forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 10, 2018, 19:52:54


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 [2]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Екологија за Србију и даље апстрактна  (Прочитано 32385 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #50 послато: Јун 02, 2015, 06:41:44 »

ПРОШЛЕ године су медији писали о овој ЕКОЛОШКОЈ КАТАСТРОФИ, али као по обичају, кога у овој Србији, па брига за то.



ПРЕТИ ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА Тешки метали стигли до Дрине

Јаловина из некадашњег рудника антимона "Столице" у Костајнику, која је кренула даље реком Коренитом према Јадру, стигла је и до Дрине. Ово је потврђено у Градском већу Лознице, које је за данас заказало ванредну седницу.



Сиви муљ пун отрова: Јаловина у Костајнику

- На основу најновије анализе узорака воде са четири мерне станице, у Костајнику, на самом изливању јаловине, у реци Коренити пре уливања у Јадар, у селу Брадић у реци Јадар, и у Јелаву на самом уливању Јадра у Дрину, налази су више него поражавајући. Гвожђе, олово, кадмијум, цинк, бакар, арсен, жива, антимон и манган, који се налазе у категорији од 1 до 4, у већини узорака овде су ван те класе. Практично, знатно више од количина које се уопште и мере. Присуство тешких метала који теку и Дрином су толико евидентни да је довољно да се у целом крају прогласи еколошка катастрофа - потврдио је Јанко Алексић, члан Градског већа.

Он објашњава да град не жели да упире прст у било кога појединачно, већ да се проблем што пре почне решавати.
 
На ванредну седницу Градског већа позвани су представници ресорних министарстава, начелник Мачванског округа, начелник Сектора за ванредне ситуације, удружења еколога, риболоваца и ловаца, а пре почетка биће приказан и кратак филм о дешавањима изазваним цурењем јаловишта од средине маја.

(С.Пајић)








Ево каква је ситуација ДАНАС.




***



Стиже храна са отрованих њива

Токсична јаловина из рудника Столице у Костајнику код Крупња, која цури још од мајских поплава прошле године, обојила је у сиво потоке и реке. Тешки метали стигли су до Дрине и Саве, али и до њива и башта. Ненаду Лукићу у Костајнику било је поплављено око 20 ари земље, кукуруз, кромпир и малина.



Нема решења: И даље цури из јаловишта

- Одмах сам кренуо да уклањам наносе песка и јаловине, негде је било и по пола метра. Извукао сам око 70 кубика наноса, коштало ме је око 60.000 динара, а онда сам насуо скоро исту количину нове земље. Посадио сам кукуруз, кромпир, лук, малину, а у пластенику парадајз. Све што роди иде за кућну употребу - каже Лукић и тврди да нико није долазио да га упозори да не сади.

Поред Костајничке реке још има нерашчишћених њива, али и оних где тик до сиве реке ничу кукуруз и друге културе.


Само за кућну употребу: Ненад Лукић

- Нико није дошао да помогне. Шта сад да радим, да гледам у упропашћену њиву или да нешто посејем? Да сам чекао помоћ, још би овде било стења и муља. Загађено?! Можда јесте, а можда и није, нећу другима давати, а моја стока нешто мора јести - каже један пољопривредник нерасположен за фотографисање.

Први комшија јаловишта Милојко Јовановић с породицом живи уз Костајнички поток, тик испод последње бране. Разваљено корито дошло је на два метра од куће.


Цитат
Уништена плодна земља

У крупањској општини је после мајских поплава уништено много ораница, плодно земљиште је однето, или је засуто разним материјалом и није га могуће користити. Под наносима је остало више од 630 хектара ораница. Поплава је однела 40 хектара, наноси су остали на 156 хектара, а остало су оштетила или уништила бројна клизишта.


- Кад су дошли да раде бране рекао сам да то неће издржати и после прве кише је процурило. Из дворишта сам прошлог маја избацио око 70 кубика песка с јаловишта, онда сам донео нову земљу, префрезирао, посејао траву, али неће да никне - каже забринуто.

Лани у новембру урађена је санација и постављена дрвена брана, али неколико дана касније, после кише, јаловина је наставила да прелива у Костајничку реку.

Цитат
Велика одступања

У Костајничкој реци, око 200 метара од јаловишта, постоје велика одступања више тешких метала, гвожђа, олова, цинка, арсена и антимона, као и код моста у лозничком селу Коренита где је утврђено повећање антимона, олова, цинка и гвожђа.
У Јадру и Дрини, осим мањег одступања гвожђа у марту, кад је обављено истраживање, није било других одступања, што је резултат разређења воде због обилних киша у том периоду.


Министар за ванредне ситуације Велимир Илић био је недавно у Костајнику и најавио да ће 'санација јаловишта почети ускоро изградњом главне бране, која ће максимално зауставити истицање опасних материја".


Уништено 50 хектара земљишта: Подручје Костајника

Процењује се да је на подручју Костајника материјалом из јаловишта уништено око 50 хектара земљишта, на неким њивама и данас стоје наноси дебели више од пола метра, а проблем је што је мештанима пољопривреда једини извор прихода. После поплаве у мају прошле године утврђено је загађење и закључено да се то земљиште мора уклонити као опасни отпад и насути нова земља. Година је прошла, а тај посао још није започет, па неко сеје на поплављеном, а неко и да хоће не може јер је уместо оранице "добио" камењар.

(Ђ.Јанковић)

« Последња измена: Јун 05, 2016, 19:12:48 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #51 послато: Август 04, 2015, 18:08:14 »

Дунав поцрвенео од крви



Новосађани су у уторак пре подне приметили истицање крви из канализационог одвода на Кеју, недалеко од градилишта Жежељевог моста. Ово је други пут у последњих десет дана да река поприми црвену боју, а како је раније потврђено, реч је о крви највероватније из оближњих кланица.



Претпоставља се да је реч о отпаду из оближњих кланица


На фотографијама које су снимљене око 11 часова види се да у Дунав поново отиче велика количина црвене течности.

На месту загађења репортер 021.рс затекао је и екипу ЈКП "Водовод и канализација" која је узимала узорке из канализационог испуста, али тада је истицање црвене течности већ престало.

Како преноси овај портал, они су дошли након што су том јавном предузећу грађани дојавили да се поново излива крв у реку.

Подсетимо да ни после десетак дана није утврђено ко је испуштао крв у Дунав. Мада се сумњало да је то последица испуштања отпадних вода из неке од кланица ,то није потврђено, а извештај Института за јавно здравље Војводине није много помогао у разјашњавању мистерије.


Како се загађивање поново десило, јасно је да одговорни, и поред бурних реакција јавности, нису престали да испуштају отпадне воде у реку.


Град и покрајна су тражили да се пронађе починилац, али за сада ништа сем међусобних оптужби нису предузели да помогну да се утврди ко намерно испушта крв у Дунав.

(Вести)



***


Оно што није успео НАТО, сами ћемо да одрадимо, да се уништимо до краја!



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #52 послато: Јун 05, 2016, 19:09:58 »

Ужичани у страху: Ђетиња постала "крвава река"


Ужичане је у суботу сачекао непријатан призор када се река која протиче кроз овај град у западној Србији обојила у црвено! Ђетиња је потпуно променила боју, а друштвене мреже преплавиле су фотографије уплашених Ужичана који се питају зашто је река "крвава".




- Нико нема објашњење, нити зна шта се десило. Није нам свеједно, Ђетиња је одувек била чиста река. Чак лети виђамо видре у њој, које се појављују само у изузетно чистим водама - каже Ужичанин Марко.

Раније се ово дешавало у Ужицу, али док је радила фабрика "Цвета Дабић", па су се разне хемикалије и боје испуштале у реку. Међутим, ова фарбика је годинама затворена.

Иначе, ово није први пут да се овај феномен јавља у Србији, али је често пролазио без објашњења. Тако је прошле године, уочи Великог петка, река Кубршница код Аранђеловца потпуно добила црвену боју.

Србија је данима била у чуду када је Дунав више пута мењао боју, а тада је Институт за јавно здравље Војводине објавио анализу узорака воде испуштене у близини канализационог отвора на Кеју у Новом Саду, након изливања течности црвене боје у Дунав.

(Вести)


***

Ово није једини случај. Биће тога све више и више, док нам све реке не УНИШТЕ!!!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #53 послато: Јул 04, 2016, 05:28:07 »

Забрињавајуће:
Шума више неће бити ни у Шумадији!


Упозорење стручњака о стању зеленог појаса. Проблем од Срема до Копаоника. Неки делови без стабала



ПОЈАЧАНО сушење стабала које је узело маха после 2012. године, довело је шуме у Србији у катастрофално стање. Готово да нема врсте дрвећа које овај проблем није "начео", нити места у Србији где сушење шума није забележено. Од храста лужњака у Срему, до смрче на Копаонику. Осим тога, наше шуме су десетковали и летњи пожари и зимске ледене кише. Зато нам је свако здраво стабло драгоцено, а пошумљавање неопходно, нарочито у градским и приградским срединама.

Овако за `Новости` стање зеленог појаса у Србији оцењује професор др Милан Медаревић, професор Катедре планирања и газдовања шумама Шумарског факултета у Београду. Он подсећа да је пошумљеност Србије око 29 одсто, што није ни трећина територије. Осим тога, како наглашава, стање у неким крајевима Војводине је критично!

- Под стаблима је само око седам одсто Војводине, а требало би да их буде барем двоструко веше - каже наш саговорник. - Посебно забрињавајуће је у неким крајевима Севернобачког, Средњобанатског и Севернобанатског округа у којима су праве шуме нестале. Штавише, у Банату и Бачкој има места која немају готово ниједно стабло.

И "слика" појасева зеленила и шума око већих градова Србије, по Медаревићевим речима, врло је шаренолика.

- На територији Београда има око 50.800 хектара шума, али је неопходно да се та површина повећа - наглашава професор. - Важећим Просторним планом Србије предвиђено је да се, до 2020. године, пошумљеност престонице повећа за 5.600 хектара. Тај план је, међутим, због многобројних околности - недостижан.

На истоку, југу и југозападу земље, како каже Медаревић, има и "светлих примера" где је пошумљеност и двоструко већа од српског просека, али и за те средине она није оптимална.

- У општини Бор, на пример, под шумама је више од 46 одсто територије - објашњава професор. - Али, за тај крај то није довољно, пре свега због индустрије по којој је овај град познат. Зато би шумовитост Бора и околине требало да буде барем 60 одсто. Слично је и у Златиборском округу. У том региону шумске површине требало би да се подигну на 70 са садашњих око 43 одсто. Разлог за то су велика потенцијална изворишта питке воде у овој регији, која би шуме најбоље заштитиле од разних штетних утицаја.


И у Пчињском округу, прича наш саговорник, шуме већ "заузимају" четрдесетак одсто територије, али би требало да се прошире барем за половину како би штитиле и оплемениле скроман састав земљишта.

- Просторним планом Србије из 2010. године, било је предвиђено да се током наредне деценије у Србији пошуми још 90.000 хектара - подсећа професор Медаревић. - Али са садашњом динамиком пошумљавања две до три хиљаде хектара годишње, тај план је тешко достижан. Осујетили су га пре свега шумски пожари током 2012. године, када је изгорело око 12.000 хектара шума, као и непрекидно сушење стабала. Само на Тари је, годину касније, посечено више од 27.500 метара кубних јеле и смрче, а у зиму 2014. у источној Србији лед и мраз су десетковали 56.000 хектара шума.

Проблем је, како каже професор, и у нашем односу према дрвећу и томе што смо заборавили колико је свако дрво благородно.

- Шума се радо сетимо и о њима размишљамо само у време летњих врућина - наглашава Медаревић. - Кад становништво трага за дашком свежине, обично се сети да је већ у приградским шумама температура од пет до шест степени нижа него на градском бетону. Чим прође лето заборави се и на дрвеће и на животну средину. А шума је, не заборавимо, најбољи и најјефтинији филтер за добијање питке воде, спречава клизишта и ерозије, смањује буку, ублажава климатске промене, тишином и одвојеношћу амбијента умирује и опушта...


БУКВА ОХРАБРИЛА

ОВЕ године, после пола деценије лоших појава у шумама Србије, буква нас је охрабрила - каже професор Милан Медаревић.

- Наиме, овог лета, забележен је енорман урод семена букве. И то морамо да искористимо. Део посла свакако ће одрадити природа, наравно и наша струка, али посебно сугеришемо власницима приватних букових шума да ову прилику не пропусте за планско подмлађивање стабала.

Карикатура Горана Дивца



КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ ЗЕЛЕНИЛА

* ШУМЕ спречавају настајања бујица, а сливна подручја обрасла шумом имају од 30 до 50 одсто ниже водостаје

* ХЕКТАР високих шума ствара три тоне кисеоника

* ЧАК 68 тона чађи и прашине може да прими хектар букове шуме

*l СТАБЛО дивљег кестена, старо око 30 година, годишње задржава 120 килограма прашине и 80 килограма аеросола

* ХЕКТАР клеке у атмосферу годишње емитује око 30 килограма бактерицида, што је довољно за дезинфекцију мањег града.

(Јелена Матијевић)


***

Да је само то. А шта ћемо са овим проблемом?
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=B-v9HE0Qd9c" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=B-v9HE0Qd9c</a>


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #54 послато: Март 07, 2017, 03:36:44 »

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=sEjcWNVlGj0" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=sEjcWNVlGj0</a>
 

  Prijepolje: Meštani blokirali deponiju, traže zatvaranje
Meštani nekoliko prijepoljskih naselja blokirali su gradsku deponiju i zaustavili odlaganje smeća na tom nesanitarnom smetlištu. Oni traže hitno zatvaranje i saniranje deponije koja se nalazi na samom ulazu u grad.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #55 послато: Март 27, 2017, 18:59:41 »

Тоне смећа код моста на Дунаву

ДИВЉА депонија у Улици Вука Врчевића код Панчевачког моста, која се налази поред нехигијенског насеља, повећава се из дана у дан, јер људи коју ту живе одлажу велике количине ђубрета. ЈКП "Градска чистоћа" неколико пута је уклањала и поставила контејнере за одлагање смећа, међутим, помоћи нема.


Кроз Улицу Вука Врчевића свакодневно пролазе стотине возила, а суграђани се згражају сценом коју ту виде. Депонију поред ромског насеља "Градска чистоћа" последњи пут је рашчистила августа 2016. године, али од тада се на овом месту поново нагомилавају тоне смећа, па се ругло "вратило" у шири центар града.

Како тврде из "Чистоће", грађани овај проблем нису пријављивали, али је с њима контактирала Комунална инспекција Градске општине Палилула.

- Нажалост и осим тога што редовно чистимо и празнимо контејнере, несавесни суграђани из овог насеља и даље бацају отпад ван посуда - кажу из ЈКП "Градска чистоћа". - Око нехигијенског насеља поставили смо канте за одлагање отпада, које редовно празнимо према утврђеном плану.

Тоне ђубрета не налазе се само на једном месту. Наиме, дуж целе улице Вука Врчевића на све стране су бачене кесе, грађевински отпад, картони, одећа и разни кућни апарати. Иако су свесни да проблем постоји, из "Градске чистоће" тврде да немају начин да га реше.

- Решење проблема одношењем смећа је само привремено, уколико суграђани из овог насеља не желе да се придржавају хигијенског реда - кажу из "Градске чистоће". - Ми као предузеће немамо начина да решимо да ли ће неко бацити сав отпад ван предвиђеног места, односно контејнера, који су томе намењени.



ПЛАНИРАНА ЕДУКАЦИЈА ГРАЂАНА

ЈКП "Градска чистоћа" баш због оваквих проблема планира да заједно са Секретаријатом за заштиту животне средине организује акцију којом би едуковала грађане из нехигијенских насеља. План је да се оваквом акцијом утиче на свест људи који живе у њима. Ових дана широм Београда грађани пале њиве, а и смеће, па и на овој локацији постоји опасност од пожара.


(С.Сретеновић, НОВОСТИ)


***

Море, каква "ЕДУКАЦИЈА". Зна се врло добро како то може експресно да се реши. Закони постоје, али их нико не спроводи!!!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #56 послато: Јун 08, 2017, 05:39:31 »

Смрад шина гуши Дорћолце



"Железнице Србије" затрпале Доњи град пружним конструкцијама уклоњеним са простора "Београда на води". По врућини осећа се непријатан мирис од ужеглих прагова и набацаних старих колосека


Железнице Србије обећале да ће крајем априла уклонити прагове и шине
Фото П. Митић


ТОНЕ старих прагова и шина наслагане су пре четири месеца поред зграда у насељу "25 мај" на Дорћолу. Уклоњени су приликом рашчишћавања простора око "Београда на води". "Инфраструктура Железница Србије" сместила их је овде, на локацију која је, према њима, била најближа за одлагање. И док током зиме и пролећа станари са "отпадом" нису имали проблема, осим естетских, топло време донело је бројне недаће. Из "Железница" поручују да материјал није отрован, али да траже другу локацију за одлагање.

Смрад мазива и уља за импрегнацију, којим су прагови натопљени, несносан је када је сунце у зениту. Непријатан мирис шири се целим Доњим градом, а станарима у улици Дунавски кеј 2, 4, 6, па све до броја 20 је најтеже.

- Чим мало огреје, смрад уља постаје неподношљив - прича један од станара Раде Грујић. - Не може да се дише колико тај мирис "штипа" за нос, па прозоре не отварамо. И, према Закону о заштити животне средине, старо уље не сме да се баца, већ је обавезна његова рециклажа, а овде угрожава здравље свих нас.

Шине и прагови, скретнице и колосеци, побацани су у дужини од 500 метара. Пре само четири дана, под прозоре станара Доњег града, донета је нова количина "отпада".

- Плашимо се и да су ти прагови можда радиоактивни. Чула сам да је то нека докторка помињала. А и да нису, не знам ко је био толико паметан да нам их стави тик уз зграду. Ту се таложи ђубре, а "Зеленило" не може да покоси траву сада већу од метра, ни да уништи амброзију која се ту раширила. И змије су почеле да нам излазе одатле, а пре тога их овде никада није било - прича станарка Славица.

фото П.Митић

Иако је после бројних жалби станара "Инфраструктура Железница Србије" обећала да ће до краја априла уклонити отпад, складиштење се наставља.

- Локација Доњи град била је најближа за одлагање, па је железничка грађа овде остављена. Након класификације материјала, део ће бити отпремљен у Нови Сад и Зрењанин, на мање битне пруге као половни материјал. Тренутно тражимо другу локацију, ван насељеног места где бисмо грађу преместили. Напомињемо да шине и прагови нису отровни и да не представљају опасност по здравље житеља - наводе из "Инфраструктуре Железница Србије".

Зашто се на време није размишљало о месту одлагања отпада и где ће и како наћи нови адекватан простор, ако у почетку то нису успели, остаје нејасно. "Новостима" није речено ни када ће тачно прагове и шине однети из Доњег града.



ОПАСНОСТ ЗА ПРОЛАЗНИКЕ

ОНИ који желе да скрате пут и не користе пасарелу ка зградама, сада морају да се пробијају кроз железнички отпад. Наслагани прагови и до три метра у висину, опасност су и по мале Роме који сакупљају секундарне сировине. Уједно, и прошле године проглашена најлепша башта Старог града налази се тик уз ово сметлиште.

(С.Б.Милошевић, НОВОСТИ)


***

А иза тих шина и зграда, само пар метара, налази се прелепо шеталиште, Дунавски Кеј.


 Да ли неко жели да загади и тај део, колико толико, "природних плућа" Молим?

Неко је ПОСЕКАО врбу (са слике испред) и тај део више није као на тој слици.
Неко је посадио ОГРОМНЕ жбунове, ружа разних боја, које су толико високо нарасле, дуж целог шеталишта, да се река УОПШТЕ не види када се седи на клупама, а како је кренуло, неће се река од тих ружа видети, ни када се шета обалом. А пре тога је ту била травица и ниско пољско цвеће (као на овој слици). Сада се из тог "ружиног" шибља осети смрад, буђ, препуно је комараца и гмизаваца. Људе је просто страх да шетају том страном Кеја.

Да ли је неко "опрао" паре, купивши те силне саднице ружа, које никако нису за тај део шеталишта...  Молим?

Питам се шта је следеће? Можда ће и на тај део шеталишта дотерати те старе прагове и пруге и друго ђубре...

Ипак, још увек је "Екологија за Србију и даље апстрактна" (ОВДЕ бих додала, да је Екологија АПСТРАКТНА за властодржце, да ли Града Београда или Србије, свеједно, све су то незналице и дилетанти до дилетанта. УНИШТИШЕ све, па и ово мало природе, које нам је преостало!!!)

 
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #57 послато: Јун 12, 2017, 19:45:44 »

Петровац на Млави:
На градској депонији истоварена бурад са непознатом супстанцом




Непријатан мирис, који подсећа на покварени кисели купус, данима се шири Петровцем на Млави. Због тога многи грађани избегавају да изађу из кућа, а родитељи да децу изведу у шетњу.


Миодраг Милетић из улице "8. октобар" прича да се тај мирис осећа без обзира да ли дува ветар или не и да су због тога уследиле препирке међу комшијама које су претиле да се претворе у свађе и сукобе.

- Данима се питамо ко то у канте за смеће баца покварени кисели купус. Онда смо почели да проверавамо контејнере и видели да и њима нема киселог купуса, а мирис се и даље ширио. Помислили смо да је неко можда купус бацио у градску канализацију, али када смо проверили шахте видели смо да тај непријатан мирис не долази ни из канализације. Не знамо како да се заштитимо од тога, а надлежни органи се не оглашавају - каже Милетић.



Председник СО Петровац на Млави Миланче Аћимовић рекао је за "Блиц" да непријатан мирис долази са градске депоније КЈП "Извор", али и из неких делова града.

- Под окриљем ноћи на депонији је истоварено двадесетак буради са непознатом супстанцом. Сутрадан када су радници комуналног предузећа на депонији булдозером растурали гомиле смећа случајно су пробушили једно од буради из којег је почео да се шири непријатан мирис који подсећа на покварени кисели купус. Одмах су алармирани надлежни органи, али нам је речено да у циљу истраге не дајемо никакве информације. Таква бурад пронађена су на још неколико локација у граду и из њих се такође шири непријатан мирис. Претпоставља се да је реч о неком инсектициду - каже Аћимовић.



Директор КЈП "Извор" није желео да о овоме даје никакве информације. У Основном јавном тужилаштву, у Петровцу на Млави новинару "Блица" је речено да је до сада пронађено тридесетак буради, на депонији смећа и у граду, са непознатом супстанцом мириса на покварени кисели купус.


- Током ове седмице та бурад биће послата на анализу Рударском институту у Бору. То је овлашчена установа која ће утврдити о каквој је супстанци реч. За сада толико могу да кажем јер од полиције још нисмо добили никакав писани документ - рекао је Слободан Динић, јавни тужилац у Петровцу на Млави.

(Светислав Мирковић, Блиц)


***

У исто време, у Београду се дешава нешто још горе,


Тињају депоније и - немар




Београђани преплашени због дима који се данима шири из Винче, док надлежни тврде да опасности - нема. Концентрација штетних материја у просеку, градске власти очекују да киша помогне у гашењу

Дим који се шири са депоније прекрио је и Вишњичку бању Фото Н. Скендерија

ГУСТИ дим гушио је Београђане протеклих ноћи и јутра у већини делова града, па је готово немогуће проветрити просторије и удахнути ваздух. Страх грађана који су у среду у паници обавештавали нашу редакцију о томе како не могу да удахну, утолико је већи јер дим долази са депоније у Винчи, где већ двадесет дана гори неразврстан отпад из дубина сметлишта. Иако надлежни тврде да разлога за панику нема, препоручују боравак у затвореном простору, као и затварање прозора када дим наиђе. Када ће проблем бити решен, нико не зна са сигурношћу.

Ветар који је променио правац већ две ноћи доноси у град густи, смрдљиви дим и буди Београђане из сна! Сама помисао на то да ветар густим димом доноси честице опасне по здравље, плаши их много више од тога што не могу да проветре станове и осуше веш на тераси. И поред тога што гневни, суграђани непрестано зову све градске службе, јер у раним јутарњим часовима од дима не виде прст пред носом, из "Беоком сервиса" кажу да је ситуација под контролом.

- Жале се суграђани са Миријева, Звездаре, Карабурме, Вишњичке бање, а због ветра осетили су дим и становници централних градских општина. Машине свих комуналних служби су тренутно на терену и сви су у приправности. Очекујемо падавине које би свакако могле да помогну - објашњава Дарко Главаш у име "Беокома".

Телефони редакције "Новости" не престају да звоне, а Београђани су у паници, јер није реч о обичном пожару. Плаше их органска једињења.

- Писала сам и Општини Гроцка, сектору за ванредне ситуације, градоначелнику, председнику, звала ватрогасце, међутим, нико ништа није урадио да се проблем реши. У Вишњичкој бањи и околини не може да се живи од дима - огорчена је Тања Бабић.

Из Градског завода за јавно здравље кажу да је група честица суспендованих из течних и чврстих једињења у порасту ноћу и у раним јутарњим сатима, али када се то прерачуна на 24 сата, што је законом прописано мерење, концентрација је испод граничних вредности. У циљу детаљне евиденције, постављена су још два мерна места у Вишњичкој бањи.


У Институту за јавно здравље Србије "Милан Јовановић Батут" нису имали саговорника на ову тему.

Иначе, пожар у депонији избио је 18. маја, а ватра још тиња на великим дубинама. Ватрогасци су дежурни на терену, али кажу да вода не може да угаси ватру на дубини од око педесет метара. У том случају, нејасно је како би падавине могле да помогну.



ПРЕПОРУКЕ ГЗЗО

ПРЕПОРУЧУЈЕМО грађанима да током ноћи и дела преподнева држе затворене прозоре на стамбеним објектима и дуже не бораве на отвореном у случају појаве дима и непријатних мириса. Ово се, пре свега, односи на особе које болују од хроничних плућних и кардиоваскуларних, као и других акутних и хроничних болести у којима је већ компромитована плућна функција - поручују стручњаци из Градског завода за заштиту здравља.



Цитат

НАЈЦРЊА ЕКОЛОШКА ТАЧКА

ГРАД у јулу бира партнера за управљање депонијом у Винчи. Овим поводом градоначелник Синиша Мали истакао је да ће после одабира компаније надлежни моћи да почну сређивање "еколошки најцрње тачке у овом делу Европе" и тако спрече инциденте као што је пожар. Укупно пет компанија позвано је пре 10 дана да поднесу коначне понуде за овај пројекат, а Мали је најавио да ће бити отворене до 6. јула. Ова инвестиција коштаће 300 милиона евра и отпад ће се користити за добијање топлотне и електричне енергије.


Фото: Н. Живановић

(В.Радуловић, НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #58 послато: Јул 17, 2017, 04:24:38 »

ТРУЈЕМО САМИ СЕБЕ:
Дунав, Сава и Морава као септичке јаме


У српске реке изливају се непречишћене отпадне воде са фекалијама, тешким металима, нафтом, ураном, пречишћавање нужно али и скупо



ТЕШКИ метали, нафта, отпаци из кланица, пепео из термоелектрана - главни су извори загађења река у Србији, кажу у НВО "Еко геа". На то треба додати и неуређене депоније и илегално пражњење септичких јама. Наши највећи градови испуштају непречишћене отпадне воде директно у реке јер немају постројења за пречишћавање.

Београд сву нефилтрирану отпадну воду кроз 20 излива испушта у Дунав и Саву. Према "Еко геи", најзагађеније домаће реке су Стари пловни Бегеј, Топлица, Велики Луг, Лугомир, Црни Тимок и Бор, као и канал Врбас - Бечеј, док је чиста вода права реткост и може се још наћи у планинским подручјима, дуж Студенице, Моравице, Млаве...

Како је за наш лист потврдила Нела Тот, из "Еко гее", ова организација је пре шест година радила велико истраживање о загађености вода, које је показало, између осталог, да сви већи градови канализацију испуштају директно у водотоке, без икаквих филтера, а у њих се са кишама слива и олово и бензин са улица. Такође, више од 70 одсто рудника налази се на рекама, па испирањем пепела, посебно у рудницима угља, велика количина урана доспева у земљиште и воде.

И термоелектране су велики загађивачи, а посебан проблем су дивље депоније. Просечан житељ наше земље годишње произведе 300-400 килограма ђубрета, које би требало да заврши на депонијама са системима за заштиту ђубрета и оцедних вода. Ове воде се сливају у посебне базене постављене непропусним материјалима и тако се спречава да отровна течност доспе у земљу и воду. Али, највећи део ђубрета завршава на дивљим депонијама, па отров загађује животну средину. Процене су да само 10 одсто депонија у Србији задовољава стандарде ЕУ.

- Мада смо ово обимно истраживање радили 2011, мислим да ситуација данас није нимало боља - каже Нела Тот.

У Србији се, нажалост, пречишћава свега осам до 10 одсто отпадних вода, каже проф. др Божо Далмација, са Катедре за хемијску технологију и заштиту животне средине новосадског Природно-математичког факултета:

Београд, Ђубре у Сави / Помор рибе у Дунаву, Београд, април 2009. Фото П. Милошевић

- Највећи градови, Београд, Нови Сад и Ниш, и комуналне и индустријске отпадне воде испуштају у водотоке директно, без пречишћавања. У нашој земљи постоји само 50 постројења за пречишћавање, од којих тек половина ради како треба.

По речима проф. Далмације, ЕУ је одвојила новац за српске градове који су конкурисали пројектима за решавање проблема отпадних вода. Од градова који су добили новац, колектор засада има само Шабац. У Лесковцу постоји проблем са цевоводом за довод воде, а ни постројење није довршено, па је 14 милиона евра практично замрзнуто. У Ужицу није добро урађен пројекат, а било је проблема и са јавношћу, која није хтела да одобри локацију. На крају је време за подизање новца истекло и паре су пребачене Врању, па остаје да се види како ће се овај град снаћи.

- Ниједна подунавска држава не понаша се као ми - каже проф. Далмација. - Будући да нам је пољопривреда лоша, срећа да бар Дунав није толико загађен азотом и фосфором колико би био да је пољопривреда развијена.

Осим што фекалије испушта директно у Дунав, Београд то исто ради и у Саву, Раковички рукавац итд. Ипак, у земљи су, према проф. Далмацији, најзагађенији канали у Војводини, а црне тачке су Врбас и Зрењанин. Са Моравом је највећи проблем ерозија. Дивљим шљункарама уништене су обале реке, па се земља загађена хемикалијама, чим наиђе бујица, обрушава у воду.

Ризик- Плажа Лидо у Земуну Фото М. Анђела

Проф. Првослав Марјановић из Института за водопривреду "Јарослав Черни" констатује да гро постројења за отпадне воде постоји само на папиру. На пример у Сокобањи, где је колектор одавно зарастао у коров. Код Љига је изграђено ново постројење које је радило само месец дана, јер нису имали пара за струју. Постројења у Аранђеловцу, Крагујевцу, Горњем Милановцу стара су 30 година и зрела за реконструкцију.

- Имамо срећу што је Дунав моћна река, са протоком 2.500 кубика воде у секунди, па успева да разгради загађење. Имамо и акумулацију Ђердап, која се понаша као пречишћивач, па део отпадних материја разгради, а део таложи на дну. Осим тога, индустрија нам је слабо развијена. Да је на нивоу из осамдесетих година прошлог века, имали бисмо далеко веће проблеме. Овако је Дунав на излазу из Србије чистији него на улазу - каже проф. Марјановић.

Али ситуација је, по њему, алармантна када је у питању слив Мораве, чији је проток само 35 кубика у секунди, а на коме има великих градова и загађење азотом, фосфором и органским материјама из канализације далеко је веће. За слив Мораве везано је око 3,5 милиона становника. Осим што често имамо повећану концентрацију токсичних алги, у разградњи се троши много кисеоника, због чега долази до помора рибе.

Нови Сад, "Црвена канализација", вероватно отпад из кланице, излива се у Дунав, јул 2015. Фото Д. Дозет


По речима проф. Марјановића, Србији је потребно 350-380 постројења за отпадне воде. За то је опет потребно 4,5 -6 милијарди евра.

- За пречишћавање вода у Београду потребно је око 300 милиона. То је велики износ, али можемо да почнемо пречишћавање плански, по фазама. Боље је решавати проблем Београда, који покрива 20-30 одсто укупног становништва, него малих средина.

Проф. Марјановић се слаже да је то захтев и ЕУ, али додаје да постоји и друга школа, која заступа тезу да је боље прво решавати проблем регионалних центара на малим водотоцима, попут Мораве:

- Србија није богата водом. Дунав, Сава и Тиса долазе споља, а водоснабдевање би требало да се ослони на домицилне воде. У условима загађења, домаће акумулације су прекомерно оптерећене одређеним материјама, па убрзано старе.

Уколико ускоро не буду изграђени пречишћивачи за отпадне воде, постоји опасност да наша земља у будућности остане без драгоцене течности за пиће.




ПРЕЧИШЋАВАЊЕ У ПОГОНУ

ИНДУСТРИЈА има обавезу да до 2025. реши проблем са пречишћавањем вода, а сваке године потребно је израдити акциони план, да нас не би све сачекало на самом крају. Како каже проф. Божо Далмација, индустријске отпадне воде треба решавати у погону, а пројекте заједно треба да ураде грађевинци и технолози.


"УШТЕДЕ" ПЛАЋАМО КРОЗ ЗДРАВСТВО

ЗАКОН о водама из 2010. планира формирање Националног савета за воде, који до данас није основан, каже проф. Марјановић. "Уштеде" на пречишћавању вода на крају плаћамо далеко скупље кроз здравствену заштиту, прераду воде за пиће, акумулације.



КУПАЊЕ БЕЗ ТУШИРАЊА ОПАСНО

ЗАГАЂЕЊЕ река, посебно у сезони купања, изузетно лоше утиче на здравље човека. Рачуна се да током једног дана проведеног на реци човек у себе унесе око 200 милилитара воде. Уз то, може унети и микроорганизме, што се огледа у кожним инфекцијама или стомачним тегобама. Зато би сви купачи требало да се истуширају одмах по изласку из воде. Пестициди и метали који завршавају у води улазе у ланац исхране, а могу ући и у воду за пиће. Последице су такође опасне.

(В.Црњански Спасојевић, НОВОСТИ)


***

У прилог овом тексту додајем фотографије које сам направила на познатом шеталишту Дунавски Кеј у Београду. СЛИКА ГОВОРИ УМЕСТО ХИЉАДУ РЕЧИ!!!








Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #59 послато: Септембар 10, 2017, 20:21:25 »

У Србији отровни и ваздух и вода




Светска здравствена организација (СЗО) проценила је да сваке године у Србији због загађења ваздуха прерано умре више од 5.400 људи, изјавила је шефица СЗО Европског центра у Бону за животну средину и здравље Елизабета Пауновић.

- Анализе су показале тачно стање по општинама, где су црне тачке и које активности треба предузети да би се проблем решио - рекла је Пауновићева.



Стручни сарадник Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Урош Ракић, који је годину дана радио на анализи утицаја квалитета ваздуха на здравље људи у периоду од 2010. до 2015. године, уз помоћ најсавременијег софтвера СЗО, истиче да су подаци потврдили да повећана количина емисије штетних супстанци у ваздуху директно утиче на повећану смртност грађана.

Како је прецизирао, урађена су истраживања о утицају на здравље азот-диоксида (НО2) и озона (О3), а у 11 градова урађена је и анализа колико емисија суспендованих честица (ПМ10) у ваздуху утиче на здравље.

- Уколико бисмо загађење тим честицама смањили за 10 микрограма по метру кубном број смртних случајева би се преполовио - казао је Ракић и навео да су анализе показале највећа загађења измерена у Београду, Ужицу и Ваљеву.

Национални кореспондент Министарства здравља за животну средину и здравље при СЗО Бранислава Матић Савићевић истакла је да загађени ваздух највише изазива респираторна обољења, али све више и мождане ударе и срчана обољења.

- СЗО је са агенцијом за истраживање рака УН 2014. потврдио да загађење честицама има канцерогена својства. То не значи да је свака прашкаста материја канцерогена, али мора се имати у виду да се на велики број честица у ваздуху лепе штетне материје - казала је она.

Помоћник министра за животну средину Александар Весић нагласио је да поред загађеног ваздуха Србији највећи проблем представљају непречишћене отпадне воде из великих градова.


- Само осам одсто вода на територији Србије се пречишћава, што значи да 92 одсто канализације испуштамо у реке, а то је веома скуп проблем за решавање - казао је он, наводећи да ће Србију само изградња инфраструктуре у области вода коштати више од пет милијарди евра.

Из СЗО су подсетили и да у Србији још увек постоји велики јаз у квалитету водоснабдевања урбаних и руралних области. Како је истакнуто, истраживања су показала да 70 одсто водовода у сеоским срединама мора да се поправи.
 
Цитат
Црна тројка

Најцрње тачке су Београд, Ваљево и Ужице. Колико је ситуација црна - доказују последице српског уздаха које могу бити кобне. Струка тврди - загађени ваздух, осим што разболева плућа, све више доводи и до можданог или, пак, удара срца.


Цитат
Нема мерења

Колико влада мари за здрав ваздух показује податак да од 45 националних мерних станица за квалитет ваздуха, поједине не раде годинама. Дакле, не знамо најбоље ни шта удишемо. Да то мора да се мења не пориче ни министар екологије. На питање - када - нема прецизан одговор.
- Па чим пре, ми не можемо преко ноћи да урадимо све на чему се инсистира. Да нам време није савезник није, али да знамо шта хоћемо - знамо сигурно - каже министар Горан Триван.


(Љ.Ивановић, Вести)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
nina
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 79



Погледај профил
« Одговор #60 послато: Децембар 28, 2017, 16:09:26 »

Пронађен опасан отпад у Обреновцу, приведен осумњичени

Цитат
Министарство су о пронађеном отпаду информисали Безбедносно информативна агенција и Основно јавног тужилаштво Обреновца, који су извришили увиђај



Двадесет пет тона противзаконито закопаног опасног отпада пронађено је на приватној земљишној парцели на подручју Обреновца али је еколошка катастрофа избегнута, саопштило је Министарство заштите животне средине.

Министарство су о пронађеном отпаду информисали Безбедносно информативна агенција и Основно јавног тужилаштво Обреновца, који су извришили увиђај.

"Основано се сумња да је реч о опасном отпаду који је високо токсичног дејства, и који може изазвати озбиљне последице по животну средину, здравље и безбедност људи и укупан биодиверзитет", наводи Министарство.

Министарство ће у сарадњи са БИА, МУП-ом и Основним јавним тужилаштвом сутра о околностима избегнуте еколошке катастрофе информисати представнике медија, наводи се у саопштењу.

О детаљима ове акције јавност ће бити информисана на лицу места, где ће се новинарима обратити представници надлежних државних органа и министар заштите животне средине Горан Триван.



УХАПШЕН ОСУМЊИЧЕНИ



Београдска полиција ухапсила је З. М. (1961) због постојања основа сумње да је извршио кривично дело уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање, одлагање и складиштење опасних материја.


Он се сумњичи да је у кругу своје фирме у Обреновцу закопао око 25 тона разног опасног отпада.

Осумњичени је уз кривичну пријаву приведен надлежном тужилаштву, а судија за претходни поступак одредио му је притвор до 30 дана.

Извор:Новости
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #61 послато: Фебруар 22, 2018, 02:36:28 »

Забрињавајуће:
Шума више неће бити ни у Шумадији!


Упозорење стручњака о стању зеленог појаса. Проблем од Срема до Копаоника. Неки делови без стабала



ПОЈАЧАНО сушење стабала које је узело маха после 2012. године, довело је шуме у Србији у катастрофално стање. Готово да нема врсте дрвећа које овај проблем није "начео", нити места у Србији где сушење шума није забележено. Од храста лужњака у Срему, до смрче на Копаонику. Осим тога, наше шуме су десетковали и летњи пожари и зимске ледене кише. Зато нам је свако здраво стабло драгоцено, а пошумљавање неопходно, нарочито у градским и приградским срединама.

Овако за `Новости` стање зеленог појаса у Србији оцењује професор др Милан Медаревић, професор Катедре планирања и газдовања шумама Шумарског факултета у Београду. Он подсећа да је пошумљеност Србије око 29 одсто, што није ни трећина територије. Осим тога, како наглашава, стање у неким крајевима Војводине је критично!

- Под стаблима је само око седам одсто Војводине, а требало би да их буде барем двоструко веше - каже наш саговорник. - Посебно забрињавајуће је у неким крајевима Севернобачког, Средњобанатског и Севернобанатског округа у којима су праве шуме нестале. Штавише, у Банату и Бачкој има места која немају готово ниједно стабло.

И "слика" појасева зеленила и шума око већих градова Србије, по Медаревићевим речима, врло је шаренолика.

- На територији Београда има око 50.800 хектара шума, али је неопходно да се та површина повећа - наглашава професор. - Важећим Просторним планом Србије предвиђено је да се, до 2020. године, пошумљеност престонице повећа за 5.600 хектара. Тај план је, међутим, због многобројних околности - недостижан.

На истоку, југу и југозападу земље, како каже Медаревић, има и "светлих примера" где је пошумљеност и двоструко већа од српског просека, али и за те средине она није оптимална.

- У општини Бор, на пример, под шумама је више од 46 одсто територије - објашњава професор. - Али, за тај крај то није довољно, пре свега због индустрије по којој је овај град познат. Зато би шумовитост Бора и околине требало да буде барем 60 одсто. Слично је и у Златиборском округу. У том региону шумске површине требало би да се подигну на 70 са садашњих око 43 одсто. Разлог за то су велика потенцијална изворишта питке воде у овој регији, која би шуме најбоље заштитиле од разних штетних утицаја.


И у Пчињском округу, прича наш саговорник, шуме већ "заузимају" четрдесетак одсто територије, али би требало да се прошире барем за половину како би штитиле и оплемениле скроман састав земљишта.

- Просторним планом Србије из 2010. године, било је предвиђено да се током наредне деценије у Србији пошуми још 90.000 хектара - подсећа професор Медаревић. - Али са садашњом динамиком пошумљавања две до три хиљаде хектара годишње, тај план је тешко достижан. Осујетили су га пре свега шумски пожари током 2012. године, када је изгорело око 12.000 хектара шума, као и непрекидно сушење стабала. Само на Тари је, годину касније, посечено више од 27.500 метара кубних јеле и смрче, а у зиму 2014. у источној Србији лед и мраз су десетковали 56.000 хектара шума.

Проблем је, како каже професор, и у нашем односу према дрвећу и томе што смо заборавили колико је свако дрво благородно.

- Шума се радо сетимо и о њима размишљамо само у време летњих врућина - наглашава Медаревић. - Кад становништво трага за дашком свежине, обично се сети да је већ у приградским шумама температура од пет до шест степени нижа него на градском бетону. Чим прође лето заборави се и на дрвеће и на животну средину. А шума је, не заборавимо, најбољи и најјефтинији филтер за добијање питке воде, спречава клизишта и ерозије, смањује буку, ублажава климатске промене, тишином и одвојеношћу амбијента умирује и опушта...


БУКВА ОХРАБРИЛА

ОВЕ године, после пола деценије лоших појава у шумама Србије, буква нас је охрабрила - каже професор Милан Медаревић.

- Наиме, овог лета, забележен је енорман урод семена букве. И то морамо да искористимо. Део посла свакако ће одрадити природа, наравно и наша струка, али посебно сугеришемо власницима приватних букових шума да ову прилику не пропусте за планско подмлађивање стабала.

Карикатура Горана Дивца



КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ ЗЕЛЕНИЛА

* ШУМЕ спречавају настајања бујица, а сливна подручја обрасла шумом имају од 30 до 50 одсто ниже водостаје

* ХЕКТАР високих шума ствара три тоне кисеоника

* ЧАК 68 тона чађи и прашине може да прими хектар букове шуме

*l СТАБЛО дивљег кестена, старо око 30 година, годишње задржава 120 килограма прашине и 80 килограма аеросола

* ХЕКТАР клеке у атмосферу годишње емитује око 30 килограма бактерицида, што је довољно за дезинфекцију мањег града.

(Јелена Матијевић)


***

Да је само то. А шта ћемо са овим проблемом?
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=B-v9HE0Qd9c" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=B-v9HE0Qd9c</a>





Ово постаје АЛАРМАНТНО!!!


ПЛАНИНАРИ ПОЗИВАЈУ НА АКЦИЈУ:
 Последњи је тренутак да се заустави сеча шуме,
 или ћемо имати Фрушку гору без дрвећа




Због критичног стања шума у националном парку Фрушка гора, планинарење је постало мучно и скоро немогуће.

Чињеница која све највише забрињава јесте што сеча дрвећа траје годинама, а чини се да нико не обраћа пажњу на то – само је из године у годину ситуација све гора. Сада је дошло до краја, што се јасно може видети на сликама: важна европска планинарска траса обухвата и један део фрушкогорских путева, па би проблем могао да поприми много шире размере, наводи портал Mitrovica.info.


Зато је, у име планинара, Душан Томић послао важан апел јавности:

"Планинарење на Фрушкој гори постало је веома мучно због ове страшне сече шуме која се спроводи малтене на сваком њеном делу".



Волео бих када би ми неко одговорио какав је Национални парк Фрушка гора, када се она толико сече, а њиједно ново дрво се не засади. Ко то дозвољава?


Ево, само погледајте фотографије планинарске стазе од Поповице према Краљевој Столици. Планинарска стаза према Лазином виру, европски пешачки пут. Страшно!



Предузмимо нешто, јер сутра ћемо имати Фрушку гору зараслу у шикару, без иједног дрвета!


(Курир)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #62 послато: Фебруар 22, 2018, 20:06:57 »

Ovo je katastrofalno. Ovo niko ne bi mogao da radi po srbiji da sami sumari iz sumskog gazdinstva nisu podmiceni. Drzava je korumpirana na svakom nivou, to je strasno.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #63 послато: Март 16, 2018, 04:06:49 »

ПОСАО СА ОТПАДОМ УНОСАН БИЗНИС:
 Србија служи као сметлиште!

Фирми "ЕКО 21", која је нелегално одлагала отров, одавно је одузета дозвола. Процене су да бурад садрже пестициде, индустријска уља и битумен


ВИШЕДЕЦЕНИЈСКО непостојање адекватних казни и лоше, готово никакве контроле инспекција, довеле су да Србија постане сметлиште и остава за опасан отпад! Отуда су полиција и тужилаштво прекјуче у Панчеву и Баваништу пронашле више од 100 тона опасног отпада који је складиштила фирма "Еко 21", која је прошле године остала без дозволе за обављање овог посла. Нажалост, ово није једини пример, јер је посао са отпадом један од уноснијих бизниса.

Како је казао министар заштите животне средине Горан Триван, ово је скандалозан начин опхођења према сопственој држави и грађанима, а проблем решавања опасног отпада траје више година. Министар је најавио и да ће преиспитати рад свих предузећа која имају дозволе за управљање отпадом, јер се добар део њих не придржава прописа.


Министарство животне средине крајем 2016. године одузело је интегралну дозволу за сакупљање и транспорт опасног отпада и третман опасног отпада у мобилном постројењу у селу Добрица, код Алибунара, фирми "Еко 21". Власнику предузећа "Еко 21" Љубомиру Милићевићу, тада је забрањен даљи пријем и третман опасног отпада, и био је у обавези да примени обавезне мере заштите животне средине и здравља људи.

Неколико месеци касније, покрајинска инспекција, фирми "Еко 21", одузела је појединачну дозволу за рад, због наводног кршења закона у складиштењу опасног отпада, јер су то радили на неадекватан начин. Инспекција је тада пронашла 107,89 тона опасног отпада у складишту фирме "Еко 21". Њима је одузета дозвола за ремедијацију. Власник је тада, за "Новости", казао да иза свега тога стоји намештени тендер, на којем је његова фирма учествовала 2016.

И док надлежни сада чекају анализе отпада који је прекјуче пронађен на три локације, две у Панчеву, од којих је једна у дворишту стамбене куће, где је насељено место, и једне у Баваништу, прве процене су да се у бурадима налазе остаци пестицида, индустријска уља и битумен. Власник компаније, како су прекјуче надлежни рекли, није у земљи.

Досад су подигнуте две оптужнице за еколошки акцидент и непрописно одлагање опасног отпада у Обреновцу. Казне су, како сматра министар Триван, благе, а предвиђају од шест месеци до пет година затвора.



АНА БРНАБИЋ: РЕШАВАМО ПРОБЛЕМ

ПОЈАВЉИВАЊЕ локација са опасним отпадом говори само у прилог чињеници да је тај проблем коначно почео да се решава, изјавила је у уторак председница Владе Ана Брнабић.

- Опасни отпад није од јуче, или пре годину или две. Он се гомилао годинама и годинама. Ми као влада коначно са осталим институцијама и надлежним службама радимо на откривању опасног отпада, инспекције су никада активније и долазимо до тога да то коначно испливава као проблем. Наравно, самим тим, то ћемо кренути и кренули смо да решавамо - рекла је Брнабићева новинарима.

(Ј.Су, Новости)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #64 послато: Април 06, 2018, 22:09:57 »

БРУКА
 ИСЕКЛИ 100 СТАБАЛА У ВЕТРОЗАШТИТНОМ ПОЈАСУ:
 Оста' Јаша без дудова


У пограничном банатском селу мештани згрожени уништавањем дрвореда од стране радника ПП "Ратар"


РАДНИЦИ пољопривредног предузећа "Ратар" у пограничном месту средњобанатске општине Сечањ, Јаши Томићу, прошле недеље заређали и моторним тестерама исекли стотинак стабала дудова, посађених на потезу Прека Бара - Ливаде у циљу ветрозаштитног појаса!

Нема ко није застао да пита зашто се сече. Многи су се згражавали, није им био јасан мотив уништавања тако младих дудова. Чули су се и коментари "мало им је банатске земље", "зар је компанији толико важно да их уклони"...

- Немамо речи! Затечени смо и изненађени. Селу је начињена огромна штета - каже, за "Новости", Душанка Переула, из МЗ Јаша Томић, а инспекција Општине Сечањ објашњава да нису могли да реагују, јер је сеча обављена на приватном поседу.

У ПП "Ратар", које после приватизације послује у саставу компаније "Матијевић", не желе од овога да праве случај. Истичу да је дрворед на њиховим браздама, у ширини од преко метар и по. Намеравали су, тврде, дудове само мало да поткрешу. Мада њихов изглед не потврђује ову намеру, већ супротно!

- Ишли су превише у висину, па смо сечом желели да обликујемо крошњу и дрворед вратимо у заштитну функцију - каже, за "Новости", Драган Марић, директор "Ратара", који не види ништа сензационално у поступку својих радника.

Дудови су никли пре једне деценије, када је тадашње руководство "Ратара", успешно спровело пошумљавање. Користећи искуства Русије и Мађарске, у Јаши су још 1998. почели са заснивањем пољозаштитних појасева и заштитних шума. Успешно су посадили двадесетак хектара сибирског бреста, багрема, беле тополе и рашељке. Како је 2007. дошло до разграничења друштвеног и државног пољопривредног земљишта, акцију пошумљавања наставили су на својим површинама. Из тог разлога, 2008. посадили су једноредни појас дудова, ове у Банату, одомаћене врсте.


СЕЧАЊ НАЈГОРИ

ПОДРУЧЈЕ средњег Баната, по речима начелнице Средњобанатског управног округа Снежане Вучуревић, најнепошумљеније је у Европи - испод два одсто! Најгора ситуација је баш у општини Сечањ, где износи једва 0,37 одсто. Уместо пошумљавања, ето, и оно мало дрвећа се сече...


(Сл.Пашић, вечерње НОВОСТИ)


***

Пошто је у питању компанија "Матијевић", о којој се писало да продаје месне прерађевине обогаћене са ГМО, ништа ме не би изненадило да је ова сеча СРПСКИХ дудова урађена са злом намером. Не смем ни да помислим шта ће се посејати или узгајати на месту где су некада била ова стабла дудова.

Да се подсетимо или упознамо са тим шта је то дуд и колико је он битан у нашим животима

Цитат

Дуд: Заборављени, најмоћнији лек природе!




Састав и лековитост дуда

Плодови дуда садрже слободне органске киселине (лимунска и јабучна), витамине Ц, Б, К, А, и Е, железо, калијум, манган и магнезијум, пектине и друге корисне супстанце.

Поседују велику количину антиоксиданата антоцијанина. Стручњаци тврде да дуд заслужује да се уврсти у суперхрану, јер спречава старење организма и помаже код многих болести. У лечењу се користе плодови, листови и кора.



Црни дуд

Лековита својства црног дуда заиста су бројна. Црни дуд се у народној медицини користи против упале мокраћних канала, болести усне шупљине и грла, епилепсије, депресије, несанице, вртоглавице те код угриза буба и змија. Свежи недозрели дудови примењују се против пролива, а зрели као благ лаксатив.

Њихов сок добар је и за лакше искашљавање, знојење и мокрење те за испирање код упала грла и уста. Лист црног дуда познати је народски лек за снижавање и регулисање шећера у крви па се често примењује у чајним мешавинама за дијабетес.


Бели дуд

Бели дуд има велику примену у козметици. Налази се у саставу многих козметичких препарата за избељивање коже, уклањање мрља и пега, јер садржи инхибиторе који смањују синтезу меланина.Такође се употребљава у саставу препарата против старења коже, за третман коже око очију, за тонирање и чишћење лица. У лечењу се користи слично као и црни дуд. Забежено је и да делује код артритиса, очних болести, слабости организма и за опуштање нервног система.

По Џонатсану Хартвелу, аутору књиге "Биљке против рака", сок белог дуда може помоћи код тумора грла. Ако сте у прилици, једите обе врсте дуда, јер ћете од њих извући бројне благодати.


Кора дуда

Још од времена Диоскорида горка кора корена дуда користи се као лек против цревних паразита. Кора лечи болести црева, желудца, диспепсију те помаже код тровања храном, алкохолом и печуркама. Прах добијен од коре дуда употребљава се споља у облику мелема за брже зарастање рана, а уварак од коре пије се против повишеног крвног притиска.

 
Шта све можемо спремити од дуда?

Плодови дуда и кора скупљају се од јуна до августа, а лишће у пролеће. Дрво не нападају никакви наметници ни болести, тако да је реч о еколошким плодовима. Бобице се могу  јести свеже или сушити. У кулинарству дуд се користи као било које друго воће - од њега можете направити сок, џем, сладолед, сос, користити га за припрему десерта и колача.



Чај од листа црног дуда за дијабетес

Прелијте 50 грама лишћа дуда са пола литре кључале воде и оставите на десет сати. Процедите и пијте током дана.

 

Сируп против температуре, упале и затвора

Килограм бобица црног дуда ставите у пола литре воде и додајте две кашичице јабуковог сирћета. Оставите да одстоји 24 сата. Идући дан помешајте смесу са килограмом смеђег шећера или другим природним заслађивачем по вашој жељи (стевија, мед, јаворов сируп) и кувајте до жељене густоће. Сипајте у стерилизоване боце и пијте неколико пута на дан разређено са водом.


(З.О.Ј. вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #65 послато: Мај 02, 2018, 08:17:42 »

Отровна течност из БиХ у среду ће се улити из Босне у Саву


Отровна течност, која се прошле недеље излила из депоније фабрике соде код Лукавца недалеко Тузле, улила се у уторак у реку Босну код Добоја остављајући иза себе загађење и помор рибе и очекује се да ће се у среду у јутарњим сатима улити у реку Саву.



Портпарол републичке управе Цивилне заштите БиХ Жељко Стојановић изјавио је за босанске медије да се мрља са отровном течношћу из реке Спрече проширила на Босну и да је загадила подручје у Которском и Мајевцу, низводно од Добоја, као и да су на површини реке Босне уочене угинуле рибе.

Према његовим речима, отровна течност се брже креће Босном јер та река има већи проток воде, па се очекује да ће око поноћи загађена течност стићи до Модриче, а да ће се у среду током раних јутарњих сати улити у реку Саву, преноси Хина.

Како се наводи, велике количине отровне течности у петак су се излиле у реку Спречу из депоније фабрике соде код Лукавца недалеко од Тузле након пуцања бране и тада се излила велика базична течност (пХ 12) и загадила локалну реку Спречу и околно земљиште.


(Ало)


***


Да ли је министарство за Екологију Србије спремно за ову еколошку катасрофу, која нам стиже из "братских" република?


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=oc37FAQm2aI" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=oc37FAQm2aI</a>



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #66 послато: Август 08, 2018, 03:41:14 »

Покварене свињске полутке, крилца и риба бачени низ падину


Пун камион робе испражњен у дивљи купињак где су ранијих година станари брали купине од којих су кували слатко. – Од несносног смрада људи нису могли да изађу ни испред куће, а робу су развлачили пси и пацови


Од несносног смрада отписане робе животињског порекла бачене у дивљи купињак у Улици ослобођења на Стражевици станари већ неколико дана не могу да изађу испред кућа, отворе прозоре, оду до аутобуса и трамваја. Због летњих врућина и влаге овом насељу прети и зараза јер храну развлаче пси, а појавили су се и пацови.

Међу одбаченим картонским кутијама су и кесе са пилећим крилцима и ногама, комадима прасетине, рибе...

А све је, како кажу комшије, почело још пре три-четири недеље када је камион на том месту први пут избацио разне прерађевине од меса, највероватније са истеклим роком. Роба је била спакована у кесе једног трговинског ланца. Кобасице и суџук појели су пси па се тада јак непријатни мирис није много ни осећао. Ситуација се, нажалост, поновила пре неколико дана.

– Камион је стигао у четвртак после 12 сати у улицу и искиповао гомиле пакета. Из њих је испало пола прасета, шаран, пилетина... Ми смо одмах позвали Комуналну полицију, о они су нас упутили на комуналну инспекцију. Звали смо и општину Раковица, али нисмо успели никог да контактирамо. У међувремену ова одбачена храна почела је несносно да смрди, на њу су почеле да се скупљају муве , а прилазе и чопори паса. Од тог непријатног мириса не можемо нормално да прођемо до окретнице аутобуса 37 и трамваја 3. Плашимо се заразе па ни децу које овде има не изводимо напоље – причају житељи Улице ослобођења у насељу удаљеном од центра града десетак километара.

Станари сматрају да је онај ко је то урадио највероватније мислио да се храна неће задржати на том месту, већ да ће се сурвати низ падину.

– То се није десило. Крај тих пакета нашли смо и отпремницу на којој пише да је роба из продавнице у Падинској Скели и да је реч о свињским леђима, врату и пилећем месу – кажу комшије и истичу да ту никада није била дивља депонија, већ да су ту у ово време брали дивље купине од којих су припремали слатко.

Пре извесног времена једна фирма избацила је неке каблове, али су то углавном однели пролазници.

– Нечувено је да неко тако баца покварено месо. Као да нема свест да људи могу да се заразе. Зар није боље да се роба пред истеком поклони Зоолошком врту, а не да заврши испред нечијих прозора – питају суграђани из ове раковичке улице.



Реаговале ветеринарска инспекција и "Ветерина Београд"

После великог броја телефонских позива житеља Улице ослобођења упућених разним инспекцијама и структурама, интервенисала је ветеринарска инспекција и наложила „Ветерини Београд” да уклони овај отпад. Према речима комшија, у први мах је овом робом напуњено пет камиона.

– Наше екипе су по усменом налогу интервенисале и уклониле отпад. Он ће бити прописно ускладиштен док се не заврше све потребне истражне радње пошто је реаговала и полиција. Када све буде завршено, по налогу надлежних служби, отпад ће бити превезен у спалионицу у Сомбору – објашњава Будимир Грубић, директор ЈП "Ветерина Београд".


(Бранка Васиљевић, Политика)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #67 послато: Август 17, 2018, 21:16:53 »

Светозар кажњен јер је очистио депонију


СВЕТОЗАР Јовичић из Петроварадина, оснивач Удружења "Комшије", прекршајно је кажњен са 25.000 динара, јер је својевољно са волонтерима очистио дивљу депонију на потезу између Сремске Каменице и Беочина.


Борцу за чистију средину замерено је што је на поменутој локацији покупио око тону и по пластичне и стаклене амбалаже и бачених старих гума. Пријаву против њега комуналној инспекцији поднело је новосадско ЈКП "Чистоћа", а цео случај је добио и судски епилог. Сазнавши за оно што га је снашло, познаници и пријатељи су се удружили и добровољним прилозима настоје да помогну Јовичићу да плати глобу.

- Због мог Дунава и моје Фрушке горе бих, ако треба, ишао и у затвор, али добри људи неће то да дозволе - вели нам Јовичић. - Нису кажњени они који су смеће оставили, већ ја који сам га одатле склонио.

Јовичић каже да је његово Удружење имало дозволу за прикупљање секундарних сировина, која је, међутим, истекла у време када су код Беочина уклонили депонију. Он тврди да закон дозвољава да се складишти до две тоне отпада, без дозволе. Одмах по сазнању да је дозвола истекла, Јовичић је, како даље тврди, покренуо процедуру за продужење.

- За податак да нам је истекла дозвола, сазнала је и "Чистоћа", која је против нас поднела пријаву инспекцији - прича Јовичић. - Инспекторка је затекла око 40 килограма пет амбалаже, око тону стаклене и десет аутомобилских гума, што је мање од тону и по.

Као човек који је ранијих година учествовао у гашењу шумских пожара, Јовичић, како истиче, није могао да дозволи да опасан отпад поред Дунава ту остане, свестан да пластична амбалажа и гуме могу да проузрокују нежељене ситуације, односно пожар.

- Када смо на позив грађана отишли да очистимо депонију, нисам ни размишљао о казни - истиче Јовичић. - Ето, испоставило се да то нисам смео да радим без дозволе, и морам да платим казну од 25.000 динара, плус још хиљаду динара судских трошкова. Пресуду нисам добио, а за њу сам сазнао када сам добио опомену да хитно платим казну или ми следи хапшење и спровођење на робију.



НАДЛЕЖНА "ЧИСТОЋА"

У ПРИЈАВИ поднетој против Јовичића Градској управи за инспекцијске послове, "Чистоћа" је навела да су дошли до сазнања да Удружење "Комшија" обавља примарну сепарацију отпада, супротно законским прописима. Тачније, дужи временски период на територији града односи комунални отпад, што је искључиво у надлежности ЈКП "Чистоћа" Нови Сад.

Новости



  Слика Вучићеве жалосне Србије Љутко Ђубре на сваком кораку.Београд никада прљавији.Улице се месецима не перу.А када неко почисти ђубре,уместо да буде награђен,платиће казну или отићи у затвор.Никад "боље и чистије" није било Зеленко


Сачувана

nina
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 79



Погледај профил
« Одговор #68 послато: Октобар 19, 2018, 00:02:39 »

ВРЕМЕ ЈЕ ДА ОТВОРИМО ОЧИ: Језива слика Јована Мемедовића коју Србија одбија да види


Јован Мемедовић нас кроз емисију “Сасвим природно” редовно упознаје са прелепим призорима које само природна може да ослика, али је недавно са пратиоцима на Инстаграму решио да подели и једну јако тужну сцену за коју смо ми, људи, једини кривци.


И знамо то јако добро, већ доста дуго. Али се понашамо као да нас не занима и упорно одбијамо да видимо болну слику Србије која се дави у пластици и осталом ђубрету.



Мемедовић је у склопу новог серијала “Два лица реке Дрине” гледаоцима показао како изгледа једно од најлепших природних погатстава Европе.

Када чујете реч “Дрина”, вероватно вам се пред очима створи слика реке невероватне плаво-зелене боје, која је окружена предивним кањонима, шумом, природом и свим оним стварима које модерном човеку, заточеном у сивилу града, тако недостају.


Вероватно вам ни на крај памети није тона ђубрета, гомила пластичних флаша, кеса и осталих отпадака који су прогутали неке од најлепших делова ове, али и многих других река широм наше земље.

 

“Почетком јуна месеца покренули смо веслачку експедицију реком Дрином. Појачани са још неколико пријатеља, веслали смо кануима и кајацима од настанка до ушћа у реку Саву, укупно 350 километара.

Знали смо да ће то бити веслање кроз неке од најлепших долина и кањона овог дела Европе, али не и шта ћемо тачно тамо затећи. Убрзо се испоставило да сви пејзажи нестају пред огромном масом отпада коју река Лим испоручује Дрини.

 

Тако се једна експедиција, замишјена да прикаже сва богатства наше природе, претворила у еколошку патролу. Веслајући, испричали смо причу о нашој стварности која се можда не види са пута и која се ретко помиње у медијима.

 

Радо бисмо да је игноришемо, да се надамо да ће вода све однети, али није и неће”, поручио је Мемедовић уз фотографију.

 

Нажалост, управо то је реалност наших река, али и природе генерално. Годинама се већ прича о томе како загађење не само да уништава природну лепоту, већ и озбиљно угрожава животну средину и уништава природно станиште бројним врстама, али као да нас то уопште не занима.

 

И није само Дрина. Готово свака река у Србији има бар један део који изгледа овако…


Ситуација је алармантна, и таква је већ дуже време. Ако се овако настави, није тешко замислити будућност у којој Србија неће имати воде за пиће, у којој ћемо остати без бројних животињских врста, а шетња поред реке ће деловати као посета депонији.

 
Решење постоји и уопште није толико тешко – потребно је само да се сетимо да свака флаша коју бацимо где не треба, свака кеса која одлети и сваки пластични део који одбацимо може да заврши као део некад предивног пејзажа.

А да бисмо то схватили, прво је потребно да заиста погледамо ову слику Јована Мемедовића и да схватимо да је то наша стварност, која би могла да изгледа много лепше ако бисмо се сви бар мало потрудили.

Извор: Курир
Сачувана
nina
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 79



Погледај профил
« Одговор #69 послато: Октобар 24, 2018, 05:12:11 »

НОВАЦ И ПРОФИТ ВАЖНИЈИ ОД ДРАГУЉА СТАРЕ ПЛАНИНЕ:
Због изградње мини хидроцентрала брутално се сече најквалитетнија шума у резервату природе Арабиње








У Арабињу, строгом резервату природе на Старој планини, у току је брутална сеча најквалитетнијих шума због градње мини хидроцентрала, саопштава Биолошки факултет из Београда са неколико потписа професора.



Арбиње је строги резерват природе са најочуванијим смрчевим шумама, тресавским шумама и ендемским врстама. То је станиште великог тетреба и мрког медведа.




„У строгом и специјалном резервату природе забрањено је вршити радње и активности и обављати делатности које могу нарушити својства због којих су проглашени заштићеним природним добром (брање и уништавање биљака, узнемиравање, хватање и убијање животиња, увођење нових биолошких врста, мелиорацијски радови, разни облици привредног и другог коришћења и слично). Посећивање строгог и специјалног резервата природе у циљу образовања може се вршити на основу дозволе коју издаје управљач заштићеног подручја”, стоји у саопштењу.




Иначе, мере заштите строгог и специјалног резервата природе ближе се одређују актом о проглашењу заштићеног подручја. Праћење природних појава и процеса и научна истраживања врше се на основу дозволе коју издаје Министарство и уз присуство управљача. У строгом резервату природе забрањене су привредне и друге активности. .“ (Закон о заштити природе, члан 29.).

“Зашто се не поштује закон него се ово природно благо девастира и уништава?! Они који би то требало да штите по Закону раде супротно и уништавају вредности због којих су ови простори заштићени”, констатује се.

 

Цивилизације које су уништавале своје шуме нестале су заједно са својим шумама и рекама! – каже Милан Ђорђевић, председник удружења Темска.

 

“Завод за заштиту природе Србије је тај који даје услове под којима се нешто може радити у заштићеним природним добрима! Завод је широке руке кад је давање сагласности на радове и интервенције у заштићеним природним добрима. Када се уништитељу природних вредности у заштићеним природним добрима обратите с питањем: – Како може да уништава заштићене вредности? Први документ на који се позива је “папир” Услови од Завода за заштиту природе Србије”

 

Јасно је да на овом изузетно вредном простору (Стара планина је Парк природе, Арабиње је строги резерват природе) завладала група домаћих плаћеника (то су они који су плаћени, кроз порезе, од стране грађана Србије)!

Домаћи плаћеници седе у удобним фотељама, по својим канцеларијама у институцијама и установама и лако се договоре око тога да није вредно оно што су колико јуче прогласили вредношћу!

 

Суочени смо с бруталном страном неолиберализма који не види препреке (заштићене природне вредности) већ само види изазове и могућности!




“Где год видите угрожавање и уништавање природе знајте да је у питању корупција. Јер…ви не смете очистити дивљу депонију а да вам се инспекција не појави и уредно вас казни!

 

Али…Можете месецима градити МХЕ и сећи квалитетне шуме у заштићеним природним добрима а да нема инспектора! Зашто никад и нико не одговара!?”


Извор: Курир
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #70 послато: Октобар 25, 2018, 00:20:48 »

КАКО СУ УБИЛИ ЦРНОВРШКУ РЕКУ
Обале прекопане БАГЕРИМА, посечени КИЛОМЕТРИ ШУМЕ,
а река ЗАРОБЉЕНА У ЦЕВИМА






Црновршка река, чије су пречисте воде од памтивека слободно јуриле падинама Старе планине, након изградње мини-хидроелектране више не личи на себе. На месту где је изграђена брана тужна слика: спутани брзаци пред бетонском препреком, решеткама и каналима, формирају мини-језеро налик на бару.



Овако је изгледала река ПРЕ  изградње мини хидроелектране



А овако изгледа река САДА, након изградње мини хидроелектране




Баш ту на брани, планинска вода улази у цеви којима ће, кад постројење почне да ради, путовати низводно око два или три километра до машинског постројења за производњу струје.

На обалама река које су прекопане багерима како би се у земљу положиле цеви, лежи оборено дрвеће.




Пред машинским постројењем које је у завршној фази призори ни налик заштићеном природном добру - цеви кроз које ће ићи вода вире из корита реке чији је извор на Старој планини и откривају њену суморну судбину. На обали свеже бетонирана шахта, стоји као уљез међу маховином обраслим дрвећем и тепихом од лишћа.


- Црновршка река је убијена, као и сав живи свет у њој. Инвеститор је стрпао реку у цеви у дужини од три километара, тако да све што је у њој живело више не постоји. Кад се било који водоток гурне у цев, биолошки свет у њему и око њега нестане за сва времена - каже Александар Јовановић Ћута, један од активиста ОРСП.



Горан Токић, такође активиста овог покрета, упозорава да преусмеравање реке у цеви може имати несагледиве последице у случају појаве бујичних вода.

- Инвеститор мале хидроелектране је посекао два километра дрвећа уз Црновршку реку. То значи да кад буде пала велика вода, када се сјури низ корито, неће имати више дрвећа да је успорава. Ако удари нека велика киша за пет или 10 година, када падне за два сата 100 литара воде по квадрату, ту може да се сјури нешто што изгледа као цунами талас. Они "чачкају мечку" и уопште не знају шта раде - каже Токић.

Он указује и на опасност по подземне воде.

- Када ставе воду реке у цев, деси се да 10 километара даље пресуши бунар јер се снабдева водом из речног корита преко поџемних вода. То се десило већ на Власини, пресушио је једини бунар у селу, неколико километара од МХЕ. Каналисање планинске реке кроз цеви може да направи и поплаву у низији, не само на планини. Ако на Старој планини изградите 58 МХЕ, та вода, уместо да иде полако кроз речице, може да се много брже сјури у Нишаву низ цеви па да имамо поплаву у Нишу, Пироту или Белој Паланци или другим местима... Вода ће брже да се сјури низ цеви јер тако део ње не нестаје у планини. Уместо да поплави неке стене, шкрапине, пећине или да оде као подземна вода, она ће да се сјури низ планину у Нишаву и можемо да добијемо поплаву у градовима у нижим деловима јер река не иде више својим природним токовима. Опасно је реметити природне механизме - каже Токић.





Угрожене и подземне воде

Горан Токић скреће пажњу и на податак да су на скали осетљивости подземних вода на загађење реке Старе планине означене са 60 до 90 одсто осетљивости, значи скоро максимално јер је највећа осетљивост 100.

"Кад је нешто осетљиво на загађење подземних вода, значи да је у директној вези са рекама на површини. Ако загадиш реку, загадићеш и подземне воде. Ако склониш реку са лица земље, оштетићеш и подземне воде које су повезане са надземним и снабдевају се из њих", каже Токић.


(Бранко Јаначковић, вечерње НОВОСТИ)



***

Нажалост, по друштвеним мрежема се шири вест, да је овако накарадно изграђених мини хидроелектрана по Србији, све више и више. Пошто власт не реагује, а и како би када је дала сагласност да се овако природна богатства уништавају, понегде се народ почиње бунити и стаје у одбрану својих река! Али је још увек мали број оних који храбро почињу да реагују.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: 1 [2]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!