forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Октобар 17, 2017, 20:49:21


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Најбољи човеков пријатељ  (Прочитано 9828 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« послато: Фебруар 15, 2012, 08:58:12 »

Пас угинуо у снегу поред газде!


Ђорђе Стефановић (46) из Лазаревца пронађен је смрзнут у суботу ујутру, на 400 метара од своје куће.


Поред њега је пронађен и пас, који је, судећи по траговима у снегу, целе ноћи кружио око свог газде и на крају, када је изнемогао, легао и угинуо поред њега!







Ђорђе Стефановић је отац петоро деце. Како сазнајемо, он је претходно био на гробљу где је копао раку, а од људи који су га ангажовали је добио ћебе, с којим је и пронађен у снегу. Несрећни човек се смрзао када је кренуо кући, а поред њега је пронађен пас који се, како кажу мештани, никада није одвајао од њега.



Ало

« Последња измена: Новембар 12, 2015, 07:42:29 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Фебруар 15, 2012, 09:04:31 »

Сама  помисао на смрзнутог човека и на смрзнутог пса, који лежи поред свога газде, ми стеже срце, да бих крикнула сада, к`о рањена звер!

Нажалост, ово је слике данашње Србије,...НЕМОЋ, ОЧАЈ, БЕЗНАЂЕ, ПАТЊА, ГЛАД, СИРОМАШТВО, СМРТ!!!


Где смо се то сви ми погубили и солидарсност са својима ближњима, да ли и заувек,....ИЗГУБИЛИ?
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Фебруар 15, 2012, 15:48:13 »

Од како сам поставила овај текст јутрос, никако ми слика смрзнутог човека и његовог смрунутог пса не излази из главе...ТУГА.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1158



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Фебруар 16, 2012, 00:32:35 »

Srbijo, Quo Vadis?

Svaka slika ima nalicje, a slika smrznutog coveka koji je na minus 15C dobio cebe da se ugreje i njegovog malog i vernog smrznutog psa je ogledalo danasnje Srbije.
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #4 послато: Фебруар 16, 2012, 01:12:23 »

За овај трагичан случај није само жутократска власт крива, крива  је и Србска пучина, јер је по заслузи такву власт себи изабрала.

Ово је слика и прилика данашњег Србског народа...
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1285


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #5 послато: Фебруар 16, 2012, 20:03:40 »

Упркос чињеници да је србска власт заиста очајна, објективност нам налаже да се овај случај сагледа из свих позиција.

Чини ми се да сама власт нема директне везе са оваквим случајем.
Претпостављам да власт није тјерала човјека да копа раку на тако ниској температури. Власт такође не управља природним непогодама, као што је мраз и ниска температура.

Оно што чуди је, како тог човјека и пса није видио нико од мјештана па да прискочи упомоћ?  

У сваком случају, и људи треба сами нешто да предузму у оваквим стварима. Прва, треба избјегавати дуг боравак изван насеља по таквом невремену. Друго, ако се мора изаћи, онда никако не треба ићи сам (најмање троје). Најзад, потребно је обезбиједити и везу, брзу помоћ, средства за утопљавање итд.

По таквом кијамету, најсигурније је не бити сам, сједити код куће и ложити ватру.

Наравно, генерално сиромаштво, бескућништво и лоша припремљеност за зимске услове, свакако је кривица власти, али за овако нешто је прије свега одговорност на појединцу и људима који треба да буду солидарни.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Фебруар 16, 2012, 20:55:44 »

Цитат
Ово је слика и прилика данашњег Србског народа...
Тачно тако Перо, то би углавном била оцена нашег народа који је изгубио многе  вредности које је некада имао.



Цитат
Оно што чуди је, како тог човјека и пса није видио нико од мјештана па да прискочи упомоћ?  

Да, Лорка, управо то.



Зато сам на почетку теме написала:

"Где смо се то сви ми погубили и солидарсност са својима ближњима, да ли и заувек,....ИЗГУБИЛИ?"


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Септембар 14, 2012, 20:56:51 »

Овај случај није везан за Србију, али нисам имала срца, а да га не пренесем овде,..



***




Вучјак већ шест година чува гроб власника


Немачки овчар назван Капетан побегао је од куће после смрти свог власника Аргентинца Мигуела Гузмана 2006. године. Када је недељу дана касније Мигуелова породица дошла да посети гроб, затекла је пса како седи поред и завија. Капетан од тада не напушта гробље у граду Виља Карлос Паз, у централној Аргентини.





Капетан свако вече у исто време легне на гроб и не устаје до ујутру


Мигуел Гузман је пса купио као поклон за 13. рођендан свог сина Дамиана 2005. године. У марту 2006. године Мигуел је изненада преминуо, а када се породица вратила кући са сахране, Капетан је нестао.

"Тражили смо га, али га нисмо могли наћи. Мислили смо да је побегао и угинуо. Када смо наредне недеље отишли на гробље пронашли смо га поред гроба мог мужа. Дотрчао је до нас и почео да завија. Изгледао је тако тужно. Ми га никада нисмо водили на то гробље па никоме није јасно како је пронашао гроб. Он једноставно не жели да остави Мигуела самог", рекла је Вероника Гузман.

"Само се појавио једног дана. Тумарао је гробљем, а онда се умирио поред једног гроба. Никада не напушта гробље. Тачно у шест сати увече он легне на тај гроб и не устаје до јутра. Радници гробља га воле и хране", рекао је Хектор Басега, шеф гробља. (Вести)

« Последња измена: Новембар 12, 2015, 07:39:21 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Децембар 13, 2012, 03:55:29 »

Када верност нема границе


Познато је да пси са својим власницима у току живота развијају посебан однос и верност до скоро невероватних граница. Овај видео снимак још једном потврђује шта су све љубимци спремни да ураде за свог власника.




Пас је забринуто чекао хитну помоћ да стигне


Када је његовом господару у прометној улици позлило и онесвестио се, његов пас љубимац није желео да га напусти и стајао је поред њега насред улице на опасном месту у саобраћајној гужви све док хитна помоћ није стигла и указала му помоћ.


***


Када су стигла кола хитне помоћи, ускочио је и он ....( Погледајте Видео)
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 07:34:13 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 809



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Март 29, 2013, 22:54:07 »

Pomozimo psu koji voli trolejbuse, i njemu trebaju dom i hrana


Pas lutalica, koji se već nekoliko meseci gradom vozi autobusima i trolejbusima GSP-a, osvojio je simpatije brojnih Beograđna. Mada ovaj šarmantni "slepi putnik" izgleda zabavno, u javni prevoz se sigurno sklanja pre svega da se ne bi smrznuo na ulici. Zato je grupa entuzijasta i ljubitelja životinja odlučila da ovom "urbanom" Beograđaninu pronađe dom.


Pravi, urbani Beograđanin  Foto:Fejsbuk/Snežana Bulajić

Inicijativa za udomljavanje "psa koji voli trolejbuse" potekla je sa Fejsbuka, gde se grupa ljubitelja životinja spontano organizovala kako bi pomogla ovom putniku



- Zajedno smo u ovome jer nas potresa priča napuštenih pasa. Činimo koliko možemo, nismo lude niti zaludne, svesne smo situacije, ali i nešto učiniti je uvek bolje nego ne učiniti ništa. Organizujemo se i delujemo po potrebi, a ljubav i volju uvek imamo - kaže Snežana Bulajić, docent Fakulteta veterinarske medicine, koja nam je i skrenula pažnju na akciju.


Pomozite mu da pronađe dom  Foto:Fejsbuk/Snežana Bulajić

Snežana dodaje da ni ona ni ostali uključeni u akciju udomljavanja nisu članovi bilo kakve organizacije, već jedostavno žele da pas bude " zbrinut, voljen, mažen i pažen".

 - On je pravi, urbani Beograđanin, pripada Beogradu, i tu mora ostati - zaključuje Snežana.


Često ni putnicima ne smeta

Ukoliko primetite ovog putnika u vozilima GSP-a, a u mogućnosti ste da mu pružite dom i ljubav - ne ustručavajte se da to i učinite! Odvedite ga vašoj kući i okončajte njegovo "lutanje" Beogradom.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/374723/Pomozimo-psu-koji-voli-trolejbuse-i-njemu-trebaju-dom-i-hrana

Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Април 09, 2013, 18:00:14 »

Пронађен пас који се шверцовао у ГСП-у: Чекао бас у Младеновцу


После неколико дана потраге, пас који воли тролејбусе и аутобусе пронађен је данас у Младеновцу. Како објашњава Снежана Булајић, доцент са Ветеринарског факултета која је покенула акцију његовог удомљавања, пас је нађен на Ластиној станици док је пукушавао да се врати за Београд.



Док се он у руској троли грејао у хладна мартовска јутра, Београђанима се замлачило срце
 

"Јутрос око 6.30 сати примила сам телефонски позив: 'Снежана, Дејан је из Младеновца. Пас кога тражите је на Ластиној станици, покушава да уђе у аутобус за Београд, али га путници истераше. Он је, има ожиљак. У петак поподне је на станици Аутокоманде ушао у Ластин аутобус за Младеновац. Викенд је тамо провео, али, недостаје му изгледа Београд, па покушава да се врати", написала је Снежана на Фејсбуку.

Како је навела, одмах је контактирала колеге из Ветеринарске станице у Младеновцу. У року од десет минута били су тамо, идентификовали пса, и одвели га у станицу.

"Дочекао нас је спавајући у фотељи. Умиљат, мазан, изузетан. Склупчао се на задњем седишту кола, и преспавао до Београда. У Београду је", каже Снежана.

Прича о псу који се често вози градским превозом како би се угрејао, протеклог петка је одјекнула на друштвеним мрежама. Од тада су га тражили сви грађани, али и возачи ГСП и контролори "Бус-плуса". Овај "Београђанин" постао је таква атракција да му је суграђанин Душан Јовановић посветио и песму.

Цитат
ТАЈНА

Једног тмурног дана, у аутобусу градском,
гужва је била, људи намргођени и нервозни,
неко на посао, неко у школу, једва се дише,
а неко се још и намирише.

И у тој гужви разних ћуди, све је мирно,
ко да нема људи,
сви се гледају и сви ћуте,
као да се због нечег љуте.

Све је пуно, а тако празно.
И одједном, на друга врата 95-ице празне,
уђе куче, без питања, без казне.

И тада његова смелост беше људима страна,
он уђе без стида и без срама.

И тада људи почеше да се смеју,
више аутобус није био празан,
а куче прошета кроз њега,
ко да је знао да то људима треба.

И после две, три станице, пријатељ са четири ноге
изађе из баса,
и без речи учини да се он заталаса.

Да ли је хтео или није,
он ће ту тајну заувек да крије.

Душан Јовановић

(Блиц, Вести)
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 07:23:12 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Април 09, 2013, 18:22:03 »

Пас који воли тролејбусе нашао дом


Потрага за псом, који је постао права интернет атракција након што су фотографије на којим се вози у тролејбусу доспеле у јавност, коначно је окончана. Нађен је и предат је удомитељима.



Снежана Булајић није крила радост што је пас нађен, али сада поново почиње борба за његово удомљавање | Фото: Д. Голл


ПУТНИЦИ - Пронађен је чак у Младеновцу, где је на аутобуској станици покушавао да уђе у `Ластин` аутобус, али му путници то нису дозволили. На срећу, ту се затекао Дејан Јешић, који је запослен у полицијској бригади Београд, који је алармирао Снежану Булајић са Факултета за ветерину. Тако је јуче мешанац, који је разгалио срца свих Београђана, детаљно прегледан на Факултету и предат удомитељима.

- Јуче око шест ујутро позвао ме је Дејан и рекао да је нашао пса како покушава да уђе у аутобус за Београд, али да му то не дозвољавају путници. Био је сигуран да је он у питању јер има препознатљив ожиљак на глави. Одмах сам контактирала са својим колегама из Ветеринарске станице у Младеновцу. Они су у року од десет минута дошли до станице, идентификовали пса и одвели га у станицу - каже Снежана Булајић, доцент на Факултету за ветерину, која је преко Фејсбука започела потрагу за псом "који воли тролејбусе".

У петак по подне, када су фотографије процуриле у јавност, овај пас је виђен како на станици код Аутокоманде улази у `Ластин` аутобус за Младеновац. Тамо је провео викенд, а јуче је ипак покушао да се врати.


Љубимац Београђана у вожњи тролејбусом | Фото: 24 сат



Наша екипа обишла га је на Факултету за ветерину, а "урбани Београђанин", како су га прозвали, дочекао нас је у веселом расположењу. Мазио се и играо, нимало нервозан због целокупне ситуације.



На прегледу код ветеринара | Фото: Д. Голл


- Морам да се захвалим дневним листовима `Блиц` и `24 сата` који су подржали потрагу за псом. Он је чипован и градски је пас, што значи да није имао несавесног власника. Сада ће тролејбусе и аутобусе заменити топлим домом - каже кроз осмех Снежана Булајић, напомињући да усвојитељи желе да остану анонимни.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=G_WtJ0Z-mLU" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=G_WtJ0Z-mLU</a>

(Зорица Лазаревић)
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 07:28:00 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Април 09, 2013, 18:27:48 »

Пас који је волео троле опет избачен на улицу






Пас који се возио градским тролејбусима и аутобусима како би се згрејао поново је без дома! Пошто је пронађен у Младеновцу, пас је предат удомитељима који су се пријавили још у току потраге за њим, али су га они вратили јер нису у могућности да га чувају.

Њему је обезбеђен привремени смештај у породици која има кућне љубимце, а Снежана Булајић, доцент Факултета за ветерину, каже да ће наставити да му траже дом.

"Удомитељ је одлучио да га врати, тако да смо га преузели и он се сада налази на сигурном. Бригу о њему ће привремено водити породица која има љубимце и искуство са псима. Ми тражимо породицу која ће га волети и жеља нам је да остане на територији Београда" каже Снежана Булајић, наводећи да је пас добио име Јова.

Овај пас је у жижу јавности доспео када су фотографије на којим се возио тролејбусом, доспеле у јавност, а путем Фејсбука и медија је започета потрага за њим. После неколико дана пронађен је у Младеновцу, када је покушао да уђе у "Ластин" аутобус и врати се за Београд.

"Београде, нашем Београђанину Јови је потребан нови дом. Бивши удомитељи су имали своје разлоге, које поштујемо. Данас смо га преузели. На сигурном је, не брините! Уједно смо отишли до Ветерине БГ да преузмемо његов пасош. Наш дечак је почетком ове године, тачније 14. јануара вакцинисан, чипован и кастриран и потом пуштен на улице његовог Београда. Њему није место на улици, дубоко греше они који мисле тако" навела је Снежана Булајић на свом Фејсбук профилу.

(Б 92, Вести)



« Последња измена: Новембар 12, 2015, 06:44:36 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Април 09, 2013, 18:28:47 »

Цитат
"Београде, нашем Београђанину Јови је потребан нови дом. Бивши удомитељи су имали своје разлоге, које поштујемо. Данас смо га преузели. На сигурном је, не брините! Уједно смо отишли до Ветерине БГ да преузмемо његов пасош. Наш дечак је почетком ове године, тачније 14. јануара вакцинисан, чипован и кастриран и потом пуштен на улице његовог Београда. Њему није место на улици, дубоко греше они који мисле тако"


 Тужан
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 809



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Април 17, 2013, 15:50:47 »

Kada će pas Jova naći novi dom?

Sigurno ste do sada čuli ili možda čak i videli simpatičnog psa koji se vozi gradskim prevozom.Osvojio je srca Beograđana kojima nimalo nije smetalo da sede pored njega u prevozu a nedavno je preko društvenih mreža pokrenuta i akcija njegovog udomljavanja.



Ko nije imao prilike da mu pas Jova bude saputnik morao je barem čuti za njega. Kuca koja strpljivo čeka na stanici prevoz,mirno uđe i vozi se do svog odredišta, uspeo je da šarmira Beograđane.

A građani na pitanje da li su primetili Jovu i da li bi im smetalo da se vozi pored njih kažu:

"Jesam,videla sam ga,bilo mi je skroz normalno."

"Čula sam da se vozi i da izađe na stanici koja mu treba, nemam ništa protiv volela bih da i mene puste sa kucom.

"Nisam ali bih se vozila, nemam ništa protiv jer imam kućnog ljubimca."

"Ne bih imao ništa protiv,psi se voze vozovima, lete avionom pa mogu i da idu gradskim saobaraćajem".

Aleksandra je od svojih prijatelja čula za ovog simpatičnog i pametnog lutalicu. Redovni korisnik gradskog prevoza odmah je zaintrigirao.

"Nisu mogli da veruju kako se to pas vozi autobusom, izađe i uđe gde treba,nikome ne smeta,niko ga ne dira. Imam trenutno mogućnosti da čuvam psa, ali on nije prvi pas koga čuvam, imala sam ih pedesetak, imam prazno mesto za njega"

Iako su se sprijateljili, nažalost Aleksandra nije u mogućnosti da ga zadrži. Ali neće ga se tako lako ni odreći. Mora se naći ozbiljan gazda koji će mu biti posvećen.

"Imam to jedno mesto viška koje služi baš za privremeni smeštaj, nemam sada ni finansijske mogućnosti a ni vremena da se bavim sa dva psa jer već imam jednog svog. Tražimo ozbiljne udomitelje, nekoga ko će mu pružiti ljubav, ko će brinuti. Zato to toliko dugo i traje, to treba da bude neko ko je već imao psa i zna šta to znači, kakva je to obavaeza a ko će mu istovremeno biti najbolji prijatelj.

Iako je Jovi sa Aleksandrom lepo, ovo je samo privremeno rešenje. Zato ako želite da udomite ovu simpatičnu kucu javite se i proširite svoju porodicu za još jednog člana.

http://www.b92.net/ljubimac/psi.php?yyyy=2013&mm=04&nav_id=705007



Изгледа да ће Јова имати среће, појавила се порука једне читатељке испод овог текста,

Цитат

  МOLIM PONOVO REDAKCIJU I APELUJEM IZ SVE SNAGE DA MOJU EMAIL ADRESU PROSLEDI ALEKSANDRI KOJA TRENUTNO BRINE O JOVI. JA SAM APSOLUTNO I TOTALNO NA RASPOLAGANJU DA USVOJIM JOVU! OSIM STO SAM CELOG ZIVOTA IMALA I ODGAJALA PSE BAVILA SAM SE USPESNO VISE OD 20 GODINA S NJIMA I U INOSTRANSTVU,PRE PAR MESECI SAM OSTALA POTPUNO SAMA BEZ MOG POSLEDNJEG LJUBIMCA I OD TADA TRAZIM NOVOG. U JOVU SAM SE "ZALJUBILA" NA PRVI POGLED I ZATO BIH JAKO ZELELA DA MI SE ALEKSANDRA DIREKTNO JAVI KAKO BI MOGLE SLOBODNO I NA REZERVISAN NACIN DA RAZMENIMO NEOPHODNE INFORMACIJE O MENI I JOVI. NIJE MI VAZNO KOLIKO IMA GODINA I DA LI BOLUJE OD NECEGA, JA IMAM SVO VREME DA MU POSVETIM S VELIKIM ENTUZIJAZMOM I RADOSCU, A I ODLICNE MOGUCNOSTI DA MU POMOGNEM UKOLIKO MU JE NEOPHODNA MEDICINSKA NEGA! ZATO MOLIM ALEKSANDRU ILI ONE KOJI JE POZNAJU I OVO CITAJU DA TRAZE OD REDAKCIJE MOJ EMAIL KAKO BI STO PRE BILE U KONTAKTU! ZAHVALJUJEM SVIM LJUDIMA DOBRE VOLJE KOJI SU U MOGUCNOSTI DA NAM POMOGNU U TOME! pozdrav     
    (gordana,
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 809



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Април 29, 2013, 06:01:45 »

Niš: Pas spasao ženu od silovatelja


M. B. (32), vlasnica trafike u naselju Ledena stena u Nišu, umalo je postala žrtva seksualnog manijaka B. N. (44), ali ju je spasio pas koji je ugrizao napadača.



Kane korso veran pas čuvar

"Čim je prišao, videla sam da je pripit. Tražio je cigarete, a kada sam ga upitala koje, rekao je: 'Onaj kome ćeš da popušiš!' Zalupila sam vratanca, ali ih je on razvalio. Pobegla sam u dvorište, a on je krenuo za mnom i zgrabio me za kosu. Otimala sam se, uspela sam i da ga udarim u međunožje, ali on me nije ispuštao sve dok ga pas nije ujeo za ruku", opisala je situaciju M. B.
 

Uskoro se pojavio i njen suprug, koji je naredio B. N. da se ne pomera dok ne dođe policija.


"On je zaista stajao mirno, ali je sve vreme ponavljao: 'Ja sam anđeo poslat od Boga'", rekla je žena.


Posle svega, vlasnica je nagradila svog spasioca posebnim obrokom. "Kupila sam mu krmenadle da mu zahvalim. To je pas rase kane korso, a oni su dobri čuvari, odani gospodarima", rekla je M. B.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/309710/Nis-Pas-spasao-zenu-od-silovatelja
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Јун 02, 2013, 04:29:06 »

Опроштај препун туге: Полицајци салутирали "колеги" из К-9 пре него што је успаван због болести

Немачки овчар Кајзер, на служби у јединици К-9 полиције Плимута (Масачусетс, САД), морао је да буде успаван због тешког обољења бубрега. Дирљиве фотографије на којима му двоножне колеге постројене салутирају, испраћајући га на његово последње путовање, преплавиле су интернет и дотакле многа срца.



Постројене колеге салутирају Кајзеру, који одлази на своје последње путовање

 
У посту на Фејсбук профилу Фондације радних паса полиције Плимута, полицајац Ле Бретон, који је храброг борца против криминала провео кроз шпалир колега и затим својеручно успавао смртоносном ињекцијом, написао је: "С великом тугом и жаљењем објављујем повлачење са дужности свог партнера К-9 Кајзера. Кајзеру је недавно установљено  тешко обољење/отказивање бубрега ...борио се с болешћу са снагом и храброшћу какву до сада нисам видео."



Кајзер са својим водичем и партнерому К-9, полицајцем Ле Бретоном


 У даљем тексту, Ле Бретон описује како је Кајзер након постављене дијагнозе све брже пропадао, што је његовог водича принудило на одлуку да га “тешка срца” успава.
Вест о Кајзеровом дирљивом испраћају убрзо је постала вирална, након што је фотографија пса који жалосног изгледа лежи на ветеринарској клиници окружен полицајцима постављена на Редит.




Плимутској полицији приступио је као петомесечно штене, а неизлечиво оболење бубрега избацило га је из строја након само две и по године успешне борбе против криминала

Кајзер је Плимутској полицији приступио у марту 2011. као петомесечно штене које је поклонила једна градска породица. У К-9 је одамх успоставио везу са полицајцем Ле Бретоном, који је у то време још увек похађао академију, и успешно је градио своју полицијску каријеру, испуњену "легендарним потрагама и безбројним сређивањима лоших момака".

"Кајзер ме је о мени и мојој професији научио више него што бих ја икад могао да научим њега. Сматрам се привилегованим што сам из прве руке био сведок његових храбрих и херојских поступака", написао је на посту Ле Бретон, који се пошто је пас сахрањен захвалио колегама на подршци и саосећању, изјавивши да "лепши испраћај ни себи не би могао да пожели".

(Блиц)



***


Баш тужно.
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 06:34:31 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Јун 11, 2013, 15:31:19 »

Пас гура инвалида у колицима кроз потопљену улицу


Ових дана са свим меридијана су стизале вести које доказују ону стару изреку да је пас човеков најбољи пријатељ. Још један пример стиже из Русије, а на снимку видимо пса како гура свог власника у инвалидским колицима кроз потопљену улицу.




Не знамо када је овај снимак настао, а на Јутјуб је постављен пре неколико дана. На њему видимо пса како свог власника у инвалидским колицима гура кроз потопљену улицу.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=00GozdnJLTQ" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=00GozdnJLTQ</a>

Колико је срцепарајућа приврженост пса према човеку, толико је обесхрабрујућа чињеница да су људи у колима снимали овај призор, а да ни једног момента нису изашли напоље и питали беспомоћног старијег човека да ли му је потребна помоћ.

 

"Човек је човеку вук", рече британски филозоф Томас Хобс, а наш народ додаје "пас је човеку најбољи пријатељ".

(Вести)
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 06:25:49 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Јун 23, 2013, 06:29:18 »


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=q8FfNQ_E0l0" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=q8FfNQ_E0l0</a>


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=rTwpDAnqpt4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=rTwpDAnqpt4</a>
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Јануар 27, 2014, 06:41:33 »

Напуштен пас и радник градске чистоће из Краљева: Пријатељство, љубав и најемотивнији растанак!

Пре него што почнете да читате овај текст о љубави између једног дивног човека и напуштеног пса, упозоравамо вас да је пожељно да узмете марамице. Лабрадор Блеки и радник градске чистоће из Краљева водиће вас кроз причу која ће вас расплакати иако има срећан крај.


Блеки је миљеник радника ЈКП „Чистоћа“ у Краљеву. Сви запослени га јако воле, али пријатаљство које се пре три године родило између Блекија и једног радника градске чистоће, чувено је у целом граду.

Сваки Краљевчанин бар једном је срео старог господина у радном оделу и великог, лепог пса. Смена овог човека, коме нажалост не знамо име, увек почиње и завршава се исто – уз Блекија.

Свакога дана човек вредно чисти улице и празни канте, најчешће у Омладинској улици, а уз њега иде верни помоћник и пријатељ Блеки. Када дође време за паузу заједно одмарају. Тада се слатко испричају. Иако је и сам у незавидној финансијској ситуацији овај човек свакодневно ужину дели са Блекијем.

Данијела Јовић из Удружења за заштиту животиња "Спаске" из Краљева, испричала нам је нешто више о јединственом пријатељству човека и пса.


- Овај човек нема услова да Блекија поведе кући и да га удоми. Али се сваког дана друже. Када човек заврши смену, поздрави се са Блекијем и обећа му да ће се сутра ујутру поново вратити. Блеки га наравно, сутра сачека на истом месту у договорено време.

Дани су пролазили, њихово пријатељство и љубав су расли, а онда је као из ведра неба дошла вест која их је у исто време обрадовала и растужила до суза...

За Блекија се распитивала једна породица и пас одлази у Крушевац, у нови дом.

Иако за њега почиње нови живот који укључује удобан кревет, редован оброк, љубав деце породице која га је усвојила, ипак одушевљење квари помисао да нови живот не подразумева и дружење са старим пријатељем.




- Човек је испрва помислио како повређујемо пса и повикао "Немојте, престаните, тај пас је са мном!", рекао је како је то његов пријатељ, како тог пса на улици стално неко малтретира. Онда смо му објаснили о чему је реч. - објашњава Данијела.




Човек је само чучнуо поред пса, узео његову шапу у руке и почео тихо да му говори:


- Слушај овамо Блеки, да ти кажем... Ти сада мораш да идеш и немој да се плашиш. Ови људи ће ти помоћи. У новом дому ћеш бити срећнији, и више те нико никада неће повредити! И запамти, твој стари друг те никада неће заборавити!



Пас га је непомично гледао у очи и као да је разумео сваку реч. Човек га је узео у наручје, однео у аутомобил и пољубио последњи пут. Блеки се није опирао, сео је у ауто, а у очима му се видела неописива туга...



- Свакога јутра кад устанем ја прво помислим на овог пса. Шта је радио претходне ноћи и да ли ме чека?- рекао је овај дивни човек и почео да плаче - Стално су га тукли пролазници па је баш лепо што ће коначно бити на сигурном...


Човек је загрлио Данијелу, обрисао сузе и већ одлазећи рекао:

- Идем, не могу више да издржим... Хвала децо, много вам хвала... – отишао је на брзину не рекавши ни своје име.


Неке људе не морамо ни да познајемо, а ипак пожелимо да их загрлимо...




(zivotinje.rs)
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 06:21:51 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Јануар 31, 2014, 08:37:45 »

Возач ГСП удомио промрзлог пса са линије 26!











Пре два дана на друштвеној мрежи Фејсбук осванула је фотографија куце који је спас од зиме пронашао ни мање ни више у аутобусу и то на линији 26


Цитат

НИСУ ИМАЛИ СРЦА ДА ГА ПРОБУДЕ: Промрзли пас заспао у аутобусу на линији 26!




Спас од хладног времена куца је потражила у аутобусу, а путници нису хтели да га померају или буде иако су остала места била заузета


БЕОГРАД – Изненадни хладни талас који је после необичног топлог времена за јануар стигао у српску метрополу утицао је да велики број животиња пронађе спас од зиме на различитим местима.

Међу њима је била и једна куца која је спас од зиме пронашла ни мање ни више у аутобусу и то на линији 26.







Мали пас је захваљујући срећним околностима и доброти возача ГСП добио топли дом и кров над главом. Саме слике показују да је пас веома задовољан и срећан.











(Курир)


***


Коначно да ме нешто пријатно обрадује у ово суморно време. Ова куца можда није случајно баш у тај аутобус ушла. Потражила је свог пријатеља и пронашла га је, на обострану радост. Верујем да ће имати све оно што траже куце, мало хране и љубав свог газде!
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 06:07:01 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Април 03, 2014, 18:50:34 »

Иако је овај текст постављен на теми "ПЕТИЦИЈЕ", поставићу га и овде.



Цитат
ПРИДРУЖИТЕ СЕ И ВИ: Покренута петиција против жртвовања 8 немачких овчара Војске Србије!

Реч је о расходованим псима Војске Републике Србије којима ће уградити стимулатор који би помогао да се имплатант у усној дупљи боље прими тако да га организам не одбацује


БЕОГРАД: Етичком комитету за рад са животињама Војномедицинске академије упућен је захтев да се одобри, како се наводи, жртвовање осам немачких овчара који су расходовани пси Војске Републике Србије, сазнаје Курир.


Научно веће ВМА, како сазнајемо, то је већ одобрило.

С друге стране, на Интернету је покренута петиција како би се спречило жртвовање ових паса.

И ви се можете прикључити овој петицији кликом на овај линк.


Наиме, пси ће месецима бити смештени на фарми Института за медицинска истраживања ВМА, да би се на њима изводили експерименти за које нема оправдања јер, подсетимо, исти експериментални материјал раније је већ тестиран и на људима и на животињама.


На основу документације у коју је Курир имао увид, реч је о стимулатору који би помогао да се имплатант у усној дупљи боље прими тако да га организам не одбацује.

"Животиње на којима се врше експерименти су жртве незамисливе патње. Од тренутка када оглед почне, за њих почиње агонија", тврди извор Курира и подсећа да су  у  ЕУ и Израелу забрањени многи експерименти на животињама, а 11. марта 2013. чак је ступила на снагу забрана продаје и увоза козметичких производа и њихових састојака, као и производа за личну хигијену, који су тестирани на животињама било где у свету.


Цитат
(Не) оправдани експерименти

Експерименти на животињама су дозвољени уколико су оправдани, а у овом случају је то врло проблематично. Не само зато што је речи о псима према којима људи имају највећу емпатију и с којима су веома блиски, него и зато што су експерименти истим поводом већ рађени на људима и животињама. Утврђивање терапијског потенцијала експерименталног биоматеријала који композицијом одговара структури природне кости и са додатком Д витамина као једног од најпотентијих природних стимулатора костне формације у регенерацији кости око оралног имплантанта који представља водеће терапијско решење у савременој реконструктивној стоматологији.



(Курир)
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 05:38:23 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Април 03, 2014, 19:09:36 »

Грађани реаговали
СПАСЛИ СМО 8 НЕМАЧКИХ ОВЧАРА: Војска Србије неда своје псе за тестирање!


Реч је о пројекту који је требало да се реализује на Војномедицинској академији, а којим је предвиђено тестирање над псима који више не могу да обављају задатке у јединицама Војске Србије


БЕОГРАД - Министарство одбране Србије донело је одлуку да се се обустави пројекат који је требало да се реализује на Војномедицинској академији (ВМА), а који предвиђа тестирање над псима који више не могу да обављају задатке у јединицама Војске Србије.

Наређење је лично издао министар одбране Србије Небојша Родић који се прикључио акцији која је за циљ имала да се спречи жртвовање 8 немачких овчара над којима би се вршили медицински експерименти.

У саопштењу министарства се наводи да је пројекат у кратком временском периоду изазвао реакцију уважавајућег броја грађана.

Подсетимо, после писања Курира покренута је петиција како би се зауставило жртвовање 8 немачких овчара Војске Србије. За само пар дана петицију је потписало више од 11.000 људи.

Иначе, реч је о пројекту који је требало да се реализује на Војномедицинској академији, а којим је предвиђено тестирање над псима који више не могу да обављају задатке у јединицама Војске Србије.


Почетком године Српска академија наука и уметности (САНУ) обратила се Војномедицинској академији са молбом за сарадњу у вези са реализацијом пројекта „Регенеративни потенцијал нанокристала хидроксиапатита и његовог коњугата са витамином Д у терапији пери-имплантних костних дефеката“.

Предвиђено је да се пројекат реализује на ВМА, у Одељењу за узгој лабораторијских и експерименталних животиња Института за медицинска истраживања. Требало је да се при експерименту користе пси, пре свега, због својих физиолошких особина.


Захтев за дозволу пројекта поднет је Етичком комитету Војномедицинске академије за рад са експерименталним животињама. Правилником о раду Етичког комитета Војномедицинске академије за рад са експерименталним животињама регулисани су састав и рад тог тела. Тај Правилник је у складу са домаћим законодавством и Европском конвенцијом о заштити кичмењака који се користе за огледе и друге научне сврхе,

У саопштењу се истиче да Министарство одбране инсистира на доследној примени домаћег и међународног законодавства у сваком поступку који спроводи.

ВС истиче да је и овакав вид надзора над радом државних институција делотворан, без обзира на то што се у конкретном случају није приступило, ни започело са реализацијом пројекта.

(Фонет)



***


БРАВО! И ми,`Сви Срби Света` смо једним делом помогли. Објавили смо ПЕТИЦИЈУ на нашу Фејсбук страницу и Фејсбук групу и на форуму, на теми "ПЕТИЦИЈА".

ХВАЛА свима који су се на наш захтев одазвали и потписали петицију.
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 05:31:59 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #23 послато: Април 03, 2014, 19:37:18 »

То је љубав: Подигао кредит да би нашао пса


Код Аутокоманде је освануо билборд са сликом пса Жуће, који је још 6. марта нестао код Звездиног стадиона.

  

"Да немате можда неку информацију о нашем Жући", уместо "хало" рекао је смиреним али тужним гласом Петар Бранковић када смо га позвали. Он не испушта телефон из руке, а са својом старом мајком свакодневно шета Бањичком шумом и околним улицама не би ли ушао у траг свом најдражем пријатељу Жући. Пошто плакати нису помогли, одлучио се да подигне кредит и постави билборд.


- Урадићу све што треба да вратим Жућу где му је место, уложићу и још пара ако треба па ћу радити и отплатити дуг. Жућу морам да вратим, он је то заслужио својом безусловном љубави према мени. Ја сам одговоран за његов мали живот и то је једна искрена љубав и разумевање. Он ме је пратио када идем на посао и дочекивао кад се враћам. Махао је репићем и као дете долазио у наручје - неутешно прича Петар.


Он је захвалан свима који су му изашли у сусрет у банци и агенцији за оглашавање. За један дан кредит му је одобрен и билборд се појавио.



Како каже, пас је нестао без трага. И раније се дешавало да изађе, али би раздрагано чекао на травици поред стадиона. Даље није ишао.

- Његов цео живот је шетња око стадиона и наша кућа. Са мном у кревету је спавао. Могуће је да га је неко украо, јер сам сваку травку померио не бих ли нашао макар Жућину длаку. Али од њега није било ни трага. Обишао сам све чопоре паса у крају, дошао сам до Петловог брда, преко Миљаковца и Бањице. Ја сам свестан да и Жућа има крај, али не желим да крај буде овакав. У каквом год стању да га пронађем желим да га донесем овде… - прича Петар.


Његова мајка Ратомирка, са којом живи, од раног јутра шета по крају и прати свога сина не би ли нашли Жућу.

 

- Не питајте како ми је. Много ми значи.Он је био лутка наша, члан породице. Много је био паметан и везан за мене - каже Ратомирка.

 

Колико су Петар, Ратомирка и Жућа били везани најбоље описују Петрове речи да он заузима половину душе своје мајке, а друга половина припада Жући.


Цитат

Виђен код Хотела М?

- Јављено ми је да је пас јуче (среда) виђен у 6:50 код хотела М, рекли су да је то сигурно Жућа, чак се дружио и са гостима хотела. Али нису знали да је нестао - каже Петар.

 
Драги наши читаоци, позивамо вас све да обратите пажњу и јавите одмах ако видите Жућу. Ми ћемо тражити заједно са вама и нестрпљиво чекати да објавимо вест да је Жућа нађен.



(М.Бељан)


***

Да и ми покушамо да помогнемо, слично као што смо се укључили у петицију за спашавање 8 овчара (види текст испред овог)

« Последња измена: Новембар 12, 2015, 05:21:27 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Април 07, 2014, 22:52:04 »

Потрага за псом одјекнула и у Европи: До сада је нађено 13 Жућиних двојника

"Јављају ми се људи из целог Београда, па и из иностранства, и шаљу фотографије паса за које мисле да је мој", прича Петар Бранковић.

Не одустаје: Петар Бранковић и јуче је лепио плакате

Након писања "Блица" о његовој одлуци да подигне кредит и закупи билборд да би огласио да му је нестао љубимац, Бранковића даноноћно зову суграђани који су му се прикључили у неуморној потрази.(ВИДИ текст испред )

- Ваш текст превели су и поједини медији у Мађарској и Немачкој, па ми се догодило да ми чак из Немачке шаљу слике пса који личи на Жућу. Дневно добијем тридесетак порука добрих људи. Неки се и расплачу. Сви траже Жућу и саосећају са мном. Поруке подршке стижу ми из Ниша, Чачка, Бијељине, Бара... Имао сам и позиве из Лондона и Охаја. Ти људи вратили су ми веру у људски род - прича Петар.
 
До сада је пронашао 13 "двојника" свог пса и нема намеру да одустане док не нађе пса или му не сазна судбину. Спреман је да са мајком Ратомирком (73) и у сред ноћи седне у такси да би проверили да ли је онај ко му је писао заиста и нашао Жућу.
 
- Имам читаву фото галерију Жућиних двојника. Само на Бањици их има четири. Много сам захвалан једној Милици која је држала малог жутог пса и толико се растужила када је сазнала да то није Жућа да је почела да дрхти. "И ми ноћас тражимо Жућу", написала ми је једна група младића са Бањице. Нашли су једног пса, узели аутомобил и хтели да га доведу, али сам на слици видео да то није Жућа - каже Бранковић који је и јуче лепио плакате по парковима.

(М.Бељан)
« Последња измена: Новембар 12, 2015, 05:23:45 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #25 послато: Април 17, 2014, 22:14:59 »

Размисли, пре него пресудиш!


Од онда је прошло 60 година, а ја ту слику не могу заборавити...Прича старог пастира


Када сам имао двадесет година, нашао сам у шуми мало нејако штене. Онако мали ми се свидео, па сам га једноставно покупио са собом без размишљања. Већ након пар дана сам га заволео. Свуда сам ја њега вукао са собом, делио са њим што сам и сâм имао. И псето је лепо напредовало.





Но, сељани су ме задиркивати говорећи да је то вук и да би требало да га убијем јер ће се догодити велико зло. Како сам могао да их послушам кад ми је срцу прирасло?

Псето је постало кршно, велико, и кад бих понекад нешто заборавио у селу, слободно сам га пустио, рекавши да ми то сам донесе. Био је то врло паметан пас и помагао ми је у чувању оваца.

Једног касног, летног поподнева, небо је некако притисло. Било је ведро, али ваздух је био тежак, као да ће киша.Ушао сам у колибицу у планини, у којој је био и тор за овце које су ту пландовале у сенци пар стабала. Чим сам легао на лежај, очи су ми се саме склопиле.

Не знам колико сам дуго лежао, тек нешто ме је пренуло иза сна! Неко кркљање и режање! Све је било некако пригушено, тако да нисам био сигуран да ли ја то спавам или сам будан. Изашао сам да видим ипак шта се дешава. Врата колибице су гледала на запад.


У смеру према Сунцу мој је пас седео.




Њушка му је била сва крвава, а како је био окренут постранице, сунце му је сијало кроз очи. Као да је место њих имао две жеравице. Све је изгледало тако нестварно тим више, што се испред њега налазила хрпа још увек врелог меса из прохујалог живота. Одмах сам схватио што се догодило…

Ушао сам хладно, мирно у колибу и скинуо пушку изнад врата и поново изашао.


Подигао сам лагано пушку, нанишанио у главу, главу мог вука. Он се није ни помакао. Као да је осећао кривицу што је прокоцкао моје поверење, које сам уложио у њега. Повукао сам обарач и он је пао.
Да бих некако спасио, што се спасити дало, отишао сам у село по неког од сељана и кола. Помало ме је било и срам што раније нисам послушао сељане. Сунце је управо залазило, када смо почели товарити лешеве оваца у колица.
Можете замислити колико је било моје запрепашћење када сам између оваца наишао на три леша вука и једне вучице...
Срце ми се стегло, а на очи ми грунуше сузе. Убио сам свог истинског пријатеља. Посумњао у звезду на небу…


Од онда је прошло 60 година, а ја ту слику не могу заборавити, као да се данас десило. Од онда сам се некако повукао у себе. Речи су ми невољно прелазиле преко усана. Био сам врло пажљив. Јасно ми је постало да нема више места у мојој души за било какво осуђивање било кога.
Цена тога је била висока, а нико ме није питао да ли желим да купим то искуство…

family

« Последња измена: Новембар 12, 2015, 04:33:13 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #26 послато: Мај 20, 2014, 11:33:41 »

Ево и на овој теми да покажемо да је и човековом најбољем пријатељу, велики пријатељ управо човек.





Цела Србија је устала да би спасила најугроженија места од поплава и како би сви људи били на сигурном, топлом и сухом.

Међутим, неколико храбрих војника Војске Србије успело је да спаси пса који се борио са неуморним ковитлацем Западне Мораве, код места Врњци.

Један од момака се спустио са моста конопцем у мутну Мораву и није знао шта га чека, као ни да ли ће успети да извуче малог црног псића.

Међутим, ова прича има срећан крај. Више погледајте у приложеном видеу…


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=bAwwae2A1OI" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=bAwwae2A1OI</a>


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #27 послато: Јун 02, 2014, 05:40:44 »

Заборављени пси Обреновца

Пас је човеков најбољи пријатељ, али то важи и за све друге кућне љубимце. У нормалним животним условима они нас увесељавају и улепшавају свакидашњицу. Међутим, у ванредним ситуацијама, као што се десило средином маја у Србији, која је била са свих страна на удару водене стихије, приоритет је био спасавање људских живота.





Тако је већина кућних љубимаца остала на милост и немилост елементарној непогоди. Многе псе су власници у борби за голи живот заборавили чак и да одвежу, па су тако страдали привезани за стубове или своје кућице. Неки су пси данима били заробљени на крововима, а један је стајао више од два дана само на задњим шапама...


Ветеринар стажиста Ветеринарског факултета Петар Ђоковић је из Обреновца.
- Прво су спасавана деца, жене и старци. Тако су многи власници кућних љубимаца били присиљени да своје четвороножне пријатеље оставе на милост и немилост воденој стихији. У мом стану, те ноћи када је водена стихија почела свој дивљи плес по Обреновцу, било је 20-ак људи и неколико паса. Било је страшно те ноћи, 16. маја, и позвао сам неке своје пријатеље који су били у угроженим деловима града да дођу код мене. Тако је мој стан постао привремено место за евакуацију људи, али и животиња, јер су поред моја два пса пристигла још два, један од моје девојке, а други од пријатеља - сећа се Петар те тешке ноћи кад су се и пси брзо прилагодили "згужваној" ситуацији.


Мачке сналажљиве


Вук Игњић из Панчева, такође млади ветеринар стажиста, објашњава да су већ после неколико дана кренули у Обреновац у спасавање кућних љубимаца.


- Прво су се организовали фондови да се помогне животињама са угроженог подручја, а онда смо се и ми са Ветеринарског факултета ангажовали, не само на прикупљању хране за псе и стоку, већ и на њиховом спасавању - каже Вук. - Власт било која, градска, општинска или државна, била је преокупирана спасавањем људи и градова, покушавајући да спасу оно што се спасти да и било је сасвим јасно да ће се љубимаца и стоке сетити тек на крају. Срећом, успели смо да спасемо више од 400 паса.

Сви ветеринари окупили су се на Ветеринарском факултету и кренули у Обреновац. Професорка Ветеринарског факултета Наталија Милчић Матић са групом спасилаца животиња кренула је у акцију.


- Када смо стигли до хотела у Обреновцу, рекоше нам да даље не можемо, али тада смо контактирали градског секретара за пољопривреду Ивана Сочу, који је био главни у Кризном штабу за пољопривреду. Тако су нас упутили да се јавимо колегама из немачког удружења Четири шапе, с представништвом у Бугарској, које је већ било на терену. Направили су и пункт за спасавање и прихватање животиња, а имају велико искуство у акцијама спасавања животиња широм света - објашњава Наталија Милчић Матић.

 
Четири шапе су имале 19 спасилаца, имали су чамце, комбије и мобилну клинику и сву неопходну опрему за спасавање животиња.
- Углавном сви говоримо о угроженим псима, јер су мачке много сналажљивије него пси, а птице су власници носили са собом или их пуштали из кавеза. Што се тиче стоке, ње у центру Обреновца није било, а у сеоском атару пољопривредници су се побринули да прво стоку спасу и намире, па је било потребно само да им донесемо храну - каже професорка Матић и додаје да је стока извор прихода сеоском становништву и зато су сељаци прво мислили на животиње, а тек онда на спасавање сопственог живота.

 
Урлик вепра

- Кренули смо са два комбија и чамцем па докле стигнемо идемо комбијем, а даље чамцима. Имали смо стални контакт са власницима остављених љубимаца. И тог дана смо пошли у спасавање у Забрежје на молбу једног власника пса. На путу до Забрежја доспели смо у поплављено двориште, које је пливало под водом око 70 цм.

Чули смо урликање неке животиње и кренули ка њој. Радило се о великом вепру, који је привремени спас од воде нашао у уској, уздигнутој просторији у дворишту, али био је окружен водом, која је претила да га однесе. Стигли смо у последњи час, спасли смо га. Пут смо наставили ка псу у Забрежју - сећа се Јавор Гечев из Четири шапе и објашњава да су све животиње биле преплашене, а открива и то да су заборављени љубимци сасвим непознате људе доживљавали као најблискије.


- Уплашени пси су завијали, лајали, а када бисмо им пришли, умирили би се и ми смо их без муке пребацивали у чамац. После је све било знатно лакше. Животињски инстинкт је чудо. Невероватно је колико су све животиње које се нађу у спасилачком чамцу биле мирне и тихе, као да су знале да помоћ треба и другима и да идемо ка њима.



Дешавало се да имамо неколико различитих животиња у чамцу, а не чују се, а камоли да се покошкају - каже за "Вести" 28-годишњи студент завршне године Ветеринарског факултета Игор Пешић.



Животиње су биле у шоку и њима су као и људима требали вода, храна, топла реч утехе, а некима и лекови...


- Важно је да смо многе псе спасли и да су се срели са својим власницима. Били су то дирљиви сусрети, који су терали сузе на очи. Забринути за неизвесну будућност, власници паса у прихватним центрима су грлили своје љубимце као најрођенији род, а пси су им се умиљавали и радосно гледали, опраштајући им што су их на тренутак заборавили - каже Игор, објашњавајући да апсолутно разуме у каквом процепу су се нашли власници када су морали да оставе беспомоћне псе.


Цитат
Очајни власници

- У сваком случају, ово несрећно искуство са поплавом открило је нешто што се није знало, а то је да Обреновчани много воле псе. Скоро свако домаћинство, без обзира на то да ли је реч о становима у зградама, високим солитерима или дворишним кућама, имало је макар по једног пса. Власници су нас звали масовно, несрећни што су морали своје љубимце да оставе на немилост стихији - каже Љубиша Атанацковић, који се као припадник САЈ јединица Кризног штаба прикључио спасиоцима ветеринарима.


Цитат
Шарпланинац на ланцу

- Најтежа сцена на коју сам налетео у поплављеном Обреновцу јесте угинули пас, шарпланинац, кога су власници вероватно бежећи пред налетом бујице заборавили да одвежу. Тако да је беживотни, крупни пас остао ланцем везан за кућицу. Није могао да се спасе, вода га је удавила. Плутао је, а ја, који сам током студирања сам научио и на смрт, осетио сам сузе у очима - открива Вук Игњић.


(Ј.Олуић)





***

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=G_ZlGujcgqc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=G_ZlGujcgqc</a>

« Последња измена: Новембар 12, 2015, 05:07:00 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #28 послато: Јануар 19, 2015, 03:43:35 »

Утрчао у ледену Нишаву да спаси пса


Нишлија Саша Пешић, који већ четири године у свом Азилу брине о 450 напуштених паса, показао је још једном да љубав према животињама нема границе.


Спасио пса, који је био заробљен на речном острву у Нишави (остаје питање одкуд он тамо)


Саша је, ризикујући повређивање па и сопствени живот, извео праву вратоломију не би ли спасио преслатког мешанца који се, ко зна каквим сплетом околности обрео заробљен на речном острву у Нишави, код Бетонског моста.

Пешић је, спазивши животињу у безизлазној ситуацији, скочио прво на један стуб моста код некадашњег Грчког конзулата, а онда је, не размишљајући о последицама, утрчао у ледену Нишаву, иако је спољна температура била тек негде око нула степени Целзијуса.


Пса додаје "колеги у невољи"



 

Пса је узео у наручје и истим путем, газећи ледену реку, врато се до стуба моста. Пролазници су му притекли у помоћ, један од њих се спустио са ограде моста како би прихватио пса, али се онда и сам спасилац нашао у незавидној ситуацији, јер због висине стуба није могао да се врати натраг на мост.


Ипак, Пешић је успео некако да се успентра уз стуб моста уз помоћ пролазника, па је цела прича имала срећан крај.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=V8cSXS-xhnc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=V8cSXS-xhnc</a>


Бригу о псу преузела је једна пролазница, која је немо посматрала драматичну акцију спасавања.


Пешић је постао познат широј јавности када је инспекција општине Црвени крст, средоним децембра наложила да исели Азил у којем брине о 450 напуштених паса. Али, након велике буре на друштвеним мрежама, градске власти су одустале од исељења азила.

(Вести, Ало)


« Последња измена: Новембар 12, 2015, 04:56:50 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #29 послато: Фебруар 21, 2015, 20:27:00 »

Куца са Дорћола чека своју баку, а она се неће вратити



Бака која је хранила и бринула о једној луталици са београдског Дорћола преминула је, али он већ десет дана чека испред улаза да се његова хранитељка врати и не жели да пође ни са једним пролазником.





Ако вас ових дана пут нанесе ка доњем Дорћолу, у једној од тамошњих улица, испред закључаног улаза зграде, угледаћете тужан призор. Пас са црвеном огрлицом седи загледан у улаз зграде и некога чека.


Ако га помазите, махнуће репом и наставити да гледа у улаз. Уколико га позовете да крене са вама, неће хтети да пође. Седи ту данима. Гледа у улаз и повремено зацвили.

Станари зграде су испричали да је бака, која је бринула о њему, умрла пре десетак дана. Остао је сам. Једино што има као успомену је црвена огрлица коју му је купила.


(Вести, Блиц)


« Последња измена: Новембар 12, 2015, 04:49:30 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #30 послато: Март 04, 2015, 05:42:39 »

Рукама ломио лед на површини језера како би спасао пса








Човек је ушао у залеђено језеро и рукама разбијао лед, како би дошао до свог пса који се давио.

Лед је вероватно пукао испод сиротог пса током шетње и он је остао заробљен између два дебела слоја леда.

Снимак је направљен у Русији и показује колико велика може бити љубав између човека и пса:


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=KMdtV_8M0Gw" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=KMdtV_8M0Gw</a>


(Б92)

« Последња измена: Новембар 12, 2015, 07:48:08 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #31 послато: Август 06, 2015, 02:15:41 »

СЕЋАЊЕ ИЗ ОЛУЈЕ:
Керуша Дена после 139 дана крвавих шапа нашла власнике у избегличком кампу у Руми!


Туга породице Радановић, за Деном била је велика, и њихова срећа никада није била потпуна. Мислили су да је више никада неће видети, али керуша није тако мислила



Прошло је 20 година од акције Олуја, у којој је убијено око 2.000 Срба, а из својих домова протерано је њих 280.000. У Србији је данас Дан жалости поводом обележавања Дана сећања на страдање и прогон Срба у овој злочинчкој акцији.

О трагичној судбини Срба показује и потресна прича керуше Дена, која је прешла 500 километара да би пронашла своју породицу Радановић, која је заједно са 280.000 Срба избегла у Србију.


Цела прича почела је у Петрињи, граду у близини Загреба, где су живели Радановићи. Године 1991. добили су од комшије штене, а деца су га назвала Дена. Кућа Радановића је постала њена кућа коју је Олуја срушила.

Дена је остала у дворишту куће у Петрињи сама. Радановићи су се обрели у избегличнком центру у Руми, покушавајући да организују нормалан живот. Глава породице Милан се запослио као возач аутобуса и некако су састављали крај с крајем. Ипак, туга за Деном била је велика, и њихова срећа никада није била потпуна. Мислили су да је више никада неће видети.

Керуша Дена није мислила тако. Након након 139 дана лутања и пређених 500 километара од Петриње до Руме, успела да пронађе своје власнике који ниси у том егзодису стигли да га поведу са собом.


Прошла је кроз градове Двор, Нови, Приједор, Бањалука, Прњавор, Дервента, Модрича, Брчко, Бијељина, Богатић, Сремска Митровица. На путу су јој се испречиле реке Уна, Сана, Врбас, Босна, Дрина, Сава. Препреке су биле мале каква је љубави која ју је вукла да пронађе своје власнике.

"Пред нову 1996. годину, тачно 22. децембра, у собу је утрчао син Горан и бескрајно узбуђен рекао: Мама, дошла нам је Дена!", испричала је прича Душанка, и додаје да у првом тренутку керушу није могла да препозна јер је много смршала, а шапе су јој биле крваве и без ноктију.

У Руми се Дена оштенила и донела на свет петоро кучића. Штенад су поклоњена Румљанима, а она је одлетела у Канаду са својим власницима. Нажалост, Дена је угинула, али Радовановићи и даље чувају њен пепео у свом дому.


(Курир)



***


Испод текста сам угледала и коментар једног читаоца, због значаја и њега преносим :

Цитат
Tatjana Radanovic

Hvala vam za ovaj divan teks. Dena je bila nas pas. Bila je posebna i jako voljena. Svima nam je nakon Oluje dosla kao melem na ranu i dala nadu za neki bolji zivot. Umrla je 2006 godine u Kanadi.
Veliki pozdrav do porodice Radanovic






« Последња измена: Новембар 12, 2015, 04:46:47 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #32 послато: Септембар 18, 2015, 09:37:25 »

Писмо најбољем пријатељу



Интернетом кружи веома дирљива прича, која ће вас натерати да заплачете. Наиме, у питању је писмо у којем се пас обраћа свом газди, свом најбољем пријатељу.


Пас му се захваљује на дому и љубави коју му је пружио и саветује га да негује доброту у себи.

Читав текст преносимо у целости:

Цитат


Човече мој, видим да плачеш јер је дошло време мог одласка. Немој, молим те. Хоћу да ти објасним неколико ствари. Ти си тужан, јер ме нема, а ја сам пресрећан, јер сам те срео. Колико оваквих као ја умире дневно, а да не упознају неког посебног?

Животиње често поживе дуго само захваљујући срећи! Само ми одбачени знамо шта је хладноћа, жеђ, опасност, глад. Морамо да се побринемо како пронаћи нешто за јело, где ћемо провести ноћ ушушкано и безбедно. Сваког дана виђамо многа лица људи, који нас и не примећују... Понекад ни ми њих не гледамо док нас не примете сами и сажале се.

Понекад нас задеси велика срећа, па се међу тим људима нађе анђео и узме нас. А понекад дође група анђела, организована. А постоје и анђели који шаљу помоћ издалека. И онда се све мења.

Одведу нас код других анђела, много паметних, који знају много и лече нас. Изаберу једну чудну реч, коју изговоре сваки пут, кад нас довезу код њих. Мислим да то зову 'име' и онда се ми осећамо посебнима, престајемо да будемо анонимни, само једни између многих.

И онда... упознамо шта значи кућа!

Да ли сте свесни колико нам то значи?! Не морамо више ничег да се плашимо, нема више глади, хладноће, бола и опасности. Да само можете да схватите колико нас то усрећује! За нас је сваки дом као палата! Више нас не брине да ли пада киша, снег... да ли ће кола проћи покрај нас полако или намерно брзо и наудити нам, повредити нас! А најважније...нисмо више сами, јер ниједна животиња не воли самоћу. Шта бисмо могли више од тога да пожелимо?

Знам да си тужан због нашег растанка али ја сада морам поћи. Хоћу да те замолим да не кривиш себе за било шта.

Чуо сам те како си кроз плач рекао да си можда могао за мене учинити више.

Не говори тако, за мене си учинио много!






Без тебе никада не бих сазнао све оно лепо, што данас односим са собом. Треба да знаш, ми, животиње, живимо садашњост интензивно и да смо много мудре: уживамо у свакој ситници, сваког дана посебно и заборављамо ружну прошлост веома брзо.

Наш живот почиње када упознамо љубав, ту исту љубав коју си ми пружио ти - мој двоноги анђеле без крила! Знај, ако нађеш животињу која има неко озбиљно стање и има још само мало вемена на овоме свету... учинићеш велико дело испраћајући је при одласку. Као што ти рекох, нико од нас не жели да буде сам, понајмање када схватимо да се примакло време одласка. Знај да нам је важно ко нас мази и држи нам шапу, да можемо мирно да одемо.

Молим те, не плачи више. Ја сам срећан. Понећу са собом успомену на име које си ми дао, на топлину твог дома који је постао и мој дом. Понећу са собом и звук твог гласа којим си ми говорио, мада нисам увек разумео шта ми причаш.

У свом срцу понећу са собом сваку твоју нежност и додир. Све што си за мене учинио много ми значи и хвала ти неизмерно. Не умем то да ти кажем али сигурно си у мојим очима видио сву моју захвалност.

Хоћу да те замолим, учини ми две услуге...

Умиј лице и почни да се смешкаш, присећај се нашег лепог заједничког живота, свих несташлука којима сам те насмејавао. Присећај се, као ја, свих оних тренутака које смо делили. И немој никада рећи како нећеш више никада узети другу животињу, јер те мој одлазак толико погодио! Без тебе ја никада не бих имао овако леп живот!

Молим те, не чини то! Има много таквих као ја, који чекају такве као што си ти! Пружи им то што си пружио мени, потребно им је, као што је и мени било потребно. Не суздржавај љубав у себи због страха од поновног губитка.

Прихвати мој савет и негуј ту доброту у себи, доброту коју делиш са нама. Схвати да си анђео нама животињама и да би без људи као што си ти нама и живот био тежак.

Настави са својим племенитим задатком. Сада је на мени ред да будем твој анђео. Пратићу те издалека на том путу, док будеш помагао оваквима као што сам био ја. Свим животињама које су овде са мном причаћу о теби, рећи ћу им шта си све учинио за мене, показаћу им те поносно и рећи: 'Он је моја породица'. Мој први задатак овде је да ти помогнем да не будеш тужан.

Вечерас, кад погледаш у небо и видиш да ти је намигнула звезда...знај да те гледам, да ти шаљем знак да сам добро и да ти шаљем захвалност за сву пружену љубав.

Поздрављам те сада, али не кажем "збогом".

Постоји посебан рај, награда за људе као што си ти.

Ту ћемо се поново срести.

Чекаћу те верно!






(вечерње НОВОСТИ)

« Последња измена: Новембар 12, 2015, 04:41:22 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #33 послато: Децембар 04, 2015, 10:07:21 »

Прича о псу кога нико није желео!
(Сем једне особе)





Малог мешанца нико није желео. Због несреће коју је доживео задње ноге су му трајно парализоване.

Нико није желео себи да набаци терет. Осим једног младића који га је видео другим очима.





Делили су сличну судбину.





Решио је да му да шансу.




Сада су нераздвојни.





Ово је њихова прича.


(ПОГЛЕДАТИ видео)

https://www.facebook.com/Kleenex/videos/10152914964103199/



(сликала сам делове екрана са видео снимка и тако добила ове фотографије)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #34 послато: Јануар 16, 2017, 22:50:09 »

ИЗБАЦИЛИ ГА ПО НАЈВЕЋЕМ МИНУСУ:
Овај пас у Панчеву верно чека газде у снегу да се предомисле







Ово је Жућко, пас из Панчева. Власници су га током најгорег леденог таласа избацили напоље, а он их је верно чекао у снегу да се предомисле.


Жељка Стојчића, који је Жућка преузео код себе, ова информација не чуди, јер каже да та породица често узима псе, а онда их избацује на улицу. Оно што га је зачудило јесте да је Жућко четири ноћи након што су га власници избацили на улицу, на минус 15, у снегу, испред њихове куће чекао да га поново приме унутра!


- Он је данима лежао на мокрој крпи, у снегу, без заклона, испред њихове куће, надајући се да ће се они смиловати и примити га назад. Није хтео да да се склони одатле ни по цену смрзавања, а верујте ми мало је фалило да му се то и деси! Када сам га ја преузео већ је био јако лоше... Ја сам 10. јануара отишао до места где је лежао и једва га наговорио да крене са мном. Пас је једва устао на ноге јер се скроз укочио од хладноће. Пробао сам прво да га наговорим да крене сам, али видео сам да не одустаје, да је решио да чека испред куће. Када сам схватио да се пас смрзава, на силу сам га подигао и одвезао кући. Власници се неће љутити, свакако су га избацили на улицу...


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=L_qwJTQsQRc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=L_qwJTQsQRc</a>



Жељко је привремено збринуо Жућка, али каже да пас не може код њега дуго да остане:

- Имам већ доста паса и планирам да га, кад прође ова хладноћа, пустим на улицу. Наравно, више бих волео да га неко удоми, него да га пустим напоље, јер колико сам до сада упознао овог пса, он ће се вратити тамо испред куће старих власника да их и даље моли да га приме назад.Жељко нам прича да је псу било потребно свега два дана да се скроз опорави.


Температура му се увећала, јер је те ноћи кад је стигао у његов дом пала на 36 степени. Угрејао се и најео и одмах постао "као нов"!

- Обожава да се мази и стално нешто брбља. Има око годину дана, тежак је неких 18 килограма и научен је на поводник. Он је стварно добар пас, о чему не морам много да причам јер уместо мене говоре дела овог пса. Па, ко би се 4 ноћи смрзавао на снегу само да докаже верност онима који су га избацили?





Жељко се нада да ћемо му ми помоћи да удоми ово дивно биће. Каже да до сада није имао среће иако је његов пост на Фејсбуку поделило преко 600 људи!

Уколико желите да удомите Жућка јавите се Жељку преко његовог Фејсбук профила (ОВДЕ). Жељко каже да ће га довести код удомитеља ма где они живели.



(Курир)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #35 послато: Мај 13, 2017, 02:47:46 »

Пас Листер,
верни САБОРАЦ ХЕРОЈА са КОШАРА





На караули Кошаре, су били сјајни сви пси (Нез, Црни, Максимилијан...), али Листер је био синоним за достојанство, храброст и оданост.


Ово је прича о псу који је својим завијањем заувек оставио печат пријатељства и саборништва.

Био је омиљен међу војском, и врло препознатљив по томе да не воли друге псе.
Али његове очи су октривале велику љубав према људима и војницима, колико год је он то хтео да сакрије. Чин мајора је добио због изузетно добро извршених задатака, откривања, заплене наоружања, па и неколико убистава шиптара у ратним околностима и илегалаца у мирнодопским условима. У служби Отаџбине, још од '95, несебично је давао своје тело и свој ум.



Иако мирнодопски, услови на граници, и сама служба је била најтежа, поготово када су Проклетије у питању.

Постоји прича да је '95, својом прибраношћу спасао себе, војску, мечиће и мечку општег покоља, наиме једно вече је војска копала рупу у коју би затрпавали смеће, и одједном је у мраку захушкало нешто, на шта је војска тада била убеђена да су људски кораци, упереним пушкама ка том месту уз повике "Војска Југославије стој!", нико се није одазивао, Листер је био препознатљиво затегнут као струна, али се није попео на задње две ноге (што је био знак да је животиња), него му се длака накострешила дуж кичме, али није режао као обично и померао уши да би дао знак да је човек... Војска је због њега остала прибрана и није припуцала, па је бљесак логорске ватре открио да су то заправо мечићи и мечка, који су хвала Богу наставили својим путем...


1998. слична ситуација код граничног камена Ц4 у правцу карауле Морина, са својим керовођом, Листер је кренуо у патролу, па се попео на две ноге, у том тренутку је искочио медвед, и Листер није ни зацвилео ни залајао, тако је обучаван да не одаје свој и војников положај, медвед их је видео али је због Листеровог држања само,уз крике, протутњао даље...

За време ратног стања, никада није био уплашен, чак ни поред онолике артиљерије и авиобомби, достојанствено је држао положај.

На команду "ЧУВАЈ!", лицу које је чувао ни Ђаво није смео прићи. Поред неколико убистава које је имао за време своје службе, када год био прошао на том месту где је задавио терористу, ту би се узнемирио, режао и залајао пар пута. Команда "Листер НАПРЕД!", без поговора је ишао 50м напред и гледао лево - десно, мува му није могла промаћи на стотине метара, а ако му ветар служи, поред оштрог вида, њушио је и на километре.



Последњи пут је зацвилео на Васкрс 11. априла 1999. до краја одан уз свог тадашњег керовођу, водника Васојевића "ЈАГУАРА", остао је до самог краја, у тој акцији на Опљазу, код Мусине Куће, гину у првом рафалу: Предраг Богосављевић, Миленко Божић, Дарко Бјелобрк, Јагуар и Листер.... Први рафал их је пресекао, друго одељење је чуло Листерово завијање, следећи рафал када је уследио више се ништа није чуло...

Људина Листер, анђео чувар, вечни граничар, вечни део Србије, парче територије, он је био све, завијање у коме бесмртност надглашава безумље.


Поред многобројних апела за споменик палим момцима са Кошара(у Истанбулу постоји биста кучета и мачета како спавају заједно, што је симбол за слогу). Онда био споменик момцима са Кошара требао да буде симбол за слободу овог народа, слободу и пркос.



Листер свакако заслужује бисту.



"И сад када бих отишао на караулу, чекао бих да видим, да потрчи ка мени... Да се загрлимо..."

 
Војнички поздрав господине мајоре!


(Чојство)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!