forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 14, 2019, 19:34:02


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: “Црногорски” национални програм  (Прочитано 930 пута)
peraazdajic
Гост
« послато: Јануар 03, 2012, 17:04:55 »

Ћаоске,  Љутко Љутко Љутко


“Црногорски” национални програм: ЦГ језик, ЦГ црква и НАТО
Како ће ЕУ и НАТО постати чувари расрбљивања Црне Горе?


Београд, 03.01.2012.



У ауторском чланку који је недавно изашао у режимском гласилу “Побједа”, премијер Црне Горе, Игор Лукшић, изнео је низ тврдњи које сваки Србин који размишља о Српству интегрално, изван граница Србије, треба да чује.

Јер, шта значи чињеница да су прављење “црногорске” нације и улазак у НАТО чињенице од подједнаког значаја за црногорски режим? У тренутку када се приближава крају апсолутна приватизација Црне Горе, у тренутку када је пара све мање, режим Мила Ђукановића као апсолутни приоритет наводи питања црногорског језика и цркве, и то све као део агенде евроатлантских интеграција Црне Горе.
У том смислу, преносимо Лукшићев текст са једним упутством за читање: болдоване делове размите у контексту свега што се Србима дешава у задњих 20. година.


Игор Лукшић: Довршавање започетог је услов за евроатлантске интеграције

Ријешена идентитетска питања стварају простор за развој демократије, економије, културе, рађање нових и трајање старих веза, предупређују и елиминишу конфликте, унапређују толеранцију за различитост, обогаћујући индивидуалност унутрашњег живота свих грађана.
Држава која нема формиран и јасно артикулисан национални идентитет тешко дефинише своје националне интересе. Таква држава не може бити озбиљан преговарач или партнер на било којем нивоу сарадње.

Иако историјски оквири значајно утичу на структуру друштва и често га садржински и структурно мијењају, без обзира на те промјене индуковане споља или створене унутар самог друштва, његова идентитетска основа, као константа опстаје.
Искуство нам говори да су се управо она друштва, често и интезивно сучељена са значајним спољашњим и унутрашњим утицајима и промјенама, кроз одговор изазовима која су та догађања носила, изграђивала као друштва са снажним осјећајем идентитета.

Црногорски идентитет – основа стабилности друштва

Црногорско друштво је управо примјер друштва које је свој интегритет и идентитет градило у најсложенијим историјским дешавањима. Истовремено, црногорско друштво је богато јер је шири концепт од црногорског идентитета, али је изградња црногорског идентитета осовина његове стабилности.
Црногорски идентитет је грађен и опстао у временима која су често доводила у питање и физички опстанак Црногораца.

Добијали су Црногорци битке које су многи унапријед сматрали изгубљеним, над вишеструко јачим и бројнијим, свјесни вриједности свога друштва и улога које носе у будућност нових генерација. Неко би очекивао да друштво које прође кроз такве процесе буде изразито национално хомогенизовано и затворено. Насупрот томе, црногорско друштво је утемељено на поштовању различитости и наглашавању заједничког, на темељима модерног, грађанског друштва.
Црногорски идентитет настао је у европско-медитеранском окружењу, на размеђи путева и цивилизација уграђујући кроз културу, језик, религије, универзалне вриједности које смо дијелили и дијелимо са свим онима са којима смо се сусретали на овом простору, који су остајали да живе са нама ширећи наш заједнички идентитетски оквир.

Добро смо научили историјску лекцију. Уређена идентитетска питања једне заједнице услов су њеног постојања и будућности. Стога, и данас рјешавању ових питања, њиховом заокружењу прилазимо на сензибилан начин, много пажљивије од оних који нажалост покушавају да оспоре или доведу у питање обиљежја црногорског идентитета.
Питање језика, културе, обједињавања научних потенцијала, изградња међурелигијског склада, одговорног односа према историји, као и превазилажење постојећих и предупређење нових подјела, наши су приоритети.

Опредјељење да грађани Црне Горе живе у држави чије су основне вриједности слобода, мир, толеранција, поштовање људских права и слобода, као слободни припадници народа и националних мањина, за резултат имамо да је црногорски језик службени, а језици у службеној употреби српски, босански, албански и хрватски језик. Са пуним сензибилитетом, за богатство језика којима говоримо, договором смо уредили и питања изучавања језика у школама.

Обједињавање научног потенцијала

Свјесни значаја унапређења достигнутог нивоа научно-истраживачке дјелатности у Црној Гори, Влада Црне Горе је утврдила два стратешка циља за обједињавање најреферентнијег научног потенцијала у Црној Гори. Први у оквиру Академије, а други у складу са Законом о научно-истраживачкој дјелатности кроз успостављање центара успјешности.

Стога је предлог новог нормативног уређења питања везаних за ЦАНУ, реална препозната потреба коју је сама стварност наметнула, а стварност је да ће се новим законом о Академији унаприједити аутономија ове научне установе и остварити обједињавање научног потенцијала којим располаже Црна Гора који се поред Академије, налази у широј заједници са циљем њеног организовања у јединствену научно-истраживачку установу највишег научног нивоа у држави, утемељену на савременим основама.

На овај начин стварамо основу за проширење дјелатности Академије у односу на постојећу, која између осталог обухвата и најзначајнију и најобимнију дјелатност која се односи на припрему Енциклопедије Црне Горе и других националних енциклопедија у области науке и умјетности.

Подјела православних вјерника треба да буде превазиђена
Уважавајући принципе одвојености вјерских заједница од државе, њихову равноправност и слободу у вршењу вјерских обреда и вјерских послова, али и интерес државе, односно цјелокупног друштва, да подржи мултиконфесионални и мултикултурални склад и дâ свој допринос превазилажењу свих подјела или могућих извора подјела, отворили смо широк дијалог са представницима вјерских заједница.

Потписали смо Темељни уговор са Светом столицом и у процесу смо закључења уговора са вјерским заједницама у циљу препознавања питања од заједничког интереса. Ипак, питање подјеле православних вјерника у Црној Гори заокупља посебну пажњу. Допринос превазилажењу ове подијељености је задатак чијем рјешавању сви морамо допринијети. Свјесни смо да рјешавање овог питања није реално у кратком року с обзиром на његову комплексност, али и чињеницу, да је, по мом мишљењу, за превазилажење ове подјеле најбоље остварити јединство и организациону самосталност православне вјерске заједнице у Црној Гори, уз пуни сензибилитет према црногорском државном, националном и културном идентитету.

Историја нас надахњује

Одговоран однос према историји је одговоран однос према сопственом идентитету. Тај свој однос преточили смо кроз активности на пуној валоризацији културно-историјског наслеђа Црне Горе и однос према онима који су стварали њену историју. Подсјетићу на Војислављевиће, Балшиће, Ивана Црнојевића и династе Петровиће. Подизањем споменика својим владарима, Црна Гора на цивилизацијски начин даје обиљежје њиховим прегнућима. Црногорска научна мисао, обједињена на објективан начин наставиће да расвјетљава историјске чињенице чинећи их доступним и нама у Црној Гори и најширој међународној стручној јавности.

Уважавајући посебно мјесто династије Петровић Његош на историјском путу стварања Црне Горе и утемељењу њеног духовног, културног и националног бића, династије која је баштинећи лучу слободе, у црногорски идентитет уткала визију измирења и окупљања, разумијевања и поштовања различитости, донијели смо Закон који на савремен начин уређује статус њихових потомака.

Савремена Црна Гора, надахнута лучом слободе, успјела је вољом свог народа, одважно и мудро, у расвит још једног мајског дана, 2006. године, исправити историјску неправду, обновити државност и заузети своје мјесто тамо гдје јој је одувијек и било – у друштву држава и народа. Обогатила је Црна Гора ДНК европског идентитета.

Евроатлантске интеграције најбоље чувају Црну Гору
Са истом оном одлучношћу са којом су се наши преци борили за опстанак Црне Горе ухватили смо се у коштац са европским и евроатлантским интеграционим процесима достижући у кратком року виши стандард квалитета живота наших грађана. Интеграциони процес је истовремено и најбољи да се очува државни оквир Црне Горе. Као потврда и уважавање резултата које смо остварили, Европски савјет је 9. децембра 2011. године позвао Европску комисију да без одлагања представи предлог преговарачког оквира за Црну Гору и да иницира процес анализе правних тековина са нашом државом у поглављима 23 и 24 прије отварања преговора у јуну 2012. године.

Влада Црна Горе изабрала је 29. децембра 2011. године амабасадора при Европској унији (ЕУ) у Бриселу, Александра Пејовића за главног преговорача са ЕУ. Главни преговарач, покренуће процес формирања преговарачке групе која ће бити допуњавања у наредним мјесецима, чему треба да претходе широке консултације са свим сегментима нашег друштва. Ово је нужно да бисмо наставили са политиком изграђивања консензуса о интеграционим питањима. Експерте ћемо бирати промишљено, снажићемо своје преговарачке капацитете, припремајући преговарачку платформу како бисмо у јуну 2012. године у пуном капацитету одговорили обавезама.

Извор: Побједа
----------------------------------------------------------------------------

Извор: ДВЕРИ
Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!