forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Октобар 19, 2018, 12:17:56


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1] 2 3   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Србија (ни)ЈЕ пред сломом  (Прочитано 55851 пута)
popic
Уредништво
Стари члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 415


Погледај профил
« послато: Фебруар 13, 2011, 15:49:24 »

Izgleda da je odrzan sastanak i da je sad vec jasno sta se sprema za koji mesec.
Ovo cini mi se potvrdjuje pad evra, sto bi moglo da znaci da drzava prodaje eure iz deviznih rezervi, gde povlasceni (oni koji imaju cime) kupuju evre za male pare, prelivajuci ovako devizne rezerve svih gradjana Srbije u svoj dzep.

Elem da je slom blizu sasvim je realno

BORIS TADIĆ: SRBIJI PRETI SLOM!
nedelja, 13 februar 2011 11:04
Sagovornici ''Vesti'', koji su 8. februara učestvovali na pomenutom sastanku u Beogradu, tvrde da Tadića ''nikada nisu čuli tako otvorenog i tako zabrinutog''

Optimizam koji u javnosti pokušava da širi predsednik Srbije Boris Tadić, da lansira sliku o Srbiji kao regionalnom lideru, nije se mogao ni naslutiti na sastanku Tadića sa predstavnicima Srba iz Hrvatske, BiH, Makedonije, Slovenije, Albanije, Rumunije i Mađarske. Naprotiv, prevladao je sasvim drugačiji ton. Teška ekonomska situacija, žestoki spoljni pritisci i unutrašnje-politički sukobi ozbiljno ugrozili državu, otvoreno je rekao predsednik.

Sagovornici ''Vesti'', koji su 8. februara učestvovali na pomenutom sastanku u Beogradu, tvrde da Tadića ''nikada nisu čuli tako otvorenog i tako zabrinutog''.

Sve što se moglo zaključiti iz njegovog izlaganja, kažu, jeste da je Srbija na kolenima i u ogromnim problemima iz kojih ne zna kako da izađe.

- Ono što smo čuli od Tadića jako nas je zabrinulo, jer govori da je u Srbiji kriza mnogo veća nego što se to da naslutiti iz medija, a to odmah nije dobro ni za Srbe koji žive van Srbije.

Svi smo zajedno u vrlo teškoj i neizvesnoj situaciji - ispričao je našem listu jedan od učesnika sastanka.

Na pitanje ''Vesti'' da li je razlog Tadićeve brige ekonomska kriza koja potresa Srbiju i pritisci opozicije okupljene oko Srpske napredne stranke, naš sagovornik kaže da je to samo jedan do razloga.

- Srbija je suočena i sa snažnim spoljnim pritiscima s kojim joj je vrlo teško da se izbori, jer je istovremeno suočena i sa unutrašnjim slabostima, od duboke ekonomske krize kojoj se ne naziru ni kraj ni rešenje, do unutrašnje političke krize. Ono što dodatno brine jeste razjedinjenost Srbije. I kada saberete te unutrašnje i spoljne pritiske, krizu, jasno vam je da se može očekivati samo prasak - veli on.

Zbog celokupne situacije oko Srbije, naglašavaju naši sagovornici, i položaj Srba koji žive van Srbije, a pogotovo onih u RS, postaje daleko teži.

- Kad god je Srbija bila slaba, ceh su plaćali Srbi van Srbije. RS je suočena sa jednako dubokom ekonomskom krizom, ako ne i gorom, od Srbije, i pitanje je meseca kada će i nju početi da potresaju socijalni protesti.

Za razliku od Srbije koja je suverena zemlja, RS i BiH su protektorat, pa kada u takvoj situaciji imate ekonomsku nestabilnost koja za sobom vodi političku nestabilnost, to je idealno tlo za spoljne pritiske na RS. Pri tome, teško je očekivati pomoć Srbije koja se bavi sobom i svojim problemima - naši sagovornici iz RS ne kriju zabrinutost nakon sastanka sa predsednikom Srbije.


Autor P. Arsić
Izvor Vesti, 12. 02. 2011.
« Последња измена: Јун 30, 2012, 02:54:28 Модератор » Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Фебруар 13, 2011, 16:16:02 »

Чланак изнад се налази на
http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/6584-boris-tadi-srbiji-preti-slom.html




Мој коментар би био сличан коментару једног читаоца:

"Sta bi sa sintagmama o "nepristojno bogatima" ,o socijanoj odgovornosti,o socijalnoj pravdi,o stotinama hiljada novozaposlenih,koje ste obecavali pametni predsednice,dok se kasta nepristojno bogatih oko vas i iz vaseg neposrednog okruzenja nepristojno jos vise bogatila,i dok je obican ,mali svet sve vise padao u ropstvo,u bedu ,u ponizenje,u ocaj,dok je vasa nkazna portparolka prosipala fraze o optimizmu i hulila na nezahvalan narod koji je toliko glup da ne razume vasu uzvisenu misiju,vase tako dragoceno vodjstvo,vase bozanske vrline,i vas i vase partije,da vi jedini znate put,da taj put nema alternativu,i reci cu vam ,tacno je viz nate put,ali put za pakao.
Pretvorili ste ovu jadnu zemlju u pakao za milione ljudi,a raj za nekoliko hiljada najgorih medju nama,raj za sljam,za bagru kojoj ste omogucili da odere kozu sa jadnog naroda,da popljacka i ono sto smo mislili da niko ne moze da popljacka,prodali ste nas i prepustili beznadju,pretvorili ste ljude u zombije koji hodaju gladni i nesrecni ,bez nade.Ubili ste i rodjenu i jos nerodjenu decu,vi i vasi kompradori,bagra koja po nalogu Brisela i Vsingtona unistava ovu zemlju,a za saucesnike ste izabrali najgori sljam olicenu u nevladinim organizacijama,najgoru mogucu vrastu ljudi(ustvari neljudi) koja casti nema ni za lek.
ZAR NISTE KOLIKO JUCE LUPETALI O LIDERSTVU U REGIONU,o napretku u Evrointegracijama,a sada govorite o nekoj 2020 godini,vi imate plan,vi znate.Znate ...*****
Sklonite se sto pre ,i ni slucajno ne pomisljajte da pravite vladu sa Tomom Nikolicem,jer mi dobro znamo ciji je to plan,i sta ste smislili.
Nije narod tako glup kao sto vi mislite.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
popic
Уредништво
Стари члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 415


Погледај профил
« Одговор #2 послато: Фебруар 14, 2011, 00:06:39 »


Jasno je da je Srbija pred slomom, ali je prljavo to da im je za to kriva opozicija, ma kakva ona bila, videcete da ce se to i desiti. Optuzice opoziciju.
Prljavo je i to da narod ne zna nista, osim onoga sto oseca. Kaze danas palma, nece biti prevremenih izbora, sve je divno i predivno, na rtsu se pricaju bajke...
« Последња измена: Јун 15, 2011, 00:45:46 Модератор » Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Фебруар 16, 2011, 08:45:21 »

Потрошачи траже ниже марже

Национална организација потрошача позива Владу да својим мерама снизи марже за неке основне животне намирнице, како би се очувао стандард грађана. У Министарству трговине кажу да би државно администрирање маржи и цена вратило Србију у прошлост. Стручњаци тврде да мање марже не би битно снизиле цену хране.

Због пада куповне моћи, Национална организација потрошача позива Владу да својим мерама снизи марже за неке основне животне намирнице и тако очува пољуљани стандард становништва.

У Влади сматрају да би такав потез био погубан за српску привреду, да би донео несташице и поремећаје на тржишту.

Уље, млеко, шећер, кафа, воће и поврће, само су неки од производа који су поскупели од почетка године. Поједини грађани куповину су свели на минимум.

Произвођачи и трговци разлоге за нова поскупљења правдају поскупљењем увозних сировина и енергената, високим каматним стопама и нестабилним курсом. Висина маржи је, кажу, пословна тајна.

У формирању малопродајне цене, добављачи учествују готово са 70 одсто, трговци испод 18, а држава око 13 процената.

Председник Националне организације потрошача Горан Паповић каже да ће захтевати од Владе да двадесет основних животних намирница стави под контролу и уведе марже ниже од садашњих.

"Грађани Србије овакав намет и овај раст цена не могу да издрже. Не прихватамо образложење да Влада не жели да се меша у тржишно пословање, у тржишну утакмицу, ако знамо да тржиште Србије није отворено и да не постоји тржишна утакмица", рекао је Паповић.

У Министарству трговине кажу да је стандард угрожен и да држава мора да направи социјалне карте и води активну социјалну политику, али и да би државно администрирање маржи и цена вратило Србију у прошлост.

"Посезање за таквим мерама било би погубно за привреду Србије. Такве мере смо ми имали пре 30 и више година, кад смо имали административни систем привреде. Последице таквих мера су несташице у привреди и колоне потрошача да купе неки прлоизвод. Последице су непредвидиве, јер се ремете и односи појединих привреда", каже саветник министра трговине, професор Стипе Ловрета.

Просечна маржа за храну и алкохолна пића у Србији је 16,7 одсто. У Немачкој, на пример, просечна маржа на храну је 26,4 одсто, у Америци 25,6 одсто, Великој Британији око 23, Холандији око 22, а у Француској 20 процената.

Стручњаци подсећају да је маржа разлика између куповне и продајне цене, а не чиста зарада трговца, како се у јавности често погрешно мисли. Тврде да смањење њихових маржи не би битно снизило цену хране.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/843082/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%87%D0%B8+%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5+%D0%BD%D0%B8%D0%B6%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B6%D0%B5.html
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јун 14, 2011, 01:39:13 »

Драги форумаши, немојмо бити толико сумњичави када је у питању ИСКРЕНА БРИГА нашег председника о СВИМА у Србији...то је безброј пута доказао и ранијих година.

Ако речи нису довољне, снимак из 2010. говори све...

https://www.youtube.com:80/watch?v=OimRMJfJrPw
Сачувана
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1161



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Јун 14, 2011, 02:17:35 »

Mora Bota Blentavi da pomene sedative pa makar i u kontekstu sa kokoskama, pod sedativima je ceo zivot. E, Srbijo moja ko tebe vodi i gde te vodi?
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1284


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Јун 14, 2011, 03:02:10 »

Кад будала зајаше, 100 паметних га не могу натјерати да сјаше...
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Јун 15, 2011, 20:41:24 »

УСЛОВИ ЖИВОТА  У СРБИЈИ,

су нови доказ нашег општег пропадања. Животни стандард је поразно низак и његов даљи пад је немогуће зауставити. Уверавања нашег Председника да је Србија на путу економског опоравка је само нова варка у низу многих које смо већ доживели.

По статистичким подацима ЕУРОСТАТА, чији се извештај са пуним правом може прихватити као реалан, званично је наведен податак да је српски БДП, ( бруто домаћи производ ), достигао само бедних 37 % од европског просека!

Резултат нашег привредног развоја и пословног учинка целокупне привреде је и више него поразан. То је истовремено и актуелан показатељ како живимо. Сиромаштво је ушло у реалну стварност српског животног стандарда, беспарица, велика незапосленост и социјална несигурност целокупног српског друштва је  наша свакодневна појава.

Посебно је жалосно, ради бар неких поређења, да нам суседна Хрватска, скоро двоструко боље стоји  са својих 65 % оствареног БДП, што је знак да Хрвати и двоструко боље живе од нас!  И црногорски резултати су са својих 41 % уверљиво бољи од  резултата које је остварила Србија!
Српска привреда је на коленима. Производни капацитети су безначајни, јавна потрошња мегаломански висока и кроз нерентабилна понашања, ненормално,  веома велике администрације, поготово у влади и пратећим министарствима, баласт нелогичног терета нас вуче у даље пропадање!

Сетимо се само несретних манипулација почетком 2010 године. По извештају државног завода за Статистику, пад БДП у 2009 је са 3,2%, порастао на читавих 6,5%  што је инфлациону стопу и трошкове живота, удвостручило, али у негативном светлу.
Због оваквих грешака, у влади Србије није „ пала ни једна глава“ али су тужне слике наше сиромашне стварности и превртања по контенерима за смеће од оних који су на граници суровог преживљавања, од многих надлежних по питању социјалних права народа, превиђена и гурнута под тепих.

Стање у 2011 је још поразније. Из Економског савета српског Премијера, стижу алармантне вести. Мере смањења стопе јавне потрошње су празно слово на папиру, Србији предстоји тешка борба да усагласи свој платни прорачун. Државна дуговања расту неконтролисано, систематизација радних места у здравству, образовању и посебно у локалној самоуправи нису спроведене па су државни расходи ван сваке контроле и утицаја неких позитивнијих промена.

Док се многи у српском народу заиста боре да преживе, „ државна јасла“ су за многе сигуран извор за богаћење, злоупотребе службених положаја и привилегије  оних који уз постојећи систем, -  живе на сунчаној страни српске обале.


Јован М. Пидиканац
« Последња измена: Јун 16, 2011, 09:19:35 pidikanac » Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Јун 18, 2011, 09:53:18 »

Исповест Јована Т. (36) којем је криза уништила живот

Живим са 270 динара дневно

Пре две године сам имао добру плату, велике планове и наду... Заблуда - Имао сам плату 70.000 динара, сада је 45.000, а рата за стамбени кредит са 20.000 динара скочила је на 32.000. Једем код мајке, не излазим, не идем на концерте, не виђам се с друштвом...


А само сам хтео нормално да живим... Јован Т. (леђима окренут) у разговору са новинаром

Добро сам зарађивао 2008. године. Бар по овим српским стандардима, око 70.000 динара. Можда неком тајкунчићу мањег формата звучи смешно, али имао сам утисак да је цео свет мој. Проценио сам да је ваљда и на мене дошао ред да се коначно осамосталим и купим стан. Сада, три године касније, не прође ни дан да не проклињем тренутак када сам прешао праг банке...

Исповест нашег читаоца Јована Т. (36), стручњака за ИТ технологије из Београда, могла би да буде прича хиљада и хиљада грађана Србије. Идилична прича о економском рају у протекле три године се распршила и за многе, попут Јована, претворила у лични пакао.

- Када је почео економски суноврат наше земље, кренуло је наопако. Сада чак и да хоћу, не могу да изађем из зачараног круга. Рате за кредит су дуплиране, а плата знатно умањена. Богу хвала, ту ми је стара мајка да ми скува ручак, јер ми, кад отплатим кредит, остане свега 270 динара дневно да преживим - почиње своју причу Јован, и наставља: - Банка ми је понудила да отплату кредита вежем за франак, а не за евро. Као, биће ми јефтиније. И све је било лепо. А онда је, што је некако и логично у Србији, курс почео да дивља, а у јавност је процурила епохална вест о кризи.

Дужничко ропство

Како каже, франак је тада био око 48 динара, а евро 80 динара. Плаћао је 410 франака месечно, што је кад се прерачуна било око 250 евра. У динарима, око 20.000 динара.

- Сада имам плату око 45.000 динара, знате како је, чим је почела криза власници фирме су почели да смањују плате. Са тим се поклопило и лажно обећање да ће франак остати упола мањи од евра. Сада је франак 82, а евро 101. Рачуница је проста: у францима месечна рата је и даље 410, али је у еврима 320. Рачуне за струју, инфостан и остале намете редовно плаћам јер ми нови дугови не требају. Ето, тако сам почео да животарим са 270 динара дневно... - прича Јован.

Када помисли да у првих осам година кредита само отплаћује камате и да на ред тек треба да му стигне главница, заврти му се у глави. Једино када би му неки новац пао са неба могао би да изађе из дужничког ропства.

- Размишљао сам о томе да пређем на евро јер сам већ у паничном страху од раста курса. У уговору постоји та могућност, која је наводно бесплатна. А знате како? Тако што морам да урадим комплет папирологију, па екипе треба да изађу на терен да погледају стан и тако даље. Е, све то кошта невероватних 2.000 евра! Да ли стварно мисле да ја имам те паре - пита се Јован Т.

Горко се кајем...

Он каже да му је најтеже што мора да једе или код мајке или у најјефтинијим експрес ресторанима.

- Не могу да кажем, има сигурно људи који живе теже од мене. Мајка, као што рекох, и даље добро кува, а има и ових јефтиних ресторана по Београду, ако огладним у току дана. У кафану са пријатељима више не свраћам јер ме је срамота да ме они часте, а концерте типа Ејми Вајнхаус могу комотно да заборавим. Следећих двадесетак година - јада се Јован.

Он саветује људима да не улазе олако у кредите јер излаза нема. За улазак у то коло плаћа се мало, а за излазак, како време иде, биће и далеко више.

- Све бих дао да могу да вратим време уназад. Излуђује ме и то што се осећам као будала јер сам заиста поверовао да поштен радник може да пожели живот достојан човека. Купио сам тада и кола, па да се повремено, кад имам пара за бензин, мало возим. Али, овако су ме провозали, ваљда хиљадити пут у животу - огорчено закључује Јован Т.

Станко Стаменковић, Београд Press

***********************************************


....све више је оваквих случајева!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1161



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Јун 18, 2011, 17:27:28 »

Pa to je Zapad koji tako dobro izgleda i puno obecava za vecinu koja na Zapadu zivi.
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #10 послато: Јун 21, 2011, 01:31:40 »

Izmenjena novčanica od 50 dinara

20. jun 2011.

Narodna banka Srbije pustila je danas u opticaj novčanicu apoena od 50 dinara s delimično izmenjenim obeležjima, koja će biti paralelno u opticaju s prethodnim izdanjem te novčanice od 2005. godine.



Dosadašnji izgled "pedesetice"
Na licu novčanice od 50 dinara nisu izmenjena obeležja, dok je na naličju izmenjen Veliki grb Republike Srbije.

Izmena je u skladu sa Uredbom o utvrđivanju izvornika Velikog i Malog grba, izvornika zastave i notnog zapisa himne Republike Srbije. Izmenjeni su i godina izdanja (2011) i potpis guvernera.

Novčanice od 50 dinara služiće prvenstveno za zadovoljavanje redovnih godišnjih potreba gotovinskog platnog prometa i za zamenu novčanica tog apoena koje su nepodobne za opticaj, navedeno je u saopštenju.

(Tanjug)

************************************************************************

Браћо Срби, зашто у свему што учини ова власт гледамо црно, а ево баш ових дана нам нуде
ружичасту новост.

Замислите, и поред свих проблема од којих им "пуца кичма", смогли су снаге да у част "јачања" динара спрам те кужне европске монете, учине "велики" корак за човечанство, не тражећи никакву награду за учињено.

Среће ли наше, од сада ће нам се у шлајпику шепурити нова новчаница од ЦЕЛИХ 50 динара! И то каква?...Како кажу, ..."служиће ПРВЕНСТВЕНО ЗА ЗАДОВОЉАВАЊЕ РЕДОВНИХ ГОДИШЊИХ ПОТРЕБА ГОТОВИНСКОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА"...Ојха! Значи, неће им се знати број, прејахаће евро само тако...Или сам ја нешто погрешно схватила?

Ма како год, бар ће бити са овогодишњим датумом и потписом новог гувернера, владе Цветковић - Дачек, а можда ће и да свира (нешто поменуше нотни запис српске химне)...тако је предвиђено ИЗВОРНИКОМ  Превртање очима...

Већ видим бљесак нове новчанице, идемо СВИ СРЕЋНИ ка Европи (јер нема алтернативу), ко некад Србљад за Чарнојевићем, а сва врата нам се широм отварају...Ех, да лепоте!...

Еј, ти последњи, гаси светло и затвори врата!






Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1284


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #11 послато: Јун 21, 2011, 07:13:51 »

Наслов ''Србија пред сломом'' ми звучи архаично.
Србија је била пред сломом 99/2000. године, а 5. октобра 2000 је и дефинитивно сломљена.
Али Тадић јој још увијек проналази понеку преосталу коску за крцкање.

Додуше, видим да је у теми ријеч о економији и новцу... Е, ту се уопштено може рећи да је Србија у перманентном слому.
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #12 послато: Јун 21, 2011, 15:58:08 »

Ево још једне коске за крцкање која води Србију на дно, захваљујући ревносним послушницима власти напаћене нам земље...

*************************************************************************

21.06.2011 | 11:55

Srbija vraća nekretnine Hrvatskoj

Izvor: FoNet

Zagreb -- Tačno 10 godina od potpisivanja Ugovora o sukcesiji između država bivše Jugoslavije, hrvatska diplomatija uspela da od Vlade Srbije izbori povratak nekretnina.

Kako piše hrvatski nedeljnik Nacional procenjuje se da je vrednost nekretnina i drugih umetničkih dela procenjena na 62 miliona dolara.

Važan događaj, koji je, kako piše Nacional, u medijima prošao neprimetno, dogodio se 19. juna.

Tada je u Beogradu Srbija definitivno popustila i potpisala sporazum kojim se obavezala da Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji vrati imovinu nekadašnje SFRJ, čija ukupna vrednost iznosi više od 200 miliona dolara.

Najveću korist od Beogradskog sporazuma ima Hrvatska, kojoj će narednmih meseci biti vraćeno desetak zgrada, rezidencija i stanova od Španije, Austrije i Italije do Švedske, Holandije i Kanade, kao i 144 umetnička dela Ede Murtića, Zlatka Price, Ljube Babića i drugih poznatih hrvatskih autora, koja su se nalazila po jugoslovenskim ambasadama.

Hrvatska će dobiti i 23,5 odsto finansijskih sredstava od predstojeće prodaje sedamdesetak nekretnina u vlasništvu nekadašnje Jugoslavije, piše Nacional.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=06&dd=21&nav_category=167&nav_id=520307

***********************************************************************

Хоће ли ико икада вратити Србији оно што су јој вековима одузимали и хоће ли овом распарчавању и цеђењу суве дреновине коначно доћи крај?Молим???
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Јун 21, 2011, 17:31:31 »

Послао: Ekana
Цитат
Хоће ли ико икада вратити Србији оно што су јој вековима одузимали и хоће ли овом распарчавању и цеђењу суве дреновине коначно доћи крај? Молим?



Можда  хоће, само не знамо кад ће Cheesy

Шалу на страну,
па ови жути су изгледа решили да Србију начисто очерупају!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Petar Petrovic
Гост
« Одговор #14 послато: Јун 24, 2011, 17:25:42 »

Хоће ли ико икада вратити Србији оно што су јој вековима одузимали и хоће ли овом распарчавању и цеђењу суве дреновине коначно доћи крај?

Kolektivno placamo cenu suludosti nasih predaka koji umesto da su stvarali ekonomski jaku i vojno snaznu Srbiju , stvarali Jugoslaviju .Ja ne mrzim nikoga , nisama narocito  prosvecen ali sa siptarima, crnogorcima , hrvatima , slovencima i muslimanima , ne bih ni tortu zajedno pravio, a kamoli drzavu.
Сачувана
Ratnik
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 23



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Јун 24, 2011, 17:36:04 »

ali sa siptarima, crnogorcima , hrvatima , slovencima i muslimanima , ne bih ni tortu zajedno pravio, a kamoli drzavu.


 Зеленко
Сачувана

Устај ратниче, Србија зове !
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #16 послато: Август 06, 2011, 08:17:00 »

05. 08. 2011. 04:41х |
Вечерње новости

Живот нам је скупљи сваког дана

За намирнице које су потребне породици за недељу дана сада, у просеку, осим појединог поврћа, плаћамо готово за трећину више него прошлог лета, јер нема производа који у међувремену није променио цену. Код уља, шећера, млека, јогурта, хлеба, раст је још и већи.


Неке намирнице скупље него у ЕУ
 
Колико су наша примања утањила у односу на папрене намирнице најбоље сведочи тежина корпе, где сада за исте паре купимо практично упола мање намирница.
- Недељна куповина петнаестак артикала у супермаркету пре годину дана била је 2.940, а данас та иста корпа стаје нешто мање од 4.000 динара - показују истраживања.

И док смо пре годину дана просечно пиле од килограм и по плаћали око 285, сада је то износ најчешће око 390 динара. Литар уља је са просечних 80-ак динара скочио на садашњих 145, мада у у многобројним градовима у унутрашњости, у малим маркетима стаје и 180. Слична ситуација је и код шећера, коме се у међувремену, упркос интервенцији државе у више наврата, ипак, удвостручила цена.

За око двадесетак динара по литру скупљи је јогурт, млеко за девет до 12 динара, а шунка 60 до чак 90 динара по килограму... Паковање кафе од 200 грама сада је догурало до 200, а лане се продавало по 110 динара. Килограм посног кекса је са 120 поскупео у неколико наврата на чак 170 динара... Рибље конзерве су за 10 динара скупље него лане, а сокови за 15.


У делу кућне и личне хемије, дошло је до значајних померања цена. За 15 одсто скупљи су детерџенти, класична врећица од три килограма сада је најмање 380, а лане је била испод 300 динара.

Поскупљења нас прате читаве године. Тако је само од овог јануара храна, према статистичарима, поскупела чак за 9,8 одсто. По расту цена предњачи воће скупље чак за 32,1 одсто, шећер (16,4 одсто), хлеб и житарице (21,3), млеко, сир, јаја (7,5), кафа 14,5 одсто...

Статистика показује да производе плаћамо колико и Европљани, иако зарађујемо знатно мање од њих. У извештају Евростата, наводи да су цене обуће, одеће и електронике у Србији близу просека Европске уније.

http://www.vesti-online.com/data/images/2010-09-03/90624_665230403prodavnicafotodgollf_f.jpg?ver=1312505346

Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #17 послато: Август 06, 2011, 08:27:06 »

А ми још бринемо да ли ћемо се добро усагласити са Европом ...
Па зар није и ово један од показатеља - плате балканске, а цене европске  Зеленко...

"Срећом" да је тако, јер како бисмо се снашли да којим случајем већ сутра, по хитном поступку постанемо једна од звездица на застави ЕУ? Ето оправдања и за ону нашу народну изреку..."ко зна зашто је то добро?"... па поскупљења, наравно  Зеленко Зеленко ...

Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Август 10, 2011, 03:55:52 »

Да је ова власт бахата говори и овај најновији случај арчења новца, као да у Србији тече мед и млеко..

Јавно предузеће Нуклеарни објекти Србије потрошило је нешто више од 27 милиона динара на куповину аутомобила. Само директор предузећа вози Шкоду суперб, која у продаји кошта и више од 3 милиона.







« Последња измена: Август 10, 2011, 03:56:44 Модератор » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Август 14, 2011, 15:39:47 »

Марже расту, монополи прете

Већина главних трговинских ланаца у Србији повећавала малопродајне марже у последње три године. Српском тржишту прети опасност јачања монополизације ако се нешто не промени у наредне две године, упозоравају аутори анализе рађена за потребе Комисије за заштиту конкуренције.

У последње три године већина главних трговинских ланаца у Србији константно је повећавала своје малопродајне марже.

Тако је, према подацима из анализе рађене за потребе Комисије за заштиту конкуренције, просечна малопродајна маржа "Делта Максија" 2008. године износила 20,82 одсто, 2009. године - 22,82 одсто, а прошле године 23,38 одсто.

У компанији "Идеа" такође је забележен раст. У 2008. године имала је маржу од 10,94 посто, у 2009. години 12,46, а лане 18,84 посто. Иначе, анализа је обухватила пословање тридесетак трговинских компанија.

На питање да ли би економско оправдање за повећање маржи требало тражити у поскупљењу енергената и инфлацији, аутори анализе оцењују да су и ти фактори имали утицаја, али да је пресудно било то што су у позицији да одређују услове.

Драгован Милићевић, аутор анализе каже да у Београду постоји неколико ланаца који држе комплетно тржиште, а у мањим местима има један до два.

"Ти велики ланцу су у позицији да диктирају набавке и да могу да одређују правила игре. Са укрупњавањем ће се та могућност повећавати уколико не дођу већи репрезентативнији ланци из Европе могуће је да ћемо ми улазити у зоне смањивања конкуренције и штета је највећа за потрошаче", каже Милићевић.

Губитке покривају потрошачи

У ситуацији када куповна моћ пада, трговци се обично одлучују за једну од две опције. Она, чини се, ређа, јесте да снизе цене, покушају да привуку што више муштерија и тако повећају промет.

Према подацима из поменуте анализе, међу онима који су се одлучили да смање марже је и "Меркатор".

"Да су предузете мере дале ефекте, говори и чињеница да је у прошлој години Меркатор С у Србији остварио приход од продаје у износу од 472 милиона евра, што представља раст од 12,2 одсто у динарском износу у односу на исти период прошле године, односно раст од 2,4 процента у еврима", каже Вељко Секулић.

Трговци се, међутим, чешће одлучују да повећају цене. Стручњаци понављају да им недовољна конкуренција то омогућава.

"Зато и јесте пожељна конкуренција јер она тера фирме да постану ефикасније, да уштеде на сопственим трошковима, да би имали нижу цену на тржишту, и на тај начин освојиле већи профит. Ако нема довољне конкуренције, ништа вас не тера да смањујете своје трошкове, већ их сваљујете на потрошаче", каже Дијана Марковић Бајаловић, експерт за право конкуренције.

Анализа показује да и овако повећан ниво марже не може да покрије трошкове пословања компанија.


РТС
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #20 послато: Август 19, 2011, 03:40:58 »

19 пензионера старих 110 година




Београд, петак 19.08.2011 | 00:03
 
У Србији има 19 пензионера рођених 1901, који су ушли у 110. годину живота. Њима поштар и данас доноси законом зарађене пензије.
Реч је, каже Нада Ћурин, шеф Одсека за статистику Сектора за финансијске послове у ПИО Фонду, о седам мушкараца и исто толико жена корисника старосне пензије.
Они су, дакле, одрадили пун радни век, односно пензионисани су или пошто су навршили године старости или године радног стажа. Ту су још и четири мушкарца и једна жена истих година који примају инвалидску пензију, каже Ћурин.


Они су, према статистици републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, имали срећу да се увере у ону народну изреку да "није важно колика је пензија, већ колико се дуго прима”.

Статистика потврђује, каже Ћурин, да мушкарци, пензионери више оболевају, јер је у структури броја нових корисника у 2010. године 66 одсто мушкараца остварило право на инвалидску пензију, према 34 одсто жена. Износ просечне старосне пензије мушкарца виши је од просека које примају жене и то за 21 одсто код пензионера из категорије запослених и за девет одсто код корисника пензија самосталних делатности. Код земљорадничких пензионера нема битних разлика.
 
Статистика истовремено потврђује да од укупног броја пензионера 1,63 милиона – 0,25 одсто или 1.726 старосних и 0,15 процената или 470 инвалидских пензионера, има више од 90 година.

Ако се посматра структура по полу од укупно 926.000 пензионера који су отишли у старосну пензију, мушкарци чине 51,84, а жене 48,16, док од 350.000 инвалидских пензионера 60,08 чине мушкарци и 39,92 процента жене.

На сталне примедбе, да у Србији има много инвалидских пензионера што је новом реформом пензијског система требало довести у ред, статистика показује да је у мају ове године удео старосних пензионера у укупном броју био око 57 процената, а инвалидских 21 одсто.

"У децембру 1994. године тај однос је био неупоредиво лошији, па су старосни и инвалидски били готово изједначени. Од укупног броја пензионера – 44 одсто корисника били су старосни, а 34 процента је примало инвалидску пензију", упоређује Ћурин.
Интересантно је да исти проценат односно 22 одсто и у децембру 1994, и данас чине корисници породичних пензија.

Гледано према старосној структури свих корисника старосне пензије, пензионери Фонда ПИО запослених и самосталних делатности у просеку имају по 68 година, док су пољопривредни пензионери у просеку старији од њих за око пет година. Ако се праве статистичка поређења према полу, у децембру 2010. године од укупног броја пензионера било је 48 одсто жена и за око четири одсто више мушкараца.


http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=19&nav_id=532815

Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #21 послато: Август 19, 2011, 04:41:51 »

Коначно откривен "узрок" бескрајног пропадања Србије!

Цитат

У Србији има 19 пензионера рођених 1901, који су ушли у 110. годину живота. Њима поштар и данас доноси законом зарађене пензије.

Дакле, коначно је откривен узрок бескрајног пропадања Србије...  

Бацали смо кривицу на ову "жуту" власт све мислећи да су њихови џепови бушни да бушнији не могу бити, окривљујући их за разне новчане махинације, пропаст привреде јер нису уложили ни динар у њихово оздрављење....посипали их пепелом верујући да су сви ММФ кредити и стране донације завршиле у њиховим буџеларима, вилама, јахтама, збринутој родбини до осмог колена...

Кад шта?? Ни слутили нисмо да нам је разрешење тајне испред носа, само да смо хтели мало више да отворимо очи...И ево тренутка кад нам медији потпуно отворише очи, иако ни сами нису свесни те чињенице (иначе је не би објавили)...

Видесте ли наслов??
Србија има ЧАК 19 пензионера који имају, ни мање ни више, него по 110 година!!!
Народе мој, ево оних који одвукоше силне новце и упропастише државни буџет! Па то ни Америка нема...Узмите папир и оловку и прерачунајте колико је само ПИО офалио за све пензије које им је уредно слао све ове године (верујемо да је та цифра већа од укупних примања најмногољуднијег управног одбора и броја запослених у овој државној институцији, и свих додатних а непотребних трошкова у републичком ПИО).. Намигивање

Али гарант да по објављивању ове вести власт, са Тадићем на челу, неће остати скрштених руку, посебно њени финансијски експерти...Смислиће већ они како да затворе рупу без дна, па нема држава толики губер...

Ако ништа друго, уградиће у нови Закон о пензијском и инвалидском осигурању амандман којим ће ограничити горњу границу примања пензија...као што су подигли границу одласка у пензију, тако ће и спустити горњу границу примања исте...

У циљу енормне уштеде (опет, у договору са ММФ-ом) у пензију ће се можда одлазити са навршених 65 до 70 година (па не може се у пензију у цвету младости им њихове), са правном поуком у решењу да се иста може користити најдуже до 80., евентуелно 85-те (довољно башкарења на ловорикама рада, треба и други да живе)...

Ех, како ће тек онда Србијица наша процветати, стављајући тачку на пропадање без краја...
 Зеленко Зеленко Зеленко

 

« Последња измена: Октобар 30, 2011, 03:43:53 Ekana » Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #22 послато: Август 24, 2011, 02:15:49 »

Економија

Нови пензиони систем задатак нове владе



Алберт Јегер, који предводи мисију ММФ, и потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић (Фото Танјуг)


Само са убрзаним запошљавањем може се поправити однос између оних који плаћају доприносе за Фонд ПИО и оних који га користе

У овом часу нема потребе за додатним изменама пензионог и инвалидског система. Његово даље побољшање и осавремењивање биће задатак наредне владе и парламента, закључак је јучерашњег састанак потпредседника владе др Јована Кркобабића са представницима мисије Међународног монетарног фонда, коју је предводио Алберт Јегер.

Свака промена у дужини стажа или годинама живота за пензионисање (у смислу пооштравања услова за одлазак у пензију или изједначавања година стажа за мушкарце и жене) у будућим решењима пензионог система, није питање које се може мерити годинама. Оно се мора решавати на дужи рок, можда и деценијама, речено је на састанку.

Обе стране су, како је потврђено из кабинета потпредседника владе, сагласне да стручне групе треба да пронађу нови модел за поправке у систему ПИО. Све у циљу да се време промена дочека са добром стартном основом која би регулисала права будућих пензионера. При том се мора водити рачуна о томе да се нови предлози усагласе и прилагоде социјално-економским приликама у земљи.

Основна тема разговора била је социјална политика земље. Констатовано је да се пензиони систем или његове измене, морају ослањати, пре свега, на убрзаном запошљавању како би се поправио однос између оних који уплаћују доприносе у пензиони фонд и оних који тај фонд користе, као и на доследној и ефикасној фискалној политици, на чему ММФ овај пут посебно инсистира.

Због слабе привреде у Србији број запослених готово се изједначио са бројем пензионера – 1,7 милиона запослених (податак из марта 2011. године) „издржава” 1,6 милиона пензионера. Дугови за доприносе за пензијско и инвалидско осигурање ове у односу на исти период лане повећани су за трећину – са 170 на 230 милијарди динара. Од те суме у овом часу могуће је наплатити тек 54 милијарде динара.

Наглашена је и потреба, заоштравања критеријума код остваривања права, „како се не би стварале претпоставке за заобилажење прописа који регулишу систем ПИО”. Упитан шта то конкретно значи, у кабинету потпредседника објашњавају, да се то пре свега односи на повезивање стажа, које је као неко неписано правило, постало обавеза државе, а који је резултат неплаћања доприноса. Фирмама, које су у стечају или у процесу приватизације, закон омогућава да не уплаћују доприносе, а неки једноставно то намерно не чине, па се с првом поставља питање зашто би држава крпила рупе у стажу, а да при том они који то не чине пролазе некажњено.

Исто се односи и на будуће одлучивање о додели националних пензија, дакле свих оних давања која су мимо пуњења касе ПИО фонда.

Радина Тодовић, председавајућа радне групе за реформу пензијског и инвалидског система потврдила је јуче за „Политику” да ће се са мисијом ММФ-а још једном састати и разговарати. Упитана шта ће тачно предочити ММФ-у, Тодовићева каже, да чекају да виде шта ће посебно интересовати ММФ, додајући да реформа пензијског система током ове рунде преговора није приоритетна тема.

Интересантно је, иако је ММФ, још током претходне посете најављивао да треба радити на реформи у здравству и просвети, да се то за сада не помиње.


Пензијске реформе не смеју чекати следећу владу

Милорад Мијатовић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, каже да одлагање реформе пензијског система, тиме што њом треба да се бави нека следећа влада, неће решити горући проблем ове милионске популације, нити напунити касу фонда, већ је треба решавати систематски, што ће сутра бити предочено и представницима мисије ММФ-а с којима се синдикат састаје.

Системско решавање проблема, а не његово одлагање и пребацивање на нову владу, једини је начин да се убудуће из буџета не издваја 46 одсто средстава за исплату пензију, каже он и додаје да је добро што се с реформом не иде брзо, али проблем мора да решава актуелна, а не нека друга влада.

Није реформа ПИО, каже Мијатовић, само пооштравање старосне границе за одлазак у пензију, већ пре свега, како отворити нова радна места и запослити раднике који ће пунити доприносима касу фонда и тако растеретити буџет, што је обавеза садашње власти.

Ј. Петровић
објављено: 24.08.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Novi-penzioni-sistem-zadatak-nove-vlade.sr.html
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #23 послато: Август 24, 2011, 04:12:59 »

Само што се дотакосмо теме пензионера и пензија, те довођења Србије у ред, стиже екипа ММФ-а да нам све то појасни...

Значи не гине нам у неко догледно време оно што и предвидесмо, померање старосне границе за одлазак у пензију, али можемо још мало да будемо "безбрижни"....наши властодршци остављају тај посао долазећој власти (рачунајући, вероватно, на себе после избора и зимско-летњег одмора)...

Радује и брига, како ММФ-а тако и старца Фоче од стотину љета, Кркобабића, који нагласише да је основни услов за реформу пензионог система УБРЗАНО ЗАПОШЉАВАЊЕ...
Све рекоше, ал' не одадоше тајну а како то замишљају?!?

Најпре, и ММФ је у садејству са домаћим "експертима" , индиректно погасио сијасет фирми и отерао стотине хиљада људи на бирое за запошљавање...А и оно мало што је остало запослених тешко да ће уступити младима места кад им ови кројачи судбине предвиђају да у пензију одлазе што касније...

Врзино коло без краја и конца...

Боже, има ли у овој онемоћалој Србијици бар неко паметан ко ће преузети дизгине у своје руке и извести земљу из тоталног колапса???



Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Август 24, 2011, 10:33:30 »

Na državnoj kasi 118.000 činovnika


| 23. avgust 2011 - Vecernje Novosti


Republika ne prestaje da zapošljava nove kadrove uprkos zakonu kojim se ograničiva dužina platnog spiska. Osim za ćate, plata iz budžeta i za skoro 90.000 zaposlenih u policiji, odbrani, BIA i zatvorima.
 
UPRKOS mnogobnojim pokušajima da se smanji državna administracija, u Srbiji sada samo na republičkom nivou ima više od 30.000 klasičnih činovnika. I taj broj raste, jer je Vlada putem javnih konkursa u poslednja dva meseca nudila mesto za više od 130 radnika.

Kada se ovom broju dodaju i zaposleni u ministarstvima i agencijama, dakle, svi oni koje plaća država, zbir je daleko veći i premašuje 118.000 ”duša”.

Iako u Upravi za trezor pri Ministarstvu finansija vode stalnu evidenciju broja zaposlenih, njihove brojke, kako sami priznaju, potpuno su okvirne. Jer, na spiskovima su samo oni koji su obuhvaćeni Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji. Prema tom Zakonu, broj stalno zaposlenih ne sme da pređe 28.400, a broj primljenih na određeno vreme ne sme da premaši 10 odsto od te brojke. Dakle, ”honoraraca” ne sme da bude više od 2.840.

Kada bi se striktno primenjivalo to pravilo, naša državna uprava trebalo bi da ima daleko manje činovnika od propisanog maksimuma. Jer, zvanično je 23.061 zaposlen na neodređeno vreme, ali su iz Zakona izuzeti pojedini organi i ministarstva: MUP, Ministarstvo odbrane, BIA i Uprava za izvršenje zavodskih sankcija. Broj njihovih radnika uređuje se posebnim aktima, pa je konačan ”skor” mnogo veći. Prema kadrovskom planu projektovanom kroz budžet, u sve četiri institucije ima 88.830 angažovanih, od čega je stalno zaposlenih 77.059.

Od Zakona su, kada je u pitanju broj zaposlenih na određeno vreme, izuzeti Uprava za trezor, Republički hidrometeorološki zavod za statistiku i Geodetski zavod, kao i prevodioci koje angažuje Kancelarija za evropske integracije.

Pre dve godine, kada je donet ovaj zakon, u republičkoj administraciji radila su 30.624 klasična činovnika, a višak je bilo 2.224. U lokalnoj administraciji bilo je 37.789 zaposlenih, a čak 5.648 je bilo višak.

Koliko je broj zaposlenih službenika na lokalu do danas smanjen, ili možda povećan, niko ne zna čak ni okvirno. Opštine i gradovi mogu da imaju četiri stalno zaposlena na 1.000 stanovnika plus 10 odsto od tog broja na određeno vreme. Ako preteraju, višak moraju same da finansiraju.
U zatvorima gde ima blizu oko 12.000 osudjenika radi 4.000 zaposlenih!!!

Према незваничним подацима, запосленост у Србији, огледа се у следећим подацима:

Просвета    -    100.000 запослених
Здравство   -      40.000 запослених
Одбрана     -       30.000 запослених
Републичка јавна предузећа   - 60.000 запослених
локална јавна предузећа   - 50.000
судство, институти, заводи и сл.   – 100.000 запослених
на државној каси уз владу, -- 118.000 запослених

чини бројку од 500.000 запослених у ванпривредним одганизацијама

укупно у привреди,  око 1.000.000 запослених! У овај број су и лица са скрааћеним радним временом

Колико дуго може функционисати једно друштво под оваквим условима?
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #25 послато: Октобар 05, 2011, 21:00:22 »

Да ли је ово могуЋе... Хрвати добили „трговински рат" - у нашим супермаркетима у понуди је
више од 300 хрватских артикала
Хрвати нам продају чак и сендвиче


На пумпама у Србији продају се сендвичи из Хрватске, у нашим маркетима у понуди је више од 300 хрватских производа, а наших артикала у Загребу има тек десетак


На бензинским пумпама компаније ОМВ у Србији продају се, веровали или не, сендвичи „монтана" који се производе у Хрватској!

Сендвиче праве у Загребу, а у нашу земљу их свакодневно увози компанија „Атлантик", хрватска фирма у чијем власништву је и „Штарк".

У „Атлантику" су нам рекли да они увозе сендвиче у нашу земљу из Хрватске јер је тамошња фирма која их производи у њиховом власништву. Извршни директор „Атлантик брендса" Драгомир Костић тврди да се сендвичи дистрибуирају у адекватним хладњачама и да нема потребе постављати питање о њиховој исправности. У компанији ОМВ нисмо добили одговор на питање зашто су баш изабрали да се снабдевају „монтана" сендвичима, који путују из Хрватске, и зашто нису ангажовали неку српску компанију да снабдева њихове пумпе на нашем тржишту.

Паповић: Скандалозно


Али све то је мање важно од саме чињенице да се на српском тржишту продаје велики број производа из Хрватске, да ми то овде купујемо без икаквог размишљања, док наше робе у хрватским малопродајама скоро да и нема.

Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић каже да је продаја хрватских сендвича у Србији скандалозна, без обзира на сва објашњења.

- Чак и сендвиче купујемо од Хрвата. Па не могу да верујем! Шта? Је л' ми не умемо да их правимо? Одмах би требало видети и да ли те исте сендвиче ветеринарска инспекција свако јутро проверава - скренуо је пажњу Паповић и запитао да ли и Хрвати једу наше сендвиче.

- Код њих се наши производи могу на прстима пребројати - наставља одмах Паповић.

И док у хрватским трговинама у најбољу руку можете да нађете српску „јафу", „плазму", „смоки", „манчмелоу" и „еурокрем", репортер Пресса пронашао је јуче само у једном од београдских супермаркета више од 300 хрватских артикала.

Наше тржиште просто је преплављено хрватским слаткишима. У понуди је више од 70 различитих врста кондиторских производа пореклом из Хрватске. Хрвати су се изборили и да своје зачине продају код нас, као и супе, пудинге, чајеве, цереалије, дечју храну... Највише је заступљена роба компаније „Подравка", од које купујемо чак и оно по чему смо најпознатији - ајвар, пекмез од шљива, мармеладу од шипка...



Најзаступљенији хрватски производи у српским рафовима
- „кики" бомбоне
- „б" бомбоне
- „лада" чајно пециво
- „лили" чајно пециво
- „супер" чоколадица
- „монд" чоколадица
- „дорина" чоколада
- „линолада" еурокрем
- „квики" слане грицкалице
- „јана" вода
- „пеперминт" бомбоне
- „цедевита" сок
- „лино" дечја храна
- пекмез „подравка"
- ајвар „подравка"
- сардина „ева"
- свежи АБЦ сирни намаз
- „бананко" крем бананица

Директор Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије Миливоје Милетић навео је за Пресс да је укупна робна размена Србије и Хрватске за првих осам месеци ове године износила 594 милиона долара, што је за 39,5 одсто више у односу на исти период прошле године.

Према подацима Хрватске народне банке, хрватска улагања у Србију у периоду од 1999. године до 2010. године износила су 523,8 милиона евра, што чини око 12,9 одсто њихових укупних улагања у иностранству.
Пресс

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1284


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #26 послато: Октобар 05, 2011, 21:57:19 »

Tadicev zlocin prema Srbiji. Nadam se da ce on, Dinkic i svi koji su odgovorni za taj zlocin - jednom izaci pred sud pravde.

A eto sta smo dobili - Srbija vise nije u stanju cak ni sendvicima da pokrije svoje trziste, vec i to mora da dolazi iz vana, pa cak od najvecih dusmana srpskog naroda!

Znaci, ne zna Srbin ni sendvic da napravi!
Сачувана
НДанило
Администратор
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1001



Погледај профил
« Одговор #27 послато: Октобар 06, 2011, 02:11:33 »

Нажалост и РС је преплављена хрватским смећем, нарочито преко Конзума.
Сачувана
Chuck Norris
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 52



Погледај профил
« Одговор #28 послато: Октобар 29, 2011, 19:26:22 »

NJegovih samo 2%  Cheesy

Сачувана

Konobar donesi vrata da izađem
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #29 послато: Новембар 01, 2011, 18:28:47 »

Смањили су Србију. ранили је подмуклим ударцима, покушавају свом силом да је сломе, да је виде на коленима, немоћну и поражену! Неће то злочинци доживети. Србија јесте мала али Србија се никада неће предати.

Србија неће хтети да буде моћницима, жртвено јагње. Наш народ је ратовао стотине година да би очувао своје име. Никада се Срби нису предавали. И под најмоћнијом силом османске владавине, ни под пресијом челика и вешала немачке окупације, Србија се није предала.

Бунт у нашем народу ће опет војевати и опет доказати свету да смо слободан народ. Нека то знају злочинци, нека то не забораве издајници.
Правда је на страни српског народа. А људи ће се већ наћи, они који ће умети да подигну заставу, сасвим високо, до неба јер у Бога верујемо и правди Божијој се предајемо.

Неће Србија пропасти, као феникс птица из пепела, диће ће и наш глас. Морамо у то веровати...
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1284


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #30 послато: Новембар 01, 2011, 23:12:15 »

Неки кажу да је Србија већ сломљена. Неки вјерују да још није.
Ја мислим да држава јесте сломљена, али се надам да народ још није.
Све док се не сломи народ, има наде.
Била је Србија 5 вијекова под Турцима и нестала као држава, али народ није нестао, па се држава ослободила и обновила.

Да ли сад видимо значај идеје Сви Срби Света?
Ријеч је о томе да се очува дух народа, без обзира у каквом је стању држава.

Само да се српски дух ничим не сломи! Све остало ће доћи на своје.
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #31 послато: Новембар 11, 2011, 13:59:07 »

Ћаоске  Зеленко Зеленко Зеленко


На ТВ Зрењанин
Коначно је откривена финансијска позадина УРС-ове приче о децентрализацији.

Београд, 11.11.2011.



Погледајте емисију која је већ окарактерисана као локални, Зрењанински инсајдер. После њеног емитовања, у целом Банату се дигла прашина јер су гости емисије, посебно представници Покрета Двери ЗА - живот Србије, раскринкали финансијске механизме којима се преко децентрализације узима новац од грађана.

После њеног гледања нико више неће моћи да Вас убеђује да иза УРС-ове реторике заиста стоји брига за локалне самоуправе.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=LqfT8mwV7NE" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=LqfT8mwV7NE</a>
« Последња измена: Новембар 11, 2011, 23:42:53 Пера Аждајић » Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #32 послато: Новембар 11, 2011, 20:56:11 »

Перо, искрено Ти хвала за овај посебно вредан прилог. Препорућујем сваком да погледа цео видео снимак. Ту је истина о нама, овде се јасно каже, ко су попови и преваранти. Одличан прилог у коме се лепо види какве су намере српске Владе и због чега Србија све више и дубље пропада.
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #33 послато: Новембар 11, 2011, 23:23:29 »

 Зеленко Зеленко Зеленко


стварно вреди погледати...
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #34 послато: Новембар 24, 2011, 14:49:29 »

Ћаоске,  Љутко Љутко Љутко


Математика задуживања
Озбиљни економски параметри налажу са се одмах прогласи банкрот државе.

Београд, 24.11.2011.



Јавни дуг је по неким прорачунима већ пробио границу коју је одредио Закон о Буџету

Оно што забрињава јесте чињеница да се у јавни не рачунају сви дугови државе, већ само поједини. Када би се рачунали и ти дугови граница од 45 одсто БДП-а била би не само пређена, него и добрано прескочена

Ових дана Србија се званично приближила црвеној граници од 45 одсто удела јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП), коју је сама одредила Законом о буџетском систему пре само годину дана. Према последњој рачуници Министарства финансија, јавни дуг је на крају октобра износио 44,3 одсто БДП-а. Међутим, поједини економисти су упозорили да је та граница од 45 одсто БДП-а пређена још у септембру, када је држава продала еврообвезнице за милијарду долара, и да сада дуг износи 47 одсто БДП-а. Да је дуг прешао зацртану границу економисти су упозорили и пре неколико недеља када је курс евра који се користи за израчунавање учешћа јавног дуга скочио, додуше незнато, али довољно да се пређе граница.


Буџетски дефицит и јавни дуг

Међутим, оно што забрињава јесте чињеница да се у јавни дуг не рачунају сви дугови државе, већ само поједини.  Када би се рачунали и ти дугови граница од 45 одсто БДП-а била би не само пређена, него и добрано прескочена. С друге стране, и поред ранијих оптимистичких најава владе о расту БДП-а, та процена се стално умањује и тренутно се „гађа“ на 1,5 до 2 одсто, у зависности од институције. И то значи да би удео јавног дуга у БДП-у следеће године могао да се вине у небеса, те би стога ваљало у 2012. заборавити и на дозвољени буџетски дефицит од 4,5 одсто БДП-а, на који ће држава због успоравања привредног раста вероватно хтети да рачуна.

Поставља се питање како ће држава сервисирати све своје текуће обавезе по основу приспелих дугова који ће тек доћи на наплату у ситуацији када више, бар по слову закона, не би смела да се задужује. Хоћемо ли и ми ускоро „заиграти аргентински танго“, као та земља која је банкротирала пре неколико година?

Према речима члана Фискалног савета Владимира Вучковића није добро што је перспектива за следећу годину лоша и што се процена БДП-а обара, па јавни дуг прети према садашњим пројекцијама и да пробије границу од 45 одсто за поен, два или три.

„У том случају према закону Влада треба да саопшти план према којем ће јавни дуг вратити у дозвољене границе. Фискални савет препоручује да дефицит буде мањи него што фискална правила дозвољавају, јер он директно утиче на јавни дуг, а мора да се крене и у пореску реформу на страни прихода и расхода. Најлошије решење било би мењати садашњу границу јавног дуга. Треба рећи да ако се деси пробијање не треба повећавати и лимит, јер смо у категорији земаља које себи не смеју да дозволе да имају ниво јавног дуга на нивоу развијених земља“, каже Вучковић за „Актер“.

На питање није ли то кршење Закона о буџетском дефициту, Вучковић одговара одрично, и објашњава да закон одређује шта треба чинити ако се зацртана граница пређе – да Влада треба да припреми план како да обузда јавни дуг. Саговорник „Актера“ тврди да ће и за ову владу која ће, како каже, владати бар пола године док се не оформи нова, бити посла у смислу враћања дуга у границу која ће у међувремену вероватно бити пробијена, али да ће рударски посао ипак бити на следећој влади.

Економиста Млађен Ковачевић за „Актер“ каже да ће Влада вероватно рећи како је криза у Европи ескалирала, и да ако су Американци петнаестак пута повећавали ту границу можемо и ми, јер треба разумети да су ванредне околности.

„До избора најмање једном, а можда и двапут ће променити тај законски лимит. Уосталом, већ је прешао 45 одсто па ником ништа, Боже мој, који се све закони у Србији не поштују“, каже Ковачевић.

„Чак и кад се по том бесмисленом курсу рачуна удео јавног дуга граница од 45 одсто се пробија, а колико би се тек пробила да рачунају са реалним курсом од 130 динара за евро? Кад би рачунали реалну вредност евра учешће јавног дуга у БДП-у би било најмање 60, а можда и 65 одсто. Тад би држави одмах било јасно да не може да сервисира своје дугове, и морала би да прогласи банкрот“

Шта се рачуна у јавни дуг?

У вези са дефиницијом јавног дуга коју Србија користи, и категоријама дуга које у јавни дуг нису увршћене, Вучковић каже да је она прилично рестриктивна и да смо у том смислу чак и у горем положају него друге земље.

„У Србији у јавни дуг улазе и сви дугови за које гарантује држава, а у свету само они гарантовани дугови које држава заиста и плаћа. Тако и сва задужења јавних предузећа уз гаранцију државе, али и ’Фијата’ као приватне фирме, улазе у јавни дуг иако та предузећа сама враћају своје кредите. Једино што држава враћа од тих дугова за које је издала гаранције јесте дуг железнице. То јесте мач са две оштрице, али и одраз једне опрезне политике, јер то једног дана може и да постане дуг државе. У ово незгодно време ту ширу дефиницију можда не би требало ни мењати, то су осетљиве ствари“, истиче наш саговорник.

С друге стране, према његовим речима, проблем је што према закону дуг локалних самоуправа не улази у целини у јавни дуг, већ само онај гарантовани. Ако би се којим случајем дуг локала направљен без гаранција државе у овом тренутку уврстио у јавни дуг, он би за око један одсто повећао удео јавног дуга у БДП-у, што би га већ сада потерало преко зацртане границе за 0,5 одсто.

„Ипак према мастрихтским критеријумима и тај дуг требало би рачунати као јавни дуг, а избацити из рачунице дугове за које је гарантовала држава, а који нису почели да се исплаћују преко државе“, каже Вучковић.

Он додаје да је и одлагање исплате из буџета и доспевање камата прављење дуга који не улази у величину јавног дуга, али да он у суштини то јесте, мада то ни друге земље не зарачунавају.

За урачунавање негарантованог дуга локала у јавни дуг је и Млађен Ковачевић:

„Наравно да га треба уврстити, јер општине нису нека приватна предузећа, него државна управа“, каже Ковачевић.

Мирослав Здравковић, уредник сајта makroekonomija.org за наш лист је изнео податак да су укупни негарантовани дугови локалних власти, који могу да се очитају у билансима банака, на крају септембра износили око 20 милијарди динара.

Код обрачуна јавног дуга по некима је споран и дуг Народне банке Србије, који такође не улази у јавни дуг. То сматра Ковачевић, који истиче да у ту рачуницу није ушао спољни дуг те институције од око 1,6 милијарди евра позајмљених од ММФ-а, као ни милијарда евра по основу хартија од вредности продатих пословним банкама.

„То су две и по милијарде евра које они не рачунају, као да је НБС нека приватна институција, и као да те дугове неће једног дана плаћати привреда и грађани“, каже Ковачевић.

Мирослав Здравковић, међутим, каже да се нигде у свету дуг централних банака не укључује у јавни дуг.

„Методолошки постоји сектор централна банка, сектор држава, сектор привреда и сектор становништво. Дуг ММФ-у је рачуноводствена категорија која нестаје у тренутку када се аранжман заврши, и уз симболичну камату од око око један одсто“, истиче Здравковић.

По речима Вучковића, у неком најширем случају можда би и дуг НБС могао да се урачуна у јавни, али се то, како каже, нигде не примењује.

„То је зато што се прави разлика између јавног дуга и дуга јавног сектора – јавни дуг је дуг државе, дакле централне власти и локалних органа, а јавни сектор је много шири појам, то је и државни пензијски фонд, и многе друге финансијске институције које послују под патронатом државе се искључују из овог обухвата“, објашњава Вучковић.

Трећа спорна ставка су новчане обавезе државе које ће настати по основу реституције, али које се неће рачунати у јавни дуг. Млађен Ковачевић се пита одакле ће онда бити обезбеђене те паре ако не преко буџета.

„Осим ако мисле да продају ’Телеком’ и део ЕПС-а или се надају да ће доћи неке велике инвестиције, а тешко поред ове кризе у Европи. При том се још и не зна и колика ће бити обавеза по основу реституције“, упозорава он.

Према речима Вучковића тако налаже Закон о буџетском систему, и то је добро јер тај дуг долази на наплату тек 2014. и за сада се не зна колики ће он бити.

„Он ће бити третиран кад му дође време, и суштински ће ући у јавни дуг, ту нема спора, питање је само како ће се исказивати у статистикама“.

Вучковић истиче да конкретна висина јавног дуга зависи од три параметра – колики ће бити девизни курс у коме се прерачунава јавни дуг, колики ће бити БДП у следећој години, и колико ће изнети негарантовани дуг локала.

Kако се рачуна Бруто домаћи производ?

У вези са различитим обрачуном БДП-а, јер га Министарство финансија рачуна на много вишем нивоу него НБС, те сходно томе добија и мањи проценат удела јавног дуга, Вучковић напомиње да НБС за своју процену узима вредност у претходна четири квартала, а Министарство финансија за целу годину, што је, како каже, и међународна пракса.

„Фискални савет за следећу годину припрема своје мишљење о најбољој методологији обрачуна БДП-а“, најављује Вучковић.

По мишљењу Ковачевића, најгоре у државној рачуници је то што она систематски злоупотребљава величину бруто домаћег производа, јер га узима у текућим ценама!

„Тако је БДП у односу на 2000. годину 3,4 пута већи, а реално је порастао само 45 посто.

И онда ту огромну цифру БДП-а ставе испод разломачке црте, а изнад јавни дуг, који рачунају како рачунају, а пошто јавни дуг 80 одсто чине девизне обавезе, чак и у унутрашњи јавни дуг је укључена стара девизна штедња, ту величину јавног дуга изражену у доларима или еврима множе са курсом динара да би добили величину у динарима, јер је БДП изражен у домаћој валути, а тај курс је потпуно нереалан и бесмислен.

До краја септембра је за 9,6 одсто повећана реална вредност динара у односу на крај 2010, а знамо да нам је привреда у јадном стању, да смо пали по условима пословања за 12 места, а на листи конкурентности се нисмо макли, да индустријска производња већ неколико месеци има пад, да расту спољнотрговински дефицит и дефицит платног биланса, а инфлација је код нас 10 одсто, док је у еврозони испод 2 процента.

 У таквим условима како може динар 9,6 одсто више да вреди у односу на евро него лане?!


Прошле године НБС је продала 2,6 милијарди евра на девизном тржишту, да би се, како је речено, спречиле велике дневне флуктуације динара. У суштини се то свело на очување вредности динара. Наш саговорник каже да је држава лане по основу продаје хартија од вредности у домаћој валути остварила преко 200 милијарди динара, дакле две милијарде евра одвучено је са девизног тржишта, уместо да се те паре претварају у евре, а банкари, шпекуланти и увозници су нашли свој интерес да купују хартије од вредности државне и на тај начин се тражња за девизама смањила.

„Ове године држава се задужила по основу продатих хартија од вредности око 356 милијарди у динарима, односно око 3,5 милијарде у еврима, што са милијардом долара добијеном на име еврообвезница чини готово 4,5 милијарди.

 Све то је јако повећало јавни дуг, а нигде нема података колико је држава у међувремену отплатила оно што је доспело за наплату.

Знам поуздано да држава није могла да сервисира своје обавезе по основу продатих хартија од вредности и крајем прошле године Законом о буџету, члан 32, провучено је да се те приспеле обавезе државе, које она није могла да сервисира, пренесу на другу половину 2012. године.

Значи, оставили су то новој Влади, а у међувремену су се задужили још и за нових 3,5 милијарди евра, што све долази на наплату најкасније крајем следеће и почетком 2013. године и биће ужасан проблем како то отплаћивати“, упозорава Ковачевић.


Аутор : Розика Терек   

Извор: Актер

Сачувана
Petar Petrovic
Гост
« Одговор #35 послато: Новембар 26, 2011, 02:02:03 »

Србија је одавно, прецизније од 41., политички, војно и финансиски окупирана држава.

До оваквог закључка може доћи свако ко зна како један конститутивни и већински народ, као што је српски народ у Србији , живи у својој држави која је слободна и која је под потпуном политичком, економском, војном и финансиском контролом тог народа.

Није потребно посебно објашњавати који су разлози због којих тврдим да је Србија окупирана држава у војном и политичком смислу.

Да би схватили како је Србија финансиски окупирана држава, што је најтежи и највећи облик окупације једне државе и њезиних становника , погледајте и послушајте приложени видео у којем господин Младен Бањац, једноставно и аргументовано објашњава и указује на нашу тврдњу.

Он јасно својим предавањем указује у каквом се трагичном, да не кажем кобном стању, налази финансиски систем Србије и како се он деценијама систематски уништава од стране непријатеља Србије и српског народа .

Петар Петровић, НЦ-УСА

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=wAq4NuAcnPU" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=wAq4NuAcnPU</a>


« Последња измена: Новембар 26, 2011, 07:42:02 Petar Petrovic » Сачувана
Petar Petrovic
Гост
« Одговор #36 послато: Новембар 26, 2011, 07:35:37 »

Sve što ste hteli da znate o novcu, a niste imali koga da pitate

 Mladen Banjac

Sigurno ste imali prilike da u medijima čujete izraz „bankarski proizvod“, ali niste znali šta to znači i verovatno ste se pitali kako to banka može nešto da proizvodi. Iako na prvi pogled deluje kao jeftin marketinški trik, sa ciljem da stvori iluziju kako banke stvaraju nekakvu novu vrednost (nema veze što uopšte ne plaćaju PDV kao druge firme), ovaj termin nehotice otkriva pravo stanje stvari. Banke zaista nešto proizvode, a to nešto je novac i to ne bilo koji, već tzv. žiralni, knjiški ili bezgotovinski za koji većina ljudi ni ne zna da postoji, a kamoli kako nastaje. Svaki kredit koji podrazumeva bezgotovinski transfer novca, recimo stambeni kredit, krediti za kola, potrošački krediti ili oni za „podršku“ budžetu, znajte da privatne banke same stvaraju doslovno iz vazduha. Da stvar bude gora, takav privatno emitovan novac trenutno čini skoro 2/3 likvidne dinarske mase. Bezgotovinski novac banka kreira i prilikom odobravanja gotovinskih (keš) kredita, ukoliko je gotovina koju zajmi prethodno položena na neki tekući ili sličan prolazni račun, što ću pojasniti malo kasnije.

Novac koji banke same stvaraju „potezom pera“ ili u moderno doba tipkanjem po tastaturi, je specifičan po tome što nije fizički prenosiv i ne možete ga staviti u džep, novčanik ili koferče, jer nema supstancu (predstavlja puku evidenciju ili svedočanstvo o dugu na bankovnom računu), ali je zato jednako likvidan i tražen kao da se radi o novčanicama i kovanom novcu, jer ljudi naivno veruju da sredstva koja imaju na tekućem računu predstavljaju drugi naziv za gotovinu (njen ekvivalent ili ogledalo). Međutim, ništa nije dalje od istine. U realnosti, gotovina i tekući računi predstavljaju zasebne, različite vrste novca, koje stoje rame uz rame čineći zajedno M1 agregat – likvidnu novčanu, tj. dinarsku masu. Ovaj agregat je jedini bitan, ostali imaju samo statistički značaj, ali bankari više od svega vole ovakve trikove i terminološke pometnje da bi mogli neometano nastaviti sa svojim „biznisom“, ostavljajući laike i nesigurne u ubeđenju kako su bankarstvo i ekonomija nešto mnogo komplikovano.

Da bi kreirale ovu posebnu vrstu (bezgotovinskog) novca, potpuno nepoznatu široj javnosti, komercijalnim bankama nisu potrebne nikakve štamparske prese, već samo pravo na vođenje tekućih i drugih prolaznih računa pravnim i fizičkim licima, čijom zloupotrebom postižu isti efekat – kreiraju svež, dodatni novac u vidu kredita (duga), koji, da čitava stvar bude gora, obično završava u rukama krajnjih potrošača. Prolazni računi su oni računi sa kojih se vrše tekuća plaćanja, tj. uplate i isplate u svakodnevnim transakcijama. Upravo su oni ključ za razumevanje čitave podvale, one koja bankarima omogućava da koristeći svoje diskreciono „pravo“, sami stvaraju novac iz vazduha svaki put kada zajme pare. Za bankare, stvaranje novca i davanje kredita su jedna te ista operacija, što ću detaljno objasniti u nastavku.

Postoje dve osnovne „tehnike“ kojima se banke služe kako bi kreirale (praktično krivotvorile) svež novac. Prva se zove monetizacija aktive. Sama reč aktiva ukazuje na neku imovinu ili potraživanje, ali ono što banke tretiraju kao svoju aktivu je puki ugovor o kreditu (vaš dug, tj. potpis da ćete pare vratiti u budućnosti), dok monetizacija označava ništa drugo do štampanje ili elektronsko emitovanje novca (kredita) iz vazduha. Klijent sav srećan dobije robu, dok pare obično ni ne vidi jer one „legnu“ na račun prodavca, a ni na kraj pameti mu nije da je upravo njegov potpis kreirao do tad nepostojeći novac koji se svakodnevno i mimo znanja javnosti pušta u opticaj kroz potrošnju što konstantno generiše inflaciju.

Ono što banke rade je suštinski identično štampanju novca od strane Centralne banke, samo što umesto državnih obveznica koje tada potpisuje Vlada (kao svedočanstvo o dugu), komercijalne banke kao „pokriće“ uzimaju ugovor o kreditu zaključen između nje i klijenta i što Centralna banka može emitovati novčanice i kovani novac, dok obične banke stvaraju isključivo bezgotovinski novac na tekućim i drugim prolaznim računima. U oba slučaja ceh ove gigantske prevare plaćaju privreda i stanovništvo. U slučaju kada državu zadužuje korumpirana Vlada kao agent bankara, račun se ispostavi i utera kroz poreze. Kada kredite uzimaju direktno fizička i pravna lica, reket se ubira kroz kamate na privatno emitovan, krivotvoren novac.

Drugi način je tzv. multiplikacija depozita koja se često poistovećuje sa frakcionim bankarstvom.Međutim, frakciono bankarstvo kao termin jednostavno znači da je privatnim bankama dopušteno da same stvaraju bezgotovinski novac i da su u obavezi da drže izvesnu minimalnu rezervu u vidu novčanica i kovanog novca u odnosu na onaj koji same kreiraju, tj. krivotvore na bankovnim računima. Ovo je bitno, jer javnost i posledično klijenti banke misle da su to jedine vrste novca u opticaju, te kada dođu na šalter logično očekuju da budu isplaćeni ovakvim opipljivim novcem – kešom. Po uzoru na ono što su nekada radili zlatari krivotvoreći banknote, današnje banke iskustveno znaju koliko novčanica i kovanog novca moraju imati u rezervi da bi pred klijentima održale iluziju o likvidnosti. Ovo varira od zemlje do zemlje, zavisno od toga koliko se u jednom društvu koristi gotovina. Ako omanu u proceni, onda se međusobno ispomažu, pa jedna drugoj zajme gotovinu, što ne biste očekivali od onih koji su (kobajage) konkurenti. Ako ni to nije dovoljno, u pomoć može da im priskoči Centralna banka kao neka vrsta „poslednjeg utočišta“, jer samo ona ima mogućnost da štampa keš novac.

Kako u praksi funkcioniše ova „multiplikacija depozita“? Bilo kakva gotovinska uplata na vaš tekući račun ima za rezultat da banka sada poseduje fizičku gotovinu, plus u isto vreme se stanje na računu povećalo za recimo 1000 dinara kolika je bila uplata. E sad, iako te pare nisu oročene, banka uzima sebi za pravo da ih zajmi nekom drugom klijentu, ali pritom „zaboravi“ da izbriše stanje na vašem tekućem računu. Ne samo što je otuđila pare koje nije smela, ona u isto vreme radi nešto mnogo gore, efektivno kreira dupli ili dodatni novac zavisno od visine rezerve koju primenjuje. Da bi prikrila jedno kriminalno delo i prevaru, ona poseže za drugim. Ako je rezerva npr. 10%, banka zajmi 900 dinara u kešu, plus ostavlja nepromenjeno, tj. lažno stanje na tekućem računu za koji je ta gotovina inicijalno bila vezana. Znači, čim takne takvu gotovinu (bez obzira na iznos), banka automatski krivotvori i stvara žiralni novac, što proizilazi iz same prirode tekućih i drugih prolaznih računa.

Kod oročenih računa gde su sredstva imobilisana, takoreći umrtvljena i van opticaja, tako nešto nije moguće, pa ni ovi računi nisu toliko interesantni bankarima, jer ne dozvoljavaju takve vrste zloupotreba. Dakle, kao i u slučaju monetizacije aktive i ovde banka kreira svež bezgotovinski novac „iz ničega“, s tom razlikom što sada pretvara gotovinsku uplatu svog klijenta u bezgotovinska sredstva plaćanja, tako što njegov keš zajmi nekom drugom klijentu, a stanje na tekućem računu ostavlja nepromenjenim. Kada takva gotovina posle uđe u opticaj i promeni ko zna koliko ruku, pa opet završi u toj ili nekoj drugoj banci, ceo postupak se ponavlja, a novčana masa u opticaju raste. Za banku je samo bitno da ima dovoljno keša da isplati tekuće klijente, tj. one koji trenutno imaju potrebu za gotovinom, što banke iskustveno znaju, tj. procenjuju. Sve druge klijente, kada bi istovremeno nagrnuli na šaltere zahtevajući keš novac, banka ne bi mogla isplatiti sve i da hoće. Ali to se krije od javnosti, te se zato i kaže da se bankarski sistem bazira „na poverenju“.

Pošto se sa njih vrše bezgotovinska plaćanja, bankarski tekući računi se u praksi ponašaju isto kao i opipljivi novac, tj. keš. Nikakve razlike sa aspekta likvidnosti tu nema. I jedno i drugo predstavlja medijum razmene, nešto oko čega se svi drugi „kolju“ i bore da bi razmenili svoju robu i usluge, dok bankari za to vreme krivotvore pare i sve mirno posmatraju, gledajući kako se reka novca u vidu kamate sliva svakog časa. Ili ako se ne sliva, jer su ti isti bankari sve živo zadužili, pa zatim obustavili ili pooštrili uslove kreditiranja namerno izazivajući nelikvidnost u društvu, onda banka ima pravo da vam zapleni imovinu. Pošteno, jel da? Na sajtu tzv. Narodne banke, u odeljku novčani agregati, možete videti da ovakav žiralni (privatno emitovan ili krivotvoren) novac čini glavninu likvidne dinarske mase, oko 65%. Da bi malo zamazali oči neupućenoj javnosti, bankari koriste izraz transferabilni depoziti, što je samo drugi naziv za prolazne račune.

Inače, postoji čitav niz termina koji bankari koriste kao paravan za njihove kriminalne aktivnosti. Kreiranje „depozita“ je jedan od njih. Depozit se ne kreira, to je oksimoron. Depozit može samo da se položi u banku od strane njenih klijenata. Ono što banka kreira je bezgotovinski novac na način kako je u tekstu opisano i koji se koristi kao svojevrsno oružje za porobljavanje bilo kog društva koje to dozvoli. Obzirom na količinu nesvesti, „zdravo za gotovo“ pristupa, neverovatne korupcije u medijima i obrazovnom sistemu, nije ni čudo što tako nešto prolazi već decenijama, a ponegde i vekovima. Metod je toliko efikasan i izrabljivački, da nijedna okupaciona vojska ne može ni da mu „primiriše“. Nadajmo se da će upotreba interneta i širenje informacija promeniti ovakvo stanje i osvestiti ljude. Najvažnije je dijagnostikovati problem, jer kako se boriti, ako ne znaš prvo ko ti je neprijatelj i kakvim prljavim trikovima i lažima se služi?

Šta je rešenje za izlazak iz ovakve situacije jednom za svagda? Srbiji je preko potrebna monetarna reforma i uspostavljanje javne kontrole nad emisijom novca. Ovaj proces je danas pod apsolutnom kontrolom stranih privatnih banaka, koje u stvarnosti rukovode i Narodnom bankom. Guverner je tu samo marioneta, čovek zadužen da glumi pred kamerama i sprovodi tuđe naloge. Monetarna reforma dakle podrazumeva sticanje kontrole nad Centralnom bankom koja bi zajmila svež novac čitavom privatnom sektoru, za šta bi direktno odgovarala izabranoj Vladi. Sve to uz vrlo blage kamate kao vid obezbeđenja i podsticaja da se pare upotrebe u produktivne svrhe, pri čemu bi se ovako generisani prihodi koristili umesto poreza za popunu budžeta. Plus toga emitovala bi nekreditni novac za podršku državnim preduzećima i za javne projekte tipa: putevi, mostovi, škole, bolnice, stambeni objekti, vodovod, kanalizacija, odlaganje i reciklaža otpada, hidroelektrane, alternativni izvori energije, sistemi za navodnjavanje i sl. Uporedo sa tim, uvodi se 100% obavezna rezerva na depozite po viđenju (prolazne račune), što stavlja tačku na praksu krivotvorenja novca. Privatne banke bi tada počele da rade ono što ljudi naivno veruju da sada rade – zajme postojeći novac, tj. štednju. Konkretno, za prikupljenu štednju banke bi izdavale certifikate o depozitu različite ročnosti i u skladu sa tim odobravale kredite. Sve mimo toga bi značilo trajno oduzimanje dozvole za rad i povlačenje krivične odgovornosti

Najbolje od svega jeste što je ovakav sistem veoma lak za kontrolisanje, jer postoje jasni pokazatelji da li stvari teku u pravom smeru. U njemu je inflacija kao sistemska pojava nemoguća i tu nema vrdanja od strane monetarnih vlasti. Zaposlenost brzo raste do nivoa pune uposlenosti privrede u roku od najviše par godina, s tim da prvi efekti moraju biti jasno vidljivi u toku nekoliko meseci. Troškovi života drastično opadaju praćeni smanjenjem ili potpunim ukidanjem poreza, standard raste munjevito. U društvu vlada blagostanje primereno znanju, inovacijama i prirodnim resursima kojima je Srbija hvala Bogu prebogata. Nikad više robovi uzurpatorima i parazitima koji društvu zajme njegov sopstveni novac ili ga još gore ne zajme, čime parališu privredu koja propada i davi se u nelikvidnosti, ni kriva ni dužna.

Čitava mudrost oko novca i monetarnih finansija se može sažeti u 3 osnovna principa i to bi svako trebao naučiti kao tablicu množenja, jer onda ni jedna vlast neće moći da vam prodaje maglu:

1. Novac je apstraktno javno dobro, stvar dogovora i zakona. Što manje supstance ima u sebi, tim je više novac. Zato je papirni odličan, a žiralni ili bezgotovinski još bolji. Sam po sebi novac nije vrednost ni bogatstvo, već samo služi da olakša razmenu robe i usluga, tj. pravih vrednosti koje se proizvode u jednom društvu, što bi inače moralo da se radi prostom trampom.

2. Ali novac sme da emituje isključivo država, tj. ovlašćena javna ustanova i državne banke čija dobit ide u budžet, a ne privatnici kao što je danas slučaj, jer onda imamo na delu kriminal i prevaru epskih proporcija sa katastrofalnim posledicama po društvo i ekonomiju.

3. I najzad, pare se emituju u produktivne svrhe, uključujući javne projekte i gradnju infrastrukture, što čuva kupovnu moć novca i ujedno podmazuje privredni mehanizam i celokupnu razmenu.

Ako nekom još uvek nije jasno šta se dešava u zemlji Srbiji (a bogami i šire), zamislite da u vašoj kući ili stanu imate skrivenu štampariju novca i da takve krivotvorene pare zajmite uz kamatu drugim ljudima ili preduzećima koji ni ne slute odakle vam novac. Današnje privatne banke rade upravo to, samo što se sve odvija preko bankovnih računa koji predstavljaju zasebnu vrstu (bezgotovinskog) novca iliti sredstva razmene. Ne treba biti posebno pametan pa shvatiti koliku moć, kontrolu nad privrednim tokovima i materijalnu korist to donosi njihovim vlasnicima, a koliko sve druge stavlja u podređen, gotovo robovski položaj. Emitovanje novca je nekada bila carska privilegija, jer je to bio (i ostao) dokaz vrhovne moći i suvereniteta. Dok nam danas bestidno podmeću priču o demokratiji, ta moć se nalazi u rukama stranih privatnih bankara koji se polomiše od brige za boljitak jedne Srbije, Grčke, Mađarske, Litvanije… lista je predugačka.

Današnji novčani sistem je kao protočni bojler u koji se na jednom kraju sipaju krediti kreirani iz vazduha, dok na drugom oni nestaju iz opticaja (poništavaju se) svakom otplatom rate, a šapu na ventilu drže privatni bankari kojima plaćamo kamate i indirektno poreze. Kada sve živo zaduže, onda zavrnu slavinu optužujući privredu koja puca pod teretom dugova da je problem u njoj, dok na sve strane plene imovinu i otpuštaju radnike. Vlastima i raznim “ekspertima” sa TV ekrana ne pada na pamet da o ovome govore, jer su na ovaj ili onaj način namireni. Isto važi i za profesore ekonomije od kojih su mnogi članovi po nekoliko upravnih odbora ili postavljeni na čelo raznih vladinih agencija i ustanova. Od takvih ne treba očekivati da progovore ili učine nešto za opšte dobro. Zato, uzmite se u pamet i dodatno istražite ako vam nešto nije jasno. Razgovarajte sa prijateljima i poznanicima i širite ove informacije. Ne strahujte da niste dovoljno stručni da govorite o ovim stvarima, jer to je samo paravan iza koga se kriju vlast i samozvani stručnjaci koji su nam uništili ekonomiju i predali zemlju u ruke privatnim “bankarima” i zelenašima.

Korisna literatura i linkovi:

 1) „Modern Money Mechanics“ u izdanju američkih Federalnih rezervi, strana 3, podnaslov „Who Creates Money?” gde privatni bankari sasvim otvoreno i drsko priznaju ne samo kako krivotvore novac, već i odakle ta praksa potiče. http://www.bibliotecapleyades.net/ar..._mechanics.pdf

2) „Novac i bankarstvo“, prof. dr. Jovo Jednak, strana 40-42, gde čovek mrtav-ladan iznosi i „objašnjava“ kako banke same stvaraju novac koji zajme, bez ikakvog upozorenja da time smeju da se bave samo državne banke čija dobit odlazi u budžet, a ni pod razno privatnici (banke, firme ili pojedinci svejedno) www.vps.ns.ac.yu/nastavnici/Materijal/mat310.ppt

3) Udžbenik „Finansije“ iz 1996. u izdanju Financing Centra, na 2. godini fakulteta u Subotici, glavni i odgovorni urednik prof. dr. Vojin Bjelica, inače i sam bankar, gde se na strani 62, u podnaslovu „Stvaranje i poništavanje novca“ doslovce kaže: „Kreditna aktivnost banaka omogućuje da banka stvara novacna taj način što monetizuje svoju aktivu. Najčešći i najtipičniji slučaj kreiranja novca je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata.“ I još dodaje: „Sa gledišta funkcije kreiranja novca, nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom“. (Ma jeste profesore, samo ste zaboravili jednu “sitnicu” – da to smeju da rade samo državne banke, jer u suprotnom na delu imamo prikrivenu tiraniju i kriminal najgore vrste).

 

4) Za poznavaoce engleskog jezika izuzetno poučna knjiga “Web of Debt” koja se može naći na internet

5) Kao i “The Lost Science of Money”, Stephen A. Zarlenge http://www.monetary.org/lostscienceofmoney.html

 

Autor : Mladen Banjac

 
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #37 послато: Новембар 26, 2011, 13:27:23 »

Бањац је неоспорно стручњак и овај текст би се обавезно требао уврстити као основни кредо, у нашем српском, најпре банкарству, али и у министарствима Владе којима је закон математике очигледно непознат.

Остаје само још питање, једно једино и оно заиста захтева озбиљан одговор.

- шта учинити у држави која се одрекла својих стратешких интереса у одржавању вредности општих материјалних добара, права на рад и запосленост, бригу над социјално угроженим срединама становништва, држави која не ради у заштити своје територијалне целовитости, националне слободе и независности и у свим видовима свакодневног живота.

Од куда створити али и сачувати новчану масу буџетских износа, ако се не управља домаћински и рационално?
Како сачувати вредност новца и спречити ино-задуживања, кад се управо кредитима, финансирају издаци за јавне услуге, за плате државним функционерима, кад се тајкунски послује у новчаној и робној размени, без поштовања основних правила која познаје сваки наш сељак и земљорадник:
 - засвирај али и за капу, задени.. или:
 - неможе се из празног доживорно вадити!

Србија живи на кредитима, на задуживању, на коцки, преварама и манипулацијама власти.
Овде ни савети умног Бањца, не помажу много.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #38 послато: Децембар 20, 2011, 04:19:21 »

Србија на прагу дужничке кризе

БЕОГРАД – Влада Србије намерава да у 2012. години за покривање буџетског дефицита и враћање дугова емитује обвезнице у укупној вредности од 408,49 милијарди динара.


Како се наводи у Предлогу буџета за идућу годину, на домаћем тржишту би биле емитоване државне хартије у домаћој и страној валуту од око 304 милијарди динара, док би покривање минуса од 104,44 милијарди динара било покривено евробвезницама.

Млађен Ковачевић, економиста, упозорава већ годинама да ће Србија због сталног задуживања, које нема основу у нашем бруто домаћем производу, запасти у дужничку кризу. Он наводи да се и у 2011. години држава задужила преко продаје записа за око 400 милијарди динара, и то уз камату од преко седам одсто, колико је износила на еврообвезнице. „Наша слаба привреда нема принос из којег то може да се врати. У 2012. години пројектован је раст од само 1,5 одсто, али верујем да ће због кризе у еврозони то бити мање, пошто нам је европско тржиште најважније за пласман робе.

Нема границе задуживања, посебно зато што иду избори. Законом о буџету, који је донет крајем 2010, у члану 32 је наведено да се приспеле обавезе преносе на другу половину 2012. године. Убеђен сам да ће се исто поновити и ове године, и да ће држава поново одложити плаћање дела приспелих обавеза, тим пре јер је криза сада јача“, каже Ковачевић. Према његовим речима, кулминација дужничке кризе у Србији могла би да почне од друге половине године, када приспевају раније одложене, а и редовне доспеле обавезе за враћање дуга кредиторима.

Он сматра да је власт све пожаре досада гасила тако што је узимала нове кредите или продавала државне записе. „Идућа година биће врло тешка и питање је да ли ће Србија моћи да настави да се у истој мери као досада задужује да би исплатила плате у јавном сектору, пензије, и социјалне надокнаде а, ако и може, неизвесно је по колико високим каматама“, наводи Ковачевић. Он каже и да ће идуће године, због мањег увоза, јавни приходи од царина и акциза знатно подбацити, што би са даљим погоршањем економске ситуације и гашењем фирми, још више смањило приходе државе него ове године.

„Можда ћемо морати да молимо домаће и иностране банке да нам одложе плаћање доспелих рата, што ће бити праћено вишим каматама. Власт би зато морала одмах да почне да смањује трошкове, где би једна од мера била и за 20 до 30 одсто мање плате које даје из буџета. Међутим, пошто иду избори, то ће сачекати нову републичку владу“, упозорава Ковачевић.  Према његовим речима, у случају да формирање нове владе дуго траје, због тога што партије које пређу цензус договоре не могу да се договре о подели колача, могло би да дође до социјалних немира, јер би постојећа власт само отаљавала посао и не би имала рејтинг за нова задуживања.

Никола Павичић, почасни председник компаније „Синтелон“ и саветник потпредседнице Владе Верице Калановић, каже да држава која има спољнотрговински дефицит као Србија не сме да се задужује јер се поставља питање како ће се враћати ти силни кредити. „Друга је ствар да је то задуживање под јако неповољним условима, трошкови тог задуживања поново морају да се плате. Власт каже да наш дуг није већи од 45 одсто БДП, али то може да важи само за економије попут Немачке или Кине, које су у спољнотрговинском суфициту, много извозе, а знатно мањи им је увоз“, упозорава Павичић. По њему за скупо задуживање наше државе одговорност сноси и Народна банка због високе референтне каматне стопе што користе банке да би зарадиле висок принос на државне записе. „НБС то наводно ради да сузбије инфлацију, а заправо је подиже јер то повећава трошкове привреде. Само у 2010. години наша привреда је имала губитак од две милијарде евра“, каже Павичић.

Гаранције за кредите јавних предузећа

Држава Србија ће се у 2012. години додатно задужити и давањем гаранција за кредите до износа од 318,34 милијарде динара, које добијају јавна или државна предузећа. Држава даје гаранције за „Србијагас“, „Јат“, „Железнице“, ЕПС и „Транснафту“, као и „Путеве Србије“. За ово јавно предузеће за зајам Светске банке биће дата гаранција од 7,46 милијарди динара. За кредите „Немачке развојне банке“ гаранција је 12 милијарди евра. За гаранције страним владама предвиђено је 112 милијарди динара, а пословним банкама 90 милијарди динара.

Правда
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #39 послато: Децембар 20, 2011, 04:20:58 »

"Нема границе задуживања, посебно зато што иду избори...."

Како год окренемо, са или без избора, НАДРЉАЛИ смо!!!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #40 послато: Децембар 20, 2011, 08:53:18 »

На једној страни се држава задужује и свима нам веже "дужничку" омчу око врата, а на другој страни се понаша бахато, ......
Обратите пажњу у којим министарским ресорима је планирано повећање чиновника, а у којим смањење.




*******



Буџет кризни, мере расипничке


Влада ће ухлебити још 2.232 чиновника!

Влада Србије одлучила је да у изборној години државну управу увећа за још 2.232 нова чиновника, колико је планирано предлогом буџета за 2012. годину!

Колико је тим Мирка Цветковића до сада био штедљив казује податак да је поред реконструкције и укидања седам министарских ресора, бирократски апарат смањен за тек 28 чиновника!
Наиме, иако се премијер никад није изјаснио о ефектима рационализације и реконструкције владе, то се више него јасно назире из упоредног прегледа предлога буџета за 2011. и 2012. годину.
Тако је 2010. годину државни апарат завршио са 266.699 запослених, али је планираним бужетом за ову годину тај број требало да буде смањен за 735 извршилаца. Уместо тога је, и поред реконструкције, државну службу напустило тек 28 људи, тако да су у државној каси за 2012. годину планиране плате за 268.903 запослена. Међу њима ће бити и 2.232 новозапослена који ће следеће године добити посао у Министратву унутрашњих послова (2.000), Комесаријату за избеглице (11) и социјалној заштити (221).

Укупни буџет за зараде запосленима планиран је на око 173 милијарде динара, што је за 7,7 одсто више у односу на плате које ће им бити исплаћене у овој години. Поред тога је за награде и бонусе чиновника у 2012. години планирано додатних 1,59 милијарди динара, а за службена путовања чак 3,69 милијарди, односно 5,5 одсто више него ове године. Ипак, представљајући предлог буџета, Душан Никезић, државни секретар Министарства финансија, рекао је да је буџет „реалан, рационалан, штедљив и да садржи економски антикризни пакет“ за наредну годину. За Драгована Милићевића, члана Удружења финансијских аналитичара Србије, овакав предлог буџета је јасан знак да је држава одустала од планираних реформи.
- Свима је јасно да је ово партократска држава, па према томе не чуди што у изборној години, и поред вишка запослених, влада обећава повећање плата и нова запошљавања уместо спровођење реформе јавног сектора. Поред овакве неодговорне власти, не треба се изненадити ако се оснују још неке нове „агенције“ које нису планиране буџетом - изјавио је Милићевић за „Ало!“.

 
Медијима 368 милиона

Предлогом буџета за 2012. предвиђене су субвенције за медије у износу од 368 милиона динара, које ће добити агенција Танјуг, НИЈП “Панорама”, СЈУ “Југословенски преглед” и СЈУ Радио Југославија. Укупне државне субвенције износиће 62,3 милијарде динара, од чега је пољопривреди намењено 19,94 милијарде, “Железницама Србије” 12,96 милијарди, “Путевима Србије” 8,8 милијарди, привреди 2,79 милијарди, а туризму 2,69 милијарди динара.

 
Ефекти реконструкције

 
Министарство                                                   2010.                                                            2012.

Спољних послова                                                1.206                                                              1.016
Финансија                                                              242                                                                 406
Правде                                                                   102                                                                 144
Пољопривреде+трговине                                     1.639                                                              1.648
Економије                                                              386                                                                 402
Државне управе+мањине                                        133                                                                 162
Просвете+науке                                                     462                                                                 425
Омладине                                                                64                                                                   64
Здравља                                                                407                                                                 329
Рада                                                                      549                                                                 485
Културе+информационо друштво                           143                                                                 135
КиМ                                                                      118                                                                   88
Вера+дијаспоре                                                      60                                                                   74
Инфраструктуре                                                    193                                                                 324
Животне средине                                                  397                                                                 406


Вести Ало


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
peraazdajic
Гост
« Одговор #41 послато: Јануар 30, 2012, 14:22:10 »

Ћаоске,  Љутко Љутко Љутко


Александар Танасковић, економски тим Двери:

Ускоро, Комерцијалну банку може задесити судбина Ивест банке, чиме би највећа домаћа банка била угашена по страном налогу.

Београд, 30.01.2012.



Гашењем четири велике српске банке јануара 2002 године, које су поседовале највећи део дуга српске привреде почео је суноврат српског банкарства. Неодговорним и крајње погрешним претпоставкама кренуло се од тезе да ће доласком страног капитала и домаћој привреди кренути, јер ће бити у могућности да преко иностраних банака добије јефтина и по рочности квалитетнија средства, а да су наши банкарски дивови (који то и јесу били чак и у Европским оквирима) прескупи за санирање.

Иако су се и тада чули гласови који су указивали да је сврсисходније те банке ревитализовати, санирати, спојити и евентуално смањити њихов број, али у сваком случају не препуштати сопствено тржиште капитала иностраним банкама, овакви аргументи нису допирали до тадашњих моћника и дошло је до ненаданог и брзог гашења тих банака за само један дан током новогодишњих празника 2002 године.

У неким листовима попут Печата искрсавају и документа из којих се може закључити да гашење није била идеја домаћих експерата и економиста већ безобразан захтев из иностранства.

Као потврда тадашње грешке у процени (да ли је то била грешка?) види се из тога што су те банке још увек живе и не могу се угасити, јер имају непрестане приливе на своје рачуне. Додоше ми ни сад не знамо ко располаже са тим новцем и како се троши, али сама чињеница да ни после 10 година од њиховог формалног гашења они још увек „послују“, и да новац леже на њихове рачуне, говори о незнању, превари, и подлости тадашњих а можда и садашњих политичких елита, као и о томе да су те банке могле и требале да наставе своје пословање.

Тржиште на коме су постојале само неке локалне банке, без одговарајуће структуре капитала, било је погодан плен за стране „ловце“, који су сматрали да преостале банке не могу бити озбиљан конкурент у средњем и дугом року и да ће се оне саме угасити са протеком времена. Озбиљност, стручност, професионалност, добро познавање тржишта, спремност да се и у најтежим тренутцима носе са озбиљном страном конкуренцијом која је иза себе имала неограничене, јефтине изворе из иностранства (у том моменту), издојило је неколико домаћих банака као озбиљне конкуренте иностраним банкарским групама и показало се као тврд орах пред иностраном конкуренцијом.

Чак и у тренутцима када је држава стезала каиш и одузимала им изворе као што су депозити локалних и државних органа, и у том смислу смањивала могућност да се носе са страним банкама, домаће банке су показале инвентивност и изузетну способност преживљавања.

Данас те банке представљају једину брану од преузимања комплетних финансија земље у иностране руке (као што је то случај у Хрватској) и брана још већим уценама којима смо иначе изложени.

Уцена ММФ-а
Ових дана смо сведоци уцене од стране ММФ, који налаже влади Србије да мора продати своје учешће у банкарском сектору Србије уколико жели ревизију аранжмана са ММФ-ом. О чему је ту заправо реч и шта заправо представља Комерцијална банка за Србију данас?

Ако кажемо да је данас на финансијском тржишту Србије Комерцијална банка друга по величини активе (одмах иза Банке Интезе, која је на домаћем тржишту настала спајањем Делта банке и Панонске банке и купљена од италијанске банкарске групе Интеза), да у понуди има све врсте услуга као и иностране банкарске групе, да послује у преко 300 филијала, експозитура и шалтера на територији Србије, да има своје банке у Републици Српској, Црној гори и Немачкој, да девизна штедња грађана у њој износи преко 1 милијарде евра, да капитал банке износи преко 300 милиона евра, да послује са преко 700.000 клијената, да има преко 1,2 милиона активних рачуна, онда можемо сматрати да Комерцијална банка представља уствари српски банкарски бренд број 1, који на локалном, регионалном и међународном плану може и представља значајног конкурента.

Њеним преузимањем иностраним банкарским групама не стоји ништа на путу у смислу преузимања и овладавања банкарским и финансијским тржиштем Србије.

Да ли је и лаику јасно да банка која има овакве перформансе нема потреба за додатним партнерством или докапитализацијом?

Сваки банкар и професионалац ће Вам данас рећи да је српско тржиште прекапитализовано и да они заправо немају коме да пласирају новац под ригорозним условима који данас владају у банкарском свету. У чему је онда био интерес владе Србије да са ЕБРД-ом договара докапитализацију 2009 године? Зашто јавност нема приступа овом уговору? Шта се то од нас крије?

У том смислу на основу рада колега и на основу Закона о слободном приступу информацијама у прилици смо да Вам дамо неке детаље уговора који на ближи начин описују суштину уговора о докапитализацији Комерцијалне банке и активности у овом смеру.

Двери откривају: детаљи уговора о докапитализацији Комерцијалне банке
Дана 17. децембра 2009. године, потписан је уговор о докапитализацији Комерцијалне банке у износу од 120 милиона евра. Уговор је испред владе Србије потписала министарка финансија Дијана Драгутиновић, а испред EBRD Peter Rajniger, затим представник Међународне финансијске корпорације IFC при Светској банци Ђовани Данијел, представник DEG-Deutsche Investitions-und Entwicklungsgesellschaft mbH Андреас Зајслер, представник Swedfund International AB Gunila Nilson и представник Комерцијалне банке Ивица Смолић. Докапитализација је спроведена методом емисије преференцијалних акција без објављивања јавне понуде, са унапред познатим купцима, чиме су међународне финансијске институције постале власници 479.819 преференцијалних акција, са могућношћу да се 1. јануара 2013 године те акције могу претворити у обичне акције.

Иако је било договорно да се средства пребаце на рачун Комерцијалне банке до краја те 2009 године, средства су легла тек 19. јануара 2010 године.

Да нешто није у реду могло се наслутити већ одмах након потписивања уговора када је министарка Драгутиновић изјавила да Комерцијална банка није имала проблема са ликвидношћу, али је било потребе за повећањем њеног капитала. Такође је изјавила да Србија има рок од три године да докапитализује банку уколико жели да задржи власнички удео од 42,6%.

Према одредбама овог уговора, уколико држава Србија не докапитализује Комерцијалну банку у року од три године, удео државе Србије аутоматски опада и Србија губи право управљања банком, односно губи се аутономија избора лица које би обављало функцију председника УО банке. Рок који је постављен уговором је 31. децембар 2012. године.

Такође, према одредбама уговора за сваку годину касније држава Србија мора увећати цену за 15%, што би значило да у 2012 години Србија треба да плати 45% више од утврђене обавезе. Иначе утврђена обавеза износи 356.056 преференцијалних акција по цени од 23.759 динара.

Наравно, уколико Србија достави међународним институцијама до 31. децембра 2012 године допис да банка иде у приватизацију рок се може померити. За ту прилику међународне институције су доставиле влади Србије шаблон који треба само прекуцати, потписати и доставити њима, чиме се процес убрзава.

Најкаснији рок до кога се Комерцијална банка мора продати јесте 31. децембар 2015 године, односно 30. јун 2017 године.

Према слову уговора, Комерцијална банка се обавезала да омогући приступ свим документима групе, да плати приватизационог саветника, а време окончања овог уговора је одређено временом продаје банке, односно уговор са МФИ биће на снази све док МФИ или држава не буду продале своје акције које имају у власништву, у складу са модалитетима овог уговора.

Посебно треба истаћи да су наши потписници ишли толико далеко да су у потпуности заобишли правни систем Србије, јер:
„Овај уговор и сваки спор, несугласица или потраживање које проистекну из њега или увези са њим, биће уређени и тумачени у складу са правом Енглеске (члан 6, разно, одељак 6.07 меродавно право).“

Такође, према слову уговора, седиште и место арбитраже је Лондон, а језик који ће се користити током арбитражног процеса биће енглески.

Овим уговором држава Србија се практично одрекла своје суверености у области финансија јер, како се каже у уговору:
„Република Србија изјављује и гарантује да је овај уговор комерцијални, а не јавни или државни посао и да Република Србија нема право да тражи имунитет из правних поступака у односу на себе или у односу на било коју своју имовину на темељу суверенитета или на други начин, по основу било ког другог закона или у било којој другој јурисдикцији где тужба може бити поднесена ради спровођења било које обавезе која проистиче из овог уговора или је са њим повезана“ речено је у уговору који је Комерцијална банка и држава Србија потписала са међународним финансијским институцијама (МФИ).

На основу само неколико ствари можемо закључити да је овим штеточинским уговором о докапитализацији, држава Србија препустила своју најбољу банку странцима, а тиме и комплетно финансијско тржиште Србије, без икаквог стварног разлога.

Када знамо све ове чињенице, запитамо се шта значи ова и оволика забринутост владе и њених службеника ових дана у медијима. Да ли је ово још једна игра, још једна фарса којој присуствујемо, са циљем да се кривци за ово забораве и ослободе?

Питамо се да ли је држава одумрла, када не зна, ни једном речју шта је њен интерес, ако сва своја богатства предаје другима, тако лако, тако бездушно, не кајући се и не размишљајући о будућности, о својој деци?

Постаје нам јасније зашто су све приче око Развојне банке до сада само приче и зашто нема стварне економске стратегије, где је место и улога Комерцијалне банке изузетно важна и потребна.

Препуштање и предаја националних ресурса, поготово оних који су доказали своју способност преживљавања, а који су преко неопходни за стабилан, равномеран и успешан раст и развој земље и народа, је акт национале издаје и актери истог се морају тако третирати.

: Александар Танасковић


Извор: ДВЕРИ
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #42 послато: Јануар 31, 2012, 03:28:11 »

Власничка структура Комерцијалне банке

Република Србија              42,6%

EBRD                                25%

Artio internešenel                 4,77%

Југобанка                          3,69%

Европа осигурање              2,86%

Остали мањи акционари     21,1%




У којим банкама држава има удео


Комерцијална банка               42,6%

Поштанска штедионица          68,5%

Креди банка АД                     15,2%

Чачанска банка                     38,8%

Јубмес банка                        21,2%

Агробанка АД                       20,1%

Привредна банка                  19,4%



- ЕБРД је испунио план јер је уплатио око 60 милиона евра. Према томе, Влада Србије треба до краја ове године да издвоји 100 милиона како би задржала свој удео. Ако држава не уплати тај новац, ЕБРД аутоматски постаје већински власник - каже наш саговорник, који верује да ипак неће бити проблема са докапитализацијом јер је држава резервисала новац у буџету за те сврхе.

Саветник премијера Србије Јуриј Бајец потврдио је за Пресс да се критика ММФ-а односи на већи износ који је Влада наменила за инвестиције, па и за докапитализацију Комерцијалне банке. Бајец је ипак сигуран да ће у разговору са представницима ММФ-а за две недеље отклонити недоумице и успети да оправдају „спорна" средства.

- Држава жели да задржи већински пакет у Комерцијалној банци до краја 2012. године. Дугорочно, планирано је да се банка прода. Ова докапитализација банке управо ће допринети да држава заузме бољу позицију у неко наредно време. И када ситуација буде боља, када прође криза, држава ће се повући и постићи добру цену у приватизацији банке - истиче Бајец.

Пресс
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #43 послато: Јануар 31, 2012, 03:46:57 »

Држава мора да задржи Комерцијалну банку

интервју,Ивица Смолић - Челник Комерцијалне банке за Пресс

Ако компанија у којој држава има већинско власништво добро послује и ако то доноси резултате на тржишту, као што је случај код Комерцијалне банке, онда има смисла да она остане власник

У сваком другом случају држава треба да се повуче, открива за Пресс председник ИО Комерцијалне банке Ивица Смолић свој став о позицији у којој је сада ова банка.

Он је сигуран да ће држава до краја године без проблема докапитализовати Комерцијалну банку и тако остати већински власник.

- Немам дилему да ће Србија докапитализовати Комерцијалну банку и да ће се то урадити можда чак и пре него што већина људи очекује, јер је то добро и за банку, а још више за државу.


Да ли треба приватизовати једину банку у власништву државе?

- Држава је добар и професионалан власник Комерцијалне банке већ годинама. Уколико се такав однос настави, свакако да држава треба да остане власник. Сам потез докапитализације банке говори о великој одговорности како Владе, тако и свих државних структура. Сада се у кризи показало колико је важна улога јаке државне банке. Она може добро да ради, да подржава пројекте попут субвенционисаних кредита и пољопривреде, као и остале програме које доноси Влада у борби против кризе. Србија је једина земља у окружењу која има државну банку, која се годинама више него успешно бори са међународним банкама на свом тржишту.


ММФ сматра да све треба приватизовати?

- Генерални став је да ничије савете не треба слепо слушати. Бирате чије ћете савете саслушати, анализирате их пажљиво, посебно кад долазе од тако угледних институција каква је ММФ, али је коначна одлука увек само ваша. Мислим да тако како поступамо у приватном животу, треба и у послу. Не може нико други боље од вас самих да разуме позицију у којој се налазите, поготово сада у кризи.


Шта ће се десити ако држава не докапитализује банку?

- Држава до краја године треба да издвоји око 110 милиона евра у те сврхе, да би и даље задржала учешће од 42,6 одсто. У случају да то не учини, практично би страни инвеститори могли да имају више од 50 одсто власништва у Комерцијалној банци. Економски нерационално би било да држава својим нечињењем нанесе штету сама себи. Држава тако не би искористила права за која се изборила у веома тешким преговорима са ЕБРД-ом 2009. Тада је урађен изванредан професионални потез, јер је у моментима кризе Комерцијална банка успела да ојача капитал и остане у врху српског банкарства.

Пресс
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
peraazdajic
Гост
« Одговор #44 послато: Јануар 31, 2012, 15:18:31 »

Ћаоске,  Љутко Љутко Љутко



уторак 31.01.2012 | 08:19

Повећати ПДВ пре избора, криза је
Извор: Тањуг

Београд -- Економиста Светске банке за Србију Жељко Богетић каже да Влада Србије треба да размишља о резервним акцијама пре избора, једна од таквих је повећање ПДВ.

Разлог за додатне мере, каже Богетић јесте очекивани нижи привредни раст, односно мањи прилив у буџету.

"Економске прилике су такве да су корективне мере неопходне и на расходној и на приходној страни буџета. Основни инструмент, највећи и најпродуктивнији за владу је ПДВ јер даје доста прихода и економски је неутралан", рекао је Богетић.

Он је додао да је "тај порез постављен на најширу могућу базу и највише је фер, јер то није порез који узима од једног и даје другом".

"Мали пораст оптерећења од једног или два процентна поена могу значајно повећати пореска средства, тако да расходи не буду драстични", сматра Богетић.

Он је указао да "економско окружење и криза не познају изборе".

"Опште економско и спољнотрговинско окружење се погоршавају у Европи у односу на оно што је очекивано пола године уназад. То значи да ће привредни раст у Србији бити спорији од 1,5 одсто на колико је базиран буџет за 2012. Тражња за српским производима у иностранству биће нижа, што значи и мањи прилив средстава у домаћу привреду", рекао је Богетић.

Према његовим речима, то се директно одражава на мање буџетске приливе ове године.

"Зато је паметно размишљати о мерама попут повећања стопе ПДВ-а одмах и не чекати да избори прођу, јер се економске прилике могу погоршати и онда би мере које се донесу касније биле много болније", рекао је Богетић.
-------------------------------------------------------------------

Ево како влада мисли да намакне паре за изборе, или за ону Смедеревску железару коју су амери оставили (баш после одбијања на референдуму да се тамо гради рафинерија)




Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #45 послато: Фебруар 03, 2012, 06:27:47 »

КОЛИКО ЋЕ КОШТАТИ БУЏЕТСКО СПАСАВАЊЕ АМЕРИЧКОГ U.S.STEEL-a?



Какву улогу може да одигра само један амерички долар или боље речено у коликом проблему су домаћа и светска економија најбоље илуструје продаја железаре у Смедереву коју су 27. јануара договорили Америчка компанија Ју-Ес-Стил (U.S. Steel) и Влада Србије. „Држава је ову компанију купила да спречила катастрофалне последице по привреду и оне који живе од железаре. План Владе је да одржи производњу, а били би смо срећни ако би за 15 дана нашли новог стратешког партнера“, рекао је премијер Мирко Цветковић. Међутим, тврдње премијера су једно, док чињенице и бројке говоре нешто сасвим друго. Продаја железаре проузрокована је непремостивим губицима на путу од производње до продаје челика на светском тржишту, те то намеће оправдано питање колико ће буџет државе на крају коштати ова нездрава и изнуђена инвестиција и да ли се агонија за око 5.500 радника само привремено одлаже док не прођу избори у Србији!? „Ако су американци имали 100 милиона евра губитка на годишњем ниво, мићемо имати више од тога“, обећава премијер Цветковић. Како онда убедити гиганте из Русије, Кине или Индије да инвестирају у ово предузеће?!

Најављен колапс

Агонија Ју-Ес-Стила Србија почела је недавно када је страно руководство ове компаније саопштило да су њени финансијски резултати неприхватљиви и да настоји да истражи све могућности у циљу побољшања тренутне ситуације, стављајући акценат на веома тешку ситуацију у Јужну Европу, односно на своје постројење у Смедереву.
Као „хладан туш“ радници смедеревске железаре примили су ову вест, док им је истовремено 9. јануара, као једна од кључних мера власник из Питсбурга, уз надокнаду од свега 60 одсто пуне зараде одређено скраћење радне недеље за један дан. А томе је иначе предходило гашење, односно стављње у „тихи“ режим рада једне од две високе пећи у железари, што је већ виђено почетком 2009. године, када је примарна производња привремено обустављена на шест месеци. По истом рецепту радна недеља са пет на четири дана смањена је и за челичану Ју-Ес-Стила у Словачкој и у тој држави ова привремена мера је на снази до 1. фебруара, када отпочиње производња у пуном капацитету. Своје потезе менаџмент Ју-Ес-Стил образложио је под фирмом економске кризе која се одразила на светско тржиште челика, што је у први мах власт у Србији прихватила без великих тензија све док враг није однео шалу.

Без обзира на то што је функцинисање железаре у Смедереву било проблематично током целе 2011. године Влада Србије се у јавности није оглашавала као да то није било питање од општег прворазредног и националног значаја. Шта се иза брда ваља јасно је било већ 23. јануара када је један дневни лист (иначе под директном контролом режима) ексклузивно обавио шокантну вест да постоји опција да држава преузме железару, уколико менаџмент Ју-Ес-Стила у Питсбургу одлучи да дефинитивно угаси обе пећи и тиме заустави производњу. Реагујући на ову вест коју је лансирао „одлично обавештени извор“ медијима је, из кабинета председника Владе Мирка Цветковића, стигла потврда да је Влада у сталном контакту са менџментом Ју-Ес-Стила, али да се због потписаног уговора о поверљивости не могу износити никакви детаљи. Неизвесност, нетранспарентност Владе Србије и медијске спекулације с разлогом су додатно унеле страх у домове 5.500 радника Ју-Ес-Стила, али и у домове још око 1.000 радника који индиректно зависе од овог предузећа. За град у коме је запослено свега 18.500 становника питање будућност железаре је питање свих питања.

Србији дугови

Преговоре између америчког власника Ју-Ес-Стила и Владе Србије вођени су у оквиру радне групе коју је предводио блиски премијеров сарадник, односно државни секретар у Министарству финансија Душан Никезић. Реч је иначе о сину Звонимира Никезића власника консултантске фирме CESMecon, у којој је премијер Цветковић некада био запослен и која је учествовала у корупционашком процесу приватизације у Србији. За релативно кратко време српска и америчка страна постигли су договор да Србија откупи железару Ју-Ес-Стил и то за симболичних један долар. Како се дошло баш до ове цифре вероватно ће бити јасније ускоро када се обелодани купопродајни уговор и све обавезе које од америчке стране преузела држава на себе. „Железара нема никаквих задужења и кредита према банкама“, рекао је премијер Мирко Цветковић. Ова информација сама по себи не може бити ваљан аргумент да Ју-Ес-Стил баш никоме и ништа не дугује, јер да је то тако онда би сигурно била постигнута реалнија, а не симболична купопродајна цена. Право је питање колико износе неизмирена дуговања железаре према радницима, добављачима и Пореској управи?!

Док се у јавности још спекулисало да би држава могла да постане власник железаре једн од критичара овог плана био је економиста Бошко Мијатовић који је упозорио да је власт погрешила тако што је исхитрено реаговала на проблеме Ју-Ес-Стила. „Тиме што се одмах јавила и рекла да је спремна да уложи у железару, држава је само побољшала преговарачку позицију Ју-Ес-Стила“, сматра Мијатовић. Према његовим речима држава је требало да остане по страни, препусти власнике да сами нађу купца међу раније заинтересованим кинеским или индијским компанијама. Мијатовић иде корак даље па оцењује да би за државу „било боље да железара оде у стечај и да се реши дугова, а да је затим Србија преузме“, јер како објашњава „постоји ризик да дугови од 150 милиона евра буду остављени држави“. У којој мери је пословање Ју-Ес-Стила финансијски отежано указују занични подаци из финансијског извештаја који је објављен у бази података АПР-а. Губитак Ју-Ес-Стила у за 2011. годину још увек није исказан, док су губици у 2010. години званично износили 15 милијарди динара или 150 милиона евра, а у 2009. години били су 14,6 милијарди, односно 146 милиона евра!

Држава помагала

Колапс Ју-Ес-Стила у Србији није само последица економске кризе већ је у питању демонстрација силе и образац суровог Западног неолибералног капитализма. Уз помоћ појединих амбасадора, страних министара и тадашње Владе ДОС-а, американци су 2003. године приватизовали или боље речено преотели САРТИД по цени од свега 23 милиона долара, остављајући Србији дугове од 1,7 милијарди долара. Само по основу еколошких такси (2008.-2011.) држава је американцима отписала више од 400 милиона динара колико је требало да се слије у буџет. Нико поуздано не зна које је све олакшице и погодности је Влада омогућила Ју-Ес-Стилу на уштрб домаће привреде и буџета. Градоначелник Смедерава из редова ДС-а каже да је буџет града Смедерева у минусу због одлуке да се таксе умање и сведу на ону меру колико су то власници Ју-Ес-Стила могли да плате, а зарад подршке компанији да настави са радом. Реч је пре свега о таксама за коришћење обала Дунава у пословне сврхе која је са 100 динара смањена на 0,5 динара по квадратном метру, а според тога мањена је и еко-такса. Неке информације из синдикалних кругова указују да је Ју-Ес-Стил од Владе Србије захтевао одређене уступке и погодности у погледу коришћења железнице, док пак струге стране појављују се информације да су американци куповали струју под повлашћеним условима.

Тек предстоје проблеми

Подаци Светске банке говоре да је железара у Смедереву највећи извозник који има учешће од 13 одсто у укупном извозу Србије и произвела је у челик 2010. године у вредности од 1,3 милијарде долара. У овом кризном моменту производња Ју-Ес-Стила је 1,1 милион тона челика годишње, док су укупни капацитет железаре 2,2 милиона тона. Пад цене челика на светском тржишту проузроковао је такве ефекте да предузеће губи 100 долара по свакој произведеној тони, што се директно одражава на лош пословни резултат. Последица колапса Ју-Ес-Стила одражава се и на буџет Града Смедерева, јер порез на фонд зарада овог предузећа чини готово четвртину прихода градског буџета који износи 2,6 милијарди динара. Штету трпе и Железнице Србије с обзиром да је то државно предузеће реализовало око 40 одсто превоза управо за потребе производње у Ју-Ес-Стилу. Једном речју колапс Ју-Ес-Стила у Смедереву производи ланчану реакцију која више неће бити брига америчког власника већ искључиво Владе Србије и пореских обвезника.

Не треба заборавити да је држава већ једанпут на себе преузела апсолутно све дугове железаре и то још 2003. године када је Сартид продат американцима. Због тога данас формално предузеће које је у стечају Сартид а.д. из Смедерево има неизмирене пореске обавезе према буџету од 5,5 милијарди динара, што је приближно око 55 милиона евра. Ако је само за плате радника железаре тренутно потребно 200 милиона динара месечно, онда би Влада била у обавези да за ту намену у 2012. години из буџета Србије издвоји 2,4 милијарде динара, односно 24 милиона евра. А где су тек пратећи трошкови отежане производње и неизмирене обавезе према добављачима?! Уколико се у скорије време не пронађе потенцијални купац или стратешки партнер за преузимање железаре, отвара се питање да ли ће, с обзиром на ствоју рестриктивну политику, ММФ толерисати политичко и буџетско субвенционисање овог предузећа. Најгори могући сценарио би био то да режим Бориса Тадића покаже бригу и солидарност према радницима Ју-Ес-Стила краткорочно, односно све док се не окончају избори у Србији, а да након тога предузеће дефинитивно обустави ради и да се 5.500 људи избаци на улицу.

Иван Нинић
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1161



Погледај профил
« Одговор #46 послато: Фебруар 03, 2012, 09:57:51 »

Kratka statistika:

Yu - Es - Stil Kompanija

5,500 radnika
5% ukupne proizvodnje srpske privrede
14% ukupnog izvoza cele drzave

Pa sta onda ta drzava radi, proizvodi ili vredi?

Jena obicna celicana kojoj je najveci izvor sirovina bio celik iz vojnih rezervi, znaci srpsko naoruzanje, topovi, tenkovi i sve sto smo imali. Zaduzenje koje su ostavili nije 140 i nesto miliona Eura nego 180+ miliona Eura. Struju nisu placali. Kupili su celicanu za 20 i nesto miliona dolara, pa toliko kosta skuplja kuca na Beverli Hilsu, istopili naoruzanje i od njega pravili celicne limove koje su izvezli, samo sto te pare nikada nisu ni stigle u Srbiju. Nema vise sta da tope, zavrsili su posao po naredjenju i vratili nam celicanu. Velikodusno za US $ 1.00. Bas im hvala.

Ovi nasi se nesto kao hvale da su uzeli Strid nazad od Amera. Kao satro svetska kriza je sve to izazvala. Koja bre kriza, celik se svugde prodaje bez problema.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #47 послато: Фебруар 11, 2012, 10:04:10 »

Привреда неће преживети пад динара

Грађани и привреда због драстичног пада динара од почетка године тренутно су дужни банкама чак 79 милијарди динара више него последњег дана прошле године.



Динар је од почетка године изгубио око шест одсто вредности а начајнијем паду је током претходних неколико дана. Тачно толико је у домаћој валути порасла и задуженост предузећа и грађана који су узимали зајмове у еврима, а таквих је највише.

Рачуница је једноставна: дуг привреде на крају прошле године, према званичним подацима, износио је 1.352 милијарде динара, што је по тадашњем курсу од 104,6 динара за евро било око 12,9 милијарди евра. Како је од тада домаћа валута ослабила на 109,2 динара за евро (данашњи средњи курс), дуг привреде порастао је на 1.413 милијарди динара, односно за 61 милијарду.

С друге стране, грађани су последњег дана децембра на име индексираних кредита банкама дуговали око 382,34 милијарде динара или 3,7 милијарди евра. Сада је тај дуг већи за 17,7 милијарди динара и престигао је 400 милијарди динара.

Власник ИТМ групе Топлица Спасојевић каже да су губици привреде због слабљења динара огромни и за многе фирме неиздрживи. "Чак 90 одсто српске привреде неће преживети ако курс евра оде на 115 динара. Ако нема кредита и ако они нису доступни, Србија је осуђена на економску изолацију", наглашава Спасојевић за Пресс.

Зашто НБС касни са интервенцијама

Огласила се јуче и НБС, којој многи замерају да је закаснелом и недовољном интервенцијом допринела дивљању курса. У саопштењу централне банке стоји да су кретања на девизном тржишту у последњих неколико дана последица веће тражње домаћих предузећа за девизама. "Разлог за то је углавном увоз енергената који је нешто већи од уобичајеног, а у последња два дана присутни су и значајни утицаји привремених психолошких фактора", навели су из НБС.

Смедиа
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #48 послато: Фебруар 12, 2012, 13:14:34 »

ЗАПАДНИ ЗЕЛЕНАШИ У СРБИЈИ


Док су грађани, привреда и држава заробљени у финансијском глибу неликвидности и грцају у дуговима, једино банкарски сектор у Србији може актуелну кризу да „књижи“ као велики успех. Банке из западних земаља успеле су да кризни моменат у Србији потпуно преокрену у своју корист, јер је преокупација новцем присутнија него икада. Код њих зајми држава за финансирање буџетског дефицита, локална самоуправа за финансирање текуће ликвидности, јавна предузећа за покривање губитака и исплате плата, привреда да би предупредила стечај, а грађани ради пуког преживљавања. За првих шест месеци 2011. године, 25 банака које послују на тржишту Србије, пре опорезивања, остварило је добит од 17,8 милијарди динара, што је за 17 одсто више него у односу на исти период 2010. године. Такође, подаци Народне банке Србије (НБС) говоре да је у првих шест месеци 2011. године, губитак од 4,4 милијарде динара остварило 9 банака, али оне чине свега 15 одсто активе целокупног банкарског сектора.

Криза погодовала банкама

Заједно са порастом шестомесечне добити расла је и укупна актива банкарског сектора у Србији, која је на крају јуна 2011. године износила 2,4 милијарде динара, што је за око 5,7 милијарди динара више него у истом периоду претходне године. Највећу добит пре опорезивања остварила је Банка Интеза и то 5,2 милијарде динара, затим Уникредит бележи добит од 3,1 милијарду, Рајфајзен 2,6 милијарди, Комерцијална 2 милијарде, ЕФГ Евробанка 1,5 милијарди итд. Међу губиташима се истиче ОТП банка, која је за пола године изгубила 1,5 милијарду динара, затим Алфа банка бележи минус од милијарду динара, док је преосталих 7 банака остварило губитке који су појединачно мањи од 900 милиона динара. Кључ успеха италијанске Интезе лежи у чињеници да ова банка има највећу активу од 357 милијарди динара. Са активом од 257 милијарди динара, на другом месту је претежно домаћа Комерцијална банка. Далеко иза ове две банке, на трећем месту, налази се Уникредит банка из Италије, са активом од 166 милијарди динара.

На раст активе и добити банака директно утичу зеленашке каматне стопе и значајна кредитна активност банкарског сектора у Србији. Да је тако, говори податак НБС-а да је укупна кредитна активност банака у 2010. години износила 1,278 милијарди, затим у 2009. години 1,685 милијарди, да би на дан 30. јуна 2011. године достигла 1,721 милијарду динара. Задуживање државе, привреде и становништва се из месеца у месец креће муњевито, па је тако од априла до краја јуна 2011. године, кредитна активност банака увећана за 33 милијарде, односно достигла је рекордан износ од 1,721 милијарди динара. Ко се у Србији, за свега три месеца, задужио за 33 милијарде? То су приватна, односно јавна и друга предузећа са 3 милијарде (дугују 940 милијарди), становништво за 18 милијарди (дугује 513 милијарди), друге финансијске организације за 4 милијарде и непрофитне институције за 11 милијарди. Од ових пласмана јавни сектор је умањио своја дуговања за 3 милијарде, али потраживање банака од тог сектора износи 210 милијарди динара.

 
Зеленашке камате

Намеће се питање на чему банке у Србији темеље своју астрономску добит. Без обзира да ли је у питању економска криза или не, банке настоје да на финансијском тржишту пласирају и продају своју робу, а то је новац. Разумљиво је да ће у годинама кризе потражња за новцем бити драстично већа него иначе што је случај у последње три године. Западне банке у Србији на најбруталнији начин су злоупотребиле актуелни тренутак за „драње коже с леђа“ и „шишање“ својих клијената, без обзира да ли је реч о држави, привреди или становништву. Недавно је Економски институт, који је иначе у власништву Данка Ђунића и функционера ДС-а Александра Влаховића, урадио једно истраживање у сфери банкарског сектора. Према резултатима истраживања, Србија је са просечним каматама за стамбене кредите од 5,82 одсто, земља са највећим банкарским каматама у Европи, где је просечна каматна стопа за ову врсту кредита 3,26 одсто. Иста је ситуација и са инвестиционим кредитима, који у еврозони бележе просечну каматну стопу од 2,93 одсто, а у Србији чак 7,89 одсто.

Да је домаћа и светска економска криза, као изговор за високе каматне стопе, послужила банкама у Србији, говоре бројке које датирају из времена пре него што је криза захватила финансијско тржиште. Током 2006. године, просечна каматна стопа на краткорочне кредите у евро валути износила је у Србији око 19,6 одсто. У исто време, суседна Румунија је имала каматне стопе од 6,5 одсто, Хрватска 5,24 одсто, Бугарска 6,76 одсто итд. Када су у питању краткорочни кредити, висина просечне камате у Србији 2006. године кретала се око 11 одсто, док је код Хрвата била 5,19 одсто, у Бугарској 7,95 одсто, Румунији 8,1 одсто итд. Дакле, у континуитету банке са Запада „шишају“ грађане Србије, само што, у периоду од 2008. до 2011. године, за такво „шишање“ користе фамозну светску кризу као аргуменат који једноставно није утемељен. Права истина и суштина проблема је у томе што пуних 10 година режим у Србији, односно Народна банка Србије, својим мерама и потезима пружа подршку зеленашима са Запада, не штитећи притом интересе грађана и привреде Србије.

 

НБС ради у корист Западних банака

Неколико фактора утиче на висину каматне стопе на банкарском тржишту сваке државе и банке се често позивају на те параметре. Наиме, висина камате зависи од врсте кредита, рока на који се средства уступају, средстава обезбеђења наплате потраживања, услова на тржишту, конкуренције, стопе инфлације, као и кредитног рејтинга земље. На бази ових макроекономских кретања Извршни одбор Народне банке Србије утврђује висину референтне каматне стопе, која је параметар на основу ког пословне банке одређују своје каматне стопе. Изврни одбор НБС донео је, 10. новембра 2011. године, одлуку да смањи референтну каматну стопу за 0,75 одсто процентних поена, тако да она износи 10 одсто. Међутим, овако висока референтна каматна стопа и даље је алармантна и истовремено погодује и држави и западним банкама, а штети српској привреди и грађанима. Високом референтном каматном стопом централна банка покушава да вештачки одржи курс и инфлацију, али и да без проблема распрода што више државних хартија од вредности, из којих се финансира дефицит буџета.

Подаци НБС указују да су пословне банке у Србији, закључно са јуном 2011. године, инвестирале у државне хартије од вредности 170 милијарди динара. Због тога се банке које послују на домаћем тржишту, све више опредељују за куповину државних записа, што им је постало најлакша, најбржа, најсигурнија и најисплативија инвестиција. Како је у периоду кризе НБС повећавала референтну каматну стопу, тако је потражња банака за државним записима била већа. Истовремено су привреда и грађани код тих истих банака били принуђени да се задужују и да прихватају „зеленашке“ каматне стопе. Док се то све дешава у Србији, августа 2008. године, највећа референтна каматна стопа Европске централне банке, у моменту најдубље кризе, износила је максималних 4,25 одсто. Временом је постепено опадала, да би, у марту 2009. године, дошла на ниво од 1,5 одсто, и данас је скоро седам пута мања него у Србији.

Индикативно је да је референтна каматна стопа НБС, на почетку кризе, 2008. године, износила 10 одсто, да би до јуна 2008. године достигла 15,75 одсто. У новембру исте године коригована је на 17,75 одсто, да би у већ децембру достигла рекордних 17,76 одсто. Затим је током 2009. године, сваког месеца, опадала за око 1 процентни поен и то са 16,5 одсто на почетку године, до 9,5 одсто на крају године. Ова каматна стопа централне банке варирала је од 8 одсто у мају 2010. године, до 12 одсто у априлу 2011. године, да би у октобру била установљена на 10,75 одсто. За све то време држава је одржала на десетине аукција, на којима је вршила продају хартија од вредности по атрактивним каматним стопама које су углавном биле у границама или изнад референтне каматне стопе.

Динкићево (зло)дело

У Србији се током последње деценије, преко грбаче привреде и грађана који плаћају зеленашке камате страним банкама, води тзв. рестриктивна монетарна политика, за коју режим тврди да одржава макроекономску стабилност земље. О томе коме таква политика погодује сведочи податак да је највећа ставка у добити банака у првих шест месеци 2011. године био приход од камата (59,2 милијарде динара), који чини 77 одсто њиховог добитка. Не треба занемарити ни приход од накнада и провизија који износи 16,9 милијарди или 22 одсто од укупне добити банака. Захваљујући првенствено Комерцијалној банци, домаће банке, и то њих 12 у којима је присутан домаћи капитал, на крају јуна 2011. године учествују са 24 одсто у добити банкарског сектора, са 27 одсто у укупној активи и са 29 одсто у укупном броју запослених. Међународне финансијске институције искористиле су кризу да 2009. године убеде режим у Србији да у наредном периоду држава треба да елиминише својих 42,5 одсто удела у Комерцијалној банци.

Реформу банкарског сектора, који данас броји „армију“ од 29.925 запослених, након 2001. године спровео је лидер Г17 плус Млађан Динкић и њен смисао је да цела Србија, десет година касније, постане роб у канџама 21 стране банке. Динкић је домаће банке успешно ликвидирао, а домаће финансијско тржиште капитала препустио банкама из Италије, Аустрије, Америке, Француске, Грчке, Немачке, Белгије... Из Руске Федерације, од 2008. године, присутна је само Московска банка. Остале руске банке до сада нису показале интересовање за тржиште Србије, због очигледне свести да би режим у Србији и западни центри моћи саботирали њихов долазак и слободно тржишно пословање.
 

Иван Нинић


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #49 послато: Фебруар 15, 2012, 07:26:25 »

Евро до избора цупка, после скаче


БЕОГРАД – Динар се јуче опоравио, после петодневне тенденције пада вредности према евру, и званична средња вредност сада износи 108,2612 динара за један евро.


Економиста Љубомир Маџар сматра да су прошлонедељне флуктуације биле кратког даха и неизбежне, али да такве осцилације углавном не праве веће штете.


- То што је динар почео да цупка, узроковано је кризом и чињеницом да је ММФ, замрзавањем аранжмана из предострожности, вредног преко милијарду евра, повукао нашу власт за уши. Пад вредности динара био је на граници озбиљнијег слабљења, али ипак евро није алармантно ојачао. Очекујем, међутим, да домаћа валута почне да слаби, иако то има одређене негативне последице по дужнике, јер је целу деценију била прецењена. Србија је мала земља и доста робе мора да увезе, а то не може ако не извезе оно што произведе да би могла да обезбеди девизе. Динар би морао да депресира како би подстакао извоз. Слутим да ће се власт до избора, дакле из политичких разлога и без економске рационалности, трудити да динар не девалвира због грађана и привреде, који су кредитно задужени. Када власт добије гласове бирача, невоља ће их натерати да смелије девалвирају вредност домаће валуте и режу плате и пензије. То су, напросто, силе које ће деловати саме по себи – каже Маџар.

Раст евра, према речима Млађана Ковачевића, члана Научног друштва економиста, није пролазног карактера и динар се неће вратити на претходни ниво око 104 динара за евро, јер тај скок није последица повећаног увоза енергената и доспелих рата иностраних кредита, него је тражња за девизама драстично већа.

- Инвеститори који имају капитал више нису спремни да динаре улажу у куповину државних хартија, јер се плаше да ли ће држава моћи да сервисра обавезе, због чега сматрају да им је мањи ризик да купују девизе. Раст курса је и последица неизвесности због аранжмана – сматра Ковачевић, и додаје да би Народна банка требало да интервенише у наредних месец-два са 200 до 300 милиона евра да би се курс вратио на претходни ниво. Ковачевић истиче да ће НБС то највероватније и учинити, јер је стабилност курса битна за политичку елиту због гласова бирача.

Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић изјавио је јуче да ће централна банка учинити све што је неопходно да спречи прекомерне дневне осцилације курса и осигура стабилност девизног тржишта, оцењујући да су девизне резерве од 11,6 милијарди евра више него довољна гаранција за то. Домаћа валута је јуче, иначе, ојачала за 0,8 одсто, без интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту.

У току прошле седмице НБС је два пута интервенисала продајом укупно 78,5 милиона евра на девизном тржишту, да би спречила превелике дневне осцилације курса.
Опоравак тек 2013.

Опоравак привреде Србије и снижавање инфлације у великој мери ће зависити од развоја ситуације у зони евра, каже вицегувернер Марковић. Он је оценио да би до видљивијег опоравка српске привреде могло доћи тек 2013. године, што ће у великој мери зависити од динамике раста светске привреде.

Расте кредитна задуженост

Привреда, предузетници и грађани у Србији у јануару су банкама дуговали 1.963 милијарде динара, што је 3,4 одсто више него на крају 2011. године. Кредити привреде износили су 1.325 милијарди динара и за 4,1 одсто су већи него у децембру прошле године, док је дуг становништва повећан за једна одсто, на 551,9 милијарди динара, што је један проценат више. Предузетници су на крају јануара били задужени 85,8 милијарде динара, што је за осам одсто више него претходног месеца.

Правда
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1] 2 3   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!