forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Новембар 25, 2017, 11:12:09


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 [2]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Екологија за Србију и даље апстрактна  (Прочитано 21851 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #50 послато: Јун 02, 2015, 07:41:44 »

ПРОШЛЕ године су медији писали о овој ЕКОЛОШКОЈ КАТАСТРОФИ, али као по обичају, кога у овој Србији, па брига за то.



ПРЕТИ ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА Тешки метали стигли до Дрине

Јаловина из некадашњег рудника антимона "Столице" у Костајнику, која је кренула даље реком Коренитом према Јадру, стигла је и до Дрине. Ово је потврђено у Градском већу Лознице, које је за данас заказало ванредну седницу.



Сиви муљ пун отрова: Јаловина у Костајнику

- На основу најновије анализе узорака воде са четири мерне станице, у Костајнику, на самом изливању јаловине, у реци Коренити пре уливања у Јадар, у селу Брадић у реци Јадар, и у Јелаву на самом уливању Јадра у Дрину, налази су више него поражавајући. Гвожђе, олово, кадмијум, цинк, бакар, арсен, жива, антимон и манган, који се налазе у категорији од 1 до 4, у већини узорака овде су ван те класе. Практично, знатно више од количина које се уопште и мере. Присуство тешких метала који теку и Дрином су толико евидентни да је довољно да се у целом крају прогласи еколошка катастрофа - потврдио је Јанко Алексић, члан Градског већа.

Он објашњава да град не жели да упире прст у било кога појединачно, већ да се проблем што пре почне решавати.
 
На ванредну седницу Градског већа позвани су представници ресорних министарстава, начелник Мачванског округа, начелник Сектора за ванредне ситуације, удружења еколога, риболоваца и ловаца, а пре почетка биће приказан и кратак филм о дешавањима изазваним цурењем јаловишта од средине маја.

(С.Пајић)








Ево каква је ситуација ДАНАС.




***



Стиже храна са отрованих њива

Токсична јаловина из рудника Столице у Костајнику код Крупња, која цури још од мајских поплава прошле године, обојила је у сиво потоке и реке. Тешки метали стигли су до Дрине и Саве, али и до њива и башта. Ненаду Лукићу у Костајнику било је поплављено око 20 ари земље, кукуруз, кромпир и малина.



Нема решења: И даље цури из јаловишта

- Одмах сам кренуо да уклањам наносе песка и јаловине, негде је било и по пола метра. Извукао сам око 70 кубика наноса, коштало ме је око 60.000 динара, а онда сам насуо скоро исту количину нове земље. Посадио сам кукуруз, кромпир, лук, малину, а у пластенику парадајз. Све што роди иде за кућну употребу - каже Лукић и тврди да нико није долазио да га упозори да не сади.

Поред Костајничке реке још има нерашчишћених њива, али и оних где тик до сиве реке ничу кукуруз и друге културе.


Само за кућну употребу: Ненад Лукић

- Нико није дошао да помогне. Шта сад да радим, да гледам у упропашћену њиву или да нешто посејем? Да сам чекао помоћ, још би овде било стења и муља. Загађено?! Можда јесте, а можда и није, нећу другима давати, а моја стока нешто мора јести - каже један пољопривредник нерасположен за фотографисање.

Први комшија јаловишта Милојко Јовановић с породицом живи уз Костајнички поток, тик испод последње бране. Разваљено корито дошло је на два метра од куће.


Цитат
Уништена плодна земља

У крупањској општини је после мајских поплава уништено много ораница, плодно земљиште је однето, или је засуто разним материјалом и није га могуће користити. Под наносима је остало више од 630 хектара ораница. Поплава је однела 40 хектара, наноси су остали на 156 хектара, а остало су оштетила или уништила бројна клизишта.


- Кад су дошли да раде бране рекао сам да то неће издржати и после прве кише је процурило. Из дворишта сам прошлог маја избацио око 70 кубика песка с јаловишта, онда сам донео нову земљу, префрезирао, посејао траву, али неће да никне - каже забринуто.

Лани у новембру урађена је санација и постављена дрвена брана, али неколико дана касније, после кише, јаловина је наставила да прелива у Костајничку реку.

Цитат
Велика одступања

У Костајничкој реци, око 200 метара од јаловишта, постоје велика одступања више тешких метала, гвожђа, олова, цинка, арсена и антимона, као и код моста у лозничком селу Коренита где је утврђено повећање антимона, олова, цинка и гвожђа.
У Јадру и Дрини, осим мањег одступања гвожђа у марту, кад је обављено истраживање, није било других одступања, што је резултат разређења воде због обилних киша у том периоду.


Министар за ванредне ситуације Велимир Илић био је недавно у Костајнику и најавио да ће 'санација јаловишта почети ускоро изградњом главне бране, која ће максимално зауставити истицање опасних материја".


Уништено 50 хектара земљишта: Подручје Костајника

Процењује се да је на подручју Костајника материјалом из јаловишта уништено око 50 хектара земљишта, на неким њивама и данас стоје наноси дебели више од пола метра, а проблем је што је мештанима пољопривреда једини извор прихода. После поплаве у мају прошле године утврђено је загађење и закључено да се то земљиште мора уклонити као опасни отпад и насути нова земља. Година је прошла, а тај посао још није започет, па неко сеје на поплављеном, а неко и да хоће не може јер је уместо оранице "добио" камењар.

(Ђ.Јанковић)

« Последња измена: Јун 05, 2016, 20:12:48 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #51 послато: Август 04, 2015, 19:08:14 »

Дунав поцрвенео од крви



Новосађани су у уторак пре подне приметили истицање крви из канализационог одвода на Кеју, недалеко од градилишта Жежељевог моста. Ово је други пут у последњих десет дана да река поприми црвену боју, а како је раније потврђено, реч је о крви највероватније из оближњих кланица.



Претпоставља се да је реч о отпаду из оближњих кланица


На фотографијама које су снимљене око 11 часова види се да у Дунав поново отиче велика количина црвене течности.

На месту загађења репортер 021.рс затекао је и екипу ЈКП "Водовод и канализација" која је узимала узорке из канализационог испуста, али тада је истицање црвене течности већ престало.

Како преноси овај портал, они су дошли након што су том јавном предузећу грађани дојавили да се поново излива крв у реку.

Подсетимо да ни после десетак дана није утврђено ко је испуштао крв у Дунав. Мада се сумњало да је то последица испуштања отпадних вода из неке од кланица ,то није потврђено, а извештај Института за јавно здравље Војводине није много помогао у разјашњавању мистерије.


Како се загађивање поново десило, јасно је да одговорни, и поред бурних реакција јавности, нису престали да испуштају отпадне воде у реку.


Град и покрајна су тражили да се пронађе починилац, али за сада ништа сем међусобних оптужби нису предузели да помогну да се утврди ко намерно испушта крв у Дунав.

(Вести)



***


Оно што није успео НАТО, сами ћемо да одрадимо, да се уништимо до краја!



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #52 послато: Јун 05, 2016, 20:09:58 »

Ужичани у страху: Ђетиња постала "крвава река"


Ужичане је у суботу сачекао непријатан призор када се река која протиче кроз овај град у западној Србији обојила у црвено! Ђетиња је потпуно променила боју, а друштвене мреже преплавиле су фотографије уплашених Ужичана који се питају зашто је река "крвава".




- Нико нема објашњење, нити зна шта се десило. Није нам свеједно, Ђетиња је одувек била чиста река. Чак лети виђамо видре у њој, које се појављују само у изузетно чистим водама - каже Ужичанин Марко.

Раније се ово дешавало у Ужицу, али док је радила фабрика "Цвета Дабић", па су се разне хемикалије и боје испуштале у реку. Међутим, ова фарбика је годинама затворена.

Иначе, ово није први пут да се овај феномен јавља у Србији, али је често пролазио без објашњења. Тако је прошле године, уочи Великог петка, река Кубршница код Аранђеловца потпуно добила црвену боју.

Србија је данима била у чуду када је Дунав више пута мењао боју, а тада је Институт за јавно здравље Војводине објавио анализу узорака воде испуштене у близини канализационог отвора на Кеју у Новом Саду, након изливања течности црвене боје у Дунав.

(Вести)


***

Ово није једини случај. Биће тога све више и више, док нам све реке не УНИШТЕ!!!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #53 послато: Јул 04, 2016, 06:28:07 »

Забрињавајуће:
Шума више неће бити ни у Шумадији!


Упозорење стручњака о стању зеленог појаса. Проблем од Срема до Копаоника. Неки делови без стабала



ПОЈАЧАНО сушење стабала које је узело маха после 2012. године, довело је шуме у Србији у катастрофално стање. Готово да нема врсте дрвећа које овај проблем није "начео", нити места у Србији где сушење шума није забележено. Од храста лужњака у Срему, до смрче на Копаонику. Осим тога, наше шуме су десетковали и летњи пожари и зимске ледене кише. Зато нам је свако здраво стабло драгоцено, а пошумљавање неопходно, нарочито у градским и приградским срединама.

Овако за `Новости` стање зеленог појаса у Србији оцењује професор др Милан Медаревић, професор Катедре планирања и газдовања шумама Шумарског факултета у Београду. Он подсећа да је пошумљеност Србије око 29 одсто, што није ни трећина територије. Осим тога, како наглашава, стање у неким крајевима Војводине је критично!

- Под стаблима је само око седам одсто Војводине, а требало би да их буде барем двоструко веше - каже наш саговорник. - Посебно забрињавајуће је у неким крајевима Севернобачког, Средњобанатског и Севернобанатског округа у којима су праве шуме нестале. Штавише, у Банату и Бачкој има места која немају готово ниједно стабло.

И "слика" појасева зеленила и шума око већих градова Србије, по Медаревићевим речима, врло је шаренолика.

- На територији Београда има око 50.800 хектара шума, али је неопходно да се та површина повећа - наглашава професор. - Важећим Просторним планом Србије предвиђено је да се, до 2020. године, пошумљеност престонице повећа за 5.600 хектара. Тај план је, међутим, због многобројних околности - недостижан.

На истоку, југу и југозападу земље, како каже Медаревић, има и "светлих примера" где је пошумљеност и двоструко већа од српског просека, али и за те средине она није оптимална.

- У општини Бор, на пример, под шумама је више од 46 одсто територије - објашњава професор. - Али, за тај крај то није довољно, пре свега због индустрије по којој је овај град познат. Зато би шумовитост Бора и околине требало да буде барем 60 одсто. Слично је и у Златиборском округу. У том региону шумске површине требало би да се подигну на 70 са садашњих око 43 одсто. Разлог за то су велика потенцијална изворишта питке воде у овој регији, која би шуме најбоље заштитиле од разних штетних утицаја.


И у Пчињском округу, прича наш саговорник, шуме већ "заузимају" четрдесетак одсто територије, али би требало да се прошире барем за половину како би штитиле и оплемениле скроман састав земљишта.

- Просторним планом Србије из 2010. године, било је предвиђено да се током наредне деценије у Србији пошуми још 90.000 хектара - подсећа професор Медаревић. - Али са садашњом динамиком пошумљавања две до три хиљаде хектара годишње, тај план је тешко достижан. Осујетили су га пре свега шумски пожари током 2012. године, када је изгорело око 12.000 хектара шума, као и непрекидно сушење стабала. Само на Тари је, годину касније, посечено више од 27.500 метара кубних јеле и смрче, а у зиму 2014. у источној Србији лед и мраз су десетковали 56.000 хектара шума.

Проблем је, како каже професор, и у нашем односу према дрвећу и томе што смо заборавили колико је свако дрво благородно.

- Шума се радо сетимо и о њима размишљамо само у време летњих врућина - наглашава Медаревић. - Кад становништво трага за дашком свежине, обично се сети да је већ у приградским шумама температура од пет до шест степени нижа него на градском бетону. Чим прође лето заборави се и на дрвеће и на животну средину. А шума је, не заборавимо, најбољи и најјефтинији филтер за добијање питке воде, спречава клизишта и ерозије, смањује буку, ублажава климатске промене, тишином и одвојеношћу амбијента умирује и опушта...


БУКВА ОХРАБРИЛА

ОВЕ године, после пола деценије лоших појава у шумама Србије, буква нас је охрабрила - каже професор Милан Медаревић.

- Наиме, овог лета, забележен је енорман урод семена букве. И то морамо да искористимо. Део посла свакако ће одрадити природа, наравно и наша струка, али посебно сугеришемо власницима приватних букових шума да ову прилику не пропусте за планско подмлађивање стабала.

Карикатура Горана Дивца



КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ ЗЕЛЕНИЛА

* ШУМЕ спречавају настајања бујица, а сливна подручја обрасла шумом имају од 30 до 50 одсто ниже водостаје

* ХЕКТАР високих шума ствара три тоне кисеоника

* ЧАК 68 тона чађи и прашине може да прими хектар букове шуме

*l СТАБЛО дивљег кестена, старо око 30 година, годишње задржава 120 килограма прашине и 80 килограма аеросола

* ХЕКТАР клеке у атмосферу годишње емитује око 30 килограма бактерицида, што је довољно за дезинфекцију мањег града.

(Јелена Матијевић)


***

Да је само то. А шта ћемо са овим проблемом?
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=B-v9HE0Qd9c" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=B-v9HE0Qd9c</a>


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #54 послато: Март 07, 2017, 04:36:44 »

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=sEjcWNVlGj0" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=sEjcWNVlGj0</a>
 

  Prijepolje: Meštani blokirali deponiju, traže zatvaranje
Meštani nekoliko prijepoljskih naselja blokirali su gradsku deponiju i zaustavili odlaganje smeća na tom nesanitarnom smetlištu. Oni traže hitno zatvaranje i saniranje deponije koja se nalazi na samom ulazu u grad.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #55 послато: Март 27, 2017, 19:59:41 »

Тоне смећа код моста на Дунаву

ДИВЉА депонија у Улици Вука Врчевића код Панчевачког моста, која се налази поред нехигијенског насеља, повећава се из дана у дан, јер људи коју ту живе одлажу велике количине ђубрета. ЈКП "Градска чистоћа" неколико пута је уклањала и поставила контејнере за одлагање смећа, међутим, помоћи нема.


Кроз Улицу Вука Врчевића свакодневно пролазе стотине возила, а суграђани се згражају сценом коју ту виде. Депонију поред ромског насеља "Градска чистоћа" последњи пут је рашчистила августа 2016. године, али од тада се на овом месту поново нагомилавају тоне смећа, па се ругло "вратило" у шири центар града.

Како тврде из "Чистоће", грађани овај проблем нису пријављивали, али је с њима контактирала Комунална инспекција Градске општине Палилула.

- Нажалост и осим тога што редовно чистимо и празнимо контејнере, несавесни суграђани из овог насеља и даље бацају отпад ван посуда - кажу из ЈКП "Градска чистоћа". - Око нехигијенског насеља поставили смо канте за одлагање отпада, које редовно празнимо према утврђеном плану.

Тоне ђубрета не налазе се само на једном месту. Наиме, дуж целе улице Вука Врчевића на све стране су бачене кесе, грађевински отпад, картони, одећа и разни кућни апарати. Иако су свесни да проблем постоји, из "Градске чистоће" тврде да немају начин да га реше.

- Решење проблема одношењем смећа је само привремено, уколико суграђани из овог насеља не желе да се придржавају хигијенског реда - кажу из "Градске чистоће". - Ми као предузеће немамо начина да решимо да ли ће неко бацити сав отпад ван предвиђеног места, односно контејнера, који су томе намењени.



ПЛАНИРАНА ЕДУКАЦИЈА ГРАЂАНА

ЈКП "Градска чистоћа" баш због оваквих проблема планира да заједно са Секретаријатом за заштиту животне средине организује акцију којом би едуковала грађане из нехигијенских насеља. План је да се оваквом акцијом утиче на свест људи који живе у њима. Ових дана широм Београда грађани пале њиве, а и смеће, па и на овој локацији постоји опасност од пожара.


(С.Сретеновић, НОВОСТИ)


***

Море, каква "ЕДУКАЦИЈА". Зна се врло добро како то може експресно да се реши. Закони постоје, али их нико не спроводи!!!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #56 послато: Јун 08, 2017, 06:39:31 »

Смрад шина гуши Дорћолце



"Железнице Србије" затрпале Доњи град пружним конструкцијама уклоњеним са простора "Београда на води". По врућини осећа се непријатан мирис од ужеглих прагова и набацаних старих колосека


Железнице Србије обећале да ће крајем априла уклонити прагове и шине
Фото П. Митић


ТОНЕ старих прагова и шина наслагане су пре четири месеца поред зграда у насељу "25 мај" на Дорћолу. Уклоњени су приликом рашчишћавања простора око "Београда на води". "Инфраструктура Железница Србије" сместила их је овде, на локацију која је, према њима, била најближа за одлагање. И док током зиме и пролећа станари са "отпадом" нису имали проблема, осим естетских, топло време донело је бројне недаће. Из "Железница" поручују да материјал није отрован, али да траже другу локацију за одлагање.

Смрад мазива и уља за импрегнацију, којим су прагови натопљени, несносан је када је сунце у зениту. Непријатан мирис шири се целим Доњим градом, а станарима у улици Дунавски кеј 2, 4, 6, па све до броја 20 је најтеже.

- Чим мало огреје, смрад уља постаје неподношљив - прича један од станара Раде Грујић. - Не може да се дише колико тај мирис "штипа" за нос, па прозоре не отварамо. И, према Закону о заштити животне средине, старо уље не сме да се баца, већ је обавезна његова рециклажа, а овде угрожава здравље свих нас.

Шине и прагови, скретнице и колосеци, побацани су у дужини од 500 метара. Пре само четири дана, под прозоре станара Доњег града, донета је нова количина "отпада".

- Плашимо се и да су ти прагови можда радиоактивни. Чула сам да је то нека докторка помињала. А и да нису, не знам ко је био толико паметан да нам их стави тик уз зграду. Ту се таложи ђубре, а "Зеленило" не може да покоси траву сада већу од метра, ни да уништи амброзију која се ту раширила. И змије су почеле да нам излазе одатле, а пре тога их овде никада није било - прича станарка Славица.

фото П.Митић

Иако је после бројних жалби станара "Инфраструктура Железница Србије" обећала да ће до краја априла уклонити отпад, складиштење се наставља.

- Локација Доњи град била је најближа за одлагање, па је железничка грађа овде остављена. Након класификације материјала, део ће бити отпремљен у Нови Сад и Зрењанин, на мање битне пруге као половни материјал. Тренутно тражимо другу локацију, ван насељеног места где бисмо грађу преместили. Напомињемо да шине и прагови нису отровни и да не представљају опасност по здравље житеља - наводе из "Инфраструктуре Железница Србије".

Зашто се на време није размишљало о месту одлагања отпада и где ће и како наћи нови адекватан простор, ако у почетку то нису успели, остаје нејасно. "Новостима" није речено ни када ће тачно прагове и шине однети из Доњег града.



ОПАСНОСТ ЗА ПРОЛАЗНИКЕ

ОНИ који желе да скрате пут и не користе пасарелу ка зградама, сада морају да се пробијају кроз железнички отпад. Наслагани прагови и до три метра у висину, опасност су и по мале Роме који сакупљају секундарне сировине. Уједно, и прошле године проглашена најлепша башта Старог града налази се тик уз ово сметлиште.

(С.Б.Милошевић, НОВОСТИ)


***

А иза тих шина и зграда, само пар метара, налази се прелепо шеталиште, Дунавски Кеј.


 Да ли неко жели да загади и тај део, колико толико, "природних плућа" Молим?

Неко је ПОСЕКАО врбу (са слике испред) и тај део више није као на тој слици.
Неко је посадио ОГРОМНЕ жбунове, ружа разних боја, које су толико високо нарасле, дуж целог шеталишта, да се река УОПШТЕ не види када се седи на клупама, а како је кренуло, неће се река од тих ружа видети, ни када се шета обалом. А пре тога је ту била травица и ниско пољско цвеће (као на овој слици). Сада се из тог "ружиног" шибља осети смрад, буђ, препуно је комараца и гмизаваца. Људе је просто страх да шетају том страном Кеја.

Да ли је неко "опрао" паре, купивши те силне саднице ружа, које никако нису за тај део шеталишта...  Молим?

Питам се шта је следеће? Можда ће и на тај део шеталишта дотерати те старе прагове и пруге и друго ђубре...

Ипак, још увек је "Екологија за Србију и даље апстрактна" (ОВДЕ бих додала, да је Екологија АПСТРАКТНА за властодржце, да ли Града Београда или Србије, свеједно, све су то незналице и дилетанти до дилетанта. УНИШТИШЕ све, па и ово мало природе, које нам је преостало!!!)

 
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #57 послато: Јун 12, 2017, 20:45:44 »

Петровац на Млави:
На градској депонији истоварена бурад са непознатом супстанцом




Непријатан мирис, који подсећа на покварени кисели купус, данима се шири Петровцем на Млави. Због тога многи грађани избегавају да изађу из кућа, а родитељи да децу изведу у шетњу.


Миодраг Милетић из улице "8. октобар" прича да се тај мирис осећа без обзира да ли дува ветар или не и да су због тога уследиле препирке међу комшијама које су претиле да се претворе у свађе и сукобе.

- Данима се питамо ко то у канте за смеће баца покварени кисели купус. Онда смо почели да проверавамо контејнере и видели да и њима нема киселог купуса, а мирис се и даље ширио. Помислили смо да је неко можда купус бацио у градску канализацију, али када смо проверили шахте видели смо да тај непријатан мирис не долази ни из канализације. Не знамо како да се заштитимо од тога, а надлежни органи се не оглашавају - каже Милетић.



Председник СО Петровац на Млави Миланче Аћимовић рекао је за "Блиц" да непријатан мирис долази са градске депоније КЈП "Извор", али и из неких делова града.

- Под окриљем ноћи на депонији је истоварено двадесетак буради са непознатом супстанцом. Сутрадан када су радници комуналног предузећа на депонији булдозером растурали гомиле смећа случајно су пробушили једно од буради из којег је почео да се шири непријатан мирис који подсећа на покварени кисели купус. Одмах су алармирани надлежни органи, али нам је речено да у циљу истраге не дајемо никакве информације. Таква бурад пронађена су на још неколико локација у граду и из њих се такође шири непријатан мирис. Претпоставља се да је реч о неком инсектициду - каже Аћимовић.



Директор КЈП "Извор" није желео да о овоме даје никакве информације. У Основном јавном тужилаштву, у Петровцу на Млави новинару "Блица" је речено да је до сада пронађено тридесетак буради, на депонији смећа и у граду, са непознатом супстанцом мириса на покварени кисели купус.


- Током ове седмице та бурад биће послата на анализу Рударском институту у Бору. То је овлашчена установа која ће утврдити о каквој је супстанци реч. За сада толико могу да кажем јер од полиције још нисмо добили никакав писани документ - рекао је Слободан Динић, јавни тужилац у Петровцу на Млави.

(Светислав Мирковић, Блиц)


***

У исто време, у Београду се дешава нешто још горе,


Тињају депоније и - немар




Београђани преплашени због дима који се данима шири из Винче, док надлежни тврде да опасности - нема. Концентрација штетних материја у просеку, градске власти очекују да киша помогне у гашењу

Дим који се шири са депоније прекрио је и Вишњичку бању Фото Н. Скендерија

ГУСТИ дим гушио је Београђане протеклих ноћи и јутра у већини делова града, па је готово немогуће проветрити просторије и удахнути ваздух. Страх грађана који су у среду у паници обавештавали нашу редакцију о томе како не могу да удахну, утолико је већи јер дим долази са депоније у Винчи, где већ двадесет дана гори неразврстан отпад из дубина сметлишта. Иако надлежни тврде да разлога за панику нема, препоручују боравак у затвореном простору, као и затварање прозора када дим наиђе. Када ће проблем бити решен, нико не зна са сигурношћу.

Ветар који је променио правац већ две ноћи доноси у град густи, смрдљиви дим и буди Београђане из сна! Сама помисао на то да ветар густим димом доноси честице опасне по здравље, плаши их много више од тога што не могу да проветре станове и осуше веш на тераси. И поред тога што гневни, суграђани непрестано зову све градске службе, јер у раним јутарњим часовима од дима не виде прст пред носом, из "Беоком сервиса" кажу да је ситуација под контролом.

- Жале се суграђани са Миријева, Звездаре, Карабурме, Вишњичке бање, а због ветра осетили су дим и становници централних градских општина. Машине свих комуналних служби су тренутно на терену и сви су у приправности. Очекујемо падавине које би свакако могле да помогну - објашњава Дарко Главаш у име "Беокома".

Телефони редакције "Новости" не престају да звоне, а Београђани су у паници, јер није реч о обичном пожару. Плаше их органска једињења.

- Писала сам и Општини Гроцка, сектору за ванредне ситуације, градоначелнику, председнику, звала ватрогасце, међутим, нико ништа није урадио да се проблем реши. У Вишњичкој бањи и околини не може да се живи од дима - огорчена је Тања Бабић.

Из Градског завода за јавно здравље кажу да је група честица суспендованих из течних и чврстих једињења у порасту ноћу и у раним јутарњим сатима, али када се то прерачуна на 24 сата, што је законом прописано мерење, концентрација је испод граничних вредности. У циљу детаљне евиденције, постављена су још два мерна места у Вишњичкој бањи.


У Институту за јавно здравље Србије "Милан Јовановић Батут" нису имали саговорника на ову тему.

Иначе, пожар у депонији избио је 18. маја, а ватра још тиња на великим дубинама. Ватрогасци су дежурни на терену, али кажу да вода не може да угаси ватру на дубини од око педесет метара. У том случају, нејасно је како би падавине могле да помогну.



ПРЕПОРУКЕ ГЗЗО

ПРЕПОРУЧУЈЕМО грађанима да током ноћи и дела преподнева држе затворене прозоре на стамбеним објектима и дуже не бораве на отвореном у случају појаве дима и непријатних мириса. Ово се, пре свега, односи на особе које болују од хроничних плућних и кардиоваскуларних, као и других акутних и хроничних болести у којима је већ компромитована плућна функција - поручују стручњаци из Градског завода за заштиту здравља.



Цитат

НАЈЦРЊА ЕКОЛОШКА ТАЧКА

ГРАД у јулу бира партнера за управљање депонијом у Винчи. Овим поводом градоначелник Синиша Мали истакао је да ће после одабира компаније надлежни моћи да почну сређивање "еколошки најцрње тачке у овом делу Европе" и тако спрече инциденте као што је пожар. Укупно пет компанија позвано је пре 10 дана да поднесу коначне понуде за овај пројекат, а Мали је најавио да ће бити отворене до 6. јула. Ова инвестиција коштаће 300 милиона евра и отпад ће се користити за добијање топлотне и електричне енергије.


Фото: Н. Живановић

(В.Радуловић, НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #58 послато: Јул 17, 2017, 05:24:38 »

ТРУЈЕМО САМИ СЕБЕ:
Дунав, Сава и Морава као септичке јаме


У српске реке изливају се непречишћене отпадне воде са фекалијама, тешким металима, нафтом, ураном, пречишћавање нужно али и скупо



ТЕШКИ метали, нафта, отпаци из кланица, пепео из термоелектрана - главни су извори загађења река у Србији, кажу у НВО "Еко геа". На то треба додати и неуређене депоније и илегално пражњење септичких јама. Наши највећи градови испуштају непречишћене отпадне воде директно у реке јер немају постројења за пречишћавање.

Београд сву нефилтрирану отпадну воду кроз 20 излива испушта у Дунав и Саву. Према "Еко геи", најзагађеније домаће реке су Стари пловни Бегеј, Топлица, Велики Луг, Лугомир, Црни Тимок и Бор, као и канал Врбас - Бечеј, док је чиста вода права реткост и може се још наћи у планинским подручјима, дуж Студенице, Моравице, Млаве...

Како је за наш лист потврдила Нела Тот, из "Еко гее", ова организација је пре шест година радила велико истраживање о загађености вода, које је показало, између осталог, да сви већи градови канализацију испуштају директно у водотоке, без икаквих филтера, а у њих се са кишама слива и олово и бензин са улица. Такође, више од 70 одсто рудника налази се на рекама, па испирањем пепела, посебно у рудницима угља, велика количина урана доспева у земљиште и воде.

И термоелектране су велики загађивачи, а посебан проблем су дивље депоније. Просечан житељ наше земље годишње произведе 300-400 килограма ђубрета, које би требало да заврши на депонијама са системима за заштиту ђубрета и оцедних вода. Ове воде се сливају у посебне базене постављене непропусним материјалима и тако се спречава да отровна течност доспе у земљу и воду. Али, највећи део ђубрета завршава на дивљим депонијама, па отров загађује животну средину. Процене су да само 10 одсто депонија у Србији задовољава стандарде ЕУ.

- Мада смо ово обимно истраживање радили 2011, мислим да ситуација данас није нимало боља - каже Нела Тот.

У Србији се, нажалост, пречишћава свега осам до 10 одсто отпадних вода, каже проф. др Божо Далмација, са Катедре за хемијску технологију и заштиту животне средине новосадског Природно-математичког факултета:

Београд, Ђубре у Сави / Помор рибе у Дунаву, Београд, април 2009. Фото П. Милошевић

- Највећи градови, Београд, Нови Сад и Ниш, и комуналне и индустријске отпадне воде испуштају у водотоке директно, без пречишћавања. У нашој земљи постоји само 50 постројења за пречишћавање, од којих тек половина ради како треба.

По речима проф. Далмације, ЕУ је одвојила новац за српске градове који су конкурисали пројектима за решавање проблема отпадних вода. Од градова који су добили новац, колектор засада има само Шабац. У Лесковцу постоји проблем са цевоводом за довод воде, а ни постројење није довршено, па је 14 милиона евра практично замрзнуто. У Ужицу није добро урађен пројекат, а било је проблема и са јавношћу, која није хтела да одобри локацију. На крају је време за подизање новца истекло и паре су пребачене Врању, па остаје да се види како ће се овај град снаћи.

- Ниједна подунавска држава не понаша се као ми - каже проф. Далмација. - Будући да нам је пољопривреда лоша, срећа да бар Дунав није толико загађен азотом и фосфором колико би био да је пољопривреда развијена.

Осим што фекалије испушта директно у Дунав, Београд то исто ради и у Саву, Раковички рукавац итд. Ипак, у земљи су, према проф. Далмацији, најзагађенији канали у Војводини, а црне тачке су Врбас и Зрењанин. Са Моравом је највећи проблем ерозија. Дивљим шљункарама уништене су обале реке, па се земља загађена хемикалијама, чим наиђе бујица, обрушава у воду.

Ризик- Плажа Лидо у Земуну Фото М. Анђела

Проф. Првослав Марјановић из Института за водопривреду "Јарослав Черни" констатује да гро постројења за отпадне воде постоји само на папиру. На пример у Сокобањи, где је колектор одавно зарастао у коров. Код Љига је изграђено ново постројење које је радило само месец дана, јер нису имали пара за струју. Постројења у Аранђеловцу, Крагујевцу, Горњем Милановцу стара су 30 година и зрела за реконструкцију.

- Имамо срећу што је Дунав моћна река, са протоком 2.500 кубика воде у секунди, па успева да разгради загађење. Имамо и акумулацију Ђердап, која се понаша као пречишћивач, па део отпадних материја разгради, а део таложи на дну. Осим тога, индустрија нам је слабо развијена. Да је на нивоу из осамдесетих година прошлог века, имали бисмо далеко веће проблеме. Овако је Дунав на излазу из Србије чистији него на улазу - каже проф. Марјановић.

Али ситуација је, по њему, алармантна када је у питању слив Мораве, чији је проток само 35 кубика у секунди, а на коме има великих градова и загађење азотом, фосфором и органским материјама из канализације далеко је веће. За слив Мораве везано је око 3,5 милиона становника. Осим што често имамо повећану концентрацију токсичних алги, у разградњи се троши много кисеоника, због чега долази до помора рибе.

Нови Сад, "Црвена канализација", вероватно отпад из кланице, излива се у Дунав, јул 2015. Фото Д. Дозет


По речима проф. Марјановића, Србији је потребно 350-380 постројења за отпадне воде. За то је опет потребно 4,5 -6 милијарди евра.

- За пречишћавање вода у Београду потребно је око 300 милиона. То је велики износ, али можемо да почнемо пречишћавање плански, по фазама. Боље је решавати проблем Београда, који покрива 20-30 одсто укупног становништва, него малих средина.

Проф. Марјановић се слаже да је то захтев и ЕУ, али додаје да постоји и друга школа, која заступа тезу да је боље прво решавати проблем регионалних центара на малим водотоцима, попут Мораве:

- Србија није богата водом. Дунав, Сава и Тиса долазе споља, а водоснабдевање би требало да се ослони на домицилне воде. У условима загађења, домаће акумулације су прекомерно оптерећене одређеним материјама, па убрзано старе.

Уколико ускоро не буду изграђени пречишћивачи за отпадне воде, постоји опасност да наша земља у будућности остане без драгоцене течности за пиће.




ПРЕЧИШЋАВАЊЕ У ПОГОНУ

ИНДУСТРИЈА има обавезу да до 2025. реши проблем са пречишћавањем вода, а сваке године потребно је израдити акциони план, да нас не би све сачекало на самом крају. Како каже проф. Божо Далмација, индустријске отпадне воде треба решавати у погону, а пројекте заједно треба да ураде грађевинци и технолози.


"УШТЕДЕ" ПЛАЋАМО КРОЗ ЗДРАВСТВО

ЗАКОН о водама из 2010. планира формирање Националног савета за воде, који до данас није основан, каже проф. Марјановић. "Уштеде" на пречишћавању вода на крају плаћамо далеко скупље кроз здравствену заштиту, прераду воде за пиће, акумулације.



КУПАЊЕ БЕЗ ТУШИРАЊА ОПАСНО

ЗАГАЂЕЊЕ река, посебно у сезони купања, изузетно лоше утиче на здравље човека. Рачуна се да током једног дана проведеног на реци човек у себе унесе око 200 милилитара воде. Уз то, може унети и микроорганизме, што се огледа у кожним инфекцијама или стомачним тегобама. Зато би сви купачи требало да се истуширају одмах по изласку из воде. Пестициди и метали који завршавају у води улазе у ланац исхране, а могу ући и у воду за пиће. Последице су такође опасне.

(В.Црњански Спасојевић, НОВОСТИ)


***

У прилог овом тексту додајем фотографије које сам направила на познатом шеталишту Дунавски Кеј у Београду. СЛИКА ГОВОРИ УМЕСТО ХИЉАДУ РЕЧИ!!!








Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #59 послато: Септембар 10, 2017, 21:21:25 »

У Србији отровни и ваздух и вода




Светска здравствена организација (СЗО) проценила је да сваке године у Србији због загађења ваздуха прерано умре више од 5.400 људи, изјавила је шефица СЗО Европског центра у Бону за животну средину и здравље Елизабета Пауновић.

- Анализе су показале тачно стање по општинама, где су црне тачке и које активности треба предузети да би се проблем решио - рекла је Пауновићева.



Стручни сарадник Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Урош Ракић, који је годину дана радио на анализи утицаја квалитета ваздуха на здравље људи у периоду од 2010. до 2015. године, уз помоћ најсавременијег софтвера СЗО, истиче да су подаци потврдили да повећана количина емисије штетних супстанци у ваздуху директно утиче на повећану смртност грађана.

Како је прецизирао, урађена су истраживања о утицају на здравље азот-диоксида (НО2) и озона (О3), а у 11 градова урађена је и анализа колико емисија суспендованих честица (ПМ10) у ваздуху утиче на здравље.

- Уколико бисмо загађење тим честицама смањили за 10 микрограма по метру кубном број смртних случајева би се преполовио - казао је Ракић и навео да су анализе показале највећа загађења измерена у Београду, Ужицу и Ваљеву.

Национални кореспондент Министарства здравља за животну средину и здравље при СЗО Бранислава Матић Савићевић истакла је да загађени ваздух највише изазива респираторна обољења, али све више и мождане ударе и срчана обољења.

- СЗО је са агенцијом за истраживање рака УН 2014. потврдио да загађење честицама има канцерогена својства. То не значи да је свака прашкаста материја канцерогена, али мора се имати у виду да се на велики број честица у ваздуху лепе штетне материје - казала је она.

Помоћник министра за животну средину Александар Весић нагласио је да поред загађеног ваздуха Србији највећи проблем представљају непречишћене отпадне воде из великих градова.


- Само осам одсто вода на територији Србије се пречишћава, што значи да 92 одсто канализације испуштамо у реке, а то је веома скуп проблем за решавање - казао је он, наводећи да ће Србију само изградња инфраструктуре у области вода коштати више од пет милијарди евра.

Из СЗО су подсетили и да у Србији још увек постоји велики јаз у квалитету водоснабдевања урбаних и руралних области. Како је истакнуто, истраживања су показала да 70 одсто водовода у сеоским срединама мора да се поправи.
 
Цитат
Црна тројка

Најцрње тачке су Београд, Ваљево и Ужице. Колико је ситуација црна - доказују последице српског уздаха које могу бити кобне. Струка тврди - загађени ваздух, осим што разболева плућа, све више доводи и до можданог или, пак, удара срца.


Цитат
Нема мерења

Колико влада мари за здрав ваздух показује податак да од 45 националних мерних станица за квалитет ваздуха, поједине не раде годинама. Дакле, не знамо најбоље ни шта удишемо. Да то мора да се мења не пориче ни министар екологије. На питање - када - нема прецизан одговор.
- Па чим пре, ми не можемо преко ноћи да урадимо све на чему се инсистира. Да нам време није савезник није, али да знамо шта хоћемо - знамо сигурно - каже министар Горан Триван.


(Љ.Ивановић, Вести)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: 1 [2]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!