forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 09, 2019, 04:12:11


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Рађање Нове Европе  (Прочитано 1292 пута)
peraazdajic
Гост
« послато: Фебруар 07, 2012, 12:45:38 »

Ћаоске,   Љутко Љутко Љутко


Монетарна унија без политичке и фискалне уније (једнакости) се распада на наше очи

Београд, 06.02.2012

„ заиста, заиста, вам кажем, ако једно зрно не умре.....“
Јован. 12 ,24
 
Криза у Еурозони која се догађа неких шест месеци у назад још није готова. Парализа ЕУ је јасна свима. Кина, сасвим нормално, као и Немачка, сасвим нормално, одбија да плаћа кауцију да спречи банкрот Еурозоне.

Сада, главни архитекта целе пропасти, Социјал-Демократа, Жак Делор, бивши председник Европске Комисије признаје оно што смо сви говорили све време, да Еурозона има ману од почетка и да `грешка у извршењу` јесте осудила еуро на кризу која се сада догађа.

Штавише, као што је додао, напори да се реше проблеми су „премали и прекасни“.

Нико не мора да буде економиста или политичар да би све ово предвидео. Све је ово ствар здравог разума, као што смо говорили годинама.

Првобитно, 1990-их, објављено је да Национални Дуг (сада назван `Безгранични Дуг`) мора бити мањи од 60% БДП сваке земље која прихвати еуро. Овакво стање је било колебљиво до момента када се схватило да, нити Белгија ни Италија, нити многе друге земље неће бити у стању да то прихвате. Заиста, са једне стране ни Немачка то не би  учинила. Тако нешто је била хитност политичара да `граде Европу`, игноришући здрав разум националних, историјских, политичких, економских и фискалних реалности према којима су намерно затворили очи када су Грчка и Италија хтеле да сведу завршне рачуне који су били сакривани због енормних дугова.
 
Потпуно је јасно да на крају 90-их  није смела да постоји само једна валута коју је створила једнострана политичка и фискална идеја – политичке уније. Као што Делор једини сада признаје,  када су `Англо-саксонци` упозоравали да јединствена централна банка као и валута без јединствене државе није могла да постоји, ` они су имали став`, у то време, да `министри финансија нису желели  да виде ништа спорно са чим би требало да се суоче`.

Данас, као резултат имамо монетарну унију без политичке и фискалне уније (једнакости).
 

Истина је да данас постоји пет земаља, Немачка, Француска и земље Бенелукса које су вољне да утону у политичку и фискалну унију. То је оно о чему француски председник („Меркози“, како га Французи зову) и немачки Канцелар разговарају. Делор је на крају признао да се проблеми еура развијају из `комбинације чврстих немачких ставова о монетарној контроли и одсуству јасне визије других земаља`. Каква би то визија требало да буде?
 
Јасно је да се појављују две Европе. Са друге стране, постоји изворни облик земље Каролинга, створених од оних који су у историји познати као Источни Франци (Немачка) и Западних Франака (Француска) и њихових блиских колонија, земаља Бенелукса. Ако ове земље желе да изврше оно што је ефекат Велике Немачке, „ Економске Немачке“ (не `свете Римске`) Империје“, са јасним политичким и економским капиталом у Берлину, нека тако буде.

(Биће много оних у Немачкој, а и у Француској, Белгији и Холандији који то неће желети).

Али постоји 12 других нација данас у Еурозони, 10 које никад нису биле чланови, као и остатак Европе, чији народи никад нису желели да буду чланови ЕУ.

На страну са мини-  државама, Лихтенштајн, Андора, Сан Марино, Монако и Град Ватикан, укључићемо и: Исланд, Швајцарску, Норвешку, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору, Албанију, Македонију, Молдавију, Белорусију, Украјину, Руску Федерацију, Грузију и Јерменију. Може ли да постоји `јасна визија` за ове земље, ширење од Атлантика до Пацифика?
 
Њима не предлажемо Царство – јадан проналазак прошлих векова који је у посладњем веку довео до два велика европска, а онда и светска рата.

Ми предлажемо слободну европску конфедерацију суверених држава, држава мира, рада, трговине и суживота које подржавају једна другу сировинама, индустријом, пољопривредом, финансијски, трговином и технологијом.

Од острва северног Атлантика, Исланда, Британских острва до Скандинавије, Медитеранских држава, Балкана, централне и источне Европе и Русије што би била права Европа.
 
Таква Европа, Север, југ, исток и запад била би ван нове, диктаторске Каролиншке творевине, „Европе“, која, верујемо пропада, баш као и Еурозона Шарлемањског изворног модела.

Хајде да учимо из грешака историје. Таква Слободна Европска конфедерација суверених држава може да обезбеди визију каква нам  данас треба.

Отац Андреа Филипс

Превео: Бошко Главчић

Извор: OrthodoxEngland

Извор: ДВЕРИ
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1584



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Фебруар 07, 2012, 16:48:50 »

Овакве и сличне садржаје, читао сам још почетком прошле године. И пре "експлозије" банкарске хаварије која је уздрмала темеље Европе. Онако, у кулоарима политичких кругова Немачке, мада су вести ипак процуриле и у јавност, шапутало се у једној ужој Европи где је немачка дипломатија јасно показивала своје лидерство и апетите немачке надмоћи.

Данас је то једини начин очувања европске идеје али по коју цену?

Примат германске доктрине носи са собом целом свету познату ароганцију и жељу за правласт над другима, која никада неће умрети у горе поменутим политичким круговима виског немачког капитала.

Земље Бенелукса уз Француску и немају другу шансу за опстанак чак и уз враћање сопственим валутама. Преструктурација монетарног фонда ових земаља би била прескупа работа од које би се слабе привреде бар неких чланица, тешко опоравиле.

На другој страни, уз неоспорну доминацију Русије, кроз растућу привредну моћ и потенцијале на пољу енергетике, није ни мало лак задатак, уједини остатак Европе да под шапом великог и јаког медведа, пронађе прави пут за излазак из кризе.
Ова последња карикираност речи, велики руски медвед, се односи на један део земаља које никада нису радо гравитирале са истоком и које су кроз историске догађаје и политичко опредељење увек биле одане немачком ратном орлу.
Овде ће утицај експанзионалног Берлина увек имати велику важност јер немачки "дранг нах остен" не умире баш тако лако.
Погледајмо данашњи утицај Берлина У Прагу, Будимпешти, нешто мање у Братислави али зато сасвим уверљиво у Кијеву и Букурешту сагледаће се слика старих савезништава које ће источној фузији увек бити опонент.
Европа у досадашњем облику неможе опстати. Превелика задуженост спречава било какав опоравак и свакако морамо бити спремни на велике претумбације у стварању новог европског појма. Мислим да нисмо ни мало далеко од истине, да овај политички појам пре назовемо новом немачком доминацијом која европским народима никад није нешто корисно и добро донела...
Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!