forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Септембар 15, 2019, 21:03:08


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


  Прикажи поруке
Странице: 1 [2] 3 4 ... 15
51  Форум / Економија / Плате и пензије као Потемкинова села послато: Јул 05, 2016, 11:19:43
Драган Милашиновић: ММФ И СРБИЈА – ПЛАТЕ И ПЕНЗИЈЕ




Знам да многе грађане Србије још увек буни како се, и по ком основу, глобална финансијска институција, каква је ММФ, бави одређивањем цена струје једној наводно сувереној земљи, па ћемо се тиме озбиљније бавити у неком од наредних текстова, а сада ћемо се осврнути на статус пензија и плата у јавном сектору, које су беспотребном политизацијом, осионом суспензијом постојећих закона и потпуним непознавањем елементарних економских законитости, од стране Александра Вучића, довеле до погоршавања социјалног статуса милиона грађана Србије.

Сматрам то неопходним, будући да је овогодишња ревизија ММФ-а нашој земљи практично започета поруком шефа Мисије ММФ-а за Србију, Џејмса Руфа, који је у ексклузивном интервјуу за НИН поручио: “Ово је пресудни период за нову владу Србије да удахне живот новим реформама, јер се због њиховог кашњења спорије смањују и трошкови зарада у јавном сектору и пензија. Зато не долази у обзир не само повећање плата и пензија у 2016, већ у овом тренутку не видимо простора за то ни у 2017. години, ако се до тада не остваре значајне нове уштеде”(1).

Ова прилично јасна, мада не и искључива, порука Србији (ипак има оно “ако”) може бити озбиљно упозорење, али и најава нове Вучићеве манипулације која ће омогућути српским преговарачима да стратешке уступке ММФ-у “покрију” спиновањем о избореном повећању плата и пензија од, рецимо, 1,2% категоријама са најнижим примањима. Од медијског третмана таквог Вучићевог “успеха” приликом прошлогодишње посете ММФ-а, просветним радницима и пензионерима, још увек се преврће желудац. (А верујем и несретном минстру финансија, Душану Вујовићу, који се на оној конференцији за штампу, после премијерове подуже тираде усудио да каже како “проценти повећања јесу мали, али…” Сетите се како је прекинут и шта се после догодило. Прошао је горе него Оливер Твист, када је тражио још.) (2)

Шта год да је посреди и без обзира да ли ће му ММФ бацити коју спин-мрвицу или не, то није суштина Вучићеве преваре када је у питању третман плата и пензија као мера штедње. Нити је суштина у процентима које нам, у таквим ситуацијама, накострешени Вучић гура под нос, као приликом треће ревизије Споразума ММФ-а и Србије.(3) Суштина је у изједначавању правно и економски неспојивих категорија – плата запослених у јавном сектору и пензија грађана стечених по разним основама.

Пре него ово разјаснимо, желим да укажем на још једну обману коју је Вучић користио говорећи о третману плата и пензија у преговорима са ММФ-ом и оног увредљивог “повећања” примања која је наводно “изборио” приликом треће ревизије. Тешком муком, подразумева се. ММФ не одређује никакве проценте смањења или повећања плата, односно пензија, већ само дефинише њихову горњу границу у односу на БДП! Према његовом Споразуму са Србијом укупан износ плата у јавном сектору може износити до 7%, а пензија до 11% бруто друштвеног производа (БДП). (4) То је све. Заклањање иза ММФ-а, као што је било оно када је Вучић тврдио да му ММФ не дозвољава да високом школству повећа више од 2% или здравству више од 3%, најобичнија су бесмислица и манипулација грађана!

Но, да се вратимо суштини, а она је како рекосмо у изједначавању правно и економски неспојивих категорија – плата запослених у јавном сектору и пензија грађана.

У том смислу плате запослених у јавном сектору (републички и локални ниво) које се у Србији, вољом Млађана Динкића, исплаћују по веома неуједначеним и тешко схватљивим критеријумима, свакако јесу буџетски трошак и морају зависити од висине буџетских прихода. То није спорно. Зато је не само оправдано, него и нужно, да се овај сегмент уравнотежи са негативним буџетским салдом, не само због притиска ММФ-а, већ пре свега због сопствених потреба. Логика сулудог партијског запошљавања учинила је да Србија у јавном сектору има три пута више запослених него у време Милошевића, а при томе има и мноштво оних којих нема у евиденцији (раде по уговорима о делу, привременом и повременом ангажовању и сл). Која би економија то могла да издржи? Само то, да о другом и не говоримо!

У том смислу економска логика је јасна и мора бити сурова. Комбиноване мере са нагласком на отпуштање. Али, како то спровести када је читав садашњи политички систем у Србији саткан на принципу да партије јавни сектор доживљавају буквално као свој плен који комадају сходно одређеним кључевима и интересима. Не занима их колико то кошта! Док је у чувеном вишетомном експозеу, којим је почео свој први мандат, Александар Вучић демаговао о презапослености у јавном сектору трајало је блиц-криг запошљавање преко 18.000 његових страначких колега за пар месеци, на републичком и локалном нивоу. (Сетимо се само оног власника печењаре који је дошао за директора железнице и хвалио нам се како је очистио прљаве возове, или оног музичког менаџера који нас је учио како да правимо путеве.)

И зато је једина мера штедње коју је у датом тренутку смео и могао да спроведе Вучић била она најпростија и најбесмисленија – линеарно смањење плата у јавном сектору. Проценти. То наравно даје одређени кумулативни ефекат, али доноси много других проблема. Рецимо, чињеницу да секретарица у некаквој сумњивој агенцији, каква је била она Динкићева СИЕПА, има већу плату од директора било које средње школе у Србији или врхунског хирурга који не политичи већ се бави својим послом. Шта с тим? Шта Гузенбауер или Штрос-Кан мисле о томе?

Ништа. Јер, то Вучића није занимало, нити га занима. Занимало га је, и занима га, само како да се уклопи у прописане проценте ММФ-а. И зато је, да би повећао масу уштеђеног, у смањење увукао и пензије, односно пензионере.

Али, пензије једноставно нису иста категорија са платама странчких дангуба и љубавница локалних моћника. Нити су социјална давања. Пензионери не троше новац пореских обвезника, они примају свој новац који су давно уплатили ПИО Фонду, а за који је гарант држава. Током њиховог радног века њима су давања за пензиони фонд уредно скидана од остварених зарада и тај новац је годинама био на услузи држави. Износи пензија утврђени су законском методологијом коју је прописала сама држава (и која је по њих већ у старту крајње непвољна будући да им закида бар 30 % онога што им припада).  Отуда обавезе за пензије не могу бти третиране као буџетски трошак већ као државни дуг. Сервисирање тог дуга за државу мора имати приоритет у односу на обезбеђивање сервисирања дугова по страним кредитима!

Сваки други приступ није пре свега правно, али ни социјално, ни етички исправан. Пензионери нису криви што је држава лоше газдовала њиховим новцем, свесно или несвесно уништила привредну производњу, намерно или из незнања произвела незапосленост. Нити што је кроз, најблаже речено, сумњиве приватизације распродала или упропастила улагања ПИО Фонда у профитабилне делатности (туризам на пример). Отуда, њих не треба да интересује како се пуни државна каса, да ли је некаква прошла власт опљачкала Србију или  да ли премијер има ноћне море у лику поменутог Џејмса Руфа, како нам се жали. Премијер ваљда зна каквог се посла прихватио и шта је грађанима обећавао. Они од њега не очекују да им објашњава зашто нешто не може, већ како може. А може!

Свака пензија је својеврсни уговор државе и пензијског корисника и он не може једнострано бити промењен. То је отимачина законита таман толико колико и рушење у Савамали. Држава која не може да исплаћује своје дугове, а пензије јесу дуг, технички се налази у банкроту, колико год је ММФ тапшао по рамену и хвалио њен “реформски приступ”. О томе би морали да воде рачуна и Влада, али и судови који одлучују по жалбама пензионера, а пре свега Уставни суд који је ову меру прогласио уставном уз образложење на нивоу основаца.

Постоји низ фискалних и економских мера којима се редовна исплата пензија може обезбедити на садашњем нивоу, али је пре тога неопходно раздвојити пензије од зарада запослених у јавном сектору и као извор проблема буџетског дефицита решавати их сваки за себе.  Не сме бити поистовећивања! Секретарица локалног моћника не може делити судбину пензионера који је 65. година држави редовно уплаћивао порезе и доприносе. То није и не може бити исто.

Пензија, према нашем Уставу, али и према “Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода” јесте имовинско право и спада у појам мирног уживања имовине, па самим тим је и лично, односно људско право.(5) Дакле, ова наводна економска мера, коју је Вучић, у свом незнању, још називао и реформском, не само да драстично суспендује имовинско право целе једне категорије становништва (пензионери) већ и низ пратећих права која иду уз њега.

Овде је време за малу дигресију. Наш устав говори да се област пензија регулише системским законом који се зове “Закон о пензијском и инвалидском осигурању”. Међутим, како би остварила своју незакониту намеру о смањењу пензија Вучићева влада предлаже, Скупштина усваја, а председник Николић потписује, један сурогат закона који се зове “Закон о привременом уређивању начина исплате пензија”, којим држава (законодавац), на мала врата и практично се служећи правном преваром, ставља ван снаге одредбе системског закона о пензијама, наводно привремено суспендујући његове основне одредбе. (О овоме ћути Уставни суд!)

У чему се та правна превара састоји? Прво у томе што се усвојени “бочни” закон назива привременим, али се нигде и ничим не орочава дужина његовог трајања (зна се да је почео новембра 2014. али се не зна када ће се завршити). Друго, што у називу закона стоји да се њиме уређује начин исплате пензија, чиме се асоцира да се ради о неким техничким питањима (рецимо да ли се пензија исплаћује два или три пута месечно), а не о суштинској повреди имовинског и личног права пензионера, односно једностраном мењању висине пензија на непознато дуги рок!

Истини за вољу, ваља истаћи да економија познаје смањење пензија као део пакета мера за стабилизацију буџета. У том контексту познати су примери привременог коришћења смањења пензија као дела ширег пакета економских мера, али да би се тако третирало, било какво смањење пензија, у односу на њихов решењем утврђен износ, мора бити стриктно орочено у трајању (никако дуже од шест месеци), а актом којим се оно утврђује морао би се и предвидети начин и рокови враћања тог новца пензионерима након санације (или стабилизације) буџета.

Дакле, у таквим случајевима, држава привремено позајмљује новац од пензионера да премости одређене буџетске тешкоће, а затим га враћа по унапред познатој динамици. Чак и то примењује се у крајњој нужди. Смањење пензија како га виде и спроводе наши садашњи властодршци на челу са Александром Вучићем, није никаква буџетска већ пљачкашка мера.

Та мера спроводи се кроз, најблаже речено, сумњиви законски акт (“Закон о привременом уређивању начина исплате пензија”) који је не само у супротности са уставом гарантованим правима грађана, већ је у суротности и са “Европском социјалном повељом” која је код нас ратификована 2009. године. Као ратификациони, нормативни акт она по нашем уставу има јачу правну снагу од закона. А ево шта пише у тој повељи: „Свака држава потписница је дужна да свој систем социјалне сигурности одржава на задовољавајућем нивоу и да га постепено подиже на виши ниво“.(6) Свима, осим Уставном суду Србије, јасно је да се овде чини управо супротно.

Дакле, исплата пензија мора се, у смислу третирања рестриктивним економским мерама, раздвојити од исплате плата у јавном сектору и имати апсолутни приоритет. И није тачно да се прекомпоновањем буџетских расхода не би могла обезбедити редовна исплата пуних пензија свим категоријама пензионера. Остварене уштеде од смањења пензија износе цца 210 милиона евра на годишњем нивоу, а само субвенције које ова влада даје страним фирмама за наводно отварање нових радних места, на којима се затим исплаћују минималци а људи мокре у пеленама, износе милијарду евра за исти период.(7)

А цифру коју Вучић годишње потроши на разне НВО, геј-покрете, грађанске иницијативе и сл. пројекте про-европског (или, ако баш хоћете, анти-српског) усмерења потражите сами. Инате је на интернету.

Само, упозоравам Вас, како вам се може слошити од тога. Посебно ако сте пензионер…

_____________________________________

Одреднице:

- http://www.blic.rs/vesti/politika/novi-nin-sef-mmf-a-povecanje-plata-i-penzija-ne-dolazi-u-obzir/efv7ggn
Јунак чувеног социјалног романа Чарлса Дикенса
– Тада је Вучић пензије “повећао” за 1,25%, плате у вишем и високом школству за 2%, здравству за 3% итд.
- http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:609301-Ruf-Nema-uslova-za-povecanje-plata-i-penzije-u-Srbiji-ove-i-naredne-godine
- http://www.slobodnaevropa.org/a/most-rse-moze-li-biti-ukinut-zakon-o-smanjenju-penzija-u-srbiji/26913182.html
– Исто
- http://rs.n1info.com/a80778/Vesti/Dosta-je-bilo-Povecanje-plata-i-penzija-je-manipulacija-Vucica.html


http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ekonomija/mmf-i-srbija-plate-i-penzije/
52  Форум / Разно / Одг: Славе, празници, рођендани... послато: Јануар 05, 2016, 23:24:26
Срећан Божић!



Христос се роди, Ва истину се роди

БОЖИЋ, БОЖИЋ

                                    Божић, Божић благи дан,
                                    благог Христа рођендан,
                                    Божић, Божић светли дан
                                    сав светлошћу обасјан.

                                    Дјева Христа родила,
                                    пеленама повила
                                    у пећини Христос спи
                                    Света Мајка над Њим бди.

                                    Слама лепо мирише
                                    Богомајка уздише,
                                    у том звезда засија
                                    пећина се загрија.

                                    Ангели се спустише
                                    пастирима јавише
                                    весел'те се сви ноћас
                                    роди нам се Христос Спас.

                                    Кад то чули пастири
                                    Срце им се умири
                                    па кликнуше сви у глас
                                    Нек се слави Христос Спас.

                                    Нек мир свуда царује,
                                    Нек се срце радује
                                    Нек се свако поправља
                                    И Господа прославља.

                                    И ми мали Српчићи
                                    к'о сребрни звончићи
                                    Богомајку хвалимо
                                    Христа Бога славимо.

                                    Божић, Божић благи дан,
                                    Благог Христа рођендан,
                                    Божић, Божић светли дан
                                    Сав светлошћу обасјан


Зека Поповић
53  Форум / Свет / Одг: Русија- НАТО- Америка послато: Децембар 26, 2015, 11:29:06
НАТО признаје руску војну супремацију у Европи

                                                 


Пентагон је у јуну 2014. спровео симулациону вежбу – неку врсту ратне игре између Русије и НАТО. Сценарио је предвиђао руски притисак на Естонију и Летонију, земље чланице НАТО. Да ли би НАТО био способан да одбрани ове земље?

„Резултати су били онеспокојавајући“, пише Џулија Јофе у часопису Foreign Policy. Чак и кад би све НАТО трупе стациониране у Европи биле пребачене на Балтик, укључујући и 82. ваздухопловну која би теоретски требало да буде спремана за дејство у року од само 24 часа - САД би изгубиле.

„Ми једноставно немамо такве трупе у Европи“, објашњава високи генерал САД. „Ту је такође и чињеница да Руси имају ракете земља-ваздух које су најбоље на свету, а не плаше се ни да користе тешку артиљерију.“

Руска победа није била резултат само једне симулационе вежбе. Американци су поновили вежбу 16 пута, користећи различита сценарија која су фаворизовала НАТО, и увек је закључак био исти. Руси су једноставно били непобедиви.

                                                 

Са оваквом позадином, турски брзоплети акт са обарањем руског војног авиона наговештава озбиљне вести за НАТО. Пошто је Турска чланица НАТО, све остале земље чланице су теоретски обавезне да је штите у случају да Русија одлучи да сурово казни Турке.

Иако су шансе да би Американци ризиковали Њујорк због Истанбула занемарљиво мале – што оставља веома нервозну Турску на цедилу –  не може се у потпуности одбацити могућност да би нека усијана НАТО глава заиста била спремна да нападне Русију.

Међусобни нуклеарни напад би несумњиво имао катастрофалне последице за обе стране – а вероватно и за читаву планету – али постоје извесни фактори који дају предност Русији.

Мегатонске могућности

На основу података размењених првог октобра 2014. г. између Москве и Вашингтона, Русија има 1643 стратешке нуклеарне бојеве главе, док САД имају 1642. Разлика у броју је занемарљива, али руске стратешке снаге имају експлозивни капацитет који је десет пута већи од онога са чиме располажу САД.

Московско примарно средство одвраћања је моћна СС-18, која сама за себе може да уништи подручје величине америчке савезне државе Њујорк (не само града). Да бисмо схватили деструктивну снагу СС-18, треба само погледати нуклеарно оружје које су САД употребиле 1945.г. да униште јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. Бомба бачена на Хирошиму је била примитивна бојева глава од само 15 килотона а ипак је збрисала град од 70 хиљада становника за неколико секунди. СС-18 – коју НАТО назива Сатана – носи 10 бојевих глава од којих свака има снагу између 750 и 1000 килотона. Неке од ових ракета носе и нуклеарне бојеве главе од 20 хиљада килотона – то је 1333 пута већа снага од главе употребљене у Хирошими.

У исто време, 80 процената америчког становништва живи на источној и западној обали, тако да неколико добро усмерених нуклеарних ракета може да уништи сав људски живот у овим густо насељеним приобалним појасима. Русија има само половину становништва САД, али је оно распрострањено по целој њеној огромној копненој површини тако да џепови са људским насељима могу да преживе и први и други нуклеарни удар.

                                                   

Русија има још један адут у рукаву – њену суперсоничну флоту бомбардера ТУ-160. Ови авиони који лете брзином од 2 маха, могу да полете из добро брањених ваздухопловних база у дубини руске територије, прелете Северни Пол, лансирају нуклеарне крстареће ракете са безбедне дистанце преко Атлантика и врате се кући да гледају разарање на CNN-у. Уколико још буде постојао CNN, јер је флота стратешких бомбардера сама за себе довољна да збрише све велике градове у САД.

Разлог зашто су САД упорно настојале да елиминишу оружја попут СС-18 у разговорима о ограничењу наоружања је управо свест о разорној моћи руског нуклеарног арсенала.

Тактичке бојеве главе

Руска војна доктрина наглашава употребу нуклеарног оружја мале снаге као средства за ратовање у раним фазама сукоба како би изненадила и збунила НАТО снаге и утицала на њихову способност да размишљају и делују кохерентно.

Након што нуклеарна тактичка артиљерија десеткује НАТО војне трупе, Русија би могла да употреби борбене главе мале снаге на ракетама средњег домета које би могле да девастирају следећу линију војних база и истовремено лимитирају цивилне жртве. У том тренутку би САД биле суочене са опцијом одмазде у којој би користиле стратешко оружје након чега би уследио разорни одговор Москве. Разумна је претпоставка да ова опција не би била коришћена.

Ипак, нема америчког председник који би ризиковао било који град у САД чак ни због десетине европских градова. Ни Џон Ф. Кенеди није то урадио 1962. због истог разлога – губитак макар и једног јединог града је превелики губитак.

Стање стратешких снага САД

Колико је поуздана команда нуклеарних снага САД? Да сте Американац, не би сте се осећали сасвим сигурни након што би прочитали да су председници Џими Картер и Бил Клинтон обојица „изгубили картице са лансирним кодовима које амерички председници треба непрекидно да носе са собом – Клинтон чак више месеци, како сведочи бивши руководилац здруженог штаба. Картер је наводно своју послао на чишћење заједно са оделом“.

У сваком конфликту – а нарочито у нуклеарном сукобу у коме су улози превише високи – морал, обука и дисциплина представљају кључне факторе. Међу руским официрима који одлучују о томе где и кад ће нуклеарне ракете бити усмерене има и људи са докторским научним звањима који су способни да одлуке доносе тренутно. Са друге стране, амерички персонал који има исту функцију суочен је са проблемима алкохолизма, депресије и варањем.

Ништа не може да улепша кризу која потреса стратешке снаге САД. Октобра 2013. г. је генерал-мајор Мајкл Кери, одговоран за команду 450 нуклеарних ракета, био отпуштен након инцидента који је направио у пијаном стању током посете Русији. Неколико дана пре тога је други војни официр, вице-адмирал Тим Ђардина, који има позицију високе одговорности везану за нуклеарни арсенал државе, разрешен дужности након што је ухваћен са фалсификованим жетонима у једном касину и Ајови.

Мислите да је ово застрашујуће? Обратите пажњу на следеће. Генерал ваздухопловства САД који је био део командне мисије за снабдевање стратешке команде нуклеарних снага је био алкохоличар. Генерал Дејвид Улрих је стално држао боцу са вотком у свом радном столу и више пута се толико опијао на дужности да је његов колега рекао истражитељима „да би без алкохола он био потпуно неупотребљив“.     

                                                       

Рђа је пробила све до нивоа оперативаца у ракетним посадама који имају навику да варају на тестовима компетентности, и тако угрожавају борбену готовост ракетних инсталација. Такође је у фебруару 2014. војна морнарица САД објавила да истражује оптужбе да су ангажовани морнари варали на тестовима познавања нуклеарних реактора који погоне њихове подморнице и носаче авиона.

Стратешке снаге САД такође пате од систематске небриге, јер су објављени извештаји о томе да ракетни силоси у Северној Дакоти и Монтани „прокишњавају“. Ракетни руковаоци који раде у подземним бункерима на дубини од 20 метара су присиљени да врше нужду у кантама и посудама које након 24 часа износе на површину. Врло је неизвесно колико ће бити спремни да реагују у случају руског ракетног удара.

Са друге стране, руске стратешке снаге имају третман праве војне елите. Квалитет руског персонала може да се процени на основу понашања официра руских стратешких снага поручника Станислава Петрова. Руски сателит за рано узбуњивање је 26. септембра 1983.г. показао лансирање пет америчких нуклеарних ракета. Након обарања јужнокорејског авиона које се догодило само неколико недеља раније подигнуте су тензије између Вашингтона и Москве, тако да је Петров имао само неколико минута за реакцију. Са мало додатних информација које би му помогле у доношењу одлуке, он је проценио да се ради о лажном аларму резонујући да „када људи започињу рат, они то не раде само са пет пројектила“.

                                                   

Ово је прави доказ зашто је квалитетан персонал битан. Када сте смештени у четири зида, на нишану непријатељских нуклеарних ракета, укопани у бункеру 20 метара испод земље, тада су нервоза, несаница и депресија део вашег свакодневног живота. Неспособне да се носе са оваквим проблемима, недовољно образоване посаде траже излаз у алкохолу и дрогама, па чак и у криминалном понашању. Са друге стране, образовани и мотивисани официри ће задржати хладнокрвност чак и у случају термонуклеарног обрачуна.

Нуклеарни рат не мора обавезно да значи брзу размену балистичких ракета. Према тврђењу Питера Винсента Праја, директора Нуклеарног стратешког форума САД, изнетом у документу War Scare: Russia and America on the Nuclear Brink, руске стратешке снаге су обучене „да изведу превентивне или казнене нуклеарне ударе, преживе масивне непријатељске нуклеарне нападе, предузму накнадне нуклеарне ударе, и надгледају војне операције у дугом нуклеарном рату који може да траје недељама или месецима“.

У оваквом продуженом и мучном сценарију руски специјалисти за нуклеарни рат очигледно имају предност.

Рефлексивна контрола: непревазиђено оружје   


Дезинформације, камуфлажа и ратно лукавство су неки од начина на које може да се утиче на исход рата. Руси су ове старе технике подигли на нови ниво коришћењем теорије Рефлексивне контроле (РК).

Руски војни стратези су РК развили током 60-тих година са циљем да се противнику пренесу такве информације које би га подстакле да добровољно донесе баш онакву одлуку какву прижељкује покретач акције. Она се може користити и у случају да је процес доношења одлуке заснован на људском фактору и у случају да одлуку доноси рачунарски систем. Русија не користи РК само на стратешком и тактичком нивоу већ и у геополитичкој сфери.

                                 

Руски армијски генерал мајор М.Д. Јонов је био један од пионира РК који је ову теорију развијао од 70-их година. У једном чланку из 1995. он објашњава да је циљ РК да принуди непријатеља да донесе одлуке које воде до његовог пораза путем утицаја или контроле његовог одлучивања.

Јонов сматра да је ова висока вештина заснована на неопходности дубинског познавања људског размишљања и психологије, војне историје, суштине конкретног конфликта, и способности супарничких борбених потенцијала.

Тимоти Л. Томас је у часопису Journal of Slavic Studies написао: „У рату у коме се користи РК, страна са највећим рефлексним способностима (страна која је најспособнија да имитира супарничка размишљања или да предвиђа њихово понашање) има највеће шансе да победи. Способност рефлекса зависи од многих фактора, од којих су најважнији аналитичка способност, општа ерудиција и искуство, и целовито познавање непријатеља.“

Ако се успешно примени РК омогућава да се утиче на непријатељске борбене планове, његово сагледавање ситуације и на начин како ратује. Методи РК су различити и садрже камуфлажу (на свим нивоима), дезинформације, охрабривање на неки поступак, уцену силом, и компромитовање непријатељских званичника и официра.

Према Роберту Ц. Расмусену из Центра за поморску безбедност, „управо овај тип примене РК је млади Владимир Путин научио у 401-ој КГБ школи и у његовој каријери КГБ официра.“

Како се свака битка прво води у главама људи, пре него што је на терену испаљен и један једини метак, дуго искуство у примени РК представља кључни фактор руске егзистенцијалне борбе против САД.

Превод Иван. Т. Лукић

http://in.rbth.com/blogs/stranger_than_fiction/2015/11/30/

world-war-iii-why-rusia-will-bury-the-west_545807   

(НСПМ)   

 



54  Форум / Срби у окружењу и расејању / Одг: Република Српска... послато: Децембар 25, 2015, 11:40:25
Програм обиљежавања стогодишњице страдања Срба





Архијерејско намјесништво добојско и Центар за културу и образовање Добој, организују обиљежавање стогодишњице страдања Срба у Добојском логору од стране аустро-угарског окупатора, према следећем програму:
 
Субота, 26. децембар
 
17 часова – Изложба архивских докумената, фотографија и предмета у Музеју у Добоју: Добојски логор – култура сјећања (1915 – 2015)
18 часова – Духовна академија - Страдалницима Добојског логора (1915 -1917)
 
Недјеља, 27. Децембар
 
9 часова - Света Архијерејска литургија у храму Св. Апостола Петра и Павла, служи Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански Господин Хризостом, а затим парастос новомученицима добојским, жртвама Логора и Добојског мучилишта.
 
Вјечним сјећањем на наше страдале претке, и свијешћу о страдању Срба Добојског логора, чувамо будућност за потомке!
 
 
(mojdoboj)
55  Форум / Срби у окружењу и расејању / Одг: Република Српска... послато: Децембар 22, 2015, 11:45:25
Агентуре хаоса - Хибридни рат против Српске




Хибридни рат је постао главни тип међународног конфликта. Он је у основи мултидимензионалан, са широком лепезом адаптирајућих активности, јер се креатори овог типа ратовања прилагођавају ситуацији и своју дјелатност усмјеравају на стварање економских притисака, воде информацијски рат, па и класичну пропаганду којом шире дефетизам, дезоријентацију, несигурност, страх.
 
Грађани су изложени информацијским ударима, а путем медија се припремају на хапшење одговорних за наводни криминал, што су обично носиоци најважнијих функција, који су од почетка кампање означени као мете. Од оних који су блиски владајућој структури траже се сарадња и признање, а заузврат нуди аболиција, као што је то било у често истицаном случају Санадер. Крајњи циљ је да незадовољни грађани, односно нерегуларне групе, на јуриш заузму институције, изврше хапшења или убиство неког из позиције. Нове лидере грађани треба да виде у дуго припреманим политичким пијунима, а то су обично особе које су придобијене манипулацијама, убијеђене да раде исправну ствар, или то чине свјесно ради будућих позиција, а неки једноставно раде за новац. Основ операција су манипулације и дезинформације. Провокатори и играчи на терену припремају сцену, а у теорији се обично називају агентима хаоса. Сврха хибридних активности и јесте стварање хаоса, који се затим усмјерава или претвара у оружане сукобе. При томе се користи егоизам једне од страна у сукобу, употребљавају се фрустриране личности изостављене из власти, а које је лако придобити и њима манипулисати. Што је више тих особа лакше је поставити кулисе иза којих се крију главни извођачи радова. Убачени провокатори у завршној фази пуцају на грађане или на полицију (што је виђено у Кијеву).
 
Против Републике Српске је покренут хибридни рат, али је и цијели Балкан изложен читавом арсеналу метода хибридног рата. Неоосманске претензије Турске према Балкану, Ираку, Сирији и Јерменији су познате. Ердоган има невјероватне аспирације према туђим територијама. По њему Турска империја треба да обухвати већину грчких острва (Лезбос, Родос, Крит), Пелопонез, и већи дио Балкана. С друге стране, Сједињеним Државама и Великој Британији познато је да не могу контролисати везу Европе и Азије ако не контролишу Балкан, поготово Србију, Републику Српску и Македонију. На тај начин би уједно контролисали ЕУ и будуће бенефите од новог „пута свиле“, чиме би условљавали Кину и Русију. Стога НАТО планира да инкорпорира Србију и БиХ, како би опколио Русију, остварио контролу пута према Евроазији и Централној Азији. Такође, користећи утицај Турске на туркофонске земље на Кавказу и Подкавказју, показује намјеру да и те земље прими у своје окриље. Прва новопримљена чланица треба да буде Грузија. Како ће се ствари одвијати зависиће од одговора Русије и Кине.
 
Ставови представника међународне заједнице у БиХ као и појединих амбасадора су неконзистентни, непримјерени, и не доприносе стабилности и помирењу у БиХ. Ако се изјаве упореде може се закључити да су синхронизоване, подударне, али увијек различите конотације. Широк је дијапазон изјава типа да „Српска мора поштовати Дејтон“ (што је стандардна замјена теза, јер су сви потези које Српска повлачи у функцији одбране Дејтона) до изјава о праву на референдум, које су комплементарне са изјавама лидерима опозиционог Савеза за промјене да референдум не треба користити због сваке „ситнице“, да референдум не треба профанисати и слично. Све изјаве које у том смислу циркулишу босанскохерцеговачким медијима су избалансиране и филингрански сложене по правилима Џина Шарпа из његовог приручника за подизање побуна „Од диктатуре до демократије“. Шарпове методе су, опет, само дио псиоп операција. Изјавама се подиже градација, сугерише да је потребно водити борбу против корупције, а америчка амбасадорка Морин Кормак је на твитер налогу написала да се нада да ће у сљедећој години бити ухапшен бар један корумпирани политичар. Ко је год то прочитао, јасно му је ко је мета, шта је циљ и ко су егзекутори. Градација и динамика воде до тајминга, а тајминг се одређује изјавом да наводно постоји десет особа на топ листи корумпираних, при чему се не наводи гдје се они налазе, односно из којег су ентитета. Јасно је да се мисли на челнике СНСД, партије Милорада Додика, и њима блиске људе у пословном свијету. Нико уопште не спомиње десет милијарди долара, донираних Федерацији БиХ одмах након завршетка рата, нико не покреће питање како је тај новац потрошен, иако су у јавности одавно присутне оптужбе да је већи дио донација покраден. У Федерацији као да нема корупције, незапослених, сиромаштва. Западна номенклатура у Сарајеву, ради драматургије сазива хитну сједницу ПИК-а, чиме сама себи даје додатну снагу. Српској се поводом одлуке Владе о прекиду сарадње са Тужилаштвом и Судом БиХ, приговара да мора поштовати владавину права. То у практичном смислу представља додатно указивање на мету – Републику Српску и СНСД који је сада води.
 
Поређењем изјава изманипулисаног дијела опозиције, односно појединих опозиционих лидера у Републици Српској, увиђа се велика сличност у погледу избора тематике, актера, личности и институција Српске које су мете. Западна номенклатура у Сарајеву одустала је од намјере да предсједника Додика јавно означи као диктатора или терористу, а одустали су и од оружаног напада, јер је то процијењено као потпуно погрешан потез. Опредијелили су се за перфидније методе. Запад рачуна на српско-српске сукобе и немире. Након што су анализирали тренутну ситуацију, увидјели су да предсједник Додик предузима активну противодбрану, која је за корак испред оног што чини опозиција, те су додатно инструисали лидере изманипулисаног дијела опозиције, који су почели да дају озбиљно компоноване изјаве.
 
Међутим, дају се и изјаве које се већ сутрадан доводе у питање, како би се створила што већа пометња. То се најбоље види из изјава министра безбједности Драгана Мектића, који је на министраску позицију дошао као кадар СДС-а. На примјер, поводом прекида сарадње Муп-а Српске и СИПА, прва Мектићева изјава гласила је да представници СИПА и Муп-а Српске „треба да сједну и договоре се“, а недуго затим изјавио је да он неће да разговара ни са предсједником Додиком, да неће ићи у Бања Луку на састанак с министром Драганом Лукачем, и да ће СИПА радити по своме. Мектићеве изјаве су у међусобној супротности, а његов наступ подржан је из неких амбасада и од политичког Сарајева различитим пријетњама упућеним Муп-у Српске, у смислу да ће они који буду пуцали у припаднике СИПА кривично одговарати. Мектић јавно оптужује предсједника Српске за криминал, при чему оптужује и пресуђује, понаша се час као директор СИПА, час као опозиција. Он држи предавања уставној категорији – полицији Српске, с намјером да створи перцепцију да је Муп Српске само сервис Сарајева. Уговор који треба да потпишу представници СИПА и Муп-а Српске, прво прихвати, а сутрадан изјави да нема потребе за потписивањем уговора јер он постоји већ десет година итд. Према Дејтону, надлежност у области безбједности имају ентитети, безбједност је уставна категорија, СИПА без сагласности Муп-а Српске не би требало да приводи лица на територији Републике Српске. Српска је само дио надлежности из области безбједности пренијела на ниво БиХ, а не све, како то приказује Сарајево.
 
За очекивати је даље демонизовање предсједника Српске Додика, Владе Српске, а нарочито полиције. У плану је да се Бања Лука оквалификује као генератор кризе и сукоба. Од опозиције се очекује да борбу институција Српске за очување надлежности оквалификује као изазивање сукоба ради одбране предсједника Додика и „његових криминалаца“. Све указује да је у припреми примјена насиља укомпонована у политичке притиске. Рачуна се на дефетизам који се плански стимулише, и на то да ће дио позиције напустити владајућу коалицију уз образложење да „неће да гину за Додика“.
 
Како Српска може да опстане? Тако што у њеним институцијама треба да схвате да је борба за ум и душу сваког појединца данас најважнији фронт. Преко културних мрежа, цивилне заштите и Муп-а треба се вратити на вриједности друштвене самозаштите, као што су препознавање агитатора, провокатора, непознатих група чудног понашања. Потребно је држати предавањима о тероризму, објаснити како реаговати у случају терористичког акта и коме јавити на уочене сумњиве активности.
 
Предараг Ћеранић
фсксрб
 
56  Форум / Политика / Одг: Српски Цезар- Вучић послато: Септембар 20, 2015, 23:00:49
Цитат
Једина добра ствар у вези са овим клипом је то што је усмерен против Вучића,али с обзиром да је емитован на некој НН телевизији има мали домет а Сандуловић нема никакав кредибилитет.

Није уопште битно ко је Сандуловић мада ми је твоја квалификација мало необична.
Битно је да нико ко није подрепаш садашње власти не може да изађе ни на једну ТВ да би рекао било шта што не иде у прилог Вучићевој власти. Цензура и окупација медија од стране режима је тотална.
Значи, био Сандуловић криминалац или не он не може на режимске ТВ. Вучићеви криминалци могу.
Шта рећи за Бранка Драгаша?
Тотална забрана и цензура!
57  Форум / Политика / Медији, лажи и преваре послато: Септембар 20, 2015, 11:16:14
Гунар Улсон: Би-Би-Си – метастаза кризе кредибилитета


Би-Би-Си покушава да успостави руску верзију свог Светског сервиса. Тврди да мора да се супротстави добро финансираној „пропаганди“ руског ТВ канала РТ. У чланку који је објавио британски Индепенден

Би-Би-Си предлаже успостављање новог сателитског канала вести Светског сервиса за руско говорно подручје којим би се супротставио каналу РТ који финансира Кремљ и који је крив због кршења правила непристрасности.Светски сервис би проширио своје деловање у Русији, Северној Кореји, на Блиском истоку и у другим областима у којим емитери које спонзорише држава не дозвољавају јавности приступ непристрасним и независним изворима информисања.

Међутим, Би-Би-Си већ располаже већим буџетом него што га има РТ, плус пола века предности у свом деловању. Проблем дакле није у недостатку средстава, већ у недостатку кредибилитета, а то је нешто што ни сав новац Волстрита и Лондона не може да купи.

Кредибилитет је нова вредност

Стара изрека гласи отприлике овако: „Потребно је учинити много добрих ствари да би се изградила добра репутација, а само једну лошу да би се изгубила.“ Медијске куће Волстрита и Лондона своју „добру репутацију“ чак и не дугују добрим стварима које су учиниле. Своју репутацију дугују ендемском незнању широког аудиторијума, модерној одећи и скупоценим студијима. Та је репутација створена маркетингом, нечим што Волстрит и Лондон савршено разумеју.

Маркетинг јефтиног, поквареног производа сличан је маркетингу лажи. Јефтин, покварен производ се прода и профит оствари пре него што купци схвате да су преварени. У монополу чак и када купци схвате да су преварени – немају много избора nо да то прихвате и препусте се превари. Док западни медији неуморно продају очигледне лажи својој публици деценијама, још од настанка ТВ и радија, одржаван је монопол над информацијама који није дозвољавао публици много других могућности.

У најдужем периоду западни медији су уживали монопол. Незграпна државна пропаганда Совјетског Савеза, Кине или било које друге нације коју је Запад намерио да подрива није могла да се пореди са препреденом презентацијом западних медија. Њихова способност да државну и корпоративну пропаганду учине да изгледа „независно“ била је можда најважнија илузија коју су створили. Количина инвестиција и времена потребног за изградњу и усавршавање маркетинга лажи кроз медијско-индустријски комплекс представља нешто што је само Запад могао да уради.

Али, времена се мењају. Технолошки напредак, који је увек померао границе између оних који немају и оних који имају, пружио је могућност чак и најмањим играчима (укључујући и појединце) у сфери медија да стекну милионе читалаца, гледалаца или слушалаца, а када се терен изједначи новац и углађени маркетинг више не доносе предност какву су раније доносили. Стварна и једина предност која данас има смисла је кредибилитет.



Чланак објављен 16. априла 2015. под насловом: Сумња се да је „руска подморница“ оштетила британски рибарски брод у Ирском мор

Да ли су ваши извештаји отпорни на проток времена? Да ли се оно што сте тврдили данас потврдило сутра као истина? Да ли ваши извештаји садрже стварне информације или су то само обмане упаковане да изгледају као информације? Да ли ваши извештаји одишу очигледном пристрасношћу у толикој мери да људи који траже истину чак и не застану да их прочитају?

У савременом свету медија где је свако данас лепо обучен и може да приушти добро опремљен студио, квалитет и истинитост садржаја постаје једини чинилац који одваја  неки извор информисања од конкуренције. Људима су потребне тачне информације да би могли да доносе разумне одлуке о својој будућности. Одлучивати о било чему на основу лажи или очигледне пропаганде може да буде катастрофално, чак смртоносно. Ако Би-Би-Си заиста жели да конкурише РТ, треба да уложи у свој кредибилитет, а не да проширује домете своји дискредитованих лажи.



Чланак о истом догађају, објављен 7. септембра 2015. под насловом: Брод из Ардгласа: Министарство одбране признало да је британска подморница оштетила рибарски бро

Победити у рату информацијама

До сада, истина је оно што тврди Русија. У Украјини нео-нацисти заиста воде владу и марширају улицама, баш онако како је РТ све време извештавала. Би-Би-Си је можда једна од ретких мрежа које и даље одбијају то да признају чак и када се руља са развијеним фашистичким заставама сукобљава са полицијом у Кијеву, и кад има повређених и чак смртних случајева. Када се нешто дешава пред очима целог света, а Би-Би-Си и даље одбија да прецизно извештава о томе, људи се окрећу другим изворима у потрази за разумевањем онога што виде. РТ, како сада ствари стоје, ствари назива правим именом и упућује читаоце, гледаоце и слушаоце где могу да добију више и што је још важније, релевантне информације.

Ова ситуација увек може да се промени за РТ. Али Би-Би-Си, заједно са осталим западним медијима, треба да буду пример и упозорење за РТ и остале националне емитере који раде на разбијању монопола Запада над протоком информација. Колико год било привлачно извртање истине на кратак рок, гледано на дужи рок, кредибилитет је далеко већа вредност и од злата. Теже се стиче и теже се брани. Волстрит и Лондон имају све „злато“ овог света, а ипак су открили да је немогуће остварити кредибилитет који им је потребан да би их људи слушали.

Иронично, за стицање кредибилитета није вам уопште потребан новац. Док поседовање студија, канала и широко оглашених Интернет страница помаже распрострањеност (нешто што се може новцем купити), сваки кредибилитет у вези са тим добија се једноставно кроз поштење аутора и извештача који су у тај рад укључени. Људски квалитет ангажованих у рату информацијама је у директној пропорцији са количином кредибилитета коју добија поједина мрежа. РТ и остали на југу и истоку треба ову лекцију да држе изнад свих осталих, најближе срцу.

Они односе победу у овом рату и ово је директан узрок зашто је то тако. Индепендент је у свом чланку пропустио да напомене да упркос, како тврде, огромним сумама које Русија инвестира у РТ, Би-Би-Си и даље добија више. Имајући у виду да је Би-Би-Си само једна од неколико огромних медијских мрежа које одржава Запад, а све координисано наступају, улагања Запада у медије чине руска улагања мизерним.

Годишњи буџет РТ процењује се на око 300 милиона USD. Упоредите то са Светским сервисом Би-Би-Си који сам добија око 370 милиона USD, док америчка влада финансира годишње Борд гувернера, преко којег држи Глас Америке, Радио Слободна Европа/Радио Слобода, Радио Слободна Азија и многе друге, са 752 милиона USD. Си-Ен-Ен сам прогута годишње око 750 милина USD. Затим, ту су и локални „независни“ медији широм света које директно финансира америчка влада кроз Фридом хаус, Националну задужбину за демократију, Национални демократски институт и Међународни републикански институт.

Планета се буквално дави у лажима које сипају САД и В. Британија. Без сумње, новац и трошкови им нису никакав проблем. Кредибилитет јесте. Проблем са којим се суочавају САД и В. Британија јесте да је њихов удружени подухват над планетом Земљом заснован на лажима, обманама и експлоатацији човечанства. Саопштавање истине није њихова опција, осим ако се основне претпоставке под којима делују не неки начин не измене. Због те једноставне чињенице њихова победа у рату информацијама је немогућа све док опоненти користе кредибилитет, испред хроничне обмане, као основну вредност.

Улсон Гунар (Ulson Gunnar)
је геополитички аналитичар из Њујорка. Пише за онлајн магазин „New Eastern Outlook“

Са енглеског посрбио и текст опремио: Aerial6

_________________________________________

[1] http://www.independent.co.uk/news/media/bbc-to-face-down-vladimir-putin-with-plan-for-new-world-service-russian-tv-channel-10487565.html

[2] http://www.bbc.co.uk/news/uk-northern-ireland-32333336

[3] http://www.bbc.co.uk/news/uk-northern-ireland-34177386

(Стање Ствари)





58  Форум / Политика / Одг: Српски Цезар- Вучић послато: Септембар 20, 2015, 09:57:42
ИНТЕРВЈУ: Никола Сандуловић - Председник Републиканске странке (07.09.2015)


Наш гост у овој емисији је господин Никола Сандуловић, председник Републиканске странке. Он ће изнети своје ставове о актуелној политичкој ситуацији у Србији, о његовом сукобу са премијером Александром Вучићем, о томе колико је његова безбедност данас угрожена и о најновијим активностима и плановима Републиканске странке.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=y0kGZH6aTE4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=y0kGZH6aTE4</a>




Колико овде има истине?
То нека одлучи свако ко буде погледао овај видео.
Ономе ко, колико толико, прати ситуацију на политичкој сцени Србије сигурно су познати неки детаљи о којима говори г. Сандуловић.
Да ли се испод жита одвија партнерство Шешеља, Вучића и Николића?
Нека свако себи постави питања и нека покуша да дође до одговора.

Зека



59  Форум / Политика / Одг: Избеглице у Србији послато: Септембар 19, 2015, 11:29:17
РЕЉИЋ: У току је колонизација Европе која се претвара у велику историјску драму


                    ИЗБЕГЛИЧКА КРИЗА ЋЕ ЕВРОПСКУ УНИЈУ ПРЕТВОРИТИ
                                      У НЕШТО НАЛИК НА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ


                                       Избеглички камп у Мађарској


  

Пише: Слободан РЕЉИЋ
 

        ИДЕЈА о подели избеглица свакој земљи чланици ЕУ као жетона у касину, беживотна је а и неизводљива.

        Министарски договор да би се Сиријац, који се отиснуо у борбу на живот и смрт на дугом путовању од клања до Немачке, требало да задовољи неким подрумом у Естонији или да продаје кебаб у Софији - унапред је осуђен на пропаст.

        Кретање народа у историји је као закон спојених посуда. Брзи и јаки осећају правац и попуњавају празнине.

        Ту министровање није од неке користи. Иначе се први хришћани не би ни покренули из рибарских насеља око Галилејског језера и никад не би стигли до Рима. И тада су легије одмарширале царским друмовима да освајају далеке земље, а Рим је потом напуњен убогим светом који је на својим плећима могао да изнесе велики (г)рад.

        Сада је то Немачка. Немачка, Немачка изнад свих.

       „Немачке компаније виде избеглице као могућност“, пише ових дана хамбуршки „Шпигл“.  Немачком капиталу треба у овом трену  600 хиљада радника - а ови људи спремни да раде за било какву надницу идеални су примерци.

        Проблем с капиталом је што он нема способност сагледавања целине. Добро за капитал, не мора бити срећно решење за нацију.

        Кад у неку земљу уђе 800 хиљада избеглица - то не може без бити последица. Посебно што су то људи, како показују статистике, врло млади  - у добу до 34 године. Њих 80 одсто је у тим годинама.

        У немачком друштву је једва трећина становништва тих година, а више од петине Немаца је старије и од 65 година.  

        Као што су капиталисти на Истоку Европе великом пљачком деведесетих година увећали своје профите, тако ће сада извући нешто и из јефтине радне снаге.

        Гвоздени закон профита је да кад Запад нема способност обнове сопственог становништва, а тако ни репродукције јефтине радне снаге, онда или капитал иде у Африку или Африка долази у европске градове.

        У току је реверзибилни процес. Колонизује се Европа. Природан друштвени ток, заснован на стању у западним друштвима. Јер, ни у једној европској земљи жена која рађа иза себе не оставља 2,1 дете, што би било тек проста репродукција. А нема ни друштвеног напора на обнови продице, него се друштво исцрпљује на великим конструктивистичким пројектима типа „нормативизације статуса геј популације“ - права на истополни брак, усвајање деце и вантелесну оплодњу.

        Стигло се до тачке „коју ни у сну нису замишљали“, пише један социолог, „ни антрополози, ни филозофи, ни социолози, ни историчари“.

        С друге стране, „усамљена гомила“ - како је ту масу „слободних атома“ давно назвао Дејвид Рисман - ипак, није тако темељно скувана да се може мешати без икавих отпора. Напротив, у току је процес трибализације, како либерали с презиром зову обнову потребе за присним групним односима.



Колона на аутопуту ка Немачкој из првавца Будимпеште

        За почетак, група се брани од спољних опасности- Број напада на избеглице у Немачкој био је у првој половини 2015. као годишњи збир из 2014. Пале се домови за смештај, организују претеће акције, насрће на очајне људе. Упркос апелима званичне Немачке.

        Понекад се стиче утисак да је центар ксенофобије на истоку земље, али ако погледате мапу начичкану тим случајевима - то иде од Хамбурга до Минхена, а Дортмунд уопште не заостаје за Дрезденом.

        Политички коректни посматрачи то виде као сукоб „мрачне Немачке“, која се пробудила, и „светле Немачке“ која је вазда будна. Као из цртаног филма. Али, манихејска подела, које су се сетили ти мудраци, никад није плодно тло за демократско решавање проблема. Посебно Немачка зна бити добар пример за то.

        А остатак Европе се после махом накалемио на централну земљу на континету.

        Избегличка криза која, како каже Доналд Туск, може потрајати годинама, учиниће Европу изнутра тако климавом да ће она пре да личи на бившу Југославију него на јаку организацију на стабилним ногама.

        А кад Едвард Лутвак, ових дана види дестабилизацију хришћанске Европе, јер се „муслиманске заједнице, као што се зна, опиру интеграцији“ и „на дуже, мораће се хиршћанска Европа прилагођавати њиховим вредностима а не обратно“ - онда је то више од процена значајног политолога и дугогодишњег саветника Пентагона.

        У кризним временима се наталожени стереотипи претварају у моћну фактографију. Још фали онај момак који ће у том мраку да упали шибицу да види откуд толико запаљивих гасова око нас.

        Ових дана се европским пукотинама придружила и она из истраживања јавног мњења која показују да је опсада тунела у Калеу први пут донела да је више Британаца за излазак из Уније него за останак. Утемљује се тренд који се неће дати заустављати.

        Шта рећи о нашој улози у великој драми?

        Добри Бушман Кси из филма „Богови су пали на теме“ је баш сад одлучио да свом својом снагом и по сваку цену пригрли ону празну флашу „кока-коле“. А док је био при здравој (или примитвној?) памети - чинио је све да је баци у црну рупу на крају света, да би сачувао своје племе и свој свет.

        На европском смо путу, просто речено. На путу који убрзано нестаје у клизиштима велике драме.




Ми смо се сами бацили у ту рупу не примећујући да нас гута још од 1918. када смо заборавили на све своје жртве од Косова и допустили Александру Карађорђевићу да формира српску гробницу СХС па затим Југославију. Све после тога је био почетак краја који се сада одиграва пред очима наше генерације.
На жалост, наша генерација не жели да преузме одговорност и спречи зло које подразумева пропаст Отаџбине и брисање Србије и Срба са ових простора. Неки стално понављају да је било и теже у српској историји заборављајући да је ово век технологије која гута људе и која у рукама неодговорних и похлепних људи уништава Државе и Народе. Ова избегличка криза је директна последица технолошког напретка у свим областима а поготову у наоружању, информатици и медијима.
Да ли ми то можемо да схватимо и да се одбранимо?
Одговор је на нама и нашој савести.


Зека

60  Форум / Политика / Одг: Избеглице у Србији и улога Србије у избегличкој кризи послато: Септембар 19, 2015, 11:16:06

Каменовање Српкиње у Београду због непоштовања исламских закона



Ово је мој град, моје излетиште, моја стаза, моја држава… другу немам… понављала сам у себи, као мантру, трчећи ка мрачном делу стазе.



Почело је Европско првенство у кошарци. Србија излази на црту Шпанцима, а ја баш сад крећем на трчање. Још само ова четвртина… хајде још ова… и тако одгледах до краја, па онако усхићена победом наших кошаркаша, касније него иначе, одлучих да ипак истрчим своју деоницу планирану за тај дан.
Добрано је прошло десет сати кад сам се нашла на стази, све тако бежећи од свакодневних утисака, у потрази за оно мало ендорфина до којег се овде само трчањем може доћи, не слутећи шта ме „чека“, јер ово је мој град, моје излетиште, моја стаза, моја држава… другу немам.

Свако ко рекреативно трчи, зна да већ на трећем километру ноге иду саме, а мисли су ко зна где; просто ми се да наслутити како се расплињују над језером у потрази за бригама којих се ето управо, ни сама не знам како, ратосиљавам.

Притом, како већ рекох, ни слутила нисам шта ме чека и да могу у свом граду, у својој држави, другу немам… да доживим нешто што би се, најблаже речено, могло окарактерисати као „непријатност“.

На неосветљеном делу стазе налетех на четворицу ситнограђених азиланата који, кад су ме опазили, почеше љутито да галаме и да ми језиком којег не разумем и гримасама, које сам ипак разумела, стављају до знања да у нечему „дебело“ грешим.

Кад сам збуњена протрчала поред њих, засули су ме каменчићима. Знам да су били каменчићи а не камење, јер поред стазе није ни било камења које би могли да „употребе“, а и за сваки који ме је погодио пре би се могло рећи да је изазвао пецкање, него бол. Осим можда оног који ме је погодио по руци којом сам штитила главу.

Кад сам одмакла, прва мисао ми је била да сам „добро прошла“ и да ће бити најбоље ако се вратим шеталиштем које је осветљено, и на којем још увек има шетача.

А онда је прорадио бес. Као увек кад питање немоћно лебди у ваздуху вапећи за одговорима, те, потпуно непромишљено, одлучим да се вратим истом стазом, овога пута спремна на сваки развој догађаја, јер ме након овог искуства више ништа не може изненадити.

Ово је мој град, моје излетиште, моја стаза, моја држава… другу немам… поњавала сам у себи, као мантру, трчећи ка мрачном делу стазе.

Видевши да их тамо више нема, потрчах даље… и након само неколико пређених метара, опет се зачуше каменчићи који падају по стази иза мене. Овога пута допирали су из удаљеног шипражја, те им домет није био такав да би ме неки погодио. Закључих да су се склонили у бојазни да ћу неком да их пријавим, те да су се и сами изненадили кад су ме поново приметили па нису стигли да се адекватно организују.
Прошло је неколико дана, кад сам, још увек у неверици, својим пријатељима испричала шта ми се догодило, наглашавајући при томе да ми никако није јасно откуд таква реакција. Зар није Србија та чији су грађани једини показали своју хуманост према тим несрећним људима?

Након кратког пропитивања, моји пријатељи ми објаснише да кад женско трчи на јавном месту у шортсу, атлет-мајици и са Мацура-флашицом воде у руци, онда му по шеријатском закону следи казна ни мање ни више него смртна, а изводи се методом – каменовања.

После таквог једног сазнања, скоро да ми је лакнуло и све сам опростила. Нису они криви. Тако су научени, са таквим кодом су кренули што у бежанију, што у „Хиџру“ (ширење Ислама међу Европским „неверницима“).

Није могао Вучић да сваком појединачно на уласку у Србију промени свест. Нису то Срби, да им сервира две афере и покривеност националне фреквенције ријалити програмима, па да накриви капу, споји прстиће и распише нове изборе.
Таман колико ја нисам крива што на преко тридесет степени трчим „неприкладно“ обучена, толико ни они нису криви што их таква моја појава у најмању руку – вређа.

Једно је сигурно: не постоји безболно решење за судар дијаметрално супротних ријалитиа. Ту више ни братство и јединство, у облику који нам се свакодневно (између два ријалитиа) намеће, не помаже.

Довољно је чути како нам муфтија Исламске заједнице у Србији поручује и прети да може, ако му се „дуне“, да запали Србију до Чачка, па да схватимо да бисмо у том братству и јединству ми били братски и хришћански у праштању, а они јединствени у каменовању.

Уосталом, на једно наметнуто братство и јединство још увек су нам свежа сећања, па је и природно осећати страх ако ниси од оних који поред ове имају другу државу, други град, друге стазе… а нама и овим несретним људима како буде.

Једно је сигурно. Кад неко, без имало стида и устручавања, у ударном термину дарује азилантима туђе дедовине и очевине, називајући их притом „пусти крајеви“, то није само непромишљена изјава. То је порука да је време да и ми полако пакујемо кофере и да ни Сибир није тако лоше место за живот, какво ће ускоро да постане Европа.

Са нама, или без нас.


Јасмина Буква




61  Форум / Политика / Одг: Српски Цезар- Вучић послато: Септембар 18, 2015, 08:27:45
Вучић са САД које су нам отеле Косово и Метохију гради „искрене и пријатељске односе”


ОДУШЕВЉЕН, САМО ШТО НИЈЕ У ЕКСТАЗИ – ФАСЦИНИРА ГА ЧАК И ЗАМЕНИК АМЕРИЧКОГ СЕКРЕТАРА ЗА ТРГОВИНУ
                  


        СРБИЈА гради искрене и пријатељске односе са Америком, рекао је на крају посете САД председник Владе Србије Александар Вучић, истакавши да је све мање размимоилажења са Вашингтоном.

         У разговору за РТС, Вучић је рекао да је у свим разговорима наишао на речи хвале за Србију, као и да, осим питања Косова, постоји све мање размимоилажења Вашингтона и Београда.

         „Наш је посао и боље по нас да имамо што мање проблема, што мање разлика. Не мислим да би Америка имала великих проблема да би имала другачије ставове од Србије, али мислим да је и њима стало да покажу и поштовање у другачији однос и да се граде ти другачији односи”, рекао је Вучић.

         Према његовим речима, то се могло видети и кроз политички део посете, али и кроз економски.

         „Кад вам заменик америчког секретара за трговину Брус Ендрјус каже да је економија та која ће направити још боље везе и да планирају да дођу у Србију и виде коју то још робу у оквиру оних 500 производа из преференцијалног система можемо да извозимо за Америку, то су за нас веома добре вести”, рекао је премијер.

         Вучић истиче да ако имате бољи статус и веће поштовање САД, то је за мале земље попут наше веома важна ствар.

         Председник Владе Србије раније се састао у Вашингтону са директорком Међународног монетарног фонда Кристин Лагард, чије су основне поруке премијеру и Влади биле подршка, честитке, охрабрење, али и опрез.

         „Ми морамо да испунимо наш програм, ми смо одлучни да то урадимо, добили смо честитке за оно што смо урадили боље и више од оног што је очекивано”, рекао је премијер.

         На питање да ли Србија и поред одређених неслагања има искреног пријатеља у САД, Вучић је одговорио да наша земља гради искрене и пријатељске односе са Америком.

         „Ја сам председник Владе, али сам недовољно велики и не бих себи придавао такав значај да их уцењујем на такав начин, али ми дајемо све од себе и покушавамо да изградимо набоље могуће односе, а оно што видим с друге стране то је добра воља, поштовање”, навео је премијер.

         (Танјуг)

ФАКТИ: Премијер оценио да са Вашингтоном – „осим питања Косова” - има „све мање размимоилажења”. Није ни чудо колико је спреман да слуша америчке инструкције и директиве. Између њега и америчког врха све је у духу ове крилатице једног од кључних лидера Израела: сложићу се са вама сто одсто – чим ви 100 одсто прихватите моју тачку гледишта


62  Форум / Политика / Одг: Реакције из света у вези миграната послато: Септембар 16, 2015, 10:14:31
Хитно! Грчка полиција пронашла контејнер са оружијем за мигранте! (видео)



Контејнер је био упућен у мигрантски логор као део хуманитарне помоћи. Полиција тренутно покушава да пронађе ко је послао контејнер са оружјем у мигрантски логор.



Међу 14 контејнера са намештајем које је грчка полиција проверила у два контејнера је пронашла 5.000 пушака и скоро пола милиона метака.



<a href="http://www.youtube.com/watch?v=WXKXBoK4Krw" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=WXKXBoK4Krw</a>

Снага Народа



Тек се спрема катастрофа!!!

63  Форум / Политика / Избеглице у Србији послато: Септембар 16, 2015, 08:38:20
Каменовање Српкиње у Београду због непоштовања исламских закона



Ово је мој град, моје излетиште, моја стаза, моја држава… другу немам… понављала сам у себи, као мантру, трчећи ка мрачном делу стазе.



Почело је Европско првенство у кошарци. Србија излази на црту Шпанцима, а ја баш сад крећем на трчање. Још само ова четвртина… хајде још ова… и тако одгледах до краја, па онако усхићена победом наших кошаркаша, касније него иначе, одлучих да ипак истрчим своју деоницу планирану за тај дан.
Добрано је прошло десет сати кад сам се нашла на стази, све тако бежећи од свакодневних утисака, у потрази за оно мало ендорфина до којег се овде само трчањем може доћи, не слутећи шта ме „чека“, јер ово је мој град, моје излетиште, моја стаза, моја држава… другу немам.

Свако ко рекреативно трчи, зна да већ на трећем километру ноге иду саме, а мисли су ко зна где; просто ми се да наслутити како се расплињују над језером у потрази за бригама којих се ето управо, ни сама не знам како, ратосиљавам.

Притом, како већ рекох, ни слутила нисам шта ме чека и да могу у свом граду, у својој држави, другу немам… да доживим нешто што би се, најблаже речено, могло окарактерисати као „непријатност“.

На неосветљеном делу стазе налетех на четворицу ситнограђених азиланата који, кад су ме опазили, почеше љутито да галаме и да ми језиком којег не разумем и гримасама, које сам ипак разумела, стављају до знања да у нечему „дебело“ грешим.

Кад сам збуњена протрчала поред њих, засули су ме каменчићима. Знам да су били каменчићи а не камење, јер поред стазе није ни било камења које би могли да „употребе“, а и за сваки који ме је погодио пре би се могло рећи да је изазвао пецкање, него бол. Осим можда оног који ме је погодио по руци којом сам штитила главу.

Кад сам одмакла, прва мисао ми је била да сам „добро прошла“ и да ће бити најбоље ако се вратим шеталиштем које је осветљено, и на којем још увек има шетача.

А онда је прорадио бес. Као увек кад питање немоћно лебди у ваздуху вапећи за одговорима, те, потпуно непромишљено, одлучим да се вратим истом стазом, овога пута спремна на сваки развој догађаја, јер ме након овог искуства више ништа не може изненадити.

Ово је мој град, моје излетиште, моја стаза, моја држава… другу немам… поњавала сам у себи, као мантру, трчећи ка мрачном делу стазе.

Видевши да их тамо више нема, потрчах даље… и након само неколико пређених метара, опет се зачуше каменчићи који падају по стази иза мене. Овога пута допирали су из удаљеног шипражја, те им домет није био такав да би ме неки погодио. Закључих да су се склонили у бојазни да ћу неком да их пријавим, те да су се и сами изненадили кад су ме поново приметили па нису стигли да се адекватно организују.
Прошло је неколико дана, кад сам, још увек у неверици, својим пријатељима испричала шта ми се догодило, наглашавајући при томе да ми никако није јасно откуд таква реакција. Зар није Србија та чији су грађани једини показали своју хуманост према тим несрећним људима?

Након кратког пропитивања, моји пријатељи ми објаснише да кад женско трчи на јавном месту у шортсу, атлет-мајици и са Мацура-флашицом воде у руци, онда му по шеријатском закону следи казна ни мање ни више него смртна, а изводи се методом – каменовања.

После таквог једног сазнања, скоро да ми је лакнуло и све сам опростила. Нису они криви. Тако су научени, са таквим кодом су кренули што у бежанију, што у „Хиџру“ (ширење Ислама међу Европским „неверницима“).

Није могао Вучић да сваком појединачно на уласку у Србију промени свест. Нису то Срби, да им сервира две афере и покривеност националне фреквенције ријалити програмима, па да накриви капу, споји прстиће и распише нове изборе.
Таман колико ја нисам крива што на преко тридесет степени трчим „неприкладно“ обучена, толико ни они нису криви што их таква моја појава у најмању руку – вређа.

Једно је сигурно: не постоји безболно решење за судар дијаметрално супротних ријалитиа. Ту више ни братство и јединство, у облику који нам се свакодневно (између два ријалитиа) намеће, не помаже.

Довољно је чути како нам муфтија Исламске заједнице у Србији поручује и прети да може, ако му се „дуне“, да запали Србију до Чачка, па да схватимо да бисмо у том братству и јединству ми били братски и хришћански у праштању, а они јединствени у каменовању.

Уосталом, на једно наметнуто братство и јединство још увек су нам свежа сећања, па је и природно осећати страх ако ниси од оних који поред ове имају другу државу, други град, друге стазе… а нама и овим несретним људима како буде.

Једно је сигурно. Кад неко, без имало стида и устручавања, у ударном термину дарује азилантима туђе дедовине и очевине, називајући их притом „пусти крајеви“, то није само непромишљена изјава. То је порука да је време да и ми полако пакујемо кофере и да ни Сибир није тако лоше место за живот, какво ће ускоро да постане Европа.

Са нама, или без нас.


Јасмина Буква



64  Форум / Политика / Одг: Издаја - државна и национална послато: Септембар 15, 2015, 21:58:19
ВУЧИЋ: Оваквог поштовања САД према Србији није било ни после 5. октобра


        ТВРДИ ДА БАЈДЕН НА ЊЕГА НИЈЕ ВРШИО НИКАКАВ ПРИТИСАК ПОВОДОМ РУСИЈЕ



         ПРЕМИЈЕР Александар Вучић изјавио је вечерас после састанка са потпредседником САД Дзозефом Бајденом да је Србија добила подршку САД за економске и политичке реформе и европски пут, наводећи да овакво поштовање у Вашингтону нашој земљи није било исказано ни после 5. октобра 2000. године.

         Вучић је за РТС у Вашингтону рекао да је Бајден показао велику срдачност и искрено поштовање према економским реформама Србије и односу према избеглицама, да није вршио никакав притисак по питању односа Србије и Русије.

         Премијер је Бајдену пренео да ће Србија учинити све што може како би казнила одговорне за убиство браће Битићи.

         Вучић је, наводећи да је с Бајденом разговарао о свим кључним билатералним питањима, европском путу Србије и подршци САД на том путу, рекао да потпредседник САД сматра да ни ЕУ ни Европа нису потпуни док Србија не постане део ЕУ.

         Премијер је додао и да се нада да ће долазак америчких инвеститора у Србију бити Европи сигнал да нас САД види у ЕУ.

         „Грађани Србије могу да буду задовољни третманом који Србија има и начином на који смо дочекани”, рекао је Вучић и додао да је Бајден имао речи хвале за српску владу и храбре потезе које је предузела.

        Вучић је рекао да је на састанку лично покренуо питање случаја браћа Битићи, да је говорио о оргромном труду који Србија предузима с тим у вези и да ће наша земља урадити све што може да се казне они који су починили злочин.

         „Србија ће то да уради јер ми смо правна држава без обзира ко је и над ким починио злочин”, рекао је Вучић.


         Како је додао, Бајден сматра да је Влада Србије поуздан партнер и да верује да ће то бити и учињено.

         „То ће додатно да отвори врата наше међусобне сарадње”, рекао је Вучић, али и додао да Србија уз овакво поштовање чак ни после 5. октобра није била дочекана у Вашингтону.

        Упитан да ли је Бајден вршио притисак по питању односа Србије и Русије, Вучић је одговорио „апсолутно не”.

         „Бајден је један од људи који изванредно добро познаје саговорнике, фантастично му раде профиле и ниједног секунда није покушао ни желео да врши притисак, има разумевања и зна каква је позиција Србије”, рекао је Вучић.


         Он је додао да је са Баједном разговарао и о енергетској безбедности Србије, као и о свим политичким питањима на Балкану, односу са Приштином.

         Подсетивши да ће у Вашингтону током тродневне посете разговарати са високим представницима ММФ и Светске банке, привредницима и пословном заједницом, Вучић је рекао да грађани Србије треба да буду поносни на своју земљу јер такви сусрети за кратко време нису мали успех.

         „То говори о нашој посвећености и о томе да морамо још брже напред”, рекао је Вучић.

         Наводећи да је Бајден током састанка имао речи хвале за премијерову личну храброст и за храброст владе, Вучић је рекао да је то снажни подстрек за још јачи и напорнији рад.

         „Надате се да ћете једног дана, па и кад вам престане мандат, такво признање моћи да добијете и од свог народа”, рекао је Вучић.

         Упитан да ли је са потпредседником САД разговарао о томе да ли ће се Бајден кандидовати за председника САД, Вучић је рекао да му је Бајден пренео да још није донео ту одлуку.

         „Лично бих волео да се Бајден кандидује, али то је мој став”, закључио је Вучић.

         У саопштењу Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима се наводи да је Вучић разговарао у Вашингтону са потпредседником САД Џозефом Бајденом, који је поручио да је успех Србије веома важан за САД и да је Србија кључна за стабилност целог региона Западног Балкана.

         Бајден је истакао и да ће Европска унија бити потпуна када Србија постане њена чланица.

         Вучић и Бајден су разговарали о билатералним односима, европском путу Србије, мигрантској кризи, инвестицијама америчких компанија и инвестиционој клими у Србији.

         Тема разговора била је и регионална стабилност и сарадња у области енергетике,

         Премијер Србије је обавестио Бајдена о економским реформама које је Србија спровела, као и о процесу евроинтеграција, нагласивши да је Србији у том процесу потребна подршка САД.

         „Велики интерес америчких компанија да улажу у Србији показује да смо на добром путу”, изјавио је премијер Вучић.

         Он је истакао да су политика српске Владе и економске реформе које она спроводи наишли на најширу подршку потпредседника Бајдена.

         Српски премијер је изразио задовољство што је према Србији исказано велико поштовање, без обзира на то што још много тога треба да буде урађено како бисмо достигли стандарде које САД од нас очекују.

         Бајден је поздравио економске реформе српске Владе и истакао да од успеха реформи у Србији зависи и успех целог региона.

         Он је позитивно оценио и законске реформе, као и борбу против корупције.

         Састанак премијера Вучића и потпредседника Бајдена почео је сусретом у четири ока, који је трајао више од пола сата, након чега су се српски председник Владе и потпредседник САД придружили делегацијама, наведено је у саопштењу.

         Како је најављено, после сусрета са Бајденом Вучић се састаје са потпредседником Савета безбедности за Европу и Централну Азију Цирилом Милером, као и председником Светске Банке Џимом Кимом.

         Премијер ће током дана имати и низ састанака са представницима водећих америчких компанија.

         Другог дана посете предвиђени су разговори премијера Вучића са конгресменима и сенаторима САД, као и састанак са државним секретаром САД Џоном Керијем, а потом и са председником Института Брукингс Стробом Талботом.

         Тродневну посету Вашингтону премијер Вучић завршава одвојеним сусретима са Генералним секретаром Организације америчких држава Луисом Алмагром, директорком ММФ Кристином Лагард и замеником секретара за трговину САД Брусом Ендрусом.

         Вучић је претходно у јуну боравио у САД када је разговарао са високим америчким званичницима, а у Вашингтон ће поново отићи крајем месеца како би, на позив председника САД, учествовао на међународној конференцији посвећеној борби против тероризма.

                                    Нема места паници због избегличке кризе

         ВУЧИЋ је изјавио да ће се Србија у избегличкој кризи понашати у складу са европским духом иако није чланица ЕУ и истакао да нема места паници.

         „Ми ћемо се понашати у складу са европским духом, спроводићемо европске идеје иако нисмо чланица Европске уније, за разлику од многих који то јесу”, рекао је Вучић.

         Он је навео да ће Србија учинити све што може да помогне избеглицама и да ће се трудити да сачува свој образ. “Све ћемо проблеме ми умети и успети да решимо”, истакао је Вучић.

         Нагласио је да нема места паници и замолио људе који, како је рекао, на било који начин имају утицај на јавност у Србији да “не измишљају и да не праве фантазмогоричне приче о катастрофама које нас чекају”.

         „Никаква нас катастрофа не чека, ни у погледу миграната нити у било ком другом погледу”, рекао је премијер. Пред Србијом је, како је истакао, динамичан раст. Србија ће, према његовим речима, и ове године и у наредне три бити земља истинског и динамичног економског раста. “Ми само морамо да радимо још више, да се боримо још висе и резултати неће изостати”, нагласио је.

         Србија данас када је најцењенија у свету после много година треба да искористи ситуацију за боље позиционирање.

         „Онако како смо те позиције изгубили у претходних 25 година, (треба) да се позиционирамо у наредних 50 година у политичком смислу и да из тога извучемо највећу економску благодет за наш народ и нашу земљу”, навео је Вучић.


         (Танјуг)


Виде ли га неко?
Требао је да тражи од Бајдена да му купи пертле, да можемо да га нађемо јер је толико дубоко у Бајденовом дупету да су пертле једини начин да га нађемо.


Боки Бурек
коментар са Факти
65  Форум / Политика / Реакције из света у вези миграната послато: Септембар 15, 2015, 14:39:47
Немачка земљама које одбијају квоте прети затварањем „структурних фондова ЕУ“


    ДЕ МЕЗИЈЕР: „МОРАМО ДА РАЗГОВАРАМО И О ТОМЕ КАКО ДА СЕ ИЗВРШИ ПРИТИСАК“



        НЕМАЧКИ министар унутрашњих послова Томас де Мезијер најавио је данас могућност смањења структурних фондова ЕУ за чланице које одбијају да прихвате предложене квоте о расподели избеглица у Европи.

        „Морамо да разговарамо и о томе који су начини да се изврши притисак“, рекао је Де Мезијер за немачку телевизију ZDF.

        Земље које одбијају да прихвате квоте за расподелу избеглица су често земље које добијају значајан део европских структурних фондова, рекао је министар и изразио жаљење због недовољне солидарности.

        Министри правосуђа и полиције Европске уније синоћ у Бриселу нису успели да се договоре расподели придошлих 120.000 избеглица.

        Де Мезијер је синоћ рекао да начелни договор постоји, али ће коначно морати да се усвоји на новом састанку 8. октобра.

        Француски министар полиције Бернар Казнев рекао је да су међу земљама које не желе да се укључе у процес солидарности Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка.

        Немачка, која очекује да ће ове године примити између 800.000 и милион тражилаца азила, у недељу је увела поновну контролу граница.

        Немачки вицеканцелар Зигмар Габријел јуче је изјавио да његова земља очекује милион миграната у овој години, чиме је претходна процена повећана за 200.000.

        Министар унутрашњих послова данас је међутим рекао да не би желео да мења раније процене. 

        Шефица ЕУ-дипломатије Федерика Могерини оценила је да размимоилажења унутар уније поводом миграната доводе у питање „међународну репутацију ЕУ“.

        Бета - Факти


Полако и сигурно отварају се карте шефа IV Рајха.
Ко не слуша добиће по ушима и марш у ћошак, нема џепарца.
Свако иоле нормалан види да је IV Рајх пред распадом.
То једино не види српски каплар који обожава Швабе и Фирер Меркелову.

Зека
66  Форум / Србија / Одг: Какав смо ми то народ послато: Септембар 14, 2015, 16:48:55
Весна Веизовић: Затуцани Срби…




Пракса наших политиканата уназад већ годинама је да све своје неуспехе и потписане споразуме који су лоши по нас, а које су они из само њима знаних разлога потписали, у јавности представљају као некакав ванредан успех. Болесни спин наводних успеха ту не стаје већ се иде до тога да се јавном мнењу шаље таква слика у којој ми треба да будемо срећни јер је, углавном нека од земаља Европске уније, пристала да са нама склопи такав споразум.

Почев од најскоријег Бриселског споразума, споразума о реадмисији па све до трећеквалификованог а ништа мање погубног Споразума о стабилизацији и придруживању.
Како све креће? Све креће од медијске манипулације. У јавност се деценијама уназад шаље слика о нама самима: Ви, јадни Балканци, затуцани Срби, ви сте заостали за светом, а ни не знате шта је то свет; ваша жеље нису модерне, а ваши обичаји су глупи, ви живите у средњем веку, а да само знате како живи остали савремени свет; ваше школе су лоше, ваш школски систем је заостао, ваше жене су јадне домаћице, ваше жене су мајке – ви ни не знате да у свету модерне жене не морају да буду мајке, ни домаћице, у свету напредним женама и мушкарцима друге жене рађају децу; ви сте нижа класа, ви сте мајмуни, ваша вера је заостала – ви ни не знате да се вера може модернизовати у складу са новим добом, савременим светом; ваше траве су лекови из средњег, затуцаног средњег века, ви не схватате чари содомије, промискуитета, голотиње, разврата, ви и даље мислите да је брак институција и верујете у белог човека са брадом који хода по води.

Наравно у почетку ове поруке не иду директно, већ врло суптилно све до тренутка док јавност не само да не замера онима који му се тако обраћају, већ сама о себи почне да гаји такву слику – заосталог јадника који верује у бајке.

Истовремено се слика о Западу се формира на потпуно супротан начин, односно Запад је нешто супериорно, модерно, нешто чему сваки “нормалан” човек треба да тежи не би ли једног дана дошао до тога да том Западу пере смрдљиве ноге и буде захвалан што ће попити ту штрокаву воду. Један од основних постулата Запада је благостање, али не оно које ми “заостали” можемо да задобијемо разним подвизима и трудом, већ оно које је на Западу врло развијено – изгубљеним осећајем за морал, илити другим речима рај за љуштуру “савременог човека!

Како онда ми “мајмуни” да не будемо срећни када тај врли свет обрати пажњу на нас. Не само да треба да будемо срећни, већ треба да скачемо као и сви остали “мајмуни” који се радују доласку таквог једног деморалисаног друштва и таквих модерних вредности. Па још када пристану на разговоре и понуде “мајмунима” могућност да и они постану људи у складу са временом тада скакање треба да се претвори у еуфорију пристанка на све и свашта.

Заправо, реалност је таква да су већи “мајмуни” већ пристали а да се мањи радују и логично – мајмунишу, јер шта би друго радили мајмуни… Ми остали, што и даље себе сматрамо људима, само посматрамо.

Колико има “мајмуна” у Србији


Некада је најбоља илузија народне владавине представљена у савременој демократији, такође производу Запада. “Мајмуни” и даље “верују” у демократију, остатак човечанства који је осетио а и даље осећа физичку и психичку бол као нуспојаву демократије зна да се “владавина народа” заправо владавина “мајмуна” свела на свега 1 до 2 % од укупно људи на свету.

У Србији и даље има најмање “мајмуна”, а и оних који и поред силних психичких притисака нису попустили да се промајмунишу, ипак као и свугде, али као и у сваком политичком уређењу, било оно добро или лоше по народ и државу, мањина је та која управља. Мањина “мајмуна” који су савршено распоређени, војностратешки као и сваки агресор, како би илузорним манипулацијама народ убедили како је он у мањини.

Мајмунски споразуми

Прорежимски медији и они који жале за савременим светом нису крили своје одушевљење када су “успели да наговоре” Запад на потписивање Бриселског споразума. Ништа мање одушевљење није било ни када је потписан споразум о реадмисији, али екстаза је достигнута тек након што је стављен параграф на Споразум о стабилизацији и придруживању.

Тешко је пронаћи праве речи које би могле да опишу овакво понашање властодржаца једне земље, читаву њихову представу и јалове покушаје обмане јавности, можда је најједноставније и најбоље, а то је да они убеђују свој сопствени народ да је његова пропаст величанствен успех. Након Бриселског споразума све наше легалне институције су замењене шиптарским, Косово је полако добило постулате државности а непризнавање независности свело се на једну фусноту – заиста врхунски успех!

Споразум о реадмисији више није само пука теорија параноичара, већ његове “благодети” имамо прилике да гледамо својим очима. Број азиланата у Србији свакодневно се повећава за по неколико стотина, са друге стране њих неколико стотина и одлази. Међутим захваљујући споразуму о реадмисији, број се не смањује већ повећава, јер све земље потписнице овог споразума са Србијом, имају легално право да врате азиланте, не у њихову матичну земљу, већ у Србију.

Пропаганда који у пежоративу говори о њима је забрањена, њихови преступи скривени су од јавности, чак и сама прича о топљењу буџета, робних резерви је табу тема. Јер ми ако желимо да будемо “демократска” земља и да се “излечимо од своје заосталости”, не смемо да их истерујемо као Немачка, да им палимо џамије и рушимо скровишта попут Француза, да обележавамо странце као што то чини Луксембург где цвета највиши облик шовинизма, нити да позивамо на забрану ислама као што је рецимо случај у Великој Британији, или не до Бог да јавно проговоримо о дискриминацији сопственог становништва у односу на дошљаке како је то учинила владајућа странка у Мађарској билбордима широм земље. Забрањено је помињати и учење језика, док је у свим осталим земљама света један од основних услова за останак азиланата знање језика дате земље. Једног дана можда ћемо и моћи, уколико још увек будемо постојали као држава, али сада у овом стадијуму мајмунлука, нипошто.

Споразум који изазива екстазу

Већина земаља “модерног света” већ извесно време жели да се врати у оно стање из ког наши “мајмуни” желе да нас изведу. Јер врли лепи западни свет се и поред немерене грабежљивости економски распада. Статус какав ми, истина на климавим ногама, имамо у Русији, је за многе, посебно данас када је већини стављен вето на увоз робе у Русију, само пусти сан. Наиме, Србија већ годинама има повлашћен положај за извоз робе у Русију, за разлику од већине земаља којима је довољно било и то што им је руско тржиште било отворено, ми у Русију увозимо робу без царине.

Буквално сви наши производи имају отворен пролаз у Русији и никад их није довољно. Али Русија није Запад, западним полтронима није довољно добра, па су у циљу “пропасти кроз ново ускрснуће” пописали онај ЕУфорични Споразум о стабилизацији и придруживању.

Поводом овог споразума Србија која има статус државе придружене Европској унији, што у буквалном смислу значи пластична шаргарепа испред носа правог магарца, мора да испуни две обавезе. Прва је да усклади своје законе са законима Европске уније и да успостави зону слободне трговине.

Ускладити законе са правом Европске уније пластично речено значи оставити се политике и препустити одлуке Западу. Што буквално можемо да видимо, јер су напреднији “мајмуни” већ обзнанили јавности да ће нови Устав Србије писати припадници међународне заједнице, према њиховим потребама. У том случају не треба сумњати да ће “интерес Србије” наједном бити одрицање од Косова и Метохије,” преко потребна” легализације геј бракова, увођење санкција Русији, пријем свих избеглица и потпуно окретање Западу. Све ово није фикција већ оно што се управо дешава и над чим се жмури, као да се не дешава нама – већ тамо неком трећем ко нас уопште не интересује.

Успостављањем зоне слободне трговине, не само да смо уништили преосталу пољопривреду и постали једна од најнеплоднијих земаља на свету где људи умиру од глади, него су мајмуни чекићем скрцкали и оне стаклене ноге на којима је стајао наш повлашћен бесцарински увоз у Русију, јер је либерализација тржишта широм отворила врата европским производима које су “мајмуни” даље паковали као наше и слали Русима или заиста мајмунски мислећи да ће им то проћи, или као још један намеран ударац који ће затворити руска врата.

Ипак, све је то за наше добро, за нашу “уврнуту” психу која се натчовечанском снагом бори против промене свести.


67  Форум / Политика / Одг: ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ на слободи послато: Септембар 14, 2015, 16:07:58
Мој утисак је да је Шешељ у дилу са Вучићем а преко њега са Хагом.
Како то да га Хаг више не тражи?
Шешељ не напада Вучића, своје политичко чедо?
Чак га и хвали.
Чим је ступио у Србију одма је напао Санду Рашковић назвавши је ћурком.
Направио је митинг, мало зезања са дипломама... и шта се онда десило?
Ништа!
Ко верује Шешељу у великој је заблуди.
68  Форум / Политика / Одг: Српски Цезар- Вучић послато: Јул 29, 2015, 11:18:04
Цитат
   
90% posto Srba priznaje. Odakle mu takav podatak? Ovaj stvarno nije normalan.

Пре ће бити да ми нисмо нормални јер трпимо овог идиота!
69  Форум / Политика / Одг: Нови увоз Шиптара и оних других (миграната, имиграната, азиланата...) послато: Јун 27, 2015, 13:21:11
Азил у служби геноцида


На данашњем протесту окупило се око 500 грађана....(foto-Blic)


Средином друге недеље октобра, одржан је у Младеновцу протест против насељавања тзв. азиланата у тај град. Оно што неки налазе као посебно интересантно јесте чињеница да су на протесту учествовали локални представници различитих странака, које иначе, практично никада не наступају на истој страни. Заједно су били демократе, Нова Србија, Дверјани… Ово није први овакав протест. Било је протеста и пре, у Бањи Ковиљачи или Боговађи, на пример.


За иоле национално свесне Србе ово би требало да буде добра вест. Но, да ли је баш тако? Од када се праве овакви протести, као разлози се, увек, наводи следеће: можда су људи који долазе криминалци; можда носе разне болештине; угрожена је безбедност локалног становништва, нарочито деце, … У званичним изјавама, организатори протеста се увек ограђују: ми нисмо никакви расисти, али знате, морамо да се заштитимо, …

Међу Србима постоје они који се свим силама труде да Србија „уђе у Европу“, а постоје и они који тврде да је Србија већ у Европи, те да не може улазити. Но, пажљиви посматрач догађаја из Младеновца или Боговађе, могао би лако да закључи да је Србија дефинитивно на другом континенту, или, још изгледније, на другој планети. Јер и да се вратимо хиљаду година у прошлост, врхови политичких странака које организују протест, имали су довољно времена да се информишу, из те исте Европе, да најезда туђинаца са других континената, као пројекат власти, има за циљ нешто много опасније.

Главни циљ ове политике јесте трајна промена демографске слике земље, тј., ефективно, геноцид над аутохтоним становништвом, у овом случају над Србима. Јасно је да многи Срби из Младеновца или Боговађе ово не морају да знају нити морају да знају шта се дешава у другим европским земљама. Уосталом, када да сазнају? Док погледају Фарму, Великог Брата, Сулејмана … и расправе ко се са ким швалерише у индустрији проституције коју називају „естрадом“, не остаје им времена ни за нешто важније. Али, они који себе називају вођама, великим или, чак оним малим, локалним, требали би да знају. И сигуран сам да знају.

Дакле, какав је програм? Прво се довлачи белосветски социјални талог, пре свега неевропско становништво, дакле становништво које је потпуно некомпатибилно са локалним становништвом и не може се асимиловати, као што су могли, на пример, руски имигранти после Октобарске револуције. Паралелно иде пропаганда како је то „наша“ ЕУропска обавеза, како је „хришћански помоћи“, како су Срби увек били „гостољубиви“, … Следећи корак је обезбеђивање трајног боравка уљезима. После тога иде „интеграција“ истих у српско друштво. Деца се шаљу у школе, а одраслима се тражи посао. Доносе се посебни закони којима се стимулише запошљавање странаца тј. доносе се закони о дискриминацији Срба приликом запошљавања или уписа на факултете. То већ имамо када су у питању Цигани. Исти се укључују у социјална давања и здравствену заштиту, иако пара нема ни за српске држављане, а све то док држава спроводи „мере штедње“. Паралено са тим се доносе закони о „говору мржње“, где се Срби који се буне против овакве политике власти хапсе и суде. На тај начин, аутохтоно становништво се застрашује и слама се сваки отпор. Временом, број доведених туђинаца се повећава и они почињу да окупирају делове градова из којих се, мање или више принудно, исељавају Срби. Политичка класа, на тај начин, добија поуздане гласаче, јер ови, у међувремену, добијају и држављанство, а заради се нешто и од пара које долазе са стране за овакве „пројекте“. Када се накупи „довољан“ број муслимана, у неком месту, кренуће прављење џамије. Саудијска Арабија, Катар и Емирати имају довољно пара да направе по џамију на сваком ћошку у свакој српској вароши. Али то ће бити „демократско право“, „гарантовано Уставом“, а наћи ће се и по неки српски одрод да се „угради“ (не у џамију, наравно). Да ли је могуће да се ово направи народу којем се десило Косово? Који је пет векова трпео Турке? Који је платио тако страшну цену слободе од 1804. до 1918? Да, могуће је и то се управо дешава.

Даље, пропаганда се појачава. У разним емисијама, укључујући и дечије, појављују се ликови уљеза, а исти почињу да се називају „Србима“. Појам нације се потпуно релативизује. „Србин“ је свако ко има српско држављанство. Или, још вероватније, за нацију се усваја појам „Србијанац“. Медијски се максимално стимулишу тзв. мешовити бракови.У крајњој линији, све ово је већ примењено у толиком европским земљама. Британија, Француска, Белгија, Холандија, Шпанија, … чак и Грчка! Да, да и Грчка.

Зашто вође политичких партија које организују протесте не кажу ово народу? Зашто све своде на патетичне приче о безбедности деце и болестима? Зашто не кажу да „српска“ власт спроводи политику геноцида над Србима, као што то ради и у сарадњи са Шиптарима на Косову и Метохији? Чега се плаше? Кога се плаше? Не знам. Да ли су свесни да замајавањем народа шупљим причама о безбедности и болестима отварају маневарски простор властима за медијску офанзиву и на тај начин скрећу теме са суштине проблема на, суштински, мање значајне последице? Да ли знају да тиме постају сарадници власти на политици геноцида над сопственим народом? Ово није о Младеновцу и Боговађи, ово је о Србима и Србији и потребан је покрет отпора на националном нивоу.

Постоји само један начин да се ово трајно реши и то би требао да буде циљ оних који се боре: потпуно укинути азил и дозволити само боравак странцима са туристичким и пословним визама. То би требало да буде довољно Србима да праве будале од себе и шене око странаца да би доказивали „гостољубивост“.

Нема дискусије о имиграцији, на британским сајтовима, а да бар неко од коментатора не напише: „Енох Пауел је био у праву“. Ко је Енох Пауел, упитаће Србин из Боговађе? Није битно буразеру, гледај да за 50 година твоји унуци не понављају како је неки српски Енох Пауел био у праву, јер тада више неће бити битно ни ко је тај српски Енох Пауел, а камоли, енглески. Тада ће бити касно.

пише: Владимир Челекетић

http://nacionalnapartija.net/


Омбудсман осудио протест у Младеновцу



Заштитник грађана Саша Јанковић данас је најоштрије осудио протест због изградње центра за азиланте недалеко од Младеновца.

Вест да је локално руководство подржало, а можда и организовало протест, такав гест чини још неприхватљивијим и неодговорнијим - навео је Јанковић у писаној изјави.

Он је додао да локални челници, уместо излива ксенофобије, треба да с републичким властима отворе озбиљан дијалог о инфраструктурним и социјалним потребама како би евентуална изградња центра за азиланте била од користи за становништво и повећала, а не смањила квалитет живота у заједници, што уз озбиљан рад и припреме није недостижно.

Према његовим речима, истовремено републичке власти треба да без одлагања почну разговор с локалном заједницом како би се предупредили неспоразуми, утврдиле тачне потребе и обавиле све неопходне припреме, које умногоме премашују просте грађевинске радове на изградњи центра.

- До сада, такав дијалог и пажња према другим локалним заједницама у које су били смештени азиланти често су недостајали и такав став мора да се промени - оценио је Јанковић.

(Blic)


Српска Акција: Има ли бољег коментара на чланак, који је написао г. Челекетић,  а који смо пренели са портала Национална партија, него ово што рече овај убоги омбудсман. Ово о ксенофобији и изградњи центра за азиланте и није за неки коментар јер овој исти веселник није рекао ни реч када је ова власт избацила раднике из Кумаодража на улицу рушећи им станове у којима су становали деценијама.

Где је тај исти ''заштитник грађана'' да заштити људе у Сава Mали јер је и тамо почела отимачина имовине истих тих грађана заради чувеног ''пројекта Београд на води'', чији је он ''заштитник''. Нема га нигде али се огласио када треба заштитити Сиријце, Либанце, Авганистанце и све оне несрећнике који су кренули из својих земаља захваћених ратовима, које су покренули Американци, НАТО, Енглези, Французи и остала ЕУ багра.

Да неће почети Србе да исељава да би њима направио место?

http://srpskaakcija.com/2014-04-12-22-33-52/1759-zil-u-sluzbi-g-n-cid#disqus_thread
70  Форум / Политика / Одг: Нови увоз Шиптара и оних других (миграната, имиграната, азиланата...) послато: Јун 27, 2015, 09:18:04
Отимање Србије од Срба се убрзава!



Драматичан апел становника Боговађе и мале Врбице код Младеновцаје најбољи доказ окупације. Геноцидна политика тузлачких, бугојнашких и сарајевских кланова према Србима скинула је ''баршунасте'' рукавице и показала своје право лице.

Насилна промена демографске  структуре Централне Србије, започета грађанским ратом у СФРЈ донела је преко милион избеглица. Шумадија је последње две деценије методично уништавана криминалом, пљачком предузећа и систематским разарањем аграра.

Касарне разрушене НАТО бомбама, НАТО ђаци реновирају српским парама, да би их напунили азилантима из Африке и блиско-источне регије. Викенда нaсеље Селтерс Бање у околини Младеновца само је један од жалосних примера.

Мештани шумадијских села Мала Врбица и Боговађа су колатерална штета споразума о реамисији из септембра 2007-е год. Херцеговац  Драшковић и Босанац Тадић као тадашњи председник , својим потписима  су Централну Србију  претворили у депонију отпада ЕЗ.

Према уговору уо реамисији, држава Србија је дужна да прими, здравствено, финансијски и стамбено збрине:

'' На захтев државе чланице ЕУ, без посебних формалности- било ког држављанина треће земље.''

Шумадијско село Мала Врбица има 300 становника и центар за азиланте пар пута бројнији од самог села. Слична ситуација је у Боговађи, где је званично пријављено 150 азиланата а реално их има три пута више.

Мештани села су, као и монахиње оближњег Манастира ''Боговађа'' колатерална штета процеса евро-капитулације. Ситне крађе и обијање викендица су драстичним повећањем броја азиланата прерарасле у пљачке и отворено малтретирање становништва и монахиња.

Регија је настањена углавном старим и немоћним становницима, неспособним да се физички одбране. Полиција је своју немоћ да помогне оправдала клаузулом да услед азилантског статуса- не може да их приведе и процесуира.

Само у селу Боговађа регистроване су 52 тешке провалне крађе, а пљачке продавница, крађе хране и упадање у куће су прешле у свакодневну рутину.

Азиланти имају обезбеђен смештај, одећу, обућу, здравствену негу, три оброка дневно и 10е џепарца сваког дана. Све је то финансирано парама отетим од истих тих грађана Србије који су жртва њихове тортуре.

Само за првих 5 месеци ове године, Србија је примила 28 187 азиланата. Незваничне процене предвиђају да ће само током 2015-е год. број прећи магичних 100 000 из блиско-источне регије и Африке. Цигани које Немачка депонује под плаштом ''лажних азиланата'' нису урачунати у тај број.

Србија која се већ налази у економском колапсу дужна је да финансира не само одећу, три оброка и дневни џепарац од 10е свакоме, већ и смештај. Пројекти градоначелника Малог и министарке  Михајловић као што је ''Саградимо дом заједно'' се делимично финансира из ЕУ, али већи део новца је отимачина од грађана Србије.

Само у Шапцу прошле године је поклоњено 36 потпуно опремљених, функционалних и  намештених станова по пројекту Општине Шабац и ''Хаусинг'' центра. Градоначелник Београда је у оквиру пројекта ''Саградимо им дом'' поклонио 12 опремљених станова Циганима. Већ наредне недеље у Кумодражу радничке породице Срба су избачене из својих кућа, домови су им порушени а они остављени да спавају под ведрим небом.

Управо на примерима радничких породица Срба из Кумодрашке ''Олује'' и агоније кроз коју пролазе мештани шумадијских села огледа се и политика расрбљавања Србије.

Врхунац перверзије је у томе што се етничко чишћење Србије од Срба финансира управо новцем грађана који су жртва морбидних умова НАТО ђака.

Ради се о спровођењу НАТО агенде за Србе, зацртане пре грађанског рата у бившој Југославији. Конференција НАТО у Братислави (Словачка), у чијој су организацији учествовали амерички Стејт Департмент и Институт за спољњу политику, показала је праве намере наших ''западних пријатеља'':

''Рапарчавање и трајно онеспособљавање земље и народа за било какву улогу на Балкану''

Идејни творац Вимер је своју агенду саставио у 11 тачака а тачка 8 предвиђа:

''Након 2000. год. отпочети насилну промену демографске структуре популације у Србији, која се са једне стране реализује тајним депортовањем Рома из ЕУ у Србију, праћену уписивањем и матичне књигњ и добијањем држављанства.

-Са дрге стране форсирати масовни одлив младих, образованих људи из Србије.

-Почетак процес  промене демографске структуре у оба смера подржати најпре финансијама фондова ЕУ.

-Потом пребацити на грађане Србије да сами финансирају а Србију распарчати на регионе''

Инструменти какви су канцеларија за заштиту мањинских права и орвелијански New Speak-цензура брендирана као политичка коректност су задужени за држање домаћег становништва у покорности.

Режим под који грађани Србије умиру од глади зато што немају за хлеб, налази довољно новца за де-србизацију. Азиланти поред свих привилегија, смештаја, обуће, одеће, медицинске неге, три оброка дневно и 10е џепарца дневно, имају и личне полицијске службенике ради бржег добијања личних докумената.

Азиланти добијају лична документа без икакве провере, на основу личног усменог исказа. Обезбеђена им је бесплатна социјална и здравствена заштита као и бесплатно школовање.

Безбедоносни ризик представља чињеница да део азиланата сачињавају борци из ратних подручја блиско-источне регије, познати по бруталним убиствима. Међу њима се налазе дезертери са пар година рата иза себе, као чланови злогласне ИСИС (Ал-Каиде), које САД убацује у Европу ради дестабилизације путем тероризма.

Ништа мању опасност по безбедност и животе грађана Србије представља више него проблематична здравствена ситуација. Азиланти долазе из еболних држава Африке, а у Србију улазе без икакве претходне медицинске провере.

Посебна опасност за становништво је њихова правна заштићеност и немогућност правног санкционисања.Тешке провалне крађе и пљачке, пред судом су оправдане '' жељом за опстанак'' без икакве казне.

Ако је закон азилантима леглизовао крађу, пљачку и отимачину правдајући је ''жељом за опстанком'', следећи логички корак биће правдање силовања жена и деце здравом жељом за сексуалним нагоном.

НАТО агенда је Србији наменила улогу европске депоније и јефтиног куплераја. За колоне  азиланата које свакодневно пристижу, Србија није никакав транзит, већ крајње одредиште њиховог пута.

Грађани Србије су само колатерална штета окупације, са ''привилегијом'' финансирања геноцида над самим собом.

Стари се убијају глађу,  за Soft Kill будућности нације задужена је насилна вакцинација , а одбрамбено способни део народа заузет је одбраном права мањина.

Од колевке па до гроба, најгоре је окупационо доба.

'' НАТО ђаци су Србима наменили судбину Курда са перспективом да буду истребљени много брже''

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Ng2Joxpnfxg" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=Ng2Joxpnfxg</a>


http://srpskaakcija.com/2014-04-12-22-33-52/1750-i-nj-srbi-d-srb-s-ubrz-v
71  Форум / Србија / Срби у историји послато: Април 05, 2015, 10:04:50
Милан Миленковић: Мит о Византији

                        

Мутни појмови попут „духовности“, појмови који измичу разумевању, веома су популарни међу Србима националне провинијенције, јер се не морају доказивати, нити објашњавати.

Наши су преци били врло колебљиви у вери све тамо негде до 13-тог века, односно вековима пошто су дошли у додир са православљем. Још је Стефан Немања крштен прво по католичком обреду, а има и поузданих доказа да је чак Душан, у 14-ом веку, био склон да склопи унију из државних разлога.

Колико је данас Вучић западњак и Велики маг демократије,толико су и Немањићи били Византијци и промотери ромејског начина живота. Да су Немањићи заиста били фасцинирани Византијом, не би је черупали кад год  им се указала прилика.


                                                      

Нема иоле озбиљније расправе између шаблонизованих и овлаш школованих српских интелектуалаца, а да не почиње од премисе да смо ми, Срби, баштиници византијске културе, а нарочито духовности. Како они то знају? Па, чули су од оних пре њих. А ови? И они су чули од старијих. Добро, а ко је тај ко је извео премису о духовном наслеђу? Не зна се. Некад и неко.

Прича о духовној баштини Византије, која је допала нама, Србима, најобичнија је будалаштина, која је успела само зато што никада није била подвргнута критици и зато што је уграђена у школски систем. Успешности неке приче, уосталом, највише доприноси одсуство проверавања. Иначе смо, као народ, подложни мантрама које, ако се довољно упорно понављају, стичу снагу доказа.

Српски интелектуалци, посебно они салонско-националистичког типа, веома су популарни међу обичним народом и верује им се. Обичан Србин мисли да они засигурно познају то што тврде, тако да код нас и не постоји навика да се од интелигенције тражи доказ. Просечан византољуб је чувао овце до краја гимназије, затим продао теле да плати карту до Београда, да упише факултет, а онда је чуо за византијску баштину и схватио да је та прича веома погодна као примама за клинке с факултета, које више воле да се дрпају с византијским баштиницима, него са потомцима опанчара.

Ако смо заиста ми баштиници византијске духовности, ред би био да неко макар објасни шта је византијска духовност? Да бар знамо шта баштинимо. У друштвеним наукама не постоји појам „духовност“на колективном нивоу. Колективитету припада религија, тотеми, табуи, слика света, па чак и праслика света, али духовност на нивоу нације подразумева да сваки појединац има духовност, али не само то, већ и да је та духовност унифицирана. Голим оком се види да убедљива већина популације, ма које и магде, има дефицит духовности на индивидуалном нивоу, те да је појам о импортној, византијској духовности бесмислен. Модерно речено, нема хардвера за тај софтвер.

У философији и социологији је општеприхваћено да су културе строго националне творевине и да су за неприпадника заувек затворене. Откуд ученим главама идеја да смо ми наследници византијске културе? Ми је уопште и не познајемо и више нам је страна негоа америчка култура данас. Штавише, византијска култура је страна и данашњем Грку,чија се, ајд да се изразим у задатом термину, духовност исцрпљује у потрошачкој субкултури. Ко не верује, нека оде у прво српско село и пита шта је Византија,па ће се прилично изненадити.

Шта ми имамо од византијске културе? Језик? Писмо? Политички облик? Моду? Стил? Уметност? Књижевност? Архитектуру? Народну ношњу? Орнаментику? Музику? Ништа од свега тога.Духовност? Шта ми знамо о духовности византијског човека? Шта знамо о својој духовности уопште? Мутни појмови попут „духовности“, појмови који измичу разумевању, веома су популарни међу Србима националне провинијенције, јер се не морају доказивати, нити објашњавати. Што каже онај Марфијев закон: „Ако из три мерења можеш да добијеш различите резултате, мери само једном“.

Како је та култура, византијска,успела да нас толико прожме, а да баш никакве горе наведене тековине не остави?Шта је та култура значила обичном српском себру у тамо неком 12-том, или 13-том веку? Зашто немамо хексаметар, већ десетерац? Зашто немамо византијску орнаментику на нашој ношњи? На ћилимима? Зашто ни један од сто Срба не зна историју Византије?

Два су мита која су допринела овој забуни: један је религиозне природе, други се тиче ћирилице. То што је православље дошло преко Византије, никако не значи општу духовност. Наши су преци били врло колебљиви у вери све тамо негде до 13-тог века, односно вековима пошто су дошли у додир са православљем. Још је Стефан Немања крштен прво по католичком обреду, а има и поузданих доказа да је чак Душан, у 14-ом веку, био склон да склопи унију из државних разлога. Осим колебљивости на линији католичанство-православље, постојало је и колебање на линији монотеизам-паганство и та двојност и даље, после 15-так векова „византисјке духовности“ постоји међу Србима. Даље: барем трећина српског народа, ако не и више од тога, отпала је од вере у потоњим вековима и придружила се католицима и муслиманима.

Тумачити спој са неком другом културом само на основу вере, наивно је и бесмислено. Православних има од Владивостока, до Египта, па се не сматрамо баш припадницима исте културе и духовности. Култура једног народа много је шири појам од религије, а духовност човека није скопчана само с вером. Модерни, приучени теолози-аматери, који су се намножили у последње време, а који о религији трућају само зато што се се бивише свиђају као религиозне особе, склони су да све појаве у друштву тумаче кроз верска питања и сваки од њих не само да зна шта је Бог хтео и шта хоће,него још желе да читаву културу српског народа сведу на веру и то на православну веру, игноришући богато паганско наслеђе, које је створило далеко већу културну баштину, него православље.

Шта смо ми то добили са православљем, а да пре нисмо знали? Да треба волети ближњег, да не треба красти, лагати и убијати; да треба волети правду, истину и ценити поштење? А пре тога смо били коњи, па нисмо то знали? Онда су дошли Ромеји и објаснили нам.

Што се писма тиче, односно међу нама драматично прецењене улоге Ћирила и Методија, довољно је рећи да нам нису увалили грчки алфабет, већ су само препаковали писмо, којим се и до њих служио танак слој учених људи у Србији. Баш ме интересује колико су Срба описменили ван монашких кругова. Склон сам да мислим да ни већина монаха није била писмена ни пре, ни после њих.

Оно што ствара мит о византијској баштини јесте копирање облика цркава, облика државне управе,титула и делом начина одевања у вишим слојевима. Опет наглашавам: копирања.Исто се дешава и данас, кад имитирамо западњачки стил живота, архитектуру и политички облик. Колико је данас Вучић западњак и Велики маг демократије,толико су и Немањићи били Византијци и промотери ромејског начина живота. Да су Немањићи заиста били фасцинирани Византијом, не би је черупали кад год  им се указала прилика.

Уосталом, и мит о Византији је настао тек почетком 20-тог века, са ширењем слоја писмених и школованих Срба.Пре тога, слабо је ко знао да је Византија постојала на свету. У Србији је, докраја Првог светског рата, неписмено било чак 90% становништва. У време мог раног детињства, читавих 50%. Од свих Срба, који су икад живели, бар 95% нијеникад прочитало Свето писмо, а од ових који јесу, барем половина је то учинила у последњих 50 година. У народној уметности, трагова Византије уопште нема. У архитектури, осим цркава, такође нема трагова Византије. Како то да наша сеоска кућа није медитеранског типа, као ромејске куће?

Мит о баштињењу византијске духовности су поставили, дакле, интелектуалци и црква. Изван тог круга, нема ни сећања на Византију. Најбоље је што се све може рећи па, ако прође, прошло је.Као ономад кад је неко овде, на Преврату, не могу сад да се сетим ко, жестоко побркао демократију и републику у Венецији и умало да му прича прође. Лако верујемо на реч („Причао ми човек…“), мало се уносимо у проблем, мало знамо. Лакше нам је да верујемо на реч ма коме, него да учимо и сазнамо. Полуобразованост је наше данашње стање духова.

Српски народ није ничији баштиник: самосвојан је, изузетно је креативан, самообновљив и у културном смислу, јединствен. Наш језик је, за многе векове, доминирао Балканом, све до Азије. И данас је апсолутан на тлу бивше СФРЈ. Наше писмо, које је реформисао Вук, а не Ћирило, или Методије, готово је савршено. Наша народна, превасходно сеоска култура, изнедрила је усмену књижевност какве има још само у Француској и Немачкој, а наша епика је највиши удар епике у Европи. Ношња је само наша, орнаментика је само наша, облик куће је јединствен, као и комбинација материјала. Наша музика је, мислим на оно што се данас зове „етно“, сасвим јединствена. Ничији ми баштиници нисмо, сем сопствених дедова. И добро је да је тако. У нашу интелигенцију, а и у црквене кругове (па с њима и у део осредње школованог народа), продрла су фелашка, слугерањска расположења, те се мисли даје овом народу увек био потребан сајбија (старалац) и да је он, у културном смислу,примитиван и недовољан, па му је потребна туђа матрица. На исти начин поступају и еврофундаменталисти: све наше је труба, само са Запада сунце сија. Увек ми је било смешно оно онанисање „учених“ Срба над Шекспиром и то у народу који има Његоша.

Прича о византијском наслеђу је, међутим, ухватила такав корен у нашој „интелектуалштини“, да је готово немогуће изнети другачији став. Чим се у полемику уђе, више нема аргумената, него самодисквалификација, исто као са еврофундаменталистима.



http://srpskaakcija.com/2014-04-18-18-24-28/1399-il-n-il-n-vic-i-viz-n-i-i
72  Форум / Србија / Одг: Са оваквим превозом ће Србија у Европу! послато: Јануар 28, 2015, 22:41:55
Ено, видим да је Гога навела неке моје предлоге из 2012.г. како решити односе путника и БусПлуса.
Можда би сада требало написати како би путници требало да се понашају у односу на контролоре и Комуналну Полицију тј. паравојску градоначелника са фалш докторском дипломом.
Да ли да грађани уведу своје контролоре који ће контролисати контролоре БусПлуса?
Да ли да грађани уведу своју параполицију која ће хапсити припаднике градоначелникове паравојске?

Ово су питања која треба озбиљно размотрити?
Битка нам сигурно предстоји
!
73  Форум / Разно / Одг: Тајни транскрипт поводом доласка Путина у Београд послато: Октобар 05, 2014, 15:09:30
Колико ће још ту бити тајни...ће видимо... ;Д
74  Форум / Политика / Одг: БУМЕРАНГ: Вучић послао полицију на народ, батине добио његов брат послато: Септембар 30, 2014, 16:33:40
Цитат
Да ли је могуће да они обезбеђују и Вучићевог брата? Ако су то радили, зашто одмах нису показали значке. То су морали ПРВО да ураде, чим им се полиција обратила. На снимку се види да један показује значку, али са већ раскрвављеном главом.

Данас сам слушао Косту Чавошког на радију ''Снага Народа''. Мислим да је то реприза од синоћ. Коста Чавошки тврди да је Учков батица потегао оружје на полицајце после чега су они одлепили па је пало пеглање по пропису. Изгледа да је то права вараијанта јер батица у својој бахатости не схвата да неке баш заболе што је он брат.Индикативно је и Учково понашање после пеглања јер је очигледно да покушава да заташка идиотско понашање свога батице.
75  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Септембар 06, 2014, 10:38:33
Алексеј Мозговој: Борба до краја



Биће Новорусија! Олигарси напоље! Моћ правим, обичним људима. Ово је наша шанса, први пут у много деценија, да изградимо праведно, људско и хумано друштво.

ШТО СЕ ТИЧЕ ИЗДАЈЕ СТРЕЛКОВА И ИЗДАЈЕ УОПШТЕ.

Постоје многи који нису волели оно што је почето, и који не желе да помогну да то дође до свог логичног завршетка.

Они имају само новац, власт и имовину у својим главама. А зашто су се људи југоистока подигли на устанак? Је ли то било само да би могли да изгубе безбројне животе, да изгубе своју егзистенцију, и перспективу за будућност?

Ако се боримо за интересе народа, није ли до самих људи да одлуче исход ове борбе? Да га испрате комплетно од почетка до краја ...

Ко се од ових такозваних припадника влада ДНР и ЛНР потрудио да тражи мишљење Добровољаца који су изгубили своје другове у биткама, мишљење људи Новорусије који су изгубили очеве, синове и кћери у овој борби за право да живе слободно и да изаберу свој пут? Верујем да нико од њих није. Све ово изгледа као да је фарса; спектакл, у којем је улога народа Новорусије је да учини представу занимљивијом.

Било је неколико фаза ове издаје Новорусије (укључујући и "оставку" Игора Ивановича Стрелкова). По мом мишљењу, сада смо сведоци још једног покушаја, путем преговора, да се заустави отпор и да спречи уништавање олигархијске власти у Украјини. Пета колона у акцији ... Пренос власти од олигархије народу постаје ноћна мора такозване међународне заједнице. Постало је одавно свима јасно да светом владају људи попут Валтсмана [Порошенко], Чубаиса и Рокфелера. За њих, уклањање са власти је идентично са смрћу.

Шта је оно што сада видимо? АРАНЖМАНИ! И то са ким? За преговарачким столом: часни Кучма! Током његове владавине, дебеле мачке су се намножиле и повећале своје апетите! Корупција је порасла до неслућених размера. Он би требало да буде кривично гоњен, а не да се са њим преговара! Шта ће се десити са специјалним статусом Новорусије, када непромењене плаћене убице остају на власти? Које гаранције се могу договорити са људима који су елиминисали реч ИСТИНА из свог речника?

Само капитулација Кијева може да реши тренутну ситуацију. Само одвајање пословних интереса од власти може да понуди шансу да се изгради држава са људским ликом. Само кривично гоњење оних који су узурпирали моћ, такозваних припадника светске "елите" може да омогући људима да поврате своје достојанство. У супротном све је било узалуд, све пароле и све жртве.

Да ли желимо да останемо као марионете у рукама интелектуалаца из фотеља? Не прихватам такву перспективу! Ми нисмо узели оружје да би стали на пола пута.

Увек је било и увек ће бити страха. Сада се многи се плаше од зиме која се приближава. Ово је инстиктивни, животињски страх за опстанак. Много више ме плаши перспектива кмета - марве у власништву углађених феудалаца.

Ја ћу наставити до краја, док не достигнемо зацртани циљ! До потпуне и безусловне победе слободног и поносног Руског Словенског Света !!!

Превео: Александар Михајловић
76  Форум / Свет / Одг: Ватикан послато: Јун 15, 2014, 09:28:37
Даде ли ЕУ одобрење за ово?
Колико је то кварна политика и колико је , уствари, окренута уништавању Србије.
србија је девастирана у сваком погледу, њима треба територија и ништа више а да је то тачно види се из следећег прилога.

ФРАНЦИСКО: Нека се Југославија распала, али Шпанија и Британија морају остати читаве

ПОГЛАВАР КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ ТВРДИ ДА СУ ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ БИЛИ ПРИСИЉЕНИ ДА УЂУ У ЈУГОСЛАВИЈУ


 

         ПАПА Франциско изјавио је данас да је сепаратизам разумљив у случајевима као што је бивша Југославија, али се, како је навео, такав модел не може применити у свим случајевима.

         „Свака подела ме брине”, рекао је поглавар Римокатоличке цркве у интервјуу шпанском листу „Вангардија” , преноси АФП.

         Он је навео примере као што су Шкотска, шпански североисточни регион Каталонија и северна регија Италије Паданија, додајући да те области немају сличну историју „присилног јединства”.

         „Очигледно постоје народи са тако различитим културама да их не можете задржати заједно ни да их спојите лепком. У случају Југославије то је сасвим јасно, али питам се да ли је то јасно и у случајевима других народа који су до сада били заједно”, рекао је папа.

         Франциско је у интервјуу оштро критиковао глобални економски систем, наводећи да је оставио милионе младих људи без посла, да ставља новац испред људи и да преживљава захваљујући ратном профиту, преноси АФП.

         „Ми одбацујемо читаву генерацију како бисмо одржали економски систем који више није одржив и који - да би преживео - мора да води рат као што су то увек чиниле велике империје”, казао је папа.

         Поглавар Римокатоличке цркве рекао је да неке земље имају стопу незапослености младих вишу од 50 одсто, а милиони људи траже посао у Европи узалуд, пренела је агенција АФП.

         „То је лудило”, рекао је папа у интервјуу шпанском листу „Вангардија”.

         Потребе човека би требало да буду у срцу економског система, поручио је папа, закључивши да економски систем у којем се налазимо ”није добар”.

srpskaakcija

Цитат
   „Очигледно постоје народи са тако различитим културама да их не можете задржати заједно ни да их спојите лепком. У случају Југославије то је сасвим јасно, али питам се да ли је то јасно и у случајевима других народа који су до сада били заједно”, рекао је папа.

Овај цитат је све оно што они мисле о нама а овако је то један коментатор прокоментарисао:

''Препоручујем свим српским мамлазима од политичара до црквених великодостојника да прочитају реченицу коју рече овај језуита.
Ваљда ће им онда бити јасније да они сматрају да смо ми друге културе, да смо покушали да подјармимо народе његове културе на силу. Лепо речено, баш на језуистички начин, подао и лажљив.

Ту језуита јесте у праву, лепо је рекао. Ми јесмо друге културе, православне за разлику од њих који су кољачко- католичке културе.

Да ли је то уопште јасно врховним мамлазима из политике и СПЦ?
Да ли схватају шта раде када покушавају на језуистички начин да нас на силу угурају у ту језуистичко-кољачку културу.
Екумениста и швабофил, лепа комбинација за брисање Срба у сваком погледу''.


77  Форум / Србија / Одг: У поплавама остао без куће, на мађарској граници умро због малтретирања цариника послато: Мај 20, 2014, 12:27:08
ЕУ, мађарски пријатељи!?
Да ли ће неко одавде дићи глас?
Нико!
78  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Мај 11, 2014, 14:52:04
Фашисти толико лажу да на крају неће остати ни једног украјинског Руса.
Колики су њихови губици не говоре а ни српски медији то не преносе.
Треба само читати саопштења Тањуга да би се схватило за кога навијају српски медији.
79  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Април 30, 2014, 10:11:53



„Александров“ пева химну „Финим људима“ који су помогли да се Крим прикључи Русији




<a href="http://www.youtube.com/watch?v=vYRswPspgLc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=vYRswPspgLc</a>

Много је јако, подилазе жмарци!
80  Форум / Политика / Одг: Републичка Скупштина ... послато: Април 26, 2014, 12:13:37
На овом линку:

http://predragpopovic.wordpress.com/2014/04/23/ko-je-maja-gojkovic-zvana-zecica/

има све о МГ.
Нека нам је Бог у помоћи.
81  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Април 21, 2014, 10:11:38
“Тај проклети руски метални отпад…”





 Драга моја Мери! Опрости што ти нисам писао ево читаву недељу. Био сам на третману за психолошку рехабилитацију у нашој бази у Румунији. Морам теби да кажем, десило се нешто страшно. И то не само са мном, него са целокупном поставом нашег храброг разарача «Доналд Кук». Наш разарач наоружан је најбољим системима за уништење противника, нема тог авиона, ракете или подморнице коју ми не би могли пресрести. Наш систем “Иџис” може да обори чак две балистичке ракете. На том броду могу да служе само најбољи морнари, одважни и они који презиру смрт, попут бивола из Аризоне.

И тако мила моја, када је наш “Доналд Кук”, ушао у Црно море како би тамо високо подигао заставу слободе и демократије, капетан нас је постројио на палубу и одржао говор: “Момци, пред нама је веома важна мисија – да продемонстрирамо неустрашивост Америке пред распојасаним руским медведом. Ви сви знате да су Руси одузели од демократске Украјине половину територије у виду Крима и да се спремају да ставе шапу и на другу половину. То је претња нашим националним интересима, зато што ми не можемо никоме дозволити да узима нешто на шта смо ми могли ставити шапу. Демократске и слободољубиве снаге у Украјини још су младе, и ми морамо показати Русима каква поуздана заштита штити младу демократију. Немојте сумњати да ће руски медвед опоганити гаће када види такво оружје за одмазду, као што је наш “Доналд Кук”. У овом тренутку искушења, од вас се захтева храброст, узајамно деловање и дисциплина”.

Ми смо три пута вриснули “хоп-цуп-ура!” и почели смо се припремати да покажемо Русима шта их чека уколико дигну руку на другу половину Украјине. Сутрадан, када је наш брод кренуо у правцу Крима, ми смо угледали на небу руско летеће корито које се зове јуришни СУ – 24 и производи се још од времена кад су наши родитељи ишли у основну школу. Када смо на предавањима у војном колеџу изучавали тај раритет, смејали смо се над његовим карактеристикама. Он је погоднији за наводњавање или хемијско ђубрење поља или за избацивање дечијих играчки из ваздуха. Дакле, када се зачуо аларм, ми смо пожурили на своје борбене положаје, предосећајући како ћемо се поиграти мачке и миша са тим гласником из прошлости. Ја сам чак успео да се опкладима са Едом да ћу ту зарђалу гвожђурију имати више пута на нишану од њега. Он управља истом таквом брзометном направом “Фаланкс” као и ја, а од ње, како смо мислили, нема спаса.

…Ми смо руског пратили локатором док није дошао у зону гађања, да би га потом маркирали. Међутим, када је он ушао у ту проклету зону, почела је мистерија. Прво су се угасили наши локатори, потом су се искључили показивачи циља “Фаланге” и комплетан “Иџис” био је избачен из строја.

Наш предивни “Доналд Кук” љуљао се на таласима попут мртве корњаче. Испоставило се да је тај проклети руски отпад метала, СУ-24, укључио апаратуру електронског ометања опреме и понос наше флоте претворио се у нашу срамоту! А Руси су почели да се над нама отворено изругују. Он је над нама извршио 12 пробних јуришних летова, путовао трбухом по нашим локаторима, заглушивао нас буком мотора, једноставно нам је свима стављао до знања да на таквом усраном кориту може да плива само усрана посада… Приликом одлетања махнуо нам је крилима, а Едију се чак учинило да нам је показао средњи прст десне руке. Али мислим да се то Едију учинило, јер су нас у војном колеџу учили да Руси уместо средњег прста показују “шипак”.

Мери, не можеш ни замислити шта се са нама десило! Такву срамоту нисмо преживели никада у животу! Неки наши момци су плакали као деца, други су ударали главом у апаратуру која не реагује, виши асистент је наочиглед посаде попио наискап флашу вискија и из свег гласа се дерњао по броду: “Тај ужасни руски “Хибини” (руски систем за електронску борбу – Д.С.), а капетан је позеленео од беса. У таквом стању једва смо се усидрили на румунској обали и одмах после упљовљавања, тридесетак наших момака су написали захтев за разрешење од дужности. Они нису могли поднети помисао да се у одлучујућем тренутку наша техника може претворити у г…., са којим ће се заједно кренути на морско дно. Мене је такође спопала хистерија, па сам одведен у болницу. Мери, ја сам увек волео нашу Америку и желео бих да наша пругаста застава са звездама донесе слободу целом свету. Међутим, после овог инцидента, почела је да ме прогони мисао о оставци. До ђавола са њима, са новцима, моја драга. Боље ми је да са тобом купим малену фарму у Аризони, да одгајам целер за продају и недељом певам псалме у нашој цркви. Ја мислим да Америка више неће узимати у заштиту нашу браћу по демократији у Украјини. Јер ако је једно старо руско корито успело да обори на плећа наш супер-савремени “Доналд Кук”, онда замисли шта могу да уграде у њихове нове авионе! А ако су они у стању да угасе не само инструменте, него и мозгове посаде? Размисли и сама, да ли сам ти ја потребан без мозга? Огроман пољубац, увек твој Џони.
 

Дмитриј Седов



Ето, лепог ли писма, после третмана код психијатра.
Сада остаје да почне да носи пелене док се не врати у наручје своје Мери!
82  Форум / Разно / Одг: Славе, празници, рођендани... послато: Април 20, 2014, 10:20:28
Ва Истину Васкрсе!
Свим Србима Света срећни Васкршњи празници!!
83  Форум / Политика / Одг: Због Наташе Кандић отказана промоција књиге »Сребреничке подвале« послато: Април 18, 2014, 11:49:33
Ната шамара дичне српске официре.
Јадна има мајка, куд их роди на своју бруку.
84  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Април 08, 2014, 13:01:40
„Молим вас, не предајите се, изборите се за федерализацију”


РУСИМА ЈУГОИСТОКА УКРАЈИНЕ УПУЋЕНО НЕОБИЧНО, АЛИ ПОТПУНО ОЧЕКИВАНО „ОТВОРЕНО ПИСМО”


                                          Призор из Луганска

    Граница неповрата је пређена, више сигурно нема повратка у прошлост, а будућност зависи само од вас
    Ако руско пролеће буде угушено или се само загрцне, неће се дуго чекати освета украјинске власти
    Непостојећа армија Украјине неће вратити Крим, то грожђе ће и онако остати кисело, а казнити Доњецк и Харков, ако остану са Украјином, биће много лакше
    Ма колико да вам је нелагодно, ма колико се плашили будућности, не предајите се. Притисните их, изборите се за федерализацију, одржите референдум, припремајте комшије, поведите пријатеље


         Пише: Михаил БУДАРАГИН (уредник у московском листу „Взгљад”)

         ЖЕЛИМ само једно да кажем становништву Југоистока. Ма колико да вам је страшно, колико год да вам је тешко, не предајте се.

         Граница неповрата је пређена, више сигурно нема повратка у прошлост, а будућност зависи само од вас.

         Ово писмо не пишем из прве руске престонице, чак ни из друге, него из села код Пскова у којем почетком априла пада киша и у које уопште не стижу медијске битке због најважнијих побуда.

         Ипак, одјеци руског пролећа допиру чак и овде.

         И више од тога, овде, очишћена од пролазности, ситуација изгледа још јасније него раније. Нема никаквих илузија.

         Југоисток – уистину нису ни Севастопољ ни Крим, где је   украјинизација с муком извођена и скандалозно пропала. На југоистоку су – сасвим обични, наши људи, који нису били спремни да освајају зграду Службе безбедности Украјине, да јуришају и ратују.

         Људи цене удобност, нека је и скромна, уобичајен начин живота, укусну храну, добру школу за децу. А хаос и рат, нарочито грађански, људи уопште не цене. Југоисток је дуго ћутао, дуго је деловао крајње опрезно покушавајући да не наруши крхку равнотежу која се успоставила после Мајдана.

         Заузели су, нису наишли на масовну подршку, удаљили се, добровољачке одреде нису формирали, покушавали су да се договоре са Кијевом.

         Лош мир бољи је од добре свађе, али у случају Доњецка, Луганска и Харкова, она се није могла избећи.

         И, сада је најважније – не одступити.

         Нажалост, то одступање теоретски је могуће. Не ради се о томе што ће из Кијева борбеним дресинама допутовати присталице територијалне целовитости: та варијанта развоја догађаја је логична, али она није права опасност.

         Не може се рећи да се 23 године у Украјини дешавао само кошмар, пакао и људождерство: не, некако се живело, ишло на посао, у позориште, путовало у Европу. И размишљало о томе да ће се вероватно све уредити и да ће моћи мирно да се живи – а ко није грешан и ко није склон да се предаје таквој машти и хвата и за последње?

         Ипак, не сме се хватати.

         Ни Југоисток, још увек ни Украјина, ни Русија.

         Ако руско пролеће буде угушено или се само загрцне, неће се дуго чекати освета украјинске власти. Не обамиру ли украјински медији од антируске хистерије ево већ неколико недеља ради тога да би дозволили „кратким јакнама” и „доњецким говедима” у „спортским панталонама” да заузимају зграде (зар није истина да тако зову становништво Југоистока? – и то је још блага варијанта читаве „независне” реторике).

         Непостојећа армија Украјине неће вратити Крим, то грожђе ће и онако остати кисело, а казнити Доњецк и Харков, ако остану са Украјином, биће много лакше.

         Кијев нема новца и неће га имати: ЕУ и САД могу колико хоће да стежу руке јацењукима, али да плате лудама – циници се нису на то претплатили, а романтичара одавно нема на Западу (погледајте видео снимак говора АнгелеМеркел – личи ли на бојажљиву демократску госпођицу?) А кад нема новца, онда су репресије – баш оно што је потребно да се сиромаштво не би чинило тако страшним.

         Ево шта бих желео да кажем становницима Југоистока који прочитају овај текст или чују за њега.

         Ја одлично разумем да барикаде – нису за вас, да се нисте претплатили за рат, да је боље мирно живети. Међутим, десило се тако да је историја дошла код вас и широм отворила ваше прозоре. То није пријатно. То није уобичајено. То је страшно. Али, ви и сами одлично видите како од вас праве људе другог реда, како земља, која је 23 године била ваша Отаџбина није спремна да разговара са вама, није спремна да вас слуша, није спремна да вас призна за грађане – само зато што ви нисте палили гуме на кијевском Мајдану.

         Никакво „јуче” више неће постојати, нема више повратка у прошлост. Никаква мирна Украјина се не очекује.

         И, ма колико да вам је нелагодно, ма колико се плашили будућности, не предајите се. Притисните их, изборите се за федерализацију, одржите референдум, припремајте комшије, поведите пријатеље.

         И знајте да вас овог пролећа гледају милиони људи у Русији, очекују од вас одлучност, верују у вас и помагаће вам чиме буду могли.

         Молим вас, не предајите се.


Факти

  
85  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Април 08, 2014, 09:13:19
Гасни рат је почео: Украјина је изгубила Словачку



 Попусти у замену за лојалност. Док САД и ЕУ громогласно прете, “Газпром” тихо дејствује. Попуст адресиран Словачкој, срушио је све напоре Украјине да организује доставку гаса из Европе. Три дана уочи укидања старих преверенцијалних цена за гас за Украјину, Русија је продемонстрирала своје могућности да “купи” савезнике у Европи, отприлике онако како је раније “куповала” Кијев…

Вест да се словачка компанија Slovensky Plynarensky Priemysel (SPP) у петак договорила са «Газпромэкспортом» - кћерком предузећа ОАО «Газпром» - о снижењу цена за гас, прекрижило је све сабласне планове Кијева на спасење своје привреде од дефолта.

Уочи тога је Јуриј Продан, Министар за енергетику и угаљ Украјине, изјавио дословно следеће: “Морамо признати да је остало веома мало времена како би организовали доставку природног гаса из земаља ЕУ у Украјину. Уколико ми брзо не успемо решитити тај проблем, може се прогнозирати понављање “гасног рата” из 2009. године са истим таквим сценаријем и истим таквим последицама, чак укључујући и потпуно прекидање испорука гаса од стране Русије у правцу Запада”.

У плановима Јурија Продана кључни значај имала је Словачка, јер се само из те земље могу брзо и не превише скупо организовати такозване реверсне испоруке природног гаса из Европе. Очигледно да Кијев није могао ни претпоставити да у Европи постоје земље које могу своје економске интересе ставити изнад геополитичких интереса САД. Међутим, после саопштења агенције  Dow Jones со са позивањем на извор из SPP о попустима за Словачку, постало је очигледно да постоји бар једна таква земља.

Детаље транскације не коментаришу ни «Газпромэкспорт», ни SPP. Стручњаци НСН верују да Украјина не може рачунати на помоћ Европе.

“Свеобухватни реверс би означио потпуно прекидање испорука гаса из Русије у ЕУ – изјавио је за НСН Руслан Танкајев, водећи стручњак Савеза нафтно-гасних индустријалаца Русије. - Међутим, ЕУ није у стању да функционише без руског гаса. Нема извора из кога би они могли добити толико гаса или других енергената. Једноставно, у свету не постоји такав извор. То што обећавају САД – обећавају управо политичари. Ни један озбиљан индустријалац неће обећати да ће компензовати руске испоруке гаса. Максимум на шта су САД способне и то у року од 2 године, то је испорука 20-30 милијарди кубних метара гаса за годину дана. А Русија, као што је познато, годишње извози 163 милијарде. Такав обим слободног гаса они једноставно немају” – убеђен је стручњак НСН.

“Уколико Украјина реализује претње да ће повећати цене за транзит – Русија ће цене за транзит пребацити на европске потрошаче. Пострадаће Европљани у које се Украјина тако много нада и које тако силно воли у последње време. Сходно томе, однос ЕУ према Украјини биће далеко од најбољег” – констатовао је водећи стручњак Савеза Нафтно-гасних индустријалаца Русије Руслан Танкајев.

 ФондСК



Коалиција ЕУ се полако распада. Свако се окреће себи.
86  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Април 07, 2014, 09:27:03
ВАЈСМАН: И „евромајдан” је био у функцији стратешког обуздавања Русије


АМЕРИЧКИ ПУБЛИЦИСТА ОБЈАВИО ИСТРАЖИВАЊЕ „УПОЗНАЈТЕ СЕ СА АМЕРИКАНЦИМА КОЈИ СУ ОРГАНИЗОВАЛИ ПРЕВРАТ У КИЈЕВУ”



    Стив Вајсман, који тренутно живи и ради у Француској, тврди да све активности поводом Украјине, а против Русије, координира Стејт департмент, а да му ЦИА, НСА  и Пентагон само стављају на располагање своје „специјалне услуге”
    Он указује и да министарство Џона Керија контролише и „основне изворе финансирања америчког мешања у унутрашње ствари других земаља” које назива „невојном инфраструктуром америчког империјализма”
    У „инфраструктуру” је укључио и структуре типа Freedom House. Посебно је поменуо богаташе Џорџа Сороша и Пјера Омидијара и њихове приватне фондове,  нагласивши да није сигуран само у једно: да ли су долари које користе унутар „инфраструктуре” заиста њихови или „државни само замаскирани да изгледају као приватни”


     

         КИЈЕВСКИ „евромајдан” су инспирисале и оркестрирале власти САД – обзнанио је амерички публициста који живи у Француској Стив Вајсман.

         Он је управо објавио сопствено истраживање на ту тему под насловом „Упознајте се са Американцима који су организовали преврат у Кијеву”. А објавио га је на интернет-ресусрсу Reader supported News ("Новости за паре читалаца").

         Главна америчка амбиција – која се није изменила још од владавине Била Клинтона – и поводом Украјине своди се, уверен је Вајсман, на стратешко обуздавање савремене Русије. По његовом мишљењу, интегрисање Украјине у ЕУ – само је важна међуфаза на путу ка том циљу.

         Вајсман тврди да све активности поводом Украјине, а против Русије, координира Стејт департмент, а да му ЦИА, НСА  и Пентагон само стављају на располагање своје „специјалне услуге”. Он указује и да министарство Џона Керија контролише и „основне изворе финансирања америчког мешања у унутрашње ствари других земаља”

         Вајсман све то назива „невојном инфраструктуром америчког империјализма”. А деловима те инфраструктуре је назвао: Национални фонд за подршку демократији са његовим филијалама попут „центра за међународно приватно предузетништво” и „америчког центра међународне синдикалне солидарности”, затим (много боље финансирану Агенцију за међународни развој, државни Институт мира и целу мрежу група и приватних „извођача радова” који делују са „лажним идентитетима”.

         У „инфраструктуру” је укључио и структуре типа Freedom House.

         Вајсман је посебно поменуо богаташе Џорџа Сороша и Пјера Омидијара и њихове приватне фондове и притом нагласио да није сигуран само у једно: да ли су долари које користе унутар „инфраструктуре” заиста њихови или „државни само замаскирани да изгледају као приватни”.

         Амерички публициста наглашава да Стејт сепартмент „координира и деловање са земљама-истомишљеницама и њиховим паралелним структурама”. У том контексту је поводом Украјине апострофирао: Холандију, Канаду, Велику Британију, Шведску и Швајцарску.

         Од Украјинаца, посебну пажњу је скренуо на бившег вицепремијера Олега Рибачука и прецизирао: „Он је, у суштини, западни агент.

         Њиме амбасадор САД у Кијеву Џефри Пајет и његова екипа руководе преко приватне организације Pact Inc која се финансира преко Агенције за међународни развој. То је НВО са седиштем у Вашингтону која у Украјини ради од 2005. године. Прво се бавила сидом, а потом – заједно са Сорошевим фондом – стварањем „грађанске платформе” за Рибачука и његове људе”.

         Вајсман такође тврди да су америчке специјалне службе свих протеклих деценија сарађивале са украјинским нацистима, посебно вођом бандероваца Миколом Лебедом, иако га је америчка војна контраобавештајна служба одавно сврстала међу „познате садисте и помагаче хитлероваца”.

         Амерички публициста тврди да и кијевски пучисти „иду стопама Степана Бандере” и указује: да Службом безбедности Украјине руководи Андреј Парубиј који је – иако оснивач профашистичке партије – био и командант кијевског „евромајдана”.

Факти



Још само треба да се открије улога Ватикана у овој ујдурми против Русије.
87  Форум / Политика / Одг: Српски Цезар- Вучић послато: Април 06, 2014, 17:15:47
Вучић: Политика владе ће бити политика агресивног запошљавaња и јачања приватног сектора


Председник Српске напредне странке Александар Вучић изјавио је да ће нова влада бити формирана до 25. априла, да ће имати максимално 19 чланова, и да ће политика владе бити политика агресивног запосљавња и јачања приватног сектора.



Направићемо систем као у развијеним земљама, попут Аустрије и Немачке, у ком нема чуда, али има реда, рада и дисциплине и за такву политику смо данас добили подршку Председништва странке, а имаћемо и главни одбор, изјавио је лидер СНС Александар Вучић.
„Знам да ће нас то коштати популарности“, рекао је и додао да ће од понедејка разговарати са свим политичким представницима који ће бити у будућој скупштини, а најпре с Истрваном Пастором, већ у понедељак.

У уторак је планиран разговор с Ивицом Дачићем, лидер СНС позваће и НДС, али ће, како је рекао бити слободан да их позове да разговарају о будућност Србије, што не значи и да ће с њима правити коалицију.

Нову владу Вучић је најавио за 24. или 25. април и у њој ће бити највише 19 чланова, можда и мање, биће експерата, а не само партијских људи.
„Не знам колико ће бити министара из СНС, то није поента“, рекао је Вучић и додао да ће пре владе бити формирана скупстина, а да ће сви закони неопходни за формирање владе бити донети најкасније за седам дана, што је три пута краћи рок него прошли и претпрошли пут када је формирана влада и 2,5 путра краћи него 2007.

Вучић је навео да је обавеза будуће владе да драматично подигне приватни саектор, а једна од конкретних мера у том смислу биће и запошљавање људи који раде на уговор о делу и младих који су сада незапослени.

Имате 100 запослених, желите још 10 да запослите – платите радне обавезе за три, а држава ће у наредне три године да плати за седам запослених. Очекујемо велико повећање запослених у приватним сектору и суштина је да део запослених из јавног пребацимо у приватни сектор, јер он плаћа јавни, а не обрнуто, навео је Вучић и додао: „Јавни сектор има да даје паре држави, а не да они буду мултимилијардери и да живе лепо, а да држави никад ништа не дају. Сад ћемо другачије да разговарамо и са НИС-ом и свима другима. Нећу више да трпим ниједно јавно предузеће које тако ради, нема више феуда у влади, мешаћу се сваком министру, тај феудални систем смо правазишли, то вам гарантујем„, рекао је Вучић, додајући да ако је Србија власник 29 процената НИС-а онда хоће и одговарајући део профита.

„Није 29 одсто да би ми имали каменчић, желимо најуспешнији могући НИС, али хоћемо своје паре, свој део, 29 одсто НИС-а су наше паре и припадају Србији, мој посао је да те паре узмем за народ и вратимо дугове или за нешто друго. Лепо је то развој, али ово је Србија, ми хоћемо наше паре, имали сте профит 350 милиона и то је, ДС је производила губитке, НИС је прозиводио губитке, сад пошто је профит велики хоћемо да делимо профит, не интересује ме 5000 ера оних који седе у управном одбору НИС-а. Мене интересује дајте нам те паре“, навео је Вучић и оценио да је то храбра и тешка политика, али једина која Србију може да извуче из кризе.

За ту политику он је затражио подршку, јер не постоји друго решење, „нема тог који ће да вам каже ми ћемо да запослимо 100.000 у јавном сектору, тај је идиот и лажов“.

Ово више нема везе са напредњацима и није ни битно колико ће њихових министара бити у влади, додао је Вучић објаснивши да подршку тражи од свих грађана.

Лидер СНС је поновио да Србија жели споразум са ММФ, да жели озбиљне реформе и да ће направити најбоље подстицајне пакета за привлачење и домаћих и страних инвеститора.
„Хоћемо све да узмемо у нашу земљу, зато сам рекао запошљавање је приоритет и то ћемо радити на све могуће начине, мада постоји опасност да операција успе а пацијент умере, али на то се не бисмо вадили и седели у кафићу од 10 и кукали. Мораћемо да радимо много више да бисмо могли да зарадимо много више, то ће бити политика“, изјавио је Вучић, уз опаску да ће дати све од себе да не смањују пензије.

Упитан да ли тако агресивна реформа јавног сектора значи и отпуштања, Вучић је рекао да нико ко добро ради свој посао неће добити отказ али да он није у стању да издржава ни 100 људи који ништа не раде, те упитао новинаре могу ли можда они то да реше.

Vestinet



Вучићу препоручујем да отвори своју фирму па нека онда агресивно запошљава.
Тако би, напокон, могао да оствари радни стаж и социјално од свог сопственог рада, труда и памети.
Можда ће онда схватити да је лупање, уствари, најлакша врста рада, који му за сада феноменално иде и у коме је прави експерт.
Да, прошла влада је имала 18 министарстава што би значило да Велики Цезар повећава свој апарат не би ли показао колико је велики.
88  Форум / Политика / Одг: БИА УПОЗОРИЛА ВЛАДУ: Црни сценарио спрема се на јесен у Србији послато: Март 11, 2014, 09:22:43


''Нема ово везе са''Дверима'' .

Ово је пумпање гласова:
'' Они жарко желе да ова власт, која ће победити и на изборима 16. марта, што пре буде срушена.''
Вучићевић и његов ''Информер'' су изузетно обавештени пошто им БИА доставља све своје меморандуме које он после пласира кроз питања ППВ у његовој чувеној емисији ''Тешка Реч''.
Онда ППВ затечен, одговара док му испод стола суфлира Жељко Митровић а неко из режије диригује младим члановима СНС, у бекапу, да пљескају из све снаге. Њима је , мученицима, најтеже. После имају упалу дланова а морају да лепе плакате док не попадају.
Било куда ''Информер'' и БИА свуда!!''

Пронађох овај коментар који изгледа одражава праву истину!
Зека

89  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Март 06, 2014, 22:43:40
Украјина нема армију која би могла да добије рат за Крим


НА ЈЕДНОГ ВОЈНИКА ТРОШИ ПЕТ ПУТА МАЊЕ ОД РУСКЕ
И 30 ПУТА МАЊЕ ОД ПОЉСКЕ АРМИЈЕ




    Украјина има укупно око 2.300 тенкова, више од 3.700 других оклопних возила, око 3.000 артиљеријских система, 500 борбених авиона и више од стотину јуришних хеликоптера, али је тек половина свега тога употребљива
    Њена армија је 2012.године имала 184 хиљаде војника и 139 хиљда старешина и по бројном стању је била пета армија у Европи, али у наредне четри године треба да буде смањена до 70 хиљада људи
    Током протекле две деценије, Украјина је своје дивизије претворила у бригаде (две тенковске, осам механизованих, једна ваздушно-десантна, две моторизоване, једна ракетна и три артиљеријске) и 20 пукова међу којима су и три пука командоса
    Стратешка авијација је у потпуности ликвидирана (после распада СССР Украјини је остало 30 стратешких бомбардера Ту-160, али их је она '90-тих продала Русији илип ослала у отпад)


         УКРАЈИНСКА армија ће се - покуша ли да заузме Крим - суочити са непремостивим проблемима.

         Током две деценије након распада СССР, претворила се у једну од најслабијих на постсовјетском простору. Слаб социјални положај битно је смањио морал официра, а половина ратне технике - не функционише.

         Бивши председник Украјине Леонид Кравчук изразио је спремност да у случају агресије на Републику Крим лично да оружани отпор.

         „Имам 80 година, али узећу оружје и бранићу своју земљу. Сваки грађанин ће бранити своју територију и двој дом“ - написао је на свом блогу бивши украјински председник.

         Кравчук је овим речима јасно ставио до знања да не рачуна на своју националну армију. А управо су са његовим доласком на власт отпочеле реформе оружаних снага чија је суштина била ограничавање и расформирање армије.

         Тројицу бивших председника - Леонида Кравчука, Леонида Кучму и Виктора Јушченка - више пута су оптуживали за слабљење одбрамбене способности земље.

         У складу са недавно објављеном реформом украјинске армије, њено бројно стање у наредне четри године треба да буде смањено са 192 хиљаде на 70 хиљада људи. До 2017. године било је у плану да се укине обавезно служење војног рока. Такве планове прокламовао је 2012. године сам Виктор Јанукович. Међутим, због последњих догађаја реформа армије може бити преиспитана.

         После распада Совјетског Савеза, Украјина је наследила једну од најмоћнијих армијских група у Европи која је била опремљена нуклеарним оружјем и савременим наоружањем. Њен број достизао је 700 хиљада људи. Након тога Украјина је одустала од нуклеарног наоружања, нагло смањила број војника, наоружања и техничких средстава. Армија је 2012.године имала 184 хиљаде војника и 139 хиљада старешина и по бројном стању је била пета армија у Европи.

         За последњих 20 година, Прикарпатски, Одески и Кијевски војни округ претворени су у Западну и Јужну команду и команду Ратне морнарице. Дивизије су постале бригаде (две тенковске, осам механизованих, једна ваздушно-десантна, две моторизоване, једна ракетна и три артиљеријске), и 20 пукова међу којима су и три пука спецназа.

         Укупно бројно стање копнених снага премашује 57 хиљада људи, војно-поморске снаге броје 14, ратно ваздухопловство - 42 хиљаде. Украјина има укупно око 2300 тенкова, веше од 3700 ББМ, око 3 хиљаде артиљеријских система, 500 борбених авиона и више од стотину јуришних хеликоптера.

         Украјина поседује и 30 ратних бродова на челу са бродом предводником ратне морнарице „Гетманом Сагајдачним“. Има и четири противподморничка авиона и осам хеликоптера. Међутим, стручњаци тврде да је само половина употребљива.

         Украјина има 26 ракетних система најразличитијих врста. Међутим, то је недовољно да би се покрила читава територија земље.

         Основу украјинске армије чине тенковске јединице, пре свега Т-64 Булат и Оплот, а има их више од 2000 комада. Јединице су претежно дислоциране у централном и западном делу земље, где се такође налазе и ракетне бригаде као и средства противтенковске и противваздушне одбране.

         У случају да почне војна операција, Украјина би могла да ангажује морнаричку пешадију, ваздухопловне снаге и авијацију јер поседује седам борбених бригада ловаца. Њен нјударнији авион у арсеналу је фронтовски бомбардер Су-24М. 

         Стратешка авијација је у потпуности ликвидирана (после распада СССР Украјини је остало 30 стратешких бомбардера Ту-160, али их је она '90-тих послала у отпад).

         Основни проблем украјинске армије је низак ниво материјалног стања официра и било какво одсуство социјалне заштите.

         Међу армијама бившег Совјетског Савеза само Молдавија има скромнија финансијска издвајања за војску од Украјине. Украјински млађи официри (командир вода или командир чете) добијају 250-300 долара месечно.

         Поручник мале и компактне летонске армије месечно добија готово 800 долара, а поручник у руској армији - више од 50 хиљада рубаља, што је око 1300 долара.

         Врховна Рада је први пут претпрошле године за све време постојања земље предвидела у буџету средства за изградњу и доделу станова војним лицима.

         Војни буџет у 2013. години износио је мање од 2 милијарде долара, то јест на једног војника Украјина је трошила око пет пута мање од руске и 30 пута мање од пољске армије.

         Украјина има извозно оријентисан војни комплекс који је ангажован само у области производње старих система, тако да суштински заостаје за суседима који активно модернизују своје армије.


Факти
90  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Март 04, 2014, 10:20:11
Украјина нема никакве шансе ни против трупа које Русија има право да држи на Криму


МОСКВА ИМА ПРАВО ДА НА КРИМУ ДРЖИ ДО 25.000 ВОЈНИКА, 20 БОМБАРДЕРА СУ-24, РЕАКТИВНЕ СИСТЕМЕ СМЕРЧ...



   Кијев би могао да у рат за Крим пошаље 40.000 људи 500 тенкова и да им обезбеди подршку Ратног ваздухопловства које располаже са 20 Су-27, 80 Миг-29, 36 Су-24 и 36 Су-25. Али, то је практично немогуће јер је већи део ове технике неупотребљив за ратовање посебно авијација
    Највероватније је да би се Оружане снаге Украјине, након првог удара, распале и кренуле бежанију. Већина војника могла би да пређе на страну РФ јер је у украјинској армији много Руса из Источне Украјине
    Потом би Оружане снаге РФ могле да крену даље и да покушају да успоставе контролу над Источном Украјином. У томе не би имале посебне проблеме, с обзиром на велику популарност Русије у источним регионима
    Друга варијанта: РФ се ограничава само контролом Крима. Украјини у том случају прети најстрашнији грађански рат


Пише: Леонид НЕРСИСЈАН, војни аналитичар (Москва)

         АКТУЕЛНА ситуација у Украјини може прерасти у рат широких размера, ако нови режим, који је освојио власт у Кијеву, крене на заузимање Крима.

         Али, ако до тога дође, Украјину очекује веома тужна судбина.

         На почетку треба разјаснити које су снаге стациониране на Криму и чиме у овом моменту располажу актуелне украјинске власти.

         У медијима има доста противречних информација поводом Крима – ако слушамо шта говоре званична лица из Кијева, онда се на Криму већ налази више од 6 хиљада руских војника.



         Међутим, ову информацију није могуће потврдити.

         Ако је тачна, поменутој бројци треба јој придодати колону БРТ-80 која је дошла у Симферопољ и око 20 борбених хеликоптера који су долетели на Крим (на видеу се види да су то јуришни Ми-35 и транспортни хеликоптери Ми-8).

         Што се тиче информације да је било 13 летова Ил-76 са десантним јединицама, и ту информацију за сада није могуће потврдити.

         Русија има право да на Криму стационира до 25 хиљада војника – то је квота из споразума о базирању Црноморске ратне морнарице.

         Чињенице говоре да цео контингент броји 16 хиљада људи (од којих су 2 хиљаде морнарички пешадинци). Тако да, ако је тачна информација да је 6 хиљада руских војник пребачено, то само значи да ниједан договор ни у том случају није прекршен. Осим тога, РФ има право да на Криму постави до 24 артиљеријска система великог калибра и 132 „комада” оклопне технике и 22 летелице.

         Већ то - и по броју и по опремљености - превазилази украјинску на Криму.

         Из реченог се може закључити да је РФ у стању да заштити Крим, не кршећи било какав споразум. Јер, може да то учини и са постојећих 11 хиљада војника – од којих су 2 хиљаде моранарички пешадинци и 9 хиљада додатно пребачених војника (из унутрашње војске или спецназа).

         Русија има право да на полуострво пребаци и 24 самоходна артиљеријска система МСТА-С, чак и одређени број реактивних система Смерч.

         На Криму се већ налази и 20 бомбардера Су-24.



         Оружане снаге Украине могу да покушају муњевиту војну операцију да би заузеле Крим. Али, чак и ако би за то ангажовале половину свега чиме располажу (што је прилично тешко изводиво тешко с обзиром на хаос који влада у земљи), сигурно је да би учинак био раван нули.

         Претпоставимо да Оружане снаге Украјине у рат за Крим пошаљу 40.000 људи, 500 тенкова који су у саставу копнених снага, и да им обезбеде подршку Ратног ваздухопловства у чијем су саставу 20 Су-27, 80 Миг-29, 36 Су-24 и 36 Су-25. Али, то је практично немогуће јер је већи део ове технике само мртво слово на папиру и неупотребљиво за ратовање (ово се посебно односи на авијацију).

         Дакле, и при тако амбициозној варијанти, украјинску војску очекује фијаско јер није могуће да брзо пређе веома уски Перекопски копнени појас (који плуострво Крим спаја са копном и широк је 7 километара).

         Да би били задржана, довољно је да буде ангажовано оних 11 хиљада добро обучених војника имајући у виду да би им моћну артиљеријску подршку пружили бродови Црноморске ратне морнарице РФ и савремена авијација која се већ налази у пуној бробеној готовости на аеродромима Западног и Централног војног округа Русије.

         Највероватније је да би се Оружане снаге Украјине, након тако жестоког удара, распале и почеле бежанију. У оваквој ситуацији већина војника могла би да пређе на страну РФ јер је у украјинској армији много Руса из Источне Украјине.

         Даљи догађаји би се могли развијати по различитијим свенаријима. Примера ради, Оружане снаге РФ могле би да крену и даље и да покушају да успоставе контролу над Источном Украјином. У томе не би имале посебне проблеме, с обзиром на велику популарност Русије у источним регионима.

         У овом случају би новопечене власти у Кијеву имале све шансе да падну. Позитивна страна овог сценарија је у томе што је могућност грађанског рата минимална, тако да питање Источне и Западне Украјине може бити решено једном за свагда.

         Друга варијанта: РФ се може ограничити само контролом Крима. У таквим околностима, Украјини прети најстрашнији грађански рат. Томе би веома допринели посвађани делови Оружаних снага Украјине који располажу за грађански рат моћним оружјем.

         Највероватније је да би све почело тако што би радикалне снаге пошле из Кијева да „успостављају ред” на Истоку. У таквом хаосу, насталом због борбених дејстава, дочепале би се тешког наоружања из касарни, а вероватно би им се прикључили и многи припадници армије који су родом из градова на западу Украјине.  

         Иако су украјински војни арсенали током последњих две деценије прилично покрадени, ипак су довољни да се држави нанесе непоправљива штета уз велики број људских жртава.



         Исход таквог сценарија потпуно је непредвидив – једино што је потпуно извесно јесте чињеница да би једини губитници били сами Украјинци.

         Преостаје једино да се уздамо у здрав разум кијевских власти. Најбоље решење и за њих би било да становништву Крима дозволе да само одреди своју судбину и не ометају одржавање најављеног референдума.

         Уместо хистерије и празних претњи, руководство у Кијеву би требало да размисли о разлозима настале ситуације.

         Зар је изненађујуће што је управо таква прва реакција на антируске законе нових власти?

         Ако власт не поштује вољу великог дела становника своје земље, онда ти људи морају сами да мисле и одлучују о својој будућности.


Факти



Надам се да лудило фашизма у неким католичким главама неће преовладати.
Зека
91  Форум / Политика / Одг: Ванредни ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ 2014. послато: Фебруар 19, 2014, 21:58:09
Видео клип који је привукао пажњу ФБ јавности – СРБИЈА У МРАКУ (Људи који манипулишу српским народом)



<a href="http://www.youtube.com/watch?v=3r3kqqN3iUw" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=3r3kqqN3iUw</a>

На ју тјубу се појавио видео клип СРБИЈА У МРАКУ (Људи који манипулишу српским народом) који је одмах привукао пажњу интернет јавности. На почетку видео записа аутор каже – “Овако, надам се да ће мој клип остати на ју тјубу и да неће бити цензуре (што сумњам)“. Видео клип је постављен је на YouTube 17.02.2014. и још увек се ту налази.

У опису видеа стоји:

- У овом видео клипу није приказано ни 1% оного шта су дотични радили. Јако бих волео да овај видео буде што више раширен у српском народу (делите га по друштвеним мрежама итд). Нагласио бих да нисам ни из једне странке и да немам никакве личне нити друге користи сем да покажем, подсетим или укажем ко су, шта су и шта у ствари раде ови људи.
Као становник Републике Србије (срећом још увек се тако зове) нисам могао да издржим какви људи и на који начин уништавају моју земљу. Још више ме поражава број људи којима је мозак испран од садашње власти која је само то (испирање мозга) и радила протеклих годину и по дана. Наравно да право гласа имају сви, од мање или више паметних људи до оних са здравим разумом и људи који га немају (нису они криви).
Рекламе дотичних политичара од хапшења, инвестиција, улагања и да не набрајам шта је све било… те рекламе гледају горе набројани људи и ВЕРУЈУ у све што им се каже. На жалост много су пропатили током претходних власти задњих 14 година и ништа им друго не преостаје него да верују у то што им се сервира у медијима које држе дотични политичари.

Моје мишљење (а ви чините како год) је да Србија не треба да уђе у Европску Унију! То су и наши (нажалост наши) политичари на власти знали све док нису примили паре од ње или ко зна већ кога ко ради у интересу ЕУ. И да ствар буде још гора, политику не води нико од тих дотичних политичара, политику води Европска Унија која заступа своје интересе у Србији (између осталог залажу се за независност Косова). Политичари су само лутке које изговарају речи како би остали на власти а политку ће водити опет Европска Унија.

Не могу да се не дотакнем теме избора. Ја лично знам за кога ћу да гласам, али вам нећу рећи ко је то већ ћу вам рећи да гласате за било коју странку која се изричито бори против Европске Уније макар она била у медијима најстрашније оцрњена (рекао сам већ ко држи медије). Поента је само спречити стране интересе са запада који су одувек били против Србије јер Косово није једина територија која се може отцепити од Србије!

Мислим да сам пуно раширио причу могао бих до бесвести зато ћу сада престати јер пишем све у једном даху. Мислим да не би требало после свега овогада да буде негативних коментара (знам да хоће) од стране дотичнх странака. Било би боље да гледају своја посла и да се стиде. И нека знају да ће се Србија једнога дана опаметити и ослободити као што је и досад радила!




Пошто је видео уклоњен већ са старе адресе може се пронаћи на новој
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=3r3kqqN3iUw" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=3r3kqqN3iUw</a>

92  Форум / Свет / Одг: Украјина у ЕУ-ДА или НЕ? послато: Фебруар 18, 2014, 22:50:59
ЗЛИ ДУХОВИ НАД КИЈЕВОМ: „БОРБА ЋЕ СЕ ПРОШИРИТИ НА РУСИЈУ…“

 Жестоко су се разишли путеви верне пастве Украјинске православне цркве Московског патријархата, тог нераскидивог дела Руске православне цркве, и украјинских раскољничко-унијатских елемената који су од религиозног преобраћања народа прешли на политичко подстицање, не либећи се ни директних позива на устанак и инострану интервенцију…

Данас сви знају о подвигу три инока  „Десјатиног манастира“ Кијево-Печорске лавре, оца Гавриила, оца Мелхиседека и оца Јефрема, који су 21.јануара, снагом Крста Христовог, на дан и ноћ зауставили махнитање „евромајдана“, али се сасвим не зна шта је хтео да постигне тих дана на састанцима у Стејт департменту и Савету за националну безбедност САД расчињени  „Филарет“, вођа самозваног „кијевског патријархата“ и вођа украјинских унијата Свјатослав Шевчук…

                                                      
                                     
Отац Гавриил, отац Мелхиседек и отац Јефрем, Кијев, 21. јануар

 „Чињеница да се у овом тренутку можда прави рестаурација бившег Совјетског Савеза“ – позвао је америчке политичаре почетком фебруара у Вашингтону вођа украјинских унијата Свјатослав Шевчук, архиепископ УГЦК,  - „представља највећу бригу украјинског народа … Не само Европа, већ и цео свет могу да се нађу на ивици новог хладног рата… Говорим Американцима: не треба да вам буде свеједно оно, што се ради у Украјини… Људи на Мајдану говоре ради наше и ваше слободе, ради наше и ваше демократије, ради наше и ваше боље будућности – ето зашто се надамо да ће Сједињене Државе испунити свој дуг и нама помоћи   да останемо слободна и независна земља… и заједно са Европском унијом   заштити Украјину од стране агресије“…

Грађани Украјине треба да знају да су у то време представници расколничког „кијевског патријарахата“ и унијатског клира, иступајући у Америци, бранили погроме до којих је дошло у центру Кијева, и које они мудро називају, као што то ради и Свјатослав Шевчук, „револуцијом достојанства“ (the revolution of dignity).

Револуционари у мантијама као Шевчуков претходник, кардинал-свештеник Римске католичке цркве Љубомир Гузар, већ су позвали на „повстаније“, објавивши да „право на устанак представља закон природе“. Епископ УГКЦ  (Украјинске грко-католичке цркве) из Лавова, Венедикт Алексејчук, садашњу ситуацију у Украјини упоређује са Другим светским ратом и прети Киеву да ће се  поновити поход „ослободилачких група УН – УПА“. Међутим, међу украјинским унијатима  у распаљивању мржње, позивима на насиље и убиства најдаље ју отишао унијатски поп из Коломијског рејона Ивано-Франковске области Михајла Арсенић (човек истог презимена је у своје време водио службу безбедности УН Бандере, натапајући крвљу  Западну Украјину):

„Позивамо: Револуција! Револуција!.. Не знам како је мајка својим грудима могла да отхрани човека који је и данас   у Партији региона! То нису деца својих мајки, то су кујини синови!... Данас смо релативно спремни за револуцију. Да ли би ратници УПА (Украјинске устаничке армија – основане у периоду 2. Светског рата – прим. прев.)  данас трпели Табачникове и Јануковиче? Борба се може водити само преко атентата („убиства бирократије, одговорне  за антиукрајинска дејства“ које су практиковали  бандеровци. – Н.М.! Са непријатељем не може да буде другачијег разовора, осим разговора мецима!.. Шуми шума, коју прижељкује сваки од нас – узми оружје у руке и ослободи се страха!. Није време за страх!Ми чекамо већ 20 година… Хоћемо да се уверимо да сутра ни кинески црнац, ни жидов, ни москаљ (погрдан назив за Руса – прим.прев.)  неће доћи да ми отму кућу! Само од сваког од нас појединачно ће зависити колико наша рука неће пред непријатељем задрхтати, колико ће наше око држати на нишану данашњу власт. Нека под њима букне земља, као што букте наше упаљене бакље! Нека нашу руку тако оснажи кундак! Слава Украјини!''

Меку за те злочинце  који загрцнути  од мржње  зову људе на крвопролиће, представљају Ватикан и Вашингтон. И не само зато што фашисоидну „Слободу“ у огромном броју чине унијати. Садашњи Папа Римски Фрања , васпитан као унијатски свештеник, у своје време кардинал Бергол, био је ординариј(главни архијереј ) украјинских унијата у Аргентини. Добро је упознат са ситуацијом УГКЦ и са њеним вођом, Свјатославом Шевчуком, који је такође радио у Аргентини.


 Али ако Ватикан и Света Алијанса (специјална служба Ватикана – спада међу најстарије у Европи и свету)  сами иду према Украјинцима-верницима, са Вашингтоном је сасвим другачије. Ту, ка Капитол-хилу, усправљају се у став „мирно“  сви који једва чекају „нови светски поредак“ и они који позивају САД да „заједно са Европском унијом заштите Украјину од стране агресије“.

Почетком фебруара, на такозваном годишњем Националном молитвеном доручку са председником САД Бараком Обамом, УГКЦ Свјатослав Шевчук кога су такође позвали, плашио је Американце причом да „уколико Русија успе да развије везе које Украјину одвлаче од Западног света“, у том случају „не само Европа, већ и цео свет ће се наћи на крају новог хладног рата“. Ту се нашао и самозвани „Патријарх Кијевскиј и всјеја Руси-Украјини Филарет“.

На знање. Из Одлуке архијерејскогсинода Руске Православне цркве: „Због суровог и надменог понашања митрополита Филарета (Денисенка)  према свештенству  нижем по чину, због диктата и уцене… уношења преко свог понашања и личног живота саблазни међу вернике… кривоклетства… чињења црквених обреда, између осталог и хиротоније,  мада му је то забрањено… а у Цркви… избацити митрополита Филарета (Денисенка) из дејствујушћег свештенства, и лишити га свих степена свештенства и свих права која су  дата  свештенству…“

Та Одлука је саопштена  поглаварима  свих помесних Православних цркава још 1992.године.



 Да Вашингтон Украјини  помогне  да се она „супротстави  Русији“  „Филарет“ Денисенко се није запутио у храм Божји, већ у Стејт департмент и Савет за националну безбедност САД. Састао се са потпредседником Џоом Бајденом, конгресменом Крисом Смитом, сенатором-демократом Кристофером Мерфијем, сенатором-републиканцем Џоном Маккејном, помоћницима заменика државног секретара САД Ериком Рубином и Томом Мелиа, специјалним представником Стејт департмента Ајром Форманом и бившим председником Грузије који живи у САД Михаилом Саакашвилијем. Самозванац је после тога громогласно у Вашингтону објавио да „уколико Украјинци свргну у својој земљи диктатуру, борба ће се проширити на читаву Русију“.

А  беше ли давно када се „Филарет“ Денисенко љубио са председником Украјине Виктором Јануковичем, тврдећи да „садашња власт нас подржава, само тајно, да се не би прочуло, а то значи да су они са нама, и ми смо им за то захвални“?

Сада поглавар „кијевског патријархата“ прича америчким политичарима да се „Украјина данас бори за демократију против тоталитарног режима“ («Ukrainetodayisstrugglingfordemocracyagainsttotalitarianregime»).



Подвиг три калуђера Кијево-Печорске лавре који су у Кијеву зауставили већ започето крвопролиће, није оставило мирним ни организаторе неуспелог покоља. „Домаћини дискурса“ су лекцију научили. Данас хитно мобилишу денисенке, шевчуке, арсениће и остале давитеље и продавце Христа, чије „  име је легион“ бацајући их на ломачу грађанског рата.


Николај Малишевски
93  Форум / Србија / Одг: Куда иде Србија? послато: Фебруар 18, 2014, 10:31:00
ДУГИН: Издржи још мало Србијо, Русија се буди - све ћемо вратити назад!




    Они који данас у Србији раде у служби савремене Европе, САД-а, либерализма и „европских вредности“, не издају само Србију, не само Косово, не само православље, него и саму хришћанску Европу
    Проамеричка политика у Србији није непријатељска само за Србе и Србију, него и за Европу. Срби су дужни да бирају српску власт, а не клику проамеричких издајника
    Што више Русија постаје проруска, враћајући се сама себи, својим православним коренима, тиме она све више спознаје неопходност да подржи Србију. И у кључном тренутку руска Русија је дужна да устројава српску Србију. Србију Војислава Шешеља, Србију која не издаје Косово, која не издаје саму себе


        Драга српска браћо!

        Ја вам се обраћам, јер веома волим српски народ и нисам равнодушан према његовој судбини. Србија је херојски народ који је у последњим деценијама био жртва Велике Игре две супротне стране - Запада који иде ка свом духовном крају, дегенерацији и губитку људског достојанства и свих европских вредности и православног света, са центром у Русији, који се храбро бори (не увек успешно и ефикасно) да људи буду људи, да имају право на слободу, избор своје религије, право на нормалну здраву породицу, на сопствени идентитет.

        У Србији су избори и од њих много зависи. Шта конкретно? Шта је у питању? Данас се решава судбина Србије: може ли Србија издржати док се у потпуности пробуде руска браћа, док се не сруши пропадајући атлантски Запад, док народи Европе не сруше финансијску олигархију, ослободе се ропства и поврате сами себи и изграде слободну Европу, заједно са Русијом, са осталим православним народима, европску Европу или ће се она поклонити пред диктатом светске елите, властима долара, америчкој хегемонији, устројитељима геј парада и хулитељима хришћанских светиња и таква отићи (и то није сигурно) у такву разрушену Европу, издајући своју историју, своје Православље, своју земљу, напустивши Косово, остављајући своју браћу у Републици Српској и тако нестати.

        Они који данас у Србији раде у служби савремене Европе, САД-а, либерализма и „европских вредности“, не издају само Србију, не само Косово, не само православље, него и саму Европу, јер је класична хришћанска Европа данас поробљена тоталитарном финансијском олигархијом која европском друштву намеће оне вредности које су му суштински потпуно стране.

        Проамеричка политика у Србији није непријатељска само за Србе и Србију, него и за Европу.

        Због тога ја подржавам на овим изборима патриотски блок Српске радикалне странке и њених коалиционих савезника.

        Шешељ је својом храброшћу и својим мучеништвом у атлантистичким тамницама доказао да само он има право да представља праву Србију - слободну и независну, поносну и ону која се не савија пред притиском жестоког и подмуклог непријатеља.

        Коначно, Срби знају кога да бирају и мој циљ није да намећем своје мишљење. Али, једно је јасно: Срби су дужни да бирају српску власт, а не клику проамеричких издајника.

        Ја не сумњам, ако можемо издржати још мало, онда цена коју je платилa Србијa, ваше страдање, ваше боли из 90-их и 2000-их, онда све невоље Срба неће бити узалудне. Ви видите да се Русија постепено буди, сувише споро, недопустиво споро, али ипак...

        Москва је јасно показала да неће дозволити Сједињеним Америчким Државама да саме владају у свету - ни у свету, ни у Европи.

        Русија је одувек била савезник православне Србије. Што више Русија постаје проруска, враћајући се сама себи, својим православним коренима, тиме она све више спознаје неопходност да подржи Србију. И у кључном тренутку руска Русија је дужна да устројава српску Србију. Србију Војислава Шешеља, Србију која не издаје Косово, која не издаје саму себе. Србију која наставља своју страшну херојску борбу.

        Снаге светскога зла већ тетурају. Глобална криза узраста у још већим размерама. Ми смо дужни да се уздамо у себе и у нашу браћу, пријатеље, у наш словенски православни савез. Тако ми можемо створити Велику Европу у којој ће и Србија наћи достојно место као европска авангарда православне цивилизације.

        Ја позивам Србе да направе патриотски избор! Издржите само још мало, тамна ноћ бива само пред свитање! Све ћемо повратити назад!

Живела Србија!

        Александар Гељијевич Дугин,

        саветник С. Наришкина - Председавајућег Државне Думе Руске Федерације,

        председник Међународног Евроазијског Покрета, шеф катедре Социологије међународних односа Московског државног универзитета М. В. Ломонсов


Факти


94  Форум / Политика / Одг: Српски Цезар- Вучић послато: Фебруар 17, 2014, 00:15:38
Море, нађе ли овај доктора који ће њега да излечи?
95  Форум / Србија / Куда иде Србија? послато: Фебруар 16, 2014, 09:56:30
У Србији се сада први пут одустало од борбе за слободу


КАКАВ СМИСАО ИМАЈУ ИЗБОРИ У БОЛЕСНОЈ, ПОНИЖЕНОЈ, УНАКАЖЕНОЈ, ОБОГАЉЕНОЈ И ОКУПИРАНОЈ СРБИЈИ?



    Сами не можемо да радикално променимо своју ситуацију и само наше жртве нису довољне, а за туђе жртве у нашем интересу је опет потребна наша велика жртва, сада бескрвна хвала Богу, која се зове темељна промена државног врха и у персоналном и у партијском смислу
    То се постиже општим и  упорним генералним штрајком, свесрпским фронтом против окупације, фронтом против даље пљачке, фронтом за излазак из Партнерства за мир и за НАТО ван наших граница, за улазак у ОДКБ и за избацивање ЕУ из лепезе политичких циљева
    За то нам је потребно отворено сврставање уз Евроазију - без задршке и калкулисања, раскидање дипломатских односа са Ватиканом и немислосрдно политичко протеривање његових империјалних интереса са ових простора (осим цркве и свештенства), озбиљно наоружавање земље, државни утицај у привреди и истинска детајкунизација  уместо ове досадашње машкараде


Пише: Оливер ВУЛОВИЋ


НА ОБАЛАМА Бразила, југоисточне Африке и Азије вековима постоји сарадња између две различите врсте створења. Људи-рибара и јата дивљих делфина.

         Рибари уђу у плићак, баце мреже и специфичним системом испуштања гласова и њиховим комбиновањем које су учили „с колена на колено” - паралелно учењем да говоре - дозивају дивље делфине.

         Чим чују овакав позив са обале, јата дивљих делфина масовно, увежбаним маневрима и распоредом запливају са пучине према обали и испред себе потерају јата мањих риба која тако упливају у рибарске мреже. Наравно, и сами дивљи делфини се због брзине кретања а и међусобно изграђеног поверења са рибарима улове у те мреже. Али, делфини не паниче, већ мирно чекају да рибари испразне мреже од рибе и ослободе их. По подизању мрежа, рибари тачно половином улова награде своје сараднике, који у међувремену, близу плићака, стрпљиво чекају на свој део који ће им рибари добацити са обале.

         Легенда каже да су дивљи делфини на ову сарадњу у лову са људима научени од Сирена, а конзервативни научници нису више ником убедљиви везивањем оваквих ситуација за условне рефлексе код животиња. Како год ко волео да посматра овај феномен (људима у лову помажу питоме животиње и изузетно ретко припитомљене, попут сокола) - интересантан је став храбријих, модерних научника који у овом случају говоре о психолошком наслеђу.

         Сирене су била бића пола људи а пола рибе те од оне половине људског ето писхолошког наслеђа о којем говоре.

         Модерна наука има, дакле, довољно храбрости да тврди да код дивљих делфина постоји психолошко наслеђе и да чини све што јој је у моћи да такво наслеђе очува и заштити. Представници таквог научног становишта не придају уопште важност изругивањима, подсмесима и ниподаштавањима од стране противника. Напротив, у приобална села која су сачувала „језик” споразумевања са дивљим делфинима послали су екипе стручњака који тај језик годинама стрпљиво изучавају.

         Домороци-рибари су својом истрајношћу брањења начина којим су до сада опстали натерали савремену науку на револуционарна преиспитавања. Резултати ће ускоро бити приказани јавности.

         Док сам на телевизији гледао напред описану емисију, на кајрону видех објаву како је тужилац у Хагу говорио о Његошу тако, да га је оптуживао да је у „Горском вијенцу” заговарао истребљење муслимана.

         Помислих, ето и дивљи делфини имају право на ништа мање него на психолошко наслеђе, па чак и на међународну заштиту тог наслеђа, а нашем народу ће нарученим судским пресудама бити криминализована сва могућа наслеђа, духовно, историјско, културно, језичко... све до генетског, као крајњег циља свеукупне криминализације. Оно, наше генетско наслеђе је од званичне политике Англосакосанаца и Германа већ доведено у питање (бандитски народ, реметилачки народ, митомански народ...).

         Слутим да до и правног покретања озваничења те ствари нисмо далеко.

         У Хагу је наш генетски код начет, али се „Међународна заједница” неће смирити док нам целокупни генотип не подвргне судској оцени у неком новом процесу.

         Ево им опет шансе, оснива се ЕУ суд за Космет, за период 1998-2000. године. Тврде да је он за злочине учињене над неалбанцима, али тврдили су и да ће гарантовати суверенитет  СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије. Сада је за ЕУ најбитније да Србија њој тежи у складу са „георафском реалношћу”, тако да ме неће изненадити појава „геноцида„ и пред овим судом, али не над неалбанцима.

         Наравно, као комплетно окупиран народ, Срби сав тај бућкуриш квази права, квази тумачења историје, лингвистике, политике, уопште квази науке (част изузецима за свако од набројаних), посматрају са миром светог Вукашина Јасеновачког.

         Само ви моји Западни синови радите свој посао, рекао би у данашњим временима свети Вукашин овим модерним Фригановићима.

         Двоумим се да ли српски народ ово сопствено касапљење мирно посматра зато што  гледа у лица својих модерних џелата као свети Вукашин што је гледао кроз а не у самог Фригановића, покушавајући да проникне у Божију неизмерност, или је у питању сасвим друго стање нашег народа које је Андрић описао како следи -
„дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете.”

         Слободан Антонић рече - зло се вратило.

 Ја сам га прво разумео да се вратио рђав вид управе која нас је збунила и унаказила, која нам је пореметила здрав разум, схватања, пореметила суд о томе колика и каква држава треба да нам буде. Не, Антонић јесте српску државну политику оценио као  злу, али не као посебан зао ентитет већ као неодвојиви део комплетног и укупног  зла којем наше српско зло озбиљно припомаже да хара Србијом.

         Намеће се питање да ли је зло од Срба икада и одлазило? Да ли смо икада били истински слободни ? Да ли је оно одлазило заједно са Турцима, Аустроугарима, Немцима ?

         Савременици смо ситуације која сведочи да рецимо усташко зло није никада ни одлазило? Да је увек било ту, али да је само  ошамућено од повремених удара бивало привремено анестезирано. Па не паде ником на овом белом свету на памет да разглаба о хрватском психолошком наслеђу или генотипу. Камоли да му суди.

         Већина наших крвника је утекла од правде. Павелић и Артуковић су умрли мирно. Степинац ће бити светац. Броз нам „краси” Дедиње. Изетбеговић је умро држећи за руку Холбрука.

         Орић кука да је и две године повременог хашког притвора много за оноличке Кравице, Скелане, Братунац, Сребреницу.

         Туђман је умро са испуњене две крваве трећине од планираних три у вези Срба и за живота закрилио Мерчепа, Готовину, Чермака.

         Кацин, који је после убијања ЈНА војника био са подигнутим рукама, сада је политички покровитељ тихог убијања преосталих Срба на Космету.

         Тачи новцем зарађеним од српских органа плаћа ЕУ и Америку да нам кроји границе.

         Харадинај „чува„ косметске повратнике, Љимај се бави бизнисом.

         О судбинама НАТО главешина и да не говорим. Руке су крваве и Левију, Кушнеру... а нашим генима се суди. Не престаје се са пребројавањем српских крвних зрнаца, а ми и даље ћутимо.

         Неки тврде да је периода истинске слободе било, неки тврде да их у правом смислу није никада било, али и једни и други се слажу да се од борбе за слободу није никада одустајало, до сада.

         До Србије у 21. веку.

         Болесне, понижене, унакажене, обогаљене и осиромашене Србије.

         Окупиране Србије.

         Какви су онда избори у таквој, окупираној Србији ? Имају ли они легитимитет и смисла ?

         Да ли је време да престанемо да се бранимо са „изабранима„ и у одбрану пређемо са неким српским Гандијем или Ал Сисијем ? Између нема. Барем историја не познаје да су били победници.

         Не кажем да нема оптимиста. Ето, господин Пророковић мисли да ће Западни пораз у Украјини „заразити„ Србију, хтела то политичка елита Србије или не. Наши, Образ, Двери и СРС и сами признају да би њихов улазак у парламент донео „освежење !”

         ДСС никако да нам објасни о каквој се то пројектованој државној неутралности - а да буде о руском трошку - ради.

         Тај оптимизам високо ценим, али и господин Пророковић као врхунски геополитичар и пре свега пристојан човек и сви поменути националисти, који се баве изборном политиком али и рачунају на помоћ Русије, опет прескачу базични проблем - свеукупну и суштинску окупацију Србије од стране НАТО пакта и шпекулатнског ЕУ капитала.

         Украјина је била под утицајем и зависна од Западног новца, али није била окупирана у смислу, на начин, по садржини и последицама као што је Србија.

         Господин Пророковић нам никако не јавља ко ће се из елита „наместити„ да буде „заражен” јер, вели, свеједно је ко ће бити на власти. Да је рекао свеједно је ко ће бити на власти јер ће тада са власти - ако не буде кооперативан бити оборен - онда бих и прихватио да више верује него што се нада. Или, да за сада, сме да напише донекле а однекле нам шаље невидљиви инпут. Хвала му и на томе. У оваквој, стравичној ситуацији није ни то мало.

         У Украјини је било национално просвећених људи који су у лету ухватили од Руса добачену шансу за отпор НАТО пакту, галицијским фашистима и ЕУ. У Србији, Пророковићу је из разумљивих разлога непријатно то да каже, међу главним политичким играчима таквих на жалост нема.

         Ови што су се кандидовали или нису стекли поверење руске стране или га имају дозирано. И даље се у Србији наивно мисли да се код Западњака ручак мора платити, а од Руса добити бесплатно зато што је то Русији тренутно у интересу.

         Слажем се да су ови избори све али не и избори на којима ће грађани дефинисати будући пут Србије и да је свеједно ко ће бити на власти од понуђеног. Не слажем се да ће Руси у сваком случају доћи.

         У оваквим окупационим и извитопереним околностима, андрићевски описано и речено - поремећен српски народ не може донети никакве одлуке, изабрати на изборима.

         Он ће, измучен и осиромашен, по налогу властодржаца, и ако у малом броју, опет несвесно исфингирати изборе и тако помоћи окупатору.

         За слободу од спољног света се може борити само онај који ослободи свој унутрашњи свет.

         Ми на власти имамо четрнаест година људе којима је сасвим довољан овај наш окупирани унутрашњи свет и да у оквиру њега као таквог „воде” политику са пуним устима богатог, лепог и здравог спољног света којим се маскира уживање стварних слобода.

         Да бисмо се придружили заједници слободних народа и држава и заједно са њима борили, стекли уопште то право, тој храброј заједници морамо показати и придружити и сопствену храброст која ће се огледати у одлучном револуционарном преокрету.

         Сами не можемо и само наше жртве нису довољне, а за туђе жртве у нашем интересу је опет потребна наша велика жртва, сада бескрвна хвала Богу, која се зове темељна промена државног врха и у персоналном и у партијском смислу, а што се постиже општим и  упорним генералним штрајком, свесрпским фронтом против окупације, фронтом против даље пљачке, фронтом за излазак из Партнерства за мир и за НАТО ван наших граница, за улазак у ОДКБ, за избацивање ЕУ из лепезе политичких циљева, за отворено сврставање уз Евроазију без задршке и калкулисања, за раскидање дипломатских односа са Ватиканом и немислосрдним политичким протеривањем његових империјалних интереса са ових простора осим цркве и свештенства, за озбиљно наоружавање земље, за државни утицај у привреди, за истинску детајкунизацију а не ову досадашњу машкараду.

         Темељна промена државне политике не значи изабрати из ових 14 година до сада бираног већ захватити из онога из чега до сада нисмо смели, знали и умели или из чега смо некада захватали када Русија није била ни близу овога што је сада.

         Тиме ћемо прво себи доказати да смо заслужни слободе а онда и Русији и остатку слободног света да смо заслужни њихове истинске и безрезервне помоћи.

         До тада, пежоративно речено, нећемо бити ни рибари ни дивљи делфини са почетка овог текста, већ дељена ловина без наде да ће се у ланцу икада ишта променити.


Факти


96  Форум / Свет / Одг: Ватре горе, Босна разрушена послато: Фебруар 10, 2014, 11:42:33
Да је ово атак и на РС не треба сумњати.
Наша браћа из РС треба да буду свесни тога и да се окрену слози. никаква подела међу Србима у овом тренутку не би била добра.
Зна се да је РС трн у оку и муслиманима као и ЕУ и Америци.
Зато треба радити смирено и промишљено јер одавде, од српске политике, сигурно неће добити никакву помоћ ако загусти.
Нека имају пример Косова пред очима.
97  Форум / Србија / Одг: Kakav smo mi to narod? послато: Фебруар 05, 2014, 10:05:02
Када погледам људе око себе, оне са којима се ја дружим и које познајем, онда видим неки нормалан свет. То су људи притиснути муком, немаштином и овом ненормалном ситуацијом али и људи који ништа нису изгубили од свог интедритета, људи који држе до српства, православља, до човека до себе.
Слушајући радио ''Снага Народа'' неки пут сам поносан на свој народ јер тек ту може да се чује колико у Србији има паметног и поштеног света коме је стало до своје отаџбине.
Са друге стране постоје они о којима ми сада причамо. Шићарџије које се мувају по партијама не би ли нешто ућарили у смислу радног места, неког положаја, материјалне користи. То је, по мени, најгори слој у Срба јер они изједају то здраво ткиво о којем сам говорио. Ту спадају  политичари, њихови подрепаши и сав шљам који су окупили око себе.
Постоји и слој који се сналази на било који начин, пљачком и убиствима, диловањем дроге, свим и свачим.
Србија је на тај начин постала подељено друштво где се преплићу све три категорије, све постаје један велики котао у коме се сви крчкамо.
Питање је колико ће то да траје и када ће да попусти вентил сигурности?
Овде нисам ништа рекао о СПЦ а имао бих, можда неки други пут.
98  Форум / Србија / Одг: Kakav smo mi to narod? послато: Фебруар 04, 2014, 01:14:59
Цитат
Citam juce u novinama da su neki automobili koji su ostali zavejani na putevima oko Zrenjanina obijeni i opljackani. Sa nekih su cak skinuti i tockovi. Sta se desilo sa osecanjem morala i odgovornosti u nasem narodu? Jedva su se probili da donesu pomoc i evakuisu ljude, a sa druge strane neko je mogao da organizuje cak skidanje i odnosenje celih tockova sa tih automobila po tom kijametu. Kakvu mi to sliku ostavljamo o sebi kao narod? Gde je nestalo normalno ljudsko saosecanje na patnje drugih? kako se ponasamo, nije ni cudo sta nam se sve desava. Ne kaze se za dzabe da narod ima vlast kakvu zasluzuje.

Policija kao i uvek navodno ispituje slucajeve. Normalno lopove nece nikada da pohvataju i da ih kazne za primer ostalima. Da nije tuzno i porazno, bilo bi tragikomicno.

Ma, dobar smo mi narod, nego među nama ima stoke za neverovati.
Kao i kod svih naroda.
99  Форум / Политика / Двери- 15 година послато: Јануар 29, 2014, 12:07:40
ОБРАДОВИЋ: Изађите на црту онима који су некада били људи, а сада су бедници и издајници


ДВЕРИ ПОЗИВАЈУ НА ПОЛИТИЧКИ СВЕНАРОДНИ УСТАНАК ЗА ЖИВОТ СРБИЈЕ



    БРАНИМИР НЕШИЋ: Могу да нас газе, али у гажењу српског народа могу да добију само још јачи слободарски одговор слободарског српског народа. У Његошевом стиху „нека буде што бити не може” крије се тајна историје српског православног народа: оно што је немогуће обичном човеку, могуће је човеку који у Бога верује
    ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Запад нас је учио да се радујемо кад Русија плаче и да плачемо кад се Русија радује. Русија је обавезала српски народ 1914. тако огромним дугом да га не могу вратити ни векови ни покољења. Руски цар је са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српскога народа. Смемо ли прећутати да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?
    КОСТА ЧАВОШКИ: У Србији преовладава мишљење да су политичка уверења роба са којом се излази на изборе (Ђинђић, Вучић, Николић ), па кад не прођу најбоље, онда се мењају и заступају друга. Двери нису такве. Не повијате се зависно од тога одакле повољан ветар дува
    ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Сетите се шта је била Америка пре 15 година! Кренули су да нас бомбардују и најавили тако целом свету да ће бомбардовати све оне које покажу на мапи, а данас та Америка мора да се повуче из Сирије.  ЕУ је пре 15 година била – обећани рај! Изгледало је да ће трајати миленијумима, а данас не знају колико ће година трајати! Двери су пре 15 година биле студентски часопис и забрањена трибина на Филолошком факултету. Двери су данас стотине хиљада људи који стоје иза нас
    БОШКО ОБРАДОВИЋ: Од првог председника, оца Републике Српске Радована Караџића сам у хашком казамату имао прилике да чујем да морамо да наставимо да инсистирамо на ономе што смо до сада били и да је победа Двери сигурна, јер ми представљамо оно аутентично српско биће које је др Караџић назвао `хришћански патриотизам и господско родољубље`




         ДВЕРИ су свечаном академијом поводом 15 година постојања, 26. јануара почеле кампању за освешћење Србије и победу нове снаге народа на предстојећим изборима.

         Оснивачи Двери Бранимир Нешић и Бошко Обрадовић и председнички кандидат на Ђурђевданским изборима 2012.године,Владан Глишић, позвали су на устанак за живот Србије. Двери су национална организација слободних људи која – улази у парламент да врати морал у политику и да се изборе за слободу. У глобалној борби добра против зла нико нема право да буде неутралан, поручило је Старешинство Покрета пред почетак предизборне трке.     

         Свечана прослава је почела државном химном Републике Србије, а потом је аутор химне Покрета Двери „За живот Србије”, Бранимир Нешић најавио договор о томе шта ће Двери радити- у наредних 15 година.

         „Данас нас не би било да није добрих, поштених Срба који ништа друго нису тражили сем да останемо оно што смо били од 1999.године, а тада смо, на програмској - страни нашег часописа написали: Двери се не умивају у туђинском брлогу! Отворене су за гледишта српска! Коначно су затворене за гледишта несрпска и туђинска. Двери су националне, а против интернационализма. Боре се за српску културу и за повратак српском становишту, оном становишту ког смо изгубили на почетку 20. века. За 15 година Двери ни за јоту нису одступиле од свог програма, већ су захваљујући интелектуалцима који нас саветују деценију и по постале аутентичан српски породично-патриотски покрет – истакао је Нешић.

         Могу да нас газе, али у гажењу српског народа могу да добију само још јачи слободарски одговор слободарског српског народа. У Његошевом стиху „нека буде што бити не може” крије се тајна историје српског православног народа: оно што је немогуће обичном човеку, могуће је човеку који у Бога верује. Тако су после 60 година окупације, која је почела од Другог светског рата, настале Двери као први православно-национални омладински покрет на Београдском Универзитету, а потом свенародни покрет у Србији, региону и у целом свету где има Срба. И докле буду чувале основни темељ - да су овде само да би спровеле вољу наших светитеља и Бога у кога верујемо -  дотле ће Двери опстати и остати, закључио је Нешић.



         Говорећи о непријатељима српског народа од 1999. године до данас, Нешић је ускликнуо: Време је за контранапад! Време је за устанак до победе!

         О духовним темељима Двери посебно је говорио мр Владимир Димитријевић, који је нагласио да се у целом свету, од Сирије до Украјине, води борба добра и зла, „а у борби Христа против антихриста - неутралних нема. Она која се данас бори за хришћанске вредности је – Русија.  Запад нас је учио да се радујемо кад Русија плаче и да плачемо кад се Русија радује. Може човек вратити дуг човеку или народ народу, али дуг којим је Русија обавезала српски народ 1914. тако је огроман да га не могу вратити ни векови ни покољења. Руски цар је са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српскога народа. Смемо ли прећутати да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Нова косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Блажени ви који тугујете са Русијом, јер ћете се са њом ускоро радовати. Русија је подигла хришћански стег и под њега позвала све народе који су спремни да бране традиционалне, моралне и породичне вредности. Српски народ се том позиву мора одазвати, а Двери ће све учинити да се тај позив чује”, најавио је Димитријевић.

         Говоривши о културолошком преображају српског народа, Димитријевић је истакао да је поковитељ Двери на том путу био Предраг Драгић Кијук. За разлику од Доситеја Обрадовића, који није умео увек да се добро снађе у замкама европског просветитељства и говорио „Књиге, а не звона и прапорци”, Кијук је могао да каже: књиге, књиге браћо – а и звона и прапорце! Нама је потребна и наша духовна култура окађена тамјаном и ова велика хришћанска европска култура чији је Кијук био велики зналац, указао је Димитријевић.   

         Потом је уследила додела „Повеље слободе” и говори овогодишњих добитника у иностранству и Србији.

         У име Сретењског манастира из Москве, сабрат тог манастира јеромонах Игнатије Шестаков, у захвалном писму је цитирао апостола Павла: „где је Дух Господњи, тамо је и слобода”!

         Сва наша култура, историја, национални циљ, оно што називамо патриотизмом у њиховом најбољем облику покретани су стремљењем ка овој истинској слободи у Духу светом. Носиоци тога су били сви наши хришћански владари, хероји, песници, војници и војсковође, научници, политичари и плодови њиховог рада прожети су идеалима Светосавља и Свете Русије. На том темељу треба да се гради и наш живот и живот наше деце, Срба и Руса. У овоме је залог нашег јединства, не само два братска словенска народа, већ једног народа Христовог, народа слободе. Српски народ је народ слободе, слободе у правди, истини, љубави, слободе од греха, написао је јеромонах Игнатије.



         Члан Старешинства Покрета Двери Данило Тврдишић, уручујући „Повељу слободе” академику проф. др Кости Чавошком, истакао је да за Србију има наде све док буде интелектуалаца који ни по коју цену неће жртвовати национални интерес зарад личног интереса и привилегија.

         Захваљујући се, Чавошки је нагласио да у Србији преовладава мишљење да су политичка уверења роба са којом се излази на изборе (Ђинђић,Вучић, Николић ), па кад једна не прођу најбоље, онда се мењају и заступају друга. Двери нису такве. Не повијате се зависно од тога одакле повољан ветар дува. То има своју цену, истакао је Чавошки и додао:

         „Човек у јавном животу може да буде морално исправан само ако је храбар. Ви сте и једно и друго. Ако и не будете успешни колико бисте желели, неко после вас ће се попети на ваша рамена и наставити где ви будете стали”.

         У име свих добротвора Двери из Расејања, Драган Давидовић из Јужне Африке обратио се владајућем естаблишменту и упитао: ако сте ви менаџери из либералног капиталима, знате ли како се на Западу ради кад позајмљују паре или не скраћују трошкове? Па лете заувек! Нико им више не даје шансу да негде пробају. А ови обећавају непрекидна пробања! Давидовић је позвао сву браћу из расејања да не буду Срби само кад гледају тенис!

         Потом је узео реч специјалан гост, Алексеј Валерјевич Риљев, члан Бироа Президијума Политичког савета Сверуске политичке партије „Родина”, чији је оснивач садашњи потпредседник Владе Русије и човек од великог поверења Владимира Путина - Дмитриј Рогозин. Он је казао да му је драго што види да удружење српских патриота јача из дана у дан и успешно се развија, а ево и целог његовог говора:

         „Наше земље уједињује православна вера, заједничка културна традиција, велики и победоносни дух словенства. Односи између наших народа су одувек били, јесу и биће братски. Данас управо Руси и Срби представљају главне носиоце идеје словенског јединства. Они су главни заштитници словенског света у савременој Европи. Наши народи су често пролазили кроз тешка искушења, међутим, из сваке битке излазимо као победници, борећи се часно, мушки, с поносом. Словени су непобедиви! Тако је било, тако јесте и тако ће бити увек! Руси и Срби су се увек борили за правду, уважавање националне традиције, као и за безусловни суверенитет наших држава. Свако ко нападне наше светиње, нашу слободу као и право да живимо по својим обичајима и законима, он је осуђен на пропаст. Зато што смо ми Руси и Срби два братска народа, зато што смо ми Словени - не могу да нас победе! Драга браћо и истомишљеници, искрено вам желим успех у борб , мирно небо, срећу и процват братске Србије. Здравља и све најбоље! Слава Русији! Слава Србији! Бог је с нама! Ми смо непобедиви!”



         Члан Старешинства Покрета Двери Срђан Ного, примајући од Риљева Захвалницу, у име Покрета је поручио да Србија не сме да буде неутрална и да Двери, као генерација која се формирала на основу православне вере и српске културе за разлику од других политичких елита које су формиране на другим основама и идеолошки су усмерене ка Западу, врло добро препознају на коју страну је у српском интересу да се окренемо. Зато се Двери залажу за савез са Русијом и за евроазијске интеграције.

         Затим је реч узео председнички кандидат Двери на Ђурђевданским изборима Владан Глишић који је указао на измењену слику света и незадрживе промене у самој Србији због којих Двери сигурно долазе на чело Србије! Ево дела његовог говора:

         „Сетите се шта је била Америка пре 15 година! Кренули су да нас бомбардују и најавили тако целом свету да ће бомбардовати све оне које покажу на мапи, а данас та Америка мора да се повуче из Сирије.  ЕУ је пре 15 година била – обећани рај! Изгледало је да ће трајати миленијумима, а данас не знају колико ће година трајати! Србија је пре 15 година имала Црну Гору и Косово и Метохију, а данас не знамо шта ће на следећим изборима властодршци продати и шта ће од наших живота, отаџбине и интереса поклонити онима који су их плаћали да дођу на власт. Двери су пре 15 година биле студентски часопис и забрањена трибина на Филолошком факултету. Двери су данас стотине хиљада људи који стоје иза нас. Подржавају нас онда када сви из политичке елите кажу да са нама није упутно бити, да смо изгубили, да не можемо да опстанемо, да је све то што причамо истинито, праведно, лепо, али не може у овом свету да опстане. Е, данас има неколико стотина хиљада људи који стоје иза нас и „против правила здравог разума” гласају за Двери и верују у Двери.

         Ми, браћо и сестре, долазимо сигурно на чело Србије. Ми не морамо да будемо у грчу и да бринемо о процентима. Не морамо да се додворавамо бирачима. Јер, ми можемо онако опуштено, људски, достојанствено да кажемо: не треба за нас свако да гласа, а поготово не треба свако да буде дверјанин!

Политика је дуга утакмица, саткана од пуно пораза, поготово ако мислиш да спасаваш народ који је на ивици да изумре. Они који се тим послом баве морају да рачунају на једну велику победу којом ће надокнадити све те порзе које морају да издрже. Она је, када се не ради због политике и када се не ради зато што сте професионални политичар, представља један велики завет, који смо ми препознали у очима својих сабораца.

         Међу нама који водимо овај покрет, често је било и малодушности и тешких тренутака, али докле год вас срећемо у свим нашим борбама по Србији и докле год разговарамо у висини ваших очију, док осећамо да нас ви заклињете да не одустанемо  - дотле ми не смемо да одустанемо, јер нисмо ничији и нисмо сами; макар вас било хиљаду; макар вас било десет; макар још један стао пред нас и рекао: Људи, позвали сте ме! И дошао сам! Знате какву светињу бранимо.

         Ја знам да ми долазимо и да побеђујемо!



         Желим да Србија буде вечна, јер су јој дверјанска деца верна!”

         Двочасовна академија је завршена обраћањем члана Сатарешинства Покрета Двери Бошка Обрадовића и поруком коју је београдски ђакон Авакум послао набијен на турски колац: најлепша је вера православна!

         „То значи да си на правој страни, да заступаш праве вредности, да се радујеш што си имао прилику да сведочиш истину, да будеш Србин и поносиш се тиме.

         Чији смо ми Дверијани? У првом броју Двери српских смо одговорили: ми смо Савини, Лазареви, Његошеви, Степини, Живојинови, Авакумови, Новакови. Ми смо Срби, древни европски хришћански народ који има са чим да изађе у савремену Европу. Имамо своју земљу, Богом дану за живот и од ње не одступамо! Ми бранимо Србију!

         Прво што смо научили од нашег великог учитеља Кијука је да не живиш у лажи. Да не пристајеш на лаж.

         Од првог председника, оца Републике Српске Радована Караџића сам у хашком казамату имао прилике да чујем да морамо да наставимо да инсистирамо на ономе што смо до сада били и да је победа Двери сигурна, јер ми представљамо оно аутентично српско биће које је др Караџић назвао `хришћански патриотизам и господско родољубље`.

         Зашто смо ушли у политику после 12 година као удружење грађана и шта смо радили у ове три године као једини политички породични покрет у свету?

         Зато што су нас убеђивали да политика нема везе са моралом и да у њој немамо шта да тражимо, да у политици не може да опстане нико а да се не испрља. Е, драга браћо и сестре, наша дверјанска обавеза у наредних 15 година је да докажемо да је могуће бавити се политиком а остати частан, поштен и моралан човек и да је политика као свака друга сфера друштва простор у коме можемо сведочити истину и праве вредности.

         Не дамо им политику!

         Враћамо политику народу, моралу и поштењу! То је наша мисија!

         Долазе Двери са Дверима нова снага народа. Зато вечерас проглашавам мобилизацију заказану за 16.март и за наш нови најбољи резултат на изборима!

         У свакој српској кући треба да се чује да смо ми породична политика. Свака породица има интереса да гласа за Двери, јер ће породични интереси коначно проговорити у Скупштини Србије,  формирати министарство за бригу о породици, изборити се против беле куге у нашем народу и  законом о заштити презадужених породица омогућити им нови почетак. Држава експлоатише наше породице, а у њих не улаже! Она мора да поднесе део терета!



         Зато је породична политика, политика 21.века!

         Србија нема економски него политички проблем. До сада су владали они којима је страни интерес био на првом месу, а сада долазимо ми којима је у првом плану интерес нашег привредника! Наша економска политика се своди на неколико корака: зауставити погубан пут у ЕУ, окренути се Русији и евроазијским интеграцијама, подићи царинена увозну робу да би домаћа постала конкурентна и додатно опорезовати све стране банке, одузети незаконито стечену имовину тајкуна и политичара, формирати Развојну банку Србије и уложити у домаћу производњу и инфраструктуру”.

         Обрадовић је најавио да ће Сабор жена Покрета ускоро изаћи са манифестом о улози жене у нашем друштву и изразио уверење да ће пре жене гласати за Двери него мушкарци „који се плаше да буду на страни у 21. веку”! Жене носе терет, брину о породици и у ових месец и по дана биће највећи гласноговорник Двери. Наш покрет верује у српску жену и зна да је она та која је темељ Србије! Српска жена ће довести Двери у Скупштину Србије!

         Зато вас позивам, браћо и сестре, да се борите, гласате и да не одустанете! Изађите на црту онима који су некада били људи, а данас су бедници и издајници овог народа, рекао је Обрадовић и за крај подвукао:

         Ових 15 година је устанак Двери за живот Србије!


Факти
100  Форум / Разно / Жеље Божић Бате за 2014г. послато: Јануар 07, 2014, 09:28:05
Жеље Божић Бате за 2014г.




Томи Николићу
Томи желим да га његов рођени син ове године воли више него Вучића. Једино ако код њега  у фамилији није на снази она стара ''Вучић се воли више од маме и тате''.Такође му желим да када буде поново проглашен за  почасног грађанина негде у Србији, ухапси све присутне у сали да не би неко случајно кинуо или не дај Боже писнуо да се не слаже са тиме.

Александру Вучићу
Да га сва туђа деца воле више од својих родитеља.  Да нам Аца остане и отац и народна мајка. То што је Србима са Косова постао очух и маћеха није битно. Он се лепо извукао, препустио је Србе са Косова Тачију да би им он постао и отац и мајка. Ацики желим да доведе још по неког Лазара, Штроскана и Гузенбауера не би ли му припомогли да Србију доведе до дефинитивног краја, да Аца на крају остане задњи да ужива или да евентуално угаси светло па да на тај начин Србија постане чудо у које ће после да се населе Ацини Арапи који ће да гаје краставце које свет још није видео и који ће се у струно-пољопривредној литератури звати ''Ацини краставци''!

Ивици Дачићу
Да се састаје са Тачијем сваки дан. Можда да добију заједнички офис у Бриселу. Ваљда је то и рационалније, тако се не би велики пријатељи растајали а сарадња би била још тешња и плодоноснија.  Лепа Кети би као ментор, обојици, имала апсолутну контролу. Мало код једног, мало код другог и сви срећни и задовољни а Дачић поготову. Најзад је поред свога брата Тачија и дан и ноћа лепа Кети бди над обојицом

Александру Вулину
Да напокон обуче бело одело јер је он постао Ганди који је под претњом Кфора, Косовске Полиције и српских жандарма, успео да приведе пар процената Срба да гласају на изборима које је организовала шиптарска држава. То је Вулин прогласио за свој велики успех у демократском смислу. Вулину желим да што више манастира и цркава обиђе на КиМ. Можда успе да просветли преостале Србе исијавајући свој комунистичко-јуловски дух у комбинацији са шиптарским менталитетом.

Млађану Динкићу
Да напокон пронађе паре са Кипра за које каже да не зна где су. Лола једна, много се мотао по Кипру да би на крају схватио да појма нема зашто је и ишао на Кипар. Можда би на крају крајева требао да се пребаци у музичке воде, да свира и пева по свадбама и да се напокон мане министровања , српске економије и тражења ''непостојећих'' пара.

Драгану Ђиласу
Да се врати на место градоначелника Београда да не би пропао као слободни бизнисмен начисто. Београд је већ пропао па није ред  да се то и Ђиласу деси. Како се Човић вратио па дрма Привременим Органом тек да не заборави како је то бити дрматор.

Кркобабићима
Дуг и срећан живот јер  без њих нема ни пензионерима срећног живота. Народне кухиње раде, пасуља , купуса и макарона има у изобиљу па тако најсиромашнији пензионери не морају да брину за своју будућност. Још када се буџет испрси за четири хиљадарке могу да купе и да додају у пасуљ и по које парченце меса. Биће ова Нова Година богато дочекана са именима Кркобабића на уснама а неки пензионери вероватно имају њихове слике које целивају као иконе.


Драгану Палми

Да набави још неког мамуна за свој Зоо Врт. Бар мајмуна има около колико му душа иште. Било би пожељно да нађе некога који уме да свира Моцарта  на виолини. Тако би избегао да стално путује до Беча а Зоо Врт у Јагодини би сигурно постао светска атракција, ма... светско чудо!

Зорани Михајловић

Да Руси изграде Јужни Ток али да буде невидљив да не би Зока морала да објашњава својим западним газдама о каквим се то цевуљагама ради, зашто се постављају и да није тачно да ће да наруже природне лепоте Србије. Још ако смени Бајатовића то би вероватно била круна Зокине министарске каријере. Мада чисто сумњам да ће јој то успети, мали је жилав и отпоран а и садашња фотеља му сасвим одговара.Чак је већа од Зокине а рекао бих и прилично скупља.

Драгољубу Мићуновићу
Да се неко досети да му купи штапове и да га пошаље на пецање. Можда му се то допадне па и остане тамо.

Војиславу Коштуници
Да нам, напокон, растумачи појам ''неутралности'' који је , изгледа, само њему јасан. Сви около припадају негде а само Србија ''неутрална''. Можда да тркне до Путина да и њему објасни јер видим да руски амбасадор Чуркин такав појам уопште не разуме.

Николи Селаковићу
Да заврши до краја оно што никада није ни започео, тј. да му успе реконструкција, реорганизација министрства и целокупног правног система. Није ред  да Вучко хапси тајкуне, дилере дроге и остале народне непријатеље а да их судије пуштају и да им се извињавају због непримереног понашања полиције и Вучка. Још врате пасош Мишку  да би могао да се шврћне до Лондона а његов партијски шеф остане у чуду, бледог лица и запањеног погледа. Он се трудио да ухапси Мишка и гарантовао му дугогодишњу робију а Мишко у Лондону цепа виски и смешка се Николином шефу у брк.

Борису Тадићу
Да се врати на чело ДС и да дефинитивно жуте докосури до краја, али прво да се извини свим Србима а може и Хрватима. Поготову Хрватима да се извини зато што им се дуго није извињавао.

Tањи Мишчевић и Бранку Ружићу
Да нагаре црвени Ферари и целих 300 на сат, само да пазе како да савладају опасне кривине које их чекају на путу у милу им Еу. Може да се деси да наиђу на неки ексер па да после не буде куку леле и ко се зашта ухватио када слупају Ферари.

Њ.С. Патријарху Иринеју

Да опере Папи ноге а Папа њему и не мора јер се зна под чије би скуте Иринеј. Хвала Богу, да сви Срби не мисле тако као и велики број свештенства па има све шансе да Срби остану православци.
Такође, желим му да пресели Пећку Патријаршију у Београд да не би ишао на Косово да служи литургију сам себи јер је сва прилика да ће се Срби иселити са Косова после задњих избора. То што је и Иринеј агитовао да Срби гласају на шиптарским изборима нема везе, али ће имати везе када се Срби иселе из шиптарске државе коју је он сам признао.

Србима са КиМ
Браћи са КиМ желим да остану и опстану на древној српској земљи, да живе у слози између себе, да не слушају оне које су их издали. Да ли ће издржати зависи и од нас у Србији, да помогнемо када треба, да будемо свесни да је наша колевка на Косову и да Срби без колевке и нису Срби.

Свим Србима Света желим сву срећу, здравља и да се мање делимо. Да будемо хомогени и сложни као народ.
                                           
                                     САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА!


zekaonica.blogspot.com
Странице: 1 [2] 3 4 ... 15
Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!