forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Јул 07, 2020, 04:20:49


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


  Прикажи поруке
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 ... 15
151  Форум / Политика / Одг: Томислав Николић-ПРЕДСЕДНИК послато: Септембар 26, 2013, 14:48:11
Обама и госпођа му, као воштане фигуре, кез од увета до увета!
Тома и госпођа му, као да су се упишкили...од стра или од милоште...кој ће га знати!?
 Зеленко Зеленко Зеленко
152  Форум / Србија / Одг: Косово и Метохија - из часа у час послато: Септембар 20, 2013, 21:47:09
Цитат
Дуго мира на тим просторима неће бити. Где год су овакве "мировне мисије", које су дошле да спречавају сукобе, дешавају се овакви догађаји.

Дачић и Вучић су већ констатовали кроз своје идиотске коментаре да су починиоци Срби. Газде су им наредиле шта да кажи у они рекоше са пуно жара и убеђења!
153  Форум / Политика / Прекрајање српске историје!? послато: Септембар 20, 2013, 09:07:56
МИЛАНКО ШЕКЛЕР: ЕВРОПСКИ ПРИНЦИПИ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА





Франц Јозеф је пре Сарајевског атентата изгубио у атентатима рођеног брата, жену, и јединог сина.

Многима у свету и Србији су данас пуна уста тезе да су Срби не само повод већ и прави узрок почетка Првог Светског рата и стравичних људских губитака. Уче нас да је наша одговорност и само српска грешка био тај кучкин син Гаврило Принцип, тај терориста и убица, тај злочинац, тај проклети Србин. Убио је Франца Фердинанда и његову апсолутно невину жену у Сарајеву, без икаквог повода. Да њега није било, Европа би избегла Први Светски рат, а многи кажу и Други, док би Европска унија у том случају ускоро славила сто година постојања.

Из таквих „аргумената“ произилази да је Гаврило Принцип сам ђаво који је уништио савршено Аустроугарско царство, у коме су владали хармонични и савршени односи између царске круне и његових бројних, по етничком и националном пореклу, врло различитих поданика А да ли је баш тако? Да ли су то само чланови Младе Босне (Срби, Хрвати и Муслимани – састав организације није ни Титова историографија оспоравала) били незадовољни у тој идиличној и савршеној царевини, коју многи данас сматрају претечем Европске уније и првом правом мултиетничком творевином у Европи? Наравно да не.

Хајде да се мало вратимо у та, по много чему чудна, али и славна времена. Било је то време многих атентата, мање или више успешних, и из различитих побуда и повода и разлога. Овде ћемо се бавити управо тим атентатима, који су некако остали скривени у тој „савршеној“ историји Европе, коју је нарушио само један проклети Србин. Али да видимо колико то крви и костура данашња Европа, покушава да сакрије иза завесе позорнице на којој су се одигравале и европска и светска историја.

ХАБСБУРГШКИ АТЕНТАТИ

1. Године 1853. мађарски националиста Јанош Либењи (Јанош Либењи), покушава да изведе атентат на аустроугарског цара Франца Јозефа, за време његове посете Будимпешти. Атентатор је покушао да закоље цара великим ножем, нападајући га с леђа и правећи рез ножем преко царског врата. Срећом, живот цара спашава војна униформа у којој је био и моди која је владала у тим временима, у шивењу тадашњих војних униформи високих официра, које су имале врло јаке и дебеле оковратнике (колире), тако да се снага атентаторовог реза изгубила у току пресецања тог дела униформе, те нож није стигао до већих крвних судова царског врата. Цар је био тешко повређен, али је преживео.

2. Године 1863. рођени брат цара Франца Јозефа Максимилијан Јозеф прихвата се царске круне Мексика, али већ 1867. године га заробљавају побуњеници и по кратаком поступку је стрељан. Љубав поданика према једном од Хабзбурга је и у овом случају била фатална, зна се за кога.

3. Године 1879. италијански националиста Донато Рагоза (иначе апотекар из Истре) извео је атентат на оног истог Франца Јозефа за време његове посете Удинама, и то бацањем две бомбе на њега. Цар је остао неповређен, атентатор ухапшен и суд у Удинама га је ослободио са образложењем да је деловао из патриотских побуда!

4. Године 1882. изведен је атентат на Франца Јозефа и његову жену Елизабету, док су били на церемонији прославе 500 година прикључења града Трста Аустрији. То је код италијанских националиста схваћено као велика провокација. Ђулелмо Обердан (Гуглиелмо Обердан), Италијан словеначког порекла (мајка словенка из Горице), био је припадник тајне националистичке организације која се борила за повратак и прикључење Трста матичној Италији. Интересантно је да је окидач за накнадно испољену политичку активност Обердана била аустроугарска окупација Босне и Херцеговине 1878.године, када он из протеста напустио армију аустругарске, сматрајући да је испод његове части да учествује у војним активностима окупације Босне и Херцеговине, када је његов лични идеал била слобода за сваку нацију, па и тамошње Словене.Бацио је бомбу на цара, али атентат није успео, а он је ухваћен, осуђен и обешен исте године. Интересантно је да је у организацији и овог атентата поново учествовао и Донато Рагоза, онај исти актер предходног атентата у Удинама. Приликом извршења казне, Обердан је са вешала узвикнуо „Вива л’ Италиа“ и тако постао славна жртва идеје уједињења Италије, којој се непосредно после тога подижу споменици широм градова Италије, који и данас стоје. И данас у Италији главне улице и тргови носе његово име (у Риму,Трсту, Кремони, Барију итд.), где важи за једног од најавећих националних јунака Италије. На обележавању сто година од његове смрти 1982. године председник Италије га је поредио са Исусом Христом. Словеначки писац Борис Пахор пише роман под називом Трг Обердан (Пиазза Обердан), у који су инкорпорисани догађаји из његовог бурног живота. Снимљени су и филмови.

У Трсту данас постоји школа која носи Оберданово име. То је гимназија у којој се много полаже на друштвене науке и изграђивање критичке националне свести код ученика, која припрема будуће студенте за врхунске резултате из домена људских права и демократије.

5. Године 1889. престолонаследник цара Франца Јозефа, његов једини син Рудолф Јозеф нађен је мртав, заједно са својом љубавницом Маријом Вечером. Званична истрага тврдила је да је Рудолф убио Марију, а потом себе. Но, више од сто година касније, 1992. године, званични органи државе Аустрије извршили су ексхумацију и поновну обдукцију остатака тела Марије Вечере, чији су налази потврдили постојеће вековне сумње да је она била убијена ударцима у главу, а не из пиштоља, како је гласила дотадашња званична верзија, док је Рудолф убијен са шест хитаца из пушке, а дотадашња верзија је била да се радило о самоубиству. Престолонаследник је био противник заједнице Аустрије и Угарске, али и противник окупације Босне и Херцеговине. Није искључено и да је у завери и његовом убиству учествовао и сам Франц Фердинанд, односно војничка струја чији је предводник био сам следећи престолонаследник, након Рудолфове елиминације, тим пре што је Рудолф био врло омиљен у високим официрским и војним круговима Аустроугарске царевине.

6. Године 1898. у Швајцарској, на обали Женевској језера, италијански националиста и анархиста Луиђи Лукени убија аустроугарску царицу Елизабету Јозеф, жену цара Франца Јозефа. Убија је, може се рећи, на један у то време од врло честих европских очајничких начина извршења атентата – задавањем ударца великим ножем у срце. Франц Јозеф остаје удовац, али више не тако млад да би се поново оженио и добио крвног потомка за престолонаследника.

Да на крају резимирамо, цар Франц Јозеф, је пре него што је Принцип убио престолонаследника Франца Фердинанда, изгубио у предходним атентатима рођеног брата, жену, и јединог сина. И, зачудо, у свим тим атентатима није учествовао ниједан Србин, већ неколико Италијана, Мађари, али и Аустријанци. Посебно се истичу Италијани. Наравно, то баш и не говори о великој милости и љубави њених поданика према царској породици, најчувенијој и најдуговечнијој у ондашњој Европи!

СТАЊЕ У ТАДАШЊОЈ ЕВРОПИ Све наведено се дешава под јаким утицајем идеја анархиста, националиста, социјалиста, револуционара свих фела, који у то време заступају углавном револуционарне облике борбе за своје идеале и идеје. Разлог за такав метод и приступ борбе можда баш треба тражити у тада углавном монархистички, и строго хијерархијски организован државним и по природи врло репресивним апаратима, за који су се ови углавном врло млади људи надали да могу бити најлакше срушени и промењени атентантима извршеним како над самим монарсима, тако и над високим носицима и симболима монархистичке власти. Тако у то време у Европи је цео талас атентата и убистава носилаца највише власти, и то углавном у државама са монархистичким уређењем, које су покушавале да насилно држе под својом влашћу велики број младих нација у настајању. То је био општи европски процес, и у 19. и на самом почетку 20.века. Не заборавимо да у једном таквом сличном хаосу почиње уједињење и настајање модерне Италије 1861. године. Тада тираноубиство као идеал настаје и због текућег процеса уклањања вековних наследних престола у бројним малим градовима државама у Италији. То је корен настајања и оправдања тираноубиства у процесима стварања нација и националних држава. Околности нису биле боље ни у Немачком савезу, који је створен 1815. године Бечким конгресом и састојао се из 38 држава и четири слободна града. Године 1861. на престо Пруске долази Вилхелм Други а на место канцелара Бизмарк, који се врло одлучно боре са Аустријом за примат над Немачким савезом, што кулминира 1866. године победом Пруске, која ствара Севернонемачки савез, у који не улазе јужне католичке немачке државе, од којих је највећа Баварска. Француска покушава да спречи уједињење и јачање Немачке 1870. године, у рату који сама започиње и катастрофално губи, што доводи успостављања Републике Француске. Интересантно је да 1871. године Немачка уласком у Париз и миром у Версају проглашава уједињење Немачке у Немачко царство под круном Вилхема Другог и канцелара Бизмарка. То време, обележено бројним крвавим сукобима, како у оквиру младих нација у процесу уједињења (сви елементи грађанских ратова), али и борба између новоформираних националних држава за престиж и територије, које остају као добро и дубоко посејано семе будућих великих ратних сукоба. Имало се шта научити од Европе тог доба. А зна се да наши народи увек брзо прихватају све те велике и хумане идеје Европе.

Сви набројани атентати и описане велике промене у тадашњој Европи инспиришу и одлучујуће усмеравају борбу националне и интелектуалне елите свих Јужних Словена, па и Срба, за своје уједињење и стварање својих националних држава.

ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ АТЕНТАТИ Време је да побројимо најзначајније атентате Јужних Словена на владаре и представнике власти Хабсбуршке монархије.

1. Године 1910. Богдан Жерајић прати оног истог цара Франца Јозефа од Сарајева до Мостара и од Мостара до Илиџе, али не успева да нађе прави моменат и изврши атентат.

2. Исте године у јуну Жерајић покушава атентат на управника Босне и Херцеговине генерала Маријана Варешанина, Хрвата, и то неуспешно. Последњи метак испаљује себи у главу, и постаје инспирација многим младим људима у Босни и Херцеговини да се прикључе организацији Млада Босна. Жерајићу секу главу и користе као узорак који показује како изгледа једна „анархистичка“ глава, а тело сахрањују на тајно место. Међутим, млади откривају то место, које постаје место ходочашћа и заклетве генерацијама које долазе да се неће смирити док се Босна и Херцеговина не ослободе аустро-угарске окупације.

3. Хрват из Босне и Херцеговине Лука Јукић јуна 1912. године покушава атентат на хрватског бана Славка Цуваја, када убија два човека, али бан остаје жив. Лука је осуђен на доживотну робију, док је други саучесник у атентату хрват Аугуст Цесарец, касније чувени књижевник, осуђен на пет година робије. Лука Јукић завршетком Првог светског рата бива ослобођен.

4. Августа 1913. године, након одржане свечане мисе у име рођендана цара Фрања Јосифа, баш због саме симболике места и повода, хрват Стјепан Дојчић покушава атентат на новог хрватског бана Ивана Шкрлеца приликом изласка из цркве и рањава га у руку. Осуђен је на 16 година робије. Али можда је важније навести речи Дојчићеве написане и објављене у Америци поводом неуспелог атентатат Луке Јукића на бана Цуваја, извршеног претходне године. Оне гласе: „Ми смо морали тешком тугом оставити свој мили дом и род и ићи у бијели свет тражити хљеба, док би га могли дома наћи кад би Хрватска била слободна. Чули смо како је ватрени Хрват Лука Јукић одапео тане на бандита, који је одавно то већ заслужио, али на несрећу га није погодио. Тај ватрени Јукић нам је показао како морамо радити убудуће ... па нека нам добро буде у памети... да се слобода не даје на тањуру као ловоров венац од грешне Аустрије. Данас у Америци не уприличују протесне скупове само велике колоније, које броје на хиљаде Хрвата и Срба, већ и најмање су дигле свој глас против хуља, тирана 20. вијека... Доле барбарство, смрт и ништа друго тиранину 20. вијека, смрт Цувају, доле с апсолутизмом...“.

Из ових речи види се да један Хрват наводи да је хабзбуршка политика варварство, а сваки вид оружане борбе против ње борба за слободу и права угњетених народа јужнословенских. Главно гласило Хрвата у Америци Хрватски свет поводом оба атентата, и Луке Јукића и Стјепана Дојчића, пише: „Нека нас прогањају, тлаче, нека отварају тамнице, али их немају толико, да у њих затворе све оне који онако мисле као Лука и Стјепан, јер ми им поручујемо да су сви поштени Хрвати у Америци онакви уротници и злочинци, какви су Јукић и Дојчић“.

5. Марта 1914. године, само три месеца пре атенатат у Сарајеву, још један млади Хрват покушава атентат бомбама у загребачкој опери на хрватског бана Ивана Шкрлеца и надвојводу Леополда Салватореа.

Из овог кратког списка атентата, у коме учествује неколико Хрвата, јасно је да они то чине у борби за национално ослобођење од аустро-угарске управе. Да ли су они због тога терористи и злочинци? Наравно да не. И они су инспирисани великим европским принципима тога доба.

АТЕНТАТИ У ЕВРОПИ И СВЕТУ Као илустрацију општег стања у свету, насталог под утицајем изнетих околности, набројаћемо само неке од најзначајнијих атентата који су се десили у Европи и свету крајем 19. и почетком 20.века:

1. 1865. година, Џон Бут убија америчког председника Абрахама Линколна;

 

2. 1868. године браћа Радовановићи убијају Михајла Обреновића;

3. 1881. године Игнације Хриневиецки убија руског цара Александра Другог;

4. 1881. године Чарлс Гито убија америчког председника Џејмса Абрама (други амерички председник у 16 година убијен у атентату);

5. 1891. године Тсуда Санзо врши неуспешни атентат на руског цара Николаја Другог;

6. 1894. године анархиста Санте Жеронимоа убија француског председника Мари Франсоа Сади Карнета;

7. 1895. године непознати нападач убија бугарског премијер Петра Стамболова;

8. 1897. године Михел Ангиолио убија шпанског премијера Антониа дел Кастиља;

9. 1900. године Гетано Бреши убија италијанског краља Умберта Првог;

10. 1901. године Леон Ч. убија америчког председника Вилијама Мекинлија (трећи председник амерички убијен за 36 година);

11. 1905.године убијен је грчки премијер Теодорос Делигианис;

12. 1907. године непознати нападач убија бугарског премијера Димитрија Петкова;

13. 1909. године непознати убица дошао је главе јапанском премијеру Итоу Хирбуми;

14. 1911. године Дмитриј Богов убија премијера Руске царевине Пјотра Столипина;

15. 1912. године убијен од непознатог извршиоца премијер Шпаније Хозе Каналејас;

16. 1913. године од непознатог атентатора убијен је турски премијер Махмуд Паша;

17. 1913. године грк Александрос Синас убија грчког краља Ђорђа Првог;

И на крају, још једна мало позната ствар: према хрватским изворима, на Франца Фердинанда, као престолонаследника Аустро-угарске царевине, у периоду од 1900. до 1914. године било је припремљено више од десет атентата, за које је аустроугарска полиција сазнала и спречила их. Чак три од њих су изведена: и то 1902. године, затим 1906. године, и најозбиљнији 1910. на војним маневрима у близини Моравске Острове, кад је приликом пуњаве на Франца Фердинанда у ногу рањен један генерал. Завереници су били чланови Младе Босне, припадници војне дивизије са територије Босне и Херцеговине.

И на крају, надам се да је свима јасно да се Гаврило Принцип у свом чину само руководио већ постојећим европским принципима тога времена. Да ли европски принципи Гаврила Принципа важе и данас?

________

Литература:

1. Млада Босна, Часопис за књижевност, уметност и културу, Број 175-176-177. Година 37. 2010. Издавач Дом културе Чачак.

2. Ребека Вест, Црно јагње и сиви соко, Моно и мањана, Београд, 2008.

3. http://www.historiografija.hr/hz/1966/HZ_19-20_14_CIZMIC.pdf

4. http://hr.wikipedia.org/wiki/Dodatak:Popis_poznatih_atentata_i_poku%C5%A1aja_atentata

5. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_assassinations

6. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0

7. http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Atentator-i-patriota.sr.html


Миланко Шеклер


Поставио сам ову  тему да би представљањем оваквих чланака могли да сагледамо каквим се све средствима служе вајни историчари не били унизили и потрли сва херојска дела којима је српски народ задужио Европу.

Зека
154  Форум / Свет / Одг: Сирија - актуелна дешавања... послато: Септембар 20, 2013, 07:58:00
СИРИЈСКА КРИЗА: НОВА ЕТАПА





Руска дипломатска иницијатива о предаји под међународну контролу сиријског хемијског оружја са његовим уништењем за извесно време је блокиралa оружану агресију против Сирије онако, како ју је планирао Вашингтон, а сиријску кризу довела на нову етапу. Сиријско руководство је потврдило своју спремност да прихвата ту иницијативу и званично се придружило конвенцији о забрани хемијског оружја. Ту одлуку Сирије је поздравио и Генерални секретар УН.

Председник Сирије Башар Асад је изјавио да је неопходно да се истраже сви случајеви коришћења хемијског оружја у Сирији, међу њима и оних до којих је дошло у рејону Алепоа, где су због тога што су антивладине оружане групације користиле ракете са бојевим главама, пуњеним отровним материјама (ОМ), изгинуле десетине цивила. Председник Асад је подвукао такође потребу да се међународно истраже и открију одговорни за испоручивање хемијског оружја побуњеницима. Чињеница да је оружана сиријска опозиција користила хемијске ОМ су утврђене. Осим тога, у извештају Комисије УН, који је објављен 11.септембра, о истрази могућег кршења људских права у Сиријској Арапској Републици, констатује се да сиријски побуњеници, на чијој страни се боре страни најамници, врше „ратне злочине, укључујући и убиства, смртне казне без претходног судског процеса, мучења, узимање таоца и удари по брањеним објектима.“ (Документ обухвата истраге које су вршене од 15.маја до 15.јула 2013.године).

Оптужбе САД које се односе на коришћење хемијског оружја од стране сиријских власти у августу 2013.године у предграђима Дамаска, на дан када су стигли експерти УН, апсолутно су неосноване. Претпоставити да је сиријска армија, која је последњих месеци успешно спровела низ великих операција против побуњеника, користила хемијско оружје на терену сопствене дислокације, представља тотални апсурд. Ништа није боље ни оптуживати сиријске власти за коришћење хемијског оружја на дан када су у Сирију стигли експерти УН.

Коришћење хемијског оружја у августу 2013.године представљало је провокацију сиријске оружане опозиције, како би се САД-у дао повод за изврши војну интервенцију у Сирији. Без обзира на то, САД и даље инсистирају на кривици сиријских власти и не одустају од планова војног удара по Сирији који се, како изјављују представници америчке администрације, само „одлажу“.
Цинизам званичног Вашингтона превазилази све границе, посебно ако се присетимо да су САД широко користили хемијско оружје у току рата у Вијетнаму седамдесетих година прошлог века, од чега је страдало више хиљада цивила, међу којима је било и много деце која су сада одрасла, али пате од болести, изазваних тровањем хемијским супстанцама које су користили Американци.

У периоду од распада СССР-а Сједињене Државе су направиле четири војне агресије – у Југославији, Авганистану, Ираку и Либији. У Југославији и Ираку америчке снаге су користиле метке са обогаћеним уранијумом и тако у тим земљама створиле зоне еколошке катастрофе и радиоактивне заразе. У Ираку у тим зонама појава онколошких болести се повећала више десетина пута, између осталог и код деце. Бомбардовање Југославије 1999. које је вршила авијација САД и НАТО-а изазвало је еколошку катастрофу у базену Дунава, због чега је Аустрија одбила да свој ваздушни простор уступи за прелетање авиона НАТО-а и изјавила да ће те авионе, уколико се појаве, обарати. Карактеристично је да је у вези са планираним војним ударом на Сирију Аустрија заузела исту позицију – иступила је против војне силе без дозволе СБ УН и одбила да да дозволу за прелетање авијације САД и НАТО-а преко њеног ваздушног простора.

Циљ политике САД у вези са Сиријом био је и остаје непромењен – свргавање садашњег режима по било коју цену. Знајући то, врло су лицемерне изјаве које стижу из званичног Вашингтона да планирани војни удар по Сирији не претпоставља „његово претварање у грађански рат“. Такво „немешање“ у ствари значи да Сједињене Државе започињу рат против Сирије заједно са „Ал-Каидом“.

Сада може да се говори да је претња војног удара по Сирији одложена. Као резултат преговора Сергеја Лаврова, Џона Керија и специјалног представника УН и ЛАГ за Сирију, Лахдара Брахимија, одржаних 13.септембра, постигнут је договор о могућој предаји сиријског хемијског оружја под међународну контролу, као и договор о следећој рунди преговора, заказаних за 28.09, ради дискусије о перспективи сазивања конференције о Сирији „Женева-2“. Међутим, никако не треба веровати илузији о циљу политике САД. Присталице мира на Блиском Истоку су добили извесно време, али је неопходно да се спреме за појаву нових предлога који ће ипак омогућити започињање агресије Сједињених Држава на ту земљу...


Фонд СТ


155  Форум / Политика / Одг: Српски Цезар- Вучић послато: Септембар 09, 2013, 10:32:34
Како сте схватили Вучићево „знам како ћу да скончам“?


ВИДИТЕ ЛИ У ВИЦЕПРЕМИЈЕРОВИМ РЕЧИМА ЗА СРБЕ НЕТИПИЧНУ ИСКРЕНОСТ ИЛИ, ПРЕ, СПИНОВАЊЕ И ПОЛИТИЧКУ ИГРУ?



         ЗНАМ како ћу да скончам – изговорио је најмоћнији човек беспомоћне Србије Александар Вучић.

         Знам да ми се приближило – открио (да ли случајно?) прво Америчкој привредној комори у сувереној Србији.

         Како сте ово схватили, шта вам је била прва помисао?

         Да ли су вам Вучићеве речи више личиле на делимично откривање нечег крупног лично или на признавање да постоји нешто што озбиљно угрожава човека који руководи свим специјалним службама у Србији?

         Видите ли у Вучићевим речима за Србе нетипичну искреност или, пре, спиновање и политичку игру?

         Можете ли да замислите са неко на сличном положају у некој другој земљи каже ишта слично и да то (у тој земљи) направи ефекат камичка баченог у воду?



Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник Новог Стандарда



Не верујем да је Вучићева глава угроженија од Путинове и Обамине

Ако је та претња стварна, што ми не можемо знати, њена природа је таква да је ова изјава сувишна јер јавност није та која може спасити Вучића. Ако је измишљена, па чак и ако је предимензиоирана, огроман је грех на Вучићеву душу што манипулише јавношћу тако што је додатно хистеризује, копајући по веома деликатним ранама

        НЕМА никакве сумње да је Александар Вучић својим потезима угрозио неке политичке и финансијске интересе, због којих би живот могао да му буде угрожен. Са таквим стварима се није ни шалити ни умањивати претње те врсте, посебно не у нестабилним друштвима попут Србије која не иде правцем своје стабилизације, већ још дубље дестабилизације.

         Проблем је, међутим, што је српско друштво, поред осталог, снажно трауматизовано убиством Зорана Ђинђића, и што изјаве попут Вучићеве не доприносе лечењу те тешке трауме, већ њеном даљем продубљивању.

         Ако је та претња стварна, што ми не можемо знати, њена природа је таква да је ова изјава сувишна јер јавност није та која може спасити Вучића. Ако је измишљена, па чак и ако је предимензиоирана, огроман је грех на Вучићеву душу што манипулише јавношћу тако што је додатно хистеризује, копајући по веома деликатним ранама.

         У сваком случају, таква изјава није смела да се појави у јавности. То се једноставно не ради.

         Не верујем да је у овом тренутку више претендената на Вучићеву главу него на, рецимо, главе Барака Обаме или Владимира Путина, овог другог посебно, али у америчкој и руској јавности таквих вести и изјава нема јер се зна граница према стварима које се у јавности не раде.



Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста



Покушава да оправда све што ће да нам се деси

То је јефтино поигравање са јавним мњењем, јер ако неко сигурно зна да има мало времена, треба да уради нешто са тим што има мало времена, а не да „црта“ шта ће за то мало времена да уради

         БИЛО ми је чудно да најмоћнији човек у Србији дође на састанак Америчке привредне коморе да би разговарао о наводним инвестицијама и да баш тамо да ту изјаву.

         Она је - из перспективе позоришта - мелодраматична, наступ на ивици кича. Као друго: како се неко ко се бави таквим послом сукцесивно вајка пред јавношћу око озбиљног посла којим се бави?

         За ових 13 месеци је био цео сет сродних епизода (почев од прислушкивања, преко неидентификованих типова који улећу у председничку колону, па до овога данас) – само да се каже да се неко пред нашим очима жртвује за неки већи циљ.

         Прво: неускуно је. Друго: не оправдава значај посла којим се ти људи праве. Треће: неозбиљно је, јер је и код нас и у свету било и биће људи који су угрожени због посла којим се баве.

         На Тита је било преко 50 покушаја атентата!

         То чему смо присуствовали пре неки дан је срачунато на ефекат у домаћој јавности која терба да схвати да је оправдано све што треба да нам се деси - јер човек који је на врху процеса тврди да зна да му је остало мало времена, па хоће да све обави што брже и што више.

         То је тако инфантилна ситуација у коју нас доводе да не знам да ли постоји још негде таква!

         Дакле: ово је јефтино поигравање са јавним мњењем, јер ако неко сигурно зна да има мало времена, треба да уради нешто са тим што има мало времена, а не да „црта“ шта ће за то мало времена да уради.

         Сви знају да је опасан посао бити у врху политике, и неко ко ради тај посао има да га ради најбоље што може, а да остави јавност на миру са доживљајем свог личног учинка.



Зоран ЖИВКОВИЋ, бивши премијер и лидер Нове странке



То није за политичара већ за психолога или психијатра!

         ЈА САМ погрешна адреса за коментар.

         Такве изјаве треба да коментаришу психолог или психијатар.

         Јер, оно што је Вучић изјавио нема везе са политиком него пројекцијом личности, манијом гоњења и сличним поремећајима.

         То је патолошка ствар и не заслужује политички коменатaр.



Матија БЕЋКОВИЋ, академик, песник



Није то ништа оригинално!

         СВИ знамо како ће скончати.

         Није то ништа оригинално!



Марко НИЦОВИЋ, бивши шеф београдске полиције



То је као да је шеф ЦИА рекао: ја сам при крају!

Ако и јесте тако како каже - он мора да крије тај податак од јавности, а онда да да налог да се види ко хоће да угрози човека који води безбедност у Србији. Јер, тај човек није просто Александар Вучић, него институција система


         ВУЧИЋ је послао лошу поруку у јавност.

         Ако ће „скончати“, како он каже, то значи да безбедносне службе не владају ситуацојом у земљи.

         Друго: ако он није сигуран како ће тек грађани бити сигурни?

         Треће: ако је и тако како каже, он мора да крије тај податак од јавности, а онда да да налог да се види ко хоће да угрози човека који води безбедност у Србији. Јер, тај човек није просто Александар Вучић, него институција система.

         На концу, ако то чују страни инвеститори, како ће имати поверења у наш систем?!

         Међутим, по мом мишљењу, ово је мало патетике и мало онога: ја сам мученик, угрожен сам због Србије!

         Где има да се то тако прича?! Да ли можете да замислите да шеф БНД или ЦИА каже: ја сам при крају!? Или да Ангела Меркел право да каже: ја сам при крају јер се борим за Немачку и(ли) за Европу?!

         Ако Вучић зна да му прети опасност, онда зна и од кога, а онда се то не износи у јавност него службе ликвидирају центре моћи који му прете.




Факти



156  Форум / Свет / Одг: Сирија - актуелна дешавања... послато: Септембар 06, 2013, 12:38:48
РУСКИ ГЕОСТРАТЕЗИ: Американци од Сирије почињу рат против Азије


ВАШИНГТОН ЧИНИ СВЕ ШТО МОЖЕ ДА СЕ СВЕТСКИ ЕКОНОМСКИ И ГЕОПОЛИТИЧКИ ЦЕНТАР НЕ ПРЕМЕСТИ У АЗИЈСКО-ПАЦИФИЧКИ РЕГИОН



   Азија једна од дугорочних мета оних који подстичу грађански сукоб у Сирији да прерасте у велики регионални рат. Могуће је они желе да Азију удаље од шансе да постане гравитациони центар планете, ако не и да у потпуности ликвидирају такву перспективу
    Америка постепено губи геополитичку доминацију, али ће још 15-20 година остати највећа светска економија. А и земља која располаже највећим научно-техничким потенцијалом и светски лидер по војним расходима
    Кина, Индија и Пакистан наставиће да активно усавршавају свој рактено-нуклеарни арсенал. Пакистан ће, по свему судећи, мало застати, али Индија у ближој перспективи може набавити стратешка нуклеарна средства интерконтиненталног домета и тиме се изједначити са Кином
    Академик Андреј КОКОШИН: Можда је управо сиријском конфликту намењено да отвори врата кардиналној промени конфигурације светског поретка већ изломљеног кризом


Пише: Александар ЦИГАНОВ, руска државна агенција ИТАР-ТАСС

         ГЕОПОЛИТИЧКИ центар гравитације незадрживо и незаустављиво се премешта у Азију. Веома је могуће да ће се кроз 15-20 година главне одлуке на планети доностити не у Вашингтону, већ у Пекингу или Делхију.

         Није искључено ни да је Азија једна од дугорочних мета оних који подстичу грађански сукоб у Сирији да прерасте у велики регионални рат. Могуће је они желе да Азију удаље од такве шансе, ако не и да у потпуности ликвидирају такву перспективу.

         На овакав закључак наводи извештај над којим су радили водећи домаћи стручњаци у области геополитике, геоекономије и геостратегије. Почев од академика – секретара Одељења друштвених наука Руске академије наука и декана факултета за светску политику Московског државног униварзитета Андреја Кокошина, закључно са бившим начелником руског Генералштаба Јуријем Балујевским.

         Њихов извештај има дуг научни назив: „Дугорочне измене у систему светске политике и интереси Русије у светлу санкт-петербуршког самита Г-20.

         У њему се прво набрајају купни помаци последњих гоидна у систему светске политике и економије.

         Аутори предвиђају даље - практично неизбежно - јачање улоге азијских земаља у светској привреди, у првом реду Кине и Индије. Истовремено указују на могућност нарастања конфликтног потенцијала у односима многих земаља региона. Укључујући и војну димензију. Што се, узгред, између Кине и Индије протеклих година и догађало.

         Зато је њихова прогноза да ће Кина, Индија и Пакистан наставити да активно усавршавају свој рактено-нуклеарни арсенал. Пакистан ће, по свему судећи, мало застати, али Индија у ближој перспективи може набавити стратешка нуклеарна средства интерконтиненталног домета и тиме се изједначити са Кином.

         Паралелно, без обзира што Америка постепено губи геополитичку доминацију, САД ће у догледној будућности - још 15-20 година - остати највећа светска економија. А и земља која располаже највећим научно-техничким потенцијалом и светски лидер по војним расходима.



         Аутори извештаја упозоравају да нови конфликти већ зрију. Тврде, поред осталог, да пред „кинеским изазовом” САД предузимају напоре великих размера да формирају две гигантске интеграционе творевине – Трансатлантско трговинско-инвестиоционо партнерство (уз учешће Европске уније) и Транспацифичко трговинско партнерство са учешћем многих земаља које су у овој или оној варијанти у савезничим односима са САД. А то најдиректније задире у интересе не само Кине, већ и Русије. Тим пре што и тежина Русије такође незадрживо расте.

         Генерал Балујевски је, на пример,оценио да  ће могућа америчка војна интервенција против Сирије „само заоштрити кризу из које се извлачимо од 2008. године”.

         „Чак и да нема тако озбиљног конфликта као што је сиријски, ситуација у светској привреди би била веома крхка” - потврђује генералове речи академик Кокошин.

         „Вероватноћа нове кризе је веома велика. Треба – наглшава - уложити огромне напоре да бисмо избегли ту кризу”.

         Али, да ли сви то желе?

         Удар по Сирији је индиректан удар по Ирану. То је одмах и индиректни удар по Русији, а и по Кини. А ако ирански одговор буде у складу са претњама које се већ чују из Техерана, онда је крајња дестабилизација читавог Блиског Истока неизбежна.

         Генерално, могуће је и „рат свих против свих”. У условима када Израел поседује атомско оружје, Иран ће се једноставно по стању ствари наћи пред одлуком да модификује свој мирнодопски програм у војни. Он за то има средства.

         После њега ће тим путем кренути и Саудијска Арабија са којом Иран нема баш најбоље односе. Пакистан је у стању да јој, благо речено, потпуно помогне – али поред Ирана је нуклеарна Индија. А Индију помно прати Кина...

         Што је најважније: америчким јастребовима никога од њих није жао!

         С друге стране, академик Кокошин је означио опасну перспективу.

         „Сиријски конфликт може да послужи као катализатор многих других процеса, против којих треба да функционише систем који се назива глобално управљање” - рекао је он.

         Шта – поставља питањ Кокошин – ако управо сиријски конфликт отвори врата кардиналној промени конфигурације светског поретка већ изломљеног кризом?

         Кокошин упозорава: „У историји је тога било. Сетимо се Другог светског рата!”


Факти

                                                       ***

Благо ономе ко не зна шта ради али....треба да буде свестан да све што уради лоше обично се њему олупа о главу.
 
157  Форум / Свет / Одг: Сирија - актуелна дешавања... послато: Септембар 05, 2013, 22:42:40
Цитат
На којој страни ће завршити Руси?! Председник Русије Владимир Путин је упозорио западне земље да не предузимају једнострану акцију против Сирије, али није искључио могућност да Москва подржи резолуцију УН којом би се одобрила употреба силе против Сирије. Обустављена је и испорука ракета Сирији.

Руси неће ратовати због Сирије.
Колико пратим, Руси се убрзано наоружавају најмодернијим оружјем и системима.
У исто време, везују Кинезе за себе кроз војне уговоре.
Мислим да је ово крај и задњи уступак Американцима.
Мада може да буде и велика превара на коју Американци могу да наседну.
Много се нешто премишљају да нападну, то није у њиховом силеџијско-фашистичком маниру.
158  Форум / Свет / Одг: Сирија - актуелна дешавања... послато: Септембар 05, 2013, 10:21:12
„НЕЗАВИСИМАЈА ГАЗЕТА“: С-300 и руски војни стручњаци већ су у Сирији


РУСИ НАВОДНО ДО СТАЊА БОРБЕНЕ ПРИПРАВНОСТИ ДОВОДЕ ЧЕТИРИ ДИВИЗИОНА ЧУВЕНИХ ОДБРАМБЕНИХ РАКЕТНИХ СИСТЕМА



Утицајни и озбиљни московски дневни лист тврди да су током последње две године испоруке ових система ПВО Сирији реализоване у најстрожој тајности
НГ још тврди: Формације овог ракетног система су маскиране и распоређене у регионима у којима углавном живи шиитско становништво лојално режиму Башара Асада
Руководилац волонтерске информативне агенције  Anna-news, Марат Мусин, чији дописници две године константно раде у борбеном распореду сиријске армије, сматра могућим да се у сиријским формацијама ПВО већ налазе руски војни саветници, а да је обука сиријских стручњака за руковање са С-300 почела тек у децембру 2012


Пише: Владимир МУХИН, „Независимаја газета“ (Москва)

          ДОСАД је ракетни систем земља-ваздух „Бук“ био главно средство сиријске армије за ПВО.

          Војно-дипломатски извори потврдили су за „Независимују газету“ саопштење лондонског листа „Ал'-Кудс ал-араби“ да се руски ракетни систем С-300 и наши војни саветници већ налазе у Сирији. При том је истакнуто да су током последње две године испоруке ове врсте наоружања ПВО у ту земљу реализоване у најстрожој тајности.

          На сиријској територији сада се налазе сва четири дивизиона система С-300, а испоручени су према уговору потписаном 2010. године.

          Формације овог ракетног система су маскиране и распоређене у регионима у којима углавном живи шиитско становништво лојално режиму Башара Асада. Није искључено да је председник РФ, Владимир Путин, пренео ту информацију премијеру Израела Бењамину Нетањахуу.

          У овом случају Русија нема тајни пред Израелом, јер, како наглашава Министарство иностраних послова РФ, С-300 је одбрамбено оружје и не подлеже ембаргу на испоруку наоружања Сирији.
   
          Саопштења о могућим испорукама руских средстава ПВО у Сирију почела су да се појављују у страним медијима од новембра 2011. г., иако је очигледно да су испоруке активиране у последњих пола године од када је руско војно-поморско присуство у Средоземљу константно и када су велики десантни бродови Црноморске, Балтичке и Северне флоте почели да изводе чартер-пловидбе у сиријску луку Тартус.

          По оцени експерата, за превоз једног дивизиона С-300 довољна су три велика десантна брода.

          Вредна пажње је чињеница да су се саопштења о испорукама С-300 Дамаску појавила пошто је Израел почетком маја 2013. бомбардовао неколико објеката у Сирији и када су западне државе  почеле да предлажу да се формирају хуманитарни коридори и уведе зона забране летења изнад те земље.



           Руководилац волонтерске информативне агенције  Anna-news, Марат Мусин, чији дописници две године константно раде у борбеном распореду сиријске армије, не сматра таква саопштења за „информативно застрашивање из Москве“.

          „Постоји велика вероватноћа да су С-300 већ у Сирији“ – изјавио је Мусин за „НГ“. По његовим речима, Москва је током последњих година пружала активну војно-техничку помоћ Дамаску.

          Поред осталог модернизовала је многе сиријске системе ПВО, који су испоручени још у време СССР-а (С-125, „Печора“,  „БУК“ и тсл.) и извела њихова тестирања. Али, по његовом мишљењу, „проблем није толико у броју противваздушних средстава, колико у њиховој стручној примени“.

          Он сматра могућим да се у сиријским формацијама ПВО налазе руски војни саветници.

          Сасвим је могуће да ће они највише бити присутни у формацијама С-300, будући да рад са таквим компликованим системима захтева значајне вештине и знања, а обука сиријских стручњака за рад на њима, према неким изворима, почела је тек у децембру 2012.

          Пуковник Владимир Попов, који је дуго времена служио у јединицама ПВО, сматра да је мало вероватно да ће Израел покушати да уништи С-300 на сиријској територији, јер би то био јавни акт агресије. Мада, он такође сматра да ће Израелци нишанити С-300 снагама опозиције.

          „И  кад би их се дочепали, бојовници не би могли да примене С-300, зато постоји вероватноћа да би једноставно уништили те компликоване противавионске системе. Због тога – сматра он,  позиције ПВО и руских војних саветника треба појачано обезбеђивати“

          Совјетска војна историја има искуство у реалним борбеним дејствима ПВО у обезбеђивању ваздушне одбране Сирије.

          По сећањима председника Савеза војних ветерана Сирије, Валерија Анисимова, године 1983-1984. под маском туриста у Тартус су достављена два совјетска пука ракетних противавионских система комплетирана са ЗРС С-200 „за узајамно деловање са снагама и средствима ПВО Сиријске Арапске Републике (САР). Ти пукови су активно учествовали у одбијању напада израелске авијације по трупама САР“. По информацији Анисимова, „у домету су тада били Либан, Израел, Јордан и акваторија Средоземног мора“.

          Могуће је да ће такву  зону домета имати ПВО Сирије и пошто буду у стању приправности руски системи С-300, чији радијус дејства износи од 75-150 километара. Заиста, имају чега да се плаше Израел и носачи авиона САД, који дежурају поред обала Сирије.


Факти
159  Форум / Разно / Одг: "Парада срама" послато: Септембар 05, 2013, 09:53:26
Савет Европе подржао одржавање ''Параде поноса'' у Београду




Комесар Савета Европе за људска права, Нилс Муижниекс, послао је организаторима Параде поноса у Београду 2013. писмо подршке у којем истиче да су слобода изражавања и мирног окупљања основе демократских друштава које су загарантоване Чланом 11 Европске конвенције о заштити људских права и односе се на све особе, укључујући припаднике ЛГБТ заједнице.

 
Мирна окупљања су, како је указао, посебно значајно и конструктивно средство за окончање дискриминације којој су изложени припадници ЛГБТ заједнице.

"Сведоци смо поновних покушаја да се сузбију гласови лезбејки, геј, бисексуалних и транс особа у Европи. Ограничавају се основне слободе на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, кроз законе који забрањују 'пропаганду' или 'промовисање хомосексуалности и нетрадиционалних сексуалних односа'", наводи Муижниекс, уз подсећање да је неколико парада поноса забрањено или прекинуто.

"На основу Европске конвенције, државе такође имају позитивну обавезу да заштите учеснике свих демонстрација, чак и када оне сметају особама које се противе идеји или ставовима за које се демонстранти залажу", нагласио је он.

Према његовим речима, то је поново истакнуто у Препоруци о мерама за борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, коју су све државе чланице Савета Европе усвојиле 31. марта 2010. године.

Муижниекс је навео да је, у писму које је послао председнику Владе Србије у октобру 2012. године након забране одржавања Параде поноса у Београду прошле године, скренуо пажњу властима на горе поменуте принципе.

"Такође сам истакао да се генерална забрана мирних демонстрација може оправдати једино ако постоји реална опасност да ће доћи до немира који се не могу спречити разумним и адекватним мерама", додао је он.

На крају, комесар Савета Европе је изразио наду да ће "Парада поноса у Београду 2013. бити јако успешна и да ће допринети промени става и борби против постојећег обрасца хомофобије и трансфобије у Србији".

Фонд СК

                                                                         +++

Педери јесу највећи проблем данашње Србије.
Само овде не мислим на оне по сексуалном опредељењу.
Они други су права опасност!

Зека
160  Форум / Свет / Одг: Сирија - актуелна дешавања... послато: Август 31, 2013, 14:10:03
Београд затвара очи пред агресијом на Сирију, а и Бондстил је у домету иранских ракета

САМО ДВЕ СРПСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ЈЕДАН СРПСКИ ГЕНЕРАЛ УСТАЛИ ПРОТИВ НОВЕ АГРЕСИЈЕ „АМЕРИЧКОГ РАЈХА”


                   Генерал Живомир Нинковић, Владимир Кршљанин и Мирко Јовић


         ЗВАНИЧНА Србија и даље ћути поводом Сирије. Нимало случајно јер ћути поводом агресије коју спремају њени западни ментори.

         Ћути и либерални Београд, иако многу у САД већ протестују против онога што су наумили Барак Обама и Пентагон. Ћути, иако ће сутра свој глас дићи и део ЕУ-ропејског Загреба.

         Једино су свој глас, и против западне агресије на Сирију и против срамног држања председника Томислава Николића и Владе Србије, подигле две српске организације - Покрет за Србију и Српска народна одбрана у Отаџбини и један српски генерал - ратни командант РВ и ПВО Републике Српске.

         Факти преносе све што се чуло приликом њиховог обраћања народу Сирије, јавности Србије и београдском режиму.

Владимир КРШЉАНИН, председник Покрета за Србију:

Понашање наших власти може се упоредити са покушајем да се придружимо Хитлеру 1944.

Повод који САД узимају за претњу оружаном силом је лажан и измишљен. То је свима јасно. То је повод из арсенала оних од 1. септембра 1939. у Глајвицу, па у Тонкиншком заливу, па на Маркалама, у Рачку, па затим са тзв. оружјем за масовно уништење које у Ираку никада није пронађено
Мора се променити потпуно курс државне политике у Србији и ово је последња опомена, а можда и последњи тренутак да се спасемо од највећег историјског понижења које нам прети – а то је да се нађемо на погрешној страни у једном великом светском сукобу. Такву срамоту српски народ у својој историји никада није доживео
Хоћемо ли да будемо мета оружаних снага наших пријатеља? Оних који су и сад спремни да нам у свему помогну и чији су добровољци у рату гинули борећи се на нашој страни
Јуче је страним новинарима у нашем МИП потврђено да се Србија придружила санкцијама против Сирије које је ЕУ у понедељак заоштрила. То је опасно понижење и корак даље у раскораку који власти имају са сопственим народом.   


МИ представљамо део родољубивих снага у Србији који теже стварању родољубивог фронта, а повод наше данашње конференције нам говори зашто је неопходан један ослободилачки фронт који ће окупити све који немају страха да искажу став да Србија мора да води самосталну политику у свом интересу – и да се ослободи погубних страних утицаја. Јер, све зло које доживљавамо последњих деценија потиче управо од њих.



         Повод је веома тежак, веома драматичан, веома страшан и опасан за цео свет. На мети је једна пријатељска земља, мада – да је у питању било која земља, под оваквом претњом, вредело би изразити солидарност и осудити претњу. Пријатељска земља и народ Сирије су под овом претњом већ око две ипо године. Код њих је по истом сценарију – а западни аутори тог сценарија то отворено признају – који је примењен у случају Косова и Метохије, на делу покушај да буде разорена земља и њен народ.

         Када није успело да се то постигне слањем плаћеника, гангстера и тзв. побуњеника и њиховим наоружавањем, када није успела дестабилизација земље, сада прети војна агресија.

         Снаге САД и неколико њихових савезника већ су се разместиле у борбеном поретку у окружењу Сирије и прете нападом мимо СБ УН.

         Наше две основне поруке су: осуда овог понашања које се ничим не може правдати и толико је ван међународног права да се може поредити једино са оним што су фашизам и нацизам чинили у прошлости; друга порука је солидарност са Сиријом, земљом која је током 90-их, за време притисака и агресије на нашу земљу задржала са нашом земљом пријатељске односе, односе солидарности, а ми данас јој узвраћамо заоштравањем санкција. Јуче је страним новинарима у нашем МИП потврђено да се Србија придружила санкцијама против Сирије које је ЕУ у понедељак заоштрила.

         То је опасно понижење и корак даље у раскораку који власти имају са сопственим народом.     

         Повод који САД узимају за претњу оружаном силом је лажан и измишљен. То је свима јасно. То је повод из арсенала оних од 1. септембра 1939. у Глајвицу, па у Тонкиншком заливу, па на Маркалама, у Рачку, па затим са тзв. оружјем за масовно уништење које у Ираку никада није пронађено.

         Чак и када би неки повод постојао и некакво морално оправдање, а не постоји, нико није дао право САД, НАТО ни било којим америчким савезницима да по свом нахођењу деле правду, прете силом и употребљавају силу мимо остатка света.

         Понашање наших власти би се могло упоредити са покушајем да се придружимо Хитлеру 1944. године.

         Још увек постоји реална нада, иако агресија непосредно прети и могла би да почне већ данас или сутра, да до ње неће доћи. Види се нејединство у редовима америчких савезника и несигурност у самој Америци. Оно што је најважније је да се види јасан и принципијелан став пре свега Русије и Кине, али и великог броја других земља којима је стало да се заштити међународно право.

         Они који прете употребом војне силе се плаше реакције ових земаља!

         Наравно,  највеће признање се мора одати херојском отпору сиријског руководства и сиријског народа и јединству у отпору агресији. Јер, да нема тога, подршка споља не би имала никаквог ефекта. То је и нама наук!



         Мора се променити потпуно курс државне политике у Србији и ово је последња опомена, а можда и последњи тренутак да се спасемо од највећег историјског понижења које нам прети – а то је да се нађемо на погрешној страни у једном великом светском сукобу. Такву срамоту српски народ у својој историји никада није доживео.

         Хоћемо ли да будемо мета оружаних снага наших пријатеља? Оних који су и сад спремни да нам у свему помогну и чији су добровољци у рату гинули борећи се на нашој страни!

         Још неколико речи о ризицима: прича се да Америка и не планира инвазију и тотални рат него неколико дана кажњавања Сирије бомбардовањем, ракетирањем итд.

         И у нападу на нашу земљу 1999. планирали су да свој ратни циљ постигну за недељу дана, а нису га постигли ни за десет пута више дана. У овом случају, чак и да им није циљ свргавање власти у Дамаску за три дана бомбардовања, ради се о нападу на суверену земљу чије пријатељске земље – мислим на оне у окружењу као што су Египат, Палестина и Иран – неће седети скрштених руку у случају напада на Сирију. И Сирија ће се бранити знајући да има  сигурно залеђе у испоруци најмодернијег наоружања и потпуној политичкој подршци од стране Русије и Кине. Сирија ће се бранити активно! А не онако дефанзивно како смо ми били принуђени 1999. Може се очекивати да Сирија и њени савезници од самог почетка напада узврате по територији земаља које буду савезници Америци у том тренутку. А ту може да се говори и о Израелу, о Катару, Саудијској Арабији ...

         Таква ескалација рата која може да захвати цео регион – може да доведе до светског нуклеарног рата, катастрофе и ликвидације читавог човечанства.

         Потпуно је бесмислено и недопустиво да било које људко биће, а камоли припадници поносног народа какав је српски, да затварају очи пред таквом претњом и да ћуте.

         Ако до агресије не дође, неће доћи због одлучности слободних земаља и слободних људи, било из које земље. Такву одлучност поседује већина грађана Србије и већина Срба.

         Ми данашњим иступањем хоћемо да искажемо ту одлучност да не би била заборављена ни у Сирији, ни у Москви, ни у Вашингтону. И да не би била заборављена ни на Косову и Метохији које је жртва агресије, које је окупирано од стране НАТО пакта и које мора бити ослобођено.

         На крају, уз осуду наших власти због праћења санкција ЕУ према Сирији, постављамо два питања политичким и војним властима у Србији: шта се предизума, пошто се ми налазимо у Источном Медитерану, истом региону у коме прети избијање највећег војног сукоба можда и у историји човечанства – какве војне, политичке и безбедносне припреме се обављају у Србији; и шта ћемо коначно са бесправно подигнутом америчком базом Бондстил на територији Србије која се налази у домету иранских ракета? О руским нећу да говорим – у њиховом домету је цео свет.

         Дакле, овим данас саопштавамо глас слободне Србије!

Мирко ЈОВИЋ, председник Српске народне одбране у Отаџбини:

Чуо би се глас Србије да нам није наметнут туђи систем



    Сада је јасно да постоји систем који неће да дозволи да постоје потпуно слободне земље. Зато Американци кажу да им није довољна промена режима. Видели су са Египтом да су се преварили, да није довољна пука промена власти. У Србији је то било довољно, у Египту није било довољно...
    Ако се агресор не заустави на Сирији - за следећу слободну земљу се и неће тражити разлог, само ће рећи да је то њихов интерес и да то мора тако. Док агресор не буде заустављен онако како мора, јединим језиком који он разуме – он се неће зауставити


         МИ НЕ представљамо само покрете које предводимо већ већинско мишљење у српском народу које нема прилику да се искаже, јер смо после 1999. изгубили свој политички систем.

         Наметнут нам је један нов систем који није наш.

         У периоду од 1990. до 1999. сам лично учествовао у формирању вишестраначког система у Србији. Тај систем је имао пуно фалинки, али је био наш. Није имао прилику да се потпуно развије и буде темељ будућег развој очувања Србије као државе.

         Добили смо туђински систем, а са тим и медијски простор који је у служби тог система.

         Зато данас већина српског народа саосећа са народом у Сирији, све смо то ми преживели, свака наша породица, војници на фронту... Ако не знамо нашу славну историју, сигурно је да би се наш народ, бар због те агресије која је чини се била јуче, солидарисао и упозорио шта агресија све доноси.

         Ми који смо видели какво је разарање уследило, по здравље народа и растурање државе, јасно је да би на сва звона требало да о томе причамо, и у парламенту, и на телевизији да се воде дебате... Где је тзв. невладин сектор? И то је туђинско! И то реагује по диктату, као страни најамници.

         Данас имамо ситуацију: не пада снег да покрије брег. Када се дође до овако великог изазова тачно видимо где се налазимо.

         Поједине слободне државе и слободни људи наивно верују да џелат неће стићи до њих, да ће се уморити, одустати или заборавити на њих или да ће са њима имати неке посебне односе!

         Сада је јасно да постоји систем који неће да дозволи да постоје потпуно слободне земље. Зато Американци кажу да им није довољна промена режима. Видели су са Египтом да су се преварили, да није довољна пука промена власти. У Србији је то било довољно, у Египту није било довољно...

         Ако се не заустави на Сирији за следећу слободну земљу се и неће тражити разлог, само ће рећи да је то њихов интерес и да то мора тако. Док агресор не буде заустављен онако како мора, јединим језиком који он разуме – он се неће зауставити.

         Пробаћемо да у складу са дешавањима позовемо да све покрете и све забринуте људе и да организујемо шири и већи јавни скуп.

Генерал Живомир НИНКОВИЋ, ратни командант РВ и ПВО Републике Српске:

Удару на Сирију морају се супротставити сваки нормалан човек и свака нормална земља



    Осуђујем ескалацију агресије на Сирију, као што бих осудио агресију на било коју земљу. Политика која своје интересе реализује разарајући друге земље и нације не може у крајњем ништа добро донети ни себи ни човечанству
    Осуђујем, јер агресија може ескалирати до те мере да изазове тектонске поремећаје у региону као и такве сукобе који би довели до глобалног светског сукоба, који по реалном расположивом арсеналу наоружања може изазвати несагледиве последице по човечанство
    Осуђујем, јер је сиријски народ у својој традицији и култури у историји човечанства неупоредиво више дао од оних који планирају да их уништавају


         МОЈИ разлози да осудим агресију су следећи:

         1. Осуђујем је као православни верујући у Господу Србин, јер је то акт против Божјег дела.

         2. Осуђујем, као професионални војник, који садржај рата, страхоте разарања и дугодеценијске последице истог може да сагледа и опише и пре него што рат почне.

         3. Осуђујем, као професионалац, који је водио рат против НАТО пакта и најдиректније гледао страдање мог народа, његове патње, бестијално разарање моје земље и онога што су деценијама стварале генерације, па могу и да сагледам последице које ће се дуготрајно осећати у различитим облицима.

         4. Осуђујем сваку земљу и коалицију земаља, која своје политичке, економске и сваке друге интересе решава ратом и уништавањем других држава и народа.

         5. Осуђујем рат који са аспекта употребе наоружања, његове савремености, темпа технолошког осавремењавања и разорне моћи може изазвати такве катастрофалне размере које људски ум не може ни појмити.



         6. Осуђујем ескалацију агресије на Сирију, као што бих осудио агресију на било коју земљу. Политика која своје интересе реализује разарајући друге земље и нације не може у крајњем ништа добро донети ни себи ни човечанству.

         7. Осуђујем, јер агресија може ескалирати до те мере да изазове тектонске поремећаје у региону као и такве сукобе који би довели до глобалног светског сукоба, који по реалном расположивом арсеналу наоружања може изазвати несагледиве последице по човечанство.

         8. Осуђујем сваку полику која рефлектује да успоставља своја правила и принципе понашања у међународним односима, представљајући их као универзалне принципе највиших вредности, а запостављајући дубоку историју, традицију, културу и специфичности сваког народа, нације и државе, разарајући их разним облицима рата: неокортички, ниског интензитета, психотронски, неуролингвистичког програмирања, класични, нуклеарни итд.

         9. Осуђујем, јер је сиријски народ у својој традицији и култури у историји човечанства неупоредиво више дао од оних који планирају да их уништавају.

         10. Осуђујем, јер агресија има прљаве и монструозне циљеве, који немају ништа заједничко ни са наводном употребом хемијског оружја, нити са прокламованим циљем, што смо сви видели на сопственом и другим примерима.

         11. Осуђујем сваку политику која право на суверенитет и територијални интегритет оставља само за себе, а одузима другим државама и народима, разарајући их на најмонструознији начин. Таквој политици мора да се супротстави сваки слободоуман човек и свака земља која љуби истину, правду и слободу и која је свесна зашто суверенитет, територијални интегритет и државност треба бранити свим средствима.

         12. Не постоји ниједан разуман разлог да се не осуди ескалација агресије не Сирију. Не желим да будем неразуман.


Факти











161  Форум / Свет / Одг: Сирија - актуелна дешавања... послато: Август 30, 2013, 11:13:03
ЈАВНИ И ТАЈНИ МЕХАНИЗМИ ХЕМИЈСКЕ ПРОВОКАЦИЈЕ У СИРИЈИ

 Не дешава се први пут да се против Сирије пушта у рад снажна пропагандна кампања у којој се говори о кривици сиријске армије која користи, како кажу, хемијско оружје. Све досадашње кампање су се постепено стишавале,  остављајући за собом мутну пену. Али оно што се сада дешава подсећа на прави „девети талас“.

Државни секретар САД Кери даје све узвишеније изјаве које су све даље од здраве памети. „Ми знамо“ – каже он – „да режим има могућности да изврши такав напад помоћу ракета, и да је чврсто одлучио да очисти од опозиције оне области у којима је био напад. Наше схватање људскости је увређено таквим поступком и циничним покушајем да се он сакрије“. Као да су могућности и њихова реализација иста ствар! Још један Керијев цитат. „Свако ко може да тврди да напад оволико велики да збуњује  може да буде измишљен или исфабрикован  треба да размисли о својој савести и моралном компасу. То, што је данас пред нама, то је стварност. И то убедљива“. Поставља се питање: зар има још некога ко овај блуд речи  може да доведе у заблуду – после онога, што ми знамо да су САД радиле у току рата у Ираку или у Вијетнаму?

Илеана Рос-Лехтинен, руководилац подкомитета у Представничкој палати Конгреса САД за Блиски Исток и Северну Африку је изјавила: „Мислим мислим да је председник Обама то дужан америчком народу – да се посаветује и да добије дозволу од Конгреса (у вези са нападом на Сирију). Али не мислим да ће он то и да уради. Мислим да ће у току недеље вероватно доћи до ракетног напада против Асадових снага, а нас ће о томе обавестити 20 минута пре  почетка напада“.

Председник САД Обама и државни секретар Кери се стално позивају на то, да они имају неоспориве доказе одговорности сиријске владе у вези са применом сарина 21.августа у Џобару. Али – где је извор тих доказа? Произилази да је онај исти. Кувајске новине „Ал-Џида“, на пример, јављају да је информацију о коришћењу хемијског оружја Вашингтону и европским земљама пренео Израел. Како пишу те новине – начелник генералштаба ЦАХАЛ-а Бени Ганц је саопштио шефу Уједињеног комитета начелника штабова САД генералу  Мартину Демпсију да „Израел има неоспориве доказе да је Асадова армија користила хемијско оружје против цивила.“ А немачке новине „Фокус“  пишу да је једна мања јединица електронске извиднице „8200“ израелске армије ухватила разговоре   највиших руководилаца сиријске државе и армије у току којих је дат налог да се користи хемијско оружје.  При том се прстом показује на млађег   брата сиријског председника, Махера Асада,  под чијом су командом јединице које поседују хемијско оружје. Међутим, да ли се   Израел у овом случају  може сматрати  као поуздан извор информација, када је он непосредно увучен у конфликт? Наравно да не! Најфантастичније звучи верзија да су Израелци ухватили разговоре између чланова владе, који су имали везе са коришћењем хемијског оружја. Могућности суседа су добро познате сиријском руководству и за тако деликатну ствар они би, сигурно, лако нашли много скровитије  канале за везу.

Одговор на суштинско питање: „Коме ће то користити?“ никако не указује на  Дамаск, што никако не можеш рећи и за сиријску наоружану опозицију. Извикани напад 21.августа се десио у пространом и густо насељеном рејону Источна Гута, где има више десетина села и градића, између осталог и место главног догађаја – Џобар. Управо тај рејон представља главну базу побуњеника који дејствују у области Дамаска. Када би ту базу изгубили, они би изгубили и сваку наду у задржавање својих позиција, и то не само у области главног града. Истовремено, антивладине снаге у Источној Гути су се последњих недеља понашале прилично пасивно. Читаво то подручје је живело у очекивању да се већ следећег дана успостави стабилно примирје. Рекло би се да се та повољна тенденција осећала у читавој земљи. Тих дана је, конкретно, у различитим провинцијама Сирије одложило оружје и било амнестирано 1525 људи. Владина комисија за национално помирење коју води министар Али Хајдар, човек близак Башару Асаду, водила је и ту преговоре са командом преко 100 крупних и ситних оружаних група о предаји оружја уз услов потпуне амнестије.  Претпостављало се  да ће истовремено изјаву да жели излазак из рата дати више хиљада побуњеника, што је  требало да буде највећа победа власти и, могуће је, преломни тренутак у рату. У таквој ситуацији влади је најмање од свега требало коришћење хемијског оружја против људи које је она скоро сасвим убедила у мир. Али   руководству  оружане опозиције таква операција је могла да буде потребна не само  да би на своју страну у конфликт привукле иностране снаге, већ и да би се прекинуо мировни процес који се у Источној Гути већ назирао.

Керијеве изјаве, баш као и осталих, да сиријска армија има ракете и пројектиле за ширење хемијских материја, не могу ничим да се правдају. Очевидци  и светске агенције су једногласно  изјавили да нико није чуо ни експлозије пројектила или ракета, ни лет авијације. У рано јутро 21.августа људи у Џобару су, у својим подрумима где су се углавном крили од изненађења која су у рату свакодневна,  једноставно почели да се гуше од отровне материје. Обратите пажњу: на улицама није било никаквих губитака, мада су оне, по логици Запада, биле под ватром сиријске армије  - све жртве су откривене у подземним просторијама. Да би се објаснила та чињеница измишљају се врло егзотичне, различите верзије о томе како је сарин тежи од ваздуха и зато улази у подруме, а по улицама се не задржава. Које ли су то количине гаса, у том случају, биле потребне? Али ако се зна да је та територија сва ишарана тунелима, како онима  које су побуњеници специјално копали, тако и повезаним са инжењерском мрежом комуникација која  повезује све што је грађено, постаје јасно да је технички оваква акција била најизводљивија изнутра. Да би се извео тај ужасни перформанс побуњеницима је било довољно неколико снажних вентилатора и пар буради са самозапаљивим сарином у подземној просторији. А улазе у тунеле је било могуће затим  дићи у ваздух и баш никаква комисија УН не би била у стању да их због било чега оптужи. Све се мирно могло приписати Дамаску. Схватајући то, армија се три дана пробијала ка Џобару како би успела да пронађе бар део наведених инсталација. Један од таквих пунктова са хемијским материјама  које су произведене у Саудијској Арабији, са антидотима и маскама за персонал који је радио са њима, је откривен 24.августа. От сарина је при том настрадало преко 50 војника владине армије, међу којима је било и 4 добровољца из „Хезбулаха“, који се сада налазе на лечењу у једној либанској војној болници. Сада има шта да се покаже експертима УН. Државна агенција сиријских новости САНА је саопштила да су „војници осећали нападе гушења“ када је противник искористио гас као „последње средство“  пошто су владине снаге извојевале „значајну победу“ у предграђу Дамаска.

На жалост,као и до сада, на Западу нико неће да чује изјаве сиријске владе. Понавља се прича која је стара 30 година, а која је недавно обелодањена, када су се Американци, иако су знали да Садам Хусеин припрема хемијски рат против Ирана, упорно  правили да о томе не знају ништа. Истиче се, на пример, апсурдна оптужба да Дамаск пет дана није дозвољавао међународној комисији да приђе месту где је коришћено хемијско оружје, како би за то време били уништени сви трагови. Међутим, Дамаск није контролисао те рејоне, а не контролише их ни сада. Само је оружана опозиција могла нешто да крије. Што се тиче сачуваних трагова, у ваздуху се сарин раствара већ првих сати после распршивања, а на тлу остаје месецима, тако да пет дана ту баш ништа не  решава. У крви жртава он, према подацима експерата, остаје између 16 и 26 дана.

Комисија УН је тек почела да ради, али њене закључке нико и не чека. Бела кућа наставља да тврди да је потпуно сигурна чиме ће се њен рад завршити, као да им је издиктирала закључке.

Укупна ситуација до бола подсећа  на догађаје из рата у Југославији, када је после провокационог артиљеријског напада из минобацача са пијаце Маркале у Сарајеву 1994.године са позиција босанских муслимана, што су доцније доказали међународни војни експерти, авијација НАТО-а бомбардовала позиције босанских Срба. Или када је ова или она комисија из иностранства стизала да истражи различите догађаје, али је долазила са већ написаним и одобреним „одозго“ текстом.

Војна дејства западних држава против Сирије, уколико до њих дође, највероватније ће имати карактер дистанционог рата, као при нападу на Југославију, уз рушење војне и цивилне инфраструктуре земље. The Guardian пише да ће основни циљеви удара по  Сирији у првој етапи   бити базе најјачих јединица сиријске армије, ракетне базе и складишта ракетне опреме. Прво ће бити нападани војни комплекс Мазе (у јужном предграђу Дамаска) где је штаб 4. оклопно-тенковске дивизије, и војни комплекс Касиун (у северном делу Дамаска), где је дислоцирана Републичка гарда председника Сирије.

Укупно је у околини Дамаска за нападе предвиђено десетак војних објеката, као и базе војне авијације, ракетних и оклопно-тенковских јединица јужно од Алепа, северније од Даир аз-Заура, југоисточно од Хомса. Планирано је и вршење напада по базама ПВО, командним бункерима и системима управљања, по комуникационим центрима и владиним зградама.

Прорачун је очигледно, следећи: ако су „бомбама утерали“   мир у Србе, „утераће бомбама“    мир и у Сиријце. Али свет се за ове године променио, и Блиски Исток је много крхкија и компликованија конструкција чак и од Балкана. Покушај да се „реду научи непослушна Сирија“ може да се заврши катастрофалним последицама по оне који су то почели, када се хаос може изручити преко граница Блиског Истока и доспети до других делова света. На пример – до Европе…


Дмитриј МИНИН
162  Форум / Србија / „Ноћни вукови“ на Дрини послато: Јул 30, 2013, 12:07:02
Руски „Ноћни вукови“ се спремају да марширају на Дрини





Ускоро, средином августа, обележава се сећање на чувену Церску битку, у којој је српска војска победила аустроугарске агресорске трупе, што је значило прву савезничку победу у Првом светском рату. Међутим, то је тек увертира за велики спектакл који се очекује следеће године, када се навршава пуних сто година од поменуте битке, када ће се тим поводом руски „Ноћни вукови“ масовно возити по обронцима Цера на својим моторима, уз звуке „Марша на Дрину“, који је компонован управо у част те битке.
Наиме, ради се о томе да је то највеће удружење мотоциклиста на свету, које има подружнице у многим православним земљама, одлучило да по први пут одржи окупљање изван Русије, и то у Србији, на манифестацији под називом „Стогодишњица Церске битке 2014.“, а за детаљну припрему тог догађаја биће им потребно шест месеци.


Подсетимо, «Ноћни вукови» су припадници мото-клуба са седиштем у Москви, које не везује само обична љубав према моторима и путовањима, него за разлику од бројних сличних бајкера у свету, они као главни циљ свог постојања имају неговање православља и словенског заједништва. Односно, како сами истичу, чланове њиховог удружења из бројних подружница, од Русије и Украјине, преко Румуније и Бугарске, па све до Србије, Репулике Српске и Македоније, повезују исте духовне вредности и морални принципи, а свој главни смисао проналазе у промовисању јединства међу Словенима.

Стога је сасвим разумљиво да је недавно руске чланове «Ноћних вукова» овог пролећа примио у званичној посети и српски патријарх Иринеј и благословио их због тога што, како је наглашено, «Ноћни вукови» пропагирају здрав начин живота, неговање православних традиција, активно помажу деци без родитеља и учествују у борби против наркоманије, а посебно се баве и хуманитарним радом јер су много пута до сада помогли српском народу на Косову и Метохији.

А популарност и интересовање које изазивају припадници тог удружења, потврђени су прошлог месеца када је у београдском Сава центру одржана свечана премијера дугометражног документарно-играног филма, који се зове «Друго име за слободу», а снимљен је да би изблиза приказао широј јавност њихове активности и животну филозофију.

Иначе, на обележавању стогодишњице Церске битке следеће године, очекује се обарање светског рекорда у броју учесника, с обзиром на најављени масовни долазак руских и српских двоточкаша на ту манифестацију. Ако се узме у обзир значај битке на Церу, у којој је ратовало близу пола милиона војника са обе стране, и у којој је српска војска разбила и натерала у бег надмоћнијег непријатеља, онда се може рећи да ће то представљати достојно обележавање важног историјског догађаја.

У сваком случају, предстојећи масовни спектакл на Дрини, уз учешће «Ноћних вукова», биће прилика да се донекле промени и побољша однос према кључним датумима у историји који су имали сувише велик значај да би били запостављени. А управо то, дакле патриотизам, и јесте један од прокламованих циљева поменутог удружења мотоциклиста и њихових чланова у Русији и Србији.


Глас Русије
163  Форум / Политика / Одг: Светска збивања и Србија послато: Јул 21, 2013, 12:25:06

Док је НАТО уништавао српску армију, Русија је унапређује




Григориј Соколов
   

Данас вам представљамо војног пилота, ваздухопловног новинара, професора филозофије и филологије, преводиоца Радмилу Тонковић, која скоро све зна о томе шта се дешавало током бомбардовања Југославије од стране НАТО-пакта 1999. године. И наравно моје прво питање госпођи Тонковић било је посвећено управо тим трагичним догађајима.


Да ли је то по вашем мишљењу био локални конфликт или је то био део борбе, како да кажемо, за прекрајање света?

Наравно да то никако не може да се подведе под обичан конфликт локалног карактера. То је сто посто шира акција, то је акција борбе нове глобализације и нове колонизације. Као што и сами видите шта се дешава са делом наше територије, са Косовом. Ми никако нећемо то да признамо као део колоније. Али очигледна је намера неких великих сила да они то присвоје. Како можете да сматрате да је то локални сукоб ако он траје 78 дана и ноћи и ако вас дивљачки бомбардују са десет хиљада метара, ви не видите непријатеља, ви не видите његове летелице? Само падају бомбе и уништавају све редом: и објекте значајне за нашу армију и наравно становништво и његове објекте. Сами знате да је у тој агресији уништено 18 хиљада стамбених јединица, 365 објеката, веома важних културних и историјских споменика. У бомбардовању је погинуло хиљаду два војника и полицајца и више од две хиљаде грађанских лица који су постали жртве агресије НАТО-а на Југославију. Зашто је то цинично названо „Милосрдни анђео“. За кога је то милосрђе и за кога је тај анђео? За нас, ко су тамо живели, који су то претрпели, то је било нешто страшније од Другог Светског рата. Нама је тако и рекла наша старија генерација која је учествовала у Другом Светском рату да су они заиста надмашили и фашизам, и Хитлера. Ја сам записала у свом дневнику који сам водила током те агресије да се рецимо сирена оглашавала 287 пута да би отприлике на неки начин упозорила наше становништво да наилазе јаке смрти. А то су били F-14, F-15, F-16, F-117A, B-2, B-1B, B-52H, A-10, E-2C, E-3E, A-6, Торнадо, Хантери, Харијери, затим били су хеликоптери, беспилотне летелице, и тако даље. То су била најмоћнија средства за убијање људи. Разни видови бомба и ракета, све до оних које су забрањене међународним конвенцијама, страшне касетне бомбе, које су биле напуњене осиромашеним уранијумом од којег ми сада после 14 година имамо велике последице. Јако пуно људи умире управо од онколошких проблема. Нарушена је и Женевска конвенција. НАТО је без сагласности Савета Безбедности УН потпуно уништио међународно право и све оно што се декламује у УН. А главни циљ НАТО авијације био је наравно уништење Армије Југославије ради чега је непријатељ 78 дана и ноћи непрекидно бомбардовао објекте ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, нападајући 512 пута на 171 објекат са 6 хиљада тона борбених средстава. На војни аеродром Батајница је нападано 308 пута, на војни аеродром Понике 307 пута, на војни аеродром Слатина код Приштине 407 пута са 2 400 различитих ракета. Агресори су извршили 26 хиљада борбених налета на Југославију и бацио 31 хиљаду тона смртоносног оружја. Бомбардоване су болнице, мостови, телевизија. Наравно људи су бежали од све те разјарене камариле, жене, деца, старци. Што можемо онда да кажемо? Да је то била управо неравноправна борба Давида и Голијата. И у тој борби је погинуло, и то се мора рећи и мора знати, 41 представник нашег ратног ваздухопловства и противваздушне одбране који су дали своје животе за слободу отаџбине, за част и достојанство целог српског народа који се није предао током ове агресије. Ја желим овом приликом управо да истакнем наше највеће синове који су погинули у тој борби. То су били наши изузетни пилоти, велике патриоте и хероји нашег рата генерал-пуковник Љубиша Величковић, пуковник Миленко Павловић, потпуковник Живота Ђурић, мајор Зоран Радосављевић и наравно погинули су и наши ракеташи, људи који су уопште везани за противваздушну одбрану и ратно ваздухопловство Армије Србије.

Значи, по вашем мишљењу активност НАТОа  је била усмерена не само на гађење војних објеката али су биле планиране и жртве у мирном становништву?

Апсолутно. Ако знате а сада видите сами по најсавременијим оружјима и по такозваном бомбардовању у циљну тачку. Ми сада то можемо преко Интернета да видимо на тај начин што можемо да видимо сваки стан, сваку собу да уђемо кроз човека. Они су тим принципом бомбардовали сваку тачку коју су хтели. Били су то домови за старе људе, биле су то болнице, били су то вртићи, породилишта, школе, мостови, улице. Како можемо да онда кажемо да је то била војна акција, односно акција на војне објекте наше Војске? Никако. Они су само измислили разлоге, где, како, куда да би могли вршити бомбардовање мирног становништва. И ја лично мислим да је то геноцид. Апсолутно се не стидим тога да кажем. Не знам како је то у политичком смислу сада код нас и у целом свету говори и на који начин. Политика је нешто сасвим друго од онога што је био војник у рату, што је био грађанин у рату. Ја сматрам да то је био фашизам, да је то била агресија, да се то показало као колонијално освајање. И ако неко вама узме део ваше територије, шетао се по вашој територији или туцкао изнад ваше територије, шта је то онда? Никако. Значи, то је чиста глобализација. И ако што видимо после тога дешавале су се нове акције. То је била Либија, Ирак, сада Сирија, и тако даље. И како ће то завршити, то више неко од нас не зна. Ако се неко негде је заустави, ја нисам оптимиста.

Али ако осврнемо на растућу војну сарадњу између Србије и Русије, како оцењујете овај подухват са обзиром например да Србија је заинтересована за руске ловце МИГ-29М2?

За мене је то велика радост. Ви знате да наша војска у послератном периоду лети искључиво на совјетској, односно руској техници. Ја имам у виду авионе, хеликоптере и наравно ракетне системе којима смо и оборили невидљиви F-117, иако су нам саветовали да то уништимо, да је то застарела техника. Никад не знате шта и где вам може помоћи. Обрадована сам тиме. Ако се већ све радило, летело, имате огромну документацију која се припрема да би функционисала ратна машинерија, ратно ваздухопловство, онда то значи да на нашем врху ратног ваздухопловства и државе седе паметни људи који су схватили којим послом требате да радите. Имате документацију, имате обучене људе, имате пилоте, и само додајете нову авијацију која је модификована. А наши пилоти изузетно добро познају МИГ- 29, наравно прву варијанту која код нас већ деценијама употреби, и не само МИГ-29 него и раније летелице. И за њих то није некака непознаница. Људи владају језиком, владају техником, владају управљањем тим авионом. И за њих је та модификована варијанта наравно само дообука. А сваки наш пилот стално се усавршава и прати нове технологије и нове технолошке процесе. И наравно то је врло важна и економска, и политичка, и практична варијанта. А ја лично се радујем и као историчар да су наши паметни људи коначно ставили прст на чело и схватили ко су наши прави савезници, наша права браћа, наши прави другови. А то су Руси који нас никада нису издали, који нас никада нису напали, који нису никада против нас ратовали. Напротив, увек су били неко ко нам је давао подршку, чак због нас и улазили у рат, иако се то сада на Западу настави да сакрије, прикрије, да се другачије интерпретира. Данас је врло опасно бити русофил. Ја се то истићем за то што мене карактеришу да сам ја русофил. А ја се тога не стидим и не срамим, ја се тога поносим. Живим у Русији већ осам година и сматрам себе братофилом јер су Руси наша браћа. Ако ви не волите свога брата, како можете да волите друга или некога тамо преко океана или преко мора? То је немогуће. То је ненормално. А у суштини ја се надам да је то ј велики корак, и велики помак у сарадни наших двају народа који деценијама, епохама, вековима сарађују и по питању вере, нације, културе, историје, језика. По свему смо народ једног корена. То су сада врло дискутабилни проблеми, ко је куда шта тражио, лепу климу, лепо раскршће. Ми смо очигледно сада на раскршћу разних путева и укрштања, а зато и страдамо врло често. Видите, они су се мало померили са хладнијим појасом па њима је врло тешко долазити до вас. И ја лично веома желим да никада не дођу до вас на тај начин на који су дошли до нас пре четирнаест година. Било је језиво, страшно. То није заслужио наш дивни храбри народ и наша деца јер су они овим ратом, том агресијом, стрељали нашу будућност. А то су наша деца и наши нови нараштаји.


Глас Русије
164  Форум / Политика / Одг: Издаја - државна и национална послато: Јул 19, 2013, 13:29:23
Цитат
Завршен састанак државног врха и Срба са КиМ

И шта би на састанку? Шта је ко рекао, шта је решено, какви су закључци?
Само саопштење?
По изразу лица косметских Срба рекао бих да ништа није у реду. Само то неће бити тако представљено. Сада креће да режимска машина лажи да фабрикује саопштења!
165  Форум / Политика / Одг: Издаја - државна и национална послато: Јул 17, 2013, 12:33:01
Овај Костић је сигурно Вучићев Србин који ба да буде Тачијев Србин у перспективи.
свака му част...напокон је дошло и његових пет минута. Чекао је од 1999. и дочекао.
Срам га било!
166  Форум / Србија / Одг: Србија пуна генијалаца - (неки ипак одлазе у свет) послато: Јул 15, 2013, 09:20:42
Ја сам лепо рекао да паметни и млади овде никоме не требају.
У мојој колумни СТРОГО ПОВЕРЉИВО све лепо пише... Љутко
Треба којим случајем да неко од ових генијалаца соли памет овим ''генијалцима''.
Ипак су они најпаметнији и без премца.
167  Форум / Политика / Одг: Вучић: Ако променимо свест, Србију ништа неће моћи да победи послато: Јул 11, 2013, 16:34:59
Велика нужда Александра Вучића




Сматра се данас у ЕУ да је прогон више од 200 хиљада људи из Републике Срспке Крајине и стотина хиљада с Косова и Метохије оправдана казна за чињење једног лошег београдског режима. Треба имати образа па, након што се мало било делом тог режима, рећи да се и лакомислено уживало у свему томе. Бојим се за Србију оних којима је ЕУ данас једина Европа, а примитивизам им је до јуче био једина Србија

У Србији новинари апологетски пишу о политичарима, а политичари почињу да им узимају хлеб, потписујући све чешће ауторске текстове. Уочи одласка на Косово и Метохију, на Дан победе над фашизмом, у дневним новинама Данас огласио се и први потпредседник српске владе, Александар Вучић. О непоклапању извештаја контролисаних медија са стварношћу Вучићеве посете Косову и Метохији, не вреди трошити речи, него треба отићи на „Ју-тјуб“.

Знам да политичари гаје страст према новинама, али не знам шта их понука да штампу употребљавају на тако недостојан начин. Политичка лаж стекла је право грађанства у српској политици и сада се незаустављиво прелива у новинарство, које би требало да је одано истини. Није важно шта говорите, важно је да то буде саопштено и објављено!

Тако, Александар Вучић у Данасу каже да су Срби лакомислено уживали у херојском отпору свакој идеји која је долазила из света. Морам да признам да не знам ни једну такву идеју, барем не од XIX века до данас. Вучић је, можда, мислио на диктате који су долазили из САД и ЕУ, али њих тешко можемо назвати идејама, а њихове изворе – светом.

Не само да је неистинито, него је и веома ружно рећи и да је било ко „лакомислено уживао у херојском отпору“ таквим „идејама“. Највећи страдалници су Срби из бивше Републике Српске Крајине и са Косова и Метохије, чији је прогон једна од Вучићевих „идеја“ потпуно легализовала.

Сматра се, наиме, данас, у ЕУ и даље преко Атлантика, да је прогон више од 200 хиљада људи из Републике Срспке Крајине и стотина хиљада с Косова и Метохије оправдана и чак логична казна за чињење једног лошег београдског режима. Треба имати образа па, након што се мало било делом тог режима, рећи да се и лакомислено уживало у свему томе.

Врло је ружно за свој и сваки други народ рећи да је желео плате које имају они који раде двоструко више. Не знам народ који ради двоструко више од нашег народа. Постоји бирократско-коруптивно потонуће српске државе, непотизам, страначка ухлебљења у јавном сектору и шта све не. Али, све то нема везе са српским радницима, сељацима и поштеним светом, који мукотрпно ради или све чешће само жели поштено да ради, него са странчарским миљеом паразита јавног сектора, који итекало негује и странка првог потпредседника владе.

Када напише да је требало да будемо реалнији у жељама, захтевима и прикупљању подршке, уместо да се ослањамо на мишиће, епску реторику и дарове с неба, а да он то најбоље зна и разуме, јер се и он тако понашао, Вучић ме неодољиво подсећа на Нушићевг јунака, који властито робијање представља као упознавање с прописима и практичну препоруку за рад у државној служби.

Политичари Србију представљају као приглупог, лењог студента, који полуотворених уста чека испред закључане читаонице да почне читање књиге, уместо да испит припреми код куће. За реформе и коренито уређење институција и установа није потребан датум, чак ни приступни преговори, него воља и знање ког у српским странкама нема.

Простота ауторизоване политичке лажи у медијима, зато, треба да засени стварност. А стварност је да бирократизована ЕУ има врло лоше економске перспективе, да у стварности не постоје дугорочне гаранције чак ни за спровођење бриселског споразума оваквог какав је.

Стварност је да у влади Србије седе противници „Јужног тока“. Стварност је да је у Србији остало још нешто имовине у јавном сектору, након чега долази европски колапс или државни препород. Стварност је да после признања Косова и Метохије не долазе дарови, него даља питања статуса других делова Србије и нови услови.

Само у једном је Александар Вучић у свом тексту у праву: Србија још увек има сјајне, младе, енергичне и образоване људе. Само што их нема око њега, у странкама и у власти. Свако образован, наиме, разликује међународну од евроатлантске заједнице и не брка финансијску помоћ са кредитом. Свако образован, уосталом, зна да цео свет није против Србије.

Образован човек не жели у псеудоевропски свет српских странака. Не жели да за дневницу, запослење на три месеца у јавном сектору или празно обећање лепи плакате, носи најтежи терет, урла на митинзима са сендвичом у рукама и ћути док му придику држи кабадахија, председничић локалног одбора, с чачкалицом у углу усана, који сриче док чита, али најбоље зна шта је ЕУ, баш као што је јуче знао шта је лажни патриотизам у примитивном, букачком и псовачком псеудочетништву.

А да први потпредседник владе мало пише и о томе, а не само о светлој будућности и мрачној прошлости? Читајући текст у Данасу, морам да признам да сам се снуждио. Европа за мене још увек има леп призвук старих катедрала, музеја, уређених канала, несташних идеја и складних градова, уз реалност крваве политичке историје.

Европу још увек разликујем од ЕУ, Монеову слику „Свечаност у улици Сен Дени“ од саопштења Франсоа Оланда, који већ годину дана говори искључиво о неопходности реформи. Бојим се за Србију оних којима је ЕУ данас једина Европа, а примитивизам им је до јуче био једина Србија. Разуме се, и последица нужде у којој таква Србија беспоговорно постаје таквом Европом. Нема папира који ће то уклонити!


Branko Žujović
168  Форум / Политика / Одг: Српски Цезар- Вучић послато: Јул 11, 2013, 15:09:34
Зашто Вучић говори да смо као народ „негативни”?


ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА КРИТИЧНОСТИ ВИЦЕПРЕМИЈЕРА ПРЕМА СВОМ НАРОДУ И КУДА ТО ВОДИ?


         ОВИ који нас воде – немају амбицију да нас само воде. Тамо где нису обећавали пре избора. И супротно од онога у шта су нас уверавали.

         Ови би још и да нас мењају. Да владају промењеним Србима.

         Шта кажете за Вучићеву тврдњу да смо као народ „негативни”?

         Шта кажете за Вучићеву тврдњу и да смо склони да мало радимо и да су највећи критичари његове и Дачићеве власти они који најмање раде?

         Шта кажете за Вучићеву увереност да је Србима потребна промена свести?

         Шта се иза свега тога крије?

         Куда све то води?




Зоран ЧВОРОВИЋ, правни историчар


Бондстил је и мера  свега што чини политику Вучића и осталих

    Алексанадр Вучић није кључна фигура владајуће Србијине гарнитуре зато што је најмоћнији човек СНС-а, јер - шта у једној колонији значе политичке странке, као посредници између бирача и власти, кад власт у колонији Србији не потиче од народа, већ је њен извор и утока НАТО база Бондстил
    Српски етос је изабран за прву и једину мету, а Вучић за духовног џелата, јер историјско искуство западним планерима показује да за обезбеђење позадине новог похода на Исток, није довољно физички окупирати српске територије
    Да би нова „Барбароса” на Русију била успешна, православне Србе - руску браћу - треба претворити у пацификоване Европејце


         Александар Вучић није кључна фигура владајуће Србијине гарнитуре зато што предводи борбу против корупције, јер ко је још видео да правна држава функционише у земљама са колонијалним цезаристичким режимима?

         Александар Вучић није кључна фигура владајуће гарнитуре Србије зато што је министар одбране, јер какав значај може да има војска у колонијалном режиму какав данас влада Србијом?

         Алексанадр Вучић није кључна фигура владајуће Србијине гарнитуре зато што је најмоћнији човек СНС-а, јер - шта у једној колонији значе политичке странке, као посредници између бирача и власти, кад власт у колонији Србији не потиче од народа, већ је њен извор и утока НАТО база Бондстил.

         Бондстил је садашња Србијина мера легитимитета, уставности и законитости, медијских слобода, борбе против корупције и свега што чини политику Вучића и других.

         Александар Вучић је најмоћнији човек садашњег колонијалног Србијиног режима, јер је пред жрецима глобалне псеудоимперије на умору положио заклетву да ће променити духовни код српског народа.

         Мером сопственог моралног и идејног посрнућа, гарантовао је за обим и дубину српског колективног духовног посрнућа и погибељи. Јер, насилна европејска модернизација православног Српства, није ништа друго до пут сигурне националне погибељи.

         По томе. Вучић само наставља трагом напредњака из друге половине XIX века, краља Милана, југоунијата - Даничића, Цвијића, самосталаца и титоиста. Отуда су његови претходници, како србијански напредњаци Мијатовић, Чумић, Новаковић, тако и титоисти Латинка Перовић и Радомир Константиновић.

         Веза између Вучићеве политичке снаге и од западних центара моћи додељене му надлежности кључног креатора новог типа „Србина”, анти-Лазар-Србина, открива суштину геноцидне агресије западне псеудоимперије против српског народа деведесетих година прошлог века.

         Разлог за обрачун белосветске елита са Србима, од Книна до Митровице, нису природна богатства, геополитички положај; разлог је српски светосавски православни етос, тапија нашег живота и жилавости, а огледало смрти западне цивилизације.

         Српски етос је изабран за прву и једину мету, а Вучић за духовног џелата, јер историјско искуство западним планерима показује да за обезбеђење позадине новог похода на Исток, није довољно физички окупирати српске територије.

         Да би нова „Барбароса” на Русију била успешна православне Србе - руску браћу, треба претворити у пацификоване Европејце. А први Европејци међу Србима били су они који су се крај Неретве, Цетине и Крке поунијатили, а који су са другим Европејцима оставили крваве трагове крај Стаљинграда 1942. године.

         Тим римским древно-утабаним путем Вучић треба да поведе Србе, ту је извор његове моћи и снаге.

         Али, не треба се уплашити, јер је вера гладног Пилипенде била је јача од сваког српског европејца-унијате.



Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста


Било је доста таквих самозваних месија који су хтели да мењају народе

   Вучић и Дачић (који такође хоће да мења народ) претворили су се у парадне психоаналитичаре у кич издању па деле лекције како је народ лењ, неспособан, глуп, затуцан, паланачки расположен
    То говори да ти људи немају никакав концепт који би понудили српском друштву и да је ово покушај да се српски народ, са једне стране, застраши, а са друге - да се њих двојица додворе онима за које мисле да су стварни управљачи нашим судбинама – различитим канцеларијама по Бриселу и Вашингтону


         ДА ТАЈ човек мало боље познаје историју 19. и 20. века, знао би да је било доста таквих самозваних месија - које су хтеле да мењају народ и праве новог човека.

         Најчешће су се јављали у време различитих окупационих поредака који су овде успостављани у последњих 200 година. Пада ми на памет Бењамин Калај који је, крајем 19. и почетком 20. века, хтео да промени све народе који су на овом простору били под његовом влашћу – нарочито Србе!

         У најновијем издању имамо Вучића и Дачића (који такође хоће да мења народ) који су се претворили у парадне психоаналитичаре у кич издању па деле лекције како је народ лењ, неспособан, глуп, затуцан, паланачки расположен итд. То говори да ови људи немају никакав концепт који би понудили српском друштву и да је ово покушај да се српски народ, са једне стране, застраши, а са друге - да се они који то раде додворе онима за које мисле да су стварни управљачи нашим судбинама – различитим канцеларијама по Бриселу и Вашингтону, којекуда по белом свету.

         Мислим да је то пропала ствар – што ће се брзо видети.

         Дојче веле је данас објавио да ће Србија морати да причека на ЕУ сасвим извесно до 2020, а највероватније бар до 2025. године.

         Према томе, цела тарапана промене једног „злог и непримереног” народа заснована је на идеји ове двојице да продуже останак на власти - у земљи која је у фази истинског унутрашњег колапса.



Зоран СТОЈИЉКОВИЋ, професор Факултета политичких наука у Београду


Незадовољство политичком традицијом показивали су и Милошевић и Ђинђић

    Нико нема право да очекује да му се тако брзо поверује јер су грађани Србије више пута – када год су показивали ентузијазам и енергију - врло брзо били разуверени
    Пред грађанима Србије потребно је много више доказивања да би они изашли из политике летаргије, јер као народ, у традицији, имамо неспремност за перманентно рововско ангажовање. То је двосмерно, као танго


         ПРВО, ми немамо утврђен образац за верификовање успеха и неуспеха у политици и за политичку одговорност. Исто тако бисмо и ми могли да много ламентирамо поводом политичке власти у Срба и у Србији и о томе колико су научени да сносе консеквенце свог неодговорног политичког понашања.

         У културном и политичком наслеђу Србије има и лакомислености и лаковерности и лаког падања у одушевљење, и критичких фаза...

         Не бих баш тако лако говорио само о једноме ...

         Разумем Вучићеве мотиве, али он просто мора да разуме да грађани у последњих две–три деценије имају толико примера изневерених очекивања и неодговорног политичког понашања да је ова врста незадовољства грађана – нешто што треба разумети у већој мери.

         Незадовољство лошом политичком традицијом су показивали и Милошевић и Ђинђић.

         Решење је да се дијалогом дође до социјалног и политичког договора и да онда свако испуњава свој део обавезе и да сноси одговорност за оно што је обећао. Код нас грађани нису навикнути на то.

         Промена свести о којој Вучић говори је нешто што је и Ђинђић рекао. То је вапај за нешто више политичке подршке и поверења, али то поверење се гради на дуже стазе.

         Нико нема право да очекује да му се тако брзо поверује јер су грађани Србије више пута – када год су показивали ентузијазам и енергију - врло брзо били разуверени.

         Грађанима Србије морате много више да се доказујете да би они изашли из политике летаргије, јер као народ, у традицији, имамо неспремност за перманентно рововско ангажовање.

         У праву је Вучић што то критикује, али зато мора да постоји много одговорнија политичка власт која сноси консеквенце за своје понашање, успехе и неуспехе.

         То је двосмерно, као танго.

         Пакт са грађанима мора да се поштује.



Дејан МИРОВИЋ, потпредседник Српске радикалне странке


Вучић све више подсећа на Сен Жиста и Троцког

    Није освојио поверење грађана да би се овако понашао. Сада је гори од Чеде Јовановића, а то само говори да нема уверења већ лични интерес да направи другосрбијанску Србију

         ВУЧИЋ из дана у дан све више подсећа на Сен Жиста, вођу француске револуције, који је насилно покушавао да измени и ток историје и народ. Или на Троцког...

         То је у историји већ виђено, а Вучићево држање показује степен хаоса у Србији јер је таква особа без избора и икаквог легитимитета дошла на чело државе.

         Никада није освојио поверење грађана да би се овако понашао.

         Шта он хоће?

         Људи који су били заговорници екстремних изјава, као он док је био у СРС, после као сваки конвертит буду склони да пређу на другу екстремну страну. Он таквом екстремном променом хоће да се опере.

         Зато је сада гори од Чеде Јовановића. То говори да нема уверења већ само лични интерес да направи другосрбијанску Србију.

         То је за Србију јако лоше, а у историји је већ виђено!



Факти

169  Форум / Политика / Одг: Светска збивања и Србија послато: Јул 02, 2013, 12:43:28
Зашто Дачић наглашава да Русија наводно неће Србију у Евроазијској унији?


НАРЕДНИ МЕСЕЦИ ЋЕ ПОКАЗАТИ КОЛИКО ЈЕ ПРЕМИЈЕР БИО КОРЕКТАН ПРЕМА РУСИЈИ И ИСКРЕН СА СРБИЈОМ




    Премијер је 23. јуна 2013. године – гостујући у Националном дневнику телевизије Пинк – рекао (према Танјугу) и ово: да је приликом ранијег сусрета питао руског председника Владимира Путина може ли Србија да уђе у Евроазијску унију и на то питање добио негативан одговор
    У међувремену је, у интервјуу РТС, изговорио: „То је као кад сам ја питао, кад сам разговарао са својим руским пријатељима – добро, јел можемо ми да будемо чланица Евроазијског Савеза? Па, како да будемо чланица кад нисмо тамо. Тако да, немој сада да испадне још да ћемо имати штете од уласка у Европску Унију”
    Дачић одговорност за свој, Вучићев и Николићев еврофанатизам настоји да пребаци и на Русију. Са урачунатом поруком наивнијој публици: нас тројица бисмо хтели са Русијом, али нас она стратешки неће
    Из овога би следило такође: споразум о стратешким односима, који је Томислав Николић недавно у Сочију потписао са Владимиром Путином, представља максимум у односима са Србијом на који је била спремна Москва. Кобајаги: ми смо били спремни на (много) више, али Русија није...


ЈЕДАН од највећих старогрчких мудраца је опомињао да за човека није добро да му се догађа све што пожели. А државни врх Србије не само да томе тежи – и по цену ампутације значајног дела националне територије који нема цену – него и своја прижељкивања проглашава за оно што се догодило.

         Зато обнародова оно чега још нема, а можда га неће ни бити: да је већ добио „датум” за преговоре са Европском унијом.

         Николић, Дачић и Вучић боље од Србије – на коју се даноноћно позивају – знају и у шта су се упустили, и шта су све наобећавали, и колико је велико ништа од „зеленог светла” за „датум” којим хипнотишу нацију. Зато сваки нови дан претварају у нову сеансу масовне хипнозе.

         Зато „перу руке” и кад то од њих нико не тражи. Зато је у функцији прања руку и оно што, макар на први поглед, тако не изгледа.

         Зато скидају са себе и приписују српској историји (у целини или најновијој). Зато у своја политичка сабирања, множења и дељења укључују све што им може послужити.

         Зато у њих укључују и Русију.

         За пример, ево како је (према Танјугу) премијер Ивица Дачић – гостујући Дачић 23. јуна 2013. године у Националном дневнику телевизије Пинк – у све уплео не само Русију него и њеног председника Владимира Путина:

         „Пут Србије у ЕУ је логичан избор јер је то најбоља опција за нашу земљу.

         „Ми смо ту где нас је Бог поставио”, рекао је Дачић и запитао све критичаре настојања Владе да Србија што пре добије датум и након тога настави припреме за прикључење ЕУ да кажу - која је то реална алтернатива таквом усмерењу.

         Дачић је рекао да је приликом ранијег сусрета питао руског председника Владимира Путина може ли Србија да уђе у Евроазијску унију и на то питање добио негативан одговор.”

         Да ли било овако или дручкије, у најмању руку – да ли је било баш овако, знају једино Дачић и Путин.

         Ако је било бар мало друкчије, руски државни врх ће, сасвим сигурно, наћи начина да то саопшти. Макар то било једино званичном Београду и макар само дипломатским каналима.

         Тим пре што је Ивица Дачић (ИД) у међувремену гостовао и на РТС и у интервјуу Зорану Станојевићу (ЗС) на исту тему рекао (Факти због бољег размевања преносе и контекст):

         „ИД: Још нисам видео неког да је напустио Европску Унију.

         ЗС: Али, има Исланд је сад рецимо одбио...

         ИД: Зашто је одбио? Па зато што је прошла економска криза. Па знате шта, и ја бих одбио да сам Швајцарска.

         ЗС: Швајцарска није ни покушала...

         ИД: Па није ни покушала, зато што им то не треба јер су најбогатији. И зато што им треба да ту иду паре. Исто тако и Исланд. Он жели да буде ван Европске Уније зато да би ту била нека слободна зона. А Србија није то, ми смо окружени, живимо једноставно ту. То је као кад сам ја питао, кад сам разговарао са својим руским пријатељима – добро, јел можемо ми да будемо чланица Евроазијског Савеза? Па, како да будемо чланица кад нисмо тамо. Тако да, немој сада да испадне још да ћемо имати штете од уласка у Европску Унију. То је апсолутно, а...

         ЗС: То ћемо оставити за Ваше расправе са опозицијом у Скупштини. Господине председниче...

         ИД: Ја сам, нисам приметио, да Вам кажем, нажалост, опозиција је у великој кризи. Зашто? Зато што су изгубили основне елементе своје политике. Зато што је раније оно у чему су се они разликовали од нас, било што су они као проевропски, а остали нису за Европу. Они су изгубили своју политику.



 Они данас не знају за шта се залажу. И зато долази до тога што ни они не могу потпуно да подрже ово што ми радимо, јер се онда губи сврха њиховог постојања. Ја им жели да нађу адекватан прилаз, а да то не буде на штету нашег општег опредељења ка Европској Унији.

         ЗС: Хвала господине председниче.”

         Кад се „подвуче црта”, испод ње остаје: да је Дачић у првом наступу био много отворенији и одређенији и да је отворено рекао да му је сам Путин наводно рекао да за Србију тобоже нема места у будућој Евроазијској унији (савезу); а да су на РТС Путина заменили „руски пријатељи” и да је наводно Путиново „не” заменио премијеров одговор „Па, како да будемо чланица (Еевроазијске уније) кад нисмо тамо”.

         Заправо, „испод црте” као најважније остаје: да Ивица Дачић одговорност за свој Вучићев и Николићев еврофанатизам настоји да пребаци и на Русију. Са урачунатом поруком наивнијој публици: нас тројица бисмо хтели са Русијом, али нас она стратешки неће, она са Србијом која се зато определила за ЕУ жели да развија максимално добре односе и сарадњу, али не преко тога...

         Из овога би следило такође: споразум о стратешким односима, који је Томислав Николић недавно у Сочију потписао са Владимиром Путином, представља максимум у односима са Србијом на који је била спремна Москва.

         Кобајаги: ми смо били спремни на (много) више, али Русија није...

         Наредне недеље и месеци ће показати: колико је Ивица Дачић био коректан према Русији и искрен са Србијом.

         Време је мајсторско решето...


Факти

                                                                     ***

Надам се да ће овај лажов и подгузна ЕУ мува добити адекватан одговор од стране руске дипломатије. Ако нас Руси и пусте низ воду, није чудо, после оваквог крајње безобразног и непријатељског става према нашој браћи Русима.

170  Форум / Политика / Одг: Немци и Србија послато: Јун 29, 2013, 11:06:23
“Железни канцелар” и савремена Немачка




Политика је уметност прилагођавања околностима
и извлачење користи из свега, чак и из онога што је гнусно.

Ото фон Бизмарк



 Није случајно изабран епитаф “железног канцелара” за овај текст. Ото Фон Бизмарк је био водећи политичар свог времена и отац реформи немачке државности, која је понела епитет “револуције одозго”. Његовом вољом и политичким умећем, раније разједињена немачка књажевства су се сјединила у једну моћну целину, која је названа Немачка империја или Други Рајх. Био је то погодан и одличан пример вештог коришћења политичких технологија, које су издржале пробу времена.

Није потребно приказивати комплементарну слику ове политике, јер је она увек за циљ имала јачање Немачке, не обазирући се на кршење интереса других народа.

“Једина здрава основа велике државе јесте државни егоизам, а не романтика и није достојно велике државе да се бори за ствар која се не дотиче њених сопствених интереса” – говорио је Бизмарк.

При том, он никада није био присталица рата, авантуризма и колонијалног освајања туђих територија. Да, Бизмарк је могао урадити и то што је гнусно, руководећи се личним интересима немачке државности. Он је склапао јавне и тајне савезе, балансирао је на ивици конфликта, но, он је одлично знао да његов рад не сме да буде на штету сопствене државе.

Бизмарк је преживио велики и дугачак живот у политици и никада се није запрљао сарадњом са међународним злочинцима.

Рекло би се да савремени немачки политичари имају на кога да се угледају у свом раду, алу у стварности, они су отишли далеко у страну од традиција које им је он заложио.

У новемру ове године Европски ревизорски суд (ЕСА) је обзнанио извештај о ситуацији на Космету, у коме је оштро критикована политика Немачке, као најактивнијег учесника у догађајима у покрајини.

Према том извештају, “владавина права” коју ЕУ покушава да наметне, никако да наступи.

Напротив, ниво корупције и посебно организованог криминала, остаје веома висок. Од момента почетка окупације, лета 1999. године, овде није дошло ни до каквих значајнијих промена.

Чак супротно, после уласка НАТО снага у ту јужну српску покрајину, под контролом пакта и уз активно учешће Немачке, мафијашка групација Хашима Тачија, која има сопствене оружане формације, претворила се у једину доминантну силу.

Остварио се мафијашки сан свих времена и свих народа: коначно су се дочепали власти у великој територијалној јединици и као чувара те власти поставили су сопствену армију убица.

Корзиканска “Коза Ностра” одмара.

И у овом процесу, активно учешће узели су унуци Ото фон Бизмарка – немачка влада, дипломате и тајне службе.

Покојни фелдмаршал би се преврнуо у гробу када би знао да су немачки “мисионари”, оружани манифестима о људским правима и одлукама ПАСЕ и другим правним паирима, почели са својственом им педантношћу и темељитошћу, градити здање монструм државе Косово, која је већ приликом рађања показала своје лоше наслеђе, задајући велику главобољу Европи, а посебно Немачкој.

Све у свему, Немци су прекршили основне принципе свог великог претка: “не чини пакост”, али се претварају да све раде из најбољих могућих намера.

Као доказ ове тезе, можемо навести цитат из извештаја ЕСА:

“Коришћење ОВК у стратешким војним операцијама, омогућило је да се рат добије. Али социјални карактер те организације, дијаметрално супротан хуманитарним принципима, ударио је по намерама Немачке”.

Видимо да је немачким дипломатама непознато то што је пре 150 година било добро познато Бизмарку – у свету је све међусобно повезано и за све се мора одговарати. И Немачка неће остати по страни од ширећих пипака албанске злочиначке хоботнице и од дестабилизације Балкана. Доћи ће време кад ће све платити.

Али, Немачка је са узорном истрајношћу улагала и улаже напоре, да Косово претвори у “одличан пример” своје спољне политике, пример за којим треба следити. Тој економски најјачој држави у Европи, страховито је потребно стицање међународног ауторитета путем продора по било којој теми. И ту тему су нашли у стварању “независног Косова”.

У каквој кошмарној ноћи се приблудела идеја немачким лидерима да манијака-убицу преваспитају у послушно дете?

Извештај ЕСА очигледно показује да се у том образовном процесу не може очекивати никакав напредак. Треба напоменути да овај орган ЕУ изненађујуће објективно анализира косовско стање и узроке његовог настанка.

Извештај почиње са кратким набрајањем догађаја на Косову. Тамо се подсећа како је НАТО упао на Косово – под заставом УН, како је успоставио контролу над том јужном покрајином, како је ишла припрема за њено формално отцепљење, које је остварено у фебруару 2008. године, не само противно вољи српског народа, него и противно међународном праву.

Један од показатеља да на Косову нe штима како треба, јесте и процес међународног признавања независности те творевине. Без обзира на масиван притисак од стране САД и посебно Немачке. Косово је до сада признала свега 91 држава. Берлин чак ни у оквиру ЕУ није успео да постигне жељено – 5 држава Уније Космет сматра саставним делом Србије, у складу са међународним правом.

Приштина је од међународне заједнице добила милијарде субвенција. По подацима ЕСА од 1999 до 2007. године, она је добила 3,5 милијарде еура, од којих 2/3 из буџета ЕУ и њених земаља чланица. Од 2009 до 2011. године, Приштина је добила још 1,2 милијарде евра и била је главни реципијент ЕУ, али пет њених делова је не признаје. За међународне економисте је јасно – Приштина зависи од инфузије западне помоћи и њено искључивање довешће до конвулзије.

Видимо да европски, а посебно немачки политичари, нису узели у обзир ту околност, да су организоване злочиначке заједнице генетски неспособне да се баве стваралачком делатношћу. Оне представљају најбруталнији израз агресивног паразитизма.

Посебна пажња у извештају се даје мисији ТОРОЛЕКС (Европска мисија “владавине права” на Космету). У извештају се указује да је још пре упада Нато 1999. године, Немачка почела са наоружавањем албанских мафијашких кланова у њиховој борби са Београдом. Са почетком војних операција ОВК је почела активно да функционише као сувоземна војска алијансе.

Стидљиво затварајући очи пред самовољом ОВК Хашима Тачија, ЕУ је успоставила ЕУЛЕКС као организацију усмерену на “успостављање послератног поретка” и “принципа владавине права на Косову”. Данас је та организација са 2.500 службеника, најкрупнија организација ЕУ у покрајини.

Но, после протеклих 13 година од агресије, ЕСА је дала уништавајућу пресуду о делатности ЕУЛЕКС-а. Чињеница да је на Косову учињен веома ограничен напредак у борби против организованог криминаала, указује на озбиљност ситуације.

Без обзира на вишегодишњу умешаност ЕУ, правни систем у покрајини је тешко оболео. Постоји много празнина, тако да влада одбацује кадровске препоруке окупационих власти. Ствар је посебно лоша по питању права националних мањина. Попуњена је само једна трећина места у правном систему, предвиђених за представнике мањина. Немогуће је борити се ефикасно са злочинима ако нема довољно судија и тужилаца.

Истрага о крупним злочинима и даље је неефикасна, не само због тога што нема професионалаца, него због тога што се у злочине умешала политика. На Космету цветају економски и финансијски злочини, прање новца. ОЕБС је потврдио чињеницу да су многе судије на Космету склоне да доносе решења не у складу са законом, него под утицајем са стране.

У том правцу ЕСА види само један успех – успешно се успостављају косовске царине. Видимо, биће то места процвата организованог криминала.

У закључку извештаја, ЕСА наводи да искуство Косова понавља претходне грешке, када је Запад играо на улогу савезника са силама које су антагонистичке њиховим вредностима. Аналогна ситуација настала је и у Авганистану. У оквирима своје сарадње са НАТО, Немачка је такође помагала муџахедине који су се борили против Совјетског Савеза. Последице те сарадње добро су познате.

Сличне резултате можемо очекивати и од сарадње са сиријском опозицијом, где се терористичке организације наоружавају од стране Запада. Немачка је усвојила једноставну логику рата, када се за савезника бирају најагресивније варварске групације, које временом прерастају у снагу која формира будућност државе.

Какву будућност су они данас формирали уз помоћ Немачке, за становништво Космета?

Вероватно су немачки политичари, пре него што се укључе у косовску НАТО авантуру, требало да се присете онога што је о рату говорио њихов велики претходник:

“Чак и победнички рат представља зло које треба да буде спречено мудрошћу народа”.

Документ ЕСА не предвиђа цитирање великих политичара, али се после читања његових закључака и нехотице намеће још један цитат Ото фон Бизмарка:

“Глупост је Божији дар, али га не треба злоупотребљавати”.


Дмитриј Седов
171  Форум / Политика / Одг: То смо МИ, вазда РАЗЈЕДИЊЕНИ Срби послато: Јун 25, 2013, 22:10:38
Цитат
Нешто се "опасно" ћути.....а када народ ћути има само један одговор. Другог нема!!!

Нема Гого ничега а неће ни бити!
Цезар чврсто држи дизгине, овце блеје и никоме ништа.
Још једна шетња без смисла...мада ће на овој бити чак уручено протестно писмо....иди...сав сам се најежио!
172  Форум / Политика / Одг: Ивица Дачић, премијер и министар полиције послато: Јун 25, 2013, 07:40:32
Хтео је да нам да до знања да је све научио, од Кале, Миљацке до Киплинга. Додуше Киплинг је лектира за 4 р. осн. школе што је само доказ да је овај далеко догурао. Било би добро да нам саопшти да ли је читао и ''Ивицу и Марицу''тј. да ли је заокружио и прочитао сву прописану лектиру.
173  Форум / Политика / Одг: Томислав Николић-ПРЕДСЕДНИК послато: Јун 22, 2013, 21:22:41
Према свецу и тропар.

 Зеленко Зеленко Зеленко Зеленко Зеленко Зеленко
174  Форум / Политика / Одг: Igra vlasti i konacni obracun послато: Јун 14, 2013, 22:44:05
Цитат
Danas je uhapsen Beko sa celom ekipom koja je bila umesana u privatizaciju Luke Beograd.

Ispravka: Beko nije još uvek uhapšen.Uhapšen je bivši ministar Bubalo
175  Форум / Политика / Одг: Томислав Николић-ПРЕДСЕДНИК послато: Јун 14, 2013, 22:38:59
Цитат
Pa kada su videli da ovi nasi daju sve i svakome i sakom i kapom, ko god sta da ztrazi, pa sto ne i oni. "Na siroce i zec silji ku*ac", sto bi rekla nasa narodna izreka.

Биће да још нисмо толика сиротиња чим га  и даље шиље. Знају они да још овде има којечега.
176  Форум / Политика / Одг: Томислав Николић-ПРЕДСЕДНИК послато: Јун 14, 2013, 09:27:54
Фишер „набацио” да Србија треба да врати имовину Аустријанцима, а Николић - ни реч!


ЗАТРАЖИО И ПОНИШТЕЊЕ УГОВОРА ИЗМЕЂУ АУСТРИЈЕ И ФНРЈ
КОЈИМ СЕ ЊЕГОВА ЗЕМЉА ОДРЕКЛА ТЕ ИМОВИНЕ 1955.




ФАКТИ: Беч ће ускоро од Србије тражити и да му плати реапарације за изгубљени Први светски рат! Ускоро ће затражити и Војводину са Земуном! Можда и да Београд оживи Гаврила Принципа да би му судили у Хашком трибуналу! А што и не би кад Николић, Вучић и Дачић све дају! Више него што им и траже! Схватили и у Бечу и у Берлину да њих тројица - што рекао Огњен Амиџић - нису Шиптари па да им је стало до Косова и Метохије!

          ПРЕДСЕДНИК Аустрије Хајнц Фишер изразио је данас у разговору са председником Србије Томиславом Николићем интересовање за повратак имовине аустријским грађанима у Србији, а у складу са Законом о реституцији.

         Фишер и Николић су се састали данас на маргинама Самита држава централне Европе у Братислави.

         Фишер је рекао да је потребно да стручњаци из обе администрације размотре Уговор између Аустрије и Федеративне народне Републике Југославије, којим се Аустрија одрекла те имовине још 1955. године.

         Председници Николић и Фишер разговарали су о европском путу Србије и њеном настојању да постане пуноправни члану Европске уније.

         Николић је истакао да цени подршку Аустрије тежњама Србије да добије датум за отпочињање преговора о чланству у Европској унији, јер је, како је рекао, Србија то заслужила.

         „Србија је испунила све што је било потребно, а искрено је приступила и решавању проблема Косова и Метохије. Србија неће признати независност своје јужне покрајине, али је заинтересована да свим грађанима Косова и Метохије омогући бољи животни стандард“, казао је Николић.

         Фишер је поручио да је став Аустрије о евроинтеграцијама Србије познат и јасан и да та земља снажно подржава тај процес.

         Он је нагласио да до 28. јуна, када треба да буде донета коначна одлука о почетку приступних преговора између Србије и ЕУ, треба радити на убеђивању земаља које се још нису определиле да на самиту крајем месеца треба одредити датум за Србију.

         Председник Фишер је упутио позив Николићу да посети Аустрију.


Факти
177  Форум / Економија / Одг: Продаја ЈАТ-а Арапима послато: Јун 07, 2013, 22:16:09
Цитат
Смењена већина директора у Јату
Почетком следеће недеље у Београд стиже делегација "Итихада" после чега се очекује достављање конкретне понуде Емираћана

Посао ће бити сигурно закључен ако Мрка буде водио преговоре уз асистенцију Ане Бекуте.
Ем, да им пева а могла би да и одигра трбушњак да Мрка падне у севдах а тек Емирићани...има да дадну паре...eм авијона ко плеве.... ем Анчи цепа...ихххх!!!
178  Форум / Политика / Одг: Кандидатура Србије у ЕУ послато: Јун 06, 2013, 20:47:20
ОДЛАГАЊЕ ДАТУМА ШАМАР СРБИЈИ


Kakve bi političke posledice izazvalo odlaganje odluke Evropskog saveta o našoj zemlji. Dačić: Kako bismo mi ispunjavali dalje dogovore, ako Brisel ne ispuni svoje




Званични Београд би са великим разочарањем доживео евентуалну одлуку Брисела да се Србији у јуну не додели датум за почетак приступних преговора са ЕУ. То би отворило врата за преиспитивање државне политике, ванредне парламентарне изборе, а могло би да отежа и примену договора са Приштином.

Како „Новости“ сазнају, државни врх је веома забринут и због незваничних сигнала и пуштања „пробних балона“ да би датум могао да се услови или одложи за јесен. Због тога ће у наредним данима бити појачана дипломатска офанзива пре свега према немачком Бундестагу, од кога највише зависи видовданска одлука ЕУ.

По стратешкој процени српских званичника: датум у јуну значио би и политичку стабилност, одлучну примену бриселског споразума, јачење поверења између Србије и ЕУ.

У супротном, ванредни излазак на биралишта био би известан, умножиле би се препреке за имплементацију постигнутих договора, а расло би осећање да Србија не добија заслужену подршку Брисела, чак и кад начини суштинске политичке уступке.

- Србија не жели никаква зелена светла нити условне и одложене датуме. Поручујемо Бриселу да у јуну очекујемо само тачан датум за почетак приступних преговора са Европском унијом. Та одлука би била корисна и за имплементацију споразума и за политичку стабилност. Постигли смо споразум са Приштином, усвојили план за његову примену и сада је на потезу ЕУ. Како ћемо да испуњавамо даље договоре, ако Брисел не испуне своје - изјавио је у уторак за „Новости“ Ивица Дачић, председник Владе Србије.

Први потпредседник Владе Александар Вучић каже за „Новости“ да би добијање некаквог „условног датума“, била изузетно тешка и неочекивана вест за Србију:

- У случају да не добијемо датум, морали бисмо добро да размислимо шта да се ради и како даље. Али не желим да верујем да је таква могућност уопште у оптицају. Мислим да смо заслужили датум без икаквог условљавања. Не знам како би Европа образложила нашем народу одлуку о недодељивању датума.

Вицепремијер Расим Љајић каже за „Новости“ да верује да ће Србија добити датум, а да би, у супротном, будућност владе била под знаком питања, јер није остварен један од стратешких циљева:

- Чињеница је да би брзи парламентарни избори у случају да не добијемо датум, могли да отежају и имплементацију споразума са Приштином - рекао нам је Љајић.

ШТА ЖЕЛЕ ОД НАС?

Тешко је чак и да се размишља о опцији да Србија не добије датум у јуну, јер би то изазвало велику политичку нестабилност у Србији и целом региону са несагледивим последицама - оцењује за „Новости“ Огњен Прибићевић, бивши амбасадор у Берлину. - Таква наопака одлука, о којој верујем да не размишља нико озбиљан у Европи, довела би у питање све што је до сада рађено на интеграцијама и стабилизацији региона. Поставило би се озбиљно питање: Шта у ствари они од нас желе?


Нови Стандард



И чувени аналитичар Прибичевић је напокон почео да поставља паметна питања.
Да није тужно било би много смешно.... Зеленко

 



179  Форум / Политика / Српски Цезар- Вучић послато: Јун 03, 2013, 23:58:17
ВУЧИЋ: Настављамо да доносимо тешке одлуке и предузимамо болне мере


ВУЧИЋ: Настављамо да доносимо тешке одлуке и предузимамо болне мере



   СНС освојила чак 51,52 одсто гласова, СПС 11,69, ДС 8, 92, ДСС има 6,81, СРС 4,23 , ЛДП 4,14, а УРС 0,98, али је излазност два сата пре затварања биралишта била једва 31 одсто
    Многи су мислили – оценио је Александар Вучић - да ће предузимање тешких одлука бити крај СНС, а као што видите, СНС је јача од било које странке икада на српској политичкој сцени од успостављања вишепартијског система
    То што смо добили више од 50 одсто гласова показује колика је подршка народа модернизацији Србије и реформама, озбиљности и одговорности.
    Мораћемо да наставимо да доносимо тешке одлуке, да предузимамо болне мере, али Србију морамо да извучемо из кризе
    У Србији је данас десет месеци од успостављања Владе Републике Србије. Коначно има наде. Србија размишља на другачији начин. Србија верује да може да живи боље


         ЛИДЕР напредњака Александар Вучић прогласио је вечерас апсолутну победу своје странке на локалним изборима у Земуну.

         Према незваничним резултатима са 95 одсто бирачких места, СНС је освојила чак 51,52 одсто гласова, ДСС има 6,81, СПС 11,69, ДС 8, 92, СРС 4,23 , ЛДП 4,14, а УРС 0,98.

         Вучић је – буквално се борећи се за дах у препуној сали напредњачке земунске централе – оценио да је СНС најјача странка у историји српског вишепартизма. Сам земунски резултат назвао је историјском победом и потом се више пута захвалио „свима који су на томе вредно радили”.

         Председник напредњака је потом, без присуства камера, одржао овај говор:

         „Напољу је киша. Молим вас да ове људе који су радили и који кисну убаците унутра, а ови који су са стране... (општи аплауз).

         Од деведесете нико никада није остварио овакву победу и тешко да ће се она у будућности поновити! Већ смо много рекорда срушили и направили што нико није очекивао.

         Ово је двоструко већи број гласова него пре четири године када смо победили.

         Све остале странке смо за три, четири или пет пута смањили.



         Али, ми нисмо никога смањили – ово је била одлука грађана Земуна. После одлука људи у Косјерићу, Ковину, Србобрану и Зрењанину постало је јасно да политика одговорности, озбиљности и будућности Србије, политика модернизације наше земље има широку народну подршку. Ми ћемо на том путу истрајати.

         То је најјаснија порука коју су нам грађани упутили. Ми ту поруку морамо да разумемо на начин да не можемо и не смемо да останемо сами, већ морамо да пружимо руку и свим нашим неистомишљеницима. Свима онима који свакодневно говоре против нас.

         Они су потрбни Србији, они имају добре људе и сви заједно морамо да покушамо да пронађемо најбољи излаз и најбољи начин да земљу изведемо из кризе.

         Многе болне потезе смо направили, много тешких ствари смо предузели.

         Многи су мислили да ће то бити крај СНС, а као што видите, СНС је јача од било које странке икада на српској политичкој сцени од успостављања вишепартијског система. То показује да искреност, озбиљност и одговорност и овакву посвећеност и љубав какву ви имате према Србији и према СНС нико више не може да заустави”.

         Потом су у салу ушле и телевизијске екипе, па је Вучић био принуђен да понови говор.

         „Имам проблем што људи који су радили напољу кисну...(општи аплауз).

         Желим да вам се свима захвалим на изванредној кампањи. Остварили смо оно што у последњих 25 година, од кад постоји вишестраначки систем у Србији, нико није урадио.

         То што смо добили више од 50 одсто гласова показује колика је подршка народа модернизацији Србије и реформама, озбиљности и одговорности.

         Оно што ћемо ми морати да наставимо да радимо јесте да доносимо тешке одлуке, предузимамо болне мере, али Србију морамо да извучемо из кризе.



         У Србији је данас десет месеци од успостављања Владе Републике Србије.

         Коначно има наде. Србија размишља на другачији начин. Србија верује да може да живи боље.

         А наша је порука нама, пре свега, да се понашамо другачије од осталих, одговорније од осталих, да оне који се већ сада понашају онако како су се неки други понашали убрзо склонимо са тих места. Да доведемо оне који ће да се боре за народ, а не за себе. Да се понашамо на такав начин да рад буде једино или основно мерило вредности.

         Ово је подршка народа за борбу против корупције у којој не можемо и не смемо да станемо. Ово је подршка народа за бољу, напредну и модерну Србију.

         На том путу ће нас заустављати многи. Ми у њима не смемо да видимо непријатеље. У њима морамо да видимо сараднике. Са њима морамо да покушамо да створимо такву и другачију Србију.”

         Вучић је на крају истакао да је „Србија светиња”, да иде напред и у томе је сада више нико не може зауставити.

         После обраћања Александра Вучића испред седишта СНС у Бежанијској улици у Земуну уприличен је велики ватромет, а потом и славље које је по атмосфери неодољиво подсећало на прошли Ђурђевдан.


Факти



Аве Цезаре, победа је чиста само је мало сиромашна гледајући на излазност. Владати на основу 16% освојених гласова је сасвим у реду.
Ех, да је Цезар жив, видео би колико је грешио, никада га Брут не би стигао.
Зека

180  Форум / Свет / Одг: Сирија - актуелна дешавања... послато: Јун 02, 2013, 23:01:25
Израел само по цену великих губитака може покушати да уништи С-300 у Сирији


ТЕЛ АВИВ ИМА ОКО 300 БОРБЕНИХ АВИОНА F-16 И F-16I И 25 F-15Е СА АМЕРИЧКИМ РАКЕТАМА AGM-88 HARM, АЛИ...



    Домет ракета AGM-88 Harm је 106 километара, а С-300 је 200 километара удаљености циљева од С -300, а то значи да израелски авиони неће моћи  да нападају а да се сами не нађу под ударом
    Израел може покушати са масовним налетима, али ће и у том случају бити неизбежни губици, недопустиви за израелско друштво – вероватно 20-25 борбених авиона, а можда и више
    Поготово што је Сирија купила од РФ 36 противавионских ракетних система кратког домета Панцир-С1, који могу да са великом ефикасношћу гађају до 4 циља на растојању до 20 км, као и да обезбеде поуздану заштиту од циљева „пропусте” ракете С-300
    Израел поседује оперативно тактичке ракетне системе LORA сопствене производње које омогућавају високу прецизност уништења циљева на растојању до 250 км, али ће њихово дејство бити отежано због високе мобилности ракета С-300 и Панцир-С које могу да обарају и те ракете
    Највећу нервозу у Тел Авиву изазива могућност да Сирија обара циљеве који тек полећу са аеродрома у Израелу, јер С-300 сиријској армији омогућава контролу 40-50 одсто ваздушног простора Израела


         Пише: Леонид НЕРИСЈАН, војни аналитичар (информативна агенција Регнум)

         У ИНТЕРВЈУУ либанском тв каналу Ал-Манар, председник Сирије, Башар Асад, изјавио је 30. маја да су владине трупе добиле прву траншу система противавионских ракета С-300 и  да ће ускоро бити реализована испорука осталих.

         Овој изјави претходили су енергични кораци западних држава у спречавању испорука руских система у Сирију. Најоштрија је била реакција Израела. Тел Авив је фактички посегао за претњама на одбијање Русије да раскине уговор о испоруци С-300.

         У том контексту треба размотрити: шта је оружаним снагама Израела потребно за уништење С-300.

         Истина, постоји једно „али” – нема прецизне информације о броју система који се испоручују. Може се претпоставити да се ради о 2-3 дивизиона С-300 извозног модела ПМУ-2.

         Сваки дивизион чини од 8 до 12 уређаја за лансирање, радарско осматрање и навођење и управљачки пулт система заједно са радаром за откривање и пултом за навођење.

         Систем омогућава истовремено гађање до 6 циљева при том наводећи по две ракете на сваки циљ.

         Максимални домет уништења циља је - 200 км, домет откривања – 300 км. Такође је могуће пресретање тактичких ракета и балистичких ракета средњег домета.

         За савладавање тих циљева Израел може да користи своје борбене авионе F-16 (располаже са око 300 летелица од којих су 100 – израелске варијанте F-16I) и F-15E (25 летелица), који су опремљени америчким противрадарским ракетама AGM-88 Harm (ракета се наводи на зрачење радара) са дометом уништења до 106 км.

         На 200 километара удаљености циљева од С -300, чак и са корекцијама које парирају противракетним маневрима и коришћењем ометања - израелски авиони неће моћи  да нападају циљеве а да се сами не нађу под ударом.

         Наравно, ратно ваздухопловство Израела може покушати да савлада сиријске С-300 масовним налетима, али у том случају биће неизбежни губици, недопустиви за израелско друштво – вероватно 20-25 борбених авиона, а можда и више.

         Такође треба узети у обзир да је почев од 2006. г. Сирија купила од РФ 36 противавионских ракетних система кратког домета Панцир-С1, који могу да се боре са противрадарским ракетама на њиховој крајњој деоници лета.

         Ти системи могу са великом ефикасношћу да гађају до 4 циља на растојању до 20 км, као и да обезбеде поуздану заштиту од циљева„пропусте” ракете С-300.  Синтеза ова два система ПВО створиће за ратно ваздухопловство Израела још веће проблеме.

         У свом наоружању Израел такође поседује оперативно тактичке ракетне системе LORA сопствене производње. Они омогућавају високу прецизност уништења циљева на растојању до 250 км.

         Те ракете би могле бити употребљене против сиријских ПВО. Ипак, уништење циљева биће отежано због високе мобилности С-300 и Панцир-С, који поред осталог могу и да обарају те ракете.

         Очигледно највећу нервозу Израела изазива могућност да Сирија обара циљеве који тек полећу са аеродрома у Израелу, јер С-300 са дометом уништења циљева од 200 км омогућава контролу 40-50% ваздушног простора Израела.

         Сем тога, омогућиће и контролу ваздушног простора суседних земаља у којима у будућности Израел може изводити борбена дејства.

         Преувеличавају се гласине да су премијер Израла, Бењамин Њетањаху и шеф израелског Савета за националну безбедност, Јаков Амидор, током сусрета са амбасадорима и шефовима МИП европских земаља говорили о могућем превентивном удару по новим противавионским ракетним системима који доспевају у наоружање Сирије.

         Судећи по изјавама званичника Израела, они се такође плаше да С-300 не доспеју у руке радикалних групација, иако у овом случају то више личи на изговор него на реална страховања која се, заправо, налазе у горе наведеним разлозима.

         Све у свему, за Израел се ситуација развија неповољно.

         За релативно дуг период - први пут се пред њим налази питање о освајању доминације у ваздуху са реалним компликацијама приликом примене свог ратног ваздухопловства.

         Како ће се решавати тај проблем (ако га уопште и буде), вероватно ће бити јасно у најскорије време.


Факти
181  Форум / Срби у окружењу и расејању / Одг: Геноцидна држава Хрватска: Некада и сада.... послато: Мај 29, 2013, 13:52:13
ДУШАН БАСТАШИЋ: МОЈЕ ЈАДОВНО




Из нашег сатирања током постојања НДХ ми као народ нисмо готово ништа научили. За нас историја није учитељица живота

Није лако говорити и писати о Јадовну, посебно када је то упућено младим људима. Немојте мислити да сам почео одмах да јадикујем. Ма не, само сам свјестан да почињем јадовничити. А јадовничење није јадиковање.

ЈАДОВНИЧЕЊЕ Јадовничењем зовем оно моје, ријечју, сликом или неком асоцијацијом испровоцирано психофизичко стање које се огледа у незаустављивом утапању у тугу, са лавином питања која неконтролисано навире и црно-бијелим сликама које се смјењују на великом екрану, све до оне посљедње увијек исте слике мог тада, 1941. године, 18-годишњег стрица Стеве, убијеног негдје на Јадовну.

Да бих вам барем покушао кроз причу приближити јадовничку трагедију, вратићу се у 80-те, у моје студентске дане. Кажем кроз причу, пошто нисам ни историчар ни социолог да бих о Јадовну могао говорити језиком науке.

Као студент, био сам већ суочен са многим болним и оптерећујућим чињеницама о јадовничком страдању моја оба дједа и стрица. Тада ми је већ било јасно откуд и због чега оне силне црне мараме на главама мојих бака и многих сеоских жена, које су обиљежиле моје дјетињство проведено у Грубишном Пољу.

Црне мараме које су увијале блиједа озбиљна лица, са од плача зацрвењеним очима. У току само једне ноћи априла 1941. у Грубишном Пољу је похапшено и одведено у неповрат, побијено 487 младића и мушкараца. Обезглављене породице, од ове трагедије нису се никад опоравиле.

ЈАДОВНИЧКИ ЗИД Сазнање да ми је неко брутално отео дједове и стрица, да су вјероватно, као и највећи број жртава, ударени маљем у главу и стрмоглављени у крашку велебитску јаму гдје и данас леже, било је тешко, оптерећујуће. У студентском узрасту према том сазнању сам изградио неку врсту психолошког зида. Та одбрамбена реакција ми је данас разумљива.

То и није било толико тешко, пошто је систем, окружење у коме сам живио, не само било благонаклоно према ампутацији сјећања на ратни период него је и оштро санкционисало „неугодна“ подсјећања на све оно што је иоле могло угрозити изградњу братства и јединства. И данас многи потомци усташких жртава живе иза таквог зида.

Мој зид се разлетио у парампарчад крајем 80-тих, када је до тада прикривено неоусташтво поново ступило на сцену. Само захваљујући породичном предању о страдању 1941, почетком протеклог рата, на вријеме сам препознао надолазеће зло и нисам, као моји дједови и стриц, чекао џелате да ми дођу на врата. Током сазријевања наше породично страдање, та Јадовничка рана, забољела би свако мало и подсјетила да стравично историјско искуство носи посљедице, оне дугогодишње.

Наши очеви, свједоци хапшења и одвођења својих родитеља, одрастали су са сазнањем да су им очеви брутално убијени. Они нису имали од кога учити како се постаје и шта то значи бити отац. Њиховим мајкама натурена је улога главе породице. Као и многи други моји вршњаци, сународњаци, и ја сам одрастао без дједа, без стрица, без ујака. И то је коштало, а и данас кошта много.

ЈАДОВНИЧКЕ ЈАМЕ Комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг, тај први ликвидациони центар Независне Државе Хрватске, није случајно назван Јадовно. Мада на дијелу територија Лике, на коме се простирао комплекс логора, постоји истоимени заселак, ово стратиште је добило име по једној крашкој јами у којој су убијане жртве. Та јама, само једна од оближње 33 регистроване ликвидационе јаме, чији је прави назив Шаранова јама, од стране сценариста постратног периода, названа је јамом Јадовно.

Породице жртава, које су 60-тих година почеле гласније тражити да виде гдје је посљедње почивалиште њихових мужева и очева, одвођене су у врлети Велебита, дубоко у шуму, до Шаранове јаме. Говорено им је да је то јама Јадовно. Негдје у то вријеме над самом јамом подигнут је скроман меморијал са неколико Спомен плоча. Тајењем истине, са режираном наметнутом ћутњом и бескомпромисним обрачуном са онима који то нису жељели прихватити, успјешно се деценијама сакривало оно што се на крају сакрити није могло.

Независна држава Хрватска, тај „израз повјесне тежње хрватског народа за државном самосталношћу“, како то рече Туђман, први предсједник „неовисне“ Државе Хрватске, низом законских одредби 1941. године легализовала је злочин над Србима, Јеврејима и идеолошким противницима. Та је држава изникла на идеологији Анте Старчевића, хрватског Оца домовине, аутора и промотера хрватског државног права.

Павелићева НДХ, за онај дио српског народа коме је била намијењена физичка ликвидација, формирала је на подручју Лике, подвелебитског подгорја и камењара острва Паг, први ликвидациони центар. Подсјећам да су мученици убијани и на кућним праговима, спаљивани у богомољама, клани по ливадама и шеварју широм те монструм државе.

ПРВИ ЛИКВИДАЦИОНИ ЦЕНТАР НДХ Комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг, први центар за масовну и брзу ликвидацију, почео се формирати већ крајем маја 1941. године. Центар му је био у Госпићу, у тзв. Герихту, затвору из аустроугарских времена. Поред неколико сабирних логора, гдје су жртве чекале на ликвидацију, пошто их се у броју у ком су пристизале није успјевало одмах побити, комплекс су чиниле и безбројне крашке јаме Личког поља и Велебитског масива.

Везане жицом, жртве су пред јаме довођене обично у дворедима, са једним ужетом или ланцем провученим дуж колоне. Егзекутори би прву двојицу у колони ударили чекићем или маљем у главу и гурнули према бездану, а онда би ови као утег, уз стравичан лом, крике и звекет ланаца, повукли остатак колоне у дубину. Неко би и преживио пад, па би се данима из јама чуло јечање умирућих.

Злочинци су добро предвиђали да ће таква мјеста једног дана бити тешко лоцирати и још теже истражити. Данас је позната тачна локација свега неколико јама, ждерњача или бездануша, како их народ зове. Пажљиво одабране локације за десетак већих сабирних логора биле су у непосредној близини мјеста за ликвидацију, крашких јама или морске обале и далеко од очију јавности.

ЈАДОВНИЧКЕ ПЛАВЕ ГРОБНИЦЕ Ипак, они највећи логори гдје су заточеници, исцрпљивани глађу и жегом, чекали да буду убијени, били су српски и јеврејски логори на рту Слана (острво Паг) и логор Јадовно у шумама Велебита. У пашком мјесташцу Метајна формиран је први логор за жене и дјецу у Другом свјетском рату.

Жртве су довожене марвеним вагонима са цијелог подручја Независне Државе Хрватске, која је, осим територије данашње Хрватске (без Истре и већине отока) обухватала и цијелу Босну и Херцеговину и Срем. Овај ликвидациони центар затворен је крајем августа 1941, након реокупације подручја комплекса логора од стране Италијанских фашиста. Око 2.000 заточеника које усташе нису стигле ликвидирати депортовано је у логоре Јастребарско и Јасеновац. Зато се Јадовно назива претечом Јасеновца.

Према истраживању историчара др Ђуре Затезала, у само 132 дана постојања комплекса логора убијено је најмање 40.123 жртве, од чега најмање 38.010 Срба. Само у плавој гробници акваторијума острва Пага убијено је више од 8.000 људи.

Вјерујем да мало ко од вас зна гдје се налази рт Слана на острву Пагу. Ипак већини је позната пашка „ин“ туристичка дестинација Зрће, мјесто које љети походе (и) српски туристи. Е, Слана је свега неколико километара одатле.

На Јадовну и Пагу побијена су 73 свештенослужитеља Српске православне цркве, међу њима и два архијереја. Крашке јаме, мјеста ликвидације, нису (осим двије) истраживане а жртве до данас нису ексхумиране, идентификоване и нису сахрањене.

Демографи до данас нису израчунали за колики смо нерођени дио националног корпуса ускраћени уништењем наших рођака и сународника који су убијени у репродуктивној животној доби или као дјеца нису имали прилике да је доживе. Шта је било са злочинцима? Неки од њих су свој кољачки посао наставили у Јасеновцу. Када се у јесен 1943, након капитулације Италије, ратна срећа почела окретати, многи кољачи су усташке униформе замјенили партизанским.

Само њих седморица, суђена су 1953. године. Главни организатори Макс Лубурић, Еуген Дидо Кватерник и Иван Девчић Пивац, бјежећи пацовским каналима, избјегли су правди.

ЈАДОВНИЧКА РАНА До Шаранове јаме и у увалу Слана први пут сам дошао 2006. године. Довео ме тамо амерички Јеврејин др Дени Новак, потомак Јадовнички. Тумарајући по пашкој каменој пустињи, осјећај запрепаштености виђеним мијешао се са осјећајем стида. Било ме је стид што сам тек тада дошао на мјесто гдје су убијени моји најближи чланови породице, мјесто гдје је нама потомцима отворена Јадовничка рана.Рана која не зараста, и која се преноси са генерације на генерацију.

Почео сам истраживати, прикупљати историјску грађу и оскудну литературу. Почетком 2010. године у Бањалуци смо основали удружење потомака и поштовалаца Јадовничких жртава. Установили смо Дан сјећања на Јадовно 1941.

У протекле три године смо урадили много, а опет недовољно. На мјесту логора Слана обновили смо уништену спомен плочу и први пут служили парастос Јадовничким Новомученицима. Након само два дана, плоча је поново разбијена. Обновљен је централни споменик и двије спомен плоче код Шаранове јаме.

Прошле године организовали смо у Бањалуци прву међународну научну конференцију посвећену комплексу концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг. Овог љета мученичком стазом Јадовничком на само мјесто логора Јадовно изнијели смо часни крст и служили парастос.

Сваке године 24. јуна, на Дан сјећања на Јадовно, са нама је све више људи, међу којима највише оних младих. Наш интернет сајт www.јадовно.цом мјесечно посјети више од 13.000 људи.

Ипак, до сада нисмо успјели у намјери да институционализујемо Јадовно, мада оно то свакако заслужује. Суочени смо са неразумијевањем и незаинтересованошћу институција. Када ме питају који је циљ нашег бављења културом сјећања и меморијализацијом Јадовна, одговарам да је наша мисија допринос борби за биолошки опстанак српског народа.

Питате се чему и зашто то?

ЈАДОВНИЧКО НАРАВОУЧЕНИЈЕ Из нашег сатирања током постојања Независне Државе Хрватске ми као народ нисмо готово ништа научили. За нас историја није учитељица живота. Зарад „виших“ циљева, прихватили смо ћутњу и искривљену истину па се након педесет година зло поновило. Само захваљујући тихом породичном предању о страдању за вријеме НДХ у протеклом грађанском рату нисмо платили исту цијену.

Јесте да смо протјерани и расељени са својих вјековних огњишта, али је изгинулих много мање него педесет година прије. Нажалост, као неком инерцијом, и након протеклог рата наставили смо са погубним односом према нашој страдалничкој историји у 20. вијеку.

Недавно донесеном пресудом хрватским генералима легализован је злочин и дан легалитет сатирању православних Срба на подручју бивше СР Хрватске. Након пресуде, хрватско еуфорично прослављање етничког чишћења, протјеривања и убиства православних Срба праћено је ратном иконографијом (униформама и заставама), усташким симболима (заставе са шаховницом из времена НДХ) и пјесмама („Херцег-Босно, срце поносно, Бандо четничка, стићи ће вас наша рука...“).

Наглашено понављање синтагми Анте Старчевића: „хрватско тло“ и „хрватски човјек“, синтагми које су окосница хрватског државног права, наслућује наставак реализације стратешког плана чија је идејна основица Старчевићево учење, које за циљ има хрватску границу на Дрини.

Старчевић, идеолог усташког покрета, за Хрвате је персонификација оца домовине, чије име носи све више тргова, улица и школа и коме се управо сада, масовно подижу споменици у Хрватској и дијелу БИХ гдје је хрватски народ у већини. У хрватском медијском простору, Српска се квалификује као геноцидна творевина, ентитет настао на злочину, чији се војни и политички вође суде или су већ осуђени за ратне злочине. О Српској се говори са иронијом, омаловажавањем и подсмјехом, а посебно се често наглашава привременост ентитетског уређења и незадовљство положајем хрватског народа у БИХ.

Потпуно је јасно да се Хрватска држава према православном српском народу у Српској односи непријатељски. А како се Српски народ у исто вријеме односи према Хрватској држави, закључите сами. Чини се тачном тврдња психолога да након неког времена жртва почиње обожавати свог желата.

Управо због тога, свјесни тренутних укупних околности у којима пребива српски народ и антиципирајући злослутна догађања која слиједе, треба да учимо о Јадовну, Јасеновцу, Јастребарском, Глинској и Садиловачкој цркви, Пребиловцима, Гаравицама, али и о Медачком џепу, „Откосу“, „Бљеску“, „Олуји“, „Маестралу“...

Учимо, научимо и радимо да се зло не би поновило!

Аутор је председник удружења Јадовно 1941.


НОВИ СТАНДАРД
182  Форум / Политика / Одг: Кандидатура Србије у ЕУ послато: Мај 28, 2013, 23:51:53
И овај Шваба сигурно долази да установи колико је успела имплатација Бриселске издаје у мозгове ових веселника од Дачића и Вучића преко Томе па до задњег посланика у Скупштини који је гласао за ове бриселске  уговоре, договоре.
Сада се зна ко је све издао и ко ће наставити да пузи пред овим швапским педерима и да их дочекује савијене грбаче и искеженог осмеха пуног удвориштва.
Хоће ли и овога Вучић да одведе код свог тате у Јајинце, које ли ироније, да га угости.
Да ли ће се присетити да га после доброг крканлука одведе до Споменика да се Шваба упозна да се у Јајинцима некада убијало на стотине и хиљаде и да су то чинили миле му Швабе и његови пријатељи као што је ово швапско ђубре.
183  Форум / Политика / Одг: Светска збивања и Србија послато: Мај 28, 2013, 10:27:48
Американци не прекидају свој хладни рат против Србије


ВАШИНГТОН УВЕЛИКО ПРАВИ „ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ” И СТВАРА УСЛОВЕ ЗА - САВРЕМЕНУ ПРЕДКУМАНОВСКУ СРБИЈУ



    САД су након пада Слободана Милошевића октобра 2000. тактички „омекшале” своју политику према Србији са намером да у дубину њене власти уведу „меку моћ” у виду политичког протектората
    Србија неће постати члан ЕУ док не постане чланица НАТО-а, то је политички постулат владавине САД у Европи
    Сада је Србија у „мекој моћи” НАТО-а у пројекту Партнерство за мир, потом треба да постане чланица НАТО па тек онда ЕУ. Стратешка матрица је јасна! Србија као витална зона америчких интереса на Балкану и као „поражена држава” мораће да се одрекне неутралности и стратешких веза са Руском Федерацијом
    САД сматрају да Србија сама мора да пресече косовски чвор уз њихову помоћ како се не би отворила Пандорина кутија у Босни и Херцеговини са ризиком да се Република Српска издвоји и постане самостална као држава, или да се у блиској будућности од 10-так година интегрише са Србијом


         Пише: ТОМИСЛАВ КРЕСОВИЋ, публициста

ДЕВЕДЕСЕТИХ година прошлог века  аналитичар Дејвид Гомпарт у  угледном америчком  часопису Foreign Policy, у тексту „Како поразити Србију” писао је о методима економског исцрпљивања Србије кроз санкције, изолацију и употребу војне силе.




         Након 1999. године САД континуирано, без обзира ко је председник и да ли  владају демократе или републиканци, примењује концепт „хладног рата” према Србији. Тај „рат” је збир политичких предрасуда о Србији као држави која је одговорна за ратове на Балкану, па у дужем временском периоду треба да буде „под контролом” и кажњена.

         САД су након пада Слободана Милошевића октобра 2000. тактички „омекшале” своју политику према Србији са намером да у дубину њене власти уведу „меку моћ” у виду политичког протектората.

         САД одређују да ли ће и када Србија бити у ЕУ и какву политику ЕУ треба да води према Србији.

         Ни једна држава у ЕУ нема снаге да противречи САД када је реч о геополитичким играма у Европи, посебно на Балкану.

         Србија неће постати члан ЕУ док не постане чланица НАТО-а, то је политички постулат владавине САД у Европи.

         Сада је Србија у „мекој моћи” НАТО-а у пројекту Партнерство за мир, потом треба да постане чланица НАТО па тек онда ЕУ. Стратешка матрица је јасна! Србија као витална зона америчких интереса на Балкану и као „поражена држава” мораће да се одрекне неутралности и стратешких веза са Руском Федерацијом.

         На политичкој сцени Србије само ДСС је за политичку неутралност, остале партије или су за улазак у НАТО или вешто „прикривају” своје праве оријентације према евроатлантизму.

         Србија у стратешком „поразу”, поред одрицања од руских стратешких интереса и приступања НАТО, у догледној будућности од пет година, треба да се државотворно дистанцира од Косова и Метохије на начин како се од ње тражи Бриселским споразумом. Дакле, САД не очекују да Србија одмах призна статус Косова, већ да „демисионира” са Космета посебно са севера и да сама одбаци Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и прихвати модел ЕУ, који је под контролом САД и НАТО.

         Србија сама себе у име својих интереса треба да „ампутира” са Косова, и да прелазном формом прихвати модел ЕУ за управљање Косовом дефинисан у Бриселу, а онда наступа политичка сурова прагматика под вођством САД пуне интеграције севера Косова под власт Приштине.

  „Самоодрицање” Србије  од Косова

         Даг Бендоу је истакнути сарадник Кејто института и стручњак за спољну политику и грађанске слободе, својевремено радио и као специјални саветник председника САД Роналда Регана, и био уредник политичког магазина „Инквајер”.

         Једном приликом је написао: „Око 120.000 Срба остало је на Косову, при чему је око половине овог броја сконцентрисано у четири општине око града Митровице, северно од реке Ибра. Требало би да им буде допуштено да остану у Србији, али ЕУ је била ужаснута оваквим предлогом. Уместо тога, Брисел је запретио да ће успорити, а можда чак и сасвим онемогућити тежње Београда да уђе у ЕУ, уколико овај не пристане на понуђене услове. Србија је пристала на номинални компромис, који Србима са Косова обећава ограничену аутономију, у замену за нешто што изгледа да ће на крају бити пуно признање Косова. Наравно, та одлука је на Београду, који је изложен великом притиску да попусти.”

         Стратегијски циљеви САД и НАТО је да сама државна власт обезглави и обесхрабри Србе на Косову, посебно на северу, и да себе дефинишу као политички народ и траже адекватну аутономију. Циљ САД је да преко владе Србије утичу на сламање сваког озбиљнијег  отпора и самобитности и да корак по корак прихвате реал-политику независног Косова и њених институција.

         Даг Бендоу даље каже: „Срби с Косова, међутим, можда неће отићи у тишини. Лично сматрам да би било боље да се Србима понуди исто право на самоопредељење које је дато другима”.

 Америчка „домино стратегија” доминације

         Јасно је да Даг Бендоу говори о виду отпора Срба на северу Косова и да је ту задатак владе Србије да их „уразуми” на све могуће начине како Србија наводно не би била талац такве политике.



         САД и НАТО се прибојавају да би могли да са властима у Приштини употребе силу против Срба са севера и тако да дође до нове „Косовске олује” уз међународне инпликације и конфликтност на читавом Балкану, пре свега на југу Србије или у Македонији.

         Свако насиље над Србима на северу Косова отворило би оштар одговор грађана Србије на југу Србије у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу, или би то био сигнал за сукобе у Западној Македонији, која инсистира на федерализацији БЈР Македоније.

         Ово би била опасна „Балканска одисеја”, која би пореметила односе не само на Балкану, већ и у односима САД и Руске федерације.

         Пошто се САД и НАТО чврсто држе да нема „промене граница”, потребно је да Србија сама себе укида на Косову и Метохији. САД сматрају да Србија сама мора да пресече косовски чвор уз њихову помоћ како се не би отворила Пандорина кутија у Босни и Херцеговини са ризиком да се Република Српска издвоји и постане самостална као држава, или да се у блиској будућности од 10-так година интегрише са Србијом.

         Даг Бендоу каже: „Прекасно је да се поправи геополитички и хуманитарни хаос који је направљен. Али, ако Европљани желе стабилно решење, требало би да охрабре истинске преговоре између нових балканских земаља, Србије и преосталих незадовољних мањина. Разумна промена граница представља једино средство којим може да се обезбеди мир.

         Даље сузбијање тежњи Срба широм Балкана носи у себи ризик од новог сукоба.”

         Трајнији и дугорочнији мир на Балкану није успостављен, већ је  Балкан у „контролисаној кризи” или дозираном хаосу.

         Читава пирамида америчке политике на Балкану је „домино стратегија” која се заснива на контроли држава и влада, али и управљању кризом у зависности од глобалне игре и намера да се Европа и ЕУ преко Балкана или економске кризе на југу Европе држи у тзв. „сукобу ниског интезитета”, мешавини етничких ограничених конфликата, тероризма, организованог криминала и економских криза.

         САД пртискају Србију и њену власт на одрицање или суспензију овлашћења на Косову и Метохији, а дотле се већ увелико гради нови економски и политички облик Велике Албаније и обликовање такозване предкумановске Србије.


Факти
184  Форум / Политика / Одг: Издаја - државна и национална послато: Мај 27, 2013, 12:44:32
Зашто Дачић тражи од Ештонове потврду да је са Тачијем био „статусно неутралан”?


МОЖЕ ЛИ СВЕ ИМАТИ ВЕЗЕ СА РАЗГОВОРИМА НИКОЛИЋА И ВУЧИЋА У СОЧИЈУ СА ВЛАДИМИРОМ ПУТИНОМ?



         САМО што је вицепремијер Александар Вучић јавно рекао да су Србима КиМ – преко онога што је Ивица Дачић потписао са Хашимом Тачијем - потребне гаранције да ће задржати држављанство Србије, премијер Ивица Дачић је саопштио оно чега се није сетио од дана када је Србију увео у прошиптарску машинерију Европске уније.

         Објавио је да Србија мора имати гаранције да је све што је он (у)радио са Тачијем статусно неутрално.

         Чак је подвукао:  да то мора бити и све оно што ће се даље договарати.

         Шта мислите: каква ли га је мука, или скривена намера, на то натерала?

         Зашто Дачић сада тражи оно што би свако други на његовом месту тражио пре почетка преговора, а поготово пре парафирања било чега?

         Да ли је све тек банална демагошка игра срачуната на омађијавање и бирача уочи вероватно скорих ванредних избора или ипак нека макар тактичка игра с обзиром на то да се у кратком саопштењу са седнице владе двапут инсистира на некаквој статусној неутралности?

         Дозвољавате ли могућност да је појава „статусне неутралности” повезана са разговорима које су Томислав Николић и Александар Вучић имали у Сочију са руским лидером Владимиром Путином?



   Јелена ГУСКОВА, балканолог, редовни члан Руске академије наука

Ово је пораз,неће се они дуго одржати на власти



    Могла бих и ја да критикујем руску власт, али је сада одлучујући фактор српска власт. Не може нико наређивати српској власти кад је она већ одлучила да прода своју земљу
    Неће бити великог притиска на српску власт јер су наши одавно рекли да ће подржати било које решење српске власти. Али, ја се не слажем са тиме. Мислим да руска власт треба да има своју, одређену позицију и да би могла да утиче на српску власт


         НЕ ЗНАМ ништа посебно о разговорима у Сочију јер сам у то време већ била у Србији. Али, што се тиче српског захтева о држављанству и гаранцијама за статусну неутралност – то је закаснело!

         Преговори трају од 2006. и одједном је – сада кад је све потписано и завршено и кад је само требало још да добије подршку српског народа –наводно постало најглавније питање да ли су Срби на Косову грађани Косова или Србије.

         Кад су пристали на граничне прелазе, кад су прихватали косовска документа - само што нису користили реч независност, а сад одједном покрећу питање статуса. А оно је требало да буде основно питање још 2006, а нарочито последњих неколико месеци, откад нова власт води преговоре.

         Зато је моја оцена да је ово урађено специјално због Срба на Косову. Јер, вероватно су Срби у разговору са Вучићем затражили званични одговор - да ли су држављани Србије, да ли су Срби у Србији или у Косову као независној држави. Очигледно да их одговор није задовољио, па одлучно траже да буду држављани Србије.

         У том одговору је фактички реч о статусу Косова. Зато је ово велики пораз данашње власти. Није ово само разлог за огорчење него - пораз. Они се неће одржати на власти дуго! Јер, српски народ је све схватио - шта је урађено!

         ФАКТИ: Модест Колеров је рекао да Русија гардом према власти у Србији доприноси оваквом исходу за Косово. Да ли сте сагласни?

         Могла бих и ја да критикујем руску власт, али је сада одлучујући фактор српска власт. Не може нико наређивати српској власти кад је она већ одлучила да прода своју земљу.

         Колико ће власт опстати то не знам, али видим колико су људи незадовољни одлуком о Косову. Знам из ваше историје да су деведесетих сви говорили да ће се за Косово борити до краја, а ова власт је самостално, без референдума одлучила да фактички преда Косово Албанцима.

         ФАКТИ: Шта значи кад Русија каже да ће бити сагласна са свим што уради српска власт, али и шта ради СПЦ и српски народ?


         То значи да неће бити великог притиска на српску власт јер су наши одавно рекли да ће подржати било које решење српске власти. Али, ја се не слажем са тиме. Мислим да руска власт треба да има своју, одређену позицију и да би могла да утиче на српску власт.

         ФАКТИ: Да ли ће Русија да коригује ту позицију?

         Све је могуће! Али је сада доста касно. Тај утицај је требало да дође раније, пре потписивања договора.

        ФАКТИ: Да ли је ово непоправљиво?

         Надам се да ће се можда неко од српске власти освестити и на крају крајева рећи: Не! А,  сада – не!

         Ако би хтели да слушају Русе и да праве избор, то би урадили... Али, они нису хтели да праве избор већ су ишли путем на коме су већ знали своју одлуку и само им је било важно како да је представе српском народу.



Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, политички аналитичар, Нова српска политичка мисао

Могу и ја да тврдим да сам ванземаљац или Неполеон



    Власт можда убеђује мало више себе, а можда и бираче да нису оно што јесу и да нису урадили оно што су урадили
     Принцип о коме говоре – принцип о статусној неутралности – погажен је још код границе и царине па до тога да им нећемо сметати на путу ка евроинтеграцијама


         ДА СУ имали озбиљну намеру промашили би бар један термин и рок који је дала Ештон.

         Власт можда убеђује мало више себе, а можда и бираче да нису оно што јесу и да нису урадили оно што су урадили.

         Они траже гаранције, да се каже да је то статусно неутрално, али  могу ја  да кажем да сам ванземаљац или Наполеон, али то нема много везе са тим како ме други виде и шта заправо јесам.

         Тако и то да је овај споразум статусно неутралан има везе са неутралношћу као што сам ја Наполеон.

         Ово заправо има везе само са жељом да се пред домаћом јавношћу и пред бирачима спасе образ и да се добије неки поен.

         Принцип о коме говоре – принцип о статусној неутралности – погажен је још код границе и царине па до тога да им нећемо сметати на путу ка евроинтеграцијама.



 Слободан САМАРЏИЋ, потпредседник ДСС

То нема везе са Сочијем, то је нешто између њих у влади



    Могуће је да они међусобно имају неке расправе око тога и сада Дачић тражи додатне гаранције да статус није решен -  јер је и Вучић тражио додатне гаранције. Међутим, време када је то требало да тражи је било у време преговора
    Мислим да ово није последица Сочија него тога да су се суочили са чињеницом да су оба документа – и споразум и акциони план за имплементацију – таква да се не могу бранити и да су очигледна предаја Косова


         КОЛИКО сам разумео – нешто се ту није допшало Вучићу, па је онда Дачић тражио некакве гаранције да су то статусно неутрални разговори.

         То је неко унутрашње неслагање у Влади и неки притисак на Ештонову, али је дошло после споразума који су потписали јасно да је статус решен и да Косово одлази од Србије.

         Могуће је да они међусобно имају неке расправе око тога и сада Дачић тражи додатне гаранције да статус није решен -  јер је и Вучић тражио додатне гаранције. Међутим, време када је то требало да тражи је било у време преговора.

         Мислим да ово није последица Сочија него тога да су се суочили са чињеницом да су оба документа – и споразум и акциони план за имплементацију – таква да се не могу бранити и да су очигледна предаја Косова.

         Сада покушавају да извуку неку гаранцију да би залуђивали јавно мњење.

         Прво је Вучић повукао потез, па сада Дачић овај други, тако да знамо да је то међусобно повезано!

         Не заборавите да је у Брисел ишао само Дачић и очигледно је да Вучић није задовољан тим текстом. То је та врста спора.

         Последице тога да Ештонова нешто потпише не би биле никакве, сем што би они имали за шта да се „каче” док раде и прихватају како им Европа наметне у наредних месец дана.



 Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник Новог стандарда

Влада је одлучила без гаранција које је Дачић хтео да тражи од Ештонове



    Не видим било какав разлаз у влади, ово је још једно потцењивање интелигенције српске јавности
    Србија де факто одустала од свог државног присуства на Косову и Метохији и признала државу Косово а то је био договор о статусним питањима


         ДАЧИЋЕВУ изјаву о гаранцијама да Бриселски споразум није био договор о статусним питањима не видим као било какав разлаз у влади, већ као још једно потцењивање интелигенције српске јавности.

         Рећи да се договор којим је Србија де факто одустала од свог државног присуства на Косову и Метохији и признала државу Косово није договор о статусним питањима - само ми говори да изјавама српских политичара не само да не треба веровати него их не треба узимати озбиљно ни у позитивном ни у негативном смислу.

         Јер, сведоци смо сваког дана да водећи српски политичари пре подне говоре о одустајању од Косова, изругујући се притом Уставу Србије, а поподне се заклињу да никада неће признати Косово.

         Оно чему треба веровати јесу дела, а она, нажалост, нису добра.

         Само неколико сати после његове изјаве, Дачићева влада прихватила је имплементацију Бриселског споразума, а да није саопштила да је добила било какве додатне гаранције. И то је, нажалост, једина истина.



Душан ЈАЊИЋ, Центар за социолошка истраживања

Могу мислити како ће бити изненађена Кетрин Ештон!




    Стварно не знам шта је у њиховим главама статусно неутрално кад су де факто прихватили независност Косово – а то је резултат ових разговора
    Ако има неких проблема у акционом плану, то се неће променити јер је Ештон рекла да је то статусно неутрално

         ЗАНИМА ме чија је та генијална идеја. Био сам изненађен кад сам чуо, а могу мислити како ће бити изненађена Кетрин Ештон!

         Ово је слично као кад су тражили да НАТО да гаранције да косовске трупе неће бити на северу!

         Све време се преговори воде под претпоставком да су статуно неутрални, асада тражити од Ештонове да то и напише - вређа здрав разум. Та врста писаних гаранција је у дипломатији нонсенс.

    ФАКТИ: Зашто власт прави тај нонсенс?

         Вероватно је у плану за имплементацију нешто што изазива сумњу других чланова Владе, конкретно Вучића који је рекао да мора да се направи серија разговора са међународним званичницима- постоји нешто што тражи додатна разјашњења – али то није нешто у смислу да ли су решења статусно неутрална.

         Ми не знамо шта је у том акционом плану што је изазвало спорове у Влади. Али, сигурно је да Ештонова није члан Владе и да је Дачићева изјава скривање иза њеног ауторитета.

         Вучић мисли да постоје делови који траже појашњење.

    ФАКТИ: Значи да постоје делови у плану који указују да он није статусно неутралан?

         Значи да је ово Дачићев одговор на то питање. Ја стварно не знам шта је у њиховим главама статусно неутрално кад су де факто прихватили независност Косово – а то је резултат ових разговора.

         Могуће је да је ово политичко-пропагандни маневар, али то неће произвести никакво дејство.

         Ако има неких проблема у акционом плану, то се неће променити јер је Ештон рекла да је то статусно неутрално.

 

        Диана Милошевић



Факти
 



 
185  Форум / Србија / Одг: Сахрана Карађорђевића: Династији мир, а Србији помирење послато: Мај 27, 2013, 09:51:31
Срамота је да овакви као Николић и Дачић испраћају последњег српског краља.
Два лажова који причају о јединству српског народа.
Причају о партизанима и четницима а заборавише своју издају и поделу у српском народу коју сами учинише.
Поделише Србе на "Босанце", Косметске Србе и Србијанце и у својој бахатости чак се појавише на овој сахрани без стида и срама.
Још једном су показали ко су и шта су.

С Вером у Бога за Краља и Отаџбину!
186  Форум / Политика / Одг: Вечера у кући Вучићевог оца послато: Мај 21, 2013, 22:58:28
Овај чланак на Вечерњим Новостима обична дезинформација.
Овако је било: http://svisrbisveta.org/tribina/procenti/#axzz2Txlw8HUJ

Рекао бих да су се лепо провели... Зеленко Зеленко

187  Форум / Свет / Ширење Ислама по свету послато: Мај 18, 2013, 10:39:43
Нафта и џамије главно оружје исламске експанзије


ЗЕЛЕНА БОЈА ИСЛАМА ШИРИ СЕ ПО СВЕТУ, УКЉУЧУЈУЋИ ЕВРОПУ И РУСИЈУ (ПРВИ ДЕО)



    Последњих деценија је зелени барјак муслимана прешао у руке тоталитарно-терористичког ислама који је постао симбол препорода његове снаге
    Војна снага ислама свуда је, осим Ирана, отишла у прошлост. Међутим, појавили су се петро-долари, без којих, одгојени у џамијама, салафити, вехабије, џихадисти и други фундаменталисти-исламисти, укључујући терористе-шахиде, не би могли да са успехом делују
    Приходи од нафте су основа која привлачи и награђује младе нараштаје ислама у препороду. Са овог становишта и треба посматрати џамију која је центар свега што излази изван оквира традиционалног и још јуче наизглед успаваног ислама
    Џамије постоје у сваком насељеном месту, а у великим градовима - у свакој градској четврти. Поред џамија су минарети - високе грађевине са чијих врхова мујезин, окренувши се према Меки, мелодично-тужним громким гласом изговара позив-азан, који све позива на кратку, али строго условљену молитву


Пише: др Леонид ВАСИЉЕВ, историчар, редовни професор универзитета у Москви

         ИСЛАМ својим зеленим тоновима боји безмало читав свет.

         У току је веома приметан процес исламизације Европе, укључујући и Русију. И, мада је овај процес много старији и шири него арапско пролеће које је узнемирило Блиски исток у протекле две-три године, ипак је везан за њега.

         То је, практично, један те исти необично моћни планетарни покрет који зовем препородом ислама. Шта имам у виду?

         Ислам је трећа, монотеистичка аврамска религија, која потиче из јединственог митолошког корена и дугује своје постојање Авраму.

         Пошто је била принуђена да позајми лавовски део доктрине из јудејско-хришћанске Библије, веома оригинално препричане у проповедима пророка Мухамеда (који се позивао на глас Алаха и говорио у његово име), муслиманска верзија не полаже право на доктринално-идеолошке иновације.

         Храбро понављајући много тога из Библије, Мухамед и записани са његових речи Куран слободно су оперисали именима и догађајима забележеним у Библији, позивајући се на то да је Свевишњи, или Алах (ал или ел - корен овог појма код Семита), декларисао једно те исто учење. Само што су јудеји и хришћани, тобоже, много шта у њему помешали и недовољно схватили, док је једино пророк исправно ухватио његову суштину.

         Прочитавши Куран, што је доступно свакоме, читалац може да се увери и његову библијску основу, као и у неке значајне иновације. Оне се огледају не само у доктринарно-теолошким разликама (које су значајне за улему, али нису много значајне за обичне вернике), већ и у нормативним традицијама, које се тичу начина живота и стереотипа понашања.

         Најважнија разлика је да Алах - не воли невернике. Зато се проповеда да их треба подстицати да прихвате ислам; ако то не успева, могуће их је толерисати, али се према њима треба понашати на одговарајући начин.

         А ако буде потребно - не презати од примене силе, све до религијског рата, џихада.

         Идеал представља време кад је живео пророк, VI-VII век, кад су арапски бедуини, надахнути великом идејом, похрлили у освајање обрађених пољопривредних простора плодног Блиског Истока и даље, све до Шпаније (Кордовски халифат).

         То је било време обележено исламизацијом већине земаља и народа, почевши од висококултурног Ирана и цватућег Египта, па све до велике Индијом и заостале Африке.

         Све те територије су постале свет ислама. И, важно је узети у обзир да оне, иако на религијском плану веома развијене, нису могле да се супротставе снази и притиску муслимана.

         При том се нису исламизовале само због тога што су биле освојене, већ и због тога што је доктрина ислама била јака изнутра и једноставна за усвајање.

         У чему је снага ислама?

         Прво, томе што је у исламу за хришћане било много познатог и то је одиграло своју улогу приликом исламизације хришћанског Египта, док се зороастријски Иран дуже супротстављао и тамо је ислам попримио специфичан облик шиизма.

         Улогу је одиграло и то што је ислам био привлачан за заостале у развоју, почевши од самих бедуина, јер је ставио нагласак на социјалну бригу о сиромашнима и на подршку породици.

         Социјално-политичка структура ислама, која се формирала на бази религије и узимајући у обзир њене норме, није предвиђала постојање привилеговане аристократије.

         За напредовање (друштвена лествица) постојала су два начина: ратна одважност (за којом су следили успеси у власти и материјалном стању) и муслиманска ученост  која се ценила и поштовала.

         На сцени су била два фактора силе - војници и улема. Први су ишли у бој, стварали државе, а други су долазили иза њих, градили џамије и стварали огњишта религијско-идеолошке индокринације.

         Џамије су постајале материјални центри религије, карика у организацији глобалног заједништва, планетарне уме и ислама. 

         Тек у другом плану верници су се делили на етничке групе (Египћане, Сиријце, Иранце и сл.), при чему је значај тих група био много мањи од поделе на суните и шиите.

         У свему томе постоји дубоки смисао. Све до данашњег дана, свет ислама је битан као нека религијска целина, као јединство ортодоксних верника, ума.

         Није случајно што се - у складу са духом доктрине, иако то није увек изражено, али је сваком од малих ногу добро познато - одступање од вере сматра главним преступом муслимана и кажњава се смрћу.   

         Бити муслиман то није избор, то је успех у животу. Зато је сваки верник обавезан да то цени и да поштује норме ислама.

         Њих нема много. То је намаз - петократни свакодневни ритуал.

         Како ортодоксни верници не би заборавили на њега у својим свакодневним пословима, у сваком насељеном месту, а у великим градовима у градској четврти, градили су се поред џамија минарети - високе грађевине са чијих врхова мујезин, окренувши се према Меки, мелодично-тужним громким гласом изговара позив-азан, који све позива на кратку, али строго условљену молитву.

         Муслимани се умивају, простиру тепишчић и, окренувши се лицем према Меки, клањају.

         Једном годишње муслимани посте у месецу Рамазану. Од зоре до заласка сунца - а овај свети месец, према муслиманском лунарном календару, може да буде и усред жарког лета - али не сме ни да се једе ни да се пије. А за време празника сваки имућни грађанин обавезан је да дели оно што има са сиромашнима, што се испољава у богатом послужењу, мада се на томе не завршава. Постоје и добровољна давања, садекатул-фитр, која иду у добротворне и богоугодне сврхе.   

         У обавезне норме спада и обрезивање свих дечака у узрасту 7-8 година (они који прихвате ислам у старијем узрасту - одмах након прихватања). Ређе се обрезивање ради и девојчицама како шејтан не би изазивао пожуду.

         Жена - и то је строга норма - од пубертета мора да носи хиџаб и да строго покрива читаво тело и да не излази из куће без пратње. На тај начин она испољава своју покорност Алаху, али и мушкарцу којем припада и који је обавезан да брине о њој и њеној деци (ортодоксни верник може да има до четири жене, ако је у стању да их издржава; владајућа елита има и хареме).

         У обавезне норме спада и посећивање петком џамије од стране мушкараца (раније жене у њих нису пуштане), где им, нарочито у подневним сатима, имами и муле читају проповеди.

         Свет ислама је имао два начина стицања снаге и ширења утицаја.

         Освајања туђих земаља од стране арапских бедуина су одиграла улогу у почетној фази надирања, али је та функција касније ослабила због прекомерног ширења оквира Арапског халифата и сепаратизма емира, као и међусобних сукоба и супротстављања сунитске Турске шиитском Ирану. То је омогућило европској буржоазији да колонизацијом-вестернизацијом подчини себи или стави у стање зависности ослабљене крупне и слабије мање муслиманске земље.

         Тако је свету ислама остао духовно-религијски пут. Тај пут је вековима био значајан, али у условима притисака од стране Запада није играо значајну улогу.

         Свет ислама је живео по својим законима, а Запад је, по мери својих могућности, покушавао да га преобрази и да га прилагоди својим стандардима, како идејно-институционалним тако и тржишно-предузетничким. 

         Док је Запад очигледно доминирао и његово господство било сигурно поткрепљено ефектом колонизације-вестернизације, фактор силе који је био везан за веру, није имао успеха.

         Снага напредног Запада одрађивала је своје терајући џамије да се ограниче на молитве. Али, у ХХ веку је становништво света ван Запада порасло неколико пута, а сам Запад је ослабио као сила која је притискала овај свет. Потом га је деколонизација избила из седла, а све се то поклопило са поразом СССР у хладном рату, па се ситуација променила.

         Оборени су црвено-мрки тоталитарни режими, а њихово место је заузео обновљени, углавном у екстремном облику, ислам.

         Зелени барјак муслимана прешао је у руке тоталитарно-терористичког ислама, који је постао симбол препорода његове снаге.

         Наравно, не ради се овде само о џамијама. Значај је имало и то, што је свет ислама био највише засут нафтним доларима. Активно су му помагали совјетски руководиоци који су сматрали да на тај начин успостављају баланс између СССР и САД у своју корист.

         Одиграли су улогу и спорови око Блиског истока, који су мобилисали муслимане, подстичући их - не много приметно, али неоспорно - на јединство.

         Из много разлога - а за саме муслимане је то било испољавање воље Алаха - нафта и џамије су постали главни фактори успеха.

         Војна снага ислама свуда је, осим Ирана, отишла и прошлост. Међутим, појавили су се петро-долари, без којих, одгојени у џамијама, салафити, вехабије, џихадисти и други фундаменталисти-исламисти, укључујући терористе-шахиде, не би могли да са успехом делују.

         Приходи од нафте су постали основа која привлачи и награђује младе нараштаје ислама у препороду. Са овог становишта и треба посматрати џамију.

         Данас је џамија центар свега, што излази изван оквира традиционалног и још јуче наизглед успаваног ислама. И, то не треба никоме да буде чудно.

         Владари у муслиманским земљама морају да рачунају не само на јавно мњење, већ и на оно што се дешава у џамији и у ученим круговима улеме која њима управља.

         Њихова снага и утицај данас су нагло порасли. То није као раније, када је свет ислама био фактички спутан зависношћу од напредног Запада.

         Треба обратити пажњу на догађаје, везане за успех арапског пролећа, које је на чело низа исламских земаља довело исламисте.

         Мрачно изгледа судбина Сирије, где хришћани очекују клање, чим побуњеници победе.

         Џамије задају тон. Њихова улога је све приметнија.

         То се лепо види на примеру Египта, где од 988. постоји центар исламске учености, универзитет Ал-Азхар.

         (следи наставак)


Државе треба да обавежу џамије да изолују исламске екстремисте


ЗЕЛЕНА БОЈА ИСЛАМА ШИРИ СЕ ПО СВЕТУ, УКЉУЧУЈУЋИ ЕВРОПУ И РУСИЈУ (КРАЈ)



    Запад мора да схвати да муслимански Пророк није објекат за подсмевање и критику. Баш у томе се и испољава слабост Запада где поприличан део јавног мњења, затрован политичком коректношћу, не разуме шта је то ислам и која ће то за њега бити претња кроз неколико генерација, кад број исламских верника порасте неколико пута
    Ако размишљамо здраво, треба, док још није касно, да наступамо одлучније него до сада. Не против муслимана и џамија већ - за њих
    Сугеришем да се, у најмању руку тамо где то зависи од државе, односно у земљама где ислам није државна религија, властима да право и обавеза да прате ко идејно управља џамијом и како џамија оријентише вернике у њиховом односу према осталим становницима и нормама државе у којој муслимани живе
    Немешање у послове религије је добро кад се ради о религији. А ислам је далеко од тога и не представља толико религију, колико обавезан за вернике стандард живљења, чији детаљи нису неутрални према онима који не припадају кругу истинских верника
    Муслимани треба да то разумеју и да прихватају општедржавне норме земље у којој живе (реч није о црквеним обредима, забранама или препорукама, или о празницима, рецимо, православним). А све џамије - свесно изолујући екстремисте – да у томе помажу


Пише: др Леонид ВАСИЉЕВ, историчар, редовни професор универзитета у Москви

 

         У ПРОЦЕСУ неконтролисаног раста броја становништва у земљама ислама у први план у наше време је избила не превише, али довољно образована младеж, којој многољудни Египат (трећина Арапа) не стиже да обезбеди радна места која одговарају њиховом образовању а камоли потребама.

         Та младеж је започела Арапско пролеће - митинзима против владара. Ауторитарни владаоци нису били либерални и демократични, али су одговарали нивоу развоја становништва и чврсто су држали своје земље на узди.

         Пролеће је свргло власт и организовало у неким земљама (Египат, Тунис, Јемен, Либија, Сирија) нове изборе који нису донели очекивано. Већина сељака, који се потчињавају џамији, у низу земаља је гласала не за побуњену младеж, већ за радикалне исламисте који су дошли или ће, као у Сирији, ускоро доћи на власт. И, шта је тиме постигнуто?

         У Тунису и Египту су у току нови митинзи на којима учествује преварена у својим очекивањима младеж.

         У заосталим Либији и Јемену, где је образоване младежи мање, није све баш потпуно јасно, а у Сирији, са њеним религијским сложеностима, у току је рат до уништења. Још је гора ситуација у Сомалији.

         У најкраћем, промене нису довеле и нису ни могле да доведу до бољитка. Није имало одакле да се узме оно, што су прижељкивали млади бунтовници. Али је зато кристално јасно да су позиције исламских фундаменталиста свуда ојачане и настављају да се учвршћују.

         А либијска провинцијална племена су чак кренула походом на Мали, одакле их са потешкоћама потискују Французи. То је главни резултат. На њега може да се дода повећање нестабилности у другим арапским земљама. Од Јордана до Бахреина. 

         Зато још о џамији.

         Не треба заборављати да је ислам као религија не само крајње нетолерантан (Алах не трпи невернике!) већ и суров према свим својим верницима.

         Одступање од вере се третира отприлике као издаја у СССР, а понекад је и саставни део кривичног законика земље. А све је то тесно повезано са џамијом и њеном улогом.

         Или поштујеш традицију норми при чему сви то виде и знају, или ништа од тога не радиш и сви то такође знају.



         Такво понашање није твоја лична ствар, појам атеизма у свету ислама, ако ниси странац који тамо живи или неверник, например, хришћанин, не постоји. Из тога следи, да је реч муле или имама, који управљају џамијом и обично петком читају у њој проповеди, заиста битна.

         Кад после проповеди стотине хиљада муслимана, наводно спонтано али веома бесно, почињу да се буне због појаве негде у Данској у малопознатом листу карикатуре Пророка, а затим у милионском броју излазе на улице како би рушили западна представништва, то није коенциденција већ је потпуно контролисани наступ елите света ислама против неверника.

         Запад мора да схвати да Пророк није објекат за подсмевање и критику. Баш у томе се и испољава слабост Запада где поприличан део јавног мњења, затрованог политичком коректношћу, не разуме шта је то ислам и која ће то за њега бити претња кроз неколико генерација, кад број исламских верника порасте неколико пута.

         Тај раст је неизбежан јер младе и здраве жене у исламу за то и постоје, како се сматра, да обезбеде мир новим верницима.

         Контрацепцију тај свет не признаје, а право да буде умотана и обавезна да безрезервно припада мужу, који је за њу платио и који од ње очекује децу, неприкосновени су.

         Муслиманка не треба да се школује, нарочито не у религиозној школи. У Пакистану у стотинама таквих школа подмећу бомбе.

         Све се то на Западу не схвата озбиљно, светост религије се штити политичком коректношћу. И, мада немају сви муслимани везе са задртим вехабијама, салафитима, џихадистима и другим радикалним фундаменталистима, не треба се тиме тешити.

         Ревносни исламисти сада су, како се чини, мањина, али је та мањина активна и има водећу улогу. Из њених редова се регрутује улема, муле и имами који управљају џамијама свуда, укључујући и Русију. Другим речима, они који читају проповеди петком чине више свештенство, оно које издаје фетве. 

         И овде, на нивоу идејних вођа, баланс се мења у правцу активно-експанзионог исламизма.

         А они који су склони да остану по страни, трпе поразе и одступају. Што је најбитније: млади нараштаји активиста ислама у препороду занети су идејом свемоћи религије коју обнављају. Другим речима, џамија царује.

         Што је више џамија, то су јачи они који слушају проповеди радикала и прате дух времена.

         У Русији, која је од давнина насељена немалим бројем муслимана, до скора није било исламиста.

         Појавили су се отприлике на граници 80-90-их година, када се распао СССР, а на његовим рушевинама су почеле нагло да јачају етничке и конфесионалне традиције оних који су били јако притиснути од стране власти. Те промене су се драматично поклопиле са препородом ислама, што такође није случајна чињеница, јер се појавио вакуум у пољима напона, која су постојала читав ХХ век.

         Вакуум више не постоји.

         Тоталитаризам и тероризам царују под зеленим барјаком ислама.

         Политичка коректност обавезује да се ислам сматра за нормалну религију, а исламизам за њену рушилачну појаву. То, у одређеној мери, и јесте тако, па, и подела није почела случајно.

         Милиони муслимана свуда, укључујући и земље Запада и Русију, били су, а у дубини душе и радо би остали, послушни грађани. Међутим, понашање исламиста са испољавањем снаге, нарочито шехида, војног крила, то спречава.

         Шехиди најчешће дижу себе у ваздух у гомилам својих, муслимана, тежећи да ставе до знања, њима који нису превише радикални, да Алах не трпи инертност. Дакле: ако су приликом терористичког напада шехида и они гинули – да је то било Алаху по вољи. Поврх свега: то је наук за све оне који нису схватили обавезу да се потчине исламистима и њиховим идејним вођама.  Нико се, разуме се, после таквих експлозија не буни, људи су застрашени.

         Најбитније је то што су све џамије за муслимане исте, и сви седе на проповедима једни поред других и сви слушају проповеди.

         А саме проповеди, понављам, читају они, које је улема васпитавала у духу неспорности идеје обновљеног и активног, радикалног ислама, са тенденцијом даље експанзије. Наравно, доктрина може и треба да се дели на ислам и исламизам, међутим не дајмо се преварити.

         Треба да будемо свесни како и у ком правцу генерално иде овај процес.

         Принципијелне разлике међу обичним и радикалним муслиманима - нема. И једни и други су уједињени у доктринарном штовању Алаха и убеђености у то да није било бољег времена за муслимане него оно у којем је живео поштовани Пророк.

         Нема несугласица ни у односу према одступницима од вере, нема колебања у односу према жени и модусу њеног понашања. Генерално, готово да не постоји ништа битно што би делило једне од других.



         Дели их једино ниво религијске активности. Међутим, баш је активност муслимана вековима, од тренутка првих проповеди пророка, сматрана главном врлином. И, ослањајући се на традицију, мањина активних – исламисти – са сигурношћу води за собом остале. И ако то још увек није свима јасно, а за многе недовољно пажљиве ни очигледно, неће увек бити тако. Утолико пре што бројност света ислама незаустављиво расте следећи његову васељнску уму.   

         У исламу у принципу нема места неутралности према религији. Та доктрина и начин живота који она подстиче су нетрпељиви према другачијем мишљењу. Ислам је био принуђен да га трпи, када је бивао слаб. Међутим, кад је почео да јача и логично у многоме да доприноси исламском екстремизму - много тога се променило.

         То се види свуда, укључујући и савремену Русију и Европу.

         Не усуђујем се да дајем савете како да се понашамо. На мени је да кажем како стоје ствари.

         Мада, ако размишљамо здраво, треба, док још није касно, да наступамо одлучније него до сада. Не против муслимана и џамија већ - за њих.

         Сугеришем да се, у најмању руку тамо где то зависи од власти, односно у земљама где ислам није државна религија, властима да право и да то буде њихова обавеза да прате ко идејно управља џамијом и како џамија оријентише вернике у њиховом односу према осталим становницима и нормама државе у којој муслимани живе.

         Немешање у послове религије је добро кад се ради о религији. А ислам је далеко од тога и не представља толико религију, колико обавезан за вернике стандард живљења, чији детаљи нису неутрални према онима који не припадају кругу истинских верника.

         Исламизам свесно и циљано појачава баш те детаље.

         И још нешто што је већ у вези са наклоношћу да чине добра дела за рачун пореских обвезника и државне благајне.

         Треба им посаветовати да не раде тако нешто без разлога, не узимајући у обзир ниво живота основног дела становништва, а камоли на његову штету. То може само да породи у земљи етничку и конфесионалну мржњу и да доведе до погоршања благостања.

         Муслимани треба да то разумеју и да прихватају општедржавне норме земље у којој живе (реч није о црквеним обредима, забранама или препорукама, или о празницима, рецимо, православним). А све џамије - свесно изолујући екстремисте – да у томе помажу.

Превела Марија Петрова



188  Форум / Политика / Одг: У канџама Монсанта послато: Мај 16, 2013, 12:40:49
Тачно, народ може да се слика да би стављао на надгробне споменике те сличке да се зна какви смо били, после гошћења ГМО посластицама.
189  Форум / Политика / Одг: Издаја - државна и национална послато: Мај 14, 2013, 10:00:13


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=DLWVMyU5Yrg" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=DLWVMyU5Yrg</a>


Овако дочекаше вУЧКА у К.Митровици.
Горња слика са стиропором и транспарентом је доказ у којој мери тај наш напаћени косметсkи Народ још увек има духа и непресушне имагинације.
Иначе, на овом видеу је приметно колико је обезбеђење око вУЧКА.
Толико о томе колико се он не боји народа и колико њега воле Срби са Космета а богами и у Србији.
190  Форум / Политика / Одг: Издаја - државна и национална послато: Мај 13, 2013, 13:50:07
ЈАКШИЋ: Вучић се вратио у Београд празних шака


ОБЕЗБЕЂИВАЛА ГА „МАЛА ВОЈСКА”, А НИЈЕ „ПРЕЛОМИО” НИ ПРЕДСЕДНИКЕ ОПШТИНА СЕВЕРА НИ ОДБОРНИКЕ





     Вучић је признао да Срби морају да буду део уставно-правног система државе Косово. Он је признао да Срби треба да уђу у систем независног Косова
     А ми смо му рекли да је издајник! Рекли смо му да је његова прича о ЕУ фактички само изговор за издају и за испуњавање његове и Николићеве обавезе према западним пријатељима преузете онда када су цепали СРС. Рекли смо му да је то прави разлог што је потписао овај споразум, а не то што је „морао да би деци и земљи било боље”
     Поводом Вучићевог напада на мог брата, понудио сам му да разменимо имовину. Ја њему моју, а он мени његову. Уз објашњење да ја имам много више школе од њега и много више раднога стажа, а да је његова имовина далеко већа од моје
     Рекао сам му и да мога брата спомиње само зато што нема ниједан аргумент, што нема шта више да каже! То је као кад клинци у некаквој свађи без аргумената на крају немају шта да кажу него нешто типа „твоја мајка је курва”


         ПРВИ потпредседник Владе Србије Александар Вучић данас је у разговору – а на махове и у свађи - са Србима севера Косова и Метохије морао да им призна – да Београд од њих тражи да се интегришу у уставно - правни поредак фактички независног Косова!

         А данашња Вучићева мисија на КиМ – како је Фактима открио народни посланика Марко Јакшић – само је показала: да свако и даље остаје на својој страни.

         Срби севера на једној, а београдска власт - на другој.

         Јакшић је чак категоричан: „Апсолутно је нетачна Вучићева тврдња да је са председницима општина договорио да се настави заједнички рад и координација. Нема никаквог договора између првог заменика председника Владе са косовским Србима - ни са председницима општина, ни са одборницима!”

         Поводом Вучићеве најаве уочи поласка на КиМ - да ће Србима севера понудити конкретне аргументе који ће их убедити да прихвате бриселски споразум и његову примену – Јакшић наглашава да је једини „аргумент” био: „споразум мора да се примени”!

         „Вучић је само поновио стандардне тезе: да је споразум наводно морао да се потпише, да је то најбоље што смо могли добити, да је он то морао да уради због Србије. Да је то морао због грађана! Стандардна прича! И још је рекао: да није потписао, то би за Србију било лоше. Рекао је – наводи Јакшић - да деца имају право да живе боље него што су живела до сада”.

         Према његовим речима, Вучићев једини договор је онај са Приштином и америчком амбасадом да са њим дође цео пук војске! Што из обавештајних служби, што припадника Жандармерије! Цела војска је дошла да би га данас чувала!

    Вучић је најавио да ће разговарати о свакој ситници из бриселског споразума? Окојим „ситницама” је конкретно било речи?

         Ни о каквим. Он није дао одговоре на права питања.

    Шта сте га тачно питали?

         Ма, он је признао да Срби морају да буду део уставно - правног система државе Косово. Он је признао да Срби треба да уђу у систем независног Косова. То је рекао!

    Шта су му на то рекли и поручили Срби, одборници?

         Ми смо њему рекли да је издајник! Рекли смо му да је његова прича о ЕУ фактички само изговор за издају и за испуњавање његове и Николићеве обавезе коју су преузели према својим западним пријатељима онда када су цепали Српску радикалну странку, када су долазили на власт. Рекли смо му да је то прави разлог што је потписао овај споразум, а не то да је „морао да би деци и земљи било боље”.

    Да ли је, према Вашем сазнању, између Вучића и било кога од његових данашњих саговорника постигнута сагласност да Срби на КиМ треба да пристану на имплементацију?

         Не! Никакав договор о томе није направљен!

         Сви одборници су говорили против. Он је једини био „за”.

    Колико је било присутних одборника?

         Било је 99. А он један. Чуо сам да је на састанку са председницима општина одбијен Вучићев споразум и да су сви остали при своме!

    Који очекујете следећи корак, да ли је ишта другачије него пре састанка?

         Остао је свако на своме: ми смо против споразума, он је за споразум.

    Пре одласка на Косово и Метохију, Вучић је за „Политику” изјавио да „нема репресивних мера” и ако не буде договора. Па додао одмах потом: „Милана Ивановића је ова Влада поставила за директора Дома здравља, може да га смени на седници Владе истог секунда. Све њих можемо да сменимо истог секунда и поставимо друге који ће то да спроводе”. Да ли је то поновио и пред вама? Да ли је било неких другачијих претњи?

         Није било претњи него су пале оштре речи... Рекао сам му много тога. Између осталог: да је највећи криминал - национална издаја. То је почело тако што је прво он мени рекао за Коштуницу и изручење браће Мазреку. Одговорио сам му да ја осуђујем такав један потез, али да је најгора ствар на свету која може бити у једној држави: национална издаја. А бриселски споразум је национална велеиздаја. Са тим ништа не може да се пореди!

         Да су Мишковићев криминал, и Агробанка и све друго - ништа спрам најгорег и највећег криминала на свету - националне велеиздаје.

    Шта вам је Вучић одговорио на тако тешке оптужбе?

         Није одговорио. Ништа на то није рекао!



         Кад сте прешли на лични терен, да ли је Вучић испунио обећање да ће лично да вас пита за плакате који су осванули на КиМ на којима се првом заменику премијера поручује да не долази у Покрајину? Он тврди да је плакате штампао ваш брат!

         Само смо се договорили да разменимо имовину. Ја њему моју, а он мени његову. Уз објашњење да ја имам много више школе од њега и много више раднога стажа, а да је његова имовина далеко већа од моје. То смо се договорили и ја ћу морати да га посетим у Београду са том нагодбом.

         Поводом оптужби на рачун моје породице, рекао сам му да мога брата спомиње само зато што нема ниједан аргумент, што нема шта више да каже! То је као кад клинци у некаквој свађи без аргумената на крају немају шта да кажу него нешто типа „твоја мајка је курва”.

         Рекао сам му да је оно што се десило у Бриселу нормална ствар кад се има у виду каква је делгација која је отишла да преговара: да су у њој били људи који су продали веру за вечеру. Такође: да су садили тикве са ђаволом и да нико њих не може да цени и поштује.

    Како је окончана расправа између Вас и Вучића?

         Рекао сам му: Бог на небу, кум на земљи. Ја мог кума поштујем, а ти си твог кума, који ти је крстио децу, назвао затворским пацовом.

    А како је окончана Вучићева посета Косову и Метохији, пошто је најављивао да би можда могао да оде и у јужни део?       

         Није отишао на југ. Вратио се у Београд. Без договора по који је наводно дошао, а само је понављао да се „ово мора”!


  Диана Милошевић


191  Форум / Политика / Одг: Издаја - државна и национална послато: Мај 13, 2013, 09:47:17
НЕМА ДОГОВОРА ИЗМЕЂУ ВУЧИЋА И СРБА СА СЕВЕРА КОСОВА


Славиша Ристић: Срби са КиМ дубоко верују да ће данашњи дан помоћи Влади да види да они не могу да прихвате Устав и законе Косова





Срби са Косова желе да наставе да раде са својом државом, али је непремостиви, дубоки јаз што споразумом из Брисела морају прихватити Устав Косова, изјавио је вечерас председник општине Зубин Поток Славиша Ристић, истичући да би се о свим осталим појединостима споразума могло разговарати.

"Чињеница је да бриселски споразум нуди интеграцију у независно Косово, на начин да морамо да се интегришемо у уставно-правни оквир. То је непремостиви јаз", рекао је Ристић новинарима после састанка првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића са одборницима четири општине са севера Косова.

Председник општине Зубин Поток је рекао да "Срби са Косова и Метохије дубоко верују да ће данашњи дан помоћи Влади (Србије) да види да они не могу да прихвате Устав и законе Косова".

"Спремни смо да тражимо неко ново решење, јер решење није наша интеграција у независно Косово", рекао је он.

Ристић је рекао да међународна заједница и ЕУ и Влада Србије треба да схвате да се један народ не може силом натерати да прихвати независно Косово.

"Само онда када они који одлучују схвате да нико нема право да силом намеће једном народу политичко решење, може се трагати за новим решењима", закључио је Ристић.

Одборник Демократске странке Србије Марко Јакшић оценио је током разговора Вучића са одборницима да је бриселски споразум штетан и да представља велеиздају националних и државних интереса.

"Ово је фактички прављење албанске државе уз благослов Србије. Мислим да је битно да садашња власт не спречава рад Уставног суда. Сви знамо да је цео овај споразум противуставан и зато мора да иде пред Уставни суд", рекао је Јакшић.

Миловић: Штете неће бити, а за корист не знам

Вечерње новости у данашњем издању истичу да је главни аргумент Срба са севера да ће уколико се примени споразум, они живети на независном Косову по албанском уставу и законима, а они то ни по коју цену не желе. Они сматрају да се бриселским документом гасе све институције државе Србије, што је довољан аргумент да споразуму кажу - не.

"Вучић је добродошао на север. Он треба да објасни грађанима зашто да прихвате споразум. Ако у томе успе, онда ће одборници четири општине донети одлуку да се споразум примени и то ће бити обавезујуће за све нас. У супротном, од имплементације неће бити ништа. Свакако, од његове посете штете неће бити, а за корист не знам", изјавио је за "Новости" Драгиша Миловић, председник општине Звечан.

Он истиче да ће то бити прилика да први потпредседник Владе чује мишљење Срба из покрајине и да одговори на многобројна животна питања. Та питања тичу се држављанства (да ли ће бити држављани Србије или Косова), диплома, имовине...

Миловић наглашава да народ са севера ни по коју цену не жели сукобе са својом владом, али да народ осећа да би имплементација бриселског споразума значила нестајање Срба и северно и јужно од Ибра.

"Када је реч о споразуму о имплементацији, очигледно је да Албанци неће да изађу изван оквира свог устава и закона. Ако је неко мислио да ће кроз имлементацију добити нешто више, преварио се", поручује Миловић.

Ивановић: Наши аргументи су страх и неповерење

Да би Вучићева посета могла да буде од велике користи сматра Оливер Ивановић, лидер Грађанске иницијативе са севера.

"Народу много значи то што долази најутицајнија политичка фигура у Србији, и та посета и разговор могли би да допринесу да Срби промене мишљење о споразуму", оцењује Ивановић за Новости.

А да ли су јачи Вучићеви аргументи који иду у прилог прихватању споразума или аргументи тамошњих Срба који му се оштро противе?

"Наши аргументи су страх и неповерење", каже Ивановић. "Они јесу јаки, али на њима се не може градити дугорочна стратегија. Наш живот на Косову одређују две константе - неповерење према Албанцима и међународној заједници, и друга да не можемо без Србије. Сада треба решити ту контрадикцију."

Ивановић истиче да Вучић мора да објасни шта је суштина договора и које су гранције за Србе, да растера страх да се Србија извлачи са Косова, да понуди гаранције да Србима неће бити угрожена економска егзистенција, односно да неће бити масовних отпуштања и да неће бити прекинуто финансирање...

"Вучићев одлазак на север је утеривање страха"


С друге стране, посланик ДСС Слободан Самарџић уверен је да Вучић на Косово носи претње, а не аргументе.

"Он у покрајину иде да суочи Србе са санкцијама које ће уследити уколико не пристану на договор. Где год се окрену, суочени су са претњама. Прете им Албанци да ће их протерати и отети им имовину, прети им међународна заједница да ће их оставити незаштићене, а сада им прети сопствена држава да ће их оставити без принадлежности. Тако су суочени са три претње", каже Самарџић.

Он тврди да Вучић нема аргументе да их убеди да прихвате споразум, па тај документ може само силом да се наметне.

Јер, наглашава Самарџић, Срби знају шта би значила имплементација бриселског споразума, знају да, ако га примене, од државе Србије на Косову неће остати ништа.

"Они нису мала деца и знају да ништа неће бити као што је било и да ће прећи у надлежност друге лажне државе Косово. Вучићев одлазак на север је утеривање страха. А у томе највише учествују Вучић и Дачић", истиче Самарџић.

У Бриселу запело око имплементације


И док у Србији траје убеђивање између власти и Срба са севера, у Бриселу је запело око израде споразума о имплементацији. Досадашњи састанци завршени су без договора, јер Албанци покушавају да кроз тај документ о имплементацији промене споразум на штету српске стране.

Шеф београдског тима за примену споразума са Приштином Марко Ђурић изјавио је да Србија неће дозволити да овај документ, због различитих интерпретација о спровођењу, с временом постане неповољан и лош по интересе српског народа.

"Ситуација је таква зато што две стране засада различито тумаче суштину неких одредби споразума", рекао је Ђурић.

Према његовим речима, приштински тим је, засада, веома искључив у својим ставовима и виђењима и ту настаје јаз који посредници не успевају да премосте.

Ипак, много тога биће јасније у наредним данима, када се може очекивати и постизање договора, јер 21. маја у Бриселу треба да се састану Ивица Дачић и Хашим Тачи који, према неким најавама, тада треба да потпишу имплементациони споразум.

Иначе, српски лидери с Косова позвали су народ да у недељу мирно и достојанствено дочека Александра Вучића, без инцидената и ружних речи.

"Свако ко жели инциденте ради против интереса свог народа", поручује Славиша Ристић, начелник општине Зубин Поток.

Коментаришући спекулације да споразум одбијају само српски лидери из ДСС, Драгиша Миловић, који је функционер ове странке, каже да то није тачно и да су на северу покрајине сви јединствени.

"Ја могу да поднесем оставку, ако кварим слогу. Али председници општина овде спроводе одлуке грађана. Ако смо ми небитни, нека нас смене и поставе већа преко којих ће моћи да спроводе своје одлуке", поручује Миловић.

Слободан Самарџић каже да не треба лагати да ће, уколико се споразум примени, све бити као пре:

"Ништа више неће бити исто. Срби ће имати само мањинска права, као што имају, на пример, у Мађарској или Румунији. У споразуму пише да ће све области - школство, здравство, привреда, социјална политика... бити у законском систему Косова и да од државе Србије тамо неће бити ни трага.


Нови Стандард
192  Форум / Политика / Одг: Вучић: Али ми имамо важног посла до 28. јуна послато: Мај 12, 2013, 09:16:59
Цитат
Питам се да ли сви Срби знају, КОЈИ ТО ВАЖАН ПОСАО ТРЕБА ДА ОДРАДИ ВУЧИЋ И СВИ КОЈЕ ОН ОСЛОВИ СА "МИ"?

Вероватно се ради о познатом Тријумвирату на челу са Тачијем. Лепа Кети им ту дође само као подршка и врховни Вођа.

Господин Вучић би сигурно могао да нас убеди да је Бриселски споразум добар на следећи начин. Да се лепо он и цео Тријумвират преселе на Космет. Да упишу своју децу у косметске школе и поделе радост живљења и имплементације Споразума  са косметским Србима.
Да осветлају свој образ и покажу своме народу на Космету да су спремни да деле његову судбину до краја.
193  Форум / Политика / Одг: Светска збивања и Србија послато: Мај 10, 2013, 10:48:48
Како ће Москва одреаговати на апел српског севера Косова?



КАКО ГЛЕДАТЕ НА ОЧАЈНИЧКО МЕШАЊЕ ЧЕТИРИ ОПШТИНЕ
И НАРОДА У ВЕЛИКУ ПОЛИТИКУ?





       СРПСКИ север Косова упутио је апел руском државном врху да се умеша у све што се поводом КиМ догађа у троуглу Београд-Брисел-Приштина и између тријумвирата Николић-Дачић-Вучић и Срба преосталих у јужној покрајини.

       Како гледате на ово очајничко мешање севера Косова у велику политику?

       Може ли му овај и овакав излазак на међународну сцену ишта озбиљно донети?

       Како ће званична Мосвка одреаговати?

       Хоће ли се - макар и минимално - умешати или ће за то тражити и захтев званичног Београда?

       Хоће ли актуелна власт у Београду хтети и смети да се ослони на Русију, упркос томе што би то евидентно побољшало и међународне и преговарачке позиције Србије?



    
Марко ЈАКШИЋ, народни посланик
Шта ће Србији Вучићеви „мигови“ ако прода Косово и Метохију?!



Суштина обраћања врху Русије је у овоме: морамо да имамо јаке и искрене савезнике да бисмо остварили своје политичке циљеве!

 ОВО је наша помоћ властима у Београду, јер указујемо да не може да се води политика без јаких партнера као што је Русија.

       Да је наша држава у Бриселу имала подршку Русије, сигурно не би потписала и прихватила срамни споразум!

       Суштина обраћања врху Русије је у овоме: морамо да имамо јаке и искрене савезнике да бисмо остварили своје политичке циљеве!

       Друго: власт после бриселских споразума покушава да целу ствар опере тако што се често позива на Русију и Русе, представљајући да има подршку Русије да прихвати бриселске споразуме. Ми сматрамо да то није тачно.

       Треће: Вучић хоће да као министар војни набави руске „мигове“, али шта ће нам „мигови“ ако смо продали Косово и Метохију? Против кога ће ти „мигови“ да ратују? Можда против комараца или бубашваба?

       Битно је каква ће бити реакција Русије и шта ће она предузети. Ми се надамо позитивној реакцији!

       И, морам да подсетим да смо ми Срби са КиМ пре две године прогласили Владимира Путина за почасног грађанина КиМ, те зато и из емотивних разлога очекујемо помоћ и подршку Србима на КиМ.

       Очекујемо да Москва мало усмери и покаже политички правац којим садашња власт у Србији треба да се креће. Јер, овај пут није добар.

       Од наше власти не очекујемо неке посебне реакције.

       Писмо руском државном врху је искључиво добронамерно - без задњих намера - часно и са добрим циљевима.

       Да ли ће власт да предузме неке кораке због писма, да ли ће да се освести и окрене од погубне проевропске политике, то је на њој.



Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ, историчар, политички аналитичар
Наша попустљивост ће ићи нама на душу - Руси се ту неће много мешати



       Руси нити желе нити могу да бране интересе Срба на КиМ више од онога што чини званична Србија. Зато је ово захтев који је унапред осуђен на неуспех и неће имати ефекта ни када је реч о односу Русије према Косову нити кад је реч о политици Београда

       ОБРАЋАЊЕ Срба са севера не може ништа да измени јер је став Москве да подржава званичну политику Београда каква год  била.

       Друго, ово није преседан: Срби са КиМ су се већ обраћали Русији са захтевом да добију руско држављанство, али су добили одговор да тако нешто није могуће.

       Једноставно, Руси нити желе нити могу да бране интересе Срба на КиМ више од онога што чини званична Србија. Зато је ово захтев који је унапред осуђен на неуспех и неће имати ефекта ни када је реч о односу Русије према Косову нити кад је реч о политици Београда.

      Фaктu: Зашто су Срби онда уопште повлачили овакав потез?

       Зато што је после пристајања Београда (на пакет који се зове бриселским споразумом) Србима јасно да сами не могу ништа да ураде. Ово је покушај да добију на времену, да анимирају јавно мњење и одржавају подршку Срба на северу тамошњим лидерима. Јер, приближава се Вучићева посета северу која може да доведе до промене тонова појединих тамошњих српских политичара и грађана. Председници општина су овим захтевом хтели да хомогенизују своју базу.

       После одбијања захтева за држављанство, требало је да знају да је и овај захтев осуђен на неуспех.

       Фaктu: Не рачуна ли потез Срба са севера на еволуцију руске реторике - од формулације да ће Русија подржати решење које задовољава обе стране (у време када се Београд позивао на Резолуцију 1244) у садашњу формулацију да Русија подржава решење у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244 СБ УН која гарантује територијални интегритет и суверенитет Србије? Да ли сте приметили ту промену у реторици?

       Приметио сам. Али, ту нема никакве разлике. Можда је промењена формулација, али је став идентичан.

       Напросто, Руси су сами рекли да не желе и не могу да буду већи Срби од Срба.

       Колико ми будемо попустљиви, то нама пада на душу, а не Москви. Руси се ту неће пуно петљати.



Драган ПЕТРОВИЋ, Институт за међународну политику и привреду
Обраћање Русији вишеcтруко је добро



       Плашим се ипак да власт - чак и после једне врсте анатеме СПЦ, оставке Вулина, реакције Срба, промене споразума кроз имплементацију и свих других удараца - ипак ништа не промени, што би значило да није самостална у односу на западне центре моћи


       ОВА иницијатива је добра и промишљена ствар која може да додатно укључи Русију и друге међународне факторе (који годинама успешно бране КиМ у саставу Србије у СБ УН).

       То је јако добра идеја и сигуран сам да ће у одређеном степену наићи на позитивну реакцију званичне Русије, а још више јавног мњења у Русији.

       Руском јавном мњењу ће вишеструко да годи популарност Русије и што Срби на пиједестал подижу то што Русија може и хоће да помогне - а што је реалност.

       И српска јавност са симпатијама посматра захтеве Срба и у огромном проценту је наклоњена Русији.

       Ово сигурно није поен за нашу власт - очигледно да не ужива поверење Срба са Косова у мери због које би било излишно да директно комуницирају са Русијом.

       Једини ко се може малим делом осећати погођен је мали део власти који се у техничком смислу може осећати заобиђеним, али то је реалност до које је довела управо та власт неразумном одлуком да се парафира споразум у Бриселу.

       Пошто ова власт доста полаже на јавно мњење, мислим да ће нешто сада ипак морати да промени. Такође, ова власт - за разлику од прошле - обраћа пажњу и на Русију.

       Дачић и други политичари из власти су желели да оставе утисак да већину свари раде доста синхронизовано и са Русијом, а не само Западом. Зато је ово за њих додатан проблем.

       Дакле, и због јавности и због Русије, власт би морала да више изађе у сусрет Србима.

       Али, плашим се да власт из необјашњивих разлога - чак и после једне врсте анатеме СПЦ, оставке Вулина, реакције Срба, промене споразума кроз имплементацију и свих других удараца - ипак ништа не промени, што би значило да није самостална у односу на западне центре моћи.



Милош КОВИЋ, историчар, доцент Филозофског факултета у Београду
Руска карта још није одиграна



      За нашу земљу би било веома важно да Русија пошаље јасан сигнал и да се огради од овога што се ради са Србијом. Јер, ова Влада је прешла Рубикон и неопозиво и јасно се определила само за једну страну: ЕУ, САД и НАТО, која води непријатељску политику према Србији

       ВОЂЕ Срба са севера КиМ су показале да имају озбиљан капацитет и да умеју да размишљају политички и њихова улога не сме да се потцени.

       Показали су да умеју да вуку врло самосталне и врло разумне потезе.

       До сада смо имали пуно прогласа, али они нису имали озбиљне последице.

       Не верујем да ће Влада Србије ишта да мења уколико на то не буде била присиљена. Они који воде Владу су почели да чак и прете у комуникацији са Србима са КиМ.

       Зато је кључно питање: каква ће бити реакција Владе Руске Федерације.

       На први поглед, знајући како реагују велике силе, био бих скептичан око реакције Русије на апел остатака државних институција на КиМ и групе грађана, ма колико били угрожени.

       Претпостављам да Русија реагује на поруке које јој шаљу владе других држава. Али, држава није власт, већ су држава пре свега њени грађани. А ова власт нема мандат за овакву политику.

       Требало би да до државника Русије допре ова порука и да буду свесни да је ова власт користила и такозвану подршку Русије.

       На својим предизбормин митинзима су имали руског амбасадора Александра Конузина, говорило се много о посетама Дачића Москви уочи устоличења на место премијера, говори се о сусретима државног врха Србије са врхом Русије. У суштини, у јавности је створен утисак да ова власт има подршку Русије.

       Али, Русија се није огласила поводом бриселских споразума и то нешто говори!

       За нашу земљу би било веома важно да Русија пошаље јасан сигнал и да се огради од овога што се ради са Србијом.

       Јер, ова Влада је прешла Рубикон и неопозиво и јасно се определила само за једну страну: ЕУ, САД и НАТО, која води непријатељску политику према Србији.

       Ако се Русија јасно одреди, ова власт би изгубила подршку у јавности.

       Треба искључити емоције, овде су у питању међународни односи, али остаје утисак да руска карта још није одиграна.

       Диана Милошевић


Факти

194  Форум / Политика / Одг: Ивица Дачић, премијер и министар полиције послато: Мај 10, 2013, 10:00:41
Цитат
Колико "коферче" даје Мајкрософт

Oн се већ испрсио за Космет а даће и неко коферче Америма.
Таквим смрадовима Амери узимају све а ништа не дају.
195  Форум / Свет / Одг: 68г. од победе над нацизмом послато: Мај 09, 2013, 13:23:00


Цитат
Рат против непријатеља који је напао нашу земљу! Рат да би се опстало! Свети рат!



Главни извор подршке Хитлеру био је, ипак, хемијски картел ИГ Фарбен (пуним именом: Интерссен Гемеинсцхафт Фарбен).
Важност подршке ИГ Фарбена национал-социјалистичком покрету осветљена је у
једној књизи написаној о овом картелу. У њој се каже: „Без огромних
производних могућности ИГ Фарбена, његових опсежних истраживања,
најразличитијих технолошких искустава и опште концентрације економске моћи,
Немачка не би била у могућности да септембра 1939. почне свој освајачки
рат."
,,ИГ Фарбен" је, међутим, што је готово непознато, имао један извор економске моћи: Вол стрит у СједињенимДржавама. „Без капитала који је обезбедивао Вол стрит, не би било ИГ Фарбена на првом месту, а готово сигурно не би било ни Адолфа Хитлера и Другог светског рата."
Важност ,,ИГ Фарбена" уплановима немачке нацистичке партије може се илустровати производом који су производиле компаније под доминацијом ,,ИГ Фарбена". То је био смртоносни гас „циклон Б" који се користио у Аушвицу, Битерфелду, Валфону, Хехсту,
Агфи, Лудвигсхофену и Бухенвалду.
"ИГ Фарбен" је биохемијска компанија и пре него што се спојио са другим фабрикама из картела, тако да је био и произвођач бојних отрова који су се користили за време Првог светског рата.
Америчка подршка ИГ Фарбену се наставила када је, 1928. године, Хенри Форд удружио своје немачке филијале са онима „ИГ Фарбена".
Највећи значај за ратне припреме Адолфа Хитлера имао је процес такозване хидрогенизације, којим се од угља добијао бензин. Тај процес је осмислио иизводио ,,ИГ Фарбен".
Једна ствар је веома значајна. Чињеница је да постројења за синтетичку производњу горива никада нису била мета савезничких бомбардовања, тако да су до краја рата 25 до 30 ових рафинерија радиле са 85 одсто својих капацитета.
И друге америчке компаније помагале су Немцима у стварању потребног ратног материјала. На пример, ИТТ(Интернатионал Телепхоне анд Телграпх) је имао значајан удео у компанији „Фоке-Вулф" (Фоцке-Wолфе) која је производила авионе. То је значило „да јеИТТ производио немачке (борбене) авионе који су коришћени да би се убијали Американци."
Једна историјска чињеница много тога открива. Наиме, тројица чланова Одбора директора америчког ,,ИГ Фарбена" осуђени су као немачки „ратни злочинци" због својих „злочина против човечанства" почињених за време Другог светског рата, и то док су били у
Директорском одбору ,,ИГ Фарбена" у Немачкој. Нико од Американаца, који су
седели у истом Одбору са осуђенима, није изведен на суд и оптуженкао ратни
злочинац, иако је учествовао у доношењу одлука заједно са Немцима.

Исто тако Американци су пребацили у Америку око 12000 окорелих нациста.
Вернер фон Браун је био један од њих, човек који је конструисао ракете ФАУ којима је бомбардован Лондон и који им је осмислио свемирски програм.
Значи фашизам никада није побеђен, доказ је данашњи свет.
У сваком случају Совјетима треба одати признање, Србима треба одати признање.
Хвала и писцу чланка изнео је неке истине које, бар мени, нису биле познате.
Што је најжалосније, изгледа да се историја опет понавља.
196  Форум / Свет / Одг: 68г. од победе над нацизмом послато: Мај 09, 2013, 13:16:19
ПАМТИ БЕЧ, А ПАМТЕ ЛИ АЛПИ И ДУНАВ? или ЗАШТО ЈЕ 9. МАЈ И ДАН ПОБЕДЕ НАД УЈЕДИЊЕНОМ ФАШИСТИЧКОМ ЕВРОПОМ?





Почетком Другог светског рата читава Европа је буквално била преплављена диктаторима: Пилсудски, па Бек – у Пољској, Сметона у Литванији, Улманис у Латвији, генерал Метасас у Грчкој, у Италији Мусолини, у Португалији генерал Антониу Кармон и Салазар; Примо де Ривера, па одмах затим Франко – у Шпанији, у Албанији Ахмет Зогу, у Румунији маршал Антонеску, у Естонији Пјаст, у Финској маршал Манергејм, у Мађарској адмирал Хорти; Цанков, па за њим цар Борис у Бугарској, Квислинг у Норвешкој, Анте Павловић у Хрватској, монсињор Тисо у Словачкој…

Добар део њих су постали фирери  својих држава  још пре 1933.године, када је на власт у Немачкој дошао Хитлер, који је европске владаре ујединио ради похода на Исток.

Белгија, Холандија и Луксембург, земље које нису биле диктаторске и нису ратовале са СССР-ом, ипак ће на совјетско-немачки фронт   упутити између 90 и 110 хиљада војника, а Швајцарска и Шведска, земље које су и формално објавиле да су неутралне, заједно са Шпанијом („Плава“ СС дивизија и авио-ескадра)   послале су преко 50.000 добровољаца. Последњу војну јединицу коју су сачињавали Норвежани и Данци (дивизија „Норланд“) је Црвена Армија разбила када је стигла  код Берлина. Немачки аутор књиге „Резултати Другог светског рата“ (1953) К.Пфефер доказује: „Највећи део добровољаца из Западне Европе је ишао на Источни фронт само зато, што је у томе видео заједнички задатак Запада… добровољци из Западне Европе су, по правилу, прилазили војним  јединицама СС-а…“

Познати енглески историчар А.Тејлор је писао о две „неутралне“ земље, које су мање од свих других зависиле од нацизма – о Швајцарској и Шведској, да су оне „Немачкој могле да доносе више користи као неутралне, него тиме, што су се нашле у положају побеђених. Немачка је из Шведске добијала руду гвожђа, а прецизне уређаје из Швајцарске. Без тога она не би могла да настави ратовање“. Скоро сваки трећи фашистички  пројектил је био произведен од челика за који је кориштена шведска руда, а скоро комплетан волфрам је стизао из Португалије…

Чешка, која је 30-х година била светски извозник оружја, са 45 потпуно мобилисаних и добро наоружаних дивизија, без и једног метка се предала немачкој групацији која је имала 30 дивизија. Зато су фабрике само једног чешког концерна - „ Шкода“ -  од августа 1938.године (када су Немци освојили Судете) до септембра 1939.године нацистима дале исто онолико војних производа колико су Британцима давале све војне фабрике Енглеске. Совјетски Савез Немци су напали са 21 тенковском дивизијом  од којих је 5 било снабдевено чешким тенковима.

Највећи део европског становништва је сарађивао са хитлеровцима, полазећи не само од идејних гледишта, већ и од себичлука, са надом да ће на богатим просторима Русије нешто ућарити. А Фирер је у ствари предводио  европски крсташки поход  против совјетске Русије. Амбасадор Немачке у Ватикану  фон Берген, саопштио је 24.06.1941.  Берлину да  „у  круговима блиским Ватикану поздрављају ову нову фазу рата са одређеним олакшањем и са посебним интересом прате њен ток“…

Шта је остало? Словенска Пољска? Делимично – да. Али се морамо присетити да се у Хитлеровој армији борило преко 100.000 официра и војника који су 1.09 1939.године поседовали  пољске пасоше. Професор Ричард Качмарек,  директор Института историје Силезког  (Шлеског – прим.прев.) универзитета, аутор књиге „Пољаци у вермахту“, тврди да је „кроз немачку армију у току рата прошло око пола милиона Пољака“ (то је - без Армије  Крајове којом је руководила влада из Лондона, и која се борила против Црвене Армије и партизана често активније, него против вермахта). Само у 1942.години Пољаци су чинили 40 – 45% војног састава 96.пешадијске дивизије вермахта, приближно 30%  - 57.дивизије, исто толико 11. дивизије (заједно са Чесима), око 12% 110-е дивизије… Из интервјуа Р.Качмарека пољским новинама «Gazeta Wyborcza»: „можемо да сматрамо да 2 – 3 милиона људи има у Пољској рођака који је служио у вермахту. Колико међу њима зна шта се са овима догодило? Вероватно, мало. Мени стално долазе студенти и питају како да се установи шта се десило са стрицем, дедом. Њихови најрођенији то прећуткују, ограђујући се речима да је деда погинуо у рату. Али трећа послератна генерација се тиме више не може задовољити…“

Једина земља у Европи која није пристала да учествује у фашистичком безумљу које је обухватило читаву Европу, била је Србија. Пакт о придруживању оси „Рим – Берлин – Токио“  који је 25.марта 1940.  у Бечу потписао тадашњи премијер Цветковић, а којим се предвиђало да се читава економија Југославије стави на располагање Хитлеру, уз право да  он слободно премешта немачку војску, на Балкану је изазвао експлозију народног негодовања. Два дана после потписивања  премијер је свргнут, а пакт раскинут. И у Београду, и у читавој земљи становништво је ликовало, славећи победу. На улицама су паљена страшила са ликом свргнутог премијера – колаборационисте. У Берлину су ти догађаји изазвали такав бес да је Хитлер истог дана потписао директиву под шифрованим називом „Казна“. Европска штампа је спроводила бесну антисрпску кампању, почела да описује „прогоне немачке мањине“  у Србији .  Растурани су фото-фалсификати у којима су у крупном плану приказиване „избеглице“ које су називане  „жртве југословенског терора“. Напад на Србију немачких јединица и јединица њених сателита је почео дводневним непрекидним бомбардовањем Београда, када је погинуло преко 18.000 људи. Иако су Срби оборили 40 бомбардера, укупна тежина бомби, бачених на Београд, је била преко 360 тона.

Сваки човек који слави Дан победе треба да зна да је дан  бомбардовања Београда 1941.године у много чему приближио устанак Јужних Словена. И то – захваљујући Србима. Зато што:

-                Почетак реализације плана Барбароса у упад у СССР је одложен за месец дана, а због доласка јесени са њеним кишама и ветровима, блатњавим путевима и хладноћом, немачка техника је почела да троши гориво изнад сваке предвиђене норме (отприлике за трећину), што је успорило –„блицкриг-2;

-                У јеку борби пред Москвом Хитлер је био принуђен да део дивизија пребаци са Источног фронта на Запад, за борбу против непокорних Срба.

Почетком  Другог светског рата сви ауторитарни режими су представљали  гигантске чиреве на телу европске цивилизације. Од двадесетак земаља Европе, које су постојале у јуну 1941.године (ако се ту не подразумевају и оне патуљасте) скоро једна половина – Шпанија, Италија, Данска, Норвешка, Мађарска, Румунија, Словачка (која у то време није била заједно са Чешком), Финска, Хрватска (и тада одвојено од Југославије) – заједно са Немачком су ступиле у борбу против Русије/СССР-а   тако што су на Источни фронт послале своје оружане снаге. Не рачунајући бројност   армија тих званичних савезника Немачке, само у саставу вермахта и СС се борило преко 1.800.000 становника из свих крајева Европе!

Општи утисак о томе ко се и како борио против совјетске Русије  може да се стекне према саставу војних заробљеника из маја 1945.године: предало се 60.280 Пољака, 23.136 Француза, 21.822 Хрвата, 4.729 Холанђана, 2010 Белгијанаца, 1652 Луксембуржана, 456 Данаца, неколико хиљада Чеха. А то је само део њих, из земаља које - каже се - нису ратовале против СССР-а. Довољно је да се каже да је око 600.000 заробљеника из   армије  Немачке и њених савезника после одговарајуће провере совјетска команда ослободила непосредно на фронтовима,на којима су се оне предале.

У титанској борби која се развила совјетски народ је успео да извојује победу над ауторитарно-фашистичким чиревима који су били дубоко урасли у тело Европе. Али не сме да се заборави да су и нацизам   и тоталитаризам  –чеда европског прогресизма и рационализма. Нису се тек тако и Хитлерови фашисти, и њихови вазали из других земаља,  трудили  да се пред крај рата предају Енглезима и Американцима, а не совјетским јединицама. Тако да – судите сами  који је режим био ближе фашистичком – совјетски или западни – „либерално-демократски“.

Иако је рат који је почет у јуну 1941.године представљао  борбу између два идеолошка антипода  - фашизма и комунизма – борбу не за живот, већ на смрт, за наше претке тај антагонизам није играо ама баш никакву улогу. За њих је то био Велики отаџбински рат - народно-ослободилачка  борба. Рат против непријатеља који је напао нашу земљу! Рат да би се опстало! Свети рат!


Николај Малишевски
197  Форум / Свет / 68г. од победе над нацизмом послато: Мај 09, 2013, 13:05:33
Годишњица победе над нацистичком Немачком




У свету се обележава 68. годишњица победе над нацистичком Немачком у другом светском рату. За њу је плаћена огромна цена: милиони војника, али још више цивила, су гинули од бомби, болести, глади, били мучени у концентрационим логорима. Огромна нацистичка машина је заустављена и срушена. Војници разних националности су се борили раме уз раме и победили. Непроцењиви удео у заједничкој победи су имали народи Русије, Украјине, Белорусије и других република Совјетског Савеза, који су у овој бици изгубили 27 милиона својих синова и кћери. У исцрпљујућем рату са Хитлеровом војском они су одбранили не само своју отаџбину, него су ослободили и многе европске државе.

Ми никада нећемо заборавити да су свој допринос победи дали и народи других држава учесница антихитлеровске коалиције: САД, Велика Британија, Француска, укупно више од 50 држава. Као коначан резултат њихових надљудских напора, у Берлину је потписан Акт о безусловној капитулацији нацистичке Немачке. И, ево, већ 68. пут на овај дан ослобођења, свет одаје признање ветеранима фронта и позадине који су изборили Велику Победу, сећа се војника и цивила који су погинули у тој борби.

У Русији не постоји породица која није изгубила неког рођака за време рата. Нема куће у којој није било туге. Данас се сећамо оних који су се тукли с непријатељем на фронту, оних који су радили у позадини – свих, који су дали своју снагу, здравље и живот за Победу.

Одавајући почаст онима који су у име наше заједничке Отаџбине - планете Земље – дали живот да би учврстили братство, духовну блискост, покушаћемо да остваримо машту погинулих о обичној људској срећи будућих генерација.

Данас одајемо пошту и изражавамо вечну захвалност свима који се нису вратили из рата. Данас се чују молитве у црквама многих држава света, на свим језицима. Молитве се могу разликовати по конфесијама, али њихов смисао је исти: „У блаженом успећу је вечни покој. Господе, дај га преминулим рабам Твојим, који пролише крв своју и даше живот свој бранећи земљу. И нека им је вечнаја памјат! И да буде памјат њихова из рода у род! Вечнаја памјат!“


Глас Русије
198  Форум / Разно / Холивудски Срби послато: Мај 09, 2013, 12:18:31
Срби као модерни ђаволи у Холивудским филмовима





Свако мало појави се неки нови филм из Холивудске продукције у којем је главни негативни лик Србин. Сценарији по којима се филмови раде су једноставни : Американац (у лику неког познатог глумца или глумице) је позитивац који јури да спасе Свет од “тамо неког лудака”, који је по правилу Србин.

Чињенице, од историјских до полицијских, најчеће се изврћу и поједностављују до идиотизма а све то прати гомила техничких ефеката, како би се “јурњава америчког каубоја за лудим Србином” максимално емотивно обојила.

Од познатијих филмова овог типа, треба споменути “Дипломатску опсаду” снимљену 1999.године у којој група Српских терориста заузаима америчку амбасаду у Будимпешти и прети да ће активирати атомску бомбу уколико НАТО не пусти на слободу извесног српског пуковника Петра Војновића.

У филму Миротворац, опет је Србин терориста, који покушава из освете да уништи зграду Уједињених Нација у Њујорку. У филму Снајпер 2, бивши амерички снајпериста долази у тајну мисију у Босни како би ухватио српског генерала (алузија на Ратка Младића). У филму “Српски ожиљци, Срби су терористи жељни освете....

Број оваквих филмова који сваке године “излазе” са траке фабрике познате као Холивуд из дана у дан је све већи. Сваки иоле познатији амерички глумац, од Ричарда Гира, Тома Круза до Џона Траволте или Анђелине Џоли, труди се да буде у једном од таквих филмова јер је то “ин”.

И што је најстрашније, овај филмски тренд пренео се током последњих десетак година и на Европу.

У немачким популарним криминалистичким серијама, попут “Кобре 11”, до данских, холандских и фрнацуских продукција, све чешће се појављују Срби, криминалци, терористи, лудаци – једном речју оличење модерног зла.

Зашто је тако и одакле овај тренд криминализације Срба као народа ?

Прво, кажу психолози, модерним популарним филмовима или серијама најлакше је неки народ или државу оцрнити. Друго, гледаоци, поготово у Америци, навикли су на “црно-бело” сликање свакодневице. Једна особа је позитивац а друга негативац. А гледаоци филма или тв серије најчешће и неразмишљају о “лудом Србину терористи” или наводној “српској мафији у америци”. За просечног американца, Срби су тамо неко, ко је тамо негде починио нешто лоше. Где је то место или држава просечан Американац тешко може рећи. Једнако као што не зна разлику између Чеченије и Чешке.Тако су за те исте гледаоце Срби и Србија, неко веома лош кога се треба клонити. Све друго гледаоци нити желе да знају нити их интересује.

А сваки продуцент филма, поготово у Холивуду, мора да прати актуелну политичку струју јер једино тако може обезбедити новац за снимање филма или серије.

То што се додворавање актуелној политици Ујка Сема, одвија преко сатанзације једног целог народа, искривљавање чињеница - никога не интересује. Срби као народ никада нису били терористи нити су гајили сличне амбиције. Истовремено албанска мафија са Косова која по подацима ФБИ-аја слови за једну од најјачих светских мафијашких организација нигде се у овим холивудским продукцијама не помиње. Уместо албанске, филмови говоре о непостојећој српској мафији.

Некада су у филмовима Силвестера Сталонеа и других главни негативци били Совјети, потом Руси. Једно кратко време њих су заменили Арапи. Али како америчка спољна политика мора да буде веома опрезна како против себе не би окренула широке муслиманске масе у свету, Арапе и Русе као “светске ђаволе” заменили су тамо неки Срби.

То што Срба на Балкану и у целом свету има мање од 12 милиона, и што ни након 50 година нису успели да се организују у политичком смислу па да направе неку иоле јаку политичку лобистичку организацију, поготово на тлу Америке, никога не занима.

И док Холивудска фабрика филма и тв серијала, и даље наставаља са продукцијом филмова о лошим Србина, дотле већина тих остварења код критичара наилази на веома лоше пријем. Један познати филмски стваралац из Италије недавно је изјавио “ ако желите да вам филм пропадне, слободно га снимите са Србима као негативцима”. Међутим, то што поменути филмови (изузев пар изузетака) доживе лоше критике не спречава финансијере да и даље улажу у снимање сличних пројеката. Треба очито оправдати себе пред сопственим народом, па је најлакше изврнути чињенице, попут француског филма који jе снимљен 2010 тренутно о трговини органима на Космету током 1999.године у којем су за све били оптужени Срби. Уместо жртве у овом француском филму Срби су приказани као починиоци ужасног злочина.

Последице по обичног грађанина Србије су невероватне. Тако просечан американац када упозна неког из Србије, обично прво уђути а потом гледа да “побегне главом без обзира, што даље “. Разлог за то је масовна пропаганда у којој су и даље Срби ђаволи, лудаци и само зло савременог света.

"А уосталом, тако каже и Холивуд” !


Глас Русије
199  Форум / Разно / Одг: Славе, празници, рођендани... послато: Мај 05, 2013, 09:01:50
Свим Србима Света и Редакцији портала желим срећан Васкрс!



Христос васкрсе!

Зека
200  Форум / Свет / Кина-Земља на Земљи послато: Мај 03, 2013, 22:05:01
Кина поставила Камерона на место - Си и Ли одбили да га приме!


ПЛАТИО ЦЕХ ШТО СЕ У МАЈУ 2012. У ЛОНДОНУ СРЕО
СА ДУХОВНИМ ЛИДЕРОМ ТИБЕТА ДАЛАЈ ЛАМОМ




   Према ранијем договору, Даунинг стрит посету британског премијера планирао за април ове године. Међутим, из Пекинга је стигла порука да Камерона неће примити највиши кинески руководиоци
    А Франсоа Оланд - који „заобилази“ Далај ламу и наглашава да Француска жели „мултиполарни свет“ - у Пекингу примљен са највишим почастима


       КИНА никоме не прашта увреде. У ово се уверио и британски премијер Дејвид Камерон.

       Он је желео да за време своје посете Народној Републици Кини издејствује боље трговинске контакте и нове уговоре. Међутим, Пекинг је побеснео што се Камерон срео са Далај ламом и објавио - да је његова посета британског премијера непожељна.

       Британци су, наравно, бесни, а њихову љутњу је појачала и чињеница да су Кинези председнику Француске Франсоа Оланду прострли црвени тепих.

       Камерон се спремао да заједно са перјаницама британског бизниса посети Кину. Посета је требало да прошири економске везе две земље. Али, Пекинг је поручио - да се кофери распакују.

       Лондонски Guardian ово је окарактерисао као казну. Уз оцену: премијер Камерон плаћа што се у мају прошле године срео са духовним лидером Тибета Далај ламом.

       Иначе, Даунинг стрит је посету британског премијера планирао за април ове године. Међутим, из Пекинга је стигла порука да Камерона неће примити највиши кинески руководиоци.

       Британски спољнополитички коментатори наглашавају да је овим Кина „замрзла“ дипломатске односе са Великом Британијом.

       Утолико је чудније што то нису на времен схватили експерти из Foreign Office. Уосталом, одмах након разговора Камерона са Далај ламом у цркви св. Павла у Лондону, Министарство иностраних послова Кине упозорило је Лондон да је то „нанело штету англо-кинеским односима“. И још указало да се црта коју је прекорачио Камерон тиче виталних интереса Кине и да је зато кинески став „одлучан у највећој могућој мери“.

       Преведно са дипломатског на сваки „обични језик“,ово упозорење је значило: Далај лама, кога Тибетанци поштују као Божјег представника, за Кину није ништа друго доли расколник и сепаратиста. А лидери држава који се усуде да га приме у аудијенцију, имаће разлога да се кају.

       Директор Центра за кинеске студије са универзитета у Сиднеју Кери Браун оценио је да Кинези отворено врше притисак на чланице Европске уније. Зато што оне међусобно конкуришу у борби за кинеско тржиште и немају никакву међусобну солидарност тим поводом.

       У суштини, Камерону је било отказано гостопримство, док су председника Француске Франсоа Оланду - који се није експонирао у контактима са Далај ламом - у Пекингу примили са највишим почастима предвиђеним за шефа једне велике државе. Њега су поздравили председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг и премијер Ли Кећијанг.

       Оланд је, као вешт политичар, очито добро знао како треба угодити партнерима за време преговора. Рекао им је да Француска жели „мултиполарни свет“. Дакако, ове речи су за уши кинеских руководилаца биле пријатна музика. Сама идеја о мултиполарном свету је изазов униполарном у којем доминирају САД.

       Пекинг се свих протеклих година доследно залажр за мултиполарни свет.

       Цу Хунђјан, начелиник одељења владиног труста мозгова - Института за међународна истраживања у Пекингу - рекао је да је Оландова порука добро оцењена у Народној Републици Кини.

       „Кина може да сарађује са Француском“ - додао је овај експерт.

       Изнуђено одустајање од пута у Кину - лична је несрећа Дејвида Камерона, пишу енглески коментатори.

       А Камерон је - присетимо се - по доласку на власт изјавио да ће акценат у спољној политици ставити на везе са земљама БРИКС - Бразилом, Русијом, Кином, Индијом и Јужноафричком Рапубликом.

       Очигледно је да му односи са Кином нису пошли за руком.

       Москва није правила и неће правити „Камеронове грешке“.

       Без обзира што су будисти Русије више пута позивали Далај ламу да посети њихову земљу -њему је практично од 2004. године забрањен улазак у РФ.


Факти

Што би значило.
Још једна светска сила, Кина, је на сцени.
Јадан Камерун, надам се да му није позлило..... Cheesy
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 ... 15
Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!