем неку песму.  Никада их нисам објавила. Једну сам написала за време бомбардовања, јер нисам могла да пропустим да изразим своја осећања. Једном сам написала песму на руском и поклонила је пријатељу, али сам на једном месту у песми ставила српску реч, нисам могла да нађем праву реч на руском и једноставно ми се она ту уклапала.  Почела сам и да размишљам на српском!

 
Факти.орг


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Мај 26, 2012, 09:45:02
Запад се смртно боји Срба

МИХАИЛ ЛЕОНТЈЕВ, ГЛАВНИ УРЕДНИК УГЛЕДНОГ И УТИЦАЈНОГ
МОСКОВСКОГ НЕДЕЉНИКА„ОДНАКО“,
О ТОМЕ ЗАШТО ЈЕ ОККУПАЙ СЕРБИЯ ГЛАВНА ТЕМА ПОСЛЕДЊЕГ БРОЈА



(http://img717.imageshack.us/img717/1158/kosovoz.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/717/kosovoz.jpg/)


   Пише: Михаил Леонтјев

          Превео: Горан Шимпрага

          ОВОГ маја су одржани избори у Француској, Грчкој, Јерменији, чак и Сирији, негде председнички, негде парламентарни. То је изазвало интерес многих, сразмеран величини и популарности земље. А избори у Србији, нама најближој земљи у Европи, председнички и парламентарни, у најмању руку нису заинтересовали никога. Баш као ни саме Србе. Иако су управо српски избори, као показатељ стања српске политике, најактуелнији, најинтересантнији и најпоучнији за нас. Зато смо и одлучили да читав тематски део нашег часописа посветимо Србији.

          Србија је распета и сатрта земља у којој се знаци дубоке депресије осећају свуда: у политици, економији, пејзажу и друштвеном расположењу. Нација је сурово подељена на западњаке који су проклели свој српски идентитет и све што је са њиме историјски и политички повезано, и националисте, традиционално антизападне, који своју будућност традиционално везују за Русију. И једни и други су деморалисани.

          Истине ради, треба рећи да је Србија прва земља која је на својој кожи опробала класичну „обојену револуцију“ која јој је отворила врата у нову светлу европску будућност из мрака прљаве тоталитарне прошлости. Они ветерани српског „Отпора“, које судар са стварношћу није дозвао памети, и дан данас, уз помоћ својих ментора, обучавају нове бојовнике за нове „обојене револуције“ у још увек неурећеним државним творевинама. 

          Већ дванаест година Србија се креће ка свом европском избору. На том путу требало је уловити и изручити суду победника све своје националне хероје, предати готово пола исконских српских земаља, што, узгред, није задовољило апетите европских укротитеља.

          На реду је отимање Војводине, и што је још страшније, фактички пристанак на етничко чишћење српских енклава на Косову. Нема никакве сумње да је садашња српска политичка елита у стању да да такав пристанак.

          Запрепашћујуће је са каквом садистичком доследношћу сваки пут супервизори српске демократије троше и одбацују српске политичаре који су им лојални. Србија се данас осећа као окупирана земља, што западне дресере изгледа потпуно задовољава: српски политичари који су им лојални и треба да се осећају као колаборационисти - само тако неће имати шансе да се отргну контроли.

          Тежња прозападне половине српског друштва да заборави своју историју, свој идентитет и оно што су им урадили, неодољиво подсећа на тежњу жртве силовања да избрише из сећања силовање и започне нови живот. Ово треба да обезбеди снажна западна идеолошка подршка. У принципу, посттрауматска рехабилитација жртве силовања  је корисна и општеприхваћена ствар. Међутим, ситуација у Србији је специфична и по томе што је иницијатор рехабилитације сам силеџија.

          Све то, наравно, оставља свој печат и на прозападне бираче у Србији и на њихове лидере, тј. способност за издају је достигнута, али је ентузијазма мало. То је исто као када се неки либерали боре да шериф буде биран на изборима. Али чак ни они неће показати ентузијазам у вези избора пандурског шефа („пандур“ или „полицаја“ је реч која се у Русији употребљава за припаднике „полиције“ које су Немци регрутовали на окупраним територијама за време II светског рата - прим.прев.). 

          Депресивно стање оног дела Србије који не може да заборави свој идентитет, оног који „Лазареву дилему“ разрешава на свој, традиционални начин, везано је и за системску чистку реалних политичких лидера. Једини политичар данас, који би био у стању да уједини Србе и кога се евроинтегристи и њихове газде боје, је Војислав Шешељ. Али, он се већ пуних девет година налази у Хашком трибуналу на основу потпуно бесмислених оптужби. Он у принципу није могао да издаје наредбе које би кршиле било каква права, законе и обичаје рата и мира, јер никада није заузимао такву државну функцију. Међутим, најважнији проблем ових Срба је Русија. Тачније, њено одсуство у свету и у српској политици.

          То одсуство Срби не разумеју увек адекватно, њихова представа о Русији и њеним могућностима и намерама понекад је дечје наивна, али они то одсуство практично физички осећају. Отуда и њихова хронична збуњеност у односу према Русији и њеним позицијама.

          У Србији је, нема сумње, присутан руски Гаспром којег су Срби склони да мешају са Русијом. Било би сурово да их због тога кривимо, с обзиром да су и неки Руси склони да их мешају. Али без обзира на то, разлика је несумњива. Није сензација да су руске корпорације, чак и државне, у многим земљама, где имају своје интересе, по правилу, склоне да подржавају „прагматичаре“, а који су у суштини, прозападни колаборационисти.

          Анализа разлога зашто је то тако не улази у контекст овог коментара. Напоменимо само да је уништење Југославије, која је остала сама да се бори са 19 најразвијенијих земаља света, био шок који је отрезнио наше друштво од посткомунистичке еуфорије. На живом телу Србије показали су нам наше место у свету, као и шта ће бити са нама, када и уколико добију такву прилику.

          Напомињем, да је наш највећи допринос тада био познати „приштински маневар“. Након што смо спасили снаге НАТО од за њих катастрофалне копнене операције, тако што смо натерали Милошевића да потпише капитулацију под натовским условима, тадашња јељцинска Русија је одлучила да се заузме за права Срба.

          Сјајна операција руских десантника, који су успели да тајно напусте базу у Босни и заузму приштински аеродром Слатину уочи десанта НАТО трупа, требало је Русији да обезбеди учешће у одбрани права Срба као и послератном устројству Косова. Следећи логичан корак требало је да буде (на основу неких непотврђених извора) десант руског војног контингента на аеродром Слатина у Приштини. Међутим, Румунија и Мађарска нису дозволиле прелет нашим авионима преко њихове територије. И хвала Богу. Када су се руски миротворци, који су били у саставу снага КФОР-а, нашли у веома глупој ситуацији и напуштали Косово, то уопште није био наш тријумф. Слаб играч увек мора добро да процени своје снаге, јер - ко високо лети, ниско пада!

          Судбина Србије, па и само њено постојање, историјски су везани за Русију и само она, у мери свог присуства, може да их гарантује. Постоје земље, културе и цивилизације, чији опстанак зависи не само од њихове воље, већ и од постојања у свету силе, на коју би се та воља могла ослонити. Слаба Русија представља опасност за оне којима жели да помогне, као и за саму себе, уколико се одлучи за такву помоћ са неадекватним снагама. Ради се о томе да је српски проблем (и не само српски) у суштини и пре свега - наш проблем. Проблем да Русија схвати своју историјску мисију и буде способна да је испуни. 

          Блаженопочивши Патријарх Српски Павле након натовског бомбардовања говорио је о згаженој Србији, о трагедији српских светиња на Косову и Метохији, о томе да само Русија може да помогне, а Русија не може да помогне... На питање - шта да се ради, одговорио је: „Да се молимо...“.

          За молитву, Срби засад имају довољно снаге. Ипак, поражавајуће је са каквом садистичком педантношћу западни ослободиоци уништавају Србију: стиче се утисак да се они смртно боје Срба. По свој прилици, они су у праву.

http://fakti.org/rossiya/medija-menju/zapad-se-smrtno-boji-srba


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Јун 15, 2012, 16:42:57

Самит завршен без декларације: Албанија се бунила због Косова

Председник Србије Томислав Николић рекао је на завршној конференцији за новинаре да декларација није могла бити усвојена без консензуса и да је Албанија инсистирала на нечему што остале делегације нису тражиле.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-06-15/245557_15643189b_f.jpg?ver=1339763241)
Николић рекао да жали што се самит завршио овако

"Радило се о томе да се отвори ново поглавље у овој организацији - да се представницима администрације у Приштини омогући учешће на начин који Србији није прихватљив", рекао је Николић.

Представник Албаније претходно је у говору рекао да је његова делегација тражила да се у потпуности поштују споразуми Београда и Приштине о представљању Косова на регионалним скуповима. Николић је на конференцији за новинаре изразио наду да следећи самит СЕЕЦП неће бити у сенци оваквог проблема.  (Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/232529/Samit-zavrsen-bez-deklaracije-Albanija-se-bunila-zbog-Kosova)


Цитат
"Ја лично учинићу све да не будем проблем који би био истицан као разлог за немогућност сарадње. Мислим да сам својим делима већ доказао да сам потпуно посвећен идеји сарадње, безбедности, мира, не само у региону, али у региону првенствено", рекао је Николић и додао да "постоје различита извлачења из контекста,
инсинуације, лоша тумачења и лоше намере".

"Постоји љутња код неких људи, али све то прође. Народи морају да сарађују, државе
морају да сарађују", рекао је Николић.

Председник Србије је изразио очекивање да ће ускоро разговарати и с председником Хрватске Ивом Јоспиовићјем и председавајућим председништва БиХ Бакиром Изетбеговићем, који нису досли на самит у еограду, као што данас разговара с осталим председницима земља региона.

"Уопште, ја не представљам проблем за те разговоре. Оног часа када одлуче да разговарамо о будућности наших држава и наших народа, ја ћу свако бити на располагању", рекао је Николић на завршној конференцији за новинаре на самиту.

На питање како коментарише то што је Хрватска послала делегацију на нижем нивоу, Николић је рекао да је "свако био заступљен онако како је сматрао да треба да буде заступљен".

"Ја очекујем да после пролазног несналажења у неким државама региона, отпочне наша потпуна, заиста потпуна сарадња", рекао је председник Србије.

На данашњем самиту учествовали су председници Црне Горе Филип Вујановић, Македоније Ђорђе Иванов, Бугарске Росен Плевнелијев и Молдавије Николае Тимофти, и члан председништва БиХ Небојша Радмановић.

Из Турске је дошао заменик премијера Али Бабаџан, Румунију је представљао шеф дипломатије Андреи Марга, док су Хрватску и Албанију представљали заменици министара спољних послова, а Словенију државни секретар у Министарству спољних послова.
(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/232531/Ucinicu-sve-za-region)





Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Јун 15, 2012, 16:46:31
Цитат
Представник Албаније претходно је у говору рекао да је његова делегација  тражила да се у потпуности поштују споразуми Београда и Приштине о представљању Косова на регионалним скуповима

Вероватно постоји неки "споразум" за који српска јавност не зна, а да ли и садашњи председник Србије зна или не за тај "споразум", време је да нам каже?

(Можда су саветници Томини требали да му кажу да се реченица никада не почиње са "Ја, па ЈА,...ја,...ја..... ;D)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Јун 21, 2012, 17:59:07
Медведев: Србија може да рачуна на подршку Русије


Премијер Русије Дмитриј Медведев поручио је данас, у разговору са председником Србије Томиславом Николићем у Рио де Жанеиру, да Србија може да рачуна на подршку Русије у области инфраструктуре и капиталних инвестиција.


(http://www.vesti-online.com/data/images/2011-09-22/180506_dmitrij-medvedev_f.jpg?ver=1340296864)
Руси уз Србе: Дмитриј Медведев
 

Медведев је нагласио и да Русија подржава Србију у њеној борби за заштиту територијалног интегритета и људских права Срба на Косову, речено је агенцији Бета у Председништву Србије.


Николић је захвалио Русији на подршци и истакао неопходност интензивирања сарадње две земље. Медведев и Николић састали су се у Рио де Жанеиру где учествују на конференцији УН о одрживом развоју.

Конференција УН о одрживом развоју на којој учествује делегација Србије, предвођена председником Томиславом Николићем, траје до 24. јуна. (Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/233972/Medvedev-Srbija-moze-da-racuna-na-podrsku-Rusije)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Јул 06, 2012, 11:26:00
Русија се духовно враћа на Балкан

МЕЂУНАРОДНИ СКУП РУСИЈА И БАЛКАН - ПРОШЛОСТ И ПЕРСПЕКТИВЕ - ИЗЛАГАЊЕ ВЛАДИМИРА ДМИТРИЈЕВИЧА КУЗЊЕЧЕВСКОГ*

(http://img268.imageshack.us/img268/7811/kuznjecevski11a.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/268/kuznjecevski11a.jpg/)

   САВЕТ Европе и Европска Унија -  то је брод који је на пучини прошлости и непостојања. Не бих рекао чак ни само Европска Унија.

         Треба директно рећи да у бездан историје одлази савремени модел капиталистичког система на чијем челу су САД.

         Нису ово сви још схаватили, али о томе многи говоре. У јануару ове године, оснивач и руководилац Давоског форума, Клаус Шваб, отворио је га следећим речима: „Капитализам, у његовом садашњем виду и форми, већ не одговара савременом свету. Ми смо, рекао је Клаус Шваб, потценили сву дубину кризе 2008. године“.

         Рекао бих и више од овога: данашњи капиталистички свет се налази на прагу друге велике депресије. Не ради се о томе да су крахирали Леман енд брадерс и хипотека у Америци. Ствар је у томе што економску кризу покушавају да лече само економским средствима.

         Међутим, највећи истраживачи на Западу и у Русији сматрају да су узроци ове кризе у духовном компендијуму у духовном стању света, да је криза пре свега идеолошка. Ако погледате шта пише савремена штампа у западноевропским земљама и САД, видећете да и најдубље анализе обилују паролама да криза има неекономски карактер. Тачније: и економски, али пре свега идејни и идеолошки карактер.

         А ја бих рекао да савремена криза, која се и даље продубљује и добија на снази, није почела у Америци и не у области хипотекарних кредита.

         Почела је 24. марта 1999. године кад су НАТО снаге почеле да бомбардују Савезну Републику Југославију. Кад је - без одлуке Савета Безбедности УН - генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио команданту Европских снага НАТО - америчком генералу Веслију Кларку - да бомбардује главне југословенске градове, фактички бомбардовати Србију.

(http://img835.imageshack.us/img835/7076/img86390.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/835/img86390.jpg/)

     Тада је и почело ово што се данас зове - дубока финансијска-економска криза.

         Кризу преживљава читав систем. Треба рећи да на Западу почињу правилно да оцењују сву дубину ове кризе. Мислиоци, као што су амерички научник и истраживач Френсис Фукујама, па Збигњев Бжежински, а пре њих још и Семјуел Хантингтон, предвидели су управо ову форму кризе. Предвидели су управо кризу капитализма.

         Зато сматрам да наша данашња конференција разматра једно од најважнијих и најживотнијих питања. Не ради се само о могућим контактима између Србије и Русије, колико се ради о враћању Русије на Балкан.

         Пре мене је већ говорено о дубоком духовном сродству између народа Русије и Србије. Посебно је ову тему, и дубоко, обрадио епископ Иринеј Буловић.

         И ми у Руском институту за стратешка истраживања сматрамо да је криза свеобухватна, а да Запад не може да понуди алтернативу за излазак из кризе. Међутим, алтернатива постоји.

         Њена суштина је у томе што са сцене силази парадигма светског капиталичког система и што јој на смену долази сасвим друга цивилизација. Цивилизација која је још давно названа својим именом.

         Јер, још је 1922. године немачки геополитичар, социолог и историчар Освалд Шпенглер - после нашег великог мислиоца Николаја Данилевског - изнео идеју да нема линијског развоја цивилизације и да се свака цивилизација развија самостално и аутономно. Он је тада рекао да се на Истоку назире сасвим нова појава коју је назвао Руско-сибирском цивилизацијом. А после њега је - 1946. године - британски историчар Арнолд Тојнби ту појаву назвао Руско-православном цивилизацијом.

         Сматрам да су ти велики мислиоци били у праву. Ми у Руском институту за стратешка истраживања много и упорно радимо на тражењу решења овог проблема.

         Директор нашег Института, Леонид Решетњиков, 2010. године изнео је идеју коју активно разматрамо - а надам се да ће њено разматрање доспети и на међународну арену - да изворе данашње кризе треба тражити много година пре него што се појавила. Да их треба тражити у 1917. години - на изворима Руске револуције која је променила свет, а онда у децембру 1991. године, поново руска револуција, која је променила свет и покушала да га врати на претходни колосек.

      Ако свет жели да изађе из кризе, онда он мора да се врати духовно-моралној анализи разлога данашње кризе. Зато ми је било интересантно да слушам говоре претходних говорника о повратку Русије на Балкан, пошто је Балкан заиста, ако могу тако да се изразим, централно срце Европе.

         Руска делегација је била на свечаној вечери на којој је српски адвокат Горан Петронијевић говорио отприлике о истим проблемима о којима ми овде говоримо, рекао бих -  веома  плодотворно разговарамо. Он је истакао да нас обједињују исти духовни корени – православни корени. Другим речима, Петронијевић се дотакао проблема о којем данас све чешће и чешће почињу да говоре не само у Русији већ и у Немачкој, Француској. Можда само у Америци не говоре. А реч је о дубоким деструктивним процесима које можемо да окарактеришемо као дехристијанизацију Европе.

         Уколико човечанство, европска цивилизација, ову опасност  не оцени са свом потребном озбиљношћу, следе нам мрачна времена. У том смислу, сматрамо да алтернатива, идејна алтернатвива, тој деградацији европске цивилизације, а фактички светске, може бити само духовно-морална обнова цивилизованог човечанства.

         Савез између Русије и балканских земаља, а пре свега духовни савез Русије и Србије, може на овом плану да постане – ако не звезда водиља – онда свакако каналом.

         Желео бих да краја све до објасним и цитирам амбасадора Владимира Кршљанина. Он је 2005. године рекао следеће: „Нама Србима потребна је, не велика, већ јединствена Србија, на коју имамо право, јер смо као народ који је живео у једној држави, насилно подељени. Истовремено треба нам „груписање“ тесно историјски и географски повезаних православних словенских народа Србије, Бугарске и Македоније, какво би, сликовитог поређења ради, неко могао назвати „балканским Бенелуксом“. Формула која једина гарантује трајну стабилност региона, уз отворена врата за укључивање свих других“.

         Мислим да је ово веома тачно. Нико не треба да се осећа повређеним. Ми никоме не треба говоримо да имамо у рукама кључ. Али ми, у сваком случају, знамо правац изласка из кризе.

         Адвокат Петронијевић је, на поменутој вечери, рекао још и ово: ми схватамо да Русија `99. године није могла да помогне Србији.

     Морам да признам да ми је као Русу било пријатно да то чујем, али мислим да је он према нама био благ. Русија је могла и морала да помогне Србији. Морала је да спречи акт разбојништва НАТО земаља које су од 24. марта 1999. године бомбардовале Србију. Али, није спречила зато што су на челу Русије били људи који су гледали у уста Западу.

         На челу Русије тада је била влада чији је министар иностраних послова био Андреј Козирјев који са поносом потом пред камерама изговорио да се поноси што је проамерички министар иностраних послова. Сада су та времена прошла.

         Сада се отвара сасвим нова епоха. Не само у односима Русије и Србије.

         Русија се враћа на Балкан, али се враћа духовно. У историји је био такав покушај.

         Бивши министар иностраних послова Владисав Јовановић, поменуо је Балканску федерацију. Истина је: у периоду од `41. до `46. године, Георги Димитров и Јосип Броз Тито покушали су да формирају Балканску федерацију, пре свега од Југославије и Бугарске.

         Владисав Јовановић је ракао да је то био покушај без дозволе савезника. Међутим, није ствар у савезницима. Стаљин је проценио да би се на Балкану на тај начин могао појавити исувише моћан политички субјект који би сметао утицају Совјетског Савеза. Историја је показала да Стаљин није тада био у праву.

         Сада се отварају могућности за духовно уједињавање словенских народа и Русије. Макар у амбијенту, о ком се говори у цитираном тексту Валдимира Кршљанина. Постанемо ли свесни ове могућности – бићемо на правом путу, не наносећи штету ни једној земљи, ни Истоку ни Западу.

         То је пут духовно-моралне препорода којим је једино могуће и потребно да идемо.   

* Водећи научни сарадник Руског института за стартешка истраживања (РИСИ)


http://fakti.org/srpski-duh/nova-vizantija/rusija-se-duhovno-vraca-na-balkan


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Август 01, 2012, 13:16:34
"УН да се укључе у преговоре са Косовом"


Русија сматра да преговорима Београда и Приштине о решавању косовског проблема треба да присуствују и Уједињене нације, изјавио је данас руски амбасадор Александар Конузин.



(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-10-04/98626_slika305495_f.jpg?ver=1343818187)
У решавању косовског проблема да присуствују и УН: Александар Конузин


Он је новинарима у Београду рекао да Русија подржава Србију јер се Србија у решењу косовског проблема придржава међународног права.

Упитан да ли је Русија спремна да се директно укључи у преговоре Конузин је казао да то зависи од договора страна у спору.

"Сматрам да УН треба да буду присутне током регулисања косовског проблема", рекао је Конузин и указао да то што УН до сада нису присуствовале преговорима Београда и Приштине у Бриселу резултат "једностране одлуке".

"Сматрамо да се Србија строго придржава међународног права", рекао је Конузин новинарима након полагања венаца на споменик српским и руским војницима погинулим у Првом светком рату. (Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/243610/UN-da-se-ukljuce-u-pregovore-sa-Kosovom)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Август 08, 2012, 06:16:28
УН критикује косовску полицију

Шеф УН Бан Кимун оштро критиковао косовску полицију због серије пропуста у протекла три месеца. Стање на Косову мирно, на северу напето. И даље забрињавајуће мали број повратника. Истрага ЕУ о трговини органима се захуктава.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/08/07/10273996/Ban-Kimun.jpg)

Генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун озбиљно је забринут због реакција косовске полиције током серије инцидената који су пратили прославу Видовдана, наводећи да изостанак акције "озбиљно доводи у питање способност полиције да се избори са кризним ситуацијама и стекне поверење јавности".

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/08/07/10274106/IzvestajUN.JPG)
Из извештаја Бан Кимуна

Бан Кимун је, истовремено, упутио и озбиљне критике међународној заједници, наводећи да изостанак широког консензуса у великој мери отежава постизање "неопходних компромиса" у процесу решавања проблема између Београда и Приштине.

Овај извештај, у који је Интернет портал Радио-телевизије Србије има увид, подељен је амбасадорима држава-чланица Савета безбедности свега две недеље после посете Бан Кимуна Балкану, током које је боравио у Београду и Приштини.

Савет безбедности ће извештај шефа УН размотрити на седници заказаној за 21. август. Очекује се да на тој седници Русија још једном затражи објашњења око увежбавања либијских и сиријских устаника на Косову.

Еулекс је, истовремено, навео да се захуктава истрага о наводима из извештаја Дика Мартија, наводећи да у интензивирани контакти са особама које имају информације релевантне за ток истраге.

Шеф истражног тима, клинт Вилијамсон је ступио у контакт са неколико држава, како би обезбедло спровођење програма заштите сведока.

Бан Кимун је, пак, иош једном упозорио је на озбиљне проблеме са којима се суочавају мањинске заједнице на Косову, као и на мали број прогнаних Срба који се у протекла три месеца вратио на Косово.

Наводећи податке УНХЦР-а, Бан је навео да се у протекла три месеца на Ксоово вратила 131 особа, односно 45 Срба, пет Рома, 36 Ашкалија и Египћана, 27 Горанаца, 12 Бошњака и пет Албанаца, што је упола мање него у истом периоду прошле године.

Као разлоге таквом развоју ситуације, шеф УН је навео убиство двоје Срба у Талиновцу, нападе на српске куће и возила, као и претње фантомске Албанске националне армије српским повратницима у осам села у околини Клине, после којих су запаљене две српске куће.

Према евиденцији УНМИК-а, у 19 инцидената проваљено је у 23 српске куће, а настављано је и каменовање возила са српским регистарским таблицама.

(РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1152990/%D0%A3%D0%9D+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83%D1%98%D0%B5+%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D1%83+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Август 09, 2012, 07:13:40
Мора ли Србија да пусти Косово у УН?


Основни захтев Брисела упућен новим властима у Београду како би се добио датум преговора за чланство у ЕУ јесте нормализација односа са Приштином.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-04-18/232778_6_f.jpg?ver=1344490132)
Примена договореног: Косовска Митровица

 
Брисел за сада није потпуно прецизирао све ставке, али постоји неколико услова међу којима су и решење питања севера Косова, односно функционисања тамошњих институција и захтев да Београд не опструише чланство КиМ у међународним институцијама, пише "Блиц".


Тренутни генерални захтев - нормализација односа - не подразумева и фактичко признавање статуса Косова. Нормализација односа, на чему се инсистира, практично значи да се између Београда и Приштине постигну споразуми и уреде односи тако да шта год да се догоди на терену, не прави опструкција.

Властима у Београду и Влади и Председништву већ сада је познато да агенда Брисела садржи примену свега што је договорено током досадашњих разговора, постизање решења за телекомуникације, успостављање политичког дијалога, договор о начину рада институција на северу и да Београд не опструише чланство Косова у међународним организацијама.

- Али, још увек није познато који ниво договора ће бити пресудан за добијање датума преговора. То ће, свакако, Брисел јасно ставити на знање властима у Београду. Примера ради, да ли ће већ за датум преговора захтев бити и да не буде препрека за Косово на путу да постане члан УН или не - каже саговорник „Блица“ из дипломатских кругова.

Када је реч о институцијама на северу, извесно је да ће из Брисела тражити да оне на терену не могу деловати потпуно самостално. Став је да нема поделе Косова и да нема припајања севера централној Србији. Оно о чему ће нове власти морати да преговарају јесте на који ће начин српске институције на северу Косова функционисати у оквиру система Приштине.

Засад није познат модел који ће Брисел ставити на сто. Незванично се наводи да би на северу требало да се оформи асоцијација општина која ће имати посебне везе са Београдом, али преко Приштине - опција налик Ахтисаријевом плану. Решење питања севера подразумева и да на том простору не делују припадници МУП Србије.

Ниво политичког дијалога, односно да ли ће бити на председничком или премијерском нивоу, тек треба да се прецизира. Влада Србије од формирања још није расправљала о евентуалној платформи за преговоре.

Шеф Унмика Фарид Зариф саслушао је у разговору са председником Србије Томиславом Николићем његову иницијативу да се УН активно укључе у даљи ток преговора Београда и Приштине и истакао потребу да се дијалог подигне на виши ниво.

"Руководство ће током августа расправљати о платформи за разговоре са Приштином," а председник Скупштине Небојша Стефановић најавио је да ће парламент "врло брзо утврдити платформу за наставак преговора о Косову“.

Намера Брисела је да преговори отпочну у септембру, а жеља садашње владе да до краја године добије датум преговора.

Цитат
Бан Ки Мун: Неопходан компромис

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-07-24/254257_taci-i-ki-munvecernje-novosti_kf.jpg?ver=1344490203)

Генерални секретар УН Бан Ки Мун оштро је критиковао косовску полицију због серије пропуста у протекла три месеца, наводи се у извештају генералног секретара УН који је подељен амбасадорима држава чланица Савета безбедности после Банове посете региону.


Генерални секретар УН упутио је озбиљне критике и међународној заједници, наводећи да изостанак широког консензуса у великој мери отежава постизање неопходних компромиса у процесу решавања проблема између Београда и Приштине.

Савет безбедности УН ће извештај Бан Ки Муна размотрити на седници заказаној за 21. август и очекује се да на тој седници Русија поново затражи објашњења о увежбавању либијских и сиријских устаника на Косову, јавила је Радио-телевизија Србије.

Бан Ки Мун је упозорио на озбиљне проблеме с којима се суочавају мањинске заједнице на Косову, као и на мали број прогнаних Срба који су се у протекла три месеца вратили на Косово. Бан Ки Мун је као главне разлоге за мали број повратника навео убиство двоје Срба у Талиновцу, нападе на српске куће и возила, као и претње фантомске Албанске националне армије српским повратницима.

(Блиц, Бета, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/245512/Mora-li-Srbija-da-pusti-Kosovo-u-UN)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Август 11, 2012, 11:40:18
Пет руских авиона МиГ-35 стиже у Батајницу

(http://img43.imageshack.us/img43/5095/mig35.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/43/mig35.jpg/)
                                          Миг 35 (Фото: Правда)


Москва – Руски министар одбране Анатолиј Серђуков честитао је путем телефона Александру Вучићу именовање на положај министра одбране Србије, саопштило је руско министарство одбране, а јавио Итар-Тасс.

Министри су у телефонском разговору разговарали о билатералној сарадњи у области одбране и војне технике и плановима за будућност, а Серђуков је свом новом колеги пожелео успех у раду за добробит српских оружаних снага.

Вучић је похвалио учешће српске војне делегације на прослави 100. годишњице руског ратног ваздухопловства, а руска војна делегација ће, заузврат, прославити 100. годишњицу српског ратног ваздухопловства на аеромитнигу у Батајници 2. септембра.

Руска авијациона група за акробатске маневре „Стрижи“, коју чине пет борбених авиона МиГ-35, посетиће Србију, наводи руска агенција.

Најновији Миг-35 фајтер који је опремљен најсавременијом електроником нове генерације и моћним радарима са оптоелектроником за лоцирање циљева на земљи, авион такође носи моћне и комплексне одбрамбене системе.

Русија је спремно изашла на светско тржиште авиона, а посебно на Индијско где је Делхи одвојио до 35 милијарди долара за петогодишњи програм комплетне обнове и реконструкције оружаних снага Индије. Трећина ове суме предвиђена је за ратну авијацију, а то је око 10,4 милијарди долара предвиђених за куповину супер млазних борбених авиона.

Миг-35 ће бити јак конкурент западним авионима. Експерти кажу да јо то само модификација Миг-а 29, а Индија тражи авион пете генерације. Међутим, његова ниска цена и техничке карактеристике су јака предност над западним ривалима.

Руси тврде да је због политичке ситуације за Индију боље да купе овај авион. Политички аспект и политичка оријентација лидера ће уствари да одлуче на тендеру. Овај тендер ће јасно је, бити тест за будућу политичку оријентацију Индије, тврде аналитичари.

 vaseljenska (http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/pet-ruskih-aviona-mig-35-stize-u-batajnicu/#comment-60937)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Август 11, 2012, 11:53:06
Хоће ли ти МИГ-ови да сврате мало до Барајева (http://forum.svisrbisveta.org/index.php?topic=2048.msg17215#msg17215)   ;)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Август 20, 2012, 21:49:38
Вучић са Рогозином, обилази руске војне фабрике


МИНИСТАР ОДБРАНЕ СРБИЈЕ У СЛУЖБЕНОЈ ПОСЕТИ РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ
(http://img839.imageshack.us/img839/3885/029620.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/839/029620.jpg/)

     ПРВИ потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић боравиће у Руској Федерацији од 21. до 23. августа 2012. године.

        Том приликом потпредседник Вучић састаће се са Димитријем Рогозином, замеником председника владе Руске Федерације задуженим за одбрамбену индустрију.

        Тема разговора два потпредседника биће унапређење сарадње двеју земаља у области одбране, као и другим областима од заједничког интереса.

        Током посете министар Вучић обићи ће објекте наменске индустрије и упознати се са развојем Руске Федерације у овој области.

Fakti (http://fakti.org/serbian-point/vucic-sa-rogozinom-obilazi-ruske-vojne-fabrike)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Август 21, 2012, 04:52:33
Вучић са Рогозином, обилази руске војне фабрике


МИНИСТАР ОДБРАНЕ СРБИЈЕ У СЛУЖБЕНОЈ ПОСЕТИ РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ
(http://img839.imageshack.us/img839/3885/029620.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/839/029620.jpg/)

     ПРВИ потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић боравиће у Руској Федерацији од 21. до 23. августа 2012. године.

        Том приликом потпредседник Вучић састаће се са Димитријем Рогозином, замеником председника владе Руске Федерације задуженим за одбрамбену индустрију.

        Тема разговора два потпредседника биће унапређење сарадње двеју земаља у области одбране, као и другим областима од заједничког интереса.

        Током посете министар Вучић обићи ће објекте наменске индустрије и упознати се са развојем Руске Федерације у овој области.

Fakti (http://fakti.org/serbian-point/vucic-sa-rogozinom-obilazi-ruske-vojne-fabrike)


Надам се да га амери нису врбовали да за њих шпијунира ;D
Некако се он много променио, од неких ранијих времена...




Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Август 21, 2012, 22:53:36
Вучић у Русији због ловаца МИГ-29 и нових ракетних система

(http://img18.imageshack.us/img18/3377/mig29500x317.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/18/mig29500x317.jpg/)


Први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић борави у дводневној посети Русији где ће се састати са Димитријем Рогозином, замеником председника Владе Руске Федерације задуженим за одбрамбену индустрију.

Први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић у посети је Русији где ће разговарати са замеником председника руске владе задуженим за одбрамбену индустрију Димитријем Рогозином.

Сусрет Вучића и Рогозина планиран је за сутра, а како је раније најављено, биће речи о унапређењу сарадње две земље у области одбране, као и о другим питањима од заједничког интереса.

Током посете Вучић ће обићи објекте наменске индустрије и упознати се са развојем Руске Федерације у тој области.

Коментатор листа Политика Мирослав Лазански каже да би предмет војнотехничке сарадње Београда и Москве пре свега могао да буде куповина једне ексадриле најновијих руских ловаца миг-29, помоћу којих би, како каже, Србија имала потпуну контролу ваздушног простора.

Према његовим речима могућа је и набавка нових хеликоптера типа ми-17, нових ракетних система да би се систем ПВО модернизовао и нових радара.

„Такође је могућа и заједничка кооперативна делатност и наступи на тржиштима трећих земаља где Србија баштини улогу некадашње војне индустрије бивше Југославије“, истиче је Лазански.

Vestinet (http://www.vestinet.rs/u-fokusu/vucic-u-rusiji-zbog-lovaca-mig-29-i-novih-raketnih-sistema)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Август 22, 2012, 05:17:53
УН уживо: Косово између Истока и Запада

Завршена седница Савета безбедности УН о Косову. Србију представљао премијер Ивица Дачић. Косовске ставове заступао Хашим Тачи.


18.30 - Завршена седница Савета безбедности УН.

17.47 - Америчка амбасадорка Сјузан Рајс рекла да за "паралелне инситуције" нема места на северу Косова. САД подржава дијалог са циљем да се нормализују односи две државе.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/08/21/10363938/SjuzanRajs.jpg)
Америчка амбасадорка Сјузан Рајс

17.47 - Решење косовске кризе мора бити резултат преговора... уз поштовање територијалног интегритета и суверенитета Србије, рекао заменик кинеског амбасадора при УН Ванг Мин.  

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/08/21/10363910/VangMin.jpg)
Заменик кинеског амбасадора при УН, Ванг Мин

17.36 - Русија оштро критиковала серију инцидената усмерених против косовских Срба. Заменик амбасадора Русије, Александар Панкин затражио да се убрза истрага о наводима из извештаја Дика Мартија и да се цео процес стави под надлежност УН.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/08/21/10363796/AleksandarPAnkin.jpg)
Заменик руског амбасадора при УН, Александар Панкин

17.14 - Крај надгледане независности је признање напретку постигнутом на Косову... Добросуседски односи су срж напретка ка ЕУ, рекао заменик британског амбададора при УН Филип Парам.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/08/21/10363686/FilipPAram.jpg)

16.58 - Тачи: Приштина је данас безбеднија од већине престоница у региону... Косовски Срби су све задовољнији безбедносним окружењем и питање њихове безбедности више не представља кључни проблем.  

16.51 - Тачи: Косово има најстабилније институције у региону и задржало је фискалну стабилност упркос проблемима у ЕУ.

16.45 - Статус Косова је решен... Косово је изградило демократске и мултиетничке институције, рекао је Хашим Тачи.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/08/21/10363378/Hasim-Taci-210812.jpg)

16.35
- Србија сматра да су инциденти против Срба наведени у извештају шефа УН део оркестриране кампање усмерене ка чишћењу Срба са Косoва и уништавању српске културне баштине.

16.28
- Србија спремна за дијалог на највишем нивоу, рекао Дачић. Моја влада је спремна да се ангажује на свим нивоима како би се постигло обострано прихватљиво, свеобухватно решење коначног статуса Косова.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/08/21/10363152/Ivica-Dacic-210812.jpg)

16.22 - Премијер Србије Ивица Дачић: Мир, безбедност и стабилност најважнији приоритети нове Владе Србије. Србија никада, експлицитно ни имплицитно, неће признати независност Косова.

16.21
- Шеф УНМИК-а апеловао на чланице Савета безбедности да позитивно искористе свој утицај како би процес преговора напредовао. Статус кво није никоме у интересу, рекао је шеф УНМИК-а.

16.11 - Шеф УНМИК-а Фарид Зариф упозорио на потребу да се дијалог Београда и Приштине настави што пре, као и да се постигнути споразуми примене.

16.09 - Почела седница Савета безбедности УН о Косову.

Савет безбедности Уједињених нација разматрао извештај генералног секретара УН Бан Кимуна о Косову и Метохији. Премијер Ивица Дачић први пут представљао Србију пред најмоћнијих телом светске организације. Седници, такође први пут,  присуствовао и српски шеф дипломатије Иван Мркић. Ставове Косова заступао је премијер Хашим Тачи.

(РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1160202/%D0%A3%D0%9D+%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%3A+%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE+%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83+%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0+%D0%B8+%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Август 22, 2012, 05:19:56
Као што написах на другој теми,

Цитат
Миц по миц и више ништа неће да буде "гадљиво" овој власти да на свим скуповима српски представници седе заједно са шиптарским представницима који су отели део српске земље, НАТОПЉЕНЕ СРПСКОМ КРВЉУ  и прогласили је својом државом.

Ево га, сада и Дачић (актуелни председник владе Републике Србије) седи на истом скупу заједно са Тачијем. Бедно! Зашо је прихватио да шиптар Тачи говори у седишту УН, јер зна се да на тим седницама Савета безбедности УН могу да говоре само чланице УН. Зна се ко је могао у име шиптара да говори и то је одређено Резолуцијом 1244. Овако, прихватањем да Тачи заступа шиптарске ставове, Србија је индиректно признала легалитет шиптарских институција..


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Август 22, 2012, 13:18:33
„Русија ће додатно финансијски да помогне Србију“

(http://img94.imageshack.us/img94/3430/aleksandarkonuzin1.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/94/aleksandarkonuzin1.jpg/)
                Александар Конузин

Србија може да рачуна на додатну финансијску помоћ од Русије, поред кредита од 800 милиона долара намењених српској железници, изјавио је данас амбасадор Русије у Београду Александар Конузин.

„О томе се воде разговори, наравно прво треба да чујемо потребе Србије, а онда треба заједнички да дефинишемо могућности за решавање тих проблема“, рекао је Конузин на састанку поводом реализације руског кредита за железницу.

Амбасадор Конузин је изразио очекивање да ће врло брзо бити конкретних резултата.

На састанку министра саобраћаја Милутина Мркоњића и представника српских и руских железница је најављено да ће први радови на изградњи другог колосека пруге Београд – Панчево, који ће се финансирати руским кредитом, почети на јесен.

Извођачки уговори за реализацију железничких пројеката биће потписани до краја године.

За радове на прузи Београд – Панчево недостаје око 550.000 евра за решавање експропријације и чека се да ревизиона комисија Министарства за грађевину и урбанизам потврдио пројекат, рекли су представници Железница Србије.

Мркоњић је прихватио предлог Конузина да српски и руски железничари статешки наступе у региону и најавио да ће за то бити издвојена одређена средства из буџета његовог министарства.

Српски министар је казао да средства из руског кредита од 800 милиона долара за железницу неће бити преусмерена на друге потребе већ ће бити искључиво наменска.

Vaseljenska (http://www.vaseljenska.com/vesti/rusija-ce-dodatno-finansijski-da-pomogne-srbiju/#comment-64809)




Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Август 22, 2012, 13:20:29
Трошење овог зајма треба Конузин да контролише.
Ипак се он доказао као поштен и Србин патриота.


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Август 23, 2012, 00:17:00
Вучић са Рогозином, обилази руске војне фабрике


МИНИСТАР ОДБРАНЕ СРБИЈЕ У СЛУЖБЕНОЈ ПОСЕТИ РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ
(http://img839.imageshack.us/img839/3885/029620.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/839/029620.jpg/)

     ПРВИ потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић боравиће у Руској Федерацији од 21. до 23. августа 2012. године.

        Том приликом потпредседник Вучић састаће се са Димитријем Рогозином, замеником председника владе Руске Федерације задуженим за одбрамбену индустрију.

        Тема разговора два потпредседника биће унапређење сарадње двеју земаља у области одбране, као и другим областима од заједничког интереса.

        Током посете министар Вучић обићи ће објекте наменске индустрије и упознати се са развојем Руске Федерације у овој области.

Fakti (http://fakti.org/serbian-point/vucic-sa-rogozinom-obilazi-ruske-vojne-fabrike)


Србија и Русија сарађиваће у војној индустрији

У понедељак почиње рад на плановима о сарадњи Србије и Русије у области наменске индустрије, најавио је први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић.

"Договорена је сарадња на неколико нивоа. За нас је најважнија наша наменска инсдустрија и шта је оно што ми можемо да понудимо руским партнерима, шта је то што можемо заједнички да произведемо и како можемо да изађемо заједно на трећа тржишта", казао је Вучић после сусрета са замеником премијера Русије задуженим за одбрамбену индустрију Дмитријем Рогозином.

Вучић је за Б92 навео да се управо о та три важна сегмента највише разговарало, као и да је договорено да се од понедељка крене у припрему планова, а затим убрзо и у њихову реализацију. Према његовим речима, договорено је да се сарадња  министарстава одбране Србије и Русије подигне на виши ниво.

"Пошто Србија неће ићи ни у један војни блок и о томе имамо скупштинску декларацију, разговарали смо о свим видовима сарадње у доменима министарства одбране, јер је та сарадња у претходном периоду била на врло ниском нивоу. Очекујемо да у наредном периоду та сарадња буде на много вишем нивоу", казао је Вучић и додао да је на састанку у Москви било речи и о другим политичким питањима, јер је Рогозин један од неколико најутицајнијих људи у Русији.

"Мислим да смо договорили и неке значајне ствари везане и за друге области, а посебно за наше привредне аспекте", навео је Вучић, који ће завршног дана боравка у Русији, посетити нека постројења руске наменске индустрије и обавестити се о развоју те делатности у Русији. Он би требало након тога да да и изјаву српским новинарима о резултатима посете.

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/248858/Srbija-i-Rusija-saradivace-u-vojnoj-industriji)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Август 23, 2012, 00:17:32
Ово би било одлично, ако се оствари!


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Август 28, 2012, 19:23:10
Да ли ће војна сарадња Србије и Русије да се претвори у стратешко партнерство?

                              (http://img843.imageshack.us/img843/6381/strateskopartnerstvo300.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/843/strateskopartnerstvo300.jpg/)


У току прошле недеље, Русију је у периоду од 21. до 23. августа посетио Александар Вучић, српски потпредседник Владе и министар одбране . Циљ његовог боравка у Русији су били преговори са руским потпредседником владе Дмитријем Рогозином, задуженим за војно-индустријски комплекс (ВИК) Русије, о свестраној сарадњи Србије и Русије у сфери одбрамбене индустрије. Као резултат – постигнути су договори о узајамном деловању Русије и Србије на више нивоа: у сарадњи на развоју српске војне индустрије, у модернизацији Армије Србије, у заједничкој српско-руској производњи наоружања и заједничком изласку на тржиште продаје војних производа. Осим тога, Александар Вучић је подвукао да су на сусрету у Москви дискутована и политичка питања.

Преговори су били врло динамични, обе стране су, како би се избегли „дуги уводи“ направиле акценат на што бржој реализацији постигнутих споразума: „Република Србија и Руска Федерација су дужне да од идуће недеље праве конкретне кораке ради учвршћивања сарадње у области одбрамбене индустрије“, док ће српски стручњаци почети са разрадом програма и заједничких модела сарадње Србије и Русије у војној индустрији“, – изјавио је А. Вучић. Српски потпредседник је подвукао да је српска делегација наишла на пуно разумевање руске стране. То дозвољава, по његовом мишљењу, да се сви видови руско-српске сарадње у области компетенције министарства одбране подигну на виши ниво, за разлику од претходног периода, када је та сарадња била на врло ниском нивоу .

Што се тиче рокова планирано је да до краја године у Србији буде отворена фабрика за производњу сложених бојевих система, а Русија ће, са своје стране, помоћи пласман производа српске одбрамбене индустрије.

Највероватније је да ће тржиште за продају српског наоружања бити земље Азијске регије, које су за Русију традиционалан купац, док су Србији оне недоступне (Индија, Кина, Вијетнам, као и Венецуела и Алжир). Руска компанија „Рособоронекспорт“ која је у саставу државне корпорације „Ростехнологија“ (једини државни посредник за извоз и увоз читавог спектра крајњих производа, технологија и услуга војне и двојне намене) и која обухвата преко 70 земаља и спада међу највеће операторе на светском тржишту наоружања и војне технике. Русија је, после САД, на другом месту по извозу наоружања (у 2011. години добит од продаје наоружања је износио 12 милијарди долара, а у 2012. години се очекује повећање на 13,5 милијарди). Тако да ће заједнички рад са Русијом на сувоземном наоружању, пре свега, на оклопној техници, за Србију имати огромне перспективе. Представници „Рособоронекспорта“ су констатовали да су руски стручњаци разрадили неколико варијанти модернизације оклопне технике, на више нивоа, која ће моћи да задовољи сваки захтев потенцијалног купца.

За најскорије време је предвиђено да се обави следеће: модернизација комплекса ПВО „Куб“ совјетске производње, који спада у наоружање Армије Србије, док је још пре пар месеци његова модернизација изгледала само маштање о далекој будућности. 2.09. 2012. на аеромитингу који ће бити посвећен стогодишњици српске авијације (на аеродрому у Батајници код Београда) ће први пут после вишегодишњег прекида учествовати и руска група „Стрижи“ на авионима МиГ-29. Игор Амосов, главни представник РСК МиГ за Европу је изјавио да ће компанија која производи авионе такође у Батајницу довести свој МиГ-29, највероватније његову модификацију М2, која се сматра за фаворита на конкурсу за нови авион – ловца-бомбардера српских ВВС.

Најважније се чини то, што је А. Вучић направио паралелу између нове српско-руске фабарике и бившег војно-производног комплекса СФРЈ „Ђуро Ђаковић“ из Славонског брода, Хрватска. „Ђуро Ђаковић“ представља лидера по производњи тенкова (совјетског Т-72 и његове модернизоване верзије М-84), а у бившој југословенској војној индустрији је важио за узор. До распада Југославије био је један од највећих извозника оружја, на свом врхунцу је годишње извозио наоружање и војну опрему у вредности од 4,5 милијарде долара. Међутим, после распада земље фабрика „Ђ. Ђаковић“ је остала у Хрватској, а војна агресија НАТО-а на СРЈ 1999. године је нанела непоправиву штету српској војној индустрији. У периоду који је уследио после агресије НАТО-а српска војна индустрија је успела да обнови само незнатан део. Сада Србија располаже армијом чији је састав кардинално смањен. Ако је Југословенска народна армија 1990. године бројала 220 хиљада људи, сада Армија Србије (која је формирана 2006. године после изласка Црне Горе из савезне државе) има бројни састав од око 30 хиљада. Српска војна индустрија сада броји шест предузећа у којима преовладава државни капитал: „Застава – Оружје“, „Крушик“, „Слобода“. „Милан Благојевић“, „Први партизан“ и „Прва искра“, и они углавном производе барут, муницију и лако стрељачко оружје. Међутим, њима је потребна озбиљна модернизација, јер је „просечна старост“ опреме у њима око 40 година. За њихову модернизацију је потребно бар 100 милиона евра, ако није и више од тога. Србија покушава да се врати на светско тржиште војне индустрије. У 2009. и 2010. години војна индустрија земље је извезла производа у вредности 250 милиона евра. Углавном су то авиони за обуку „Ласта“ , системи за управљање ватром и противтенковски ракетни системи.

Руско-српски уговори из области војне индустрије који су постигнути крајем августа су пре свега важни не само са позиција развоја српске војне индустрије и приближавања Русије на српском тржишту наоружања, већ се ту јасно осећа стратешки смисао.

Политичка елита Србије која је на власт дошла на таласу „наранџасте револуције“ која је свргнула С. Милошевића, тзв. „ДОС“, је Русију држала у запећку своје спољне политике. „Руски фактор“ је помињан искључиво реторички, декларативно, да би се задовољило оно, што тражи друштво које у највећем делу осећа пријатељске симпатије према Русији. То није балансирање између великих држава, јер се према руској страни често саботирало достигнуће и реализација споразума по низу привредних питања, пре свега у вези са Јужним током, док се „заједнички посао“ са Западом из све снаге убрзавао. Спољнополитичка усмереност председника Бориса Тадића је била у максималном задовољавању услова Вашингтона и Брисела, и то никако није био прагматизам, како је то српска власт хтела да прикаже, јер су неприхватљиви политички услови наносили штету српским национално-државним интересима. Повлачење српских власти у односима са Западом и НАТО-ом је довело до тога да су САД и ЕУ навикли и сматрају за потпуно природно да Србија нема својих интереса и позиција (у својој земљи) , већ се као норма прихвата једноставно извршење у Србији свих захтева које поставља линија Вашингтон – Брисел.

Односи са Москвом имају потпуно другачији смисао. Русија никада није постављала нити ће у будућности постављати Србији политичке услове. Шта више, по питању Косова и Метохије Русија се руководила чврстим позицијама, за разлику од Београда који је направио до сада тако озбиљне уступке у преговорима, и то само једностране (по формули: Приштини – све, Србији – ништа) због којих се са сигурношћу може говорити да ти досадашњи договори Београда и Приштине доказују да је Србија де-факто признала независност „Републике Косова“, а у многоме је припремљено и њено признање „де јуре“. Међутим, сарадња са Русијом за Србију има државни карактер, вођен разумом. Заједничка реанимација српске армије и војне индустрије, уз руско инвестирање и технологије ће дозволити да Србија у значајној мери ојача своје међународне и регионалне позиције.

Међутим, то је само почетак. Да ли ће српско-руска сарадња остати у границама фрагментарности, само као део привредног (мада сасвим сигурно узајамно корисног) деловања, или ће изаћи на ниво стратешког партнерства - то у највећој мери зависи од воље новог српског руководства. Почетак сарадње са новом влашћу обећава.


 Ана Филимонова (http://www.vaseljenska.com/misljenja/da-li-ce-vojna-saradnja-srbije-i-rusije-da-se-pretvori-u-stratesko-partnerstvo/)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Септембар 04, 2012, 13:10:35
Српски генерали у Бородинској бици

(http://img827.imageshack.us/img827/5076/egorzaitsevmoliebenonth.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/827/egorzaitsevmoliebenonth.jpg/)

И Срби имају разлога да буду поносни на Отаџбински рат: чак 10 генерала Срба, већином пореклом из Нове Сербије, допринело је да се 1812. победи Наполеонова армија.

У Србији уочи прославе 200-годишњице Отаџбинског рата 1812. шира јавност мало зна да је у чувеној Бородинској бици у руској војсци ратовало чак десет генерала Срба, већи број команданата нижег ранга и обичних војника.

(http://img825.imageshack.us/img825/7218/p021208sbmiloradovich20.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/825/p021208sbmiloradovich20.jpg/)

Генерал Михаило Милорадовић је командовао на централним позицијама код Бородина.

Наиме, у саставу Царске армије императора Александра I под командом фелдмаршала Кутузова били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић.

(http://img213.imageshack.us/img213/5775/1812200.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/213/1812200.jpg/)
Графикон: Наполеон у Русији: ратна дејства и веће битке

Неки међу њима су били досељеници у Русију, на пример Ђорђе Арсенијевић Емануил, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић (рођен у Венецији). Међутим, већина поменутих војсковођа углавном били су представници друге или треће генерације Срба досељених у 18. веку на просторе Русије за време цара Петра Великог и царице Јелисавете. Срби су се тада населили у Новоросију, територију ослобођену од Турака и кримских Татара на јужној граници Руске Империје, и формирали покрајине Нова Сербија (северни део данашње Кировоградске области у централном делу данашње Украјине) и Славеносербија (подручје на граници Луганске и Доњецке области на југоистоку Украјине). У овим областима је средином 18. века живело 50.000 досељеника.

Међу овим генералима један је запамћен као велики херој Отаџбинског рата 1812: потомак славне херцеговачке породице Храбреновић, наустрашиви Михаило Милорадовић (1771–1825), који је командовао на централним позицијама руске војске у бици код Бородина. Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља. Он је упутио парламентарце маршалу Мирату са поруком да ће, ако га нападну Французи, одмах запалити град. На тај начин је успео да добије седам часова примирја и за то време је неометано извршио евакуацију своје војске и преосталог становништва. Када је Наполеон са својом војском ушао у напуштену Москву, градом су буктали пожари које су намерно подметнули сами Руси, што је, како је и планирано, имало катастрофалне последице за опстанак гладне и исцрпљене француске војске пред наступајућу зиму.

Потом су уследиле сјајне победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Указом императора Александра I Романова, Михаило Милорадовић је 1813. године добио титулу наследног руског грофа, а 1818. је постао генерал-губернатор Санкт Петербурга.

Током чувеног устанка декабриста 14. децембра 1825. Милорадовић је био на Сенатском тргу, покушавајући да смири побуњене племиће. Генерал, који није био рањен у више од 50 битака, добио је тада две ране, из пиштоља и од бајонета. Када су му извадили метак из плућа, рекао је: „Хвала Богу! Није пуцао војник! Срећан сам!“ Његова последња жеља је била да се ослободи 1500 кметова који су му били у служби.

1812. година: време „Рата и мира“

Пре 200 година Наполеон је повео највећу војску коју је свет до тада видео како би покорио Русију. Русија се, међутим, није уклопила у логику европских агресора.


Татјана Марковић (http://www.rusija.rs/istorija/ruska-imperija/3258-srpski-generali-u-borodinskoj-bici.html)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Септембар 11, 2012, 02:51:11
Конузин: Русију занима платформа за Косово

Владимир Путин жели да чује планове Владе Србије, нарочито платформу за Косово, каже руски амбасадор Александар Конузин пред састанак Томислава Николића и Владимира Путина. Тај сусрет имаће важне последице по билатералне односе, истакао Конузин.

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/09/10/10492294/Aleksandar-Konuzin.jpg)

Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин рекао је да Москва очекује да чује планове српска владе и, посебно, платформу за Косово.

"Москва очекује да ће тај сусрет имати важне последице по билатералне односе, истакао је Конузин, пред сутрашњи састанка председника Томислава Николића и Владимира Путина.

Полазимо од тога да ће председник Србије дати оцену тренутне политичке сутуације у Србији, каква расположења преовлађују у друштву, какви су планови нове српске владе и са којим се проблемима суочава Србија, посебно у економској сфери", рекао је Конузин у интервјуу Танјугу.

Русију, како је додао, посебно интересује како тече израда нове платформе Србије за решавање косовског питања.

"Нама је то важно, јер наш став остаје принципијелан и на страни Србије у овом, за њу изузетно важном, питању", истакао је амбасадор Конузин.

На питање како Москва гледа на спремност Србије да дијалог Београда и Приштине подигне на виши политички ниво, Конузин је одговорио да Русија полази од тога да је међународно-правна основа за регулисање овог питања Резолуција СБ УН 1244.

Према његовим речима, у процес решавања косовског питања укључен је велики број међународних фактора - од ЕУ до појединачних држава, које активно покушавају да утичу на те разговоре и то у највећем броју случајева - на штету Србије.

"Сада је најважније да се да прилика Београду и Приштини да заједнички, директно одреде садржај разговора и њихов ниво, а да се потом дође до договора који би био у складу са фундаменталним принципом Резолуције СБ", нагласио је Конузин.


Споразум о стратешком партнерству

Говрећи о споразуму о стратешком партнерству између Србије и Русије, који још није потписан, Конузин је рекао да је уверен да ће се две државе вратити том документу како би одредиле перспективу сарадње у блиској будућности.

"Задатак је да се у оквиру тог документа одреде главни приоритети наше сарадње у годинама пред нама, с тим што бисмо на основу тих приоритета развијали практичну сарадњу, разрађивали конкретне пројекте, обезбеђивали ресурсе", навео је Конузин.

На питање шта је потребно учинити да добри билатерани односи буду унапређени на плану економије и посебно шта Србија треба да учини како би извукла што већу корист из Споразума о слободној трговини, Конузин каже да Срби треба да покажу већу енергичност.

"У Србији постоји широк спектар робе потребне руском тржишту. Главно је да се успостави механизам допремања робе у Русију уз прихватљиве услове, односно обезбедити контингенте робе, логистичке услове. Често се суочавамо са тим да српски партнери, уместо да то ураде, предлажу да руски пословни људи долазе овде и сами то раде. То кочи нашу сарадњу посебно у домену пољопривреде.", објаснио је Конузин.

Конузин није могао да потврди да ли ће руски председник доћи у Србију почетком децембра када би требало да почну радови на изградњи дела гасовода "Јужни ток" на територији наше земље.

"Знам да је у Русији у децембру планиран почетак изградње гасне и компресорске станице. Ту ће бити свечаност поводом почетка радова на гасоводу 'Јужни ток', требало би да присуствује руски председник, а знам да су позвани и представници Србије. У то време би и у Србији требало да почну радови али када ће доћи Путин то још не могу да кажем", рекао је амбасадор.

Поводом информација да је једна руска компанија заинтересована да преузме Смедеревску Железару, Конузин је потврдио да интерес постоји али није желео да каже о којој компанији је реч.

"Ради се о великој руској компанији, име не бих да откривам јер су ствари у фази разматрања, спроводи се техничка експертиза пројекта. .. Али, заинтересованост постоји и ради се на томе", рекао је он.

Говорећи о евентуалном руском кредиту за помоћ српском буџету, он је рекао да је Русија показала спремност да размотри српску молбу и да је сад у току "конкретан, технички посао како би се одредили услови за одобрење кредита, рокови. "Желим да верујем да ћемо успети да то реализујемо", рекао је Конузин.

Конузин: Енергетски споразум-највећи успех

Сумирајући четворогодишњи мандат, Конузин је као највећи успех навео поптисивање Енергетског споразума децембра 2008. године у атмосфери у Србији која није баш била повољна за тако нешто.

Хуманитарна сарадња, размена у области образовања и посебно изучавање руског језика у Србиј су области у којима није постигнуто све оно што је желео и што је себи поставио као циљ.

Упитан како данас гледа на ситуације када су нека његова иступања у јавности Србије наишла на критике појединих политичара и медија, Конузин је узвратио да сматра да је већи део његових иступања уживао подршку, него што је био критикован.

"Моја иступања уживала су масовну подршку у српској јавности. Добијао сам, после сваког од њих, позитивне реакције, писма, телеграме, на улицама су ми људи прилазили и пружали подршку...Имао сам подршку и од политичких партија - на пример, садашњег председника Србије, чланова бивше и садашње владе, а на Фејсбуку је била отворена страница на којој су ми исказивали подршку", рекао је он.

Говорећи о критичарима, Конузин је истакао да су то су биле невладине организације које се издражавају новцем из иностранства и које имају за циљ да потпомогну учлањење Србије у НАТО или су то били "политички посленици који су одавно одустали од подршке Косову".

Конузин није желео да каже ко ће га наследити у Београду, нити да ли су тачне информације да се ради о Александру Чепурину.

"У дипломатској пракси није уобичајено да се говори о томе ко ће бити нови амбасадор док земља у коју долази не да своју сагласност", закључио је Конузин.

(РТС) (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1171000/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BD%3A+%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83+%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: moka Септембар 12, 2012, 17:28:03
Mrkić se oprostio od Konuzina
Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić zahvalio je ruskom ambasadoru Aleksandru Konuzinu na saradnji i zalaganju na unapredjenju bilateralnih odnosa Srbije i Rusije.
Mrkić je na oproštajnom ručku koji je upriličio ambasadoru, koji uskoro odlazi iz Srbije, izarazio nadu da će u narednom periodu doći do intenziviranja veza dveju zemalja u svim oblastima

Srpski ministar je ambasadoru poželeo uspeh na novoj funkciji u Ministarstvu za vanredne situacije Ruske Federacije.

Ministar Mrkić sastao se s ambasadorom Konuzinom dan nakon posete Sočiju, gde je u delegaciji predsednika Srbije Tomislava Nikolića učestvovao u razgovorima s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Mrkić je ambasadoru Konuzinu poželeo uspeh na novoj funkciji u Ministarstvu za vanredne situacije Ruske Federacije, navodi se u saopštenju srpskog MIP-a.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=12&nav_category=11&nav_id=642552

Конузин је био један ретко добар амбасадор,пре свега велики пријатељ Срба и Србије.Не верујем да ће следећи амбасадор успети да буде достојна земена.


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Септембар 14, 2012, 08:55:22
КОНУЗИН: Под великим сам утиском енергије с којом нова влада развија руско-српску сарадњу

АМБАСАДОР РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ОРГАНИЗОВАО ОПРОШТАЈНИ ПРИЈЕМ
(http://imageshack.us/a/img43/279/konuzirinnikf49.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/43/konuzirinnikf49.jpg/)

Председник Србије Томислав НИКОЛИЋ: Александар Конузин је потпуно променио однос руских, али и свих других амбасадора према Србији, уз неке себи својствене гестове, који су долазили из срца и жеље да се Србија развија и да односи Србије и Русије буду што бољи и мислим да никада нису били бољи
Пријему су присустовали патријарх Иринеј, председник Народне скупштине Небојша Стефановић, Венсан Дежер, министри Велимир Илић, Алиса Марић, Братислав Петковић и Милан Бачевић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, Војислав Коштуница, Драган Тодоровић,  Драгољуб Мићуновић...

         
         ПОД великим сам утиском енергије са којом садашња влада ради на развоју руско-српске сарадње – рекао је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин на опроштајном пријему поводом завршетка мандата.

         На пријему у руској амбасади окупило се око 1500 људи који су пожелели да на овај или онај начин кажу `велико хвала` дипломати чији је мандат узидан у нове односе Русије и Србије, човеку којег су многи – за владавине ДС и Бориса Тадића - сматрали и својеврсним амбасадором Срба у Србији.

         Пријему је присуствовао и председник Србије Томислав Николић, који је изјавио да ће Србија наћи начина да се "великом дипломати одужи за све што је учинио да се у Србији макар мало лакше и сигурније живи".

Али, прво је реч узео амбасадор Конузин који је присутне поздравио на српском језику и при том истакао да у Србији има много пријатеља, партнера, колега и познаника. Па, уз осмех, алудирајући на своју ранију познату реченицу, додао: „Овде има много Срба”.

         "Немам довољно српских речи да изразим све што (супруга) Марина и ја осећамо вечерас", рекао је Конузин, који је затим на руском језику изразио захвалност свима с којима је сарађивао током свог мандата. Па нагласио:

         "Желим да захвалим српској влади. Под великим сам утиском енергије с којом садашња влада ради на развоју руско-српске сарадње", казао је руски амбасадор, захваливши се и претходној влади с којом је Русија потписала енергетски споразум и започела рад у тој за две земље приоритетној сфери.

         Амбасадор је указао да је имао добре односе са српским министарствима спољних и унутрашњих послова и подсетио на "пионирски пројекат" српско-руског хуманитарног центра, који је, како је додао, ове године показао сву своју ефикасност.

         Одговарајући на новинарска питања која су се тицала његових речи да је «под великим утиском енергије с којом садашња влада ради на развоју руско-српске сарадње», Конузин је прецизирао: да подржава владу коју је изабрао српски народ, а да Русија подржава Србију.

(http://imageshack.us/a/img140/8750/konuznik34.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/140/konuznik34.jpg/)

         Открио је да је Николић био међу првим политичарима са којим се упознао када је дошао у Београд у априлу 2008. године и да од тог момента имају добре односе.

         Николић је оценио да је Александар Конузин потпуно променио однос руских, али и свих других амбасадора према Србији, уз неке себи својствене гестове, "који су долазили из срца и жеље да се Србија развија и да односи Србије и Русије буду што бољи и мислим да никада нису били бољи".

         Своје `слово Конузину`, закључио је речима: "Желим да амбасадору и српском пријатељу Александру Васиљевичу  пожелим срећан пут и да му поручим да не одлази у једину кућу коју има, пошто је и ово кућа у којој је био домаћин а не само радо виђен гост".

         Николић је посебно нагласио да га за руског амбасадора везује дубоко и искрено пријатељство.

         Пријему су присустовали патријарх Иринеј, председник Народне скупштине Небојша Стефановић, министри Велимир Илић, Алиса Марић, Братислав Петковић и Милан Бачевић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, Војислав Коштуница, Драган Тодоровић,  Драгољуб Мићуновић...

         Међу гостима су били и шеф мисије ЕУ у Србији Венсан Дежер, многи амбасадори и представници културног и верског живота и бизниса.

         У оквиру музичког програма, на пријему су наступили Оливер Њего, Јадранка Јовановић, Мерима Његомир и Снежана Берић, познатија као Екстра Нена.

 
Конузин на новој дужности – уз Шојгуа
         
        НЕКИ београдски медији су последњих дана погрешно објавили: да ће Александар Конузин, који због 65 година више не може да буде у активној дипломатској служби, добити функцију у руском Министарству за ванредне ситуације.

         Како Факти незванично сазнају, Конузин засита остаје на сцени, али његов нови ангажман биће – уз губернатора Подмосковске области Сергеја Шојгуа.

Fakti (http://fakti.org/rossiya/mid/konuzin-pod-velikim-sam-utiskom-energije-s-kojom-nova-vlada-razvija-rusko-srpsku-saradnju)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Септембар 22, 2012, 07:59:20
Срби треба мање да питају друге за мишљење

(http://imageshack.us/a/img37/6277/aleksandarkonuzin.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/37/aleksandarkonuzin.jpg/)
                                    Александар Конузин


  Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен. Срби треба мање да питају друге за мишљење. Не треба да чекају да неко дође и каже им шта треба да раде и да уместо њих среди економију. Треба да испоље више активности, предузимљивости и српства. То се односи и на очекивања. Не треба очекивати, треба дејствовати!

Александар Конузин је од 2008. до 2012. био Изванредни и опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији. 13. септембра 2012. званично је престао да се бави дипломатијом.

Доскорашњи амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Конузин, у ексклузивном интеревјуу за Руску реч говори о руско-српским односима и резултатима свог мандата.

Г. Конузин, како оцењујете период руско-српских односа од 2008. до 2012, док сте били Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији?

Ја видим тај период као важну фазу продубљивања руско-српских односа. Заиста, у том периоду су споразуми у сфери енергетике усаглашени, потписани и почели су да се реализују. Енергетика је постала приоритетни правац билатералне сарадње. У привреду Србије инвестиране су стотине милиона евра. Зацртани су нови вектори као што је модернизација српске железнице са могућношћу да се тај посао заједнички настави и у суседним земљама. Капитал руских банака проширује сферу своје примене. Руски мали и средњи бизнис такође стиже у Србију. Успостављају се контакти са руским регионима, итд. Велики број Срба ради и послује у Русији.

Активирање економске сарадње праћено је контактима руководстава двеју земаља. Званична посета Д. А. Медведева 20. октобра 2009, у току које смо заједно славили 65-годишњицу ослобођења Београда од немачких фашиста, као и боравак В.В. Путина у српској престоници у марту 2011, представљају важне догађаје у савременим политичким односима двеју земаља.

Истовремено су јачале и културне везе, размене у сфери образовања, као и непосредни контакти руских и српских градова, друштава, школа и људи. Русија и Србија су постале ближе једна другој.

Какве се могућности за билатералне односе отварају данас, када су се и у Србији и у Русији променили председници и владе? Да ли смо заиста на прагу новог доба у билатералним односима?

Имамо огроман потенцијал за продубљивање сарадње. Сада се отварају реалне могућности да се он реализује не само на речима, него и на делу. У току сусрета у Сочију 11. септембра ове године председници В.В. Путин и Т. Николић размотрили су широк спектар питања везаних за билатералне односе. Разговор је био врло конкретан и постигнут је принципијелни договор, а издати су и укази за његову реализацију у пракси. Очекујем да ће се у најскорије време појавити опипљиви резултати.

Какве проблеме у билатералним односима бисте Ви могли да поменете? Има ли у нашим односима стереотипних представа за које се везују нереална очекивања?

Главни проблем је била општа стагнација у друштвено-политичком и економском животу Србије. Српски експерти и сами признају да земља нема разрађену стратегију. Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен. Срби треба мање да питају друге за мишљење. Не треба да чекају да неко дође и каже им шта треба да раде и да уместо њих среди економију. Треба да испоље више активности, предузимљивости и српства. То се односи и на очекивања. Не треба очекивати, треба дејствовати!

Како бисте Ви желели да изгледају билатерални односи Русије и Србије у ближој и даљој будућности?

Веома бих желео да се ти односи развијају хармонично, да буду достојан наставак дубоких вековних веза између Руса и Срба. Желео бих да редовни политички контакти буду праћени енергичном и свеобухватном економском сарадњом, да се обогађујемо колоритом култура које красе наша два самосвојна словенска народа, да заједно развијамо иновационе пројекте попут Руско-српског хуманитарног центра, да непосредни контакти међу нашим људима постану уобичајени у њиховом животу.

У политичким круговима Русије и руским медијима често се може чути да Русија није геополитичка алтернатива ступању у ЕУ и да не види Србију као потенцијалног војног савезника, као чланицу Организације Уговора о заједничкој безбедности или Царинске уније. Како бисте Ви прокоментарисали такво гледиште?

Ја не мислим да односе међу државама треба градити по логици „или-или“. Искуство показује да формуле које немају алтернативу воде у ћорсокак. Треба у потпуности искористити погодности свестране сарадње и извесне постојеће предности тамо где је то могуће, али не на штету других. Такву тактику треба ускладити са јасном националном стратегијом.

Русија много заостаје у односу на Запад када је реч о присуству у друштвеном животу Балкана. Шта мислите, да ли се ситуација реално мења набоље? И шта треба да уради Русија како би обезбедила ефикасно и стално присуство руских медија у Србији?


То је за мене болно питање. Свим силама сам се трудио да допринесем јачању културне размене и уопште очигледнијем присуству Русије у тој сфери. Нешто је и постигнуто. Повећан је број руских стипендија за српске студенте. Трудили смо се да задржимо позиције руског језика. Покренули смо низ медијских пројеката. Све је то мало, споро се напредује у тој области. У Србији постоји непресушно интересовање за друштвени и интелектуални живот у Русији. Поновно увођење преноса војних парада на Црвеном тргу изазвало је велико одушевљење. Ретке ТВ серије постају догађај у српском друштву. Старе совјетске филмове многи гледају са сузама у очима. „Руска реч“ изазива живо интересовање. Ситуација може да се промени и треба је мењати. Мислим да ће предстојећи велики билатерални економски пројекти у Србији доприносити позитивним променама.

На Фејсбуку постоји група фанова руског Амбасадора А.В. Конузина, која броји 13,5 хиљада људи, што је јединствен случај. У групи је била спроведена наградна анкета на тему „Које бих питање поставио руском амбасадору“. Победничка питања су: „Шта сте осећали када сте у Београду били принуђени да браните српске интересе док су српски политичари ћутали?“ и „Да ли је у будућности могуће отварање руске војне базе у Нишу?“. Да ли бисте могли укратко да одговорите на та питања?

Осећања на тој конференцији су била противречна. Са једне стране, тамо су се окупили пронатовски настројени политичари, експерти и НВО (људе друкчијих схватања нису ни пуштали унутра), и они су развијали две теме: Русија као главна глобална претња међународној безбедности, и НАТО као гарант безбедности у свету. Са друге стране, никога није било брига што су се снаге НАТО-а заједно са приштинском полицијом спремале да силом заузму прелазе на административној линији између Косова и Централне Србије, и што су хиљаде породица косовских Срба биле у животној опасности. Ја нисам могао да будем равнодушан према таквој атмосфери, јер сам знао да огромна већина Срба има потпуно друкчије ставове.

Што се тиче отварања војне базе у Нишу, нико није постављао такав циљ.

Руска реч: Са каквим утисцима о Србији и њеном народу напуштате своју дужност?

Срби су народ са богатом историјом, културом и традицијом. Чини ми се да су се последњих година уморили услед систематских притисака, а често и отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор. Људи су се окренули решавању тешких проблема свакодневнице. И ми смо у Русији 90-их година имали такав период. Последњих недеља ситуација у Србији је почела да се мења. Ново руководство земље и њени грађани почели су да говоре о патриотизму, о националним интересима, о српском карактеру. То улива оптимизам. Одлазим из Србије обогаћен утисцима о лепим људима и лепој земљи.


Vaseljenska (http://www.vaseljenska.com/vesti/srbi-treba-manje-da-pitaju-druge-za-misljenje/)

        


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Октобар 22, 2012, 09:04:38
"Из Москве је од руске амбасаде у Београду затражено да се установи о чему се ради: да није Србија тајно већ ушла у ЕУ?"



 

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ

 

 

Европска унија настоји да по сваку цену минира односе Србије са Русијом. Или је Србија већ ушла у ЕУ само већина нас то још не зна. Наиме, почетком септембра, дан или два пре него што се председник Србије састао у Сочију са председником Русије, на седници ОЕБС-а у Бечу Србија је заједно са свим чланицама ЕУ осудила Москву због случаја групе „Пуси рајат”. Из Москве је од руске амбасаде у Београду затражено да се установи о чему се ради: да није Србија тајно већ ушла у ЕУ? Због тога је амбасадор Русије у Београду упитао наше надлежне о том гласању у Бечу и добио је одговор како је то било „по аутоматизму”. По истом принципу Москва је могла и да откаже посету председника Србије Томислава Николића, па се поставља питање је ли до нашег, или ЕУ аутоматизма дошло „по аутоматизму”, или је неко мислио да су девојчице из групе „Пуси рајат” заправо интерконтиненталне ракете са нуклеарним бојевим главама? Русија је то саопштење ЕУ прогласила „контрапродуктивним”. Али Србија је очигледно најревноснији и најагилнији кандидат за члана ЕУ. Заправо, ми смо правоверци, ништа нас неће омести на том ходу ка бољој будућности и на том путу имамо само једну веру, а то је ЕУ. Кад изаберемо веру, онда ту нема врдања, остајемо верни до краја потопа.Некада комунизам, сада европеизам. Исте „изме”, са истим жаром, обожавањем и безрезервном поданичком лојалношћу заступају практично исти чланови или њихови потомци. Већ ме је страх да нас „по аутоматизму” не уведу и у неки рат у којем учествује ЕУ. Пошто у војним мисијама ЕУ већ суделујемо. У Индијском океану против пирата. Одлично искуство за борбу против пирата на Дунаву.

Дакле, зар нисмо могли да се суздржимо око саопштења ЕУ поводом питања групе „Пуси рајат”? Поготово што желимо да дође до потписивања уговора о стратешком партнерству са Русијом. Где, гле чуда, тек се сада у нашој јавности открива да руске фирме нису у прошлости имале једнак третман на нашем економском простору, као што су га имале западне компаније. Мислио сам да код нас сви имају једнак третман. Преварили су ме.
Министар спољних послова Чешке господин Карел Шварценберг изјављује за један наш дневни лист како је „боље да пристанемо на оно што ионако не можемо да променимо, јер услове морате да испуните”. Мисли господин Шварценберг на Косово, па наставља „да је Србија изгубила рат, а у рату се често губе територије, да је то тако увек било у историји, да свако мора од некога да изгуби”. Заиста нисам знао да се у ратовима некада губе и територије, захваљујем чешком министру спољних послова на епохалном открићу, ваљало би његову изјаву ставити и у школске уџбенике. Истина, колико знам, Чехословачка је изгубила Судете и без рата, без испаљеног метка, али се никада није са том чињеницом помирила. И то је тада била реалност, трупе Вермахта у Судетима, па касније и у Прагу. Зашто Чехословаци тада нису прихватили ту реалност? Па и то је била „Нова Европа”. Без граница. Хитлер их је мало порушио.

„Ко изгуби, мора да прихвати”, каже чешки министар спољних послова и тиме директно доприноси урушавању међународног права. Агресија НАТО-а на Југославију 1999. године изведена је без одлуке Савета безбедности УН, који је једини овлашћен да одобри употребу силе. Онај ко прихвата ту нову реалност, као последицу НАТО агресије даје свој допринос „закону силе, закону царства”. Хоће ли то господин Шварценберг да дефинише и нове норме међународног права?

Какав је онда у том контексту укупан смисао Европе? Владавина права, морал, корупција, национализам, расизам, појединачни интереси, политичко јединство континента, еврократија из Брисела, ароганција? Европа Немачке, или Европа малих отаџбина?
Пре месец дана у једном београдском аутобусу слушао сам дијалог једног млађег Енглеза и једног старијег београдског господина. Београдски је господин упозорио Енглеза да не би смео да држи ноге на седишту и замолио га да их скине. Енглез је био директан: „Нећу, ми смо вас потукли у рату 1999. године”.

Чак ни генерал Весли Кларк није смео, с обзиром на међународно право, то да прогласи ратом, па се касније вајкао да није могао због тога да прогласи ни победу. А Чех покушава да нас увери да су победе и порази вечне категорије. А нису...


ФондСТ (http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/21/iz-moskve-ie-od-ruske-ambasade-u-beogradu-zatrazheno-da-se-ustanovi-o-chemu-se-radi-da-niie-srbiia-taino-veh-ushla-u-eu.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Октобар 23, 2012, 23:16:54
Србија и НАТО: тешко губитнику


(http://imageshack.us/a/img94/5608/natofa.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/94/natofa.jpg/)

Карел Шварценберг, први потпредседник и Министар иностраних послова Чешке – земље која је одавно признала независност Косова - у свом интервјуу коначно је изложио јасну позицију онога што су сви знали или осећали, али су се плашили да то гласно и кажу. Србија – то је земља која је доживела пораз у рату са НАТО. Сада је политика Запада условљена тим резултатом, поражена страна ће платити победнику ресурсима и територијом. Као што се каже vae victis – услове увек одређује победник, а поражени мора бити спреман на сваки трагичан обрт догађаја. Шварценберг је веома отворен: “Нема ничег новог. Све је веома добро познато. Србија мора да напредује по питању Косова. То је јасно. И, то је процес који је у току. Услови се знају и уступака нема. Могу само да посаветујем српске пријатеље да донесу јасну одлуку и да прихвате нешто што ионако не може више да буде промењено… Србија је изгубила рат. A у рату се често губе територије!”1

Карел Шварценберг (1937) је један од најутицајнијих политичара у Европи. Шварценберзи су стара лоза из Аустрије, позната још из XII века. Најпознатији је Адолф Шварценберг – фелдмаршал и царски гроф, који је 1599. године разбио турску војску код утврђења Раб – била је то прва победа над Турцима у Европи. Важно је истаћи да се тренутни јуришни ешалон владајуће елите у Европи (којој припада и Шварценберг) не противи идеји да се Балкан да Турцима “на тацни”. Карел Шварценберг је много година провео у Аустрији и Швајцарској, пошто је породица морала да напусти земљу после 1948. године, јер су их сматрали симболом немачког утицаја (тачније угњетавања) и феудалног терора у прошлости. После “Прашког пролећа” 1968. године, он је активно стао на страну чехословачких дисидената, а између 1984 и 1990. године, предводио је Међународни Хелсиншки Комитет, чија је обавеза била откривање кршења људских права у земљама које су се налазе са друге стране “гвоздене завесе”. За време председниковања Вацлава Хавела, он постаје шеф његове канцеларије (1990-1992). Између осталог, Карел Шварценберг се сматра најбогатијим политичарем у земљи, називајући се становником Централе Европе са пасошем Швајцарске (Шварценберзи су већ половином века били циришки држављани, а Карел има и чешко држављанство). Данас је Шварценберг лидер десничарске партије ТОП 09 која је члан владајуће коалиције у влади Чешке. Карел Шванценберг је као први потпредседник владе и Министар спољних послова Чешке, 20. октобра текуће године иступио са програмом своје кандидатуре за место председника Чешке2… Тако представници древних немачких владајућих породица у Европи, који су постали спроводници експанзионистичких ултралибералних пројеката који гурају народе Источне Европе у сиромаштво и бесправље, данас као победници диктирају Србији услове.

Са тог аспекта, пет рунди преговора Београда и Приштине из 2011. године (март-јул), под покровитељством ЕУ и уз подршку САД, не могу се назвати преговорима као таквим, пошто се Приштина није сагласила ни са једним, па и најмањим уступком. Овакав вид двостраних састанака у прилично уском кругу, уз међународно посредништво (у виду контролног усмеравања), пре подсећа на дорађивање услова послератне капитулације Републике Србије. Због чега се морају испунити три договорене области (признање од стране Србије аката из Матичних књига Приштине, личних докумената и универзитетских диплома) – са нерегулисаним и неуставним правним статусом, које нису ратификоване од стране Скупштине Србије и чак уопште никакав Споразум као такав није ни потписан? И додавање њима “сагласности” о представљању Косова у регионалним форумима као практично независне државе и споразума о “интегрисаном” управљању границама (које Приштина и Запад сматрају искључиво државним границама)? Због тога то нису равноправни споразуми. То су акти безусловне и беспоговорне капитулације, само растегнути после пораза земље. Независно од произашле промене политичког руководства земље, западни политичари не смањују ни темпо ни жестину. И предстојећи преговори неће представљати изузетак. Центар за стратегијска и међународна истраживања при НАТО (Center for Strategic and International Studies) бави се најширим спектром питања – од међународне и регионалне политике и безбедности, до трансекономских интеграција и глобалне промене климе – још у новембру 2011. године у свом периодичном извештају указао је на неопходност преласка будућих преговора Београда и Приштине, са техничког на политички ниво, уз постизање конкретних резултата. Биле су предложене такве тачке, попут: стављање на дневни ред питања о северу Косова и “границе Србија – Косово”; фокусирање на “обнови” и обезбеђењу територијалног интегритета Косова; спровођење широке кампање за свеопште признавање Косова, почевши од пет земаља ЕУ које нису признале независност Косова; прелазак са “међународног надзирања” на “развој земље – регионалне и економске сарадње, “политичког такмичења”, “демократске транспарентности” посредством развоја трансграничне сарадње невладиних организација и слично; завршетак делатности европске мисије ЕУЛЕКС и прелазак на етапу функционисања вишег представника ЕЦ (EU special representative – EUSR), који делује строго у складу и узајамно са амбасадом САД у Приштини; укључивање Косова у процес визне либерализације; почетак преговора са Косовом о Споразуму за стабилизацију и асоцијацију са ЕУ, са предложеним “возним редом” за Приштину, до постанка кандидата за пријем у ЕУ.3 Те тачке се плански испуњавају, без обзира на назив владајуће коалиције у Београду.

Представник Велике Британије у Европском парламенту Најџел Фериџ, у свом интервју указује: “Сви политичари на Балкану само испуњавају нечије задатке... но кључна питања се решавају у Вашингтону и Бриселу, а не у Београду... мени је смешно када ме питају када ће настати Нови Светски Поредак. Па он је одавно наступио. Да ли је он добар или лош, просудите по глобалној ситуацији. Да ли је све у реду или све клизи у пропаст? Али погледајте сами. Србија је пред пропашћу! Ваши политичари су веома уплашени и нервозни, они не знају где да узму новац. Они још не желе да вам саопште да новца нема, да не би демонстрирали панику. Наравно, они вам никада неће рећи да је дошао крај...”. По питању Косова он је приметио да “још није све изгубљено. Проблем је у томе што се ваши политичари довољно не труде да нешто сами реше и ураде, уместо што само питају Брисел и Вашингтон шта да раде даље. Можда север Косова и може бити ваш. Али то ће бити тешко.”4 Са своје стране Данијел Сервер указује да Београд, без обзира на коначно решење статуса Косова, треба да се обавеже да ће интегрисати север Косова под управу Приштине, а “сада морамо дати времена властима у Београду да апсорбују ту идеју”.5

За то време Приштина је продала комплетну покрајинску електродистрибутивну мрежу “Електропривреде Србије”, која опслужује 400 хиљада потрошача, турском концерну “Calik & Limak” за 26, 3 милиона евра. На то Министар енергетике у влади Србије Зорана Михаиловић уопште није обратила пажњу, а са друге стране, није се либила ни изазивања међународног скандала, пошто је једнострано заменила документ о проласку гасовода у тренутку потписивања између Русије и Србије и то без знања Председника Србије. Москва је тај инцидент оценила као “скандал”.6 Весли Кларк, бивши главнокомандујући НАТО, а сад шеф енергетске корпорације “Енвидити” из Канаде, тражи за своју фирму лиценце за истраживање ресурса на Косову и Метохији, са циљем производње синтетичке нафте из угља. Званични подаци говоре да се 76% резерви угља Србије (16 од 20 милиjарди тона), налази на Косову и Метохији – што представља највеће и најекномичније резерве у Европи. Међутим, претварање угља у нафту представља веома прљаву технологију, која загађује природну средину, поготово воду. Али да ли то уопште узбуђује Веслија Кларка – његова компанија намерава да производи 100 хиљада барела нафте на дан.7 Албанска (Приштинска) агенција за приватизацију, већ је нелегално приватизовала добру половину од 1358 српских предузећа у покрајини, при том без сагласности власника. Да подсетимо да се само имовина ЕПС-а у покрајини процењује на 3 милијарде евра, а имовина грађана који су били принуђени да побегну из покрајине, процењује се на 4 милијарде евра.8 Али те силне сада процењене милијарде и практично непроцењиви губици у будућности, нису уопште наведени на почетку преговора између Београда и Приштине.

Док И. Дачић води преговоре са Хашимом Тачијем, једна пуноправна преговарачка страна – лидери косовских Срба – одбила је да призна тзв. “Споразум о интегрисаном управљању границама” и упутили су писмо Председнику и Премијеру Србије тражећи састанак са њима, како би се упознали са “Платформом за Косово и Метохију”. Но, њихово мишљење је игнорисано. У целини, почетак преговарачког процеса карактерише потпуна неприпремљеност српске стране, уз потпуно одбијање да се поштује сопствено законодавство и воља грађана, што све асоцира на вероватну спремност предаје позиција у режиму “даљинског управљања”. Дакле, војна агресија НАТО против Србије сад се спроводи управљаним и контролисаним политичким процесима унутар земље, одузимањем дела територије и ресурса у виду контрибуције. Међутим, ни “победници” нису баш сигурни у ћутљиву сагласност Србије са легализацијом одузимања Косова и Метохије. Са међународно-правног аспекта, Србија има моћне савезнике у Русији и Кини, по питању очувања покрајине у њеном саставу, а већина бирача Томислава Николића је за њега и гласало у нади промене политике, пре свега у односу на Косово и Метохију. Због тога и претпостављено искрцавање западних “десантника” у виду представника САД и ЕУ, Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, очигледно има задатак да новим уценама и претњама убеди српско руководство да начини и последњи корак – предају Косова и Метохије. Развој догађаја ће показати какву одлуку је донео ешалон политичара који је дошао на власт на таласу национално-државничких обећања.

За Србију, са тачке гледишта међународног права, признање независности Косова ће имати апсолутно неповратан карактер. Чак и ако Запад "докрајчи" онога који је оборен и "истресе" де-факто признање, нека злочин почини злочинац, но, сама српска власт не може ићи на злочин против свог народа.


1 http://www.nspm.rs/hronika/karel-svarcenberg-u-ratu-se-gube-teritorije-a-srbija-je-izgubila-rat.html
2 http://www.praga-ru.com/izvestnyie-lichnosti/karel-shvartsenberg.html
3 http://csis.org/files/publication/111110_Bugajski_TransatlanticApproach_web.pdf
4 http://www.vestinet.rs/pogledi/naravno-nikad-vam-nece-reci-da-je-dosao-kraj-ali-srbija-je-pred-krajem
5 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/20/daniiel-server-kluchna-reintegraciia-severa-kosova-sa-ostatkom-kosova.html
6 http://www.nspm.rs/hronika/blic-nikolic-ljut-na-ministarku-energetike.html
7 http://www.vaseljenska.com/vesti/otimanje-srpske-imovine-na-kosmetu/
8 http://www.vaseljenska.com/politika/nova-faza-u-izdaji-srbije-poklanjanje-srpske-imovine-na-kosmetu/


Ана ФИЛИМОНОВА (http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/23/srbiia-i-nato-teshko-gubitniku.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Новембар 03, 2012, 02:03:14
ОКРЕНУЛИ СМО ЛЕЂА РУСИЈИ

Србија увела санкције Ирану!

Србија се придружила недавно подигнутим санкцијама Европске Уније за заустављање међународног платног промета и увоз гаса из Ирана. Овим дипломатским актом наша земља је окренула леђа Русији која на међународној дипломатској сцени држи страну Техерана.



(http://www.alo.rs/resources/img/02-11-2012/home_main/121647-iranski-nuklearni-program01-ap-foto-vahid-salemi-01.jpg)
Постројење у коме се обогаћује уранијум: Ирански нуклеарни програм

Девет држава, кандидата за приступ ЕУ и земаља Европске економске зоне (ЕЕА) - Албанија, Хрватска, Исланд, Лихтенштајн, Македонија, Молдавија, Црна гора, Норвешка и Србија, прикључиле су се санкцијама ЕУ према Ирану, због њиховог нуклеарног програма, преноси ЕУ Обзервер.
У њиховом тексту се јасно наглашава заокрет наше дипломатије и зачуђујућа промена на релацији дипломатских односа Србије и Русије

"Србија као стари савезник Русије, је такође приступила санкцијама Ирану иако је Русија више пута до сада критиковала санкције ЕУ према Ирану", стоји у овом тексту.

(http://www.alo.rs/resources/img/02-11-2012/home_main/121628-ruska-zastava-shutterstock-50783287.jpg)
Шта ли ће  нам рећи Руси

Западне силе, укључујућу ЕУ и САД, потврдиле су да су санкције ступиле на снагу због иранског нуклеарног програма и њиховог циља да обогате уранијум од кога се може направити нуклеарно наоружање. Ове тврдње Иран је више пута демантовао тврдњама да уранијум обогаћују како би га користили у мирнодопске сврхе.

(Ало) (http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/srbija-uvela-sankcije-iranu/3366)





***

Ко смо ми да уводимо некоме санкције. ::) Да ли наша власт размишља какве последице могу да настану након овог непромишљеног поступка?! Да ли је свесна да ово може да проузрокује и талас терористичких акција  код нас?.


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: moka Новембар 03, 2012, 06:44:40
  Е,ово је на први поглед капитална глупост али са становишта интереса Америка је још увек неприкосновени светски газда и вероватно би нам,што мерама сопствене државе,што притисцима на државе савезнике нанела већу економску штету него што је ова коју носи један овакав потез.


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Новембар 12, 2012, 10:13:17
ИВАШОВ: Срби без Русије не могу преживети као Срби

БИВШЕГ ШЕФА РУСКЕ ВОЈНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ПРИМИО МИЛОРАД ДОДИК, А ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ - НИЈЕ
(http://img838.imageshack.us/img838/7011/ivasj4.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/838/ivasj4.jpg/)

         БИВШИ шеф руске војне дипломатије – генерал Леонид Григорјевич Ивашов који је данас на челу московске Академије за геополитичке проблеме – боравио је претходних дана у Београду и Бањалуци.

         У обе српске престонице говорио је о новој Путиновој геополитици у чијем епицентру су (прво) формирање Евроазијске уније, а потом и Евроазијатског савеза.

         У Београду је дао три интервјуа, у Бањалуци један.

         Факти из сва четири преносе релевантне изводе.

         Генерала Ивашова је примио Милорад Додик, а Томислав Николић – није.

 

Ни Русија неће опстати без пријатеља као што су Срби – из интервјуа Печату

Трговати КиМ исто је као да Руси продају икону своје заштитнице Богородице Казанске

Не бих Србима препоручио да журе у ЕУ. Препоручио бих да врло пажљиво проуче проблеме Грчке која се ван ЕУ развијала брже и успешније него сада. Да не говоримо о балтичким државама које су изгубиле импулс развоја. Они сада једу укусније, али мање. У сваком случају, не развијају се ни у културном смислу, а више немају ни сопствену науку
НАТО није инструмент држава, већ инструмент финансијске олигархије, и главни задатак је да одржава долар и евро, да пљачка ресурсе других земаља, да обара и поставља прозападне режиме и да смањује улогу држава у свету. Видимо да поједине земље престају да играју улогу у светској политици и привреди. Светска транснационална асоцијација тајкуна одржава НАТО и цео систем. То је бандитска организација фашистичког типа
Словенски свет је позван да извуче планету из катаклизме. Нико осим Русије неће моћи да заузме место лидера у свету, да буде његово духовно средиште
Пред Русијом се налазе велики пројекти – северни морски пут, океански пут, пројекти изградње евроазијске железничке магистрале, која ће повезати Европу са Кином и целом Азијом, и други. Све ово чини Русију језгром за консолидацију снага цивилизација које желе да живе на нови начин


        СРБИЈА представља део заједничког духовног простора. Она је наш савезник који се супротставља агресији, култури смрти. А Русија се бори за поштен свет и то исто жели и вашој земљи. Пријатељи морају да се сакупљају. Сетимо се кинеске изреке: „Сакупљај пријатеље, а непријатељи ће сами доћи.“

         Мислим да и Срби данас схватају да без Русије не могу преживети као Срби. А и Русија у 21. веку као цивилизација неће моћи да опстане без својих пријатеља, као што су Срби, Белоруси, Украјинци и Бугари.

        Када је реч о уласку у ЕУ, шта бисте препоручили Србији?

(http://img204.imageshack.us/img204/7404/eumracnav490.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/204/eumracnav490.jpg/)


         Не бих Србима препоручио да журе у ЕУ. Препоручио бих да врло пажљиво проуче проблеме Грчке која се ван ЕУ развијала брже и успешније него сада. Да не говоримо о балтичким државама које су изгубиле импулс развоја. Они сада једу укусније, али мање. У сваком случају, не развијају се ни у културном смислу, а више немају ни сопствену науку. У Европској Унији сви размишљају како да зараде да би преживели и ми видимо да отворено европско тржиште омогућава Француској и Немачкој и другим развијеним земљама да гуше привреду и развој свих других земаља. А пошто је Грчка престала да производи, она све више упада у дугове да би уопште преживела. С друге стране, земље Истока се развијају не само у привредном, већ и у културном и научном смислу, као и са духовне стране. На Западу је духовна страна умрла.

         Колико војнобезбедносна процена НАТО-а игра улогу у смислу препоруке једне земље, њене спремности да уђе у ЕУ?
         
         Као што знате, НАТО није инструмент држава, већ инструмент финансијске олигархије, и главни задатак је да одржава долар и евро, да пљачка ресурсе других земаља, да обара и поставља прозападне режиме и да смањује улогу држава у свету. Видимо да поједине земље престају да играју улогу у светској политици и привреди. Светска транснационална асоцијација тајкуна одржава НАТО и цео систем. То је бандитска организација фашистичког типа и када се ради о питању уласка или не у НАТО, неопходно је размислити да ли би се требало прикључити тој бандитској, пљачкашкој структури.

          Да ли би Русија могла да се појави као фактор стабилности на Балкану и одигра улогу у још неразјашњеној ситуацији око Космета?
         
          Срби морају сами да одреде да ли су спремни да тргују са својом светињом, јер трговати са Косметом исто је као када би ми Руси продали чудотворну икону Богородице Казанске, заштитнице Русије, прерачунавајући се да ли јој је цена велика или мала. У нашем словенском свету постоје свете ствари које се никада не смеју продавати или предавати. Због тога се ситуација у свету мења, и данас би проблем Космета требало замрзнути и уопште не водити разговоре о његовом признању. Требало би се борити за враћање Косова и других поклада за то не би смело да буде. Зато ми подржавамо борбу Срба и других народа који су угњетавани на Космету.

         Требало би се борити на међународној арени за враћање ове светиње Србији и, наравно, супротставити се косовској криминалној држави. А ситуација у свету ће се сигурно променити. И Русија постаје све јача и цео свет се обједињује око супротстављања агресивној идеји САД-а и НАТО-а. Погледајте идеолога либерализма Бжежинског који је раније тврдио да је Запад на челу са Америком постао господар целог света. Другу књигу је објавио после 15 година. Она се зове „Глобално лидерство или хегемонија“ и у њој се улога Запада и Америке од поменутог господара помера на тек лидера целог света.

         Последњи рад је „Последња шанса“, у којем позива и Запад и Америку да се припреме за позицију другог места у свету. Другим речима, он каже да се Америка и Запад могу распасти. А други аналитичари и истраживачи пишу књиге под називом „Смрт Запада“, „Смрт Америке“ и слично, а такве књиге пише и помоћник два председника Америке.

        Поменули сте стварање посебне православне цивилизације као алтернативе западном погледу на свет. Да ли је то ефикаснији начин парирања Америци од нуклеарног наоружања?

(http://img822.imageshack.us/img822/9770/ivasov9r31x.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/822/ivasov9r31x.jpg/)


         Русија је као и цео православни свет сасвим другачија цивилизација. Ми смо се формирали на сасвим другим принципима, за разлику од Запада, имамо другачији карактер и перцепција света нам је другачија. То не приписујемо сами себи. О томе се говори и на Западу. Постоје један заборављени аутор и једна заборављена књига. То је немачки филозоф Валт Шубер који је 1938. објавио књигу „Европа и душа истока“. Под душом истока подразумевао је Русију. Он је супротставио Западну Европу и словенски свет, и рекао је следећу реченицу: Наредни векови припадају Словенима, јер је Запад поклонио човечанству технологију и систем државне управе, али га је лишио душе. А без душе човечанство не може да живи и да се развија. Цитираћу српског мислиоца, преподобног Јустина Поповића. Он је написао: „Својом „безгрешношћу“ и гордом самодовољношћу, Европски човек је себе осудио на смрт после које по закону људске логике нема васкрсења“. А Европу је претворио у огромно гробље.

         Због тога ми Словени православни живимо да бисмо дали могућност другим народима и цивилизацијама да се развијају. Цела историја Запада представља историју насилног уништавања других народа. Ми имамо различиту перцепцију света и различиту суштину, наша матрица је светост и исправност, односно честитост. На Западу је то насилност, корист и због тога су сви словенски руски историчари и филозофи словенски свет сматрали аутохтоном цивилизацијом. Због тога видимо да Запад који покреће светске процесе води човечанство у пропаст.

         Зато се Русија претвара у самобитан евроазијски центар. Русија не само ракетама већ и својом перцепцијом света у којој је очита жеља да се сви народи развијају без рата и насиља, постаје координатор духовних цивилизација које се разликују од западних. Нажалост, Русија 20. века ову улогу није извршавала.

         Сада се Русија окреће од Запада ка Истоку, обнављајући јединствени духовни простор православних народа и видимо да Русија почиње да се супротставља агресији и насиљу. То се види на примеру Сирије. И САД и Европа конкуришу између себе, али су солидарни у томе да буду диктатори или доминантни субјект у свету. То је организована цивилизација која има снажну војну силу за решавање циљева, уништавање супарника, подривање утицаја, освајање њихових ресурса. С друге стране, видимо процес формирања других светских етнокултурних цивилизација.

         Да ли стварањем Евроазијског савеза Русија потврђује своју месијанску улогу коју ужива у свести православног човека?
         
         Словенски свет је позван да извуче планету из катаклизме. Нико осим Русије неће моћи да заузме место лидера у свету, да буде његово духовно средиште. Са Индијом и Кином имамо нормалне односе, у исламском свету, ако се будемо понашали како ваља, мислим да ће односи бити грађени на пријатељској основи, а ту су и Латинска Америка, Африка, Афричка Унија. Русија заиста држи Азију и Европу. Мислим да ће они признати духовно цивилизацијско лидерство Русије. Јер погледајте величину територије највеће земље у свету, вертикалне и хоризонталне ресурсе Русије, интелектуални потенцијал код Словена, као божји дар, Николу Теслу, Ломоносова, Мендељејева... С друге стране, пред Русијом се налазе пројекти – северни морски пут, океански пут, пројекти изградње евроазијске железничке магистрале, који повезује Европу са Кином и целом Азијом, и други. Аве ово чини Русију језгром за консолидацију снага цивилизација које желе да живе на нови начин.

 

Евроазијски савез може бити главни конкурент Америци – из интервјуа Политици

Трећег светског рата неће бити, али САД више неће бити први центар
 светске моћи


(http://img688.imageshack.us/img688/200/amerzast98g50.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/688/amerzast98g50.jpg/)

САД ће подстицати сукобе да би поткопале економију Кине, да би у Кини изазвале социјалне потресе, да би поквариле односе Кине и Русије. Но, ако процес јачања Шангајске организације буде ишао брже, то ће натерати САД да се смире, јер неће више бити једини геополитички центар силе. Унутрашњу политику Обамине администрације одредиће надолазећа нова финансијско-економска криза
Ако НАТО нападне Сирију - односи између Русије и алијансе били би трајно прекинути, можда бисмо прогласили НАТО непријатељем, а могуће је да бисмо и Сирији пружили војну помоћ

 

         Генерале, после победе Барака Обаме, куда иде Америка?
         
         САД ће се суочити са процесом промене геополитичке ситуације у свету, и то ће доста утицати на америчку спољну и унутрашњу политику. Ако се велики Евроазијски савез буде формирао и постане основни конкурент Америци у борби за утицај на светске процесе, онда ће САД морати да се спремају за улогу другог центра светске моћи. Хоће ли то ићи мирно или ће Обама тежити рату, видећемо. Многи амерички политичари, истраживачи и финансијери говоре о трећем светском рату. Ја не мислим тако и сматрам да трећег светског рата неће бити, али ће САД подстицати сукобе да би поткопале економију Кине, да би у Кини изазвале социјалне потресе, да би поквариле односе Кине и Русије. Но, ако процес јачања Шангајске организације буде ишао брже, то ће натерати САД да се смире, јер неће више бити једини геополитички центар силе. Унутрашњу политику Обамине администрације одредиће надолазећа нова финансијско-економска криза.

         Садашњи ниво односа НАТО–Русија?
         
         Ја бих то назвао „дежурни режим на леру“. То је низак интензитет односа. После напада НАТО-а на Либију прошле године, нема активних односа између Русије и НАТО-а.

         Шта ако НАТО нападне Сирију, односно ако директно војним снагама подржи сиријску опозицију? Како ће реаговати Москва?
         
         У том случају сви односи између Русије и НАТО-а били би трајно прекинути, можда бисмо прогласили НАТО непријатељем, а могуће је да бисмо и Сирији пружили војну помоћ.

 

Пажња Русије према Србији ће расти - из интервјуа Радио-телевизији Србије

Србија да одлучи хоће ли бити у ЕУ и НАТО или савезник Русије

(http://img6.imageshack.us/img6/1667/putnikkk4.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/6/putnikkk4.jpg/)
                               Томислав Николић и Владимир Путин

Председник Путин изабрао један други вектор развоја Руске Федерације. Ако су раније приоритети наше политике били базирани на добрим односима са Америком и Европом, сада је најважније стварање Евроазијског савеза чији ће Русија бити геополитички центар
Промениће се политика Истока и мислим да ће ту важну улогу одиграти Шангајска организација за сарадњу, која ће се трансформисати у Евроазијатски савез. У њему ће, на моју велику радост, главне улоге играти Русија, Кина и Индија. У тај савез ће ући и Иран, Пакистан, Авганистан и Монголија. Биће то права алтернатива западном свету
У Сирији су се сударили исток и запад, али ја мислим да ће победити идеја истока. Русија је кроз позицију према Сирији започела националну борбу за своју самосталност - и унутрашњу и спољну

 

          Господине Ивашов, да почнемо од најсвежијег догађаја на геополитичкој карти света. Америка је добила новог - старог председника. Како видите будуће односе Русије и Сједињених америчких држава?
         
           - Америка је добила новог - старог председника, али безбедносна и унутрашња политика се неће променити јер политику једне земље не одређује само њен председник, већ и токови светске политике. Кад је реч о нашим односима, мислим да ће се битно променити, делом због тога што је председник Путин изабрао један други вектор развоја Руске Федерације. Ако су раније приоритети наше политике били базирани на добрим односима са Америком и Европом, сада је најважније стварање Евроазијског савеза, чији ће Русија бити геополитички центар. Промениће се политика истока и мислим да ће ту важну улогу одиграти Шангајска организација за сарадњу, која ће се трансформисати у Евроазијатски савез. У њему ће, на моју велику радост, главне улоге играти Русија, Кина и Индија. У тај савез ће ући и Иран, Пакистан, Авганистан и Монголија. Биће то права алтернатива западном свету.

          Регион Блиског истока је једно од светских жаришта, шта је по вашем мишљењу најбоље решење за ситуацију у Сирији, с обзиром на опречне ставове Америке и Русије?
         
         - Русија је двадесет година слушала политику Америке и играла у том ритму. Данас Русија демонстрира своју самосталност, а Сједињене државе су принуђене да се усаглашавју са политиком Русије, тим пре што тесно сарађујемо са Кином. Русија није допуштала бомбардовање и агресију упућену Сирији, а хуманитарним колонама текло је оружје. У Сирији су се сударили исток и запад, али ја мислим да ће победити идеја истока. Русија је кроз позицију према Сирији започела националну борбу за своју самосталност - и унутрашњу и спољну.

           Где је Србија у том великом тенису, на терену са светским велесилама?

        * Најпре желим да говорим о светској тенденцији, глобалној транснационалној сарадњи. Међутим, у томе главну реч води светска финансијска олигархија која свет претпоставља својим личним интересима и америчком долару. Али униполарни свет није могућ. Видимо да се утицај мањих држава смањује и да настају савези. Русија кроз стварање Евроазијског савеза заговара две матрице: једна је православна - словенска, а друга је евроазијска. У првом случају Балканске земље, пре свих Србија, веома су важне јер су нам духовни, културни и економски савезници. Зато ће пажња Русије према Србији да расте, али очекујем и да ће се Србија одлучити, хоће ли бити у Европској унији, у НАТО-у или ће бити партнер Русије.

(Напомена: у видео верзији интервјуа РТС-у се чује да Ивашов не каже „или ће бити партнер Русије“, већ каже „или ће бити савезник Русије или неутрална држава“).

 

Москва више не тражи савезника на Западу - из интервјуа Прес РС

После свих лутања, Русија се враћа Истоку, православном и словенском простору

(http://img545.imageshack.us/img545/8507/ruskimedvedf94.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/545/ruskimedvedf94.jpg/)

БиХ није савез народа. Такав савез може имати само привремени карактер. Савез Републике Српске са словенским народима Русије, Украјине, Белорусије и, наравно, Србије је природан, а претпостављам да би се њему могле придружити Бугарска и Македонија и сви остали словенски народи
Русија је велика многонационална држава и пред њом је сада задатак да успостави Евроазијски савез. У том савезу постоје две матрице, једна је православно-словенска, а друга је евроазијска, односно руско-турска

         
         ПРЕДСЕДНИК Академије за геополитичке проблеме Руске Федерације и генерал-пуковник руске армије Леонид Ивашов тврди да је Босна и Херцеговина оваква каква је сада привремена појава.

         Наш саговорник истиче да је БиХ нека врста савезне државе, с тим да тај савез није добровољан и није природан, као што би то био случај са савезом Републике Српске и Србије.

         - Све што је конструисано Дејтонским мировним споразумом привремено је и нема никакву перспективу. По мом мишљењу, БиХ је неприродна коалиција која је створена да би се превазишле последице страшног рата који се водио на њеној територији - поручује Ивашов.

          Ако је БиХ неприродан савез, шта би био природан?
         
         - Природан савез је савез православних народа, а БиХ није савез народа. Дакле, такав савез може имати само привремен карактер. Савез РС са словенским народима Русије, Украјине, Белорусије и, наравно, Србије је природан, а претпостављам да би се њему могле придружити Бугарска и Македонија и сви остали словенски народи. Они треба да траже заједничке основе за изградњу јединственог културног, духовног и економског простора.

            Како оцењујете сарадњу Српске и Русије и да ли она може да се побољша?
         
         - Треба рећи да је Русија скоро 20 година тражила себи савезника на Западу, првенствено у САД и Западној Европи. Данас је председнику Путину савршено јасно да у Западној Европи и у Северној Америци савезника нема и не може бити. Зато се сада ми поново окрећемо Истоку, и својим старим, провереним, искреним савезницима по духовној блискости.

          Шта то значи за Србе и Српску?
         
         - Данас је неопходно градити јединствен православни, словенски простор. Зато се Русија након свих колебања и различитих покушаја враћа православном словенском простору. Због тога треба очекивати да ће се у свим сферама, духовној, културној, друштвеној и економској, односи даље развијати и јачати.

           Кад говорите о јединству словенских народа, да ли мислите само на православце или је могућ савез и са, на пример, Словенима који су другачије вероисповести?
         
        - Сарадња је могућа са свима. Русија је, на пример, велика многонационална држава и пред њом је сада задатак да успостави Евроазијски савез. У том савезу постоје две матрице, једна је православно-словенска, а друга је евроазијска, односно руско-турска. Истина, на нашем простору није било сурових ратова. Нажалост, ви сте на Балкану имали сукоб и са Хрватима и с муслиманима и зато кажем да је сарадња могућа, али искључиво на основу интереса.

          Који су то интереси?
         
        - Најважнија је сарадња у области безбедности, да не би беснео криминал и да се не би ширио тероризам. Чвршћег духовног савеза не може бити.


Факти (http://fakti.org/rossiya/ivasov-srbi-bez-rusije-ne-mogu-preziveti-kao-srbi)

 


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Новембар 13, 2012, 10:03:36
Генерал Леонид Георгијевич Ивашов: Јастреб сам, поносим се тим




У ком ће правцу ићи америчко-руски војни односи после избора у САД? Шта ће бити са Сиријом, а шта на Балкану са америчким ракетним штитом? Пензионисани генерал-пуковник Леонид Ивашов, најугледнији руски војни стручњак, управо на захтев председника Владимира Путина пише нову геополитичку стратегију Русије.

Генерал Ивашов је пријатељ Србије, својевремено је имао велики сукоб са премијером Черномирдином око Косова и тврди да је Черномирдин 1999. преварио Србију.

Генерале, после победе Барака Обаме, куда иде Америка?


САД ће се суочити са процесом промене геополитичке ситуације у свету, и то ће доста утицати на америчку спољну и унутрашњу политику. Ако се велики Евроазијски савез буде формирао и постане основни конкурент Америци у борби за утицај на светске процесе, онда ће САД морати да се спремају за улогу другог центра светске моћи. Хоће ли то ићи мирно или ће Обама тежити рату, видећемо. Многи амерички политичари, истраживачи и финансијери говоре о трећем светском рату. Ја не мислим тако и сматрам да трећег светског рата неће бити, али ће САД подстицати сукобе да би поткопале економију Кине, да би у Кини изазвале социјалне потресе, да би поквариле односе Кине и Русије. Но, ако процес јачања Шангајске организације буде ишао брже, то ће натерати САД да се смире, јер неће више бити једини геополитички центар силе. Унутрашњу политику Обамине администрације одредиће надолазећа нова финансијско-економска криза.

Ви сте били идејни зачетник акције доласка руских падобранаца из базе у Угљевику у БиХ на аеродром Слатина крај Приштине на крају рата, агресије НАТО-а на Југославију 1999?

Да, ја и моји потчињени официри били смо дужни да одговоримо НАТО-у, да му не дозволимо да први уђе на то подручје и успостави свој поредак.

Постоје шпекулације да тадашњи руски председник Борис Јељцин уопште није знао за тај покрет руских трупа?

Председник је знао за ту операцију, али није био упознат са детаљима. Он је одобрио покрет јединице.

Како је онда касније дошло скоро до неке врсте извињења Москве Вашингтону?

Тадашњи министар спољних послова Русије Иванов није знао за ту акцију.

Ви знате да је врховни командант НАТО-а генерал Весли Кларк наредио команданту снага које су улазиле на Косово, британском генералу Мајку Џексону, да силом избаци руске падобранце са аеродрома Слатина. Генерал Џексон није послушао наређење генерала Кларка, рекавши му „да не жели да изазове почетак трећег светског рата“. Шта би се догодило да су снаге НАТО-а припуцале тада по руским војницима? Трећи светски рат?

Не, не би било трећег светског рата, јер да би се припуцало по руским војницима потребна је била одлука Савета НАТО-а. А међу чланицама тог савета су и три државе које су биле енергично против таквог развоја догађаја.

Које су то три државе?


Нека остане тајна.

Ипак, не можете да негирате да је постојала велика опасност од сукоба руских војника и војника НАТО-а на аеродрому Слатина?

Знате, једна је ствар некажњено и противно међународном праву бомбардовати Србију, ратовати са Србијом, а друга је ствар ратовати са Русијом. Имали смо договор са Југословенском армијом: у случају да НАТО силом крене на руске падобранце – да Југословенска армија заједно са нашим војницима прихвати борбу са снагама НАТО-а на Косову. У том тренутку Југословенска војска још није почела ни да се повлачи са Косова, била је у борбеном распореду практично неокрњена, док су снаге НАТО-а тек улазиле на Косово. Све је то НАТО знао и зато британски генерал Џексон и није хтео да нареди било какав сукоб са руским падобранцима. Мене је један немачки генерал тада упитао, до чега такав инцидент може да доведе? Рекао сам му: ако нападну руску војску, да се онда спреме да бране Брисел.

Зашто је руска војска после неколико година отишла са Косова?

Наш тадашњи министар одбране Иванов и начелник Генералштаба генерал Квашњин били су под утицајем Американаца и они су предложили председнику такву одлуку.

Министар одбране Русије и начелник Генералштаба руских оружаних снага да буду под утицајем Американаца? Не могу да верујем.

Да, они су сматрали да безбедност Русије није могућа без помоћи САД.

Је ли због тога тадашњи министар одбране Иванов смењен?

Не знам све разлоге за његову смену.

Али он је сада шеф Путинове администрације?

Да, јесте. Но, оно је било време када смо се свуда по свету повлачили. Отишли смо из велике обавештајне базе и центра Лурдес на Куби, отишли смо из велике војне базе Кам Ран у Вијетнаму, отишли смо и са Косова. Сада покушавамо да се вратимо.

И на Кубу?

Могуће.

Кажете да је одлука о одласку руске војске са Косова била под утицајем Американаца, али тада је предсeдник Русије био Владимир Путин у свом првом мандату?

Путин је тада слушао своје либерално окружење, слушао је Иванова и Квашњина.

А данас, кога данас слуша председник Путин?


Данас је председник сменио трговца намештајем са положаја министра одбране Русије. Сердјуков је смењен. Нови министар одбране генерал армије Сергеј Шојгу, херој Русије, одличан је организатор и право решење за министра одбране.

Амерички антиракетни штит у Румунији? Колико је то велика претња безбедности Русије?


Ми на тај систем у Румунији гледамо мирно, то је тамо само део великог америчког система, односно део поморског система антиракетне одбране. Америка опрема 41 ратни брод системом антиракетне одбране и ти бродови могу да се појаве у свим морима и океанима, од Баренцовог до Црног мора, и то јесте велика опасност.

Како ћете реаговати ако се ти амерички ратни бродови са елементима противракетне одбране појаве у Црном мору, у међународним водама, или у територијалним водама Румуније? Постоји Конвенција из Монтреа из 1936. године која регулише боравак ратних бродова у Црном мору и оних земаља које не излазе на Црно море?

По тој конвенцији право контроле упловљавања свих ратних бродова у Црно море имају Турци. А Турска је чланица НАТО-а и савезник САД. Само присуство ратних бродова са елементима система антиракетне одбране у Црном мору носи опасност.

У време Варшавског уговора Совјетски Савез није имао војне базе у Румунији и у Бугарској. Сада тамо војне базе имају Американци, односно НАТО. Носи ли то и ризик евентуалног нуклеарног рата на Балкану?


Уколико дође до кризе, то би могао да буде удар конвенционалним борбеним средствима. То неће нужно и одмах захтевати удар и нуклеарним оружјем, јер су главне трајекторије евентуалне размене нуклеарних удара између Русије и САД на северу.

Да ли је процес ширења НАТО-а на исток застао у Грузији?

Није само Грузија у питању, ту су још и Азербејџан, Узбекистан, Таџикистан, Киргизија, тамо су структуре НАТО-а већ присутне. Русија сада са Кином решава задатак потискивања НАТО-а из тих држава. У време када је председник Русије био Дмитриј Медведев било је одобрено и формирање логистичке базе НАТО-а на територији Русије, у Уљановску, ради снабдевања трупа ИСАФ у Авганистану.

Какав је сада статус те базе?

Она постоји, и даље је у функцији логистичке подршке снагама ИСАФ-а у Авганистану.

Колико НАТО за то плаћа Русији?

Скоро ништа.

Како је то могуће?

Браћа либерали. Но, сада је код нас у току велика кампања против те базе. Донедавни министар одбране Сердјуков највећи је кривац за ту базу. Ипак, та ће база функционисати још неко време, али после повлачења снага ИСАФ-а из Авганистана 2014. године, председник Путин ће је затворити.

Војни односи између Русије и САД?

У време Иванова и Сердјукова имали смо и неке вежбе снага ПВО заједно с Американцима. Мислим да тога више неће бити.

Садашњи ниво односа НАТО–Русија?

Ја бих то назвао „дежурни режим на леру“. То је низак интензитет односа. После напада НАТО-а на Либију прошле године, нема активних односа између Русије и НАТО-а.

Је ли искуство из Либије одредило став Москве у случају садашњег сукоба у Сирији?

Управо тако, Путин је у време напада НАТО-а на Либију био премијер и био је оштро против напада на Либију. Он је то назвао и „крсташким ратом“, био је против тадашњег става Кремља о томе. Али тада је председник био Медведев, и то је била пукотина у њиховим односима.

Како је то превазиђено?

Медведев се не каје, Путин га не критикује због тога. Русија са Путином на челу већ је три пута ставила вето у Савету безбедности око Сирије. Тога није било ни у време хладног рата.

Шта ако НАТО нападне Сирију, односно ако директно војним снагама подржи сиријску опозицију? Како ће реаговати Москва?

У том случају сви односи између Русије и НАТО-а били би трајно прекинути, можда бисмо прогласили НАТО непријатељем, а могуће је да бисмо и Сирији пружили војну помоћ.

Имате ли утисак да НАТО војно опкољава Русију?

Ја управо о томе и говорим већ годинама.

Модернизација Руске војске? Докле се стигло? Где је тежиште, на нуклеарним снагама за одвраћање, или на конвенционалним средствима?

Са дивизијског се прелази на бригадни систем. Нуклеарна средства одвраћања модернизујемо по већ усвојеном програму развоја, док конвенционална развијамо по убрзаном програму. Смењени министар одбране Сердјуков допринео је да се војнопривредни комплекс доведе у нарушено стање, да нам оружје застарева. Очекујем да Сердјуков заврши у затвору, а да генерал Макаров, начелник Генералштаба, такође буде смењен.

Војна сарадња Русије и Србије?

До сада је била слаба, заправо, већ дуже је слаба.

Па био је недавно сусрет Рогозин–Вучић.

Добро, то је тек почетак, можемо помоћи Србији у ремонту војне технике, имамо могућности заједничког истраживања и производње у војнотехничкој области, у школовању кадрова.

Шта би, по вама, Србија добила, а шта изгубила уласком у НАТО?

Уласком у НАТО Србија би ушла у друштво разбојника. Изгубила би свој углед и ауторитет, морала би да ратује у операцијама НАТО-а против других земаља. Реците ми шта је добила Бугарска учешћем у рату у Авганистану?

Добила је улазак у ЕУ.

Да, помогли су им да живе на кредит, не дозвољавају им да развију своју економију. Погледајте Грчку, Мађарску…

Вас на Западу зову главним јастребом руског војног естаблишмента?


Поносан сам на то, јастреб је поносна птица на коју вране могу само да креште. Некадашњи генерални секретар НАТО-а лорд Робертсон рекао је за мене да никада нисам заговарао рат, нити повлачио кораке у том правцу, али да сам увек био против агресора. То јесам и на то сам поносан.


Фонд ст (http://srb.fondsk.ru/news/2012/11/12/general-leonid-georgiievich-ivashov-iastreb-sam-ponosim-se-tim.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Новембар 17, 2012, 08:20:31
Београд прихвата принципе хуманитарних интервенција НАТО пакта?


(http://img5.imageshack.us/img5/3968/natovojska.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/5/natovojska.jpg/)


 Процес приближавања Србије НАТО пакту одвија се на сличан начин као и фактичко признање Косова и Метохије које спроводи актуелна власт. Иза декларативног залагања за војну неутралност, повлаче се потези који Србију полако али сигурно увлаче у систем НАТО пакта. Тај процес је отишао толико далеко да је нова власт у Београду прихватила принципе на којима се заснивају „хуманитарне интервенције“ Северноатлантског савеза, од којих је прва и најпознатија агресија на СРЈ 1999. године!

Билатерални споразуми са САД, изгласани 2009. године на предлог владајуће коалиције окупљене око ДС-а, који Пентагону дају право да слободно користи територију Србије, и даље су на снази. Нова влада их није отказала иако има ту могућност. Реч је о Споразуму између Владе Србије и Црне Горе и Владе САД о сарадњи у области спречавања ширења оружја за масовно уништавање и унапређивању одбрамбених и војних односа, Споразуму о снабдевању и узајамним услугама (USA – СРБ 01) и Споразуму између Владе Републике Србије и Владе САД о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији тзв. Софа споразуму. Овим уговорима Србија је фактички постала логистичка база НАТО пакта, од које Вашингтон и Брисел очекују да пружи важан допринос у новом Походу на Исток.

Као да је историјско време враћено уназад, јер је некад Јосип Броз, који је поставио темеље за разбијање српских земаља унутар СФРЈ, 1954. године у Бледу, прихватио Балкански савез, којим је Југославију укључио у систем НАТО пакта, а Војсци САД дао могућност да користи њену територију. Тада је између Турске, Грчке и СФРЈ потписан „Уговор о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи“ којим је НАТО пакту дато овлашћење да војно интервенише на територијама ових земаља против СССР-а. Увод за овај договор била је иницијатива Лондона за координацију војних команди три балканске земље. Тито је све време, док је примењивао стратегију разбијања српског народа био веома заинтересован за НАТО планове о стварању европских заједница, а међу њима и европске одбрамбене заједнице, која на крају ипак није заживела јер је одлучено да се Северноатлантски савез као средство САД стара о њеној безбедности (и контроли).

И 2012. године, симболично, НАТО и ЕУ преко Бледског форума имају заједничке активности, где организују конференције са темом „Европа и преобликовани глобални поредак“.i На овим састанцима, које брижно бележи званични сајт НАТО, и на којима се налазе најразличитија оправдања за амерички планетарни хегемонизам, присуствују представници Европске банке за обнову и развој али и „високи представник ЕУ са Косова“ где је смештена база Бондстил, која по Дику Мартију далеко превазилази регионални значај.ii

Функционери НАТО пакта не крију намеру њихове организације да се задржи на територији Србије, јер она има стратешки значај за њих. Шеф Канцеларије НАТО у Србији, која и под напредњацима несметано делује, бригадни генерал Орнело Барон каже да је Србија важна за Балкан и Европу и да ће играти значајну улогу у Европи у блиској будућности.iii Барон напомиње да је положај Србије у средини између источне и западне цивилизације, као и да је Београд град бурне историје, који је био уништаван и грађен више од 40 пута, што показује да се налази на изузетно значајном геостратешком положају. Не знамо да ли је Барон овде рачунао и тзв. савезничка бомбардовања Београда у Другом светском рату која су за циљ имала цивилне мете, и НАТО агресију из 1999. године. „Ако повучете круг око Београда од 300 километара, видећете да сви главни путеви са Балкана стижу до Београда. На Балкану сви путеви воде кроз Београд“ објашњава НАТО генерал. На два сата вожње од Београда налази се већина балканских престоница док главни град Србије, истиче шеф НАТО канцеларије, повезује и две кључне поморске зоне на Балкану и налази се у центру три главна пловна тока на Полуострву. iv Барон се међутим прибојава „покушаја“ руских и кинеских инвестиција у Србији. Он истиче да је трговина из ЕУ ка Азији већа него ка САД и да је важно напоменути и да ти трговачки путеви пролазе кроз Београд. "Зато Русија и Кина покушавају да инвестирају у српске саобраћајне и комуникационе системе".v Ови „покушаји“ очигледно брину НАТО пакт и јасно је због чега их он све ове године отежава, својим утицајем на власт у Београду. Генерал Барон објашњава и на који начин НАТО спроводи реформу српског сектора безбедности. „Реформе сектора одбране и безбедности главни су елементи сарадње Србије и НАТО. Заједничка Група за реформу одбране Србије и НАТО обезбеђује подршку српским властима за реформе и модернизацију оружаних снага, развој веза с НАТО путем Патрнерства за мир и саветовање о војним аспектима реформе сектора безбедности. Реформе у Србији подржане су серијом тренинга и вежби, чији је циљ изградња модерне, економски одрживе и демократски контролисане структуре одбране“ истиче Барон.vi НАТО генерал објашњава и коју ће улогу имати Србија у новој стретегији Северноатлантског пакта. „На самиту НАТО у Чикагу, маја 2012. године, лидери НАТО сложили су се да прихвате тзв. паметну одбрану како би развили неопходне способности за достизање циљева НАТО снаге 2020. ... Када је реч о Србији, мислим да наше земље, партнери НАТО-а на Балкану, имају шансу да постану најуспешнији пример примене принципа паметне одбране.“vii

Али то није све. Пројекат „НАТО за будућност“ се примењује већ неко време у Србији на територији три града у јужној и источној Србији: Пироту, Врању и Лесковцу. Како се наводи у „Е-билтену НАТО“ овај пројекат се бави „проблемом недовољног разумевања и познавања тематике евроатлантских интеграција, од стране грађана, као и недовољним ангажовањем кључних актера заједнице у питањима која се доводе у везу са уласком Србије у НАТО, укључујући и оне аспекте који би настали као последица потенцијалног чланства Србије у НАТО Алијанси, као што су свеукупно побољшање демократских принципа заједнице и повећање економских перспектива Србије.“viii

НАТО све ове пројекте и стратегије реализује у држави у којој и поред свих манипулација прозападних медија, мање од 5 одсто грађана има позитвно мишљење о њему.ix

Нова власт у Београду не само да је прихватила све што је стара влада противуставно урадила по питању Косова и Метохије, већ је отишла и корак даље. Слично томе нове власти су прихватиле све што су чинили представници ДОС-а и ДС-а у процесу увлачења Србије у канџе НАТО пакта, али су и ту отишле даље. Недавно je Александaр Вучић показао вољу да прихвати НАТО принципе у оквиру “хуманитарних интервенција“. Министарство одбране је тако званичним актом подржало одржавања курса с циљем ширења знања у области примене хуманитарног права за период од 2012. до 2014. године, „који ће допринети изградњи капацитета Министарства одбране и Војске Србије“, а на којем ће предавачи бити представници НАТО пакта.

Како НАТО пакт тумачи хуманитарно право, осетили смо на својој кожи 1999. године. Као последица такве интерпретације извршена је НАТО агресија. О њој данас сведочи и споменик побијеној деци који данас стоји оштећен у београдском Ташмајданском парку, без воље актуелне власти да га поправи.

Северноатлантски савез сматра да међународно хуманитарно право пружа могућности за вођење агресивног рата тј. тзв. хуманитарних интервенција. НАТО пакт је усвојио закључке на основу којих је одобрио „хуманитарне интервенције“ широм света, док су лидер НАТО тела „Групе мудрих људи“ Мадлен Олбрајт и бивши министар одбране САД Вилијам Коен коаутори дела у којем се образлаже и оправдава ова стратегија.xi Обоје су били ватрени заговорници и извршиоци кривичног дела агресије на СРЈ.

Док пријатељи Србије у Чешкој, подносе кривичну пријаву против Мадлен Олбрајт јер је изговоривши речи: „одвратни Срби“ ширила националну и верску мржњуxii, министарство одбране усваја њена тумачења хуманитарног права.

Највиши представници републичке владе јавно говоре како имају најбоље односе са онима који Србији отимају Косово и Метохију и потчињавају је НАТО пакту. Вучићеве изјаве да поштује Вашингтон и Берлин, и да је са њима у сталној вези,xiii суштински су сигнал претварања Београда у сателит Северноатлантског савеза. Међутим историја нас учи да српски народ један такав процес неће мирно посматрати.

i http://www.nato.hr/bled-forum-o-preoblikovanom-globalnom-poretku

ii Исто.

iii http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=08&dd=27&nav_category=11&nav_id=638057

iv Исто.

v Исто.

vi Тромесечник Центра за евроатлантске студије – Нови век, 1. август 2012. године.

vii Исто.

viii http://www.pirgos.rs/Download/E-BILTEN%20NATO%20srb.pdf

ix http://www.b92.net/info/izbori2012/vesti.php?yyyy=2012&mm=04&dd=19&nav_id=602064x

http://www.mzv.cz/file/914108/NATO_CPE__Newsletter_October12.pdf

xi http://www.usip.org/programs/initiatives/genocide-prevention-task-force

xii rts.rs

xiii http://www.dnevnik.rs/politika/pokazacu-da-se-ne-isplati-krasti
 

Fond ST


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Новембар 17, 2012, 09:48:35
Срби бирају Русију, а Срби су миленијумска осовина Балкана и југа Европе


РУСКИ ПИСАЦ КОЈИ ЖИВИ У БРАТИСЛАВИ О ГЕОПОЛИТИЧКОМ И ИСТОРИЈСКОМ ЗНАЧАЈУ СРПСКОГ ОКРЕТАЊА РУСИЈИ

(http://img41.imageshack.us/img41/543/rusisrbibraca4930.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/41/rusisrbibraca4930.jpg/)

Пише: Сергеј ХЕЛЕМЕНДИК*

(http://img248.imageshack.us/img248/5258/helmendikg94.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/248/helmendikg94.jpg/)

 ДОБРО ухрањена Мађарица-цариник на граничном прелазу Суботица погледала је мој пасош и поставила ми лукаво питање: 

         - Сергеј? 

         - Да, - одговорио сам на руском.   

         Затим је упитала нешто на мађарском и, схвативши да не разумем овај језик ретке лепоте, поновила је на непознатом дијалекту: 

         - Чиа ауто? 

         Ударио сам се шаком по грудима, не бих ли се прилагодио њеним комуникационим могућностима, и - њу је то потпуно задовољило. Документа за ауто није проверавала, али на њеном се лицу видела збуњеност у односу на Сергеја са словачким пасошем, који иде из Мађарске у Србију.   

         Тако сам ушао у опустошену земљу коју сам први пут посетио у априлу ове године уочи српских парламентарних избора, који су се течно стопили са председничким. 

         Од тада је прошло пола године и ситуација у Србији се радикално променила.

         Избори у пролеће и лето ове године су протицали у знаку „европског избора за српски народ”, српски политичари су, лицемерно и неискрено, мада гласно, певали на сав глас о лепотама српске будућности у напредној слободној уједињеној Европи. 

         Истина, о детаљима овог избора су говорили мало. О таквим детаљима као што су: треба да се придружимо НАТО, да дамо Косово заувек и безусловно, заједно са Косовом треба да се да све што још није дато, до краја да се раскомада древна и историјски јака словенска држава, да се да Војводина, Босна и Херцеговина, да се препусте судбини масе Срба који тамо живе вековима – да се да све што је још остало искасапљеној, још не тако давно богатој и напредној земљи.   

         Нарочито брижљиво се сакривало од широких маса питање: а коме треба све то дати? Косово, тај непроцењиви извор природних ресурса, треба дати, кобајаги, Албанцима, али не баш њима – ова богатства грабе и кидају Американци и Немци, Војводину, кобајаги, Европској Унији, али је тамо таква мешавина...   

         Прави корисници богатстава српског народа су још увек у сенци, захваљујући напорима антисрпских СМИ на српском језику. О њима нагађају, препирају се, да ли су то Американци, или Немци, или Турци или неко трећи... Мада, нема о чему да се расправља – ко је бомбардовао, тај је и добио. 

         За фантомско приступање ЕУ у распаду, Србима су понудили да изврше народно самоубиство, да прихвате разбојничко уништавање своје земље и да проведу остатак живота у границама Београда и његовог пашалука. 

         Тако и иза океана већ деценијама нарицају поседеле свраке како треба утерати Русију у границе московске кнежевине. Али Русију још нису избомбардовали... 

(http://img20.imageshack.us/img20/8659/bombard1243g4.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/20/bombard1243g4.jpg/)

Пре него што би утерали људе у гасне коморе, немачки фашисти су их скидали до голе коже, објашњавајући им да их воде на туширање, а да ће им одећу и ствари касније вратити. Суштину промена у Србији могуће је изразити врло једноставно – Срби су схватили шта им се спрема, одбили су да се скидају и спремни су да пружају отпор. 

         Остављајући по страни политичке интриге у вези слободног изјављивања воље грађана у окупираној држави и на нишану антисрпског медијског мејнстрима, треба рећи оно главно: протекли парламентарни и председнички избори су у корену променили ситуацију – поседујући хиљадугодишњу византијску интуицију Срби нису загризли слатки мамац са отрованим филом. Подршка „евроизбору” у Србији незадрживо опада, све више Срба прави руски избор – традиционални, вечни, неизбежан и сложен. Али, за разлику од евроизбора то није „лажа”, то је крв и месо наше заједничке историје.   

         Невероватно, како полази за руком западном медијском мејнстриму, који је окупирао медије посткомунистичких земаља, да крије од становништва очигледну чињеницу – приступању ЕУ обавезно претходи ступање у НАТО. Тако је било увек и свуда, тако ће и бити, под условом да ЕУ потраје још неко време. 

         За Србију је ступање у НАТО неприхватљиво, у центру Београда још увек зјапе рушевине зграда уништених „томахавцима“, и већ много година нико не жури да их реновира. Да сви виде, памте и знају. 

         Срби нису заборавили како их је пригњечила свом својом тежином међународна заједница, тобоже забринута за жртве међу косовским Албанцима, како су остали један на један са притискајућом свирепом силом, која им није оставила ни једну једину шансу за победу, како су њих – веселих, пуних живота, отворених и гостољубивих - утерали бомбама у камени век.   

         Срби ће то увек памтити. И какав НАТО за Србију? А ако је такав НАТО, каква је онда Европска Унија? Никаквог европског избора за Србију једноставно нема, и боље је да је тако. Као што нема европског избора ни за Украјину или Молдавију. Осим тога, европски избор практично свих „срећника-евронаивчина”, попут Словеније или Словачке, а да не спомињемо Прибалтичке земље, већ је донео своје отроване плодове.   

         Евронаивчине су напалили, опљачкали и пустили голе на зиму. Од перспективних нових евронаивчина остали су Хрвати, којима само што нису одузели обалу са све туризмом и иселили их високо у планине. Хрвати то не схватају, како то нису нису схватали ни њихови сапатници у несрећи, јер су Хрватима књишки, квалитетно испрали мозак. А Србима, без обзира на све, нису испрали.   

         Срби су, поучени скорашњим страшним искуством, ближи схватању суштине европског избора, неголи њихови украјински саборци у евроатлантском навлачењу.   

         Већину Срба „европски избор“ није примамио, и у том тренутку власт је некако неочекивано испала из руку америчког пулена Тадића и прешла код Томислава Николића. Власт је још крхка, скоро ефемерна, али је власт.   

         Шта све ово значи? Последице овог догађаја су значајне и без претеривања имају глобалне димензије. 

(http://img21.imageshack.us/img21/9304/olbrajt884.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/21/olbrajt884.jpg/)

     Да је оматорела Мадлен Олбрајт, права, за разлику од оклеветаног и садистички мученог у Хагу Милошевића, балканска људождерка, коју су давно, док је била девојчица, Срби спасли од гасне коморе, имала могућност да сравни Србе са земљом, то би одавно и урадила. Прошле недеље она је у Прагу представљала своју књигу, и председник чешког друштва пријатеља косовских Срба, познати режисер-документариста Вацлав Дворжак, донео јој је постере са фотографијама жртава геноцида против Срба да их потпише. Старица је пала у екстазу и пола сата урлала је на енглеском „Get out!” –https://www.youtube.com/watch?v=U  BrpNiw9DTk&feature=player_embedded-мада је пре тога гугутала на чешком. Старица је толико урлала да је њено обезбеђење, које је било заузето расправом са Вацлавом Дворжаком, морало да и њу склони. Али, да је она, не дај Боже, имала дугме Delete Serbia и да је Србија нестала са лица земље, кроз два сата Балкан би се загрцнуо у безумном клању, а придружили би се и суседни региони. 

         Срби представљају хиљадугодишњу осовину овог дела света, геополитичко сидро, древни византијски народ, који је бесконачно ратовао, коме је суђено да и даље ратује, али је тај народ пружао себи, а и многим другим народима, могућност да преживи. А понекад – као за последње епохе повезане са маршалом Тито – не само да преживе, већ  и да добро живе.   

         Срби – то су балкански Руси, и не тврде Срби случајно „нас и Руса – двеста милиона”. Тврде правилно, Руси и Срби имају заједничке цивилизацијске, културне у духовне основе. Слично Русима, и Срби организују геополитички простор око себе, као Руси проповедају Православље које је било и биће главно организационо начело. Бољим и праведнијим, него сијасет других идеја, учења и веровања.   

         Да, наши прекоокеански партнери су поставили прагматични циљ – да се Срби униште као народ и да се на тај начин избије геополитичко језгро читавог југа Европе, да се уништи организационо начело, да се Балкан баци у хаос којим се управља, као што су у такав хаос убацили већ многе друге регионе. Али Срби су схватили тај циљ и бориће се до краја, као што су се хиљадама година борили њихови преци.   

         Срби, који нису се дали да их преваре са европским избором, са подсмехом гледају Словенце и Хрвате, без обзира на њихово привидно благостање; Срби ће се борити за преживљавање, и у тој борби рачунају на помоћ Русије. 

         Да ли је Русија помогла променама у Србији? Јесте, помогла је, и ова помоћ је била приметна са велике раздалине – Русија је отворено ставила Србију као приоритет своје политике, односно вратила је Србима место које њима историјски припада. И Срби су поново изабрали Русију.   

         Ако узмемо у обзир да је геополитички значај Србије као кључа дела света, - константни фактор, враћање Србије као приоритета Русије, објашњава се новим импулсима – повратком Владимира Путина у Кремљ и убрзавањем деструктивних процеса у Европи и у читавом свету. И јачањем позиција перспективног, привлачног за Русију политичког лидера Томислава Николића. 

         Аналитичари воле да пишу о Јужном току, Гаспрому и другим економским интересима Русије у Србији, који су неоспорни. Али, заборавља се очигледно – економском уласку Русије у Србију претходила је политичка воља, претходила је давно.                       

         Романтични небодер Гаспрома у Београду уздиже се одавно, и градили су га неколико година. Сада се ова воља појачава – Русија тражи, а тражиће и даље савезнике, јер се свет котрља низбрдо, при чему нико не зна какав је бездан на крају. Русија тражи савезнике а Србија се логично налази у самом врху те листе. Ко ће ту да буде још?

(http://img688.imageshack.us/img688/4950/gazprom94fk.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/688/gazprom94fk.jpg/)

  А ли је ефикасна помоћ Русије? Ако гледамо према резултатима – јесте. Ко и како је помогао новом српском председнику да ишчупа власт из руку отворено издајничке гарнитуре, ја не знам, али видим резултат, видим га својим очима. Резултат неочекивани, дај нам Боже да помажемо тако нашим пријатељима, сваки дан.   

         Да неће да се прекине ова помоћ исто тако изненада, како је дошла? Пре ће бити обрнуто – да ће се појачати. 

         Јер, руски избор Србије је геополитичка победа два снажна словенска народа, Срба и Руса, истовремено, након читавог низа тешких пораза. То је духовни догађај и са формалним атрибутима власти никако није повезан. Једноставно, у новој ситуацији, приликом сваке промене власти, прозападни лидер у Србији тешко да може да освоји власт.

         У Русији многи прихватају срамотни рат против Југославије као своју срамоту, и научна објашњења како је тада Русија била слаба, не могу да умире грижу савести.   

         Последице руског избора Србије излазе далеко ван граница Балкана.

         Стидљиво,  са резервом, у правцу Русије почињу да окрећу главе и други словенски народи. Словаци и Чеси готово ништа не знају о догађајима у Србији.

         Да није неколико алтернативних сервера, не би знали баш ништа. Али, мења се општи дух, опште расположење, руски избор почиње да сазрева и у тим земљама.   

         Словаци се, например, све више и све наглашеније занимају за идеје Евроазијске Уније, јер виде својим очима и доживљавају на својој кожи све жалосније последице „евроатлантских интеграција”. И, мада се Словачка налази у самом срцу Европе и за сада је релативно  успешна, крај тог благостања је на на даљини испружене руке. Шта ће потом бити? 

         Враћао сам се у Братиславу, и поново сам прошао целу Мађарску, овог пута са југа на север. Тужан и забрињавајући призор. Понекад се срећу похабани румунски камиони и аутобуси, са Румунима који су још увек жељни Европе, понеки стари ауто са мађарским таблицама. Као да се живот угасио, људи немају куд, ни у чему ни зашто да иду.

         Шта ће се догодити кад незадовољство Мађара дође до тачке кључања?

         Сетио сам се своје књиге „Словачко Косово”, која је изашла 2009. и размишљао сам о Русији. Њу, мајчицу, коју су Срби већ изабрали, бираће све нови и нови, као што су је бирали хиљадама година.

         Русију бирају, кад постане стварно лоше, к њој долазе са молбом „Спаси и сачувај!”.

         Кога ће она изабрати, кога ће Русија моћи и хтети да спасе, да ли ће моћи да изнесе терет свог избора, да ли ће се сама спасити?

         Вечита питања, на која неће смети да се не одговори.     

         
* Руски писац, председник јавног одбора Покрета „Добра Сила”

 
Fakti (http://fakti.org/srbi-biraju-rusiju-a-srbi-su-milenijumska-osovina-balkana-i-juga-evrope)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: ПЕТАР Децембар 01, 2012, 12:44:52
http://www.fakti.org/srpski-duh/putin-ponudio-srbiji-da-povrati-suverenitet-i-snagu-smeju-li-nikolic-i-dacic-t


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Децембар 01, 2012, 15:48:57
Петре, на овом линку се ништа не види, сем овога,

"Страна није пронађена". Ако имаш текст, пренеси га, са исправним линком


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: ПЕТАР Децембар 01, 2012, 23:24:56
 суверенитет и снагу - смеју ли Николић и Дачић да то прихвате?

    16:26 30.11.2012.
    19 коментара
    Штампај

И СРБИ И ВЛАСТ У БЕОГРАДУ ПРЕД ИСТОРИЈСКИМ ИЗБОРОМ И ОДЛУКОМ

Владимир Путин и Томислав Николић

         УТИЦАЈНИ први потпредседник руске владе и доказани српски пријатељ Дмитриј Рогозин донео је у Београд понуду какву једино истински братска земља може дати.

         Та понуда се може сажети у ове три Рогозинове реченице

         ПРВА: „Русија је са вама, Путин је са вама, потребна нам је јака Србија која ће заступати своје ставове”.

         ДРУГА: „Русија има и жељу и новац да улаже у Србију и верујем да наш „брак“ неће бити само из интереса, него и из љубави.

         ТРЕЋА: „Надам се да ће после реализације наших договора у војно-одбрамбеној сфери Србија постати јача држава и то толико јача да ће свако прво морати да размисли пре него што употреби оружје против ње”.

         Сваки српски референдум би ово прихватио и са изразитом већином и са захвалношћу. Свака истински српска и суверена власт у Београду ово би оберучке прихватила – и без референдума.

         Хоће ли садашња власт у Београду – која је по вољи Берлина, Брисела, Лондона и Вашингтона – хтети и смети да поже на такав корак?

         Да ли је такав корак могућ без суштинске корекције државног курса, а да ли је таква корекција могућа под овом и оваквом влашћу?

 

Момир СТОЈАНОВИЋ, бивши шеф Војне безбедносне агенције, генерал
Свака нормална земља би прихватила оно што је Рогозин донео

    Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану
    Иза Рогозинових речи стоји и понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ - Организација договора за колективну безбедност. Тај пројекат је за нас прихватљив јер су његове кључне одредбе: прва - да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) - да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

         СРБИЈА треба да прихвати сваку понуду да потпуно поврати суверенитет над целом територијом и зато не видим разлог да такву понуду одбијемо.

         Свака нормална земља би је прихватила.

         Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану. Дакле, нуде економска улагања, инвестиције, подстицање извоза, помоћ око пласирања робе на тржиште дугих земаља, као и помоћ у ремонту наше ратне технике, а бар 80 одсто нашег наоружања је руског порекла. Ресурси у авијацији су истекли и вероватно се нуди и помоћ при ремонту.

         Али, пошто је Србија прогласила војну неутралност, а чланица је Партнерства за мир – мислим да иза Рогозинових речи стоји понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ - Организација договора за колективну безбедност.

         Тај пројекат је за нас прихватљив јер су две његове кључне одредбе: прва - да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) - да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

         С обзиром на то да је Србија суочена са сепаратистичким тежњама на Косову и неким потенцијалним сепаратистичким тежњама у Војводини и на југу Србије, интерес је Србије да озбиљно размотри тај пројекат, који би морал да одобри Народна скупштина.

         Дакле, мислим да Рогозин није мислио само на економску помоћ и ремонт технике, него на понуду која већ дуже време стоји пред Србијом, а то је – приступање ОДКБ.

 

Ана ФИЛИМОНОВА, Фонд стратешке културе
Русија жели да са Србијом сарађује као са својим најближим геополитичким савезником

    Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа - не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства
    На руководству  Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције
    Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском

         САДА са сигурношћу можемо да констатујемо да Русија током последње три године (почев од посете Дмитрија Медведева Београду) континуирано и истрајно шири своје економско присуство у Србији.

         Економска сарадња бележи значајне резултате. Русија држи друго место у спољнотрговинској размени Србије (на првом месту је Немачка која Русију „претиче“ само за два мала процента). Руске инвестиције у српску привреду су у 2012. години премашиле су милијарду долара. То је суштински продор с обзиром да је укупни обим руских инвестиција у српску привреду у последњих девет година износио отприлике исто толико.

         Лукојл и компанија ћерка Гаспрома највећи су порески обвезници у Србији. Према прелиминарним показатељима, само реализација руско-српског енергетског пројекта Јужни ток омогућиће Србији отварање око 2.200 нових радних места и ангажовати до 1,5 милијарде евра директних инвестиција.

         Русија је Србији одобрила кредит за инфраструктурне пројекте. То је база која је у стању да Србију потпуно „ишчупа“ из економске пропасти и да је уз континуирани развој изведе на позиције енергетског и економског лидера региона у целини.

         Управо Русија, за разлику од Европске уније, располаже средствима за улагање у српску економију. Иза речи Дмитрија Рогозина стоји јасна тежња РФ да развија „пунокрвну“ сарадњу са Србијом у свим сферама, вишеструку сарадњу у разним привредним гранама, од економске до војно-техничке. Сарадњу као са својим најближим геополитичким савезником и једноставно - зашто и то не рећи – својим пријатељем.

         Овако изнесен став, интерес је Руске Федерације. 

         Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа - не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства. То руски однос према Србији разликује од дејстава међународних организација и одређених западних земаља.

         Међутим, објективна је датост да Србија, у овом моменту, практично није у стању да се ослободи притиска и утицаја Запада. Разлог је очигледно постојање неког система договора са западним партнерима, договора који су повезани са сменом владајуће коалиције у Србији. То потврђују и последње изјаве представника владајуће коалиције о непромењивости главног српског спољнополитичког вектора.

         На руководству  Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције.

         Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском. 

         Али, без обзира на то каква одлука ће бити донета, Русија ће штитити територијални интегритет Србије у међународним институцијама и са њом развијати сарадњу, добро знајући да та сарадња може бити ограничена „баријерама“ Европске Уније.   

         

Милош ЈОВАНОВИЋ, потпредседник ДСС
Има померања према Русији, али сумњам да је власт спремна за заокрет

    Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ. Последњи ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом што ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине. То је неприхватљиво! А то што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа

         ЗА ВРЕМЕ претходне власти Бориса Тадића није било никакве сарадње са Русима, а земља је сигурно клизила ка НАТО пакту. Новој власти се мора признати да постоје помаци јер се већ двапут састају Вучић и Рогозин, а потписан је одређени број споразума...

         То су помаци који шире стратешку и спољнополитичку оријентацију земље.

         Сад, да ли тај заокрет може бити потпун и да ли је власт спремна? Чисто сумњам.

         Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ.

         Последњи у низу тих уступака је ово што ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом који ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине.

         То је неприхватљиво!

         То што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа.

       

Драган ПЕТРОВИЋ, старији научни сарадник Института за међународну политику и привреду
Путин је Србији дао понуду која се не одбија

    Поред повољних зајмова, сад имамо и понуду да ојачамо одбрамбени систем земље без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској... да не идемо даље
    Руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно

         ОВО је велика шанса да Србија направи политички преокрет који се поклапа са оријентацијом широких народних маса и јавног мњења, поготово после пресуда Хашког трибунала које су оголиле да силе које стоје иза Хага не само да нису наклоњене српском фактору, већ раде вишедимензионо на нашој деструкцији.

         Инсистирање на придруживању ЕУ под условима које није имала ниједна друга чланица, поготово што је јасно да неће бити скорог придруживања ЕУ и да је сама Унија у економској кризи, значи наставак приношења жртава без икакве добити.

         Са друге стране, сада имамо понуду Русије. Подсетићу да нам је Русија одобрила раније зајам од милијарду долара који је само делимично искоришћен. Сада поново добијамо повољне зајмове и понуду да ојачамо одбрамбени систем без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској... да не идемо даље.

         Дакле, руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно. То је понуда која се не одбија! Разлози су: а) државни интерес Србије и б) расположење широких  народних маса.

         Међутим, кад су питању наше политичке елите – то је дискутабилно. На њима је велика одговорност да не  багателишу такве могућности и да не наставе да нас завлаче са својим комбинацијама.

 

Божидар ДЕЛИЋ, генерал
Да би Путинова понуда била прихваћена потребна је промена државног курса

    Трећег руско-српског сусрета на врху можда неће ни бити
    Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин! Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција

         БИЛА су два руско-српска сусрета на врху, а трећег можда неће ни бити, али је апсолутно сигурно да курс мора да се промени.

         Ако не буде промене државног курса - понуда неће бити прихваћена. Знам да је са руске стране постојала спремност за ово и раније, али нема спремности у Београду.

         Знам како Николић и Вучић размишљају, али се мора јасно рећи да излазак из кризе подразумева заокрет ка Русији.

         Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин!

         Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција.

         За све време њихове власти - ништа није урађено сем што је разним причама о корупцији и хапшењима скретана пажња са проблема као што су Косово и Метохија или економска ситуација.

 

Радован РАДИНОВИЋ, генерал
Неће прихватити, али ће им народ стати ногом за врат

    Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад. Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

         КАКО  се мени чини, нећемо прихватити руску понуду, а не може довека да траје да се „проституишемо“ мало овамо мало онамо.

         То није фер према руској страни. Али, неразумљиво је да и даље срљамо у ЕУ кад је јасно да није наклоњена нашим интересима. Да нас ЕУ неће!

         Да ли срља Србија или њене такозване елите? Елите је воде, а добар њихов део је или формиран прозападно или су ти људи због бенефита тако стасали, односно еволуирали.

         Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад.

         Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

         Питање је заправо: кад ће им народ стати ногом за врат, али - и то ће доћи.

 

Живадин ЈОВАНОВИЋ,  шеф дипломатије СРЈ, председник Београдског форума
Путин је Србији понудио историјску шансу

    Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина
    Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије

         ВЛАСТ има обавезу да ради оно што је добро за српски народ, а Србија нема само економске и социјалне проблеме, него и проблеме везане за опстанак државе и заштиту елементарних националних интереса. А Русија је очигледно спремна да помогне не само у економском и инфраструктурном развоју него једнако и у одбрани националних и државних интереса.

         Та спремност Русије има историјски значај и Србија има историјску шансу да одбрани сверенитет и територијални интегритет и да уз то постане узор социјално–економског развоја на југоистоку Европе.

         То је шанса да се покаже да није нужно да будемо учлањени у било који западни савез. Да бисмо се развијали треба да сарађујемо са осведоченим пријатељима из Европе, Азије и целог света.

         Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина.

         Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије.

         Дакле, неопходно је да успоставимо нормалност у политици: да предност дамо пријатељима а не онима који су нам чинили и чине зло.

         Промене у спољној политици и међународном положају су у највећем и суштинском интересу Србије.

         Наша земља има неуравнотежену спољну политику и њена будућност зависи од брзине којом ћемо успоставити равнотежу кроз ширу сарадњу са Русијом.

 

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста
Руска понуда је фер, али је власт предубоко загазила са Американцима и Бриселом

    Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом

         ПОНУДА Русије је фер. Али, скептичан сам да ли ће је ова власт прихватити, јер аранжмани које има са међународним фактором, нарочито САД и Бриселом говоре да је предубоко зашла у обавезе које су њени челници преузели.

         Илустрација је наступ министра одбране Италије у Дому војске, пре неки дан...

         Ова власт неће ни објашњавати зашто није прихватила руску понуду јер се такве ствари деценијама нису објашњавале, пошто се мишљење гласача суштински не узима заозбиљно.

         Шта ћемо да изгубимо због тог „не“?

         Већ смо изгубили доста, а материјални губитак, културни, политички и етички још ће се наставити.

         Ових дана присуствујемо фактичком проглашењу тзв природне Албаније, односно велике Албаније. Српске власт није рекла ни слово у вези са тим, иако је то чињеница прворазредног значаја. Србија је тиме демонстрирала немоћ.

         Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом.

 

         Диана Милошевић

 


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Децембар 02, 2012, 09:55:19
На помолу војно-политички савез Србије са Русијом?


Србија ће ускоро добити статус сталног посматрача у Организација договора о колективној безбедности и сарадњи - ОДКБ, како преносе руски медији. Организацију чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан и Узбекистан, а у сличном статусу би са Србијом била и Украјина. Овај предлог наћи ће се и пред Скупштином Србије, која би требала да оформи делегацију парламентараца која ће бити упућена у ову војно - политичку организацију.

(http://img87.imageshack.us/img87/43/savez4805.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/87/savez4805.jpg/)

 Вест о приступању Србије овој организацији пренео је руски државни портал "Вести.ру", а према њиховим наводима, о чланству Србије разговарано је током недавне посете заменика руског премијера Дмитрија Рогозина Београду. Иначе, оснивање ове организације иницирала је Москва, која у последње време инсистира на њеном јачању.

Управо са тим циљем формиране су колективне оружане снаге за оперативно деловање, које би могле да делују на територији било које земље чланице, а чију окосницу чине руске трупе.

О могућности уласка Србије у Евроазијски савез извештавају и РИА Новости.
-За сада се може говорити само о парламентарним и другим контактима заинтересованих страна у оквиру борбе са заједничким претњама и изазовима тероризмом, трговином наркотицима и људима али је то свакако пут ка пуноправном чланству у Евроазијски савез, наводе РИА Новости.

(http://img705.imageshack.us/img705/51/cstomap.png) (http://imageshack.us/photo/my-images/705/cstomap.png/)

Председник Србије Томислав Николић најавио је после састанка са Дмитријем Рогозином у среду да ће бити упућена наша парламентарна делегација у Парламентарну скупштину Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ).

Војно-политиику заједницу ОДКБ формирале су државе Евроазије на основу Уговора о колективној безбедности, потписаног 15. маја 1992. Један од чланова овог уговора предвиђа и да у случају напада на било коју чланицу, остале чланице дужне су да пруже сваку врсту помоћи, укључујући и војну.

Ова организација, иначе, спомиње се и као настављач некадашњег Варшавског уговора, који је својевремено представљао против тежу НАТО пакту.

Према оснивачким и званичним актима ОДКБ има за циљеве одржавање мира, међународне и регионалне безбедности и стабилности, заштиту на колективној основи независности, територијалну целовитост и суверенитет земаља чланица, а приоритет је у примени опште прихваћених политичких средстава. ОДКБ делује, на очувању демократског поретка, основаног на оплтепризнатим принципима мерународног права.

FondST (http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/02/na-pomolu-voino-politichki-savez-srbiie-sa-rusiiom.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Децембар 02, 2012, 10:14:45
Нови „мигови” и С-400 стижу у Србију

Руси нуде кредит, али и плаћање контраиспорукама наше робе, од пољопривредних производа до производа наше војне индустрије.

(http://img29.imageshack.us/img29/455/mig29m2.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/29/mig29m2.jpg/)

 Потпредседник Владе Руске Федерације Дмитриј Рогозин изјавио је пре неколико дана у Београду „да се нада да ће после реализације наших договора Србија постати јача држава, и то толико јача да ће свако прво морати да размисли пре него што употреби оружје против ње“.

Дмитриј Рогозин је пре садашње функције био амбасадор Русије при НАТО-у у Бриселу. Са Рогозином је у Београду боравила врло јака екипа руске војне индустрије, међу којима су били и директори фабрика „Миг-Сухој“ и компаније „Рособоронекспорт“. Изјава потпредседника руске владе да је Русија спремна да помогне како би Србија била војно много моћнија држава и да у томе Србија има пуну подршку председника Русије Владимира Путина „пребацује лоптицу“ на домаћи  терен.

Шта би то од савременог наоружања Србија сада могла да добије, или да купи од Русије. У оквиру ранијих разговора и преговора са руском страном Београд је дефинисао своје потребе: 12 авиона „миг-29М2”, опција је осам апарата „миг-29М2” једноседа варијанта и четири „миг-29М2” двоседа варијанта, или 10 авиона „миг-29М2” једносед и два таква авиона двоседа. Како Руси нуде исту цену за једноседе и двоседе, обе верзије апарата носе исто наоружање и исту опрему, у циљу што брже обуке наших пилота опција са осам једноседа „миг-29М2” и четири двоседа вероватно је коначно решење. Уз већ постојећа четири авиона „миг-29” Србија би опет имала једну потпуну ескадрилу најмодернијих авиона. Не за рат, већ за чување свог ваздушног простора.

У пакету са авионима „миг-29М2” требало би да стигну и ракетни системи „панцир“, 12 таквих система, као и „бук“. То би свакако битно ојачало трупну противваздушну одбрану, али и одбрану делова наше територије. Но, оно најзначајније што нам Москва сада нуди јесте стратешки ПВО систем С-300 са ракетама из система С-400. Наиме, ПВО систем С-300 може да лансира и пројектиле С-400. Руси су спремни да нам испоруче и најновије радаре који су потпуно отпорни на дејства најновијих антирадарских ракета западне производње. Тиме би, уз постојеће радаре и ПВО системе, наша ПВО била комплетирана.

Сада долазимо до питања како све то и платити у овој економској ситуацији у којој је Србија данас? Руси нуде врло повољне цене и начине плаћања. Руски „миг-29М2” је три пута јефтинији од „тајфуна“ и „рафала“, и два и по пута јефтинији од „грипена“. Руси нуде кредит, али и плаћање контраиспорукама наше робе, од пољопривредних производа до производа наше војне индустрије. Руси су показали и интерес за наш школски авион „ласта“, њихова авијација има велике потребе за том категоријом авиона, јер то су им раније продавали у оквиру Варшавског пакта Пољаци и Чеси. Постоји и одређени руски интерес за наше оклопно возило „лазар“.

Свака је одбрана на неки начин скупа, нема у свету јефтине а добре одбране. Држава која не издваја паре за своју војску плаћаће једног дана неку туђу војску. Само је питање времена.

Сада је на Београду да искористи понуду Москве. Да не би касније било „правдања“ како смо сами и како нам нико не нуди помоћ и савезништво. За почетак председник Томислав Николић изјавио је, према Танугу, да ће Србија у оквиру своје политике војне неутралности ускоро упутити нашу парламентарну делегацију у Парламентарну скупштину Организације договора о колективној безбедности, ОДКБ, пошто Србија већ има своје представнике у Парламентарној скупштини НАТО-а. То је добар потез Београда. Иначе, ОДКБ гарантује свим државама чланицама потпуни територијални интегритет и војну заштиту.

Мирослав Лазански (http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/02/politika-novi-migovi-i-s-400-stizhu-u-srbiiu.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Децембар 02, 2012, 10:47:27
МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: ПОСТОЈИ ЛИ СРБИЈА 

Јасно је сада да „командна одговорност“ вреди само за Србе оптужене и осуђене у Хагу, као и „удружени злочиначки подухват“

(http://img7.imageshack.us/img7/6459/lazanskicopycopycopycop.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/7/lazanskicopycopycopycop.jpg/)

Понекад се питам да ли о Србији знам пуно више осим да она постоји? Заправо, у дилеми сам је ли наша спољна, па и унутрашња, политика самовољна и утемељена на обичним импровизацијама, има ли визију, или се води од прилике до прилике, при чему понекад изгледа смешно, некада драматично, а повремено и неочекивано. Најгоре од свега је што у очима међународних фактора више није смешна само наша држава већ и сви њени грађани...

Јер наше ламентирање, па и кукњава, око ослобађајуће пресуде за Рамуша Харадинаја баца у други план 12 година дугу потчињеност и колонизацију наших душа. Наравно да је српски живот најјефтинији на Балкану, то показује и одлука Хашког трибунала у контексту ослобађајуће пресуде за Харадинаја. Без намере да ме овде неко оптужи за милитаристички политички дискурс, у којем хоћемо или нећемо да помињемо геополитичке интересе Запада, али ова пресуда свакако јесте империјално прекорачење сваке могуће границе и морала и правде у негативном смислу. Хашки се трибунал показао као бранилац једног хобсовског света, света у којем је међународно право сведено на обичну голу силу, при чему се сада јасно види да управо војна слабост на Балкану значи и дипломатску, државну и сваку другу слабост.

Јасно је сада да „командна одговорност“ вреди само за Србе оптужене и осуђене у Хагу, јасно је да је „удружени злочиначки подухват“ резервисан опет само за Србе. Војислав Шешељ је у Хагу осуђен због непоштовања суда и због откривања идентитета заштићених сведока, док нико није одговоран због смрти 19 сведока у процесу против Харадинаја. Јер Харадинај не одговара по командној одговорности, а рецимо Шаиновић одговара.

Ипак, све смо то знали и раније, али ко год је било шта јавно зуцнуо о томе одмах је у овој земљи био проглашен представником „антихашког лобија“. Грађанска је Србија сарадњу с Хашким трибуналом проглашавала највишим државним приоритетом и највишим дометом патриотизма, све са аргументацијом да прво морамо да процесуирамо сопствене зликовце. Донекле се слажем, али хашка прича у Србији мучна је прича о поразу државне и националне политике у последњих 12 година. Беспоговорно веровање Западу, као што је тужно пре неки дан завапила госпођа Сузана Грубјешић: „Ми испуњавамо све постављене задатке, а они нама нож у леђа европској Србији“. Имам разумевања и за господина Зорана Станковића, председника Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, када га амбасадори САД, Велике Британије и ЕУ теше „да је југ Србије неодвојиви део Србије“. После постављања споменика ОВ у Прешеву? Или када немачки амбасадор каже у Новом Саду „да су односи Војводине и Србије унутрашња ствар Србије“. У нормалним земљама страним екселенцијама ни на памет не пада да тако нешто изјављују.

На прослави 100 година албанске државе у Тирани били су у име Србије помоћник министра спољних послова и наш амбасадор у тој земљи. Грци су отказали долазак на прославу, баш као и председник Македоније. Албански премијер Сали Бериша је говорио „о албанским земљама од Превезе до Прешева“. Да ли је наша делегација то могла да предвиди? Зашто је онда отишла тамо? Можда за неке Косово више и није Србија? Велика Албанија је већ ту?

Код нас је 12 година скоро доминантно стварана и негована клима контроле политичког духа (свака империја која жели да потраје мора да потчини душе контролисане раје). Доминација се спроводи утолико лакше што је они који су јој изложени и нису свесни. ЕУ нам не прети казном ако не испунимо оно што је претходна влада потписала, већ рачуна на нашу потребу за кредитима. Тако смо и дошли до тога да су само Срби чинили злочине, па је ослобађање Харадинаја за Запад нешто сасвим нормално. Да ли су Албанци рекли да ће правити проблеме и САД и ЕУ на Косову ако не добију независност и да су спремни на нови рат због тога? Јесу. Да ли су Срби рекли да ће правити проблеме на Косову? Не, Београд је годинама говорио само о дипломатским и правним средствима за решавање проблема. Коме ће се онда приклонити САД? Ономе ко им запрети проблемом.

Дакле, чему та журба за дефинитивним решењем косовског спора? Ако Србија у процесу преговора не може да обезбеди ни минимум заштите државних и националних интереса, проблем треба оставити неком будућем времену. Не решавати га „преко колена“ тако што ће се у име неког будућег и евентуалног чланства у ЕУ тек за 12 година сада одрећи, у најмању руку, имовине вредне стотине милијарди долара. О другим аспектима тог убрзавања „у име наше деце“ да и не говорим. Јер ми ћемо у Европи концентричних кругова и неједнаких брзина увек бити Европљани другог реда. Неко би требало да некоме овде објасни да је интеграција Србије у ЕУ могућа само ако обе стране стоје на једнако легитимним позицијама. А за почетак, где су јужне границе Србије? Прошла власт је врлудала с тим одговором. Култура песимизма и скепса према алтернативним државним опцијама у садашњости и у будућности има једну поуку. Роберт Музил једном је рекао да су у старој Аустрији често генија сматрали за пропалицу, али никада пропалицу за генија...

 N.Standard (http://www.standard.rs/miroslav-lazanski-postoji-li-srbija.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Децембар 04, 2012, 01:31:50
Србија под штитом Русије?


У дипломатској ташни руског вицепремијера Дмитрија Рогозина, који је прошле недеље боравио у Београду, нашла се пословна понуда која далеко превазилази обичну трговину оружјем.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-12-02/284628_120305s2_f.jpg?ver=1354499433)
Моћна одбрана: Систем С-300

Према писању руског "Комерсанта" и Генадија Сисојева, Влада Србије планира да настави европске интеграције кроз нормализацију односа са Косовом и тиме скине притисак Запада са себе док се паралелно приближава Русији.


Стручњаци се слажу да је Војсци Србије потребна модернизација, да је Русија као велики произвођач конкурент на великом тржишту, као и да набавка оружја из Русије не може да угрози односе Србије с НАТО или ЕУ.


- Ако је Рогозинова, односно понуда руске владе повољна, онда је треба размотрити и у конкуренцији других понуђача одабрати најбоље авионе и ракетне системе јер је то Србији неопходно.

- Наша је опрема застарела и обнова нам је хитна. Кад је реч о евентуалном узнемирењу ЕУ или НАТО, до тога никако неће доћи јер и саме чланице НАТО-а поседују руско оружје и технику, рецимо Немачка, Пољска, Чешка и друге - каже за "Вести" генерал Бранко Крга, бивши начелник војне обавештајне службе и официр који је у два наврата био војни аташе у Прагу и Москви.

Цитат
Две столице

Председник Томислав Николић изјавио је да ће Србија у оквиру своје политике војне неутралности ускоро упутити нашу парламентарну делегацију у Парламентарну скупштину Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ) пошто Србија већ има своје представнике у Парламентарној скупштини НАТО-а.
"То је свакако пут ка пуноправном чланству у Евроазијски савез", наводе РИА Новости.
   (Љ.Ивановић, Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/274401/Srbija-pod-stitom-Rusije)
 


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Јануар 01, 2013, 22:27:21
Свилановић од данас на челу Савета за регионалну сарадњу


Бивши шеф дипломатије СРЈ и СЦГ Горан Свилановић данас преузима функцију генералног секретара Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ) коју ће обављати у наредне три године.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-10-05/98684_b031205z_kf.jpg?ver=1357037109)

Савет за регионалну сарадњу једна је од кључних регионалних организација која окупља земље бивше Југославије - Србију, Хрватску, Црну Гору, БиХ и Македонију, али и Албанију, Бугарску, Грчку, Румунију, Молдавију и Турску.

У изјави агенцији Бета по избору на нову функцију у јуну 2012. године, Свилановић је најавио да ће се залагати за унапређење сарадње земаља бивше Југославије што је и основа функција Савета.

"Потреба је да се кроз унапређење сарадње свих ових земаља око животних питања унапреди процес решавање неких отворених политичких проблема и то је оно што је задатак Савета за регионалну сарадњу", рекао је Свилановић.

Он је за генералног секретара РЦЦ изабран у јуну 2012. на самиту Процеса сарадње за југоисточну Европу (СЕЕЦП) у Београду када је Србија предала једногодишње председавање Македонији.

Свилановић ће на месту генералног секретара заменити хрватског дипломату Хидајета Бишчевића, који је од 1. јануара 2008. године у два мандата обављао ту дужност.  (Бета) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/281419/Svilanovic-od-danas-na-celu-Saveta-za-regionalnu-saradnju)



***


Док се год овакви по белом свету боре за "српску ствар", нама нема напретка нити бољитка. Горан Свилановић :o Као да смо заборавили ко је он!



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Фебруар 08, 2013, 06:06:47
Турска се удаљава од ЕУ и окреће Путину, а шта ће Србија?


Недавно је турски премијер Реџеп Ердоган поновио своје критике на рачун Брисела и нагласио да Турска тражи алтернативу Европској унији. Притом је јасно рекао да алтенативу види на Истоку и зато је саопштио Владимиру Путину да је спреман рећи збогом Европској унији, ако Турска буде примљена у организацију ШОС, коју предводе Русија и Кина. С обзиром на сличну ситуацију и никад веће противљење Европској унији у Србији, поставља се питање да ли је и њој суђено кренути таквим путем?


(http://m.ruvr.ru/data/2013/02/05/1337679112/4RIAN_01303893.LR.ru.jpg)

Наиме, ради се о томе да Турска већ пола века стоји у чекаоници пред вратима Уније, у коју никако да је пусте. Та земља је први пут предала захтев за чланство у Европској економској заједници, претечи ЕУ, још далеке 1959. године, али питање турског чланства се не помера са мртве тачке због тога што Турска не признаје Републику Кипар, у чему се одмах примећује сличност са Србијом, коју Европа условљава у вези Косова и Метохије.

Зато је турски премијер изјавио да се приоритети Анкаре премештају са Запада на Исток, јер се по његовим речима, Турска већ уморила од бесперспективног стремљења према Европској унији. «Недавно сам рекао господину Путину: "Примите нас у Шангајску организацију. Примите нас, и ми ћемо одустати од ЕУ", - рекао је Ердоган.

Председник владе Турске је још нагласио да је ШОС престао да буде само одбрамбени блок, него је прерастао у структуру регионалне сарадње на многим нивоима, а на критике опозиције да би таква нова оријентација на исток нанела штету демократским институцијама Турске, Ердоган је одговорио тако што је навео ружне поступке чланица Европске уније, попут окупације Алжира и депортације Рома.

Иако је Ердоган низ година са ентузијазмом водио своју земљу у правцу Европске уније, сада је, нескривајући велико разочарање и огорчење, дошао до тога да отворено изјављује како се без Европе може, при чему је јасно изрекао нови правац кретања за Турску, а то је Исток.

А када је реч о ШОС-у или Шангајској организацији за сарадњу, рецимо да је то организација коja у економском и војном смислу повезује Русију, Kину и неколико других држава, а из Турске су се могла чути и мишљења којакажу да је организација ШОС, како су истакли, "боља и снажнија од Eвропске уније".

Иначе, мишљење турског премијера није усамљено у Турској, зато што тамо и међу грађанима постоји велики отпор према евроинтеграцијама, јер се убедљива већина од чак 66% становника те балканске земље противи учлањењу Турске у Европску унију.

А с обзиром да и у Србији по најновијим подацима драматично опада подршка европским интеграцијама, па тако сада сличан проценат од 59 посто грађана Србије не подржава улазак земље у ЕУ, онда се можемо запитати да ли је то пут који у будућности чека и Србију?

Уосталом, када је председник Србије Томислав Николић током актуелне посете Турској изјавио "да ће Србија испунити све услове које једна држава може да испуни да би постала чланица Европске уније, али да то не значи да нећемо имати билатералне односе на највишем нивоу са другим међународним организацијама", можда је притом мислио баш на оно што је већ урадио председник владе Турске Ердоган, када је замолио Путина за пријем у ШОС.

(Ратко Паић, Глас Русије) (http://serbian.ruvr.ru/2013_02_05/Turska-se-udaljava-od-EU-i-okrece-Putinu-a-shta-ce-Srbija/)


***



Ако Турска чека толико година, онда ће Србија да чека још 100 година да би постала чланица ЕУ. ;D


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: moka Фебруар 11, 2013, 09:03:15
"Срби, време је да се тргнете"

Директор Института за стратешка питања Русије Леонид Решетников о односима двеју земаља, декомпензацији Балкана и економској сарадњи: Ми смо део јединствене православне цивилизације и принуђени смо на заједничку будућност свидело се то Западу, или не

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//02/09/pol-leonid_620x0.jpg)

 РУСИЈИ је Косово важно јер је важно Србији, каже за "Новости" генерал Леонид Решетников, директор Руског института за стратешка истраживања. Институт за стратешка истраживања једна је од најважнијих информативно-аналитичких полуга федералних власти Русије. Еминентни руски стручњаци (њих 180) задужени су за пројектовање и "креирање" стратегије и политике Русије, нарочито у сфери националне безбедности.


       - „Што се тиче сарадње РИСИ с Путином, наша аналитичка продукција доприноси раду свих кључних руских служби, од администрације председника, Министарства спољних послова, служби одговорних за безбедност Русије, али и до крупних корпорација као што су „Гаспром“, „Олимпстро“, објашњава Решетњиков.

       Доктор историје и један од највећих руских познавалаца Балкана уверен је да Србија искрено жели мир на Балкану, о чему сведоче и настојања да уђе у преговоре са привременим органима власти у Приштини. Решетњиков наглашава да је Балкан „у геополитичком смислу изузетно важан. Али колико је Балкан историјска, верска, културолошка спона, толико може да буде и зона раскола“. Решетњиков сматра да се „суровој балканској транзицији још не назире крај, а проблем Косова и напетост осећа цела Европа“.

       - Србија је своју позицију прецизирала Платформом о Косову и Метохији и од ње не може и не треба да одступи - каже Решетњиков. - Русија подржава настојања Београда да се борба за очување Косова мора водити у оквиру међународног права. Решење питања Косова могуће је само у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН, што је потврдио и председник Томислав Николић у Бриселу на почетку преговора Београда и Приштине. Само дијалогом се може ићи у правцу постизања заједничког решења. Отварање представништва косовских Албанаца у Београду је неизбежно, а помаже и оперативном решавању свих питања везаних за КиМ. Неопходно је, међутим, да и статус тог представништва буде у складу са Резолуцијом, уз поштовање договора. Иако ОУН последњих година губи свој ауторитет, немамо другу алтернативу.

       Око решавања статуса Косова у Србији се ствара атмосфера повећаних очекивања о улози Русије. Чује се, међутим, да се та очекивања нису претворила у снажнију политичку подршку?

       - За мене је готово несхватљиво такво мишљење. Русија је више пута изјавила да неће признати Косово пре него што га Србија призна. И ми се држимо тог става. О каквој још политичкој подршци можемо говорити? Ако неке снаге у Србији очекују да ће Русија утицати на српско руководство, које се често није понашало патриотски, онда ћу „разбити“ таква очекивања. Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од самих Срба.

       Како оцењујете промене у Србији?

       - Реформе из двехиљадитих биле су за Србију катастрофалне. Било би боље говорити не о реформама већ о свесном, планском рушењу националне економије. Зато, кад је у предизборној кампањи Томислав Николић говорио о борби са олигарсима, чак помињући као могућност и „реприватизацију“, то је звучало логично и разумно. Међутим, још се не примећују никакве озбиљније структуралне измене у привреди Србије. Напротив, како показују анализе српских и западних медија, у кабинету господина Николића није мало оних који су, изгледа, у блиској вези са тим истим тајкунима.

       Односи Русије и Србије, чини се, улазе у нову фазу, која није заснована само на блискости језика, традиција, култура и вери већ на економским интересима. Колико је важна економска сарадња двеју земаља?

       - Пре месец дана, Русија и Србија су уговориле наменски кредит у вредности од милијарду долара за обнављање српских железница. То није први кредит који је Русија омогућила Србији, а по свему судећи не и последњи. У ситуацији хроничног буџетског дефицита који преживљава Србија, таква финансијска помоћ је, можда, и више него политичка подршка у ужем смислу. Желим, такође, да нагласим да српских производа, пре свега прехрамбених, у Русији нема много. А и оних којих има, нису увек доброг квалитета. Српски произвођачи морају активније да се пробијају на руско тржиште.

       Где је Србија у будућем распореду геополитичких снага?

       - Нама у Русији није најјаснија огромна жеља већег дела српског политичког естаблишмента да по сваку цену постану члан Европске уније. Да ли Србију у европској породици чека бар нешто лепо? Какву улогу Србија може да игра у јединственој Европи? Очигледно је да ће најконкурентније гране српске привреде бити разрушене, јер никоме у Европи нису неопходни - конкуренти. Ти процеси нису нови, они се одвијају већ десет година. Приступање ЕУ многе асоцира на могућност безвизног кретања у шенгенској зони, али Бугарска и Румунија показују да и са тим може бити проблема. Европска унија пуца по свим шавовима, а упорна жеља српске владе, укључујући и председника Николића да уђе у ЕУ, личи ми на покушај да се укрца на брод који тоне.

       Шта мислите о раду суда за ратне злочине у Хагу из којих су ослобођена два хрватска генерала, а и Рамуш Харадинај, бивши лидер ОВК?

       - После пуштања на слободу Готовине и Маркача, као и Харадинаја, Хашки суд је себе коначно и дефинитивно искомпромитовао. Какав је то суд који пушта на слободу ратне злочинце, генерале и војне заповеднике чије су руке до лаката у крви? Притом, тај исти суд већ девет година не може да пресуди Војиславу Шешељу. Шешељ се, истина, сликао са „калашњиковим“ у рукама на рушевинама Вуковара, али очигледно је да је то исценирана фотографија. Не оправдавам, наравно, позирање са аутоматском пушком с рушевинама у позадини, али ако је Шешељ у нечему крив, то је поигравање са судијама, „узнемиравање умова“, а не за убиства и пљачку. О трагичном крају Слободана Милошевичћа да и не говорим. Хашки трибунал данас је апсурд србомрзачке фарсе. Уместо Хашког суда мора бити формирана нова структура која би могла да суди не према речима, него према делима.

       Да ли је завршена декомпозиција Балкан? Може ли Балкан бити враћен балканским народима? Да ли су цивилизатори Балкана заправо његови освајачи?

       - Народ Србије би морао да се тргне из либерално-мондијалистичке хипнозе и схвати: ко је, са ким је и шта заправо жели. Тада, и само тада, може се говорити о враћању Балкана балканским народима и избављењу од самопроглашених цивилизатора.



Тајна Путиновог успеха
 

       Близак сте сарадник председника Путина, који ужива велике симпатије српске јавности. Какво је искуство сарађивати са њим и шта је, према вашем мишљењу, тајна његовог планетарног успеха?

       - Тајна је у његовој енергичности и искрености. Председник Путин се не устручава да покаже своја осећања и да ствари назове правим именом. Путин је и младолик, спортског духа. А на Балкану се увек ценила мушкост, снага и самопоуздање. Отуда толико његових поштовалаца. Најважније је, свакако, што је Путин прави државник. Таквих је у свету мало, а у Европи их практично и нема. Тамо углавном видимо чиновнике „средње класе“.



       Свет доживљава дубоку трансформацију и више нема доминације једне земље. Једнострано деловање дестабилизује свет, изазива трку у наоружању и тензије у међуцивилизацијским односима. Шта су спољно-политички приоритети Русије?

       - Русија је одустала од идеје једностраног противљења САД, као светског хегемона. Имали смо прилику да се уверимо да се двополарни модел уређења света није одржао, као и трка у наоружању, а на крају крајева, атлантска цивилизација је показала погубне резултате. Залажемо се за мултилатерални развитак човечанства.

       Ми смо за вишеполарни свет, за свестрани развој у којем Русија одређује пут тог развоја, које је председник Путин прокламовао као „евроазијски“. Саставни део тог савеза може бити, верујем и да хоће, савез православних словенских народа. Русија и Србија - део су јединствене православне цивилизације, имамо исти духовни и културни код. Ми смо принуђени на заједничку будућност, свидело се то тзв. пријатељима Србије на Западу или не.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:419047-Leonid-Resetnikov-Srbi-vreme-je-da-se-trgnete

Лепо је човек рекао,"Срби,време је да се тргнете".


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Април 04, 2013, 01:59:56
Немачка: Срби, срам вас било!


"Грчка, Кипар, Италија, Шпанија - немачка политика има све мање фанова у иностранству. Али не осећају се само ове кризне државе притиснуте Немачком. Србија се такође сматра "садистички мученом", пише политички магазин "Фокус". "Горе него 1914.", "Четврти Рајх", "демократски фашизам", неке су од оцена српских историчара, које издваја "Шпигл онлајн", преносећи текст немачке агенције ДПА. "У односима између Србије и Немачке поново су се усковитлали духови 90-тих година, када је Немачка била најомраженија земља у Србији", интерпретира исти текст дневник "Велт".



(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-04-02/312956_040304c6_iff.jpg?ver=1364958372)
Немачки медији огорчени због писања српских колега

 

Повод за огорченост немачких медија је писање српске штампе након недавне посете делегације немачких парламентараца Београду, у којима се захтеви Немачке за решење косовске кризе "сматрају горим него ултиматум Аустроугарске од 1914.године, што је довело до Првог светског рата".

 

Пре свих се издваја изјава "једног од најпознатијих историчара у земљи" Чедомира Антића, који је у осврту на политику Берлина рекао да "садизам прати 15-годишње мучење Србије без понуде једног озбиљнијег компромиса", чиме "Немачка жели да излечи фрустрације 20. века". Немачки медији цитирају такође речи посланика парламента Синише Ковачевића о "демократском фашизму" и "Европи као Четвртом Рајху", као и председника српске општине Звечани да је однос Немачке према Србији "понижавајући и испод сваког нивоа".

У тим оценама, наводи се даље, Немци су "тирани и вечите свезналице" и одмах се повлачи паралела са Другим светским ратом, када је нацистичка Немачка брутално напала Југославију и у окупацији починила бројне злочине. Током југословенских ратова од 1991. до 1999. године радило се о завери Берлина, Беча и Ватикана против Србије да би се осветили за пораз у Другом светском рату.

"Немачки поход на топло Јадранско море", међутим, превидео је чињеницу да се Балтичко и Северно море такође ретко залеђују", додаје не без ироније дневник "Велт".

Данас је овакво становиште поново присутно код многих партија, политичара и медија у Србији, констатује овај лист, и то упркос томе што је Немачка традиционално најважнији партнер ове земље. "Пола милиона људи српског порекла живи у Немачкој и годишње пребацује 1,6 милијарди евра у домовину. Од међународних инвеститора Берлин од 2000. године стоји усамљен на врху са 1,8 милијарди, а око 400 немачких фирми је инвестирало у Србију 1,7 милијарди евра".


"Врх оштрице у сасецању Немачке је националистичка партија ДСС бившег премијера Војислава Коштунице", наглашава "Велт", "у чему му здушно помажу чланови Српске академије наука и уметности, као књижевници Матија Бећковић или "отац нације" Добрица Ћосић".

И поред многих критика, многи ипак виде своју будућност у Немачкој: Тренутно стотине лекара и медицинских сестара учи немачки језик да би могли да конкуришу за радна места. Док је Немачкој хитно потребан медицински кадар, у Србији влада страшна незапосленост и то не само у овој бранши ", резимира овај дневник.


Цитат
Молитва за распад НАТО

У исто време је "најпознатији српски митрополит (после патријарха) Амфилохије напао ЕУ и Северноатлантску алијансу", истиче "Шпигл" уз напомену да је овај црквени великодостојник оптужио ЕУ да "жели да пороби Косово, јер наставља тиранију султана Мурата и 500-годишње турске владавине"и да је "молио Бога да се распадне НАТО"!


Штетна свађа са Немачком!

За српску политику је од великог значаја да разуме немачку позицију и политику традиције насталу после Другог светског рата, а за Србију би најгоре било да падне у јефтину шаблонску антинемачку хистерију, јер то је увек у прошлости било на њену штету, оцена је бившег амбасадора Србије у Берлину Милована Божиновића.


Он подсећа да је у овој земљи велика српска заједница, да је Немачка велики донатор и инвеститор у Србију, као и да би конфликтом с њом мало тога направила било која земља у економском погледу.

- Немачка данас од Србије тражи оно што је и сама прихватила после Другог светског рата и што се евидентно показало као добро решење за тадашње прилике. Деценијама је живела са источном Немачком поред себе без конфликтног потенцијала - указује овај дипломата.

Божиновић истиче особину немачке политике да говори "отвореним језиком" и инсистира да се свака страна придржава онога на шта се обавезала, што се мора прихватити као фер однос, а не као агресивност.

Стручњак за међународне односе Предраг Симић указује да су домаћи медији и политика окренути у другом правцу, што се види и у изјавама Александра Вучића Немачку види као одлучујући фактор у решавању косовског питања. Он потсећа да су људи из Србије поменути као носиоци антинемачког расположења из затворених кругова са маргине и без утицаја на данашњу српску политику.

- Мислим да се због одлучујућих преговора о Косову у Немачкој подиже температура која помало личи на антисрпско расположење - рекао је Симић.  


Цитат
Не познају Немачку

"Упадљиво је да расположење против Немаца подстичу политичари, који никада нису дуже живели у Немачкој и једва познају ову земљу. Сушта супротност је први демократски изабрани премијер Зоран Ђинђић, који је убијен 2003.године. Он је стекао академско образовање у Констанци и Немачку је имао увек као узор за своју домовину", пише "Велт".


Цитат
Драгоцена искуства

- Иако се распад Југославије не може поредити са Другим светским ратом, немачка искуства после тог рата су поучна за нас. Од онога како се уздизала с нулте тачке, па до тога како је организовала економски опоравак и за 20 година постала економска сила - објаснио је Божиновић.

Д.Декић

(Б.Божин) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/303536/Nemacka-Srbi-sram-vas-bilo)



***


- .....Захтеви Немачке за решење косовске кризе "сматрају горим него ултиматум Аустроугарске од 1914.године, што је довело до Првог светског рата. -

Нема ту шта да се Немци ишчуђавају, када је то тачно. Истина боли, а српски народ се никада није претварао и лажно некога симпатисао.


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Април 04, 2013, 14:53:29
Католички менталитет Зорана Ђинђића

Цитат
"Упадљиво је да расположење против Немаца подстичу политичари, који никада нису дуже живели у Немачкој и једва познају ову земљу. Сушта супротност је први демократски изабрани премијер Зоран Ђинђић, који је убијен 2003.године. Он је стекао академско образовање у Констанци и Немачку је имао увек као узор за своју домовину", пише "Велт".

Зоран Ђинђић је докторирао филозофију на католичком (језуитском) Универзитету у немачком граду Костанцу. Он је писао о језуитима и Лојоли. Написао је и предговор књизи  Игњација Лолоје „Начела језуита“, у издању београдске Младости из 1987. године, под називом „Ignacio de Loyola – duhovni vitez borbene crkve“ .

Његова супруга Ружица је у интервјуу загребачком листу „Глобус“сведочила да је Зоран имао више католички менталитет и да она сваког 24. децембра са Бранком Прпом, удовицом Славка Ћурувије, дочекује католички Божић, а ту су још Борка Павићевић, Горица Мојовић и Надежда Гаће. „Женско смо друштво које у Београду прославља католички Божић, после поноћи обавезно гледамо на Хрватској телевизији божићну мису.“ – посведочила је Ружица Ђинђић.

Ђинђићева подршка агресији НАТО на СРЈ

За време агресије НАТО, Ђинђић је побегао у Црну Гору, код папског штићеника Мила Ђукановића, свог истомишљеника и саборца, одакле је давао изјаве које подржавају агресију на Југославију.

Ђинђић  је израелском листу „Haaretz“2. маја 1999. дао интервју где је између осталог рекао: „Нема потребе за копненом операцијом и формалним освајањем Србије. Да би довело до конфликта између НАТО-а, Русије и Кине, и до међународне кризе. Најлогичнија ствар коју НАТО може да уради јесте да настави рат из ваздуха, који је врло ефикасан. Уништили су инфраструктуру у Србији и за десет дана до две недеље, овде ће бити врло тешко да се живи без гаса, струје, мостова и телекомуникација. Милошевић неће бити у стању да води рат дуже од десет дана или две-три недеље.“

Упитан да окарактерише какав споразум предвиђа, Ђинђић је рекао: „Прво, мировни споразум под покровитељством НАТО-а, који ће обухватати завршетак бомбардовања, повлачење српских снага са Косова и постављање међународних снага на Косово. Те снаге ће чинити Русија, Украјина и НАТО. У другој фази ће се вратити избеглице и биће спроведена истрага о губицима. Затим ће доћи до нове кризе, јер Милошевић не може пристати на истрагу ратних злочина … Биће то јако тешка ситуација, али, кад је будемо пребродили, сматрам да ће ова земља моћи да крене напред у правом смеру.“

Изгледа да је Ђинђић унапред знао неке ствари које су се десиле. А, видимо да је имао и иста рамишљања као и НАТО челници у то време, што смо касније увидели из њихових изјава. У јулу 1999. године по завршетку рата, Зоран Ђинђић је био оптужен за угрожавање државне безбедности. Суђење је било затворено за јавност и не знају се детаљи. У септембру исте године Ђинђић је проглашен за једног од најважнијих политичара на почетку 21. века у избору часописа “Time“.

Такође је занимљиво да је Ђинђић био велики пријатељ са Јошком Фишером (у то време министром спољних послова и потпредседником владе Немачке) који је подржао ангожовање немачке војске у агресији НАТО на СРЈ, што је било прво учешће немачке војске у међународним сукобима  после Другог светког рата.

Данас су већина важних чланова ДС и њима блиских странака припадници Малтешких витезова које контролишу језуити, што неки од њих и не крију као Јелена Триван, Горица Мојовић,  Балинт Пастор…

                                                              *****

Толико о Ђинђићу и његовој братији.
Зека

Србел.нет (http://www.srbel.net/2013/03/16/zoran-djindjic-i-prakticna-primena-lojolinih-duhovnih-vezbi/)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Април 07, 2013, 00:09:53
Путин ће разговарати са премијером Србије о решавању проблема Косова


Руски помоћник председника Јуриј Ушаков узвратио да је посета српског премијера повезана са недавним преговорима влада Србије и Косова у Бриселу.
Међутим, он је истакао да  ова тема неће бити запостављена у састанку Дачића са Путином.



РИА Новости

(РИА Новости) (http://ria.ru/politics/20130406/931305862.html)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Април 09, 2013, 16:36:09
Дачић и министри сутра са Путином и Медведевим


Премијер Србије Ивица Дачић састаће се сутра у Москви са руским премијером Дмитријем Медведевим, а примиће га и председник Русије Владимир Путин.




(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-02-08/300772_putin-i-medvedev1-foto-ap_f.jpg?ver=1365509459)
Владимир Путин и Дмитриј Медведев угостиће премијера Србије



Како је најављено из Владе Србије, Дачић ће сутра разговарати и са министром одбране Сергејом Шојгуом. Другог дана посете, у четвртак, планиран је разговор са званичником ВТБ банке Василијем Николајевићем Титовим.

Током дводневне посете Дачића, који предводи петочлану делегацију Владе Србије, биће потписано више споразума, међу којима су споразум о руском државном кредиту Србији од 500 милиона долара, као и споразум о одобрењу кредита од 800 милиона долара за модернизацију железнице у Србији.

Предвиђено је, такође, потписивање споразума у узајамном признавању диплома, и о сарадњи у области одбране. Српска страна ће, како је раније најављено, предложити укључивање аутомобила, шећера, дувана и сира на списак робе која не подлеже царини при извозу из Србије у Русију.

Поред Дачића у делегацији Србије су потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике Јован Кркобабић, министар финансија и привреде Млађан Динкић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Горан Кнежевић и министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић. Динкић је најавио да ће се током посете Москви разговарати и о бесцаринском промету аутомобила између две земље.

"Постоје шансе да се споразум о том питању направи. У Русији се гради једна фабрика Фијата, али са сасвим другачијим програмом. Они ће радити 'крајслерове' џипове. Очекујемо да разговарамо о могућем утврђивању квоте за бесцарински промет", додао је Динкић.

Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања саопштило је да ће се министар Милан Бачевић срести са министром енергетике Русије Александром Новаком.

У саопштењу се наводи да ће делегација Владе Србије разговарати о кључним питањима билатералне сарадње у трговинско-економској, енергетско, инвестиционој, хуманитарној области.

Током недавне посете Москви, Бачевић је изјавио да је Русија заинтересована за учешће у експлоатацији нафтних шкриљаца у Алексинцу, за енергетски комплекс Ковин, као и за продужење дозволе за истраживање нафтних и гасних ресурса, до 2020. године.

(Бета, Фонет) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/305008/Dacic-i-ministri-sutra-sa-Putinom-i-Medvedevim)


***

Како год, само да се одморимо мало од одвратних слика Ештонке и оног шиптара Тачија и њихових прљавих услова. Време је да се објављују вести и догађаји из братске нам Русије.

Да сам на месту Путина, сатерала бих уза зид ову нашу делегацију, на челу са Дачићем и поставила им ЈЕДАН ЈЕДИНИ УСЛОВ. (Доста је било оних непријатељских "услова", време је за један пријатељски "услов" ;D


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Април 17, 2013, 09:09:51
Шта би Србија добила модернизацијом Војске уз помоћ Русије?


ДА ЛИ ЈЕ СУШТИНСКА ВОЈНА САРАДЊА СА МОСКВОМ МОГУЋА
БЕЗ КОРЕКЦИЈЕ ДРЖАВНОГ КУРСА?


(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/95152.jpg)

        ПРЕМИЈЕР Ивица Дачић шокирао је све београдске либерале кад је - после разговора са Владимиром Путином, Дмитријем Медведевом и Сергејом Шојгуом - саопштио да је сасвим могуће да ће Србија модернизацију своје Војске наредних година изводити уз помоћ Русије, њене војне индустрије и науке.

       Одмах се отворило неколико незаобилазних питања:

       Шта би Србија и њена одбрамбена моћ тиме добили?

       Шта је све Војсци Србије тренутно потребно, а шта - најпотребније?

       Да ли су модернизација - и војна и војно-техничка сарадња са Русијом коју је наговестио Дачић - могући без корекције државног спољнополитичког курса?

       Да ли је Дачићева најава можда индиректна потврда да је до такве - макар делимичне - корекције већ дошло?


Мирослав ЛАЗАНСКИ, војно-политички коментатор „Политике“
Русија нуди: 12 Миг 29 М 2, ракетне системе „панцир“ и С-300 и радаре великог домета

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/95153.jpg)

*Ракетне системе противваздушне одбране смо и раније куповали од Русије, као и суперсоничне авионе. Логично је да наставимо тако, јер је цела наша војна логистика, кад је реч о ракетним системима и надзвучним авионима, базирана на руској технологији

       РОГОЗИН је прошли пут донео понуду за модернизацију наше Војске, конкретно за набавку 12 авиона Миг 29 М 2, да би се са четири која имамо комплетирала једна ескадрила.

       У понуди су били ракетни системи „панцир“ и С-300 са ракетама за С-400 и неколико нових радара великог домета.

       То је оно што би нама хитно требало.

       Пре неколико дана су у Србији били руски стручњаци из завода Миг да испитају колико могу да продуже ресурсе постојећим авионима Миг 21, јер њима овог априла истиче век употребе.

       Ако са Русима склопимо договор о неком кредиту - то би било одлично.

       Кад је реч о производњи по лиценци, министар одбране је пре неколико месеци рекао да смо у Великој Плани направили једну фабрику које ће производити оклопна возила на бази руског „камаза“, где би мотор и шасија били као код „камаза“.

       Све друго можемо да произведемо код куће, али ракетне системе противваздушне одбране смо и раније куповали од Русије, као и суперсоничне авионе. Логично је да наставимо тако, јер цела наша логистика војске, кад је реч о ваздухопловству - ракетним системима и надзвучним авионима, базирана је на руској технологији.

       Прелазак са руске на западну технологију пуно би коштао и тражио би много времена, јер су сви механичари обучени за руске авионе.

       Осим тога, руски и авиони и ракетни системи су три пута јефтинији од западних!

       Иначе, ко прича да смо окружени НАТО земљама, нема појма о геостратегији. Македонија ни БиХ нису у НАТО, па чак ни Црна Гора није у НАТО. То је једно, а друго је: Аустрија је окружена НАТО земљама и Швајцарска исто, па не постављају питање шта ће да раде због тога! Ми никоме не претимо, немамо офанзивну војну доктрину.

       Та прича данас не пије воду, а онај ко прича другачије или не познаје ствари или не познаје војне доктрине.


Золтан ДАНИ, пуковник у пензији
Војску хитно модернизовати, најбоље - уз помоћ Русије

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/95154.jpg)

* Приоритет би требало буду набавка ловачке авијације, хеликоптера за непосредну подршку и савремених средстава за противваздухопловну одбрану

       НАША војска је - као и наша привреда - у доста тешком стању. За модернизацију војске су потребна врло значајна средства а пошто их немамо, онда треба одредити приоритете на основу усвојене стратегије и доктрине. Кад се то усагласи, а то је и политичко питање, онда ће већ бити лакше јер ће у тим документима бити одређени приоритети.

       Ако желимо да сачувамо ово мало територије што нам је остало, онда под хитно треба модернизовати и још боље опремити нашу војску, како би била још способнија да се супротстави потенцијалном непријатељу а као што знате, један део наше територије још увек не можемо да контролишемо.

       Наше Ваздухопловство и противваздушна одбрана је као „феникс“ полако се диже из пепела и то сопственим снагам. Далеко је од онога што је некад било али уз стратешке партнере и одабране савезнике, брзо се може повратити борбена способност. По мом скромном мишљењу, приоритет би требало има набавка ловачке авијације, хеликоптера за непосредну подршку и савремених средстава за противваздухопловну одбрану.

       Потпуно подржавам модернизацију уз помоћ Русије и у војно-техничкој сарадњи са њом. Ми смо и раније у ЈНА доста користили средства ратне технике из тог подручја.

       Имамо доста искуства са тим средствима а и још доста те технике која се може успешно и рационално модернизовати.

       Зато ценим да ће то на најбржи могући начин поправити борбену готовост наше Војске.


Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних
Морамо убрзати ствари са Русијом

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/0115%282%29.jpg)

* Русија је давно рекла да Србију подржава у свему што одлучимо да је добро за нас. Сада је ред да Србија у Београду једним гласом одлучи шта ће са Косовом - да то питање врати у оквир Резолуције 1244

       СРБИЈА, с једне стране, нема потребе да мења односе са НАТО, али је зато велика потреба да се убрзано развијају војно-техничка сарадња и сарадња у одбрани са Русијом!

       Наиме, Србија мора бити у равнотежи у правно-политичком погледу, али је још у зависном положају у односу на Запад. Та зависност за Србију није добра и може се избећи тако што ћемо убрзати ствари са Русијом.

       Истакао бих да се Србија преговорима у Бриселу била добровољно одрекла подршке Русије, Кине и других земаља на које је могла, а надам се још може, да рачуна на подршку у УН.

       Сада је Дачић у Москви практично заменио онај мехур од сапунице датума - могућношћу да се Косово врати у УН.

       Русија је давно рекла да Србију подржава у свему што одлучимо да је добро за нас. Сада је ред да Србија у Београду једним гласом одлучи шта ће са Косовом - да то питање врати у оквир Резолуције 1244, а Русија неће мењати своју принципијелну подршку Србији.

       Кад је реч конкретно о модернизацији војске, природније је да то урадимо са Русијом, пошто је Србија од Другог светског рата целу своју војну индустрију - цело наоружање, и сувоземно и ваздухопловно - базирала на технологијама ондашњег СССР, односно данашње Русије. Наши стандарди су ближи стандардима руске војне технике, него западне.

       Најважније је међутим ово: црвене тепихе које смо постављали бомбардерима НАТО који су нас гађали 1999, заменили смо најавом сарадње са Русијом.


    
Драган ПЕТРОВИЋ, Институт за међународну политику и привреду
Из блата уз руску помоћ

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/0115_0.jpg)

* Да ли је ово са Дачићем у Москви најава новог курса: плашим се да у Влади не постоји јединство око тога, али још се „игра“

 ПРВО морам да кажем да је Русија помогла да се изблокира Ахтисаријев план и то пре шест година. Од тада се ситуација у свету променила на штету САД, Велике Британије и других западних сила у односу на земље БРИК и ми из овог блата можемо да се извучемо уз руску помоћ.

       Али, под условом да то заиста желимо, имајући у виду контрадикторне изјаве представника српских власти. Дакле, ми морамо да немамо клипове у самом врху власти и тада уз помоћ Русије можемо да спасимо доста око Косова и Метохије.

       БиХ и Црна Гора нису у НАТО, а то значи да није тачно да смо окружени НАТО земљама! У тај савез не треба да идемо, већ да задржимо војну неутралност, што по свим истраживањима сматра и 70 одсто грађана Србије.

       Зато би нам руска подршка за наоружање и за излазак из економске и друге кризе итекако помогла!

       Да ли је ово са Дачићем у Москви најава новог курса: плашим се да у Влади не постоји јединство око тога, али још се „игра“.


Радован РАДИНОВИЋ, генерал у пензији
Треба нам С-300, а не можемо да га сами производимо

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/32532.jpg)

* Морамо набавити нове системе за ваздухопловне снаге, снаге ваздушне одбране и елементе за командовање и везу

  МОДЕРНИЗАЦИЈА Војске Србије пре свега подразумева војно-техничку модернизацију, односно набављање нових система, пре свега за ваздухопловне снаге, снаге ваздушне одбране и елемената за командовање и везу.

       Када је реч о масовном и пешадијском оружју, мислим да наша наменска производња може да задовољи потребе опремања. Али, у војним системима нам треба помоћ, јер су они јако скупи и није исплативо да их производимо у малим серијама. Зато: без помоћи и подршке моћних земаља тешко то можемо да постигнемо.

       Рецимо, ми не можемо да произведемо С-300, али би нам јако користило да то имамо.

       То су системи за гађање авијације на великим висинама, а то немамо. Насушна је потреба да то и друге системе тог ранга можемо да обезбедимо!

       Међутим, тешко да то може да се обезбеди из буџета, већ само неком дугорочном војно-техничком сарањом на нивоу државе.


Диана Милошевић (http://fakti.org/serbian-point/sta-bi-srbija-dobila-modernizacijom-vojske-uz-pomoc-rusije)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Април 20, 2013, 05:02:21
ТВ Мир је оценила да је Србија "де јуре признала независност Косова".

(http://www.vesti-online.com/data/images/2012-09-07/264274_srbija-i-kosovo_f.jpg?ver=1366408714)

Србија и Косово су потписали споразум о регулисању односа, док је раније Србија одбијала да потпише предлог Европске уније о споразуму са Косовом, пише портал Gazeta.ru

(бета) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/307635/Ruski-mediji-Sporazumom-Srbija-otvorila-put-u-EU)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Април 21, 2013, 02:56:00

Србија и руски војни савез

Баћушке би хтеле базе на Балкану


Ако би Србија желела, могла би готово моментално да постане члан Заједнице договора о колективној безбедности (ОДБК)

(http://images.kurir-info.rs/slika-620x333/vladimir-putin-rusija-srbija-zajednica-dogovora-o-kolektivnoj-bezbednosti-od-1366408529-299415.jpg)

Балкан је за Русе стратешки важан


20.04.2013.
БЕОГРАД - Жеље и могућности.

Ако би Србија била заинтересована да приступи руском војном савезу, познатом као Заједница договора о колективној безбедности (ОДКБ), Москва би ту жељу моментално услишила, процењују руски војни експерти.Србија је од прошле недеље посматрач ОДКБ, савеза који многи доживљавају као наследника Варшавског пакта, а Руси не крију да прижељкују да Србија постане пуноправна чланица и да код нас граде војне базе.

Српски војни стручњаци сматрају да је идеја о чланству Србије у овом војном савезу преурањена. Бранко Крга, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије и дугогодишњи обавештајац, подсећа да се Србија изјаснила као војно неутрална. Стога је, како каже, неозбиљно очекивати да дозволи градњу војних база било које земље.
Некадашњи начелник Војно-безбедносне агенције, а сада посланик СНС Момир Стојановић, оцењује да улазак у овај савез, чак и у статусу посматрача, Србији може вишеструко користити.

- Све чланице савеза су равноправне, без обзира на величину или економску моћ, што није случај са НАТО. Као друго, свим чланицама гарантују се суверенитет и територијални интегритет - каже Стојановић и истиче да би у том случају проблем Косова постао проблем свих чланица ОДКБ.Руски експерт Игор Коротченко рекао је да се из изјава српских званичника може закључити да Србија не искључује могућност да у перспективи приступи ОДКБ.

- Хоће ли се то десити и у ком року - отворено је питање. Нема сумње, то би било пожељно, ми бисмо поздравили приступање Србије јер би то одражавало историјску тежњу српског народа да буде партнер Русији - рекао је Коротченко, али додаје да треба бити свестан да ће ту тенденцију ЕУ, НАТО и Запад у целини дочекати на нож.
Генерални секретар ОДКБ Николај Бордјуџа назвао је разговоре о перспективи пуног чланства Србије преурањеним. Међутим, он успостављање овакве форме партнерства ОДБК и Србије види као „међународни догађај“.

(М. М.)

(http://images2.kurir-info.rs/slika-620x333/vladimir-putin-rusija-srbija-zajednica-dogovora-o-kolektivnoj-bezbednosti-od-1366408529-299413.jpg)

Владимир Путин не жели Србију у НАТО


Kurir (http://www.kurir-info.rs/bacuske-bi-htele-baze-na-balkanu-clanak-753619)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Ekana Април 21, 2013, 04:00:32


Да ли је Србији до Србије стало?


Цитат
Бранко Крга, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије и дугогодишњи обавештајац, подсећа да се Србија изјаснила као војно неутрална. Стога је, како каже, неозбиљно очекивати да дозволи градњу војних база било које земље.

Питам се да ли је чуо самога себе шта је рекао? А шта је Бондстил на СРПСКОЈ земљи, шта значи јурњава садашњих српских "велможа" да се прикључе Партнерству за мир (читај: предворје НАТО-а), а посебно, КО ЈЕ ДОЗВОЛИО НАТО ОФИЦИРИМА да буду саветници у овдашњем Генералштабу Војске Србије????
И ко је ту неутралан?

Протутежа МОРА ДА ПОСТОЈИ, и кад је у питању чланство у Заједници о колективној безбедности, чији су оснивачи Руси, а такође и по питању војних база. Дакле, ТРЕБА - без много премишљања - стати уз словенску браћу, и што је најважније, дозволити и Русима да изграде базу ала Бондстил... и то по могућности баш преко пута америчке базе.

Међутим, од приступања ОДБК-у нема ништа,поготову после парафирања (или тачније потписивања) Споразума којим Србија брише са карте не само Косово и Метохију, већ укида и саму себе!!!
Дачићев намештени осмех, подједнак и за глумца Кевина Костнера и председника Русије, Владимира Владимировича Путина, потоњем је сасвим јасан. Само изгледа Дачићу, Вучићу и Николићу није јасно да се НЕ МОЖЕ довека седети на две столице и да је она, коју су изабрали као најчвршћу, итекако склона паду. Но, тада нека не очекују да ће им руку помоћи пружити Путин!
   
Иначе, све најгоре што се тиче Србије, наше војске и њене опредељености учинио је Борис Тадић, најпре као министар одбране а затим и као председник Србије. Његовим стопама, али дужим корацима и са много ароганције спрам сопствене земље, наставља сада Александар Вучић.
Толика количина супозиторисања према Немцима (историјски осведоченим Србомрсцима) и Американцима, за које нико други не постоји и не треба да постоји (њихова доктрина) одавно није виђена. Ни Тадић, у време своје аутократске владавине, а ни Вучић - који се ни по чему не разликује од претходника, заборављају да се бумеранг, ма како погрешно бачен, враћа са истом јачином (и злом намером) бацачу!

Време је да ова владајућа, безобзирна камарила још колико сутра оде са власти, ако је Србији до Србије стало...




Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Мај 10, 2013, 09:48:48
Како ће Москва одреаговати на апел српског севера Косова?



КАКО ГЛЕДАТЕ НА ОЧАЈНИЧКО МЕШАЊЕ ЧЕТИРИ ОПШТИНЕ
И НАРОДА У ВЕЛИКУ ПОЛИТИКУ?


(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/5890.jpg)


       СРПСКИ север Косова упутио је апел руском државном врху да се умеша у све што се поводом КиМ догађа у троуглу Београд-Брисел-Приштина и између тријумвирата Николић-Дачић-Вучић и Срба преосталих у јужној покрајини.

       Како гледате на ово очајничко мешање севера Косова у велику политику?

       Може ли му овај и овакав излазак на међународну сцену ишта озбиљно донети?

       Како ће званична Мосвка одреаговати?

       Хоће ли се - макар и минимално - умешати или ће за то тражити и захтев званичног Београда?

       Хоће ли актуелна власт у Београду хтети и смети да се ослони на Русију, упркос томе што би то евидентно побољшало и међународне и преговарачке позиције Србије?



    
Марко ЈАКШИЋ, народни посланик
Шта ће Србији Вучићеви „мигови“ ако прода Косово и Метохију?!

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/0183_0.jpg)

Суштина обраћања врху Русије је у овоме: морамо да имамо јаке и искрене савезнике да бисмо остварили своје политичке циљеве!

 ОВО је наша помоћ властима у Београду, јер указујемо да не може да се води политика без јаких партнера као што је Русија.

       Да је наша држава у Бриселу имала подршку Русије, сигурно не би потписала и прихватила срамни споразум!

       Суштина обраћања врху Русије је у овоме: морамо да имамо јаке и искрене савезнике да бисмо остварили своје политичке циљеве!

       Друго: власт после бриселских споразума покушава да целу ствар опере тако што се често позива на Русију и Русе, представљајући да има подршку Русије да прихвати бриселске споразуме. Ми сматрамо да то није тачно.

       Треће: Вучић хоће да као министар војни набави руске „мигове“, али шта ће нам „мигови“ ако смо продали Косово и Метохију? Против кога ће ти „мигови“ да ратују? Можда против комараца или бубашваба?

       Битно је каква ће бити реакција Русије и шта ће она предузети. Ми се надамо позитивној реакцији!

       И, морам да подсетим да смо ми Срби са КиМ пре две године прогласили Владимира Путина за почасног грађанина КиМ, те зато и из емотивних разлога очекујемо помоћ и подршку Србима на КиМ.

       Очекујемо да Москва мало усмери и покаже политички правац којим садашња власт у Србији треба да се креће. Јер, овај пут није добар.

       Од наше власти не очекујемо неке посебне реакције.

       Писмо руском државном врху је искључиво добронамерно - без задњих намера - часно и са добрим циљевима.

       Да ли ће власт да предузме неке кораке због писма, да ли ће да се освести и окрене од погубне проевропске политике, то је на њој.



Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ, историчар, политички аналитичар
Наша попустљивост ће ићи нама на душу - Руси се ту неће много мешати

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/0988_0.jpg)

       Руси нити желе нити могу да бране интересе Срба на КиМ више од онога што чини званична Србија. Зато је ово захтев који је унапред осуђен на неуспех и неће имати ефекта ни када је реч о односу Русије према Косову нити кад је реч о политици Београда

       ОБРАЋАЊЕ Срба са севера не може ништа да измени јер је став Москве да подржава званичну политику Београда каква год  била.

       Друго, ово није преседан: Срби са КиМ су се већ обраћали Русији са захтевом да добију руско држављанство, али су добили одговор да тако нешто није могуће.

       Једноставно, Руси нити желе нити могу да бране интересе Срба на КиМ више од онога што чини званична Србија. Зато је ово захтев који је унапред осуђен на неуспех и неће имати ефекта ни када је реч о односу Русије према Косову нити кад је реч о политици Београда.

      Фaктu: Зашто су Срби онда уопште повлачили овакав потез?

       Зато што је после пристајања Београда (на пакет који се зове бриселским споразумом) Србима јасно да сами не могу ништа да ураде. Ово је покушај да добију на времену, да анимирају јавно мњење и одржавају подршку Срба на северу тамошњим лидерима. Јер, приближава се Вучићева посета северу која може да доведе до промене тонова појединих тамошњих српских политичара и грађана. Председници општина су овим захтевом хтели да хомогенизују своју базу.

       После одбијања захтева за држављанство, требало је да знају да је и овај захтев осуђен на неуспех.

       Фaктu: Не рачуна ли потез Срба са севера на еволуцију руске реторике - од формулације да ће Русија подржати решење које задовољава обе стране (у време када се Београд позивао на Резолуцију 1244) у садашњу формулацију да Русија подржава решење у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244 СБ УН која гарантује територијални интегритет и суверенитет Србије? Да ли сте приметили ту промену у реторици?

       Приметио сам. Али, ту нема никакве разлике. Можда је промењена формулација, али је став идентичан.

       Напросто, Руси су сами рекли да не желе и не могу да буду већи Срби од Срба.

       Колико ми будемо попустљиви, то нама пада на душу, а не Москви. Руси се ту неће пуно петљати.



Драган ПЕТРОВИЋ, Институт за међународну политику и привреду
Обраћање Русији вишеcтруко је добро

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/0547.jpg)

       Плашим се ипак да власт - чак и после једне врсте анатеме СПЦ, оставке Вулина, реакције Срба, промене споразума кроз имплементацију и свих других удараца - ипак ништа не промени, што би значило да није самостална у односу на западне центре моћи


       ОВА иницијатива је добра и промишљена ствар која може да додатно укључи Русију и друге међународне факторе (који годинама успешно бране КиМ у саставу Србије у СБ УН).

       То је јако добра идеја и сигуран сам да ће у одређеном степену наићи на позитивну реакцију званичне Русије, а још више јавног мњења у Русији.

       Руском јавном мњењу ће вишеструко да годи популарност Русије и што Срби на пиједестал подижу то што Русија може и хоће да помогне - а што је реалност.

       И српска јавност са симпатијама посматра захтеве Срба и у огромном проценту је наклоњена Русији.

       Ово сигурно није поен за нашу власт - очигледно да не ужива поверење Срба са Косова у мери због које би било излишно да директно комуницирају са Русијом.

       Једини ко се може малим делом осећати погођен је мали део власти који се у техничком смислу може осећати заобиђеним, али то је реалност до које је довела управо та власт неразумном одлуком да се парафира споразум у Бриселу.

       Пошто ова власт доста полаже на јавно мњење, мислим да ће нешто сада ипак морати да промени. Такође, ова власт - за разлику од прошле - обраћа пажњу и на Русију.

       Дачић и други политичари из власти су желели да оставе утисак да већину свари раде доста синхронизовано и са Русијом, а не само Западом. Зато је ово за њих додатан проблем.

       Дакле, и због јавности и због Русије, власт би морала да више изађе у сусрет Србима.

       Али, плашим се да власт из необјашњивих разлога - чак и после једне врсте анатеме СПЦ, оставке Вулина, реакције Срба, промене споразума кроз имплементацију и свих других удараца - ипак ништа не промени, што би значило да није самостална у односу на западне центре моћи.



Милош КОВИЋ, историчар, доцент Филозофског факултета у Београду
Руска карта још није одиграна

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-2/71265.jpg)

      За нашу земљу би било веома важно да Русија пошаље јасан сигнал и да се огради од овога што се ради са Србијом. Јер, ова Влада је прешла Рубикон и неопозиво и јасно се определила само за једну страну: ЕУ, САД и НАТО, која води непријатељску политику према Србији

       ВОЂЕ Срба са севера КиМ су показале да имају озбиљан капацитет и да умеју да размишљају политички и њихова улога не сме да се потцени.

       Показали су да умеју да вуку врло самосталне и врло разумне потезе.

       До сада смо имали пуно прогласа, али они нису имали озбиљне последице.

       Не верујем да ће Влада Србије ишта да мења уколико на то не буде била присиљена. Они који воде Владу су почели да чак и прете у комуникацији са Србима са КиМ.

       Зато је кључно питање: каква ће бити реакција Владе Руске Федерације.

       На први поглед, знајући како реагују велике силе, био бих скептичан око реакције Русије на апел остатака државних институција на КиМ и групе грађана, ма колико били угрожени.

       Претпостављам да Русија реагује на поруке које јој шаљу владе других држава. Али, држава није власт, већ су држава пре свега њени грађани. А ова власт нема мандат за овакву политику.

       Требало би да до државника Русије допре ова порука и да буду свесни да је ова власт користила и такозвану подршку Русије.

       На својим предизбормин митинзима су имали руског амбасадора Александра Конузина, говорило се много о посетама Дачића Москви уочи устоличења на место премијера, говори се о сусретима државног врха Србије са врхом Русије. У суштини, у јавности је створен утисак да ова власт има подршку Русије.

       Али, Русија се није огласила поводом бриселских споразума и то нешто говори!

       За нашу земљу би било веома важно да Русија пошаље јасан сигнал и да се огради од овога што се ради са Србијом.

       Јер, ова Влада је прешла Рубикон и неопозиво и јасно се определила само за једну страну: ЕУ, САД и НАТО, која води непријатељску политику према Србији.

       Ако се Русија јасно одреди, ова власт би изгубила подршку у јавности.

       Треба искључити емоције, овде су у питању међународни односи, али остаје утисак да руска карта још није одиграна.

       Диана Милошевић


Факти (http://fakti.org/srpski-duh/kako-ce-moskva-odreagovati-na-apel-srpskog-severa-kosova)



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Мај 16, 2013, 05:21:35
Обраћање Срба са КиМ руском државном врху као захтев за чистим рачунима

 Обраћање четири скупштине општина са севера Косова и Метохије од 8. маја 2013, у којем је од носилаца највиших државних функција Руске Федерације затражена помоћ Русије, као сталне чланице Савета безбедности УН, у заштити Резолуције 1244 СБ УН али и уставног поретка саме Републике Србије – позива, између осталих, и на подршку оних “којима је стало до части и независности њихове отаџбине”. (1) (http://www.nikadgranica.org/usvojeno-obracanje-drzavnom-vrhu-ruske-federacije/)

Можда изгледа парадоксално што се, позивајући се на част и независност отаџбине, представници грађана Србије са севера Косова и Метохије обраћају некој другој земљи, макар она била и Русија, коју велики број Срба сматра братском и пријатељском државом – испред свих других. Али то није никакав парадокс. И то најмање зато што се западне државе редовно, на свакодневној основи мешају – позване и непозване – у оно што би требало да буду унутрашње ствари Србије, тј. оно што је од њих остало. Очигледно је да потписници обраћања од Русије не траже да успостави некакву равнотежу мешања у ствари Србије. У питању је нешто друго. Писмо с правом скреће пажњу највишег руководства Руске Федерације на чињеницу да “српско-руске сусрете на највишем нивоу, од којих је један одржан у априлу, а следећи треба да се одржи у мају ове године, неки политичари из владајуће коалиције и с њима повезани стручњаци представљају као фактичку подршку званичне Москве прихватању тзв. Бриселског споразума од стране власти у Београду, иако се њиме предвиђа легализација сепаратистичког распарчавања државе Србије”. И, с тим у вези, треба обратити пажњу и на следећи део обраћања, у којем се каже, веома дипломатски, да је “садашња власт под притиском ЕУ и САД изиграла предизборна обећања да ће поништити све штетне уговоре које је режим Бориса Тадића парафирао на штету Срба са Косова и Метохије и Резолуције 1244” (квалификација “дипломатски” се овде користи да би се скренула пажња на чињеницу да многи сматрају да се не ради ни о каквом “притиску”, већ у фаустовској погодби Косово-за-власт вероватно склопљеној у време разбијања Српске радикалне странке). Оба момента су уско повезана, и везана за Русију.

Наиме, очигледно је да се кредит који Русија ужива у српском јавном мњењу – што због природних осећања националне, верске и културне блискости, што због принципијелне руске подршке територијалној целовитости Србије, што због чињенице да Русија никада у историји није учествовала у било каквом виду агресије према Србији – као што, уосталом, није ни Србија према Русији – тешко злоупотребљава од стране садашњих београдских власти. Овај кредит се не злоупотребљава само сликањима или сусретима са руским званичницима за које се чини да се посебно наглашавају баш у временима када се напуштају кључне државне позиције на Косову и Метохији. Заправо, тај кредит је тешко злоупотребљен још током последње предизборне кампање. Јер та, испоставља се лажна, обећања везана за поништавање претходних договора, тзв. Боркових парафа, који су штетни по српске државне позиције на Косову и Метохији – фактички су оверена присуствовањем претходног амбасадора Руске Федерације у Београду, Александра Конузина, на великом предизборном скупову Српске напредне странке у Нишу крајем октобра 2011. и знацима његове очигледне наклоности тој политичкој групацији, која је потом освојила највише гласова на парламентарним изборима, што јој је омогућило да формира скупштинску већину и садашњу владу Србије. Присуство тадашњег руског амбасадора, које је дочекивано овацијама присутних симпатизера странке (док су западне дипломате често добијале звиждуке), било је веома видљиво и медијски експлоатисано. То присуство је од стране многих Срба којима не пада напамет да се одричу својих вековних земаља и свог идентитета тумачено као својеврсна гаранција да ће нова власт уистину прекинути процес повлачења државе Србије са Косова и Метохије, да ће државну политику вратити поштовању Резолуције 1244 и да ће захтевати, као што је и обећавала, враћање Руске Федерације у преговарачки процес везан за Косово и Метохију – што јој по њеном међународном положају и статусу сталне чланице Савета безбедности УН, као и доследном поштоваоцу међународног права, свакако припада. Да ли би садашње власти у Београду уопште биле у позицији да воде своју анти-државну политику да нису добиле предизборни “печат потврде” од стране највишег дипломатског представника Руске Федерације у Београду? Може се одговорно тврдити – не би. Не би добили ни 50% посто гласова које су освојили. За такав закључак нам нису потребни било какви “стратеџик маркетинзи”.

Тешко је замислити да би се амбасадор Конузин појављивао на великом, медијски веома испраћеном предизборном скупу Српске напредне странке да је био упознат са политиком коју је та странка стварно намеравала да води – а чије се врхунско “достигнуће” огледа у парафирању тзв. бриселског споразума, којим се прихвата изручење држављана Србије под власт сепаратистичких, самопроглашених власти у Приштини, које Руска Федерација ни данас не признаје. Нити би се појавио да је био унапред упозорен да ће се нове власти служити разним методама опструкције усмерених ка пројекту Јужни ток, који је од стратешке важности како за Русију тако и за Србију.

Дакле, обраћање највишим званичницима Руске Федерације од стране представника држављана Србије са севера Косова и Метохије засигурно се не би могло тумачити као некакав захтев за “спољно мешање”, нити “вапај за помоћ” слабића који би да се сакрију под нечије скуте. Пре би се могло констатовати да то јавно обраћање једноставно представља неку врсту позива на рашчишћавање рачуна. Од Русије се тражи да осигура да се њена прокламована политика везана за Србију, Резолуцију 1244 и међународно право доследно спроводи, и да се не дозволи да њене позиције буду погрешно представљене, нити коришћене да се на перфидан начин омогући привид руске подршке за оне ствари које Русија заправо уопште не подржава. Коначно, то писмо би се могло тумачити и као захтев упућен Русији да не дозволи да њени кредити – морални, историјски, као и финансијски – буду злоупотребљени на начин који је противан и српским и руским интересима, и да Русија не дозволи да буде нехотице увучена у пасивно саучесништво у страховитој изборној превари која је спроведена у Србији, на основу које се сада спроводи оно што многи тумаче као велеиздају државних и националних интереса на историјским српским и православним земљама, на Косову и Метохији.

(Александар Павић) (http://srb.fondsk.ru/news/2013/05/15/obrahane-srba-sa-kim-ruskom-drzhavnom-vrhu-kao-zahtev-za-chistim-rachunima.html)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Мај 28, 2013, 09:27:48
Американци не прекидају свој хладни рат против Србије


ВАШИНГТОН УВЕЛИКО ПРАВИ „ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ” И СТВАРА УСЛОВЕ ЗА - САВРЕМЕНУ ПРЕДКУМАНОВСКУ СРБИЈУ

(http://fakti.org/sites/default/files/pictures_5/bela-kuca_kjhz.jpg)

    САД су након пада Слободана Милошевића октобра 2000. тактички „омекшале” своју политику према Србији са намером да у дубину њене власти уведу „меку моћ” у виду политичког протектората
    Србија неће постати члан ЕУ док не постане чланица НАТО-а, то је политички постулат владавине САД у Европи
    Сада је Србија у „мекој моћи” НАТО-а у пројекту Партнерство за мир, потом треба да постане чланица НАТО па тек онда ЕУ. Стратешка матрица је јасна! Србија као витална зона америчких интереса на Балкану и као „поражена држава” мораће да се одрекне неутралности и стратешких веза са Руском Федерацијом
    САД сматрају да Србија сама мора да пресече косовски чвор уз њихову помоћ како се не би отворила Пандорина кутија у Босни и Херцеговини са ризиком да се Република Српска издвоји и постане самостална као држава, или да се у блиској будућности од 10-так година интегрише са Србијом


         Пише: ТОМИСЛАВ КРЕСОВИЋ, публициста

ДЕВЕДЕСЕТИХ година прошлог века  аналитичар Дејвид Гомпарт у  угледном америчком  часопису Foreign Policy, у тексту „Како поразити Србију” писао је о методима економског исцрпљивања Србије кроз санкције, изолацију и употребу војне силе.

(http://fakti.org/sites/default/files/pictures_5/dav-gom_kjhz.jpg)


         Након 1999. године САД континуирано, без обзира ко је председник и да ли  владају демократе или републиканци, примењује концепт „хладног рата” према Србији. Тај „рат” је збир политичких предрасуда о Србији као држави која је одговорна за ратове на Балкану, па у дужем временском периоду треба да буде „под контролом” и кажњена.

         САД су након пада Слободана Милошевића октобра 2000. тактички „омекшале” своју политику према Србији са намером да у дубину њене власти уведу „меку моћ” у виду политичког протектората.

         САД одређују да ли ће и када Србија бити у ЕУ и какву политику ЕУ треба да води према Србији.

         Ни једна држава у ЕУ нема снаге да противречи САД када је реч о геополитичким играма у Европи, посебно на Балкану.

         Србија неће постати члан ЕУ док не постане чланица НАТО-а, то је политички постулат владавине САД у Европи.

         Сада је Србија у „мекој моћи” НАТО-а у пројекту Партнерство за мир, потом треба да постане чланица НАТО па тек онда ЕУ. Стратешка матрица је јасна! Србија као витална зона америчких интереса на Балкану и као „поражена држава” мораће да се одрекне неутралности и стратешких веза са Руском Федерацијом.

         На политичкој сцени Србије само ДСС је за политичку неутралност, остале партије или су за улазак у НАТО или вешто „прикривају” своје праве оријентације према евроатлантизму.

         Србија у стратешком „поразу”, поред одрицања од руских стратешких интереса и приступања НАТО, у догледној будућности од пет година, треба да се државотворно дистанцира од Косова и Метохије на начин како се од ње тражи Бриселским споразумом. Дакле, САД не очекују да Србија одмах призна статус Косова, већ да „демисионира” са Космета посебно са севера и да сама одбаци Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и прихвати модел ЕУ, који је под контролом САД и НАТО.

         Србија сама себе у име својих интереса треба да „ампутира” са Косова, и да прелазном формом прихвати модел ЕУ за управљање Косовом дефинисан у Бриселу, а онда наступа политичка сурова прагматика под вођством САД пуне интеграције севера Косова под власт Приштине.

  „Самоодрицање” Србије  од Косова

         Даг Бендоу је истакнути сарадник Кејто института и стручњак за спољну политику и грађанске слободе, својевремено радио и као специјални саветник председника САД Роналда Регана, и био уредник политичког магазина „Инквајер”.

         Једном приликом је написао: „Око 120.000 Срба остало је на Косову, при чему је око половине овог броја сконцентрисано у четири општине око града Митровице, северно од реке Ибра. Требало би да им буде допуштено да остану у Србији, али ЕУ је била ужаснута оваквим предлогом. Уместо тога, Брисел је запретио да ће успорити, а можда чак и сасвим онемогућити тежње Београда да уђе у ЕУ, уколико овај не пристане на понуђене услове. Србија је пристала на номинални компромис, који Србима са Косова обећава ограничену аутономију, у замену за нешто што изгледа да ће на крају бити пуно признање Косова. Наравно, та одлука је на Београду, који је изложен великом притиску да попусти.”

         Стратегијски циљеви САД и НАТО је да сама државна власт обезглави и обесхрабри Србе на Косову, посебно на северу, и да себе дефинишу као политички народ и траже адекватну аутономију. Циљ САД је да преко владе Србије утичу на сламање сваког озбиљнијег  отпора и самобитности и да корак по корак прихвате реал-политику независног Косова и њених институција.

         Даг Бендоу даље каже: „Срби с Косова, међутим, можда неће отићи у тишини. Лично сматрам да би било боље да се Србима понуди исто право на самоопредељење које је дато другима”.

 Америчка „домино стратегија” доминације

         Јасно је да Даг Бендоу говори о виду отпора Срба на северу Косова и да је ту задатак владе Србије да их „уразуми” на све могуће начине како Србија наводно не би била талац такве политике.

(http://fakti.org/sites/default/files/pictures_5/dag-bend_kljhz.jpg)

         САД и НАТО се прибојавају да би могли да са властима у Приштини употребе силу против Срба са севера и тако да дође до нове „Косовске олује” уз међународне инпликације и конфликтност на читавом Балкану, пре свега на југу Србије или у Македонији.

         Свако насиље над Србима на северу Косова отворило би оштар одговор грађана Србије на југу Србије у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу, или би то био сигнал за сукобе у Западној Македонији, која инсистира на федерализацији БЈР Македоније.

         Ово би била опасна „Балканска одисеја”, која би пореметила односе не само на Балкану, већ и у односима САД и Руске федерације.

         Пошто се САД и НАТО чврсто држе да нема „промене граница”, потребно је да Србија сама себе укида на Косову и Метохији. САД сматрају да Србија сама мора да пресече косовски чвор уз њихову помоћ како се не би отворила Пандорина кутија у Босни и Херцеговини са ризиком да се Република Српска издвоји и постане самостална као држава, или да се у блиској будућности од 10-так година интегрише са Србијом.

         Даг Бендоу каже: „Прекасно је да се поправи геополитички и хуманитарни хаос који је направљен. Али, ако Европљани желе стабилно решење, требало би да охрабре истинске преговоре између нових балканских земаља, Србије и преосталих незадовољних мањина. Разумна промена граница представља једино средство којим може да се обезбеди мир.

         Даље сузбијање тежњи Срба широм Балкана носи у себи ризик од новог сукоба.”

         Трајнији и дугорочнији мир на Балкану није успостављен, већ је  Балкан у „контролисаној кризи” или дозираном хаосу.

         Читава пирамида америчке политике на Балкану је „домино стратегија” која се заснива на контроли држава и влада, али и управљању кризом у зависности од глобалне игре и намера да се Европа и ЕУ преко Балкана или економске кризе на југу Европе држи у тзв. „сукобу ниског интезитета”, мешавини етничких ограничених конфликата, тероризма, организованог криминала и економских криза.

         САД пртискају Србију и њену власт на одрицање или суспензију овлашћења на Косову и Метохији, а дотле се већ увелико гради нови економски и политички облик Велике Албаније и обликовање такозване предкумановске Србије.


Факти (http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/amerikanci-ne-prekidaju-svoj-hladni-rat-protiv-srbije)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Јун 24, 2013, 03:02:16
Косово и Метохија поново у фокусу пажње СБ УН


(http://www.vesti-online.com/data/images/2010-08-10/84792_ujedinjene-nacije_f.jpg?ver=1351069779)

Током јуна је у СБ УН поново разматрано питање о делатности мисије УН на Косову и Метохији. Чланови Савета су разматрали редовни извештај Генералног секретара УН о делатности мисије УН као и извештај Високог представника за иностране послове и безбедност Мисије ЕУ (ЕУЛЕКС).

Генерални секретар УН у свом извештају уверава чланове СБ да је “током извештајног периода ситуација на Косову и Метохији по питању безбедности у целини мирна, не рачунајући периодичну појаву напетости у етнички мешовитим срединама и у Северној Митровици”.

"У целини спокојна ситуација" огледа се у томе што је порастао број инцидената повезаних са применом експлозивних средстава. Од средине јануара до средине априла у северном делу Косова и Метохије, регистровано је 19 таквих експлозија, од којих се 15 односило на примену ручних граната. Приликом једне од таквих напада у рејону Бошњачка махала у Северној Митровици, рањено је двоје деце. Настављају се напади уз примену ватреног оружја и експлозивних средстава на полицајце на северу Косова и Метохије и њихове породице. На тај начин ситуација на Косову и Метохији, поготово на северу, остаје и даље напета и чак се број напада повећава.

Ништа мање проблематична није ни ситуација са избеглицама и расељеним лицима. Тако да је тенденција са скраћењем броја случајева добровољних  повратника констатована крајем 2012. године, очитује и почетком 2013. године. Управа Високог комесара УН за избеглице (УНХЦР) регистровала је 47 представника мањина који су се од јануара до марта 2013. године добровољно вратили, док је у истом том периоду 2012. године број повратника износио 85. По подацима УНХЦР, од тог броја само 18 лица су били Срби, а 19 су били чланови заједнице Рома, Ашкалија и Египћана на Космету, косметских Албанац је било 6 – а 4 косметска бошњака. УНХЦР је такође известио и о 684 случаја поновног пријављивања од јануара до марта 2013. године, укључујући и 236 случајева насилног повратка и 22 случаја добровољно-принудног повратка чланова мањинских заједница.

Међутим, наставља се и етничко чишћење Срба са Косова и Метохије. Руски представник у СБ УН је говорио о томе. Он је приметио да многобројни случајеви принуде косметских Срба да продају своју имовину и оду изван територије покрајине, остају без пажње. Територија крупних српских енклава постепено се скраћује, док малене енклаве у суштини изумиру. Око православних манастира и гробља није прекинута напетост која се почетком године прелила у талас вандализма. Неподношљива ситуација се створила и око објекта светске културне баштине – манастира Високи Дечани. Очигледно се од стране локалних власти игноришу закони донети ради обезбеђења права националним мањинама и очувања српског културног наслеђа.

Руски представник у СБ УН је изразио забринутост по питању истраге коју води ЕУЛЕКС о извештају известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија, по питању незаконите трговине људским органима на Косову и Метохији. У јануару 2011. године формирано је одељење Виљамсона. Почетком прошле године оно је у потпуности комплетирало персонал и требало је да пружи реалне резултате.

Треба обратити пажњу на то да Русија контакте између руководства Србије и самопроглашених власти косметских Албанаца не назива преговорима, него “дијалогом Београда и Приштине”.  То је тачнија формулација од термина “преговори” чије коришћење није потпуно исправно, јер такав термин подразумева равноправност страна. Наравно, не може бити никаве равноправности између руководства државе и самопроглашених власти који су помоћу етничког чишћења дошли на власт.

Руски представник је посебно истакао да овај дијалог треба да буде усмерен на реално побољшање положаја српског становништва на Космету. Русија у потпуности подржава напоре Србије у том сложеном процесу и подвукао је да су захтеви Србије за обезбеђење нормалног живота за српску мањину у покрајини у потпуности оправдани.

Истовремено, не можемо не приметити да дати дијалог дотиче само неке аспекте нормализације односа Србије са својом покрајином и нема никакве везе са статусом Косова који остаје отворен. Русија је истакла да проблеми на Космету, како текући тако и дугорочни, могу бити решени само политичким средствима. Премда, наравно, није све баш тако. Поред политичких постоје и правне основе. Постоји важна правна основа за решавање проблема Космета – штавише, до дан данас она је једина. То је Резолуција 1244 СБ УН (1999). Савет Безбедности УН је као и раније једини пуноправан орган који има право да доноси одговарајуће одлуке.

Споразум који су постигли Београд и Приштина није уклонио главне проблеме у покрајини. Штавише, предстоји најсложенија фаза – практична реализација договореног. Русија је изразила жељу да Мисија УН по питању привремене администрације на Космету треба да се активно укључи у тај процес. Ни сви остали аспекти мандата који су прописани Резолуцијом 1244 не треба да се гурају у други план. Овај мандат треба да се испуни у пуном обиму. Значајан потенцијал присуства УН односи се на решавање задатака у оним областима као што су владавина права, обезбеђење права националним мањинама, заштити православних светиња.

Русија је приметила да нису довољне само пуке опомене Приштини о неприхватљивости садашњег насиља према српском становништву. За достизање истинског мира и поретка у региону, биће потребни стални и упорни напори међународне заједнице. У том смислу Русија се изјаснила против планова ЕУ и НАТО који планирају да смање бројност Мисије за владавину права ЕУ (ЕУЛЕКС). Током заседања СБ УН о Косову и Метохији, Русија се такође успротивила и плановима за смањење Мисије УН на Космету – при толикој количини проблема неопходно је њено увећање, а не скраћење!

(Александар Мезјајев) (http://srb.fondsk.ru/news/2013/06/24/kosovo-i-metohiia-ponovo-u-fokusu-pazhne-sb-un.html)



***


За разлику од Руса, српска тројка, Дачић, Николић и Вучић скоро и да не помињу СБ УН. Борис Тадић је питање Космета изместио из СБ УН у ЕУ, а ова тројка је још жешће наставила да "преговара" са шиптарима, уз посредовање званичника ЕУ.



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Јул 02, 2013, 11:43:28
Зашто Дачић наглашава да Русија наводно неће Србију у Евроазијској унији?


НАРЕДНИ МЕСЕЦИ ЋЕ ПОКАЗАТИ КОЛИКО ЈЕ ПРЕМИЈЕР БИО КОРЕКТАН ПРЕМА РУСИЈИ И ИСКРЕН СА СРБИЈОМ


(http://fakti.org/sites/default/files/pictures_5/dac-put_lkjz.jpg)

    Премијер је 23. јуна 2013. године – гостујући у Националном дневнику телевизије Пинк – рекао (према Танјугу) и ово: да је приликом ранијег сусрета питао руског председника Владимира Путина може ли Србија да уђе у Евроазијску унију и на то питање добио негативан одговор
    У међувремену је, у интервјуу РТС, изговорио: „То је као кад сам ја питао, кад сам разговарао са својим руским пријатељима – добро, јел можемо ми да будемо чланица Евроазијског Савеза? Па, како да будемо чланица кад нисмо тамо. Тако да, немој сада да испадне још да ћемо имати штете од уласка у Европску Унију”
    Дачић одговорност за свој, Вучићев и Николићев еврофанатизам настоји да пребаци и на Русију. Са урачунатом поруком наивнијој публици: нас тројица бисмо хтели са Русијом, али нас она стратешки неће
    Из овога би следило такође: споразум о стратешким односима, који је Томислав Николић недавно у Сочију потписао са Владимиром Путином, представља максимум у односима са Србијом на који је била спремна Москва. Кобајаги: ми смо били спремни на (много) више, али Русија није...


ЈЕДАН од највећих старогрчких мудраца је опомињао да за човека није добро да му се догађа све што пожели. А државни врх Србије не само да томе тежи – и по цену ампутације значајног дела националне територије који нема цену – него и своја прижељкивања проглашава за оно што се догодило.

         Зато обнародова оно чега још нема, а можда га неће ни бити: да је већ добио „датум” за преговоре са Европском унијом.

         Николић, Дачић и Вучић боље од Србије – на коју се даноноћно позивају – знају и у шта су се упустили, и шта су све наобећавали, и колико је велико ништа од „зеленог светла” за „датум” којим хипнотишу нацију. Зато сваки нови дан претварају у нову сеансу масовне хипнозе.

         Зато „перу руке” и кад то од њих нико не тражи. Зато је у функцији прања руку и оно што, макар на први поглед, тако не изгледа.

         Зато скидају са себе и приписују српској историји (у целини или најновијој). Зато у своја политичка сабирања, множења и дељења укључују све што им може послужити.

         Зато у њих укључују и Русију.

         За пример, ево како је (према Танјугу) премијер Ивица Дачић – гостујући Дачић 23. јуна 2013. године у Националном дневнику телевизије Пинк – у све уплео не само Русију него и њеног председника Владимира Путина:

         „Пут Србије у ЕУ је логичан избор јер је то најбоља опција за нашу земљу.

         „Ми смо ту где нас је Бог поставио”, рекао је Дачић и запитао све критичаре настојања Владе да Србија што пре добије датум и након тога настави припреме за прикључење ЕУ да кажу - која је то реална алтернатива таквом усмерењу.

         Дачић је рекао да је приликом ранијег сусрета питао руског председника Владимира Путина може ли Србија да уђе у Евроазијску унију и на то питање добио негативан одговор.”

         Да ли било овако или дручкије, у најмању руку – да ли је било баш овако, знају једино Дачић и Путин.

         Ако је било бар мало друкчије, руски државни врх ће, сасвим сигурно, наћи начина да то саопшти. Макар то било једино званичном Београду и макар само дипломатским каналима.

         Тим пре што је Ивица Дачић (ИД) у међувремену гостовао и на РТС и у интервјуу Зорану Станојевићу (ЗС) на исту тему рекао (Факти због бољег размевања преносе и контекст):

         „ИД: Још нисам видео неког да је напустио Европску Унију.

         ЗС: Али, има Исланд је сад рецимо одбио...

         ИД: Зашто је одбио? Па зато што је прошла економска криза. Па знате шта, и ја бих одбио да сам Швајцарска.

         ЗС: Швајцарска није ни покушала...

         ИД: Па није ни покушала, зато што им то не треба јер су најбогатији. И зато што им треба да ту иду паре. Исто тако и Исланд. Он жели да буде ван Европске Уније зато да би ту била нека слободна зона. А Србија није то, ми смо окружени, живимо једноставно ту. То је као кад сам ја питао, кад сам разговарао са својим руским пријатељима – добро, јел можемо ми да будемо чланица Евроазијског Савеза? Па, како да будемо чланица кад нисмо тамо. Тако да, немој сада да испадне још да ћемо имати штете од уласка у Европску Унију. То је апсолутно, а...

         ЗС: То ћемо оставити за Ваше расправе са опозицијом у Скупштини. Господине председниче...

         ИД: Ја сам, нисам приметио, да Вам кажем, нажалост, опозиција је у великој кризи. Зашто? Зато што су изгубили основне елементе своје политике. Зато што је раније оно у чему су се они разликовали од нас, било што су они као проевропски, а остали нису за Европу. Они су изгубили своју политику.

(http://fakti.org/sites/default/files/pictures_5/put-dac_lkjz.jpg)

 Они данас не знају за шта се залажу. И зато долази до тога што ни они не могу потпуно да подрже ово што ми радимо, јер се онда губи сврха њиховог постојања. Ја им жели да нађу адекватан прилаз, а да то не буде на штету нашег општег опредељења ка Европској Унији.

         ЗС: Хвала господине председниче.”

         Кад се „подвуче црта”, испод ње остаје: да је Дачић у првом наступу био много отворенији и одређенији и да је отворено рекао да му је сам Путин наводно рекао да за Србију тобоже нема места у будућој Евроазијској унији (савезу); а да су на РТС Путина заменили „руски пријатељи” и да је наводно Путиново „не” заменио премијеров одговор „Па, како да будемо чланица (Еевроазијске уније) кад нисмо тамо”.

         Заправо, „испод црте” као најважније остаје: да Ивица Дачић одговорност за свој Вучићев и Николићев еврофанатизам настоји да пребаци и на Русију. Са урачунатом поруком наивнијој публици: нас тројица бисмо хтели са Русијом, али нас она стратешки неће, она са Србијом која се зато определила за ЕУ жели да развија максимално добре односе и сарадњу, али не преко тога...

         Из овога би следило такође: споразум о стратешким односима, који је Томислав Николић недавно у Сочију потписао са Владимиром Путином, представља максимум у односима са Србијом на који је била спремна Москва.

         Кобајаги: ми смо били спремни на (много) више, али Русија није...

         Наредне недеље и месеци ће показати: колико је Ивица Дачић био коректан према Русији и искрен са Србијом.

         Време је мајсторско решето...


Факти (http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/zasto-dacic-naglasava-da-rusija-navodno-nece-srbiju-u-evroazijskoj-uniji)

                                                                     ***

Надам се да ће овај лажов и подгузна ЕУ мува добити адекватан одговор од стране руске дипломатије. Ако нас Руси и пусте низ воду, није чудо, после оваквог крајње безобразног и непријатељског става према нашој браћи Русима.



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Јул 05, 2013, 23:38:30
Шведска: Заменимо заставу Косова правом, српском!


Чланови шведске организације "Нордиск Унгдом"(Нордијска омладина) на Видовдан 28. јуна, покушали су да замене заставу Косова, која је стајала на згради дипломатског представништва Косова у Стокхолму, са заставом Србије.



(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-07-06/337589_nordijska-omladina-srbija-kosovo--foto-facebook-com_iff.jpg?ver=1373062403)
Чланови Нордијске омладине у Стокхолму, у покушају да се изборе за правду


На званичној Фејсбук страни ове организације објављена је фотографија активиста, који су попевши се на мердевине покушали да замене заставе Косова и Србије, али им ова акција није успела, јер су ухапшени.

Испод фотографије, активисти су написали да су само покушали да замене заставу Косова са правом, односно српском.

Чланови ове шведске омладинске организације на свом Фејсбук профилу написали су и следећу изјаву:

"Увек ћемо стајати на страни браће широм Европе. Једнога дана Косово ће опет бити српско, а Европа ће поново припадати Европљанима!"


(Пресс) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/326580/Svedska-Zamenimo-zastavu-Kosova-pravom-srpskom)

***


За сваку похвалу је овај гест. Добро је да има разума, и да ипак постоји неко ко се не понаша онако како западни моћници прижељкују.



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Јул 21, 2013, 11:25:06

Док је НАТО уништавао српску армију, Русија је унапређује


(http://m.ruvr.ru/data/2013/05/23/1331309892/4highres_00000499445309.jpg)

Григориј Соколов
   

Данас вам представљамо војног пилота, ваздухопловног новинара, професора филозофије и филологије, преводиоца Радмилу Тонковић, која скоро све зна о томе шта се дешавало током бомбардовања Југославије од стране НАТО-пакта 1999. године. И наравно моје прво питање госпођи Тонковић било је посвећено управо тим трагичним догађајима.


Да ли је то по вашем мишљењу био локални конфликт или је то био део борбе, како да кажемо, за прекрајање света?

Наравно да то никако не може да се подведе под обичан конфликт локалног карактера. То је сто посто шира акција, то је акција борбе нове глобализације и нове колонизације. Као што и сами видите шта се дешава са делом наше територије, са Косовом. Ми никако нећемо то да признамо као део колоније. Али очигледна је намера неких великих сила да они то присвоје. Како можете да сматрате да је то локални сукоб ако он траје 78 дана и ноћи и ако вас дивљачки бомбардују са десет хиљада метара, ви не видите непријатеља, ви не видите његове летелице? Само падају бомбе и уништавају све редом: и објекте значајне за нашу армију и наравно становништво и његове објекте. Сами знате да је у тој агресији уништено 18 хиљада стамбених јединица, 365 објеката, веома важних културних и историјских споменика. У бомбардовању је погинуло хиљаду два војника и полицајца и више од две хиљаде грађанских лица који су постали жртве агресије НАТО-а на Југославију. Зашто је то цинично названо „Милосрдни анђео“. За кога је то милосрђе и за кога је тај анђео? За нас, ко су тамо живели, који су то претрпели, то је било нешто страшније од Другог Светског рата. Нама је тако и рекла наша старија генерација која је учествовала у Другом Светском рату да су они заиста надмашили и фашизам, и Хитлера. Ја сам записала у свом дневнику који сам водила током те агресије да се рецимо сирена оглашавала 287 пута да би отприлике на неки начин упозорила наше становништво да наилазе јаке смрти. А то су били F-14, F-15, F-16, F-117A, B-2, B-1B, B-52H, A-10, E-2C, E-3E, A-6, Торнадо, Хантери, Харијери, затим били су хеликоптери, беспилотне летелице, и тако даље. То су била најмоћнија средства за убијање људи. Разни видови бомба и ракета, све до оних које су забрањене међународним конвенцијама, страшне касетне бомбе, које су биле напуњене осиромашеним уранијумом од којег ми сада после 14 година имамо велике последице. Јако пуно људи умире управо од онколошких проблема. Нарушена је и Женевска конвенција. НАТО је без сагласности Савета Безбедности УН потпуно уништио међународно право и све оно што се декламује у УН. А главни циљ НАТО авијације био је наравно уништење Армије Југославије ради чега је непријатељ 78 дана и ноћи непрекидно бомбардовао објекте ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, нападајући 512 пута на 171 објекат са 6 хиљада тона борбених средстава. На војни аеродром Батајница је нападано 308 пута, на војни аеродром Понике 307 пута, на војни аеродром Слатина код Приштине 407 пута са 2 400 различитих ракета. Агресори су извршили 26 хиљада борбених налета на Југославију и бацио 31 хиљаду тона смртоносног оружја. Бомбардоване су болнице, мостови, телевизија. Наравно људи су бежали од све те разјарене камариле, жене, деца, старци. Што можемо онда да кажемо? Да је то била управо неравноправна борба Давида и Голијата. И у тој борби је погинуло, и то се мора рећи и мора знати, 41 представник нашег ратног ваздухопловства и противваздушне одбране који су дали своје животе за слободу отаџбине, за част и достојанство целог српског народа који се није предао током ове агресије. Ја желим овом приликом управо да истакнем наше највеће синове који су погинули у тој борби. То су били наши изузетни пилоти, велике патриоте и хероји нашег рата генерал-пуковник Љубиша Величковић, пуковник Миленко Павловић, потпуковник Живота Ђурић, мајор Зоран Радосављевић и наравно погинули су и наши ракеташи, људи који су уопште везани за противваздушну одбрану и ратно ваздухопловство Армије Србије.

Значи, по вашем мишљењу активност НАТОа  је била усмерена не само на гађење војних објеката али су биле планиране и жртве у мирном становништву?

Апсолутно. Ако знате а сада видите сами по најсавременијим оружјима и по такозваном бомбардовању у циљну тачку. Ми сада то можемо преко Интернета да видимо на тај начин што можемо да видимо сваки стан, сваку собу да уђемо кроз човека. Они су тим принципом бомбардовали сваку тачку коју су хтели. Били су то домови за старе људе, биле су то болнице, били су то вртићи, породилишта, школе, мостови, улице. Како можемо да онда кажемо да је то била војна акција, односно акција на војне објекте наше Војске? Никако. Они су само измислили разлоге, где, како, куда да би могли вршити бомбардовање мирног становништва. И ја лично мислим да је то геноцид. Апсолутно се не стидим тога да кажем. Не знам како је то у политичком смислу сада код нас и у целом свету говори и на који начин. Политика је нешто сасвим друго од онога што је био војник у рату, што је био грађанин у рату. Ја сматрам да то је био фашизам, да је то била агресија, да се то показало као колонијално освајање. И ако неко вама узме део ваше територије, шетао се по вашој територији или туцкао изнад ваше територије, шта је то онда? Никако. Значи, то је чиста глобализација. И ако што видимо после тога дешавале су се нове акције. То је била Либија, Ирак, сада Сирија, и тако даље. И како ће то завршити, то више неко од нас не зна. Ако се неко негде је заустави, ја нисам оптимиста.

Али ако осврнемо на растућу војну сарадњу између Србије и Русије, како оцењујете овај подухват са обзиром например да Србија је заинтересована за руске ловце МИГ-29М2?

За мене је то велика радост. Ви знате да наша војска у послератном периоду лети искључиво на совјетској, односно руској техници. Ја имам у виду авионе, хеликоптере и наравно ракетне системе којима смо и оборили невидљиви F-117, иако су нам саветовали да то уништимо, да је то застарела техника. Никад не знате шта и где вам може помоћи. Обрадована сам тиме. Ако се већ све радило, летело, имате огромну документацију која се припрема да би функционисала ратна машинерија, ратно ваздухопловство, онда то значи да на нашем врху ратног ваздухопловства и државе седе паметни људи који су схватили којим послом требате да радите. Имате документацију, имате обучене људе, имате пилоте, и само додајете нову авијацију која је модификована. А наши пилоти изузетно добро познају МИГ- 29, наравно прву варијанту која код нас већ деценијама употреби, и не само МИГ-29 него и раније летелице. И за њих то није некака непознаница. Људи владају језиком, владају техником, владају управљањем тим авионом. И за њих је та модификована варијанта наравно само дообука. А сваки наш пилот стално се усавршава и прати нове технологије и нове технолошке процесе. И наравно то је врло важна и економска, и политичка, и практична варијанта. А ја лично се радујем и као историчар да су наши паметни људи коначно ставили прст на чело и схватили ко су наши прави савезници, наша права браћа, наши прави другови. А то су Руси који нас никада нису издали, који нас никада нису напали, који нису никада против нас ратовали. Напротив, увек су били неко ко нам је давао подршку, чак због нас и улазили у рат, иако се то сада на Западу настави да сакрије, прикрије, да се другачије интерпретира. Данас је врло опасно бити русофил. Ја се то истићем за то што мене карактеришу да сам ја русофил. А ја се тога не стидим и не срамим, ја се тога поносим. Живим у Русији већ осам година и сматрам себе братофилом јер су Руси наша браћа. Ако ви не волите свога брата, како можете да волите друга или некога тамо преко океана или преко мора? То је немогуће. То је ненормално. А у суштини ја се надам да је то ј велики корак, и велики помак у сарадни наших двају народа који деценијама, епохама, вековима сарађују и по питању вере, нације, културе, историје, језика. По свему смо народ једног корена. То су сада врло дискутабилни проблеми, ко је куда шта тражио, лепу климу, лепо раскршће. Ми смо очигледно сада на раскршћу разних путева и укрштања, а зато и страдамо врло често. Видите, они су се мало померили са хладнијим појасом па њима је врло тешко долазити до вас. И ја лично веома желим да никада не дођу до вас на тај начин на који су дошли до нас пре четирнаест година. Било је језиво, страшно. То није заслужио наш дивни храбри народ и наша деца јер су они овим ратом, том агресијом, стрељали нашу будућност. А то су наша деца и наши нови нараштаји.


Глас Русије (http://serbian.ruvr.ru/2013_05_23/Dok-je-NATO-unishtavao-srbsku-armiju-Rusija-je-unapreduje/)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Септембар 17, 2013, 03:20:52
Из Русије кренули на "литију за спас Срба"



Група од двадесет руских верника кренула је из Москве на пут преко Украјине и Румуније, да би на време стигла у Србију на велику литију.

(http://static.mondo.rs/Picture/181302/jpeg/)

Велика литија планирана је да се одржи од 21. септембра до 14. октобра, а организује се за српско-руско јединство и у част 900 година династије Немањића.

Организатори, Православни патриотски покрет за руско-српско јединство, као и комитет из Србије, истичу да је литија кроз Србију одговор на више пута поновљене српске молбе и апеле да је животно потребно присуство руских православних верника, а посебно на подручју Косова и Метохије.

Организатори кажу да ће литија проћи кроз целу Србију, укључујући српске енклаве на Космету, да би, како кажу, духовно подржали словенску браћу која се налази под јармом антихристових сила, преноси "Глас Русије".

У литији ће учествовати свештенство и верници из Русије, Украјине, Белорусије и Србије, које ће се кретати са молитвом да православни словенски народи буди јединствени у борби са злом.

Благослов за то су добили од високих црквених великодостојника, попут бројних архимандрита руских манастира, као и од српских владика.

Вишенедељна свечана поворка ће посетити српске манастире који су повезани са Преподобним Симеоном Мироточивим и његовим сином Светим Савом, а завршиће се на Косову и Метохији, где ће тамошњим Србима на поклон бити уручена копија иконе Пресвете Тројице чувеног Андреја Рубљова, и то као духовни позив на јединство православних народа.

Организатори ове српско-руске литије се у свом позиву на учешће позивају на руског цара Николаја, кога наводе као пример како се показује љубав према ближњима, с обзиром на то да је он одлучно стао у заштиту православних Срба у јеку Првог светског рата, јер је по његовој наредби у Србију било упућено 10.000 бораца, а са његовим личним новцем су се у Србији градиле војне болнице.

Руски ходочасници који ових дана треба да пристигну на литију, долазе искључиво са најбољим намерама, да у миру обележе велики јубилеј 900 година династије Немањића, те да по њиховом сопственом дубоком уверењу - учврсте православље на оскрнављеној и издатој земљи.

"Тешко је рећи да ли ће само једна оваква хумана акција успети да испуни свој племенити циљ, ако се узме у обзир да је прећутно заокруживање албанске квазидржавности на Космету и потискивање православља узело великог маха, али свакако да ће ова руско-српска литија представљати ретку појаву истрајне борбе за оне вредности од којих су многи чак и у самој Србији већ одавно дигли руке",
пише "Глас Русије".

Верници и свештенство, који ће сачињавати руско-српску литију, поручиће да не треба клонути и пружиће драгоцену духовну подршку онима којима је најтеже - а то су, без сумње, Срби на Косову и Метохији.


(Срна) (http://www.mondo.rs/a615505/Info/Drustvo/Iz-Rusije-krenuli-na-litiju-za-spas-Srba.html)


Наслов: Руси доносе икону на Косово
Порука од: Гога Октобар 08, 2013, 01:30:40
И ево их, стигли су на Косово и Метохију...






Руси доносе икону на Косово

После четворочасовног задржавања на администраитивном прелазу Јариње, припадници Косовске полицији дозволили су ходочасницима из Русије, који носе на поклон копију иконе Пресвете Тројеручице Рубљанске манастиру Пећка патријаршија, да наставе пут.

(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-10-07/360021_ikona-presvete-trojerucice--foto-valentinaterzic-blogspot-com_kf.jpg?ver=1381182187)
Икона Пресвете Тројеручице

Председник Општинског већа Лепосавића Драган Јаблановић разговарао је током вечери са званичницима ЕУ на Косову који су посредовали код косовских власти да се проблем реши, јавио је репортер телевизије Мост.Он је додао да је планирано да икона до 14. октобра, празника Покрова пресвете Богородице, стигне у Пећку патријаршију.


Ходочасници, међу којима су и монаси из Русије заустављени су на административном прелазту Јариње јер, како им је објашњено не могу да уђу на Косово зато што имају једну визу за Грчку. Са собом су из Русије понели икону, дар руског народа, а из храма Свети Сава из Београда пешке кренули до Пећке патријаршије.


(ТВ МОСТ) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/349975/Rusi-donose-ikonu-na-Kosovo)




Верници и свештенство, који ће сачињавати руско-српску литију, поручиће да не треба клонути и пружиће драгоцену духовну подршку онима којима је најтеже - а то су, без сумње, Срби на Косову и Метохији.




Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Новембар 09, 2013, 14:31:18
ЧЕПУРИН: Било би добро да се према Србији и неке друге земље-пријатељи односе попут Русије


АМБАСАДОР РУСИЈЕ У СРБИЈИ У ИНТЕРВЈУУ „ПЕЧАТУ“,
ОБЈАВЉЕНОМ ПОД НАСЛОВОМ „ЖИВОТ НЕ ПОЧИЊЕ ОД ЕУ“
(http://fakti.org/sites/default/files/2013-5/191.jpg)

Још три документа сад пролазе додатно усаглашавање и они ће највероватније бити потписани током наредног састанка на високом нивоу. То су Споразум о војно-техничкој сарадњи, Споразум о заштити интелектуалне својине у процесу војно-техничке сарадње и Споразум о заштити тајних података
    Руско крило српске војне политике треба да остане живо. Иначе, Србија ће летети само са једним крилом, што је мало теже…
    Поставља се и питање „Јужног тока“. Овај пројекат је много већи него пројекат НИС-а. Ми - Русија и Србија - заједно учествујемо у пројекту каквог није било у Европи за много година
    Сада радимо, да тако кажем, у једном фудбалском тиму. Али постоје и други тимови. Када неко у нашем тиму почне да трчи по терену и даје голове у наш гол, онда се поставља питање ко је тај играч који шутира у сопствени гол? За кога он ради?
    Господин Николић је донео одлуку, коју је мени само саопштио, да за три дана отпутује у својству радног путовања на отварање Инвестиционог сајма у Москви. У петак је из председниковог Кабинета стигла молба за састанак са председником Русије. Остала су била још само два радна дана
    Путин је пронашао време у свом радном плану и примио председника Србије. Сама чињеница да га је примио била је знак личне симпатије и пријатељства према српском народу
    Русија увек у Савету безбедности (поводом Косова) гласа онако како је потребно Србији. И фактички, ко још? Још само Кина. Ми чинимо то, без обзира на реакције. Сви који себе називају пријатељима Србије требало би да гласају тако. Ми говоримо да је Русија пријатељ Србије и да Косово и Метохија јесте Србија. Па нека и остали ваши пријатељи тако кажу, нека кажу да је Косово Србија. Ако то не говоре, па какви су то онда пријатељи?
    Ми апсолутно тачно и прецизно поштујемо све договоре које имамо са Србијом и блокираћемо сваки покушај да Косово постане члан УН-а. Ако сама Србија и Београд кажу: признајте, онда је то друго питање
    Заступање уласка Србије у НАТО је несхватљиво, али будала има свуда. Видео сам неколико таквих људи, и сам њихов изглед може уплашити. Мислим да јавно мњење неће поћи таквим путем за наредних 100 година, али покушаји да се Србија у то увуче наравно да постоје. Они који дају паре, проналазе оне који за паре раде. Овде су неки људи спремни да раде и против интереса Србије


Разговарао: Никола ВРЗИЋ

      Ми - Русија и Србија - заједно учествујемо у пројекту „Јужни ток“, каквог није било у Европи за много година. Сада радимо, да тако кажем, у једном фудбалском тиму. А када неко у нашем тиму почне да трчи по терену и даје голове у наш гол, онда се поставља питање ко је тај играч који шутира у сопствени гол? За кога он ради?

        Иако се односи Србије и Русије традиционално описују као одлични и пријатељски иако се почесто један од пријатеља - Србија - показивао као не сасвим искрен, прошле недеље је први пут и јавно исказано признање да проблема у овом односу има. Од „Нафтне индустрије Србије“ до „Јужног тока“ испоставља се да се у Србији производе препреке јачању српско-руске сарадње од које, иначе, наша земља има огромне користи. Док је потенцијална корист још много већа.

        О превазилажењу ових проблема и продубљивању сарадње између две земље, следеће недеље ће у Београду са нашим званичницима разговарати Сергеј Шојгу, министар одбране Русије и један од најважнијих сарадника  председника Владимира Путина.

        Овим поводима, у жељи да сазнамо да ли је Русија љута на Србију и хоће ли настали проблеми бити превазиђени, разговарамо са Александром Чепурином, амбасадором Русије у Србији.

        Који су разлози посете министра Шојгуа Србији? Које су поруке које ће пренети српским властима?

         Министра Шојгуа добро познају у Србији. У тешка времена он је као министар за ванредне ситуације имао активну улогу у помоћи српском становништву. Ударио је темељ Руско-српског хуманитарног центра (РСХЦ) у Нишу. Русија је издвојила Србији за потребе РСХЦ-а 65 милиона долара. У тешка времена природних катаклизми обични Срби имаће велике користи од тога. Србија за Сергеја Шојгуа није само страна држава, има овде познаника и пријатеља. Све то придодаје посети више посебности. Мислим да ће му бити драго да прими високо одликовање из руку председника Србије. Церемонија је предвиђена у току посете.

        Сада Шојгу долази у Србију у својству министра одбране Руске Федерације. Посета ће се одржати од 12. до 13. новембра. Министар Шојгу је сада - један од највиших званичника Руске Федерације.

        Сарадња између војних ресора Русије и Србије се развија, а у последње време за то се исказује све више интереса. Ове године Русију су посетили министар одбране и начелник Генералштаба Војске Србије, парафиран је Нацрт споразума о војној сарадњи и током ове посете планира се потписивање овог веома важног споразума. Још три документа сад пролазе додатно усаглашавање и они ће највероватније бити потписани током наредног састанка на високом нивоу. То су Споразум о војно-техничкој сарадњи, Споразум о заштити интелектуалне својине у процесу војно-техничке сарадње и Споразум о заштити тајних података. Војно-техничка сарадња, наиме, може се успоставити само ако постоје споразуми који уређују деловање у тако осетљивим сферама као што су одбрана, наоружање и војна сарадња.

        Биће размотрене и све кључне теме које интересују две стране, као што су образовање војних кадрова, војна медицина, различити заједнички подухвати у војној привреди… Јер, ви знате да је до ове године сарадња такве врсте изостајала. Јако је битно успоставити  сарадњу,  нарочито успостављање везе између две војске.

        Такође ће се разматрати и питање бесплатне обуке српских официра у вишим војним школама у РФ, као и руских војних лица на Војној академији у Србији.

        Ако могу да приметим, после ових споразума војна сарадња Србије и Русије могла би да се приближи нивоу сарадње Србије и НАТО-а.

        Србија има стару традицију неутралности, на шта је утицао читав низ објективних околности. Југославија је више деценија била лидер Покрета несврстаних. Њен углед у свету је био велики. Сасвим објективно, руско крило српске војне политике треба да остане живо. Иначе, Србија ће летети само са једним крилом, што је мало теже…

        Осим тога, у последње време врло активно су се разматрала питања куповине опреме за потребе ваздухопловних снага Србије, противваздушне одбране, наоружања и војне технике. Био је одржан низ војних посета и једне и друге стране. Разговарало се о могућности пружања кредита. Пре свега се радило о авионима МиГ-29 М, о противваздушној одбрани, било је разговора и о модернизацији авиона „супергалеб“ који се користи у Србији… Наравно, много тога ће зависити и од стања привреде и финансија у Србији, и њених могућности. Русија је отворена за разговор, уз узимање у обзир животних интереса Србије.

        Иако ће посета министра Шојгуа бити посвећена војним питањима, хоће ли се разматрати и друга економска и политичка питања?

        Министар Шојгу је код нас политичар првог реда и сасвим природно је да је сфера његових ингеренција и одговорности много шира него чисто војна сарадња. Због тога мислим да ће током његових контаката са руководством Србије бити дотакнуто и више питања билатералних односа.

        Можда нисам у позицији да сада набрајам сва питања, али пошто претпостављам шта ћете ме даље питати, верујем да ће и та питања свакако бити дотакнута.

        Два најактуелнија питања су „Нафтна индустрија Србије“ и почетак изградње деонице „Јужног тока“ кроз Србију. У само два дана добили смо први пут званична признања да постоје проблеми, и то са српске стране. Да кренемо од НИС-а; и сам председник Србије признао је да постоје људи у Србији којима смета ближа српско-руска сарадња, а посебно је апострофирана спорна одлука Владе Србије која угрожава пословање НИС-а. Како то коментаришете?

        Ја мислим да сви видимо шта се овде дешава и шта се одвија и у пословној пракси и у медијима. Видимо наравно да има и бирократије, а има и људи који своје деловање усмеравају на ометање даљег развоја односа са Русијом. Постоји једна руска пословица „На лопову чак и капа сагори“. Када видимо да неко брзо реагује на нешто, чак и ако на први поглед нема директне везе с тим… Разумете, никада руски бизнис овде није имао привилегован положај; обично су Русима нуђени пројекти за које нико други није био заинтересован. Међутим, треба имати у виду чињеницу да руске суперкомпаније имају избор да послују и у неким другим земљама и за њих се то питање избора не ограничава само на Србију, иако је реч о пријатељској земљи.

        Овом питању треба приступати без дискриминације. Јер, када се појави дискриминација, јако тешко је рачунати на долазак инвестиција које су неопходне. Русија, наиме, у читавом низу грана привреде има напредне позиције, поред осталог и у енергетици. Искрено да вам кажем, то је сад основ привреде, који подразумева и високу технологију и може да донесе доходак и подигне ниво живота, напуни буџет, ојача положај Србије у регији и у свету.

Али српске власти замолиле су „Гаспромњефт“ да купи НИС?

        Српске власти, да. Мислим да је „Гаспромњефт“ купио НИС само због тога што су га српске власти замолиле да помогне да се  компанија извади из кризе и ћорсокака у коме се налазила. А добро се зна да је пре куповине НИС имао скоро 1 милијарду долара дугова и пад производње по свим показатељима већ неколико година заредом.

        Пре пет година сигурно да нико није ни помишљао да ће ова компанија пунити 12 одсто буџета Србије, доносећи скоро милијарду евра. Али у међувремену су начињена улагања, модернизована је производња, изграђене су рафинерије… Сада компанија може да ради.

        Та иста Србија сада може да буде не само енергетски зависна регија, која у суседним земљама тражи електричну енергију, гориво, она може да постане земља која ће сама продавати  енергетске ресурсе. Уз то, ресурсе високог квалитета. Србија у ствари може да постане енергетски центар Балкана и може да заради на томе. Управо такав циљ је постављен за НИС у његовој стратегији развоја. Можемо да зарађујемо заједно, ако буде паметних, заинтересованих за успех партнера.

        Да, али, имајући у виду ове бројке и перспективе, сведоци смо истовремене систематске медијске кампање против руског присуства у српском енергетском сектору, која сада као да је кулминирала споменутом Владином одлуком од 9. августа. Како то коментаришете? Јер рационалних разлога, макар из овога што сте до сада изложили, нема.

        Ми Словени смо често ирационални… С друге стране, склони смо да завршимо било које започето дело, чак и ако то захтева велике напоре и жртве. Те врлине би требало да искористимо, а мане да мало нивелишемо.

        Кад је реч о НИС-у, тешко је рећи зашто. Знате, кад је нешто јако лоше, онда за то нема никаквог интересовања, јер сви мисле да ће одумрети и нестати колико сутра. Кад почне успешан рад, одмах се појаве они који желе да убирају плодове. То је, и иначе, општи проблем бизниса. И то би требало да се учини логично и рационално, јер ће бирократе погубити сваку успешну компанију.

        Мислим да је српски председник изговорио апсолутно исправне ствари када је рекао да је Србија заинтересована да развија односе са РФ и да ово такозвано источно раме, или источно крило, остаје на снази и да је оно јако важно за Србију. И да ћемо радити на цивилизован начин.

        Када сам данас видео неке коментаре у новинама, рецимо, тврдњу да је уредба Владе 9. августа била усаглашена са НИС-ом… Већ је то, одмах након објављивања, демантовало руководство НИС-а. Моја бака - а читав живот је радила као школска учитељица на селу - говорила је: „Све ћу опростити, али није лепо да лаже“. Ја мислим да је то лоша навика.

        Овакво понашање није могуће ни у Русији, ни у Француској, ни у Немачкој. Када политика званичника иде у сасвим супротном смеру од политике председника земље, председника и првог потпредседника владе, који су са своје стране усмерени ка развоју и продубљивању односа са Русијом, о чему они стално и говоре. Изгледа да је председник Николић у Москви баш ово желео да истакне: Србија је заинтересована за узајамно користан и поштен развој сарадње са Русијом.

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-5/81818_0.jpg)

        Значи, мислите да је проблем у бирократији?

        Сматрам да, ако би у наредних пет година било услова да дође још пет-шест руских и неруских компанија које би могле да се развијају и пуне буџет новцем, онда уопште не би било проблема за српску привреду и за оне који су корисници буџета, војна лица, пензионери, учитељи, лекари…

        Сада постоји и пројекат „Јужни ток“ и низ других пројеката и сви се суочавају са проблемима. Руским фирмама нису потребни посебни услови, то нису фирме које живе само један дан. Потребни су нормални партнери, који би волели Србију и желели да раде ефикасно у интересу њеног успона на узајамно корисној основи. О спремности Србије за то, како сам схватио, говорио је председник Николић.

        Постоје опструкције и у вези са Јужним током?

        Поставља се и питање „Јужног тока“. Овај пројекат је много већи него пројекат НИС-а. Ми - Русија и Србија - заједно учествујемо у пројекту каквог није било у Европи за много година. Сада радимо, да тако кажем, у једном фудбалском тиму. Али постоје и други тимови. Када неко у нашем тиму почне да трчи по терену и даје голове у наш гол, онда се поставља питање ко је тај играч који шутира у сопствени гол? За кога он ради?

        Нећу сад говорити шта ће Србији донети „Јужни ток“. То је веома добро познато. То је један од оних пројеката у којима је од самог почетка сасвим јасно да ће пре свега бити користан за Србију. Ипак, овим пројектима треба приступати паметно. Не ради се о томе да неко покушава да себи прибави корист на лукав начин; потребно је да људи буду професионалци. Да раде за Србију и за српски народ, иначе ништа неће моћи да се уради.

        Русија је наравно партнере тражила у пријатељским земљама. И Бугарска је наш пријатељ, и Србија, чак и са Мађарском и Словенијом имамо добре односе. И Италија је један од наших најближих пријатеља.

        Сада је потребно да заједно све реализујемо, а онда ће стићи и добит, посебно узимајући у обзир чињеницу да ће „Гаспром“ покрити све трошкове.

        Постоје и други пројекти. Њих ће реализовати неке земље које су јужније од Србије и оне ће остваривати добит, а губитник ће да испадне Србија. И Русија, заједно са Србијом.

        Ми јако ценимо оно што је председник Николић рекао у Москви, да ће се овај пројекат са српске стране реализовати квалификовано, у духу пријатељства и узимајући у обзир неопходност његове реализације. Ако ће се радити на такав начин, онда неће бити никаквих проблема.

        Ако сам добро разумео, постоји могућност да читава прича око „Јужног тока“ кроз Србију пропадне због нечега што су српске власти урадиле, или нису урадиле а било је договорено?

        Не, ја говорим о таквом контексту. Ви сте наравно чули изјаве председника Николића и Путина у Москви и тамо је речено да проблеме који постоје треба решавати у духу пријатељских односа. Значи, две ствари. С једне, да проблем постоји, с друге стране да они морају и требало би да буду решени.

        А зависи од Србије да ли ће бити решени?

        Ево да погледамо. Сада је већ новембар, а ми смо се договарали још прошле године да ће до децембра све бити усаглашено. То су биле техничке ствари; и њих је потребно урадити на време, тамо нема суштинских питања. Људи који се баве тим питањима овде, требало би да раде на време. Да раде професионално.

        Надам се да ће господин Алексеј Милер допутовати у најскорије време, кад ове ствари буду разрешене. Са Бугарском су се договорили о свему, бугарску деоницу су већ почели да изграђују и тако би требало да урадимо и у Србији. Мислим да ће тако и бити.

        Али, сад ја видим реакције неких људи у медијима. Видим да то нису реакције оних људи који су заинтересовани да овај пројекат почне да се реализује, него реакције људи који би урадили све како би овај пројекат пропао. Ми знамо за чију корист они раде. То није корист ни Русије, ни Србије.

        Пред Србијом стоје два кључна изазова: привлачење инвестиција и проналажење тржишта за производе. Онда би се привреда уздигла, људи би почели да живе боље и могли би се решавати и други проблеми. Тачно се то десило  у Русији од 2000. године, од тога је све почело. И у првом и у другом питању, Русија има суштински значај за Србију.

        Имам утисак да Србија не користи довољно ту прилику? Да ради у корист своје штете.

        Мислим да је то тачно - оно о чему је говорио господин Николић. Да је потребно боље користити могућности које имамо. Значи, потребни су људи који би разумели у чему је интерес Србије, паметни професионалци, стручњаци који су спремни за партнерство и који брзо могу да претворе потенцијале у стварност.

        Више пута смо до сада споменули званичну посету председника Николића Москви. Од тога што је чекао председника Путина сат и по времена до онога што је изговорено стекао се утисак да није примљен баш добро. Да ли је Русија љута на српско руководство?

        Између г. Путина и г. Николића већ су успостављени врло добри лични односи. Ја не знам колико је он чекао, јер нисам био тамо. Зато што сама посета није имала карактер званичне посете.

        Званичне посете припремају се пола године унапред и планирају у детаље. То је било приватно радно путовање. Пре неколико дана о томе је одлучио председник: с обзиром на важност за привреду Србије - отворити Инвестициони форум српских компанија у Москви. Ово је, ви знате, јако важно за успех форума такве врсте. То се практикује.

        Дакле, није било неке скривене поруке у томе?

        Пробајте да одете незванично у неку од земаља којима се Србија прикључује, у приватну посету, а онда да замолите пријем код њеног председника… У САД или у Немачку, на пример. Читава ствар је протумачена потпуно обрнуто.

        Ипак, због свега што се догађа са НИС-ом и „Јужним током“, морам да поставим питање да ли је Русија очекивала више од нових власти у Србији?

        У читавом низу грана привреде Русија поседује предности и има могућности за улагања. Русији притом нису потребне никакве погодности. Ми само говоримо о томе да Русија не жели да буде дискриминисана.

        Не говоримо, дакле, о томе да су на власт дошле неке снаге које су пријатељски расположене према Русији и да ми тражимо неке посебне услове. Не говоримо о томе. Него говоримо о томе да постоји читав низ грана привреде у којима би Русија и Србија могле да сарађују. Сада је бар потребно да покренете ово питање са „Јужним током“, „Руским железницама“ (реновирање железничких пруга)  „Лукојлом“.

        Да пређемо на политичка питања. У среду сте изговорили нешто што се одавно није чуло из уста неког од званичника Србије - да је Косово и Метохија саставни део Србије. Како објашњавате ту чињеницу?

        Ја мислим да у то нема никакве сумње. У Русији су одувек јасно говорили да Косово и Метохија јесте Србија. У складу са читавим међуародним законодавством, то јесте тако.

        Русија је заузела став да следи приступ који се разрађује и планира у самој Србији. Постоји изрека само слога Србина спасава; и у овом случају потребно је договарати се и имати заједнички приступ том проблему. А Русија је спремна да подржи тај заједнички став.

        Било је овде различитих приступа. Прва ствар, која још дозвољава Србији да покушава да пронађе решење, јесте чињеница да не признаје Косово као државу. И без обзира на то ко шта каже, Русија се труди да ову ситуацију држи у статусу кво.

        Русија се, притом, труди да одржи пријатељске односе са свима. Ми имамо наравно и своје интересе и желимо што мање проблема у том смислу. Без обзира на то, Русија сваки пут у Уједињеним нацијама, у Савету безбедности, гласа на другачији начин од осталих. Русија увек гласа онако како је потребно Србији. И фактички, ко још? Још само Кина. Ми чинимо то, без обзира на реакције. Сви који себе називају пријатељима Србије требало би да гласају тако. Ми говоримо да је Русија пријатељ Србије и да Косово и Метохија јесте Србија. Па нека и остали ваши пријатељи тако кажу, нека кажу да је Косово Србија. Ако то не говоре, па какви су то онда пријатељи?

(http://fakti.org/sites/default/files/2013-5/0651%20%283%29.jpg)

       Дакле, ми чинимо све што је могуће у садашњим околностима. Сам Београд нас је замолио да не учествујемо у преговорима с Косовом у својству посредника. Рачунао је да ће Европска унија помоћи у одржању територијалног интегритета Србије. Надамо се да ће тако и бити. Ми реагујемо онако како то Србија сматра да ће за њу бити боље.

        У недељу су одржани локални избори по уставу и законима независног Косова. Како ће се Русија односити према томе?

        Још једна ствар треба да буде јасна, а тиче се Срба који живе на Косову. По овом питању ми се увек јасно изражавамо, јер су Срби живели тамо и треба и даље да живе тамо. Да би тамо живели и даље, не смеју да постоје претње њиховој безбедности. Све док таква претња постоји, снаге УН-а које су тамо распоређене, треба да буду распоређене и даље. Ми говоримо да смо пријатељи Србије и ми се залажемо да тамо остану снаге УН-а које обезбеђују сигурност Срба који тамо живе. Ви замолите друге ваше пријатеље, нека се и они заложе да тамо остану снаге УН-а које ће осигуравати животе Срба на Косову. Ако они кажу да то није потребно и да је потребно уклонити снаге УН-а из покрајине иако ће то створити претњу за Србе, опет се поставља исто питање: па какви су то пријатељи?

        У сваком случају, противимо се насилном решавању проблема. Они се морају решавати дипломатским средствима. Много ће лакше бити решени када се земља осећа снажнијом, када је на путу економског опоравка и када има подршку пријатеља. Иначе, проблем је јако тешко решити.

        Потребно је, такође, обезбедити и српске манастире на Косову. Русија је донирала неколико милиона долара за обнову манастира. Ко је још од ваших пријатеља учинио нешто слично да би очувао српске светиње на Косову? Ако ништа нису урадили, па какви су то пријатељи?

        Овде се поставља читав низ различитих питања, а ми радимо у оквиру могућег.

        Још једно питање везано за Косово. Постоји ли сценарио по коме би Русија дозволила у СБ да Косово постане чланица УН?

        Све док Србија каже да заузима непромењен став, ми нећемо променити наш став. Ми апсолутно тачно и прецизно поштујемо све договоре које имамо са Србијом и блокираћемо сваки покушај да Косово постане члан УН-а. Ако сама Србија и Београд кажу: признајте, онда је то друго питање.

        Са Косовом је нераскидиво повезан српски пут у ЕУ. Може ли он да се покаже као претња по односе Србије и Русије, да ли би могао да их угрози?

        Што се тиче ЕУ, Русија је увек заузимала јасан став и ту нема никаквог проблема. Србија није пре годину дана кренула у ЕУ, већ скоро 10-15 година. ЕУ је основ српског спољнополитичког курса. Дакле, већ више од десет година све снаге и напори Србије су усмерени ка приступању ЕУ. Мислим да ће тај процес потрајати још дуго.

        Ми се са поштовањем односимо према таквом ставу српског руководства. Али, Србија јесте независна држава и она сама одређује своју спољну политику. Она сама бира у какве организације или регионалне структуре жели да се учлани. То је једна страна приче.

        Друга страна приче је за нас јако важна, због могућности да ова приступања не нанесу штету нашим билатералним односима. Јер ми са Србијом имамо односе различитих врста, од културе и духовности до привреде. Надамо се да се у процесу прикључења неће наћи услови који ће нанети штету таквим нашим односима.

        Наравно, европски званичници и српско руководство кажу да такве штете неће бити. Ми се томе и надамо. Неке ствари ће, наравно, бити закомпликоване. Можда чак и суштински.

        Отворено да кажемо, центри развоја сада се налазе на Истоку. То је азијско-пацифичка регија. Тржишта се налазе тамо, а руско тржиште је значајно. Не само за пољопривредну производњу.

        Српски пољопривредни производи у Русију стижу без царина. Српски сељак и руски сељак у Русији своју робу сада продају под истим условима. Већ сада се у Русију извозе значајне количине пољопривредних производа из Србије; уз паметнији приступ организацији, те количине би могле бити  драстично веће. Здраво село је основ сваке државе.

        Баш се овде поставља питање шта ће од тога бити када Србија уђе у ЕУ? Мислим да је то сасвим јасно и не треба посебно објашњавати.

        Ту је, такође, и питање виза. Сада имамо безвизни режим, који је један од основа за проширивање туристичке размене. Без сумње је да ће приступање Србије ЕУ и то угрозити.

        Неке земље улажу у фабрике у Србији само због тога што  производе могу да извозе у Русију без царина; на руској телевизији можете да видите рекламе „Горења“, а њихов извоз врши се преко Србије, зато што за робу из ЕУ постоје други услови. То је још једно питање које ће бити постављено.

        Сада сам набројао само неколико примера, а има их још много. Сви ће они ићи у негативну страну биланса.

        Видимо и земље као што су Румунија и Бугарска. Оне су већ годинама чланице ЕУ, али ситуација са запосленошћу није баш добра.  Португалија је већ двадесет година у ЕУ, па ситуација није много боља него у Србији. То је лепа земља на мору, али 26 одсто незапослених… У Шпанији је иста прича, и у пола Италије… Хрватска се не тако давно прикључила ЕУ. Троши за одржавање великих канцеларија ЕУ више него што добије из Брисела. Шта је битно за привреду? Све наде уложене су у прођу цигарета у Србију, која је изван Уније.

        Читав процес приступања Европској унији ће, дакле, имати и  предности и мана. Неће ваљати ако буде више мана.

        Са моје тачке гледишта, питање се не тиче брзине приступања Србије, чиме толико воле да се хвале (не десет него осам, шест година, до 2020. године) него се ради о условима под којима ће се учланити, у заштити њене привреде, интереса. Журба, како се каже у Русији, добра је само током лова на буве. Није то оно што ће пролепшати живот Срба.

        Како би тек приближавање Србије НАТО-у могло да се одрази на српско-руске односе?

        Ми полазимо од тога да је НАТО остатак, атавизам из доба Хладног рата између САД-а  и СССР-а. Сад постоје покушаји да за нови циљ изаберу Русију, а Русија активно предлаже да буде склопљен правно обавезујући договор о европској безбедности који би подразумевао недељивост безбедности, одустајање од јачања властите безбедности на рачун других, превазилажење блоковских приступа. Ако они тврде да се и сами за то залажу, зашто не бисмо потписали такав споразум?

        Србија је више година била неутрална земља. Због каквог циља би требало да мења став? Можда из осећања захвалности на бомбардовању 1999. године? Или зато што је преплашена? Уосталом, да ли би чланство Србије у НАТО-у решило проблеме на Балкану? Да ли у НАТО-у и у Србији гледају једнако на те проблеме? Ово је питање, наравно, сасвим реторичко.

        Заступање уласка Србије у НАТО је несхватљиво, али будала има свуда. Видео сам неколико таквих људи, и сам њихов изглед може уплашити. Мислим да јавно мњење неће поћи таквим путем за наредних 100 година, али покушаји да се Србија у то увуче наравно да постоје. Они који дају паре, проналазе оне који за паре раде. Овде су неки људи спремни да раде и против интереса Србије.

Еврoазијске интеграције
 

        Ако се само говори да ЕУ нема алтернативу, онда губите своју снагу у преговорима. Тако је увек у дипломатији.

        Погледајмо две најбогатије земље у Европи, Швајцарску и Норвешку. Оне нису чланице ЕУ, а нису пропале. Дакле, то су различите ствари, благостање и чланство у Европској унији. Притом, није сигурно да ће месо, млеко и шљиве из Србије потећи у ЕУ када Србија постане њен члан. Бугари нису успели. Ни Грци.

        Суштина је у томе да алтернатива постоји. Јер ако ЕУ нема алтернативе, постављаће вам стално нове услове, и на крају привреда Србије - срушена, народ пати, култура у паду, ћирилица је укинута, односи са братским народима покварени. Једно радује - свакодневно ће се лако одржавати „параде“, говорити младим људима и деци да је то супер, да је то тако европски - урушавати породицу, уништавати корене Срба, дању и ноћу јешће се ГМО храна, и сви ће бити задовољни…

Алтернатива?
 

        У последњој деценији говорило се о Заједници независних држава, али сада се све више ради о Евроазијском економском савезу (узгред речено, Европска унија јесте исто савез, али због неких разлога у Србији се употребљава „изворно словенска“ реч за то - унија) који тренутно укључује три земље: Русију, Белорусију и Казахстан.

        Савез ће се формирати и почети живот од јануара 2015. године и за сарадњу са њим заинтересоване су многе земље, на пример, Израел, Индија, чак и Турска.

Али, пре учлањења у Европску унију и после учлањења, у интересу Србије и српске привреде било би да пронађе моделе сарадње са Евроазијским економским савезом.

        Савез је у Србији још слабо представљен иако би могао да буде веома користан за читаву земљу.

        Деветог новембра у Центру „Сава“  биће одржана друштвенополитичка конференција о овим интеграцијама. А 25. новембра  договорили смо се са Групом пријатељства са Русијом у Народној скупштини Србије, узгред речено, најбројнијом у Скупштини - 62 посланика, доћи ће представници Евроазијске економске комисије и депутати руске државне Думе и стручњаци политиколози, који ће српским посланицима предочити различите модалитете интеграција у Евроазијски савез. Мислим да ће то бити веома корисно за Србе, зато што се живот не завршава на преговорима са Европском унијом. Не почиње од прикључења Европској унији. Фетишизам овде није згодан.



Факти (http://fakti.org/rossiya/mid/cepurin-bilo-bi-dobro-da-se-prema-srbiji-i-neke-druge-zemlje-prijatelji-odnose-poput-rusije)



Наслов: Бугарска екстремно десничарска странка затражила део Србије!
Порука од: Гога Новембар 27, 2013, 23:38:24
"Србија није наследница СФРЈ"


Софија -- Бугарска екстремно десничарска странка Атака затражила да се делови Србије и Македоније у којима живе Бугари, припоје Бугарској.



(http://www.b92.net/news/pics/2013/11/27/84989523852964b997861e224881759_orig.jpg)
Бугарски парламент


Та странка, такође, тражи да се то питање реши пре даљих евроинтеграција Београда и Скопља, пренела је агенција Фокус.

"Србија и Бивша Југословенска Република Македонија не могу се сматрати легалним наследницама Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Србија није прихваћена као наследница Југославије у УН и међународној зеједници, док БЈР Македонија чак није призната под својим уставним именом", наводи се у декларацији коју је Атака представила у парламенту.

У декларацији пише да су према, како се наводи, "понижавајућем" Нејском мировном уговору из 1919. многи Бугари остављени изван граница те земље, али да се тај споразум не односи на Србију И Македонију.

Због нестанка државе с којом је потписан Нејски мирновни уговор, наводи Атака, тај спораума се не односи на Струмицу и Западне покрајине, што је термин који се у Бугарској користио за територије које је преузела Србија.

Атака оцењује да питање тих територија треба решити пре почетка приступних преговора Србије с Европском унијом и уласка Македоније у ЕУ.


(Бета) (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=11&dd=27&nav_category=167&nav_id=782699)



***

Ево их и ови лешинари кренули да черупају "мртваца". Баш сам се питала када ће они почети да атакују на српску територију.


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Zeka Новембар 28, 2013, 11:40:19
Србија са Русијом - као Израел са САД


ИЗ ИЗЛАГАЊА ЂУРЕ БИЛБИЈЕ НА СЛУШАЊУ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
О ЕВРОАЗИЈСКОМ ЕКОНОМСКОМ САВЕЗУ


(http://fakti.org/sites/default/files/2013-5/0843.jpg)

    Србији и Србима увек је одговарала јака Русија. Са Путином су је добили. Али, и данас је отворено питање: хоће ли и сме ли званична Србија да са оснаженом Русијом иде онолико далеко колико би Кремљ био заинтересован и спреман
    Времена су, дакако, друга, али је чувена формула Николе Пашића и данас на снази. Јер, наслон на данашњу „Аустро-Угарску“ - Вашингтон, Брисел, Лондон и Берлин - Србију је већ деиндустријализовао, осиромашио и увалио у дугове за деценије унапред, лишио је доброг дела суверенитета, војне силе и гравитационог поља
    А наслон на Русију и њен Евроазијски савез - уз односе са Москвом сличне онима који постоје између Тел Авива и Вашингтона - омогућио би Србији да поврати суверенитет, да изађе из историјске слепе улице све већег пропадања и зависности од туђе воље и интереса
    Свима који као контрааргумент потежу чињеницу да Србија са Русијом нема заједничку границу, постављам просто питање: а има ли Израел са САД „заједничку границу“?


        ИСТОРИЈА на несумњив начин говори: да је Србији и Србима увек одговарала јака Русија.

        Карађорђев устанак би имао други исход да Наполеон није 1812. ударио и на Москву.

        Све што је Србија током Првог светског рата радила са собом и са будућом Југославијом - сигурно би изгледало знатно друкчије да револуције из 1917. нису Русију одвојиле од њене велике историје.

        И Деведесете би за Србију и Србе биле бар мало боље да Русија тада није била слаба и са Борисом Јељцином на челу.

        Али, ево: Русија је са Владимиром Путином повратила снагу, успоставила везу са својом историјском вертикалом и поново твори и своју и светску историју. Поново је велика држава са глобалном улогом и глобалним интересима.

        „Живи докази“ су и Сирија, и Иран, и Украјина.

        Узгред, до јуче је било отворено питање: да ли је Србија будућност Украјине, а данас се већ ми можемо условно питати - хоће ли Украјина бити будућност Србије?

        Независно од овога, има смисла изближе погледати Путинову источну алтернативу и историјске гене Евроазијског савеза чије формирање је најавио за 2015. годину.

        Евроазијска идеја на територији будућег Евроазијског савеза има и солидне корене и сопствену историју.

        Класици евроазијства - Николај Трубецкој, Пјотр Савицкиј и Георгиј Вернадски - писали су још током првих година Стаљинове владавине да СССР етапно треба претворити у Евроазијски Савез, уз замену комунистичке идеологије - евроазијском.

        Први разрађени евроазијски пројекат био је ипак дело атомског физичара Андреја Сахарова. Појавио се уочи распада Совјетског Савеза, а нобеловац је нову државу, коју је предлагао, назвао Савезом Совјетских Република Европе и Азије.

        Својеврсни међучин била је Савезна држава Русије и Белорусије која је конфедералним везама поново приближила Москву и Минск.

        Међуфазом се могу сматрати и кораци постсовјетске Цaринске уније.

        Моћни удар који је „пробудио искру у камену“ дошао је почетком октобра 2011. - са Путиновим програмским текстом „Нови интеграциони пројекат за Евроазију - будућност која се рађа данас“. Са основном тезом да ће са стварањем Евроазијског савеза и он сам и Русија постати један од полова савременог света.

        Евроазијски савез - посебно је нагласио Путин - неће бити нови СССР већ пунокрвна економска унија и моћна наднационална интеграција на бази царинског савеза и јединственог економског простора са преласком на тешњу координацију економске и монетарне политике.

        Председник Русије у истом програмском тексту је указао да Евроазијски савез не треба супротстављати ни Европској унији ни Заједници Независних Држава.

        Подвукавши да је Евроазијски савез отворени пројекат, рекао је да греше сви који тврде да чланство у њему противречи ничијем „европском избору“.

        „Евроазијски савез ће - истакао је Путин - почивати на универзалним принципима као неодвојиви део Велике Европе, обједињене заједничким вредностима слободе, демократије и тржишних закона. Економски логично и избалансирано партнерство између Евроазијског савеза и Европске уније створило би реалне услове за измену геополитичке и геоекономске конфигурације на целом континенту, а имало би и несумњив позитивни глобални ефекат“.

        За Србију - ако се имају у виду речи Томислава Николића о отвореним вратима и на Запад и на Исток - од посебног значаја могу да буду ове Путинове речи:

        „Сада је наша Царинска унија актер дијалога са Европском унијом, а надаље ће то бити Евроазијски савез. Ово значи да ће улазак у Евроазијски савез - поред директних економских погодности - сваком његовом члану омогућити и да се брже и са јачим позицијама интегрише у Европу“.

        Да Путин и Русија покрећу и творе нешто велико и историјско - не хотећи је признала и Хилари Клинтон, изјавивши да САД неће дозволити обнову СССР. Јер, није се уздржала иако је Путин сам подвуко да Евроазијски савез неће значити васкрсавање Совјетског Савеза ни у којој форми.

        Дакле, са Владимиром Путином Србија је коначно поново дочекала јаку Русију. То би за Србију било потенцијално добро и да са Русијом нема ни споразум о слободној трговини нити о стратешким односима.

        Међутим, током целог Путиновог другог председничког мандата - врху Србије јака Русија није била суштински потребна. Београд није од Русије тражио ни оно у чему је Москва била спремна да га прати и да подржи Србију.

        Утолико су Руси у том периоду били већи „Срби” од владајућих Срба.

        И данас је отворено питање: хоће ли и сме ли званична Србија да са оснаженом Русијом иде онолико далеко колико би Кремљ био заинтересован и спреман?

        Другим речима: отворено је питање прикључивања Србије нарастајућој животној снази Русије, укључујући макар неку форму придруживања Евроазијском савезу?

        Ово је питање националне стратегије и историјског избора. Бирања сопствене судбине и будућности. Утолико важније што Путинова Русија ни Србе не ставља пред избор: или-или. Јер, Путин је, да поновим, рекао: „Ово значи да ће улазак у Евроазијски савез - поред директних економских погодности - сваком његовом члану омогућити и да се брже и са јачим позицијама интегрише у Европу“.

        Ако званичном Београду буде да вагања - прикључити се или не прикључити - било би добро да „поразговара“ и са вертикалном своје националне и државне историје.

        Ево само две „епизоде“.

        У време босанскохерцеговачког устанка 1875. Светозар Милетић је изговорио кратку и једноставну геополитичку формулу:

        „Устадоше по други пут херцеговачки соколови, довикујући Србима у Србији: Браћо, помозите!, а Русима: Браћо, не дајте да други ОДМАЖУ...

        Милетић, као што се види, није очекивао ни да Руси буду већи Срби од Срба, нити да Русија ратује за Србе. Њему је од Русије било довољно да други не ОДМАЖУ.

        Путин и Русија поводом Сирије демонстрирају како може да изгледа реално помагање да други фатално не ОДМАЖУ, а чинили су то последњих година - колико им је Београд омогућавао - и поводом Косова и Метохије.

        Срби Николи Пашићу дугују и ово готово пророчко упозорење: „У политици српској може да се сматра као утврђено правило: наслон у унутрашњој политици на парламентарну владу, на владу која ужива поверење већине народа, води неминовно у спољној политици наслону на словенску правослану Русију. А наслон у спољној политици на Аустро-Угарску води неминовно реакцији, влади мањине, сукобу са народом, к мерама строгим и ванредним“.

        Ово је говорио председник владе реално суверене земље који је желео да Србија то и остане заувек.

        Времена су, дакако, друга, али је Пашићева формула на снази.

        Наслон на данашњу „Аустро-Угарску“ - Вашингтон, Брисел, Лондон и Берлин - Србију је већ деиндустријализовао, осиромашио и увалио у дугове за деценије унапред, лишио је доброг дела суверенитета, војне силе и гравитационог поља.

        Наслон на Русију и њен Евроазијски савез - уз односе са Москвом сличне онима који постоје између Тел Авива и Вашингтона - омогућио би Србији да поврати суверенитет, да изађе из историјске слепе улице све већег пропадања и зависности од туђе воље и интереса.

        Свима који као контрааргумент потежу чињеницу да Србија са Русијом нема заједничку границу, постављам просто питање: а има ли Израел са САД „заједничку границу“?

Факти (http://fakti.org/serbian-point/tri-skupstine/srbija-sa-rusijom-kao-izrael-sa-sad#comment-57066)



Србија и Русија имају удаљене границе. То нема никакве везе у данашњем свету. Проблем је што неки српски политичари имају границе у својим болесним главама у односу на Русију.
Такве треба уклонити, то су штеточине према којима се треба понашати као према штеточинама, без милости.
Зека


Наслов: Ко ће Србији бити пријатељ, - бира Брисел
Порука од: pidikanac Фебруар 25, 2014, 21:01:54
Ко нам је пријатељ, одређује Брисел

Много прича, код нас Срба. У односу на праве пријатеље, понашамо се попут уличне проститутке. Кад нам је потребно, у Русији видимо брата и пријатеља, кад продајемо јефтино политичко лукавство, онда превиђамо  неке истине па се понашамо неискрено јер поштујемо друге, више него себе. Све понекад изгледа, -  Русија да,  па мало, Русија тек на цевчицу.

То је слика србске политике и настојања да стратешки, бар нешто корисно урадимо бирајући сами своје пријатеље. Тако је било до сад. Мало наш Председник, кад је тамо, у Москви или Сочију, говори  о осећањима срца, жељеним односима са великим братским народом. Кад зашкрипи, пуне се србски медији новим надама, у руски новац, руски увоз из Србије,  желимо руску заштиту, обаћавамо чврсту сарадњу па неким нормалним људима, све изгледа добро и корисно.

На другој страни, срљамо попут слепца, ка Бриселу, надамо се новцу и новим кредитима, настојимо да кроз издајничку и анти-националну политику, уверимо запад да смо њихови. И срцем и душом. Тако бар раде наши врхунски политичари!

Нажалост, и у Бриселу не спавају. Знају они за наше „русофилство“ познају нашу историју али Русија није њихов пријатељ. Они се боре да Русију надвладају, да јој отму и умање њезин утицај и углед.  У Русији виде енергетског гиганта од којег и те како зависе. Због тога им је план јасан као дечији буквар, гурати у правцу истока, јачати своја савезништва и коначно, узети део великог руског колача. Ако треба, и уз силу. То је политика Европе, то је тај НАТО и западна колонијална доктрина.

Праве прави прстен око велике руске земље и са својим ракетама, и милитаризмом који свету доноси пропаст и смрт, сутра ће и нас Србе позвати да се за њих боримо.

Јер, ми хоћемо тамо, на ту страну, тако се понашамо и тако поступамо.

И тако, сасвим ненадано, бар за нормалне Србе, из Брисела долази ново тражење од Србије. Не гледају они на нас нимало добро, напротив, смета им наша народна блискост са братским руским народом. Опет Ватикан подиже своје хелебарде, опет се спрема  католичка фурија против православља и наше блискости са словенским народима.

Зар Украјина није тужан пример западне политике где се граде нове баријере између запада и истока, где се отима туђе на најбесрамнији начин и уз јасне колонијалне намере!

Кроз уста  жене која је директно везана за наше Евро-интеграције, долази ново бриселско упозорење. Довољно га је само за трен прочитати, није обимно али није ни мало нејасно, - па улазимо у нову фазу притисака, овог пута уз строгу опомену:

Шефица преговарачког тима Србије у приступним преговорима са ЕУ Тања Мишчевић изјавила је да ће сарадња Србије са Русијом "морати да буде модификована у складу са спољном политиком ЕУ"
Србијо, према Русији се мораш понашати у духу политике Европске Заједнице!


Не гледамо радо на ваша братимљења, на вашу блискост, на вашу  исту Веру. Немате право пружати у том правцу прсте, нама то не одговара, нама то смета, ми то не волимо. НИ мало...

Док су многе данашње чланице те Бриселске Европе, ратовале против Србије, окрените се нама и нашим ставовима. То што вас је Русија увек бранила и помагала. данас не значи ништа јер и није по нашем укусу и жељама. Србијо, престрој се и европски понашај...

Сад је на потезу Влада Србије. Порука је јасна, долази уз аминовање и Брисела и Београда. НИје то тек тако само речено. Неможе се нико без разлога овако глупо затрчати, ако од некуда није пристигла одговарајућа директива! Иза свега, стоји западна доктрина коју смо сами добровољно одабрали.

Дакле,  на колена Србијо, пријатеље од данас за ову нашу издату државу, - бира Брисел...


Наслов: Одг: Ко ће Србији бити пријатељ, - бира Брисел
Порука од: moka Фебруар 26, 2014, 03:10:30
    У политици не постоје пријатељи него само интереси.Пошто се не слажемо добро,најпаметнији смо и гледамо како да опљачкамо оне који су у политици и на пословном плану испод нас док смо у Србији,Запад то користи и уцењује нас.
  И тако ће бити и убудуће,зато што су нам политичари сви од реда лоши и неспособни и једино гледају да се накраду док су на власти.После те покрадене паре крцкају странци,инфлација,свака страна држава им дрпи по нешто и ништа од планова да обезбеде фамилију до бар 5. колена.А није тешко израчунати колико некоме треба за њега и пар генерација потомака и не бити алав.
  И тако,све нам је јадно и корумпирано:политичари,полицајци,судије...


Наслов: Наредба Брисела Београду: уведите и ви санкције Русији...
Порука од: pidikanac Март 21, 2014, 12:21:23
Kacin: Srbija da ima stav kao EU
INFO135

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin rekao je da od Srbije očekuje da zauzme prema Ukrajini sličan stav kao Evropska unija.

Вештачки наметнута „револуција“ прозападних елемената у Украјини, мерило је и следећег понашања Србије! Наредба је јасна, нема никакве недоумице да нам Брисел наређује како се имамо понашати!


Сад је и Србији јасно, мачка је искочила из бриселског џака!
Сад има Србија јасно изговорену наредбу, - изјасните се против Русије!

Јече се читав свет насмејао, Црна Гора је увела санкције Русији! Данас, све се види другачијим и реалнијим очима на све што се догађа, - наредба за такав став Црне Горе, дошла је из Брисела!

И као што сам наслов говори, исто такво упозорење је јавно послато и Србији. Хоћете ли у Европу, наши непријатељи, биће и Ваши!
Ви од данас немате право мислити својом главом.
Неможете бирати пријатеље без наше дозволе.
Европа је политичко ЈЕДНОУМЉЕ засновано на западној војној доктрини, - морате се понашати како ми наређујемо!


Реакција господина Вожда Вучића је такође јасна, - под хитно је отпутовао у Москву, без додатних објашњења за ову ненајављену посету!

Како се сазнаје, тамо се већ налази и на смрт осуђени Ивица Дачић, коло се завртело, мизика из Брисела, унела је немир у српској „клацкалици“, - знате сви зашто, мало онима, па онда мало онима!
Све ми изгледа да је дошао тренутак одлуке куда ће Србија!

Европа наређује, очекује, захтева. Хоћете у Европу, морате се понашати без употребе сопствене главе...



Наслов: Одг: Наредба Брисела Београду: уведите и ви санкције Русији...
Порука од: Ekana Март 21, 2014, 23:35:27

MSP: Stav o Ukrajini nepromenjen!

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je večeras da je stav Srbije povodom događaja u Ukrajini "poznat i nepromenjen".
MSP: Stav o Ukrajini nepromenjen!


(http://www.pressonline.rs/sw4i/thumbnail/msp.jpg?thumbId=2141003&fileSize=35492&lastModified=1395436713000&contentType=image/jpeg)

21. 03. 2014.

"Povodom pisanja izvesnih medija o razgovorima zvaničnika ukrajinskog Ministarstva inostranih poslova sa diplomatskim predstavnicima naše zemlje, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije želi da istakne da je stav Republike Srbije povodom događaja u Ukrajini poznat i nepromenjen", navedeno je u saopštenju. Ministarstvo nije preciziralo koji je to stav.

Nešto ranije večeras pojavila se informacija da je ambasador Republike Srbije u Ukrajini Rade Bulatović izjavio za vreme sastanka sa zamenikom ministra spoljnih poslova Ukrajine Danilom Lubkivskim da se srpska strana zalaže za teritorijalni integritet Ukrajine. Sajt vostok.rs preneo je ove navode ukrajinskih medija.

Osim toga, u telefonskom razgovoru između zamenika ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Lubkivskog i zamenika ministra spoljnih poslova Srbije Gorana Petrovića strane su se, navodno, dogovorile da preduzmu mere sa ciljem aktiviranja bilateralnog dijaloga nakon formiranja nove Vlade Srbije na osnovu rezultata parlamentarnih izbora 16. marta.

Petrović je prema ovom izvoru potvrdio da zvanični Beograd podržava suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica Ukrajine.

Izvor: Tanjug, Vostok

Press Online (http://www.pressonline.rs/info/politika/304889/msp-stav-o-ukrajini-nepromenjen.html)



Наслов: Одг: Наредба Брисела Београду: уведите и ви санкције Русији...
Порука од: Ekana Март 22, 2014, 00:42:02
Ево коме Србијица руку своју даде!

Ево и Србије, снаше, која се баш и ненећкаше превише око ђувегије јој. Као свака каћиперка, руку своју даде одмах нашминканом, обријаном и "миришљавом" фићфирићу ЕУропских женствених манира али са бичем у руци, олако одгурнувши стару љубав, снажнога мужика, препуног топлине који срце своје на длану јој поклањаше...

И не даде му руку само, већ и земљу у мираз понесе - добро парче, погледом се не да сагледати - јер то тражи ђувегија. И то му дости не би, већ тражише и главу бившега! Куд ће, шта ће Србијица НАМАХ одлуку донесе, јербо љубоф (ЕУ)границе не познаје...и предаде шта фићфирић тражише у знак верности јој њене..

А фићфирић, к'о фићфирић, ни хвала јој не рече, окрете се и оде ДРУГОМЕ!
Оста снаша уцвељена...





Наслов: Наређују нам, одлучите се, Европа или Русија
Порука од: pidikanac Март 28, 2014, 10:39:54
VUČIĆ IZLOŽEN STALNOM PRITISKU
Traže da Rusiji uvedemo sankcije

E. V. N. | 27. mart 2014. 21:18

U toku žestok diplomatski pritisak Zapada na budućeg premijera da sledi njihovu politiku u vezi sa ukrajinskom krizom. Očekuju da se vlada u formi izjave pridruži osudi Kremlja. Vučić ne menja stav. Prvog potpredsednika pokušaće da slome u Briselu. Mrkić: Bez neprijateljskih koraka prema Moskvi.....

Најтеже је мислити сопственом главом. Кад политички индивидуализам, - ( један човек влада ), као у Србији, падне на рамена једног човека, онда нема паметних и смирених одлука. Кад је тај човек и сам подељен на две половине, где једна живи за Европу и њезине налогодавце, а са другом половином лута неодлучно према Москви...
Србија је као држава у опасности да склизне из свог колосека.
Најтеже од свега је сазнање да нам воз иде без нормалног возног реда и да се на свакој станици, где застаје, у њега укрцавају нови терети који га спречавају да постигне жељену брзину!

Исто тако већ и птице на гранама у граду Београду, знају да сваког дана,
кроз кабинет „ првог човека српске политике „, пролазе у непрегледним низовима, амбасадори и конзули западних земаља. Сви они имају само један једини задатак, - а то је, Србију усмерити ка коначном одвајању од Русије и Путину, забити нож у леђа.
Свакоднево се од нас захтева, наређује, очекује, да се коначно изјаснимо против Русије и против Владимира Путина!

Од Београда се очекује јасна одлука осуде руске политике, одбијање признања преузимања Крима у састав Руске Федерације и све у духу запада, увођење санкција као знак прихватања очекивања Запада, да и Србија стане  на ту страну!

Став Путина је јасан и нема сумње да је Алекс Величанствени, добио јасне одговоре на своја питања. Којој ће се страни приклонити србска политика? За народ, не сумњам ни тренутак, да вековне везе са братским народом, ипак имају пресудну тежину.

Проблем је због тога још већи јер тај народ овде и нема могућност одлучивања, док на другој страни, сва власт, гурнута у једне руке, уводи нас у мутну дубину наших сумњи, да је Александар Вучић, способан да се одупре притиску Запада!

Јер, наша птица на грани, коју нам Русија склопљеним трговинским уговорима нуди, није ствар која се лако сме заборавити. Србија је повлашћена нација по питању извоза у Русију. Србија дугује Русији милијаде долара за неплаћене енегетике, које добијамо уз осмех и толеранцију једног уверења, да је Србија ипак пријатељска земља  тој Русији!
Планирани извози наше хране су тренутно једина нада за бар иоле, некакав опоравак наше привреде. Безбројни кредити које користимо уз многе погодности, такође су чињеница која се несме заборавити.

НА другој страни, ратнички нахушкан Запад са својим  војним потенцијалом и гуран захтевима из Вашингтона, захтева стварање јасне фронтовске поделе где бобмастично и уз претње, уводи свет у  ново ледено доба!  Нов хладни рат са Русијом, најхладнији који је ова планета до сад доживела.

Колико мозга има један једини човек, који је својом нарцисоидношћу, силном жељом за самовлашћем и болесно сујетан на своју личност, коју тако радо, у свим приликама показује, - спреман и способан, да Србију поведе у прави смер. Најбољи који нам се пружа, јер време одлуке је дошло и она се коначно мора и донети!

Србија стоји на оштрици ножа и веома је тужно, да сам народ, овде нема баш никакав утицај! Изложени смо опасностима од пораза и пропадања, док држава, растурена у свом политичком нејединству, свађама и борбама за власт, стоји пред судбинском одлуком.

Нека нам Бог помогне, да Србија нађе снаге у отпору од наметнутих нам захтева и уцена западне политике! Србија је у ситуацији да коначно стане уз братски словенски народ и искаже јасну поруку, да се вековно пријатељство србског и руског народа, неће и неможе условити интересима других земаља и  њиховом агресивном и непријатељском политиком..

Притисак Запада траје. Кулминираће крајем овог месеца, кад се бду у Бриселу опет срели Вучић, Дачић и госпођа Ештон. То ће бити уједно и дан одлуке. Запад ће очекивати наш последњи одговор. Тад ће се видети, којем се царству Србија окренул. Слободи и  самосталној политици у смислу својих државних интереса, или црном ђаволу који прети...

Јован М. Пидиканац


Наслов: Русија забранила улазак Кострешу до 2017.
Порука од: Гога Март 29, 2014, 16:07:35
Русија забранила улазак Кострешу до 2017.

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/288453/i/1/Bojan-Kostres-foto-TANJUG.jpg)

Члану сталне делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини Црноморске економске сарадње (ПС ЦЕС) Бојану Кострешу забрањен је улазак у Руску Федерацију до 2017. године. Костреш је учествовао 26. и 27. марта 2014. године, на 43. седници Одбора за правна и политичка питања ПС ЦЕС у Москви.

Костреш који се још налази у иностранству за "Политику" је потврдио ову вест, а на питање зашто га је Русија прогласила "персоном нон грата" кратко је одговорио:

"Чудно ми је да неко зато што брани интересе своје земље и своја политичка убеђења буде проглашен за непожељну особу у Руској Федерацији. Тражио сам  да наши државни органи утврде праве разлоге за то."


Цитат

Костреш: Жалићу се

Потпредседник Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш изјавио је данас да не зна зашто му је забрањен улазак у Руску федерацију до 2017. године, али да ће у понедељак поднети жалбу на ту одлуку амбасади Русије или надлежној институцији. Могуће је да је проблем настао због мојих политичких опредељења, која сам заступао и на састанку у Русији, али није у реду да се од мене прави некакав криминалац, а да ја при том не знам зашто", казао је Костреш.

Како је рекао, последњи пут је у Русији боравио 2010. године, али да није могуће ни да је тада починио неки прекршај, јер би поступак већ био покренут. Додао је да му је речено да ако до 2017. године покуша да уђе у ту земљу, да ће бити "задржан".

(Вести) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/392379/Kostresu-zabranjen-ulazak-u-Rusiju)



(Политика) (http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Rusija-zabranila-ulazak-Kostresu-do-2017.sr.html)


***



Које и чије интересе је он у Русији бранио?
У сваком случају БРАВО за Русе!!! Костреш је мислио да је Русија банана држава и да може да лапрда против те исте државе до миле воље, као што то ради у банана држави Србији!


Наслов: Србија на раскрсници, данас слуга, сутра господар...
Порука од: pidikanac Мај 17, 2014, 12:03:22
Србија на великој раскрсници..

Колико вреди Србија? Ако је меримо у златним полугама, верујем да би сваки други грађанин наше земље, изрекао тако бедну цену да би то била права брука!  У унутрашњем плану, Србија полако постаје безвредна. Опустошена, покрадена, опљачкана, преварена!

То нам је свима познато. Пред економским и финансиским колапсом смо дефинитивно, - ту нема више никаквих тајни, Србија је пред беспарицом, урушавањем вредности свог и тако јадног и слабог динара, пред земљотресом у Банкама, Установама, Болницама, нема места у животу земље које није у опасности од тоталног пропадања!

Знају то инсајдери уз власт и политику, знају то привредници, приватни власници, радници са послом и она већина која и нема никакву зараду.
Знају то и социјалне службе, зна то и иностранство, знају повериоци, знамо сви ми као дужници! Србија нема више сопствене моћи изузев акробатских покушаја да остане на ногама и попут грогираног јадника у рингу, бар уз осмех и некакво правдање, - да потоне у дефинитивну зависност од стране помоћи.

И ова солуција, кад би се и десила, било би само додатно уже на врату  јер смо и тако већ презадужени а сопствене моћи немамо да било шта озбиљније поправимо!

Ипак, пажљивом аматеру аналитичару као што сам и сам а и моји суговорници на месту ових наших сусрета, проналазим нагде далеко, на затамнелом хоризонту, трачак светла, једну малу, слабашну и луду наду, - да ипак имамо у руци прави адут. Надам се бар да га имамо. Пребирам наше изгледе, могућности, потхрањујем у себи наду да сам у праву па осокољен том идејом, ево, покушавам да је и вама пренесем.

Сетимо се недавних посета америчке администрације Украјини! Ту, тек пре пар дана, онај господин Бајден се изљуби са Турчиновим, потапша нове савезнике по раменима, обећа им куле и градове и гле чуда. Навали она руља у Одеси на оне проруске људе. Запали зграду,  Поумираше у пламену ватре невини људи док су кијевске снаге у ликовима криминалне фашистоидне солдатеске пуцали у умируће а преживеле, убијали накнадно са моткама!
Бајден даде идеју и новац, Турчинов и онај  до њега што ме тако уверљиво потсећа на  ону фашистичку њушку из времена Трећег Рајха, послаше тенкове на народ, погибе маса људи којима није ни мало стало до фашизма па ни до Бајдена и уозбиљене Ангеле!
Онај насмешени Баросо на брзину потписује бриселску и кијевску асоцијацију светле европске будућности, распомамљени поглавари западног света уводе нове санкције Москви, настаје прави кошмар лудог понашања и губљења свих реалности из круга крваве украјиске трагедије.
А све ове године, тако и са нама поступају. Систем батине и шаргарепе. Они наређују, ми извршавамо!

И док Србију дави непрестана киша и вода изливена из неосигураних река, док пропадају сетве и засејана поља, док умиру људи и градови и села стоје у метар дубокој води која све пред собом уништава, наш врли Први Човек Садашњице и српске стварности, својеручно дели воду људима који су остали без свега па и кровова над својим главама.
Све ће то народ позлатити. Фекетић у репризи поплава и насмешена губица човека без стида, којем је сопствена реклама најбитнија јер фаризејима, и није нешто друго да раде. Европа нас чека.

Сви играју на карту Брисела. Цела београдска  еминентна поворка оданих проевропских идеја, бучно захтева да се Србија коначно определи. Да је наша будуићност Европа и Брисел, да нам нема друге алтернативе, да поступимо попут храброг Мила и коначно станемо уз раме савременом западном свету!

Лаакрдија и спрдња над судбином народа и државе. Распродаја остатака неморалности за скупе паре јер наредбодавци знају шта је за њихове интересе позтребно.

Убод српског ножа у леђа Путину и Русији. Зар је у задњим недељама било мало дрских захтева, да се Србија коначно почне понашати у смислу очекивања Брисела. Да она земља која жели да стане уз раме  Бриселу као равноправна чланица заједнице, мора се тако и понашати како се од ње захтева и очекује!

Клацкалица на којој седи Тома и Ацика, не може још дуго да буде начин добијања времена. Данас читам, да су руским добровољцима који су долетели у Ниш, са намером да помогну код ових катастрофалних поплава, нишки хотелијери одбили смештај. Не желе да их приме!

А ја лаички, у лудој нади, покушавам да замислим шта би се којим случајем десило, кад би српска влада коначно окренула наш брод према истоку и стала уз Русију и Путина!?

Замислите само шта би се тад десило. Мала и јадна, покрадена, опљачкана, преварена Србија, рече гласно НЕ Ангели и компанији. МИ смо самостална, независна, поносна и слободарска земља. Нама нико неможе наређивати како се морамо понашати! Ми имамо вековно пријатељство са братским словенским народом, нама не можете наредити да сутра, са вама уз раме, ратујемо против своје браће! И тачка. Велика као море, као Србија, као Београд.

Шта би се десило? Колико би тад била вредна Србија. У полугама злата! У доларима, евронима, дукатима! Дали би се глас из Београда, пронео светом попут одјека експлозије атомске бомбе мањег капацитета, али ипак довоњно јаког, да у Бриселу попуцају прозори! Напукну зграде, заљуља се дрска арогантна и уцењивачка номенклатура полуидиота којима недостаје разум, који немају логичан прилаз неким реалитетима, који својатају туђе и који би да другима господсаре!

Шта би урадила та Европа, кад би јој Србија гласно рекла, - сад је доста уцена господо.
Даље идете, -  али без нас..

Сигуран сам да би и неке друге земље схватиле многе ствари које данас толеришу, уз шкрипање зуба и бранећи свој национални понос пред напасницима неких контролних „тројки“ неких самоуверених бриселских сподоба које су сами увећали своју висину мислећи да су велика божанства од самог Бога дата!

Србија не би пропала. Не би била ни нападнута. Морала би да издржи још веће уцене, да одговори на поврачај својих задужења, морала би да се многих ствари одрекне али једног ипак не!
А то и јесте најбитнија вредност која би се тад бранила. Наша слобода, наша независност, наши отворени погледи према остатку света који није уцењивачки, похлепан на власт и владање, на господарење и наметнуту зависност.
Србија има једно честито и познато име. Србија има и друге пријатеље који би нам се нашли у помоћи!

Таква Србија би у трену постигла милионерску вреднст. Не милионску већ највреднију, у стотинама милијарди златних капљица части и поштовања, вере у себе и наш поносан и напаћен народ који ту своју слободу, ником и ни по коју цену, - несме добрвољно изневерити.

Тад би се из срца извинуо и Томи и Ацики, и свима уз њих јер бих коначно себи вратио разлоге да се поносим. Да гласно кажем свуда и свима, - Србин сам, слободан и независтан..

И тако, Србија, изневерана, покрадена, распродата, на рубу пропасти, сад на коленима пред бриселском чекаоницом, понижена и у страху од сутрашњице, - преко ноћи би постала крезовски богата.  Домаћин у својој кући, господар своје судбине. Кад би се чудо десило, кад би ум надвладао и памет коначно схватила неке истине.
Са вером у Бога, чувајмо нашу Србију. Сачувајмо је, да наша и остане....


Јован М. Пидиканац


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Јун 10, 2014, 21:56:04
О ЧЕМУ СЕ ЋУТИ УОЧИ ПОСЕТА ЛАВРОВА И ДАВУТОГЛУА ИЛИ РУСИЈА НА БАЛКАНУ, КОНАЧНО!


(http://www.intermagazin.rs/wp-content/uploads/2014/06/SergeiLavrov-89.jpg)



Уобличена је идеја да се и Русија прикључи такозваном Трилатералном споразуму Турске, Босне и Херцеговине и Србије



У Србији и око Србије почиње да се интензивира дипломатска активност којом доминирају посете и државних званичника иностранству и страних дипломата Београду. Шире гледано, међутим, само би две посете Београду могле бити изузетно важне. То су посете министара спољних послова Турске и Русије Ахмета Давутоглуа и Сергеја Лаврова. Иза уобичајених фраза у саопштењима о њиховим посетама крије се једна нова иницијатива, која је још увек неизвесна и о којој се углавном јавно ништа не говори, али би могла да има далекосежне последице на међународне односе.




(http://srbin.info/wp-content/uploads/2012/07/Putin-Erdogan-Ankara-August-6-2009.jpg)

Током недавне посете турског премијера Реджепа Ердогана Москви у разговору са председником Русије Владимиром Путином уобличена је идеја да се и Русија прикључи такозваном Трилатералном споразуму Турске, Босне и Херцеговине и Србије. То је, према дипломатским изворима у Анкари и Москви али и Београду, главни разлог доласка Давутоглуа и Лаврова. Носиоци пројекта су Русија и Турска, а званични Београд је потпуно у току онога што прати евентуалну реализацију те идеје а у име Србије тај посао води министар спољних послова Ивица Дачић. У Москви је за време Ердоганове посете било начелно договорено да почетну активност око реализације те идеје и први званични контакт са Београдом тим поводом припадну шефу турске дипломатије Давутоглуу, али изгледа да у званичном Београду постоје извесни проблеми око читавог концепта, па је онда одлучено да Србију посети и руски министар Лавров. Ако је дипломатија углавном у симболици, онда су ове посете сведочнство колико Анкара и Москва придају важност тој идеји.






ПАНИКА НА ЗАПАДУ

Још увек је, наравно, неизвесно шта ће од свега тога постати и реалност, али сама идеја је на неки начин изазвала малу панику међу западним земљама, које верују да имају право на властништво над бившом Југославијом. Трилатерални споразум Босне и Херцеговине, Србије и Турске је скопљен пре неколико година, у време власти Бориса Тадића, и до сада није донео конкретније резултате, па је углавном, поједностављено говорећи, био виђен као још једна необавезна формалност којом би се створио не само привид како неко брине о Западном Балкану него и којом би се самој Турској задовољило у њеном показивању да још увек има неки врсту империјалних амбиција. Тај споразум је, међутим, ипак документ, нека врста институције, која има потенцијал без обзира на досадашњу неефикасност. Укључење Русије у тај споразум би му дало снагу, институционализовало би га, што би дефинисало његов међународни значај.

Ако би Русија постала део споразума Србије, Босне и Херцеговине и Турске, онда би значило да се Москва после много година враћа на Балкан на институционалан начин. Није више, дакле, реч о "историјским везама" и "православној браћи", него о институционалном међународном инсталирању Русије на Балкану. То би сасвим сигурно могло темељно да промени однос снага у том делу света, створило би наиме институционалне основе за ту промену. То је утолико важније ако се зна да на Балкану већ постоји једна друга трилатерала под називом Америчко-јадранска иницијатива. Формирана је пре десетак година а, под покровитељством Вашингтона, потписнице тог трилатералног споразума су Хрватска, Албанија и Македонија. Због и формалног чланства Америке у том споразуму, он је познат и као "3+1". Тај споразум је повремено активан а повремено неактиван и мало је познат широј јавности, али постоји, као и редовни састанци његових потписника. У новије време се помиње да би том споразуму могла да се прикључи и Црна Гора, чији су представници већ били на неколико састанака. У случају да Русија приступи оном другом, Трилатералном споразуму, онда би значило да се две велике силе, Русија и Америка, кроз институционалан начин граниче на Балкану. Граниче се преко два локална савеза, чије су чланице и која им дају право на присуство. Америка је то већ имала и има а сада би то могла да има и Русија. То би била велика промена са још већим последицама на укупне односе у региону.

Реализација те идеје је већ почела, о чему сведоче и доласци Давутоглуа и Лаврова у Београд, али још увек је много непознаница које буде сумњу у крајњи резултат. Кључне непознанице су званична Србија, као и објективне могућности Турске да то изведе до краја. Те сумње посебно буди чињеница да су и Србија и Турска још увек такозване земље клијенти Запада и Америке, а увлачење Русије у њихове споразуме сугерише амбицију самосталније политике. У том светлу иницијатива Турске да у споразум буде укључена и Русија представља право изненађење. Већ извесно време је очигледно да Турска жели самосталнију спољну политику, која је у складу са њеном величином и потенцијалом, сасвим логична амбиција. То, наравно, не иде једноставно, па Турска покушава да задовољи пре свега Америку на местима где верује да је мање болно а има и неке користи, као што су Либија, Сирија и Египат, а истовремено настоји да на неким другим просторима изгради сопствени политички интерес, као на пример на Балкану и у односима са Русијом, Ираном и Кином.






ПОНУДА КОЈА СЕ НЕ ОДБИЈА

Када су својевремено Сарајево, Београд и Анкара потписали Трилатерални споразум о сарадњи, онда је у јавној комуникацији то тумачено као дозвола Запада да Турска води бригу о том делу Западног Балкана јер Запад "нема толико времена". Турска је истовремено била веома активна на Косову, али и у Македонији. У Македонији није реч само о турским инвестицијама него и о школовању македонске елите. На пример, скоро сав официрски састав македонских оружаних снага је школован у Турској. Све то су пратиле емотивне и политички агресивне изјаве турских званичника, па се балкански део турске политике у јавности третира као "неоосманизам". Времена се, међутим, убрзано мењају и потреба Турске да има и самосталнију политику постаје све израженија. Да ли ће то бити и могуће, остаје да се види.

Ништа мање недоумице постоје и према званичном Београду. Постоје најмање два разлога за то. После прошлогодишње изјаве турског премијера Ердогана на Косову да је "Косово Турска а Турска Косово" односи Београда и Анкаре су захладнили. Председник Србије Томислав Николић је тада тражио извињење, али га није добио. Онда је крајем прошле године због тога председник Николић отказао планирани самит Трилатералног споразума у Београду, а и председник тадашње владе Ивица Дачић је из скупштинске процедуре повукао ратификацију три међудржавна уговора настала на Трилатералном споразуму.

Председник Николић, како се тврди у дипломатским круговима, није променио свој став и није склон посети Давутоглуа. У дипломатским коридорима се чује да не жели ни да га прими, па је и то један од разлога неочекиваног доласка Сергеја Лаврова. У оперативном смислу речи, у идеју увлачења Русије у споразум укључен је шеф дипломатије Дачић, а председник владе Александар Вучић се још не изјашњава мада је мало вероватно да би и сам Дачић могао било шта да уради без Вучићеве сагласности. Уз то, каква би Вучићева позиција могла да буде сугерише и његова недавна посета Сарајеву. Други разлог за недоумице је и готово религијска опредељеност актуелног Београда Европској унији и Америци. Тешко је, наиме, поверовати да актуелна власт има снаге или чак и жеље за било какав искорак испод огртача Брисела и Вашингтона, а тај огртач постаје све грубљи и грубљи на свако помињање речи Русија, а камоли на неки конкретнији корак. Упркос тој оданости, у животу мора од нечега и да се живи, а понекад се десе и понуде које се не одбијају.

У сваком случају, покренут је један занимљив и и важан процес који може темељно да промени односе на Балкану и који се на дужи рок неће моћи ни зауставити ни избећи.


(Синиша Љепојевић) (http://standard.rs/politika/29321-%D0%BE-%D1%87%D0%B5%D0%BC%D1%83-%D1%81%D0%B5-%D1%9B%D1%83%D1%82%D0%B8-%D1%83%D0%BE%D1%87%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D1%83%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%83,-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%BE)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: pidikanac Јун 11, 2014, 09:28:41
Тресла се гора, родио се миш.

Аналитичким прилазом овом садржају, превиђају се неке битне ствари које чине реални садржај српске политике по питању те трилатерале и нашег Балкана.
Србија најпре није више Турска. То се превиђа и у главама српских политичара који неспремно али и брижељубно, покушавају да помињањем и имена Русије, овај пројекат приближе некаквим класним српским осећањима.
Кад је опет реч о тим осећањима, већ је и малој деци у Србији постало јасно да је српска политичка номенклатура већ давно своју гузицу окренула од Москве и одано следи западну политику!

Пецкања пртедседника Николића и честитог Бакира Изетбеговића, као и изостанак доласка српског Председника у Сарајево поводом "славља" историског тренутка, кад су "српски злочинци ", тако пише и на јавним таблама постављеним у граду на Миљацки, изазвали први светски рат, само додатно откривају затегнутост Београда и Сарајева.
Док Турској одани муслимани своју Босну спремно сматрају делом Турске, дотле су ране у српском народу само опет неугодно поменуте, па још из времена Старог Вујадина и одсећених српскиг глава у Ћеле Кули, те још увек само дирају ране које тешко зарашћују!

Ако уз то додамо и изјаву Ердогана да је и Косово део Турске, онда наш руски пријатељ Лавров превиђа неке реалности на које Србија једноставно неможе направити никакав корак, у подржавању турског повратка у српске градове и села.
Ми јако добро разликујемо добро од злог и подмукло од нежељеног.

Србији је довољно руско пријатељство. Друга нам нису јер у себи не носе ништа од стварно добре и искрене намере да Србији донесу нешто боље. Све су то само политички интереси из којих нам сигурно не следе  ствари које би нам заиста користиле.

Више бих се радовао да је Лавров дошао сам. Ово турско чељаде ће по обичају само узалудно кевтати и замишљати да је одрастао лав. Далеко му лепа кућа, и тамо кевче па га сопствени народ шутира и неможе више поднети....


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Јун 20, 2014, 04:54:51
Руско-српска омладинска сарадња: потребни људи за потребне људе

(http://cdn.ruvr.ru/2014/06/18/1506155096/9fridrih.jpg)

Стартовао је пројекат Руско-српска омладинска сарадња. Улаз је слободан. Њему ће се придружити девојке са руским презименима и звучним патронимима попут "Србољубовна". Људи који већ имају искуство креирања заједничких пројеката, на пример Поштанског голуба који носи писма малишанима из Русије и Србије. Коначно, они који желе да учествују у свему руско-српском, али за сада не знају шта конкретно може и треба да се уради.


Руководиоца пројект Аљону Фридрих у српску тематику буквално је "однео" Јужни ток: она је завршила универзитет са дипломом политиколога, бавила се таквим темама као што су ЕУ и енергетика, између осталог главним европским пројектом у тој сфери.

Россербсотрудничество, да га назовемо тако ради сажетости, нема ни месец дана, али млади људи су већ успели да одрже низ манифестација, а број пријава за учешће просто чуди, при томе то није само Русија, већ и Белорусија и Украјина — говори у интервјуу за Глас Русије Аљона Фридрих:

Овај пројекат очекиван је већ одавно, још пре две године од руских студената. Тада покушаји нису били овенчани успехом. Сада смо добили подршку водећих универзитета, амбасаде Србије у РФ, фондова који се баве народном дипломатијом.


Један од праваца пројекта је помоћ омладинском бизнису. Шта то значи у пракси? Замислимо Србина који је сазнао да су у Москви у моди ”еколошке намирнице”. Он има квалитетну продукцију у довољном обиму, али при томе слабе представе о изласку на руско тржиште и бирократским тешкоћама. И он се ту обраћа вама...

Ми интензивирамо сарадњу по том правцу. У Русији постоји федерални програм Ти си предузимач, организација Ослонац Русије за мали и средњи бизнис. На тај начин бизнисмен може да нађе партнера и да добије помоћ у адаптацији бизниса, правилном улагњу капитала, тачније да тражи путеве како да направи свој руско-српски бизнис. Сами се тиме нећемо бавити — планирамо да организујемо ресорне манифестације, позовемо експерте. Тачније пројекат ће помоћи, ја бих рекла, потребним људима да нађу потребне људе.


Пада ми на памет само вечито млад Синиша Ковачевић, али овај промотер који је научио Русе да купују у клубовима вип-ложе у нашој земљи је већ 20 година. Младих српских бизнисмена у Русији је или мало, или једноставно они не оглашавају своју делатност. Шта мислите, зашто се то дешава?

Мислим да је проблем у томе што државни органи Србије слабо подстичу младе да воде сопствени бизнис, нема програма попут руских. Зато треба радити на томе да српска омладина добије могућност да дође да се школује у Русији. И на томе да се слични програми у Србији појаве. Мада је јасно да је економска ситуација у земљи сложена, зато и постоје покушаји да се ступи у ЕУ, која ће, како сматрају власти, дати дотације.


Руководиоци пројекта полазе од тога да према разним подацима, до 70% српског становништва се благонаклоно односи према Русији. А то значи да се могу правити и културно-образовне манифестације и да се ради у школама, по примеру колега из Европског омладинског парламента. А оно што се никако не планира, то је да се постане самостална политичка јединица. Пројекат је настао уз подршку Омладинског парламента Москве и званични став РФ јесте и наш став, објаснила је Аљона Фридрих.

(Тимур Блохин) (http://serbian.ruvr.ru/2014_06_18/Rusko-srpska-omladinska-saradnja-potrebni-ljudi-za-potrebne-ljude-5194/)


***


Надам се да Тома неће о`ма да повуче нашег амбасадора из Русије, због његовог присуства овој манифестацији.



Наслов: Хладни рат воде и преко Србије
Порука од: Гога Фебруар 27, 2015, 07:22:17
Хладни рат воде и преко Србије




Вашингтон јача притиске да се наша земља определи у украјинској кризи. Амерички државни секретар Џон Кери: Београд се налази на линији ватре Москве и Вашингтона

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2015//02/25n/pol-procep_620x0.jpg)


АМЕРИКА појачава притисак на Србију да окрене леђа Русији и придружи се санкцијама које је Москви увео Запад!

Према очекивањима државног врха Србије, у наредним недељама и месецима стезаће се политички обруч око Београда, што је јуче, у Вашингтону, наговестио и амерички државни секретар Џон Кери.

Одговарајући на питања сенатора Кристофера Марфија о растућем утицају Русије у Европи, Кери је пред Спољнополитичким комитетом Сената поручио да се читав низ европских земаља, а међу њима и Србија, налази на "линији ватре" када је реч о односима Вашингтона и Москве.

И Марфи је нагласио да је оно што се дешава у Украјини само врх леденог брега када је реч о утицају Кремља у Европи:

- Русија маршира у Србији са већим утицајем него икада пре. Такво понашање Москве није наишло на адекватан одговор Запада. Неопходни су нам ресурси за вођење такве стратегије - навео је Марфи.

За Ивана Мркића, саветника председника Томислава Николића, Керијева изјава није сигнал заокрета и радикализације америчке политике према Србији:

- Без обзира на то да ли ће притисци на нас расти или не, ми не мењамо државну политику и са тим су упознати и сви наши партнери. Опредељени смо да гајимо пријатељске везе и са Истоком и са Западом, залажемо се за мир - каже Мркић за "Новости".

Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић каже нам да су поруке из дебате Кери - Марфи више слате на друге адресе него Београду,
али је Србији сигнализирано: ту смо, водићемо борбу око утицаја, нећемо се предати.

- Главне мете информација изнетих на одбору биле су - јавност САД у којој републиканци пласирају тезе о неодлучности америчке администрације на пољу спољне политике и издаји традиционалних вредности, а затим и Конгрес. Јер, поручено је да би Стејт департмент могао на бољи начин да доскочи ширењу руског утицаја да је добио већи буџет, рецимо, преко медија. Јер, Глас Америке је био један од важних стубова током Хладног рата.

Иван Вујачић, наш некадашњни амбасадор у САД, сматра да има много земаља које ће се пре Србије наћи на линији ватре или су већ на њој:

- То су најпре оне које се граниче са Украјином, а чланице су НАТО. Не очекујем јачање притисака на Србију да се определи за неку од страна у сукобу, јер без обзира на то што смо председавајући ОЕБС-у, у решавању украјинске кризе наша улога није кључна.

(Е.В.Н. вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:535698-%D0%A5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5)


***


Ова власт, ако не зна шта јој је по овом питању чинити, боље одмах да поднесе оставку. Боље и то него да нас ували у неко велико зло.


Наслов: САД: Вучићу нудимо оно што је Милошевић одбио
Порука од: Гога Јун 04, 2015, 17:59:04
САД: Вучићу нудимо оно што је Милошевић одбио


Америка ових дана нуди Србији шансу да се прикључи Западу, али улазница за то није бесплатна и постоји низ конкретних услова...



(http://www.vesti-online.com/data/images/2015-06-03/509586_tan2015-6-3-194537447-2_f.jpg?1433420827)
Наравно да су поставили услове!

Амерички захтеви и очекивања од Србије добро су познати властима у Београду. Поједини услови не само што не би требало да буду проблем, већ се подразумевају и без Америке, а део спада у крупан заокрет досадашње политике Србије.


Да би провериле да ли се Србија креће понуђеним курсом или не, средином јула у Београд долазе Викторија Нуланд и Евелин Фаркас, које су у Стејт департменту и Министарству одбране САД задужене за наш део Европе, а добар део тестова биће обављен и током актуелне посете премијера Александра Вучића Вашингтону.

- Србија добија историјску прилику да се прикључи западном свету, баш као што је Слободан Милошевић имао ту шансу у разговорима са Џејмсом Бејкером, али ју је испустио. Србија заузврат добија политичку подршку САД за ЕУ, значајну економску помоћ, приступ фондовима, модернизацију војске - каже дипломатски извор `Блица`.

Како додаје, Стејт департмент сматра да су Србија, Македонија, Косово и Босна "на линији ватре".

Америка не инсистира на потпуном прекиду односа са Русијом, али захтева да се Србија јасно дистанцира од руских намера да направе кризно жариште на Балкану како би скренули центар пажње са Украјине.

- Једини потенцијални савезници Русије су Србија, Милорад Додик и Македонија. Отуда се од Србије очекује да следи заједничку спољну политику ЕУ и да има јасно опредељење према конфликту у Украјини. Већ има превише жаришта која захтевају присутност Америке, озбиљне су тензије на Балтику и потребан је миран и стабилан Балкан - каже извор `Блица`


Додика треба "приземљити"

Вашингтон од Србије очекује сарадњу са суседима и у том смислу "приземљивање" Додика и Републике Српске. Са друге стране, администрација САД је јасно скренула пажњу Албанији и Косову на неопходност сарадње, а не сукоба са Србијом.

Најбољи део сарадње САД са Србијом је управо с њеном војском, а Америка жели тај однос да продуби. Међутим, од Србије се очекује да се "јасно определи за НАТО и да уђе у процес".

Међу америчким сугестијама је и учешће у коалицији у борби против тероризма, и то не само декларативно, као што је то сада случај.

Цитат
Стејт департмент: Викторија Нуланд

Нуландова ће средином јула, када долази у Београд, проверити да ли се Србија креће правцем који жели Америка, пре свега у односу према Русији и Милораду Додику, али и у областима попут слободе медија, несметаног рада независних институција и права мањина.


Пентагон: Емили Фаркас

Америка је најзадовољнија сарадњом с Војском Србије, коју жели додатно да јача. Министарство одбране САД жели да се Србија јасно определи за НАТО и да конкретно учествује у борби против тероризма.


Бајден у жалости, отказао састанак

Супротно најавама из Вашингтона да ће потпредседник Џозеф Бајден, и поред смрти сина Боа, примити премијера Александра Вучића у Вашингтону, то се по свему судећи неће догодити. Састанак Вучића и Бајдена, који припрема синовљеву сахрану, јуче је отказан.

Бајден је, наиме, од 2. јуна па све до краја ове недеље, отказао све састанке, што се види и на сајту Беле куће, а данас и сутра се одржавају комеморације његовом сину у родном Делаверу, док је сахрана у суботу.


Цитат


Владавина права и злочини

Захтеви не мање битни за САД, али лакши Влади Србије за испуњење су из корпуса владавине права - поштовање слободе говора и медија, права мањина и ЛГБТ, као и регулаторних тела. Врло важно је и решавање ратних злочина, где су приоритети за САД случај браће Битићи и Горана Радосављевића Гурија, као и генерали попут Момира Стојановића.



(Блиц) (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/496687/SAD-Vucicu-nudimo-ono-sto-je-Milosevic-odbio)




***

Још једна "историјска" прилика за Вучића, коју, сигурна сам неће пропустити, ако се на време не заустави.



Наслов: Срби желе Русију, али Вучић ради у интересу Запада
Порука од: Гога Мај 31, 2017, 15:55:20
РУСИ О НОВОМ ПРЕДСЕДНИКУ:
Срби желе Русију, али Вучић ради у интересу Запада!


(http://www.espreso.rs/data/images/2017/05/15/14/206859_vucic01_ff.jpg?ver=1496228003)


Званични Београд, чије је лице последњих дана искључиво Александар Вучић, последњих година ставља се у орбиту интереса Запада, односно ЕУ и НАТО, оцењује руска новинска агенција РИА Новости у коментару уочи Вучићевог ступања на дужност председника Србије у уторак.

 



"Народ тежи Русији, али власти Србије иду у другом правцу"


Агенција пише да ЕУ и НАТО плански раде на увлачењу свих западноевопских земаља, те да се "првенствено ради" о Србији "чији народ тежи Русији", али да "власти Србије плове другим бродом и у другом правцу".

 

Агенција подсећа да се срела у Бриселу с премијерима шест балканских земаља, где је било "главно" то што је посадила за исти исто Вучића и косовског премијера Ису Мустафу.

"За ЕУ то је нови пробој на плану добијања међународног признања независности Косова и отимање од Србије која га, као и раније, сматра својом неодвојивом територијом", наводи РИА.

 

У коментару се наводи да је признање независности Косова "главни услов за улазак Србије у ЕУ", а да је Вучић више пута говорио да не види други пут за Србију, осим пута у ЕУ.

РИА наводи да су у "свести Срба" НАТО и ЕУ практично идентични, и да "нису баш схватљиви статистички подаци 79,4 одсто против НАТО и 47,7 за ЕУ"
, те да српски еуроскептици сматрају да су подаци о односу Срба веома улепшани.

"То мишљење треба имати у виду у контексту бројних оптужби на Вучићев рачун да под својом контролом држи медије и да манипулише јавним мњењем", наводи се у коментару.

(Espreso) (http://www.espreso.rs/vesti/politika/151277/rusi-o-novom-predsedniku-srbi-zele-rusiju-ali-vucic-radi-u-interesu-zapada)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Децембар 24, 2017, 18:17:19
Вучић намешта Москви да буде КРИВАЦ за Косово


Руски медиј "РТ", објавио је анализу посете српског председника Александра Вучића Русији, истичући да га Москва третира као кредибилног партнера, али и указује на његову изјаву да је задовољан предлозима Атлантског савета о обнављању америчког ангажовања у региону.

Како пише колумниста руског медија Небојша Малић, у ауторском тексту за "РТ", док председник Србије преговара енергетске и трговинске послове у Москви, амерички политички естаблишмент ради на "завршавању посла на Балкану, и већ доминира медијским простором".

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017a//12/19/76114c5d_620x0.jpg)

У тексту се наводи да су председници разговарали о набавци оружја и придруживању Србије Евроазијској трговинској унији као и пристипу руском гасу и нафти.

(http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2017/12/20/5177421_sastanak-tjpg?fileSize=55567&contentType=image/jpeg&lastModified=1513781982000)

Званично, Србија задржава војну неутралност одбија да се придружи санкцијама САД и ЕУ према Русији, али је Београд са друге стране потписао Индивидуални партнерски акциони план са НАТО 2015. године, наводи аутор.

У тексту се наводи да је Вучић на власт дошао 2012. године као "клијент Запада", у чему му је помогла британска консултантска фирма "Бел Потингер", која је за Пентагон правила и лажне видео снимке терористичких напада.

У тексту се наводи и да САД и НАТО доминирају медијским простором Србије још од 2000. године. РТ као "савршен пример" наводи телевизију Н1.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2017a//12/20/Tan2017-12-19-152915126-0.jpg)

- Мада је у октобру из Русије послато шест ловаца МиГ-29 како би помогли да се надокнаде губици напада НАТО 1999. године, они не могу ништа против медијског рата у самој Србији - наводи се у тексту.

У тексту се додаје да би "огорчени Срби можда могли да кажу да Вучић намешта Москви да буде кривац за Косово, како би коначно урадио оно што жели и попустио пред захтевима Вашингтона", и додаје се да би било тешко тврдити да не би били у праву.


Руси пред Вучићем потопили пса у воду

http://www.youtube.com/watch?v=tcj0eZIM5W8

(Блиц) (http://www.blic.rs/vesti/svet/ruski-mediji-vucic-namesta-moskvi-da-bude-krivac-za-kosovo/f1thdex)

***

Многи читаоци су слично коментарисали овај снимак "потапања пса пред Вучићем", углавном да у томе има неке симболике. Па, нека Вучић сам размисли, има ли или не ту неке симболике. ;D



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: moka Јул 18, 2018, 19:11:12
АМЕРИЧКИ СПОТ У ЧАСТ СРБИЈЕ:
Рекламна кампања САД изазвала велику пажњу јавности

Рекламна кампања амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду "Ви сте свет" изазвала велику пажњу јавности. Две државе обележавају век од подизања српске заставе на Белој кући


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018b//07/17n/13a%20(1)_620x0.jpg)


АКО се деси да је неко од вас свету подарио струју, да без вас не би постојао телефон, да је неко од вас открио највеће тајне планете... Ако се све то деси, могли бисмо да кажемо да је ваша земља - земља великих људи и великих снова. Неки снови почну у Србији и мењају животе око вас, неки снови промене Србију, неки снови из Србије променили су читав свет и због свега тога - ви сте свет.

Овим речима једна од највећих светских сила, Сједињене Америчке Државе, оцењује допринос Срба развоју човечанства, а део су текста из спота промотивне кампање којом Амбасада САД у Београду наглашава и промовише важан догађај из историје америчко-српских односа: српска застава се пре сто година завијорила на Белој кући. Први пут у историји на резиденцији америчког председника била је истакнута једна страна застава.

- САД и Србија заједно - у Београду и у Вашингтону - обележавају сто година од 28. јула 1918, када се над Белом кућом вијорила застава Србије - кажу у америчкој амбасади.

- Председник Вудро Вилсон је био пријатељ са Михајлом Пупином, и желео је да искаже поштовање према српском народу и његовој посвећености вредностима које обе земље деле.


Михајло Пупин

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//07/17n/13a%20(2).jpg)


У читавој историји САД, застава неке друге државе се вијорила над Белом кућом само још једном - 14. јула 1920. подигнута је застава Француске.


Никола Тесла

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//07/17n/13a%20(3).jpg)

- То је оно што чини овај догађај значајним и за Американце и за Србе - наводе у Амбасади.

- Због тога смо желели да га на посебан начин обележимо. Кампањом "Ви сте свет" одајемо почаст и Србима који су дали значајан допринос човечанству, допринос који се поштује и поздравља у САД и широм света, допринос који нас је све обогатио. Тесли, Пупину, Миланковићу, Дивцу, Ђоковићу, Андрићу...


Новак Ђоковић

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//07/17n/13a%20(4).jpg)


Везе између Србије и САД стварају наши људи, појединци чији таленат и рад доприносе развоју науке, културе и спорта, са изузетним постигнућима у њиховим појединачним областима. САД су поносне што су могле да допринесу њиховом развоју и успеху.



(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//07/17n/13a%20(5).jpg)



Кампања "Ви сте свет" само је један од програма којима се прославља значајна стогодишњица. Недавно је отворена изложба "САД - Србија 1918-2018" у Историјском архиву Београда, најављено је подизање бисте америчком председнику Вилсону у нашој престоници, који је био велики пријатељ српског народа...


http://www.youtube.com/watch?v=jgRFtjXMInA


ВЕЛИКА ЖРТВА

У смирај страхота Великог рата, председник Вилсон је рекао да је "примерено да се народ САД сети да су начела за која се Србија витешки борила и због којих је пропатила у Првом светском рату идентична онима за која се залажу Сједињене Државе".

- У време када је председник Вилсон донео такву одлуку, свет је још покушавао да се опорави од једног од најстрашнијих и најтрагичнијих ратова у људској историји, рата у којем је Србија изгубила готово трећину свог становништва - кажу у америчкој амбасади. - За Американце, таква жртва није могла бити непримећена.


Новости - Д.Б.Матовић (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:738893-%D0%90%D0%9C%D0%95%D0%A0%D0%98%D0%A7%D0%9A%D0%98-%D0%A1%D0%9F%D0%9E%D0%A2-%D0%A3-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%A2-%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%A1%D0%90%D0%94-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D0%B6%D1%9A%D1%83-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%92%D0%98%D0%94%D0%95%D0%9E)



  Да нам не припадне мука од оволике њихове пажње ;D.А колики су нам пријатељи сви смо тако лепо осетили 1999.године,када су нас "милосрдно" бомбардовали.Још увек осећамо делотворност те љубави.Далека им лепа кућа >:(.



Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Октобар 03, 2018, 06:36:36
Председник Србије Александар Вучић у Москви:
 О посети Вучића и специјалне емисије


ПОСЕТА председника Србије Александра Вучића Москви и изузетно важан састанак са лидером Руске Федерације Владимиром Путином побудио је изузетну медијску пажњу у овој земљи.

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018b//10/02/vucic-moskva%20(1)_620x0.jpg)


Наиме, на телевизијама са националом фреквенцијом сусрет двојице званичника најављује се као специјални програм под вињетом "Посета Вучића".

Очигледно је да су деликатан тренутак у ком први човек Србије стиже у Кремљ и оживљавање тензија у нашем региону изоштрили фокус руских колега и побудили њихово интересовање.



(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//10/02/vucic-moskva%20(4).jpg)

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//10/02/vucic-moskva%20(2).jpg)

(Новости) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:752627-%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%94%D0%A1%D0%95%D0%94%D0%9D%D0%98%D0%9A-%D0%A3-%D0%9C%D0%9E%D0%A1%D0%9A%D0%92%D0%98-%D0%9E-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5)




Председник Србије током састанка у Москви
 рекао руском лидеру:
 Србија се суочава са провокацијама, далеко смо од решења за Косово и Метохију

Председник Србије Александар Вучић је истакао, у разговору са шефом руске дрзаве Владимиром Путином, да смо, без обзира на напоре Србије да постигне компромис и подржи мир и стабилност, веома далеко од било каквог решења питања Косова и Метохије и нагласио да је наша земља суочена са свакодневним провокацијама.

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018b//10/02/vucic-(2)_620x0.jpg)

Вучић је, на почетку сусрета са Путином, рекао да је за њега увек велика част када има прилику да се сретне са председником Русије, а да данашњи сусрет има велики значај за Србију.

"Веома сам задовољан развојем наших односа и то је све резултат наших отворених, конструктивних и плодотворнох разговора. Односи Русије и Србије на међународном плану су веома добри и морам да вама лично одам велико признање због чврсте позиције коју заузимате у заштити међународног права и животно важних националних и државних интереса Србије", нагласио је он.

Вучић је рекао да је ситуација на Западном Балкану веома сложена и да се Србија као држава суочава са бројним провокацијама, свакодневно.

"Без обзира на наше напоре да постигнемо компромис и подржимо мир и стабилност, веома смо далеко од било каквог решења питања КиМ", истакао је он.

Вучић је нагласио да ће Србија као слободна и независна држава чувати војну неутралност, и изразио уверење да је Србија данас једина земља на Западном балкану са таквим опредељењем.

"Што се тиче наших економских веза, ја сам задовољан и мислим да можемо да и у будуће јачамо наше економске односе", рекао је он.

Вучић је захвалио Путину на свему што ради у корист Србије и позвао га да посети Београд у најскорије време, додајући да би то била велика част за нашу земљу и народ.

Он му је потом поклонио књигу "Моја предивна Србија" руских аутора.

Председник Русије изразио је задовољство што може поново да разговара са својим српским колегом у Москви.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//10/02/Tan2018-10-2_133026234_0.jpg)

"А сећам се ваше последње посете 8.и 9.маја. Недавно смо обележили и 180-ту годишњицу наших дипломатских односа. Са задовољством примећујем и раст трговинске размене. При том је тај раст непрекидан - прошле године износио је 23 одсто, а у првих шест месеци ове године преко 13 одсто", објаснио је Путин.

Он је рекао да се бележи и раст руских улагања у српску привреду, која су достигла четири милијарде долара.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//10/02/Tan2018-10-2_134154253_1.jpg)


"Сигуран сам да ћемо имати о чему да разговармао што се тиче ситуације у региону", казао је он.


Цитат
ПУТИН ВУЧИЋУ:
 МОРАМО ДА РАЗГОВАРАМО
 О СИТУАЦИЈИ НА БАЛКАНУ

Руски председник Владимир Путин је рекао на састанку са председником Србије Александром Вучићем да морају да разговарају о ситуацији на Балкану. "Уверен сам да је неопходно да разговарамо и о ситуацији у региону", додао је Путин.


(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//10/02/Tan2018-10-2_141245283_0.jpg)

С друге стране, Путин је указао да је приметан раст улагања Русије у Србију који је, како је рекао, достигао четири милијарде долара.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//10/02/Tan2018-10-2_14212346_4.jpg)


(Танјуг) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:752630-%D0%92%D0%A3%D0%A7%D0%98%D0%8B-%D0%9F%D0%9E%D0%A0%D0%A3%D0%A7%D0%98%D0%9E-%D0%9F%D0%A3%D0%A2%D0%98%D0%9D%D0%A3-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D1%83%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BE%D0%B4-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%9A%D0%B8%D0%9C-%D0%92%D0%98%D0%94%D0%95%D0%9E-%D0%A4%D0%9E%D0%A2%D0%9E)


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: nina Октобар 04, 2018, 07:45:39
ВУЧИЋ ПОТПУНО РАЗОЧАРАО ПУТИНА: Руски председник у неверици због онога што је чуо од свог српског колеге


Цитат
Александар Вучић је током боравка у Москви затражио подршку од Владимира Путина за идеју "разграничења на Косову", али ова намера председника Србије није прошла код руског колеге, преноси лист "Данас", позивајући се на дипломатске изворе у Москви, као и на поједине руске медије.

(https://www.pravda.rs/fileadmin/slike/2018/03/29/putin_vucic_ria.jpg)
Александар Вучић и Владимир Путин (Фото: РИА Новости)


После двочасовног састанка у уторак, Путин и Вучић су и у среду имали радни доручак, а поред руских инвестиција и извоза српских пољопривредних производа у ту земљу, тема је поново била ситуација на Косову и Метохији. Према писању појединих руских медија, Путин неће подржати Вучићеву идеју о подели Косова, већ инсистира на целовитости Србије и Резолуцији 1244 УН. Такође, Кремљ све мање верује у обећања Београда да неће приступити НАТО пакту, а нарочито су по том питању сумњичави уколико дође до поделе Косова и Метохије, што је Вучићево "решење" косовског чвора. Руски медији напомињу и да је од виталног руског интереса то да Србија, Босна и Херцеговина и Македонија не постану чланице НАТО војног савеза.

Извор: (https://www.pravda.rs/2018/10/3/vucic-potpuno-razocarao-putina-ruski-predsednik-u-neverici-zbog-onoga-sto-je-cuo-od-svog-srpskog-kolege/) Правда

...................


Ако је ово тачно,више верујем да јесте,него да није,Вучић се онда мало преиграо и дилетантски потценио руског председника Владимира Путина.Игра на погрешну карту.Измакнуће му се обе столице на којима он мисли да тренутно седи.Пад ће да буде неминован и исувише болан.Сам је себи одавно прогнозирао тај болан пад и све чини да се он и оствари.



Наслов: "Србија је победила, али, као и обично, ви то нисте приметили!"
Порука од: Гога Октобар 30, 2018, 02:22:36
ИТАЛИЈАНСКИ КЊИЖЕВНИК ПОРУЧИО СВЕТУ:
 "Србија је победила, али, као и обично, ви то нисте приметили!"



(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2018/10/Srbija-odbojka-1-.jpg)



Тријумф наше женске одбојкашке репрезентације над Италијом у финалу Светског првенства у Јапану био је повод да се, на врло емотиван начин, јавно огласи италијански писац Мауруцио Монте.



(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2018/10/Srbija-odbojka-2-.jpg)
Мауруцио Монте


Он је одлучио да се овим поводом обрати на Фејсбуку, а превод његове објаве гласи овако:

Цитат

(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2018/10/Srbija-odbojka-3-.jpg)


Србија је победила, земља која је отприлике четири пута мања од Италије. Србија је победила, а има само осам милиона становника (много мање од Ломбардије).

Србија је победила, земља са нижим БДП-ом него сиромашна јужна Италија.

Србија је победила, та "мала, прљава и лоша" Србија.

Србија је победила, тај "олош народ" који никада не сагиње главу.

Србија је победила, без великих банака и осигурања.

Србија је победила, она којој не знате ни географски положај.

Србија је победила, баш она "ултранационалистичка и ратоборна".

Србија је победила, иако још сакупља крхотине рата који се никада није ни завршио.

Србија је победила, а ваши омиљени новинари објављују плачљиве чланке о побеђенима, али без икаквих похвала победницима.

Србија је победила, чак и за вас који не знате Иву Андрића.

Србија је победила, она иста који је пре месец дана победила и вашу мушку екипу.

Србија је победила, она која није за вас "циганска" нација само када вашим тимовима даје своје најбоље спортисте.

Србија је победила играјући лоше, јер да је играла као што зна играти, ваша илузија би много краће трајала.

Србија је победила, за своје синове који су деведесетих призивали "мир", а ви сте били глуви.

Србија је победила, она која је копала по рушевинама и закопавала лешеве док сте гледали телевизијске дневнике у којима су у њу упирали прстом.

Србија је победила, она чију сте децу, која су бежала од рата, прихватали само зато што вам је била потребна радна снага.

Србија је победила, сувише празних џепова да би заслужила вашу пажњу.

Србија је победила, она Србија Новака Ђоковића.

Србија је победила, она која не каже "разумем, господине" пред диктатима Запада.

Србија је победила, за своју универзитетски образовану децу која су чекала, деведесетих година, по три сата у реду да би имала прилику да кажу телефоном "мама … добро сам".

Србија је победила, она чије су се новчанице од вечери до јутра претварале у безвредни папир.

Србија је победила, она Србија београдских дечака који су, када чују сирену, бежали кући у нади да бомба неће пасти на њихову зграду.

Србија је победила за тебе, који не пропушташ прилику да кажеш "сви су они ултранационалисти", а онда се љутиш када у иностранству повезују Италију с мафијом и мандолином.

Србија је победила и за вас који мислите да војничка рука генерала Младића представља цели народ, а да Мусолинијева рука … није таква.

Србија је победила, она која спаја ручак с вечером.

Србија је победила, оптужена да бира ултранационалистичке политичаре од стране оних који примећују да у њиховом националном тиму играју црне девојке, чиме изражавају свој расизам.

Србија је победила, она која неће да трампи себе за почасти.

Србија је победила, а ви преувеличавате сребрну медаљу италијанских младих и заслужних девојака.

Србија је победила, али, као и обично, ви то нисте приметили!



(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2018/10/Srbija-odbojka-4-.jpg)





истакао је на италијанском Маурицио Монте, а превео књижевник и књижевни преводилац Драган Мраовић.



(http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2018/10/Srbija-odbojka-5-.jpg)


(Дарко Николић, Блиц) (http://ziginfo.rs/italijanski-knjizevnik-porucio-svetu-srbija-je-pobedila-ali-kao-i-obicno-vi-to-niste-primetili/)





Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Новембар 20, 2018, 23:18:55
ТРИЈУМФ У ИНТЕРПОЛУ:
Фијаско лажне државе `косово`!


Упркос притисцима САД, Британије и Турске и куповини гласова, тзв. Косово није ушло у интерпол. Приштина из два покушаја није успела да обезбеди двотрећинску већину на Скупштини



(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018b//11/20n/03%20(3)_620x0.jpg)


Непризната држава `Косово` је у уторак на обали Персијског залива доживела бродолом.
Двотрећинска већина гласова, неопходна да би се прешао праг Интерпола, остала је недостижна за непризнату државу `Косово`. Узалудна су била лобирања Америке, Турске и Велике Британије, нису помогла ни подмићивања прљавим доларима од шверца дроге и миграната којима су Албанци куповали гласове - Србија је победила!


Пошто су саопштени резултати гласања Генералне скупштине, који су показали да Шиптарима мањка 11 гласова, делегација Србије, предвођена министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем, почела је да прима честитке. Изјашњавање, обављено у два круга, потврдило је приврженост већине чланица светске полицијске организације њеним интерним резолуцијама и међународном праву.

- Ко није држава, не може да уђе у Интерпол - пропозиција је која је установљена прошле године, па је сходно томе крајњи резултат на семафору у Дубаију гласио: од 135 гласача, "за" је било - 68, против - 51, уздржаних - 16.

На почетку расправе у уторак о захтеву "Косова", министар Стефановић оштро је реаговао због кршења Резолуције 1244, међународног права и процедура Интерпола, као и политизације ове полицијске организације. Прве су подршку Србији пружиле Намибија, Румунија, Венецуела и Суринам, а у корист Београда за реч су се јавили Шпанија, Мароко, Кипар, Кина, Белорусија и Русија. Ове земље су листом истицале да поштују наш територијални интегритет, позивале се на Резолуцију 1244 и указивале на то да ако је Интерпол полицијска организација - мора да поштује међународно право.

Уследила су два круга гласања, између којих је, мимо прописане процедуре, а с намером да земље које подржавају Србију евентуално изађу из сале, одређена пауза од двадесетак минута.

- Повуците одмах одлуку о проглашењу паузе. Немојте да кршите правила и процедуре - оштро је Стефановић приговорио председавајућем уз бурно негодовање наше делегације али и бројних других.

Сви су били у чуду, јер паузе између гласања до сада нису постојале. Али очигледно су се Шиптари и њихови ментори надали да ће у "надокнади времена" успети да преокрену резултат.

Преварили су се и добили врућ шамар. Предност на страни Приштине из прве рунде се истопила, јер је из сале изашло осам делегација које су их у првом кругу подржале, и пет оних које су стале уз Београд. Тако се у другом кругу разлика гласова у корист Београда - увећала.

Како је саопштен званичан резултат, представници америчке делегације нису скривали бес и разочарање.

- Хитно нам доставите списак земаља које су гласале против пријема `Косова` - тражио је набусито један из тима САД, а препричава нам члан наше делегације.

Према проценама Београда, исход је чак могао да буде и повољнији, јер на гласању нису били представници Индије, Сри Ланке, Комора, Папуа Нове Гвинеје, Доминике... земаља које не признају Косово.

- Одбијање захтева за чланство тзв. `Косова` у Интерпол је велики успех и огроман резултат наше земље и веома сам поносан. Ово је био велики испит за Интерпол јер би се пријемом `Косова` та организација политизовала, престала би да буде полицијски важна и постала политичко тело - поручио је потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Он је захвалио председнику Србије, премијерки и министру спољних послова, који су се, како је рекао, лавовски борили да заштите интегритет и наше земље и Интерпола, неуморно радили свих ових месеци да докажу да су, како је рекао, право и правда јачи од сваког лобирања, па чак и неких моћних земаља.

- И поред разних покушаја и позивања на неке преседане и праксе којима су, чини се, покушавали у паузи да издејствују нешто, то ипак није успело. Наши људи су били веома срчани, сви су се борили, грађани Србије могу да буду поносни на тај тим - рекао је Стефановић.

Следећу шансу да прескочи праг Интерпола, Приштина ће имати наредне године, на новој генералној скупштини. Прошле године је, подсетимо, одустала од кандидатуре у последњи час, а 2010. и 2015. њене молбе нису ни стизале на дневни ред. Генерална скупштина Интерпола је у уторак иначе прихватила да две нове чланице буду Кирибати и Вануату, које су и чланице Уједињених нација, тако да светска полицијска организација сада има 194 чланице.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//11/20n/03%20(4).jpg)



ШТОК: БЕОГРАД УЦЕЊИВАО?!

СРБИЈА је путем медија уцењивала запослене у међународној полицијској организацији у вези са захтевом Приштине за чланство - тврди генерални секретар Интерпола Јирген Шток, а пренела је приштинска штампа.

Он је говорио и о критеријумима које је потребно испунити за чланство у Интерполу и истакао да је пријава Приштине била комплетна. То и не чуди, јер је он, уз америчког обавештајца Кимберли Риф, како су откриле наше службе, један од главних лобиста за пријем лажне државе у ову организацију.



СЛАВЉЕ УЗ ШАМПАЊАЦ

У ТРЕНУЦИМА кад се министар полиције Небојша Стефановић укључио директно у ТВ пренос и саопштио резултате гласања, Марко Ђурић, директор канцеларије за КиМ, са најближим сарадницима отворио је слављенички шампањац и поручио:

- Ово ствара добре предуслове да разговарамо о томе како да се проблем реши, а не да се решење намеће једнострано иза леђа, испод стола. Нема никакве сумње да би чланство било злоупотребљавано за даљи прогон Срба на КиМ, за даља хапшења, застрашивања и све оно што нема никакве везе са полицијским послом, а и те како има везе са политиком.


(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//11/20n/03%20(2).jpg)



БиХ "ПРОТИВ", ЦРНА ГОРА "ЗА"

ДЕЛЕГАЦИЈА БиХ, предвођена министром безбедности Драганом Мектићем, гласала је против пријема "Косова", док је Црна Гора била "за". Према незваничним информацијама, уз Приштину су били и Словенија, Хрватска, Македонија и Бугарска, док је Мађарска остала уздржана. Од пет држава ЕУ које не признају Косово, четири су биле против пријема (Румунија, Шпанија, Грчка и Кипар), док није извесно како се изјаснила Словачка.



ДОШЛИ У УНИФОРМАМА

ОДМАХ пошто су сазнали да су изгубили битку на Генералној скупштини, представници Приштине демонстративно су напустили салу. Они су иначе на седницу циљано дошли у униформама Косовске полицијске службе. И то је био део игроказа јер су хтели практично да покажу да је чланство у Интерполу техничко и професионално питање, а никако ствар политике.

Цитат
ЈАНКОВИЋ: ТРЕБАЛО ЈЕ ДА ИХ ПУСТИМО У ИНТЕРПОЛ?!

ГОТОВО да се нису разликовале поруке које су у уторак, после одбијања захтева за пријем тзв. Косова у Интерпол, послате из Приштине и из Покрета слободних грађана Саше Јанковића. Један од лидера српске опозиције поручио је да је Србија, водећи политику "што горе, то боље", остварила Пирову победу и омогућила да криминалци буду сигурнији, а борба против криминала у региону слабија.

- СНС је себе ставио у позицију лажног добитника, који стално ради у корист штете интереса грађана. Требало је да Србија покаже да јој је безбедност људи најпреча, уместо да прави скупу представу за своје гласаче.

Он је подсетио да је и раније говорио да "Србија треба да подстакне чланство Косова у Интерполу, а не да му се противи".

- Ово је велика победа за Србију и ниједна изјава оваквог садржаја не може да је умањи. Жао ми је што и даље постоје људи који своје политичке интересе стављају изнад интереса Србије - одговорила је Јанковићу државна секретарка у МУП Биљана Поповић Ивковић. (С. С. Р.)


Цитат
НЕ(ОЧЕКИВАНО)

ИНТЕРЕСАНТНО је да се међу државама које су биле против пријема Приштине нашло и неколико оних које су признале Косово. То су: Доминиканска Република, Гвинеја и Перу. Против су била и Соломонска Острва, које Приштина води на свом списку признавања, али Београд нема такву потврду.

(Д.Р.Ђорђевић, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:761729-%D0%A2%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%A3%D0%9C%D0%A4-%D0%A3-%D0%98%D0%9D%D0%A2%D0%95%D0%A0%D0%9F%D0%9E%D0%9B%D0%A3-%D0%A4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5)

***

...провукосмо се некако, а онда следеће године, опет све из почетка!




Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Гога Новембар 22, 2018, 23:20:25
ТРИЈУМФ У ИНТЕРПОЛУ:
Фијаско лажне државе `косово`!


Упркос притисцима САД, Британије и Турске и куповини гласова, тзв. Косово није ушло у интерпол. Приштина из два покушаја није успела да обезбеди двотрећинску већину на Скупштини



(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018b//11/20n/03%20(3)_620x0.jpg)


Непризната држава `Косово` је у уторак на обали Персијског залива доживела бродолом.
Двотрећинска већина гласова, неопходна да би се прешао праг Интерпола, остала је недостижна за непризнату државу `Косово`. Узалудна су била лобирања Америке, Турске и Велике Британије, нису помогла ни подмићивања прљавим доларима од шверца дроге и миграната којима су Албанци куповали гласове - Србија је победила!


Пошто су саопштени резултати гласања Генералне скупштине, који су показали да Шиптарима мањка 11 гласова, делегација Србије, предвођена министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем, почела је да прима честитке. Изјашњавање, обављено у два круга, потврдило је приврженост већине чланица светске полицијске организације њеним интерним резолуцијама и међународном праву.

- Ко није држава, не може да уђе у Интерпол - пропозиција је која је установљена прошле године, па је сходно томе крајњи резултат на семафору у Дубаију гласио: од 135 гласача, "за" је било - 68, против - 51, уздржаних - 16.

На почетку расправе у уторак о захтеву "Косова", министар Стефановић оштро је реаговао због кршења Резолуције 1244, међународног права и процедура Интерпола, као и политизације ове полицијске организације. Прве су подршку Србији пружиле Намибија, Румунија, Венецуела и Суринам, а у корист Београда за реч су се јавили Шпанија, Мароко, Кипар, Кина, Белорусија и Русија. Ове земље су листом истицале да поштују наш територијални интегритет, позивале се на Резолуцију 1244 и указивале на то да ако је Интерпол полицијска организација - мора да поштује међународно право.

Уследила су два круга гласања, између којих је, мимо прописане процедуре, а с намером да земље које подржавају Србију евентуално изађу из сале, одређена пауза од двадесетак минута.

- Повуците одмах одлуку о проглашењу паузе. Немојте да кршите правила и процедуре - оштро је Стефановић приговорио председавајућем уз бурно негодовање наше делегације али и бројних других.

Сви су били у чуду, јер паузе између гласања до сада нису постојале. Али очигледно су се Шиптари и њихови ментори надали да ће у "надокнади времена" успети да преокрену резултат.

Преварили су се и добили врућ шамар. Предност на страни Приштине из прве рунде се истопила, јер је из сале изашло осам делегација које су их у првом кругу подржале, и пет оних које су стале уз Београд. Тако се у другом кругу разлика гласова у корист Београда - увећала.

Како је саопштен званичан резултат, представници америчке делегације нису скривали бес и разочарање.

- Хитно нам доставите списак земаља које су гласале против пријема `Косова` - тражио је набусито један из тима САД, а препричава нам члан наше делегације.

Према проценама Београда, исход је чак могао да буде и повољнији, јер на гласању нису били представници Индије, Сри Ланке, Комора, Папуа Нове Гвинеје, Доминике... земаља које не признају Косово.

- Одбијање захтева за чланство тзв. `Косова` у Интерпол је велики успех и огроман резултат наше земље и веома сам поносан. Ово је био велики испит за Интерпол јер би се пријемом `Косова` та организација политизовала, престала би да буде полицијски важна и постала политичко тело - поручио је потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Он је захвалио председнику Србије, премијерки и министру спољних послова, који су се, како је рекао, лавовски борили да заштите интегритет и наше земље и Интерпола, неуморно радили свих ових месеци да докажу да су, како је рекао, право и правда јачи од сваког лобирања, па чак и неких моћних земаља.

- И поред разних покушаја и позивања на неке преседане и праксе којима су, чини се, покушавали у паузи да издејствују нешто, то ипак није успело. Наши људи су били веома срчани, сви су се борили, грађани Србије могу да буду поносни на тај тим - рекао је Стефановић.

Следећу шансу да прескочи праг Интерпола, Приштина ће имати наредне године, на новој генералној скупштини. Прошле године је, подсетимо, одустала од кандидатуре у последњи час, а 2010. и 2015. њене молбе нису ни стизале на дневни ред. Генерална скупштина Интерпола је у уторак иначе прихватила да две нове чланице буду Кирибати и Вануату, које су и чланице Уједињених нација, тако да светска полицијска организација сада има 194 чланице.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//11/20n/03%20(4).jpg)



ШТОК: БЕОГРАД УЦЕЊИВАО?!

СРБИЈА је путем медија уцењивала запослене у међународној полицијској организацији у вези са захтевом Приштине за чланство - тврди генерални секретар Интерпола Јирген Шток, а пренела је приштинска штампа.

Он је говорио и о критеријумима које је потребно испунити за чланство у Интерполу и истакао да је пријава Приштине била комплетна. То и не чуди, јер је он, уз америчког обавештајца Кимберли Риф, како су откриле наше службе, један од главних лобиста за пријем лажне државе у ову организацију.



СЛАВЉЕ УЗ ШАМПАЊАЦ

У ТРЕНУЦИМА кад се министар полиције Небојша Стефановић укључио директно у ТВ пренос и саопштио резултате гласања, Марко Ђурић, директор канцеларије за КиМ, са најближим сарадницима отворио је слављенички шампањац и поручио:

- Ово ствара добре предуслове да разговарамо о томе како да се проблем реши, а не да се решење намеће једнострано иза леђа, испод стола. Нема никакве сумње да би чланство било злоупотребљавано за даљи прогон Срба на КиМ, за даља хапшења, застрашивања и све оно што нема никакве везе са полицијским послом, а и те како има везе са политиком.


(http://www.novosti.rs/upload/images/2018b//11/20n/03%20(2).jpg)



БиХ "ПРОТИВ", ЦРНА ГОРА "ЗА"

ДЕЛЕГАЦИЈА БиХ, предвођена министром безбедности Драганом Мектићем, гласала је против пријема "Косова", док је Црна Гора била "за". Према незваничним информацијама, уз Приштину су били и Словенија, Хрватска, Македонија и Бугарска, док је Мађарска остала уздржана. Од пет држава ЕУ које не признају Косово, четири су биле против пријема (Румунија, Шпанија, Грчка и Кипар), док није извесно како се изјаснила Словачка.



ДОШЛИ У УНИФОРМАМА

ОДМАХ пошто су сазнали да су изгубили битку на Генералној скупштини, представници Приштине демонстративно су напустили салу. Они су иначе на седницу циљано дошли у униформама Косовске полицијске службе. И то је био део игроказа јер су хтели практично да покажу да је чланство у Интерполу техничко и професионално питање, а никако ствар политике.

Цитат
ЈАНКОВИЋ: ТРЕБАЛО ЈЕ ДА ИХ ПУСТИМО У ИНТЕРПОЛ?!

ГОТОВО да се нису разликовале поруке које су у уторак, после одбијања захтева за пријем тзв. Косова у Интерпол, послате из Приштине и из Покрета слободних грађана Саше Јанковића. Један од лидера српске опозиције поручио је да је Србија, водећи политику "што горе, то боље", остварила Пирову победу и омогућила да криминалци буду сигурнији, а борба против криминала у региону слабија.

- СНС је себе ставио у позицију лажног добитника, који стално ради у корист штете интереса грађана. Требало је да Србија покаже да јој је безбедност људи најпреча, уместо да прави скупу представу за своје гласаче.

Он је подсетио да је и раније говорио да "Србија треба да подстакне чланство Косова у Интерполу, а не да му се противи".

- Ово је велика победа за Србију и ниједна изјава оваквог садржаја не може да је умањи. Жао ми је што и даље постоје људи који своје политичке интересе стављају изнад интереса Србије - одговорила је Јанковићу државна секретарка у МУП Биљана Поповић Ивковић. (С. С. Р.)


Цитат
НЕ(ОЧЕКИВАНО)

ИНТЕРЕСАНТНО је да се међу државама које су биле против пријема Приштине нашло и неколико оних које су признале Косово. То су: Доминиканска Република, Гвинеја и Перу. Против су била и Соломонска Острва, које Приштина води на свом списку признавања, али Београд нема такву потврду.

(Д.Р.Ђорђевић, вечерње НОВОСТИ) (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:761729-%D0%A2%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%A3%D0%9C%D0%A4-%D0%A3-%D0%98%D0%9D%D0%A2%D0%95%D0%A0%D0%9F%D0%9E%D0%9B%D0%A3-%D0%A4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5)

***

...провукосмо се некако, а онда следеће године, опет све из почетка!






http://www.youtube.com/watch?v=NzZ-68QOxak




Наслов: Седница Савета безбедности УН о Косову
Порука од: Гога Децембар 16, 2018, 04:31:28
Седница Савета безбедности УН о Косову
 заказана за понедељак


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2016%20II//08/24/Tan2013-8-29-171950232-0_620x0.jpg)

Седница Савета безбедности УН о Косову заказана је за понедељак, пише руска агенција `Тасс`.


Ова агенција наводи, позивајући се на дипломатски извор, да Запад тражи да седница буде одржана иза затворених врата чему се Русија, како истиче агенција, противи.


Извор у руској Сталној мисији при УН је додао да Русија и западне земље нису успели да постигну консензус око формата седнице Савета безбедности Уједињених нација, заказане за понедељак и посвећене одлуци Косова о формирању војске.

"Група западних земаља није доводила у питање значај одржавања овог састанка, али је сугерисала да његов формат буде иза затворених врата", навео је исти извор и додао да због тих различитих позиција није постигнут консензус.

Према његовим речима, консултације о том питању одржане су у петак и донета је одлука да председавајући Савету безбедности, стални представник Обале Слоноваче, настави консултације са странама у периоду преосталом до понедељка, преноси Тасс.


Тај дипломатски извор је додао да су Русија и Србија тражиле одржавање седнице Савета безбедности УН "због ситуације која је настала након што је такозвани парламент у Приштини одлучио да трансформише Косовске безбедносне снаге у војску", што је супротно Резолуцији 1244 која предвиђа само присуство међународних снага на Косову.

Како преноси `Тасс`, са тим циљем председник Србије Александар Вучић требало би да дође у Њујорк.


"Ми сматрамо да је такав приступ израз непоштовања. Зашто се многе вишечасовне седнице одржавају у отвореном формату, док се врата затварају када је реч о Србији?", рекао је исти извор.

Он је закључио да се може стећи утисак да западне земље желе да сакрију проблем иза затворених врата, преноси `Тасс`.

Председник Србије Александар Вучић пренео је јуче да је Србија, поводом противправне одлуке о формирању војске Косова, затражила заказивање хитне седнице Савета безбедности УН.

Да подсетимо, министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да Србија тражи хитну седницу Савета безбедности Уједињених нација.

Председник Александар Вучић је навео да је спреман да лично учествује на седници.

(Танјуг, Правда) (https://www.pravda.rs/2018/12/15/rusi-protiv-sb-un-u-ponedeljak-zapad-hoce-iza-zatvorenih-vrata/)



***

По средњеевропском времену седница ће почети у понедељак, у 21 час, а по локалном у 15.00.

На РТС је објављено да ће седница СБ УН бити ОТОРЕНА за јавност,

Цитат

"Председавајући СБ УН из Обале Слоноваче заказао је хитну седницу за понедељак у 15 сати. Седница ће бити отворена за јавност и на њој ће говорити председник Србије Александар Вучић", рекао је министар спољних послова Ивица Дачић за Танјуг.
Према његовим речима, самим тим није прихваћен захтев неких западних земаља да седница буде затворена за јавност."Желим да се захвалим свима који су подржали захтев Србије, посебно Руској Федерацији, која је сама поднела захтев за одржавање седнице", додао је Дачић.


(РТС) (https://www.dnevnik.rs/politika/dacic-sednica-sb-un-bice-otvorena-za-javnost-15-12-2018)




Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: nina Децембар 18, 2018, 03:20:36
ОНИ СУ РЕКЛИ НЕ ЗАПАДУ У УН! ОВЕ ЗЕМЉЕ СУ УЗ СРБИЈУ УПРКОС ОГРОМНОМ ПРИТИСКУ СИЛА: Ево које су државе вечерас осудиле тзв. Војску Косова!


Цитат
На ванредној седници УН о којој се расправљало о формирању тзв. Војске Косова, многе чланице УН стале су на страну Србије и осудиле потезе Приштине који угрожавају мир целог региона.  

На првом месту су Русија и Кина. Руски представник је позвао КФОР да расформира Војску Косова, упозоривши да је велика опасност од оружаног сукоба у целом региону.

- Одлука о формирању оружаних снага Косова мора бити повучена! То ствара кризу у региону! Ствара осећај да је све дозвољено - рекао је Небензја.

Представник Кине је рекао да Кина поштује суверенитет и територијални интегритет Србије и хвали напоре Београда да постигне политичко решење са Приштином.

Али Руси и Кинези нису били једини који су се супроставили тзв. Косову на данашњој седници.

Потезе Приштине осудио је Казахстан.

- Једностране мере угрожавају мир - рекао је амбасадор Казахстана истакавши да су забринути због формирања "војске" Косова!

И амбасадор Перуа тврдио је да је формирање "војске Косова" било противно међународном праву.

И Етиопија и Екваторијална Гвинеја стале су на страну Србије поновивши да поштују њену територијалну целовитост.

Подршка је дошла и од боливијске представнице:

- Резолуција 1244 је још на снази! Приштина то крши формирањем "војске"! Позивамо да се суздрже од тога, а таксе су само још једна провокација која угрожава дијалог - каже амбасадорка Боливије у СБ УН!

Обала Слоноваче указала је да је формирање "војске" Косова противно Резолуцији 1244, али су позвали обе стране да наставе преговоре и реше спорна питања.

Представници Холандије, Пољске, Кувајта, Велике Британије и још неких чланица нису видели "претњу миру" у тзв.Војсци Косова, а председник Вучић имао је поруку за крај:

- Драго ми је што они који су говорили у прилог "војске" Косова нису успели да цитирају нити један члан по ком имају право на војску - рекао је он.

Да подсетимо, председник Вучић је у свом говору подсетио да је забринут за Србију због стања на Косову.

- Захвалан сам што сте сазвали ову седницу у тако кратком времену, јер је то веома важно и исправно због ужасно тешке ситуације на терену где се сусрећемо са све више тешкоћа на Косову и Метохији. Ја сам веома забринут и уплашен за последице, не само за Србију него за цео регион, рекао је Вучић.

Захтев за одржавање хитне седнице због одлуке Приштине о трансформацији Косовских безбедносних снага у оружане снаге, Србија је упутила преко шефа своје мисије при УН Милана Милановића који га је 14. децембра проследио председавајућем Савета безбедности УН.

Циљ седнице је да се у Уједињеним нацијама укаже да Приштина вуче потезе супротно Резолуцији 1244 СБ УН и међународном праву.



Цитат
ВУЧИЋ НА СЕДНИЦИ УН: Преклињали смо да не иду на гласање за чланство у Интерпол, али су рачунали на подршку САД!

На седници је први говорио потпредседник за мировне операције Пјер Лакроа, који је рекао да су недавни догађаји на Косову додатно погоршали односе између Београда и Приштине, али је позвао обе стране да избегавају било какве кораке који би могли да додатно погоршају ситуацију.

После тога је председник Вучић започео своје обраћање:

- Захвалан сам што сте сазвали ову седницу у тако кратком времену, јер је то веома важно и исправно због ужасно тешке ситуације на терену где се сусрећемо са све више тешкоћа на Косову и Метохији. Ја сам веома забринут и уплашен за последице, не само за Србију него за цео регион, рекао је Вучић.

- Желео бих да кажем да је Србија предузела велики напор да сачува мир и стабилност. Урадили смо много упркос провокацијама Приштине, и не прихватамо фразу да се позивају "обе стране" да смире тензије. Потписали смо први уговор са Приштином у априлу 2013. и било је врло тешко за нашу јавност да то прихвати, и дали смо бројне уступке. Пруштина је имала да формира Заједницу српских општина, рекао је између осталог Вучић.  

Вучић је подвукао да је једина обавеза коју је морала да реализује Приштина, а шест од 15 тачака договора се тиче те једне обавезе, била формиање Заједнице српских општина.

- То је једна једина обавеза и данас је 2. 070 дан како није спроведено у дело и немају намеру да то учине у будућности. С друге стране Србија је испунила све везано за споразум о полицији, судство, телекомуникацијама, учешће у општинским изборима по косовском закону, апсолутно све што смо потписали. Али то није било довољно", нагласио је он говорећи на енглеском језику

Подсетио је да је Србија упозоравала Приштину и људе из ЕУ, јер смо имали и и даље смо у процесу дијалог под посредовањем Уније, којиа треба да реши наше проблеме кроз дијалог, да на не терају у тешку ситуацију која ће створити ужасну атмосферу између нас, када желе да постану чланица међународних организација, што сматрамо провокацијом, јер је Србија једина међународно призната држава по Резолуцији УН 1244.

- Осим ако се нешто није променило. Преклињали смо да не иду на гласање за чланство у Интерпол, УНЕСКО и ЕНТСО-Е. Они су рачунали на подршку САД и многих европских држава, надајући се да ће победити. У првој рунди добили су мање од 50 одсто галсова. Онда су почели да окривљују Србију као да је наша грешка, као да је требало да их подржавамо, као да је била то нека наша обавеза. Било је много земаља, битних, широм света, које су гласале против њиховог захтева, рекао је Вучић.

Вучић је указао да је потом Приштина, одједбном, успоставила тарифу супротно ЦЕФТА споразуму и С СП, тарифе против Србије и БиХ.

- Најпре 10 одсто, а када су видели да је албанска јавнсот реаговала добро на то, повећали на 100 процената. Они су чак убили сваки вид трговине између централне Сбрије и Косова. Чак шта више угрозили су целокупну српску заједницу на Косову и Метохији, јер је то једини начин за њих да зарађују, да преживе, добију лекове, и то је одувек био једини начин да преживе. Прекршили су све споразуме на које се позива чак и ЕУ", објаснио је он.
- Ставимо то све на страну. Можете ли замислити неког у 21 веку који забрањује и спречава слободну проток људи и добара, само што не воли политичке одлуке друге стране", упитао је Вучић.

Захтев за одржавање хитне седнице због одлуке Приштине о трансформацији Косовских безбедносних снага у оружане снаге, Србија је упутила преко шефа своје мисије при УН Милана Милановића који га је 14. децембра проследио председавајућем Савета безбедности УН.

Циљ седнице је да се у Уједињеним нацијама укаже да Приштина вуче потезе супротно Резолуцији 1244 СБ УН и међународном праву.

Извор: (https://www.pravda.rs/2018/12/17/vucic-na-sednici-un-preklinjali-smo-da-ne-idu-na-glasanje-za-clanstvo-u-interpol-ali-su-racunali-na-podrsku-sad/) Правда



http://www.youtube.com/watch?v=FvABbog_Rmg


Наслов: Одг: Светска збивања и Србија
Порука од: Саша Јул 13, 2019, 20:49:21
Румуни спречавају транспорт руских тенкова у Србију

Цитат
Можда нисте знали да је у јесен 1999. године Влада Румуније дозволила западним радио-станицама „Глас Америке“, „ББЦ“, „РФИ“, „Слободна Европа“ и „Дојче веле“ да користе одашиљаче и радио-фреквенције Румуније за масовну пропаганду оријентисану на подршку српској опозицији, а ради обарања тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића.

Све то, као и околност да је Букурешт дао свој ваздушни простор за извођење агресије против СРЈ, односно — Србије — била је улазница Румуније у НАТО, а касније — и у ЕУ. Румунија и Бугарска хтеле су да постану оперативна база НАТО — и у томе су успеле.

Сетио сам се тих чињеница ових дана, у времену када се наша јавност, која прати војну проблематику, пита — зашто касни испорука 30 модернизованих тенкова Т-72 и 30 оклопних борбених аутомобила БРДМ-2, које је Русија још пре неколико година донирала Србији.

Цитат
Наиме — тенкови и оклопни борбени аутомобили су у међувремену ремонтовани и модернизовани, али се појавио проблем њиховог транспорта.

Најјефтинији начин је да се они из Русије пребаце до Србије, и то транспортом речним бродовима Дунавом. Јер — Дунав је међународни пловни пут, а Србија је чланица Дунавске комисије. Чланица те комисије је и Русија, и то као сукцесор некадашњег Совјетског Савеза, иако Русија данас и не излази на обале Дунава. Но, Москва је после распада СССР-а инсистирала на чланству у Дунавској комисији, па како је Русија наследила све дугове бившег СССР-а, тако је наследила и сва права бившег СССР-а, односно — чланство у Дунавској комисији.

Дакле, члан 27. Дунавске конвенције о пловидби из 1998. године, чији су потписници све земље које излазе на обале Дунава и Русија, говори о режиму пловидбе Дунавом и каже да држава може на свом делу тока Дунава, односно — на делу где су оба две обале Дунава њена територија, дакле — ту може да изврши инспекцију терета који се превози, може да од капетана брода затражи бродску листу терета, али — не може да омета или да спречава транзит тог терета Дунавом. Дунавска конвенција у свом тексту не прави разлику у односу према обичном „цивилном“, односно — генералном терету, или терету који би се односио на оружје. Нема нити једне одредбе Дунавске конвенције која забрањује најављени и легални транзит оружја Дунавом.

(https://informer.rs/data/images/2018-12-19/227860_sirija-ap01_f.jpg)

Па ипак — нама су Румуни блокирали превоз донираних тенкова и оклопних борбених аутомобила из Русије. Не дозвољавају превоз тих возила Дунавом, иако у одредбама Конвенције о пловидби Дунавом нема нити једне тачке на којој би се темељила та одлука Букурешта. То се зове добросуседска политика и пријатељство према Србији.

Цитат
У Другом светском рату Немци су напали Београд са аеродрома у Румунији; у агресији НАТО 1999. године Румуни — и не само они — су дали свој ваздушни простор за извођење злочиначких напада на СРЈ, односно Србију. У предвечерје распада велике Југославије почетком деведесетих година прошлог века — Дунавом је преко Румуније ишао шверц оружја за Хрватску.

И све смо ми то годинама мирно примали, да не увредимо наше добре пријатеље Румуне. Јер, забога, ми смо фамилијарно повезани са Румунима, наша је некадашња краљица Марија, супруга краља Александра, румунска принцеза. Ми имамо сваке године са Румунима и војне ваздухопловне вежбе. Одлични пријатељи, кад оно...

У Београд 16. и 17. јула долази велика војна делегација НАТО, на челу са врховним командантом Алијансе америчким генералом Тодом Волтерсом. Очито да не долазе на ћевапе у Скадарлију — западни притисак на Србију се појачава и то се види и кроз изјаве из Бугарске и кроз изјаве немачких дипломата и кроз одлуку Румуније да блокира пролаз трговачких бродова који би превезли Дунавом дониране руске тенкове и оклопне аутомобиле у Србију. То Букурешт није самостално одлучио — то је одлука Вашингтона и НАТО.

Зато би врховног командата НАТО, генерала Волтерса, када стигне у Београд, осим питања у вези са обуком и наоружавањем (такозваних) косовских безбедносних снага, и осим питања у вези са Резолуцијом 1244 и са одредбама из Кумановског споразума — где нема ни речи о (такозваној) косовској армији — а свакако га треба приупитати и у вези са слободом пловидбе Дунавом. Јер — ако Амери и Британци инсистирају на слободи пловидбе Хормузом, шта то значи ако једна чланица НАТО на Дунаву поступа супротно међународним одредбама, које је и сама потписала? Не сме бити гусара у Хормузу — али сме бити гусара на Дунаву?


Мирослав Лазански, Спутник Србија (https://rs.sputniknews.com/analize/201907131120351370-rumuni-sprecavaju-transport-ruskih-tenkova-u-srbiju/)


...............................

Само они наивни Срби мисле да су им Румуни и Французи пријатељи.