forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 12, 2018, 19:00:26


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 2 [3]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Србија (ни)ЈЕ пред сломом  (Прочитано 57668 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #100 послато: Октобар 04, 2012, 20:11:07 »

После шећера и уља, несташица млека?

Србија у просеку дневно увози 80 до 100 тона сировог или прерађеног млека из региона како би надокнадила мањак у производњи, изјавио је данас члан Удружења произвођача млека Србије Саша Витошевић.

"Несташица млека већ постоји. Србија по становнику троши најмање млека у региону и било би забрињавајуће ако би се потрошња повећала јер би тада дошло до озбиљне несташице", рекао је он новинарима у Београду након Годишње скупштине Удружење произвођача млека.

Србија у просеку дневно увози 80 до 100 тона сировог или прерађеног млека из региона како би надокнадила мањак у производњи
 
Витошевић је рекао да се тренутно у систему производње млека, за које се добијају премије, налази 140.000 музних крава и да је годишња производња млека у Србији око 800 милиона литара.

Представник Удружења је оценио да је производња евидентно смањена јер је раније Србија могла да задовољи своје потребе, а сада увози и млеко и месо. Витошевић сматра да ће због суше и смањења производње кабасте хране додатно бити смањен сточни фонд у Србији, али није могао да каже за колико.

Удружење произвођача млека Србије подржало је досадашње мере Владе Србије за сузбијање последица суше и помоћ пољопривреди. Они су изразили наду да ће те мере помоћи у очувању сточног фонда.

Витошевић је рекао да ће резултати мера аграрне политике бити видљиви тек за годину дана, а да ће потпуни увид у ефикасност мера бити могућ за три године.

Сточари у Србији, како је навео, чине све да смање цену производње и да повећају продуктивност.

Витошевић је подсетио да је од 1. октобра већина млекара почела да произвођачима плаћа млеко екстра класе 37 до 38 динара за литар. Како је навео, проблем преддставља то што само 40 одсто од укупне производње потпада под категорију екстра. Витошевић очекује да држава у што скорије време отвори независну референтну лабораторију за утврђивање квалитета млека.

То ће, како је рекао Витошевић, омогућити да се млеко произвођачима плаћа на основу анализа те лабораторије, а не према процени млекара, односно откупљивача.



(бета, Вести)





***



Лепо, све лепше од лепшег Превртање очима

а, још када би знали где ово завршава, "Продаја још три милиона литара уља из робних резерви",
јер уље одавно не може да се купи,...па где оно онда  завршава Молим? да ли ћемо га поново јурити по пијаци, код шверцера?!!!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #101 послато: Октобар 05, 2012, 06:35:04 »

Српска храна најскупља у региону

Поражавајуће поређење цена основних животних намирница у нашим радњама и у окружењу. На најаву бесцаринског увоза, шећеране спустиле произвођачке цене на 79 динара


ШЕЋЕРАНЕ су попустиле и одлучиле да снизе своје произвођачке цене на 79 динара, па килограм слатког кристала у радњама не би требало да буде „тежи“ од 95 динара. Под притиском „вештачке конкуренције“ коју је држава одлуком о привременом укидању царина на увоз уља и шећера увела у Србију, произвођачи шећера су направили нову рачуницу. Како најављују из „Сунака“, спремни су да тржишту понуде и шећер по нижој цени од оне коју је одредила држава.

После њихове одлуке да снизе своје велепродајне цене, Влада Србије је одустала од бесцаринског увоза ове намирнице. У циљу стабилизације тржишта Влада је у четвртак овластила Републичку дирекцију за робне резерве да интервентно прода додатних три милиона литара рафинисаног сунцокретовог уља. Цена уља ће у малопродаји износити 142,56 динара по литру и биће видно обележено као „уље из робних резерви“.

- Видећемо да ли ће уљари пратити шећеране и спустити цене - каже за „Новости“ министар трговине Расим Љајић. - Најава укидања царина на увоз је дала ефекат, јер у слободној трговини нико не може никоме наредити да снизи цене. Створили смо вештачку конкуренцију и то је уродило плодом, барем код шећера.

А уљари сматрају да смо несташице у ствари измислили. Наиме, тврде да је несташица уља психолошки изазвана причом о суши и штетама које је она нанела.

- Никада није речено да неће бити произведено довољно уља за домаће потребе, а негативна прича је навела потрошаче да купују уље за полугодишње или годишње потребе - каже Олга Чуровић, директор Пословне заједнице за индустријско биље. - За последњих месец дана тржишту је испоручено седам милиона литара уља, и тренутно имамо дупло већу понуду од потрошње уља у Србији. Од овогодишњег рода и преосталих залиха производња ће бити више него довољна до следећег рода за подмирење домаћег тржишта од 80.000 до 90.000 тона годишње.

Иако нас стално уверавају да је храна у Србији најјефтинија у региону, ценовници све то демантују. Тако, на пример, уље плаћамо највише на Балкану. Тренутно се литар на рафовима српских радњи нуди за 170 до 200 динара, у Босни и Херцеговини је 165, а у Хрватској и Црној Гори 150 динара.

Десет комада јаја у Мађарској је 120, у Босни и Црној Гори је између 155 и 159, а у Хрватској 176 динара. Грађани Србије за исто паковање одвајају од 150 до 200 динара. Пилетина код нас просечно кошта 350 динара, али је у Босни и Црној Гори јефтинија за десетак динара. Најскупље пиле плаћају Хрвати, где се за килограм тражи око 670 динара. Поређење цена кромпира, међутим, показало је потпуно поражавајуће податке. Српски кромпир је најскупљи - за килограм се тражи од 50 до 80 динара. У суседној Црној Гори је само 35, а у Хрватској око 40 динара, док је у Босни 59 динара.


- Посебно је проблематично то што су цене многих наших производа, као што је рецимо „Имлеково“ пастеризовано млеко, веће у градовима Србије него у Македонији, или Босни - каже Петар Богосављевић, из Удружења потрошача Београда. - Светска криза јесте утицала на раст цена хране, сада је и повећан порез на додату вредност, али добар део трговаца, у недостатку конкуренције, злупотребљава рецесију. Проблем код нас представљају и разлике у ценама истих производа, које „иду“ и до 20 одсто.

Све нас ово враћа ка старој причи о монополистима међу прозвођачима и међу трговцима. Управо збиог њихове слободе на тржишту, цене су само дограђују и јачају. С друге стране, држава нема начина да их натера да на своје рафове ставе производе из робних резерви. Тако ни недавна интервенција уљем из државних залиха није дала никакве разултате.

- Да би потрошачи били нормално снабдевени, неопходна је пре свега слободна трговина, слободан улазак робе на српско тржиште и слободно формирање цена - каже за „Новости“ економиста Александар Стевановић. - Све остало је контрапродуктивно и уништава економију једне земље. Најгоре што једној привреди може да се деси јесте да контролише цене, да ставља под контролу многу робу у услуге, а ми смо то у великој мери учинили. Држава не може ништа да поправи, може само да поквари, а пример је ситуација са уљем и шећером. Тек отварањем увоза, стање ће се нормализовати. Цене шећера и уља свуда у свету се формирају слободно и свако ко хоће може своје уље да извози или увози. А, ако неко нема пара за уље и шећер, а таквих је пет до 10 одсто, одобри им се социјална помоћ.

Цитат
НЕСТАШИЦА МЛЕКА

СРБИЈА у просеку дневно увози 80 до 100 тона сировог или прерађеног млека из региона како би надокнадила мањак у производњи - тврди члан Удружења произвођача млека Србије. Саша Витошевић. - Несташица млека већ постоји. Србија по становнику троши најмање млека у региону и било би забрињавајуће ако би се потрошња повећала јер би тада дошло до озбиљне несташице.


(Е.В.Н., вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #102 послато: Октобар 08, 2012, 01:07:11 »

СТАЛНА ПОСКУПЉЕЊА ГУРАЈУ ГРАЂАНЕ У БЕДУ
   

Србија ће постати земља сиромашних
   

Критична тачка Институт за тржишна истраживања оцењује да ће се због поскупљења хране и комуналија која се очекују до краја године један део становништва наћи испод границе сиромаштва


 Један део становништва Србије наћи ће се ускоро испод границе сиромаштва због поскупљења хране и комуналија који се очекују до краја године, оцењује Институт за тржишна истраживања.

Они сматрају да ћемо бити сведоци потребе појачаног ангажовања на раду народних кухиња, због притиска већег броја људи којима ће помоћ бити потребна.

- Са наведеном структуром личне потрошње Србија нема ни економске ни друштвене перспективе. Да би се направио заокрет од постојећег стања неопходно је променити систем функционисања државе, преко суштинских реформи јавног сектора, односно државне управе на свим нивоима, али и пензионог, здравственог и образовног система и реструктурирања државних предузећа - наводи Институт.

У Србији је регистровано 140.000 деце која су на граници сиромаштва, док је стопа апсолутног сиромаштва у 2011. 11,1 одсто.

Прерасподела богатства

Социолог и научни сарадник на Институту друштвених наука Невен Цветићанин објашњава да због кризе број сиромашних последњих пет година прогресивно напредује. Он истиче да би држава у циљу смањења сиромашних требало да обави прерасподелу друштвеног богатства и промени порески систем како би се опорезивао луксуз, што је урадио нови председник Француске.

 - Треба нам српски „њу дил", као што је у САД уведен систем економских мера у време 30-их који их је извукао из кризе. Око тога социјални консензус треба да нађу власт и опозиција. Треба опорезивати све оно што је друштвени луксуз, сваку јахту, хеликоптер, тако да највећи порез плаћају они који највише имају, а да се с друге стране штите немоћни. Али не зато што имамо нешто против њих, јер су богати људи потребни овој држави. Али развој земље је неодржив ако имамо мањину која живи луксузно, а на другој страни већину која живи са 200 динара дневно - каже Цветићанин.

Раде без плате

Да ће се број сиромашних грађана у Србији повећавати, као и оних који ће остати без посла верује и економиста Млађен Ковачевић.

- Влада Србије заузела је популистички став да нико неће остати без посла, без обзира на то што велики број људи у администрацији не ради ништа. Међутим, држава ће следеће године морати да смањи плате или да отпушта запослене у јавној управи - наводи Ковачевић.

Он наглашава да ће бити све више незапослених грађана, као и људи који раде али не примају плату.

- А већ сада око 60.000 људи месецима не добија зараду. То ће аутоматски до краја ове или пролећа идуће године, нажалост, повећати број сиромашних који не могу да саставе крај с крајем - каже Ковачевић.

Он додаје и да ће држава морати да финансира народне кухиње, ако ни због чега другог да обезбеди подршку грађана јер би јој у супротном углед био пољуљан.

Цитат
На храну 44 одсто прихода

Просечно домаћинство у Србији и даље највише новца троши на храну и комуналије. Чак 44 одсто прихода домаћинства одлази на храну, док је у ЕУ тај проценат 16 одсто. ИЗИТ процењује да ће се и даље смањивати издаци за здравље, културу и образовање, који су и сада ниски јер на њих иде тек 4,2 одсто прихода. Тако се чак за алкохол и дуван издваја више новца, око 4,4 одсто прихода домаћинства.

(Ана Митић, Пресс)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #103 послато: Октобар 14, 2012, 19:47:45 »

КАКО НАС ДЕРУ


Вода јефтинија у пустињи него у Србији!


Живот у пустињи ће ускоро постати сан сваког грађанина Србије. Наиме, храна и вода у сред пешчаних дина блискоисточне државе Катар јефтинији су за 20 до 30 одсто него у Србији!

Према подацима "смедиа" портала, за шест флаша воде од по један литар у сред пустиње треба издвојити 176,6 динара, док иста количина воде у Србији, која лежи на бројним рекама, изворима и језерима у домаћим продавницама стаје у просеку нешто више од 200 динара!

У пустињи јефтинија вода

Паковање од пет кеса смрзнутог поврћа, које садржи боранију, шаргарепу и грашак у Дохи, главном граду Катара кошта 377,9 динара.
У нашим маркетима једна кеса поврћа кошта у просеку 90 динара. Проста рачуница показује да за исту количину грађани Србије издвајају 450 динара, односно 62 динара више.

Кисело млеко у паковању од два килограма у Катару кошта 243,8 динара, док у Србији стаје око 300 динара.

Како у Србији, чоколадно млеко од 250 милилитара кошта око 40 динара, за паковање од шест комада, из џепа издвајамо 240 динара, док то задовољство у Катару стаје свега 115,7 динара.

Највећи шок, после воде, представља цена месних прерађевина!

Месо им забрањено, а јефтиније него код нас!

Иако је Катар исламска земља, те месо конзумирају искључиво странци, и то уз посебну дозволу, килограм димљене говедине кошта 726,05 динара. Код нас, димљена говедина представља чист луксуз за који се одлучујемо баш у специјалним приликама, јер за то из кућног буџета, треба издвојити око 1.400 динара.

Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић објашњава да су цене производа у Катару ниске, јер је та земља, за разлику од Србије, отворена за размену на светском тржишту и има минималне царине.
- Код нас су цене биле превисоке и пре скорашњих поскупљења. То је због тога што је наша земља затворено тржиште, са доминацијом монопола и картела. Уколико једна држава жели да омогући ниже цене, претходно мора да омогући директан увоз без царина - закључује Прокопијевић.
Иначе, с обзиром да од понедељка креће грејна сезона, којом ће према рачуници Агенције за енергетику (АЕРС) буђелар грађана Србије бити тањи за износ од 42.000 до 223.300 динара, доказ је више да пустиња и није тако лош избор.

- За грејање стана од 60 квадратних метара, домаћинства која користе лож уље мораће да издвоје око 223 хиљада, она која користе пропан бутан гас 146 хиљада динара, односно 125 хиљада динара за електричну енергију.

За грејање природним гасом, трошкови су од око 4 до 2 пута мањи и износе око 57 хиљада динара - наводе у АЕРС-у, закључујући да ће најјефтиније грејање имати домаћинства која за грејање стана користе ТА пећи, и њихови трошкови износе 42.000 динара. Међутим, како истичу у АЕРС-у, то је само уз услов искључивог коришћења јефтиније ноћне електричне енергије.
- Свако допуњавање пећи током дана, коришћењем скупље електричне енергије значајно увећава ове трошкове. Тако ће допуњавање две пећи снаге од по три кW само током два сата дневно увећати трошкове грејања за око 44%, на 60,4 хиљада динара - поручују у Агенцији. (Е.А., Ало)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #104 послато: Октобар 14, 2012, 19:49:50 »

Цитат
- Код нас су цене биле превисоке и пре скорашњих поскупљења. То је због тога што је наша земља затворено тржиште, са доминацијом монопола и картела. Уколико једна држава жели да омогући ниже цене, претходно мора да омогући директан увоз без царина, закључује директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић -

Јесте да нисам неки стручњак за економију, али овакво образложење, ЗАШТО је у Србији скупља вода него у пустињи је  Превртање очима Шокиран
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #105 послато: Новембар 11, 2012, 07:42:23 »

Куповна моћ: Не помаже ни хиљаду евра


Колика би требало да буде идеална плата у Србији да би се подмирила већина потреба домаћинства? Просечно се у коверти нађе око 40.000. Највише пара потроши се на намирнице


Највише пара потроши се на намирнице

СТИЖЕ на време и подмирује већину потреба. Плаћа све рачуне, обезбеђује најмање три квалитетна оброка, а преостане и да се обнови гардероба и козметика. Води нас на море и једном месечно у позориште. Не трпи разбацивање, али "не осећа" повремене изласке са пријатељима. Таква плата би се у садашњим условима у Србији звала - идеалном. А морала би да буде барем 130.000 динара.

Већина грађана о оваквој заради може само да машта. Просечно се у Србији месечно добије око 40.000 динара, мада многобројни запослени "у ковертама" не добију ни половину тог износа.

- Мој супруг и ја месечно донесемо кући око 50.000 динара - прича Мирјана С. Београђанка. - Само су нам рачуни око 15.000 динара, а са остатком не можемо ни да се исхранимо. Имамо и два школарца у кући, који имају своје потребе. А за многе запослене смо срећници, јер нам плата стиже редовно.

ХРАНА

У Србији се највише издваја за храну. Чак 44 одсто примања потроши се за намирнице. И то искључиво за најосновније - хлеб, млеко, јогурт и јефтиније месне прерађевине. Потрошња меса је у константном паду. У односу на Европљане, грађани наше земље (од своје плате) на храну троше три пута више.

Просечна породица, према статистици, на располагању има око 50.000 динара. За храну "оде" нешто више од 20.000, а друга ставка која нам измами највише новца су рачуни. За њих, према статистици, дајемо 6.800 динара. Међу највећим издацима су и трошкови транспорта, а просечно домаћинство месечно за ове услуге да више од 3.700 динара.

- Одрекли смо се свега и све нам је луксуз - каже Бојан. П., службеник из Новог Сада. - Само да би преживели. Нисам ишао на море неколико година. Не сећам се када сам последњи пут извео жену у биоскоп или позориште. Дружење са пријатељима свело се искључиво на кућно окупљање. Брине ме, међутим, што смо сада почели да штедимо и на храни. Купујемо само намирнице по повољнијим ценама, јер за неки квалитет пара једноставно нема.

Чак и у комшилуку можемо да се "похвалимо" да највише трошимо за храну. А одмах иза су издаци за алкохол, дуван и здравство.

- У Хрватској највећи део плате оде на трошкове становања, комуникације и образовање - објашњава Мирослав Здравковић, економиста. - Словенци, упркос малом броју становника највише троше на одећу и обућу, намештај, али и културу.


Подаци говоре да смо у току прошле године, по вредности потрошње, на шестом месту, када се узму у обзир државе бивше Југославије.

- Вредност потрошње по домаћинству у Србији је у току прошле године износила 5.595 евра - додаје Здравковић. - На првом месту у региону је Словенија, где једно домаћинство годишње у просеку потроши 17.140 евра. Црногорска породица просечно годишње потроши 6.680 евра, а мањи расипници од нас су једино Македонци.

Осим реалне потребе за већом платом, због све чешћих поскупљења и трошкова живота, људи у Србији, према мишљењу психолога имају, и то у све већем броју, субјективни осећај констатног недостатка пара.

- Живимо у веома трусном подручју у друштвеном и финансијском смислу. Губитак посла и јако тешко проналажење новог је све учесталија појава - објашњава Вера Кондић, психолог рада. - Та материјална несигурност код људи ствара све већу опсесију новцем, па људи постају исфрустрирани и незасити.

Последњих неколико година, и ми смо, попут западних земаља, постали потрошачко друштво, где је све подређено непрестаној куповини и трошењу новца.

- Ми немамо тако стабилну економију и висок стандард као развијене земље, а начин живота је јако сличан као онај у "добростојећим" државама. - објашњава Кондић. - Људи су тако у сталном расцепу између примања и потрошње и због тога има месечна плата никако није довољна за све потребе.

БОГАТИ

Статистика каже да само 4,2 одсто запослених има месечно до 20.000 динара, готово 36 одсто месечно заради између 20.000 и 45.000 динара, а 37,8 одсто добије између 45.001 и 85.000 динара. Изнад ове границе зарађује само 17,6 одсто радника. Плату не прима око 4,4 одсто запослених.

Плату већу од 150.000 динара према последњим подацима примило је 36.366 запослених.Вероватно се још понеко успешно крије од пореске евиденције, али се грађни за које би већина рекло да знају зашта раде - броје у промилима.

А ко прима "савршену" плату? Ако се неко пита ко има највише шансе да доживи такву судбину, досадашње искуство показује да су у предности мушкарци са високом стручном спремом, а поготову они који живе у престоници или њеној околини. У Београду ради чак 24.013 оних са "идеалном" платом. Изгледа да је "дебела коверта" најдаља Шумадији и Западној Србији. У овим областима добро плаћених је свега 2.859.

Највећа је вероватноћа да ће чек бити изнад просека Србије ако се ради у финансијском сектору, мада није лоше ни енергетичарима. Банкарски просек је око 120.000 динара. Ко се бави снабдевањем гасом и електричном енергијом, каже статистика, у просеку прима 112.000 динара.

Статус богаташа порезници признају онима који су прошле године зарадили више од 1,89 милиона динара, што је око 158.000 месечно. Таквих је било око 20.000. Али најбогатији међу њима су месечно зарађивали и више од десет милиона динара месечно.

И статистика порезника потврђује да је први предуслов богаства - бити мушкарац. Међу првих 100 богаташа било је свега 14 жена. Већина најбогатијих је из Београда, 69 међу првих 100. Папрени чек, међутим, ретко иде уз младост. Међу првих 100 званичних милионера, свега је један млађи од 31 године. Већина, 91 милионер, старости је између 31 и 60 година, а осморо корача седмом деценијом живота.

Цитат
САМО ПУСТЕ ЖЕЉЕ


У интернет-анкети "Вечерњих новости" читаоци су одговарали на питање колико би вам пара требало за живот. Само 1,6 одсто мисли да је 30.000 динара довољно, а 7,73 одсто верује да је потребно бар 50.000 динара. Петина анкетираних је изјавила да им је неопходно 70.000 динара, док би са 100.000 динара било задовољно 32,46 одсто. А више од 38 одсто анкетираних би волело да месечно моžе да заради више од 100.000 динара. Ова анкета је, иначе, рађена почетком ове године.

(М.Поповић, М.Спасенов, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #106 послато: Децембар 22, 2012, 03:31:02 »

Do marta se zadužujemo milijardu €

Izvor: Beta

Beograd -- U prvom kvartalu 2013. na aukcijama će biti ponuđeni državni zapisi u vrednosti od 103 milijarde dinara i zapisi denominovani u evrima od 130 miliona evra.



Kako je objavila Uprava za javni dug Ministarstva finansija u januaru će na četiri aukcije biti ponuđeni zapisi za ukupno 28 milijardi dinara.

Za februra je zakazano pet aukcijskih prodaja zapisa u vrednosti 48 milijardi dinara, a u martu će na pet aukcija biti ponuđene te dužničke hartije za ukupno 29 milijardi dinara.
Na aukciji 23. januara biće ponudjene trogodišnje državne obveznice u vrednosti 30 miliona evra. Aukcija pedesettronedeljnih zapisa u iznosu od 50 miliona evra zakazana je za 25. februar, a 20. marta je planirana prodaja dvogodišnjih državnih obveznica za ukupno 50 miliona evra.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=21&nav_id=671048


Боље би било да су прогласили банкрот.Овако упадамо у све веће и веће дужничко ропство.Овоме се не види крај.


Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #107 послато: Јануар 28, 2013, 05:27:58 »

Svaki peti kredit - nenaplativ!

Firme i građani ne mogu bankama da vrate više od 300 milijardi dinara, pokazuju podaci NBS. Bankari uvek pokušaju da nađu rešenje kako bi klijent „preživeo“ i vratio pozajmljeno


FIRME i građani ne mogu bankama da vrate više od 300 milijardi dinara, odnosno petinu odobrenih zajmova, pokazuju poslednji podaci Narodne banke Srbije. Od ovog iznosa preduzeća nisu u stanju da vrate gotovo 240 milijardi dinara. A, građani, preduzetnici i poljoprivrednici (svrstani su u jednu kategoriju), bankama ne mogu da otplate oko 67 milijardi uzetih zajmova.

Bankari ove zajmove svrstavaju u kategoriju teško naplativih, a analitičari procenjuju da se oko deset odsto pomenutih kredita delimično otpiše.

Naši građani, bar prema podacima NBS, spadaju u kategoriju dobrih platiša. Ali bankari ništa ne prepuštaju slučaju jer sa produžavanjem krize raste i broj klijenata koji ne vraćaju pozajmljeno. Zato, banke primenjuju proceduru predviđenu za takve slučajeve.

Inače svima je već dobro poznato - kada se ne otplaćuju rate pozajmice najpre krenu SMS poruke i pozivanje klijenta telefonom, pa onda slanje opomena...

- Ukoliko se obaveze ni tad ne izmire, pozivaju se žiranti na plaćanje, aktiviraju administrativne zabrane kako korisnika kredita tako i jemca - kaže Kristina Marković, direktor Sektora za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana Sberbanke.

- Naravno banci je u interesu da neredovnu otplatu reguliše na način prihvatljiv za obe strane, pa se razmatraju mogućnosti reprograma.

Tek kad se iskoristi sve ovo, pokreću se takozvani pravni postupci, ili što bi narod rekao ide na tužbu i sud.

Za preduzeća, bilo državna ili privatna važe drugačiji aršini kada je u pitanju izmirenje rata koje su „upale“ u kašnjenje duže od 90 dana. Banke, naime, najčešće reprogramiraju obaveze kako bi firma mogla da nastavi da posluje. Naravno, uvek prvo iscrpe sve raspoložive načine kako bi naplatile sporno potraživanje - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Čak i kada u knjigama otpišu određeni plasman pokušavaju i dalje naplatu na razne pravne načine, a ako im to uspe knjiži se kao vanredni prihod.

Inače poslovne banke nužno otpisuju oko dva odsto kredita i to do osam godina od aktiviranja nemogućnosti naplate pravnim instrumentima. Mnogo češći je, prema Živanoviću, prinudni otpis dela duga nakon sprovođenja hipoteka na objektima i zemljištu, ili zaloge na opremi i transportnim sredstvima. Bankari takođe nevoljno aktiviraju „instrumente obezbeđenja“ - blokada računa dužnika daje dobre rezultate samo kod firmi čiji biznis nije ugrožen, a imovina likvidna.

Osim toga po blokadi računa dužnik se po pravilu preorijentiše na poslovanje preko drugih kompanija, povezanih lica ili otvara novu firmu.


MAŠINE I OPREMA

 EVIDENTAN je drastičan pad prodaje vrednosti koje se uzimaju u prinudnom postupku naplate.
- Ovaj pad najviše je izražen kod industrijske opreme i nepokretnosti izvan Beograda, Novog Sada i eventualno ostalih velikih gradova, zbog niskih cena koje se ostvaruju prodajom mašine i opreme - kaže Živanović. To je i razlog zašto preduzeća u teškoćama imaju saveznike u poslovnim bankama kojima ne odgovara otpis duga, kao ni prevelika rezervisanja za potencijalne gubitnike. Od obostranog je interesa da se plasman održava „živim“ pa stoga banke i kritično zadužena preduzeća sarađuju.

KADA DIŽU RUKE

KADA građani ne otplaćuju rate zajma, bankari mogu da koriste administrativnu zabranu i hipoteku. Ukoliko građanin ostane bez posla banka mu daje grejs period od šest meseci do godinu dana i za to vreme zajam - miruje. Posle toga, ukoliko se ne obezbedi stalan izvor prihoda kao što je plata, aktivira se hipoteka ako je zajam obezbeđen, a ako nije, odnosno u pitanju je gotovinski ili potrošački zajam - dug se otpisuje. Jer, za bankare je tada oproštaj dugova jeftiniji od prinudne naplate. Uz to ovakvi krediti stranih banaka koje ovde posluju su reosigurani u inostranstvu.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:416899-Svaki-peti-kredit---nenaplativ

Све више је наших грађана којима је активирана хипотека.Остали људи  без посла,па онда остају и без станова за које су узели кредите од банака.Није мали број оних који у тренутку очаја дижу руку на себе.Држава ћути и нема никакво решење да помогне.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #108 послато: Фебруар 13, 2013, 07:18:46 »

ОДРАШЕ НАС: Једемо најскупљу храну у Европи!


Док су у многим земљама у току велика снижења намирница, у Србији цене појединих прехрамбених производа скочиле и до невероватних 40 одсто


БЕОГРАД - Стежу нам каиш!
Док су у иностранству у току снижења хране како би држава иоле помогла грађанима погођеним економском кризом, код нас цене расту и до невероватних 40 одсто!

То се пре свега односи на разне врсте готових салата, рибљих намаза и туњевине, док су новоформиране цене увозних сокова, алкохола, конзервиране хране, домаће зимнице, слаткиша, кућне хемије и других производа у просеку више за седам одсто.

Управо због све виших цена хране грађани Србије се одлучују за куповину намирница у суседним земљама. Пре свега Мађарску, али и Републику Српску, где су поједине намирнице, козметика и средства за кућну хемију скоро па дупло јефтиније.

Душица Марковић из Новог Београда, једна од њих, каже да је постала права уметност да за хиљаду динара купи неопходне намирнице.
- Ако желим да направим најједноставнији оброк, као што је грашак с пилетином и кромпир пиреом, треба да издвојим више од 700 динара. А радим за 20.000! - наводи она и додаје да су и њени пријатељи из Немачке били згранути кад су видели цене на београдским рафовима.

Код њих су, како каже, акције и снижења свакодневна, а и квалитет производа немачког тржишта не може се поредити с нашим.


(Сања Илић, Курир)


***


И то у Србији која би могла пола Европе да храни. Е, докле је дошло!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #109 послато: Фебруар 23, 2013, 08:09:50 »

DUGOVI DO GUŠE: Pred bankrotom čak 100.000 Srbа

Sve veći broj prezaduženih građana nada se mogućnosti proglašenja ličnog bankrota, što znači da će posle jedne godine biti oslobođeni većine dugova


BEOGRAD - Slamka spasa.
Najnovije procene ekonomskih stručnjaka su da u Srbiji postoji oko sto hiljada kreditno prezaduženih građana i da se njihov broj iz meseca u mesec povećava. Ipak, oni bi uskoro mogli dobiti mogućnost da proglase lični bankrot. Tako bi dužnici dobili šansu za novi finansijski početak. Stečaj fizičkog lica jedno je od rešenja za problematične kredite, one sa čijom otplatom građani kasne duže od 90 dana.

Narodna banka Srbije procenjuje da je njihovo učešće oko deset odsto ukupno odobrenih zajmova kredita. Vrednost problematičnih kredita je, prema nezvaničnim procenama, veća od 50 milijardi dinara.Građani najviše problema imaju sa otplatom potrošačkih zajmova i minusa po tekućem računu, dok stambene pozajmice i auto-kredite najurednije vraćaju. Stečaj fizičkog lica omogućava osobi koja ne može da plati dugove da posle proteka određenog perioda, najmanje jedne godine, bude oslobođena od većine dugova, što je podstiče da ne izbegava izmirenje dugova.

- Novi početak znači da dugovi od kojih je oslobođen ne mogu biti namireni iz njegove imovine stečene nakon oslobađanja. Naravno, podrazumeva se da se dugovi poverioca ne mogu namiriti u iznosu od 100 odsto - ističu u NBS.Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke, smatra da na lični bankrot ne treba gledati kao na način da se izbegne namirenje obaveza. On ističe da to nije naš najveći problem i da bi trebalo biti pažljiv u primeni kako bi se izbegle prevare.



Цитат
Zakon u pripremi

Sredinom prošle godine NBS je prvi put zvanično predložila uvođenje mogućnosti koju poznaju mnoge države - odnedavno je imaju Slovenci, a Hrvati se spremaju da je uvedu, ali kažu da ne mogu biti predlagači zakona. Ministarstvo finansija u prošloj vladi je pripremilo početni propis, ali potrebno je promeniti još mnogo zakona. U toku je, kako saznaje Kurir, formiranje radne grupe koja bi se pozabavila ovim poslom.

Šta znači lični stečaj

♦ dugovi ne rastu, plenidba staje
♦ upravnik preuzima kontrolu nad imovinom (prihodima, rashodima...)
♦ upravnik prodaje imovinu kako bi se namirili poverioci
♦ najosnovnija imovina ne može se prodati

http://www.kurir-info.rs/dugovi-do-guse-pred-bankrotom-cak-100000-srba-clanak-663267


Цифра из наслова је у реалности далеко већа.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #110 послато: Април 20, 2013, 05:43:10 »

U Srbiji milion ljudi moli za pomoćV. C. SPASOJEVIĆ

U Srbiji živi više od 1,2 miliona starijih od 65, procene su da će ih za tri decenije biti više nego mladih. Novčanu pomoć prima samo oko pet odsto starih, a u domovima ih nema ni jedan odsto



SRBIJA spada u stare nacije, a broj onih iznad 65 premašio je 1,2 miliona. Oni čine oko 17 odsto ukupne populacije. Sve veći je broj i onih koji, pod stare dane, ostaju bez posla i ne mogu da brinu ni o svojoj deci, a kamoli o ostarelim roditeljima.

Prema nekim procenama, oko 225.000 najstarijih žitelja nema nikakva primanja, a oko 100.000 njih živi u najdubljem siromaštvu, sami i napušteni. Sa prosečnom penzijom od dvestotinak evra mesečno ili još manje, sa poljoprivrednom penzijom od osamdesetak evra, oni teško mogu da plate nekog da im pomogne.

Danas država za penzije izdvaja oko 13 odsto bruto društvenog proizvoda, plus još šest odsto za zdravstveno osiguranje najstarijih. Uz ove procente, u budućnosti će rasti i postotak koji će morati da izdvaja za dugotrajnu negu starih. Ovo za “Novosti” objašnjava Gordana Matković, bivši ministar socijalne politike i direktor Studija socijalne politike u Centru za liberalno-demokratske studije.

- Uz porast životnog veka posle 65. godine, produžiće se i period tokom kog će starima biti neophodna podrška. Država će ozbiljno morati da se opredeli na koji način će rešiti model dugotrajne nege, jer deca više ne mogu sama da brinu o roditeljima, što zbog migracija, što zbog promenjenih porodičnih modela. Cilj je da stari što duže ostanu u svojim kućama, mimo institucija, jer je to i za njih bolje i za državu jeftinije - kaže Matkovićeva.
Istraživanje CLDS, čiji je naručilac vladin Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, pokazalo je da oko 90.000 starih ne može samostalno da obavlja osnovne dnevne aktivnosti. Još za 15 - 18 odsto njih potrebna je povremena pomoć (kupovina lekova i hrane).

Država i sada rešava deo problema, ali je udeo ljudi koji su obuhvaćeni tom pomoći premali u odnosu na korpus od 1.250.000 starih. Svi koji su radili i plaćali doprinose imaju pravo na novčanu naknadu za negu drugog lica, od oko 15.000 dinara. Anketa je, međutim, pokazala da polovina starih za nju i ne zna. Druga vrsta pomoći je za one koji nisu radili. To je dodatak za negu drugog lica, koji se isplaćuje preko centara za socijalni rad (oko 8.000 dinara). Postoji i treća naknada - uvećani dodatak za one sa najvišim stepenom invaliditeta, od oko 22.000 dinara. Novac po sva tri osnova prima oko pet odsto starih. Osim toga, država pruža i određene usluge, kao što su domovi za stare. U državnim je smešteno oko 8.000 ljudi, što je tek 0,6 odsto svih starih. U privatnim domovima ih je 2.670.

Osim toga, postoje i gerijatrijske službe za kućno lečenje i rehabilitaciju. Tu su i usluge pomoći u kući, koju u celoj Srbiji dobija oko 15.000 ljudi. Problem je što neke opštine ove usluge naplaćuju, dok ih druge pružaju besplatno, što bi moglo brzo da im isprazni kase i da se od usluga odustane.

- Kada sve sumiramo, javni rashodi za dugotrajnu negu kod nas su sada oko 0,5 odsto BDP. U Švedskoj i Holandiji su oko tri odsto. Srbija mora na vreme da razmišlja za koji će se model opredeliti i da u njega uključi što veći broj ljudi, jer će starih i bolesnih biti sve više - zaključuje Matkovićeva.

Procene su da bi za tri decenije broj starih prvi put u istoriji mogao da premaši broj mladih.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:430336-U-Srbiji-milion-ljudi-moli-za-pomoc


Реално,та бројка је вероватно много већа.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #111 послато: Јун 07, 2013, 05:44:31 »

Радници "Новитета": Ухапсите нас да имамо шта да једемо


Пример колико су очајни наши радници. Запослени у "Новитету" одустали су од блокаде Футошког пута код седишта предузећа, а преговори с полицијом, директором предузећа, представницима синдиката и градских челника трајали су пуна три сата. Радници су добили обећање извршног и генералног директора "Новитета" Зорана Антића да ће децембарске плате бити исплаћене до краја недеље.


Запослени у предузећу "Новитет" одустали од блокаде Футошког пута: Тражили су од полиције да их похапси како би имали оброк, место за спавање и бесплатне лекарске прегледе

Радници су у једном тренутку тражили од полиције да их похапси како би имали оброк, место за спавање и бесплатне лекарске прегледе.

Синдикат Солидарност је упутио допис градским челницима од којих захтевају да се омогући аутобус за превоз радника у Београд.


Извршни и генерални директор "Новитета" Зорана Антића обећао да ће децембарске плате бити исплаћене до краја недеље

- Уколико власник не уплати децембарске плате, захтеваћемо од градских челника да нам омогући аутобус за превоз радника, који желе да протестују испред седишта владе у Београду. Уколико захтеви радника не буду испуњени поред простеста које планирамо у Београду, блокираћемо саобраћајнице у Новом Саду - рекла је представница Синдиката “Солидарност” Гордана Којић.

Повод за протест је то што предузеће не ради од 28. јануара, када је званично и почео штрајк.

Градоначелник Новог Сада Бојан Торбица обећао помоћ Града

Протесту је присуствовао и помоћник градоначелника Бојан Торбица, који је обећао радницима да ће град Нови Сад учинити све како би се што пре пронашло решење новонастале ситуације. Протест није био пријављен полицији.

( 24 сата.рс, Бета)



***


Ове речи се могу често чути, да неко тражи од полиције да буде ухапшен, како би онда у затвору имао обезбеђене оброке и "бесплатно становање". Народу је вода дошла до грла, многи престају да плаћају комуналије, да би тако намакли и оно мало цркавице за понеки оброк. Ако још у породици има деце, школске деце, ту су муке веће, деца сваки дан требају оно најосновније, а и тога понестаје. Шта ће се десити са народом, под великим знаком питања је. А да народ ћути и трпи, ћути. Докле ће тако, видећемо.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #112 послато: Јун 08, 2013, 17:58:20 »

Србија пред понором, власт у паници


Србија је у потпуном економском колапсу, што су коначно признали челници српске Владе и због празне републичке касе најавили болне резове и мере за опоравак. Пуцање државе по свим шавовима се одразило на националну валуту која и поред упумпавања девизних резерви земље свакодневно посрће и пада у односу на евро, док државне обвезнице више нико неће да купи.

Држава прети отпуштањем из јавног сектора: Радници најављују протесте широм Србије


Док грађане тресе општа беспарица, стручњаци упозоравају Србија незаустављиво иде ка грчком сценарију банкрота и да је за мисију опоравка све мање времена. Лидери владајуће коалиције се слажу да треба нешто хитно урадити, али су се већ на првом кораку супротставили око тога треба ли замрзнути плате и пензије.


Потом најавили озбиљне мере за ову "најозбиљнију болест", али на састанку почетком седмице само закључили да разговоре наставе крајем недеље. Нервоза у политичким редовима је све очигледнија, па јавна препуцавања постају обавезни део српске свакодневице. Потези министра привреде и финансија Млађана Динкића су тињајући сукоб са градоначелником Београда Драганом Ђиласом претворили у прави рат.

Ђилас је министра оптужио да блокира живот у српској престоници, између осталог и одлуком да на рачун Града не уплати 100 милиона динара (око 900.000 евра) прихода од пореза на плате, јер неке београдске установе наводно нису измириле обавезе према држави, иако се радио само о дугу Центра за културу Гроцка од свега 2.650 динара (23 евра).


- Докле бре више - запитао је Ђилас, објаснивши да због Динкићевог малтретирања Град не може да измири обавезе према буџетским установама, породиљама и трудницама. Осим Београда, министар је блокирао Нови Сад, Ниш и још 50 градова и општина, а у Сталној конференцији градова и општина га оптужују да локалу отима новац.


Не да паре: Млађан Динкић


Челник те асоцијације Саша Пауновић је подсетио да је Динкић пре само пола године општинама укинуо изворне приходе и дао крила сивој економији. Да је ситуација више него алармантна показују и нови подаци о задужености Србије "до гуше", јер је актуелна власт ионако велики дуг за осам месеци владавине повећала за 3,9 милијарди евра, па се Србија у само једној секунди задужује чак 181 евро.

Предизборна обећања су испарила, па од најављене сече 107 разних државних агенција, укинуто је свега седам, а запослени пребачени у Владу Србије у којој већ седи преко 28.000 апаратчика, односно 9.000 више него што је имала читава Титова администрација. На папиру су остала и напредњачка залагања да се број од 250 посланика преполови и за четири године уштеди две милијарде динара. Од 400 фирми које са око 40 одсто доприносе пуњењу буџета, само три фирме нису презадужене. Држава је и даље највећи послодавац са армијом од пола милиона, а финансирање земље на плећима приватних послодаваца којих је све мање. Пензионера је 1,7 милиона - исто колико запослених, док посао тражи чак 800.000 људи.


Србија јесте у тешкој ситуацији, али је како је оценила економски аналитичар Ружа Ћирковић, јако неодговорно што политичари на власти иду около и јавно причају да држава банкротира, урушавајући тако њен углед и економски рејтинг.


- Ако је Србија пред банкротом нека нешто предузму, а не да иду и кукумавче. То је неодговорно, нестручно и показује да су политичари недорасли послу вођења државе - закључила је Ћирковићева.

Цитат

Динкић се наљутио?

Медијски спинови замагљују ужасну економску ситуацију у земљи. Тако се путем медија данима најављује смена Млађана Динкића, па истрага о његовим потезима у претходним владама, а не искључује се ни његово хапшење. Последње информације говоре да је бивша десна рука ухапшеног тајкуна Мирослава Мишковића Милка Форцан могући спас за српску привреду коју ће преузети од Динкића који је очито љут због тога изостао са другог састанка лидера владајуће коалиције о новим економским мерама.

 
Вучићеве горке пилуле

Први потпредседник Владе Александар Вучић рекао је јуче да ће се СНС чији је лидер залагати за решавање питања предузећа у реструктурирању јер су многа од њих задужена и до 800 милиона евра на терету државе, за реформу управе и већу финансијску дисциплину и контролу расхода буџета.
- Када болујете од тешке болести не смете да се предате, већ морате да се борите. Рачуни које смо сами направили дошли на наплату. Неопходно је најекстремније лечење и горке пилуле. Сваки шешир је недовољно велики да из њега извучемо све потребне мере, и истовремено мали да нађемо охрабрујућу меру да нас извуче из овако тешког стања - казао је Вучић.

 

Штедња или потрошња?

Економски стручњак Ружа Ћирковић улазује на тешку дилему у државној политици извлачења из кризе: штедети или трошити и указује да је чувени стручњак Тони Мецингер рекао да је штедња највећа глупост, као и да је Грчка штедећи оборила за 20 одсто друштвени производ.
- Мислим да би власт требало да позове најстручније макроекономисте у земљи и да са њима стручно и пажљиво одмери којим се мерама супротставити пропадању - каже Ћирковићева.

 


Дачић за заплену Дивчеве имовине

Српски тајкуни упорно избегавају да плате порез држави, док се грађанима који не измире месечне обавезе сече струја и плени имовина. Тему недодирљивости најбогатијих Срба није заобишао ни премијер Ивица Дачић најавивши "нулту толеранцију" за све који одбију да плате порез. Он је чак прослављеном кошаркашком асу и председнику Олимпијског комитета Србије Влади Дивцу запретио је да ће му пленити имовину уколико не уплати близу шест милиона евра пореза.


- Држава је у кризи, између осталог и што је годинама дозвољавала да неки људи буду изнад закона и не плаћају порез. Док обичне људе жестоко кажњавају и кад дугују око 1.000 евра, другима се гледа кроз прсте иако дугују милионе евра. Е, па тако више неће моћи. Не само Дивац него сви који дугују мораће да плате. Ако неће запленићемо им имовину - казао је Дачић револтиран изјавом Дивца "да нема времена и да не жели да се бави плаћањем пореза".


Дивчеве две фирме дугују новац на име пореза, а Дачић му поручује да може да каже шта хоће и жели, па чак и да неће да плати, али држава то неће дозволити ником од дужника.

(Д.Декић)


***


Ово није ни мало наивно Шокиран Сада ће кола великом брзином да крену низ брдо!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #113 послато: Новембар 11, 2013, 08:46:37 »

Успорена путања опоравка остварива уз трогодишње жртвовање стандарда становништва и државне потрошње


Српска економија у наредне три године споро ће се опорављати, а ,,бољег живота” неће бити, саопштава Влада Србије у Фискалној стратегији за 2014. са пројекцијама за 2015. и 2016. годину. У најбољем случају, лична потрошња, другачије речено стандард грађана, опадао би годишње у просеку 0,9 одсто. Али, ако је за утеху, држава обећава да ће штедети много више – цех који плаћају порески обвезници сваке године смањиваће се по 3,4 процента. То је један од услова да се избегне банкрот, а да реална вредност бруто домаћег производа (БДП), односно свега створеног у том периоду, достигне годишњи просечан раст од 1,6 одсто, или укупно 4,9 процената у наредне три године.

У најкраће, влада поручује – да би нам било боље, неко време мора да нам буде горе.

Струка сматра да су економске власти на путу који води изласку из кризе, али и пита – да ли је „успорена путања опоравка” остварива уз трогодишње жртвовање стандарда становништва и државне потрошње.

Реч је о заокрету у економској политици који је предуго одлаган. Од почетка транзиције Србија је више трошила него што је стварала. Приход од приватизације, донације и јефтине кредите, владе су ,,инвестирале” у привремено повећање животног стандарда, одлажући непопуларне реформе. После 2000. године у земљу је ушло између 70 и 75 милијарди евра, казује рачуница Милојка Арсића, професора београдског Економског факултета. Са расположивим парама остварени економски раст до краја 2012. био је релативно скроман – три одсто у просеку.

Србија је данас високо задужена земља. Јавни, односно државни дуг, последњег дана септембра ове године био је тежак нешто више од 19 милијарди евра, што је 58,1 одсто БДП-а. Министарство финансија је проценило да ће на крају 2013. износити око 64,2 одсто БДП, а у Предлогу буџета за 2014. годину влада је најавила да ће се задужити за још око 5,5 милијарди евра. Иначе, укупан девизни дуг земље већ је достигао 25,7 милијарди евра. На крају септембра број незапослених је достигао 761.000, а стопа незапослености 24,1 одсто.

Судећи по изложеној економској политици у Фискалној стратегији, излаз из огромних економских и финансијских недаћа влада види у окретању инвестирању, производњи и извозу. ,,Основни сценарио развоја у наредне три године заснован је на повећању удела фиксних инвестиција у БДП-у, смањењу удела јавних расхода, повећању удела извоза робе и услуга, уз смањење удела дефицита текућих трансакција у БДП-у и смањење инфлације”, пише у овом документу.

У наредне три године инвестиције би реално расле по стопи од 7,7, а извоз 7,1 одсто. За такав заокрет влада рачуна да је неопходан просечан годишњи нето прилив страних инвестиција у сектору разменљивих добара од око 1,6 милијарди евра.

Висок јавни дуг, све веће годишње рате за његову отплату и минус у буџету, који ће постепено опадати у трогодишњем периоду ка циљаних три одсто вредности БДП-а, спречавају државу да више улаже у изградњу инфраструктуре, што би допринело економском расту и већој запослености. Без годишњег повећања БДП-а од најмање четири одсто, указује Милојко Арсић, не може бити ни раста запослености, на шта указује и аналитичар Стојан Стаменковић.

– Да би се у 2020. години достигао раст БДП-а од приближно четири одсто, реалан раст инвестиција у раздобљу 2015–2017. морао би да се задржи у интервалу између осам и десет процената – упозорава Стаменковић, уз опаску да ни у последњој години овог трогодишњег раздобља раст годишње вредности свега створеног тешко да може премашити три одсто.

За Стаменковића је под великим знаком питања и да ли је могућ раст привреде, уз смањивање плата и потрошње. Зато пита економске власти:

– Може ли четири године узастопце да потрошња пада, а да се привредна активност убрза?

Да није лако искобељати се из тешке економске кризе можда најбоље илуструје чињеница да се власт не усуђује да обећа брзо решавање незапослености која притиска готово сваку породицу. „Очекује се да ће укупна запосленост успорити пад у 2014. и 2015. години, након оштрог пада у претходним годинама, док се у 2016. години очекује благи раст запослености у приватном сектору”, пише у овом документу.

У најкраће, колико приватници буду инвестирали – толико ће бити и нових радних места у наредне три године.

Креатори економске политике указују да опоравак домаће привреде у великој мери зависи од опоравка економија ,,еврозоне”, али и земаља у региону, повећања иностране тражње и прилива страног капитала, кретања иностраних каматних стопа, увозних цена, цена хране и цена нафтних деривата.

Зато овај документ садржи и алтернативни сценарио раста у периоду 2014–2016. Ако би, далеко било, кренуло по злу, тај кризни сценарио предвиђа просечну годишњу стопу реалног раста БДП од 0,7 одсто. С тим што би она у 2014. години била негативна – 0,5 одсто, али би на крају 2016. укупно трогодишње повећање достигло два одсто.

Ипак, да ли ће Србија у наредне три године избећи понор банкротства, са свим непријатним последицама, највише зависи од нас самих. Пре свега, кажу аутори овог документа, од спремности надлежних министарстава да до краја 2013. године заврше припрему и отпочну спровођење структурних реформи из области за које су надлежна.

Али и од решености свих да се крене путем којим се теже иде, а он једино води до извесности.


http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Da-bi-nam-bilo-bolje--mora-da-nam-bude-gore.sr.html


  Мука ми је да више читам будалаштине из ''пера'' лажних назовиекономиста.Системи се мењају,време пролази а лопови,запослени у државном апарату остају исти.Неће да виде како су непотребни,бескорисни и штеточине него вредно поткрадају оне који плаћају порезе и измишљају нове.
  И мислим да би требало да Србија банкротира а рејтинг јој оде у смеће.Зато што је ово што се овде дешава само привид живота.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #114 послато: Јул 07, 2015, 01:26:20 »

Вучић: Нисмо пред банкротом, бићемо финансијски здрава земља

Србија ће ускоро бити потпуно здрава, нормална, финансијски ојачала земља, земља која ће моћи да запошљава своје људе. Србија ће да буде пристојна земља онако како смо сањали", рекао је председник Владе Србије


ТОПОЛА - Премијер Александар Вучић тврди да да Србија није пред банкротом и да ће бити потпуно здрава, финансијски ојачана и пристојна земља.
"Србију смо од тога спасили. Србија није пред банкротом. Србија ће ускоро бити потпуно здрава, нормална, финансијски ојачала земља, земља која ће моћи да запошљава своје људе. Србија ће да буде пристојна земља онако како смо сањали", рекао је Вучић након отварања моста на Јасеници.

Најављући нове инвестиције, премијер је поручио да сада имамо новца и можемо да га улажемо.

"Не дугујемо га као држава никоме само зато што смо кренули да проводимо тешке мере, зато што смо били одговорни и озбиљни, зато што нисмо ишли оним - дођи у село, обећај, па немој да испуниш", каже Вучић.

Поновио је да је Србија у првих неколико земаља у Европи по висини фискалног дефицита и по томе како смо успели да се изборимо са тим да немамо пара у буџету.

"Ми их данас имамо, али и даље штедимо да бисмо их имали још више и да бисмо могли да улажемо у инфраструктуру", рекао је Вучић наводећи да је његов посао и да брине о државном новчанику.

"Мој посао је да се, када одем са власти, неко други не суочи са банкротом као што се суочавају неке змеље данас у Европи", поручио је Вучић.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:556172-Vucic-Nismo-pred-bankrotom-bicemo-finansijski-zdrava-zemlja

   Без индустрије и са девастираном пољопривредом,Аца лажов може само да прича бајке.Србија ће бити земља просјака,изузев ако се не ЕУ не распадне у догледно време.У том случају држава Србија можда и не распрода оно мало имовине што је остало.А и у том случају,опоравак ће бити дуг и тежак пошто су на челу Србије неписмени људи,криминалци и лопови.
  Да би се нека држава отарасила багре,потребно је да иста изумре на неки начин.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #115 послато: Децембар 03, 2015, 22:40:34 »

ЗАДУЖЕНОСТ НОВЕМБАР 2015

Наставља се сумануто задуживање издајничког режима.


Задуженост у новембру 2015 – 226.218.228 евра.




Задужујемо се  357 евра на радну секунду дневно.

(Бранко Драгаш)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #116 послато: Мај 10, 2016, 08:14:53 »

Обиђу снижења, па отворе новчанике

Потрошачи у Србији увелико су променили навике и све више се окрећу набавкама у малим трговинама. Велике куповине су прошлост, указују у потрошачким организацијама


ВЕЛИКЕ куповине код нас су отишле у прошлост. Наши купци сада чешће иду у продавницу, али далеко мање купују, наводе трговци. Окрећу се набавкама у мањим продавницама. Наш потрошач сада углавном прати акције и снижења које нуде велики трговински ланци и чешће одлази у планске набавке.
Људи се понашају рационалније, купују мање, само оно што им је потребно и када им је потребно, наглашавају у малопродајним ланцима. Грађани неопходне дневне намирнице махом набављају у мањим продавницама. Трговински ланци су то и те како осетили кроз пад промета и преоријентисали се на "мање трговинске формате", ближе потрошачу, а цене су остале приближне, прилагођене тањем џепу потрошача.

- Купци сада пажљивије купују, обављају мање и чешће куповине, практично пазаре у складу са својим дневним потребама и у складу са тим и ми конципирамо акције и понуде - каже Маријана Кристић, директорка сектора за бригу о корисницима "Меркатор С".

Стручњаци истичу да се сада, сем хране, у мањим трговинама све више купују пиће, кућна хемија, средства за личну хигијену... То су приметне промене, и тренд који је вероватно дугорочан и ту Србија није никакав изузетак.

- Неопходне дневне потрепштине већ одавно набављам на неколико места, сир, јаја и коре купујем у специјализованим продавницама, јефтиније су за бар за петину, кобасице и месо када је акција, исто као и морску рибу - каже Београђанка Марија В. - На пијацу одлазим касно по подне када падну цене јабукама, салати, ротквицама, луку. Уштеде су значајне, важно ја да пазите где и када купујете.


НЕ ПРЕДАЈУ СЕ
ТРГОВИНСКИ сектор, без обзира на тешкоће због ограниченог стандарда грађана, највиталнији је део српске привреде и трећину регистрованих предузећа, како истичу у Привредној комори Србије, чине фирме у трговини. Такође, трговина чини око 11,7 одсто бруто домаћег производа и запошљава безмало 19 одсто укупне радне снаге у Србији.

Све више се смањује разлика у цени намирница и осталих артикала између малих и великих трговина, што је "логична реакција на беспарицу", објашњавају у трговинским кућама. Иако сада "на цени" добијају мањи маркети, велики тржни центри ће опстати, али само они који су добро позиционирани и који понуде потрошачима додатну услугу, као што су угоститељство, забава, додатни асортиман...

У прошлој години видан је пад куповне моћи грађана, који је у уделу трајних потрошних добара, на пример, износио 10 одсто. Ипак, фирмама које су одобравале значајне попусте и разне друге бенефите купцима, успело је да остану на истом нивоу или чак да остваре неки минималан раст. Слично је било и у прехрамбеној индустрији, где је у протеклој години рецимо месна индустрија забележила пад продаје од, такође, 10 одсто.


ВЕРУЈУ СРПСКОЈ РОБИ

У СРБИЈИ је у паду број потрошача, који једном месечно иду у велике куповине, али је и даље велики проценат оних који купују у малим продавницама, показују подаци потрошачких организација. Истовремено, расте проценат грађана који радије купују и имају више поверења у производе домаћих произвођача него страних.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:604399-Obidju-snizenja-pa-otvore-novcanike

  Новинар који је писао овај чланак удворички улепшава ствари;купујемо на акцијама зато што немамо пара а гардеробу у секнд хенд радњама из истог разлога. Једоноставно, новца више нема, опљачкани смо сасвим и Вучић је постигао циљ:постали смо робље!
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #117 послато: Октобар 17, 2018, 02:40:34 »

Синхронизовано ММФ и EBRD



Судбина "Српске банке" која је такође у већинском власништву државе (96,5 одсто) још увек није позната. Ова банка је све до 2009. године позитивно пословала, да би 2009. годину окончала са губицима од 280,3 милиона динара. Кроз медије су се провлачили неки неговештаји да би управо споменута банка могла да постане државна развојна банка. Међутим, на овакве маркетиншке приче режима не треба наседати, јер је готово немогуће да ће ММФ, након 10 година разарања српског банкарског сектора, допустити нашој држави да има своју развојну банку. Политика ММФ-а и Светске банке се своди на просту економску рачуницу која гласи: што би ви у Србији кредитирали вашу привреду, када смо ми ту са својим банкама и својим каматама!? Јер да међународне финансијске институције "грабе" и присвајају за себе све оно што у нашој држави има некакву вредност, очигледно је на примеру "Комерцијалне банке" у којој наша држава има импозантан власнички удео (42,6 одсто).
"Комерцијална банка" је 2009. године остварила добит од 1,8 милијарди динара, а сем тога је по величини билансне активе је на српском тржишту капитала заузела друго место, са учешћем од 9,96 одсто (прва је "Банка Интеса" са 14,83 одсто тржишног удела).
У децембру 2009. године, представници Европске инвестиционе банке (EBRD), која иначе има власнички удео од 25 одсто у "Комерцијалној банци", потписали су са режимом у Србији уговор о докапитализацији "Комерцијалне банке" са 120 милиона евра. На овај штеточински уговор, потпис је у име Владе Србије ставила министарка финансија Дијана Драгутиновић. Њиме се перфидно предвиђа да Србија може да задржи свој власнички удео од 42,6 одсто у "Комерцијалној банци", али уз услов да у наредне три године такође обезбеди новац за докапитализацију и то у истом проценту у односу на власнички удео.

Међутим, како је налог ММФ-а да Србија распрода своје власничке уделе у банкама, а сем тога држава неће бити у стању да обезбеди реалне изворе финансирања за докапитализацију "Комерцијалне банке", јасно је да дефинитивно остајемо и без ове банке.  



Држава тражи финансијског саветника за продају Комерцијалне банке


До краја септембра 2019. банка би требало да добије сувласника у вредности државног пакета акција




Држава је објавила оглас којим тражи финансијског саветника за Комерцијалну банку и тиме је предузела први корак у приватизацији свог удела. Актуелним аранжманом с Међународним монетарним фондом (ММФ), популарно названим "чуваркућа", влада се обавезала да до краја фебруара 2019. године донесе одлуку о приватизацији, а да тендер распише у јуну. До краја септембра 2019. Комерцијална би требало да добије сувласника у вредности државног пакета акција.

Планови и припреме за продају Комерцијалне банке трају још од 2006. године, када је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) докапитализовала Комерцијалну банку са 70 милиона евра. Тада је договорено да ће држава, уколико одустане од приватизације, морати да ЕБРД-у и ИФЦ-у (Међународна финансијска корпорација при Светској банци) исплати 252 милиона евра.

Држава у Комерцијалној банци има удео од 41,74 одсто. Европска банка за обнову 24,43 одсто, ИФЦ има 10,15 одсто акција, немачки ДЕГ фонд 4,6 одсто, а шведски "Сведфонд" 2,3 одсто удела.



Министарство финансија позвало је водеће међународне фирме да доставе изјаву о заинтересованости за пружање услуга финансијског саветника за припрему и спровођење плана продаје акција Комерцијалне банке у државном власништву. Министарство финансија је саопштило да се од саветника очекује да након детаљно извршене анализе прилика на тржишту, различитих модела приватизације, као и анализе конкуренције на тржишту, предложи најбољу могућу стратегију и начин продаје акција Комерцијалне банке у државном власништву, са циљем избора поузданог партнера и максимизације ефеката од продаје капитала. Такође, финансијски саветник ће бити изабран методом избора на основу цене и квалитета, а захтев за достављање понуда биће достављен фирмама које уђу у ужи избор. Рок за достављање изјаве о заинтересованости је 12. новембар.

У огласу је наведено да заинтересоване фирме треба да имају значајно искуство у приватизацији банака и да располажу тимом искусних експерата.

Удео који ће бити понуђен на продају представља целокупан државни удео и чине га акције у власништву Републике Србије, а додатно га могу чинити и све друге акције и у власништву других акционара вољних да своје акције придруже Републици Србији у даљем поступку приватизације.

Мерено укупном активом, учешће Комерцијалне банке у банкарском сектору Србије на дан 31. март 2018. године је 10,83 одсто. Банка располаже мрежом од 204 експозитуре на целој територији Србије. Седиште банке је у Београду. На дан 30. јун 2018. Комерцијална банка има 2.809 запослених.

(Политика)

***


Баш сам се питала, како то да је ова незајажљива власт оволико дуго чекала да прода и ову банку. Сложићу се у свему са коментарем једног читаоца,

Цитат
Радомир М. Мисаљевић
Ми не можемо ништа променити. Пишемо по разним платформама о неправилностима у држави, али то нико не зарезује. Једина нам је прилика да нешто променимо приликом некаквих избора, али ни од тога нема ништа. Власт наставља где је садашња опозиција радила и стала. Значи, сви су исти. Сада су се окомили на Комерцијалну банку, а.д., Београд. Претходно су уништили остале српске пословне банке, Народну банку Србије и Завод за обрачун и плаћање. Платни промет и контрола истог је у расулу. Грађани и привредни субјекти су у дужничком ропству (изградили су српску Бастиљу, дужнички затвор - КПЗ у Панчеву). Парадржавни органи владају државом. Зар Србија не може имати ништа своје, српско, државно. Чиме су уцењени, колико су плаћен. Да све униште. Што пре.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: 1 2 [3]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!