forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Септембар 20, 2017, 11:24:05


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 [2]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Србија пуна генијалаца - (неки ипак одлазе у свет)  (Прочитано 22525 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #50 послато: Јул 20, 2012, 06:00:19 »

Цитат
Скромне награде које је држава спремила за наше најбоље математичаре биле су књига, таблет рачунар и седам дана на Златибору. Страни универзитети били су много дарежљивији, па тако "нови Тесла", како Теодора многи већ називају, после матуре иде на Оксфорд, а Душан Шобот, освајач сребрне медаље, на Кембриџ, док добитник бронзе Игор Спасојевић иде пут Лос Анђелеса на један од њихових најпрестижнијих универзитета. Планове за будућност овде немају и не желе још увек о томе да брину.

"Планове за будућност овде немају"...и тако ће се и они, попут многих пре њих отиснути у бели свет.

А да ли ће се икада вратити у Србију, није тешко прогнозирати.

Ипак, пожелимо да мајчица Србија врло брзо отвори широм врата,  и да пригрли сву своју децу расуту к`о беле бисере....





<a href="http://www.youtube.com/watch?v=xXCTojjAZ74" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=xXCTojjAZ74</a>
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #51 послато: Јул 24, 2012, 13:39:41 »

У Америци 39 одсто наших доктора наука

Највећи број научника ради у САД, Канади и западној Европи, а студије су завршили у Србији, каже професор др Јован Филиповић, који има базу од 7.000 српских доктора наука у свету.



Највећи број српских доктора наука у дијаспори живи у Сједињеним Америчким Државама – 2.400 или око 39 одсто, а затим у Канади (15 одсто), Великој Британији (10 процената) и Немачкој (седам одсто). Има их и у Аустралији, Холандији, Шведској, Аустрији, Француској, Словенији, Италији и Шпанији, а најмање у Кини, Јапану, Пољској и Грчкој.

Највећи број наших доктора наука ради на универзитетима (око 40 одсто) и у некој бизнис-сфери (44 процената). У нашој дијаспори већину титула држе мушкарци, док је жена око 40 одсто, што је сличан проценат као и у Србији.

Ово су само неки од података до којих је током вишедеценијског истраживања дошао професор др Јован Филиповић, продекан за квалитет и међународну сарадњу Факултета организационих наука и извршни директор „Групе за просперитет Србије”. Он каже да подаци показују да је у свету регистровано 7.000 наших доктора наука иако се сматра да их је можда чак и 20.000:

– Наших научника има у свим областима – највећи број се бави инжењерским дисциплинама, привредним наукама, али и друштвеним и природним, попут права и медицине.

На питање када је почео са прикупљањем података и на који начин попуњава базу, др Филиповић одговара да се довија на све могуће начине и да је почео још 1988. године, када је отишао у Америку, где је завршио магистарске, па докторске студије.

– Попуњавам базу преко познанства, јављају се људи и сами, пратим медије, претражујем интернет, идем на конгресе који се организују у нашој земљи, јер на свакоме од њих, без обзира на тему, увек долазе и предавачи из иностранства и то нигде не остане забележено, осим код мене. Ви када објавите причу са неким научником, ја такође прибележим, а јављају ми се и родитељи да обавесте да је њихово дете дипломирало у одређеној земљи – објашњава др Филиповић, који је својевремено био и државни секретар за дијаспору.

Он разочарано каже да овај посао треба да ради држава, а не појединци и да нажалост наша надлежна министарства, чак ни министри који су и сами дошли из дијаспоре нису искрено заинтересовани за овај проблем. Саговорник је свој други докторат на тему наших доктора у иностранству одбранио у Љубљани, чији се универзитет иначе налази на Шангајској листи, каже с намером и да се скрене пажња на српску причу.

– Наши људи стално одлазе и колико год вредно радили ми ћемо скупљати „бисере расуте” по свету. Треба нам неки начин да тај одлив претворимо у нешто позитивно, дакле да те људе задржимо у нашем миљеу и да их се не одрекнемо трајно – каже Филиповић.

По његовом мишљењу, Србија не треба да се труди да физички врати научнике, већ треба да их повеже и искористи њихова познанства са другим научницима, јер су они наша веза са светом.

– Довољно би било да на пример дођу у Србију на месец дана и држе предавања, да учествују у пројектима, да помажу нашим генијалним клинцима или чак и да их прихвате на универзитетима на којима предају. Није реално да се они сви врате у Србију, али неки повољнији контекст може за њих да се направи, јер ту је и велики новац који је у њих Србија инвестирала – каже саговорник који сада ради пројекат о томе колико вреди наша научна дијаспора.

Подаци примера ради, показују да је чак 71 одсто доктора наука основне студије завршило у Србији и ту се инвестира највише, додаје др Филиповић, оно после је надградња.

-----------------------------------------------------------------

У бази просветних власти само 600 научника

 Колико је тачно наших научника у иностранству нико не зна поуздано. Према регистру српских научника у иностранству Министарства просвете и науке, од 2008. године жељу за сарадњом са Србијом показало је тек њих 600.

Професор др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете, каже да није реално очекивати да се сви они врате у Србију, јер ипак у иностранству имају изграђене каријере, али да је могуће искористити њихове интелектуалне потенцијале.

– Велики број њих већ се укључио у рад на пројектима, ангажовали смо их као рецензенте, а када влада усвоји стратегију образовања, послаћемо им је да је погледају. Они су ти који би требало да помогну и при изради стратегије развоја Србије – каже Митровић.

Сандра Гуцијан
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #52 послато: Август 12, 2012, 09:27:01 »

Повратак младих научника: У Земуну као у Церну


У Институт за физику вратило се десетак успешних младих српских научника из Америке, Аустралије и Европе. Патриотизам је важан, али није једини фактор за повратак. Гледају се и услови за рад



Милован Шуваков, Игор Станковић, Ненад Вукмировић, Дарко Танасковић, Саша Дујко, Даница Стојиљковић и Душан Вудраги

ДОК трећина младих у Србији гледа како да оде из земље, са картом у једном правцу, деси се и понеко чудо - да млади, образовани и успешни из белог света одлуче да се врате кући. Тако је у Институт за физику у Земуну из Америке, Аустралије и Европе стигло десетак младих научника. Отишли су тражећи боље образовање, опремљеније лабораторије и плаћеније пројекте. Сада су, свако из својих разлога, одлучили да се врате.

Имају између 30 и 40 година, радили су на престижним универзитетима, институтима и у светски познатим компанијама. Факултете су, по правилу, завршили овде, а докторирали у иностранству.

Патриотизам је, кажу, важан, али никако једини фактор за повратак. Јер њиме не могу да плате стан и да деци обезбеде нормалан живот.

- Они који кажу да су се вратили само због патриотизма нису искрени и иза тога сигурно постоје неке скривене намере - каже, за "Новости", др Милован Шуваков, који се у Србију вратио из Љубљане. - Разлози су углавном приватни - због породице, пријатеља, начина живота у Србији. Али за повратак су потребни бар минимални услови за нормалан рад. У Институту за физику их, на срећу, имамо.

Било би добро, каже Шуваков, када би држава бар понекад ослушнула шта имају да кажу. Јер, вратили су се из света, видели много добрих примера како би ствари могле да се уреде и да боље функционишу. Уместо тога, додаје, држава је укинула Министарство за науку и тиме делимично показала колико јој је и на папиру и у пракси стало до науке.

Држава би, додаје његов колега др Игор Станковић, могла и паметније да убира порез и то би значило и научницима. Не од свих исто, већ према висини примања. Тако се, каже, ради на Западу. Овај млади научник завршио је Електротехнички факултет у Београду, а потом докторирао на Техничком институту у Берлину. Радио је три године у Бриселу у "Тојоти", када је одлучио да се са породицом врати у Београд. У међувремену је добио пројекат, који финансира Швајцарска, и сада на њему ради из Београда.


- Када сам се вратио, схватио сам да би неке ствари морале да буду много једноставније. Моја супруга је страни држављанин и три године чека стални боравак, а после ће јој бити потребне још две за држављанство. Није Адријана Лима да српски пасош добије за један дан - каже Станковић. - Тек са држављанством моћи ће нормално да ради. До тада живимо од моје плате, која износи мање од 15.000 динара по члану домаћинства. Са толиким примањима пензионери добијају 13. пензију, али нама нико сигурно неће дати 13. плату. Зато кажем да држава мора боље да промисли неке потезе.

И Игор и његове колеге раде вредно на својим пројектима, неки од њих у лабораторији за гасну електронику, други на суперкомпјутеру. Иако је време колективног годишњег одмора, затекли смо их у Институту. Готово без изузетка, захваљујући искуствима из света, успели су да у Институт донесу пројекат, а самим тим и паре, из иностранства. За последњих неколико година научници овог института су из иностранства за 30 пројеката добили пет милиона евра.

Ненад Вукмировић успео је чак да од Европе добије средства да би се из Америке вратио у Србију. Он је први физичар са ових простора, и један од 50 из целе Европе, који је из фонда "Марија Кири" добио реинтеграциони грант.

- Та средства додељују се научницима како би се углавном из Америке вратили у Европу - објашњава Вукмировић. - Захваљујући том гранту сада могу у Београду да радим свој пројекат и да финансирамо и докторанде са којима радим.

Пре него што се вратио у Београд био је у Лидсу и у Калифорнији.

Међу онима који су се вратили из Америке је и др Дарко Танасковић, који је докторирао на државом универзитету на Флориди, а потом провео и годину дана у Охају. У Институту се бави физиком нових материјала.

- Вратио сам се када сам сазнао да су услови за рад овде постали упоредиви са онима у свету - каже др Танасковић. - После пола године добио сам пројекат од НАТО и то ми је помогло да формирам своју групу сарадника и да тимски радимо на том послу.

И он, као и сви други повратници, очувао је везе са колегама и страним институцијама, у којима је провео неколико година. Сада сарађују, консултују се и учествују у заједничким пројектима.

Др Саша Дујко, који је докторирао на Универзитету Џејмс Кук у Аустралији, остао је у блиској вези са Институтом за математику и примењену информатику у Холандији, где је био на постдокторским студијама.

- Одлазим код њих јер ме позивају као саветника, имамо заједничке пројекте - објашњава др Дујко. - Важно је очувати везе, јер од тога имамо доста користи. Када нам недостаје опрема, мало се "проституишемо" по свету. Тако сам од Холанђана добио софтвер, који овде не бих могао, а неопходан ми је за рад.

Он додаје да наука јесте скупа и да зато, посебно Србија, као сиромашна земља, мора да зна у шта и због чега улаже.

- Ако хоћемо да се стручњаци враћају и да од науке као друштво имамо користи, морамо да створимо стратегију и јасне планове, а не да радимо од данас до сутра - закључује Дујко.


ПОВРАТАК ЗБОГ ДЕЦЕ

ГОТОВО је правило да се научници у Србију враћају или када им се роди дете или када оно треба да крене у школу. Јер тада преломе да им је важно да деца говоре матерњим језиком и да не желе да она буду мали Американци, Французи, Холанђани... А и сами кажу да човек када више од десет година проведе у иностранству пусти корене сувише дубоко и после му је тешко да се ишчупа.

Цитат
ПРАКСА

ДАНИЦА Стојиљковић и Душан Вудрагић били су по две године на пројектима у Церну, после чега су се вратили у Србију. То искуство је, кажу, драгоцено и успели су да, својим радом тамо, отворе врата и млађима, који су после њих наставили да своје докторате раде на највећем научном пројекту на свету.

Цитат
МЛАДИ СТРУЧЊАЦИ


ОСИМ колега које су се вратиле из иностранства, посао у Интитуту за физику прошле године нашло је и 40 младих истраживача из Србије - каже за "Новости" др Александар Богојевић, помоћник директора Института.
- У Институту ради 120 доктора наука. Трудимо се да са нашим колегама, који су, посебно деведесетих година, отишли из земље, одржавамо контакте и да сарађујемо. И ако не желе да се врате, могу нам бити веома корисни тако што ће код њих млади одлазити на докторске студије и усавршавати се. За услове у Институту Богојевић каже да нису толико добри као на Западу, али да су приближни. Поред опреме и зараде, научници, додаје, много више гледају људе. Важно им је да ли постоји неко са ким професионално могу да се консултују.

(Ивана Мићевић, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #53 послато: Август 12, 2012, 11:10:39 »







***



Цитат
У Институт за физику вратило се десетак успешних младих српских научника из Америке, Аустралије и Европе.

Да се надамо да буде све више оваквих случајева.


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 808



Погледај профил
« Одговор #54 послато: Септембар 22, 2012, 12:55:50 »

Srpski pronalazač prepušten sebi
Izvor: B92

Beograd -- Srbiju će na Svetskom kongresu genija u Japanu predstavljati pronalazač Miloš Stanković ukoliko mu država pomogne, jer sam ne može da finansira taj put.

Miloš Stanković je dobitnik oko 100 svetskih priznanja, a između ostalog i ordena viteza Ruske međunarodne akademije nauka, čiji je i stalni član. Ipak, Milošev odlazak u Japan i dalje je neizvestan jer je 28-godišnji genije nezaposlen, a od države ne dobija nikakvu podršku.

Priča o izumima kao što su eko-auspuh, indukciono grejanje ili filter za otklanjanje aerozagađenja u industriji počinje ovde.

"Inovacijama se bavim skoro deset godina, imam skoro 30 pronalazaka na kojima trenutno radim iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine i energetike i uglavnom svi pronalasci potiču iz ove sobe gde sam počeo svoju karijeru", kaže pronalazač Miloš Stanković.

Da su pronalasci priznati svedoče diplome na zidovima i medalje sa uglavnom međunarodnih takmičenja. Jedan od poslednjih Miloševih izuma mogao bi da donese olakšanje svima onima koji pate od alergija na ambroziju.

"To je uređaj koji eletrostatičkim putem odstranjuje neželjene delove biljke ili korov između ostalog i ambroziju, pošto sam se ja najviše fokusirao na to pošto najveći broj ljudi u celom svetu ima alergiju od ambrozije. Uređaje je jednostavan je jednostavan i praktičan i jeftin. Za razliku od hemijskih jedinjenja kojima se zagađuje i zemljište i hrana uređaj je stvarno ekološki, rekao je Miloš.

To što još uvek nijedan od pronalazaka nije došao da krajnjeg korisnika ne obeshrabruje ovog 28-godišnjaka.

"Taj put je suviše dugačak i puno investicija je potrebno za to. Ja nisam trenutno u toj situaciji da finanijski izguram do kraja projekat, ali trudim se da u saradnji sa međunarodnim institucijama dovedemo neke od pronalazaka na tržište", priznaje Miloš Stanković.

Do tada pokušava da pronađe posao jer pored povremene podrške opštine Zemun država do sada nije imala sluha za Miloševe uspehe. I dalje jedinu podršku dobija od porodice.

"Svih ovih deset godina mi kao porodica pomažemo Milošu u tim njegovim pronalascima i što se moralne podrške tiče i finansijske. Što se tiče države situacija je takva kakva je tu nema nekih zamerki, ali mi smo više nego zadovoljni", kaže Novica Stanković, Milošev otac.

Porodica ipak nije u mogućnosti da finansira Milošev put u Japan, pa to da li će Srbija imati svog predstavnika na kongresu genija zavisi od podrške države. Ako ona i ovog puta izostane, jedno je sigurno, Miloš će kao i mnogi njegovi prethodnici karijeru nastaviti u inostranstvu.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=22&nav_category=12&nav_id=645175

Више је него сигурно да ће се и Милош отиснути у бели свет са свим својим проналасцима.Тамо ће наставити да гради каријеру,а у Србији ће разни каријеристи,другог типа,да напредују до највећих могућих титула.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #55 послато: Октобар 25, 2012, 04:13:55 »

Образовани и даље одлазе

У последњих петнестак година из Ниша је у свет отишло више од хиљаду академаца, највише инжењера електронике и машинства, као и економиста. Нишу, према последњим истраживањима, предстоји нови "одлив мозгова".


Иако га је до дипломе Економског факултета у Нишу делио само корак, Марко Букумировић је у рекордном року стекао диплому економисте у Вашингтону. Сада је на постдипломским студијама, а уз то има сопствени бизнис у Чикагу.


Тако нешто, каже Букумировић, у Србији не би могао да постигне: "Вратићу се брже ако се стање у мојој земљи среди и омогући ми да нађем посао који је у складу са мојом едукацијом овде у Америци."

Љиљана Букумировић, Маркова мајка каже да са сином комуницира само преко Скајпа.

"Пет година нисам видела сина, али децу треба пустити да сами бирају свој пут", каже она.

Један од најбоље дипломираних студената у историји нишког Универзитета је др Нико Радуловић. Њега многи сматрају генијем за хемију. После специјализације у Јапану, могао је да бира у којој ће земљи да ради. Ипак, одлучио је да остане, јер, како каже, разлог је нека друга хемија.

Марко Букумировић

"Сигурно да је разлог, као прво породица, затим пријатељи и на крају то што сам овде заиста могао да напредујем. Ја имам пристојну плату и не могу да се жалим", каже Нико Радуловић, доцент на Природно-математичком факултету.

За разлику од Ника Радуловића, већина младих у Нишу не види перспективу у Србији. Према истраживањима нишке Агенције за јавно мњење "Либрис екстра", од 892 испитаника 61 одсто се изјаснило да би отишло у иностранство, 27 одсто размишља о таквом кораку, а само 12 одсто каже да не жели да оде из земље.

Како би спречио одлив мозгова Универзитет у Нишу је пре две године основао Алумни центар преко кога је ступио у контакт са стотинак наших експерата у свету.

Професор др Слободан Антић, руководилац Алумни центра, каже да је њихов циљ да најбољи студенти, а и они други, остану у Србији и да се, можда, неки од оних који су сада у иностранству и врате.

Препорука ЕУ је да Србија до 2020. године са садашњих шест-седам одсто високообразованих грађана, повећа на 40 одсто. Један од начина је да се заустави "одлив мозгова". 

(РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #56 послато: Октобар 25, 2012, 04:14:52 »

Цитат
Препорука ЕУ је да Србија до 2020. године са садашњих шест-седам одсто високообразованих грађана, повећа на 40 одсто. Један од начина је да се заустави "одлив мозгова". 


Нешто овде не штима.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #57 послато: Октобар 26, 2012, 02:55:29 »

Петници прети затварање


Због беспарице угрожен рад светски познате истраживачке станице која окупља младе научнике. Добили пет пута мање новца од планираног. Нове зграде, а ни динар за одржавање



ВАЉЕВО - Рад Истраживачке станице Петница, надалеко познате научне установе, озбиљно је угрожен! Ове године држава није издвојила ни динара за одржавање нових објеката, а за програме намењене талентованим средњошколцима дала је чак пет пута мање средстава него прошле године.

Због беспарице, раније планирани научни садржаји - семинари и кампови морали су да буду отказани. Све то у години у којој Истраживачка станица Петница обележава три деценије постојања...

- Дошли смо у апсурдну ситуацију, јер смо добили нове зграде, али не и паре за њихово одржавање - објашњава Вигор Мајић, директор ИС Петница. - Држава се, кад јој је Европска инвестициона банка одобрила кредит којим су изграђени нови објекти у Петници, обавезала да ће да обезбеди нормално функционисање установе и новац за одржавање зграда и опреме, али нам до сада, а, ево, крај је године, није уплаћено ни динара.

Мајић је забринут како ће зимус, због огромних трошкова, уопште функционисати грејање у новим зградама, које је преко потребно да од мраза не би попуцале инсталације. Међутим, без "финансијске ињекције" из државног буџета тешко да ће грејање моћи да плате.

- За Србију би била огромна брука и срамота, ако овакви објекти, у које је уложено много средстава, буду затворени - упозорава Мајић. - У октобру прошле године, по захтеву министра просвете и науке Жарка Обрадовића, доставили смо прорачун трошкова одржавања нових објеката и нормално функционисање Истраживачке станице, али одговор још нисмо добили. По нашој рачуници, за основне трошкове потребно је око пет милиона динара месечно.

У новим објектима, завршеним у мају, до сада је одржано више од 70 програма из разних научних области, у којима је учествовало око 2.000 талентованих средњошколаца и студената. Међутим, истиче Мајић, због недостатка средстава већ су отказани многи семинари, попут оних намењених усавршавању наставника.

- Ако због неразумевања државе останемо без средстава, то би директно водило у гашење Истраживачке станице Петница, чиме би нестала установа чији је углед у свету грађен пуне три деценије - упозорава директор.

- Сваке године добијамо све мање новца за научне програме. Лане, за те намене од државе смо добили 25 милиона динара, а ове године - пет пута мање!


Цитат
КАПАЦИТЕТИ


У РЕКОНСТРУКЦИЈУ старих и градњу нових објеката Истраживачке станице Петница из државног буџета издвојено је око 5,3 милиона евра. Објекти имају 17.000 квадратних метара, располажу са 170 лежајева за смештај полазника семинара и научних програма. Око 2,3 милиона евра држава треба да издвоји за нову, најсавременију научну опрему и лабораторије.

(Д.Пузовић, вечерње НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #58 послато: Новембар 10, 2012, 04:35:55 »

Земунцу титула светског генија


Милош Станковић после бројних међународних награда и у Токију добио престижно научно признање. На Светском конгресу генија награђен за радове из екологије и заштите животне средине. Годину дана тражи посао


МЛАДИ научник из Земуна Милош Станковић (28), после низа високих признања које је ове године добио у Бриселу, Москви и Тајвану, пре десет дана у Токију се окитио најпрестижнијим на Светском конгресу генија.

Међу 160 иноватора са свих меридијана, наш проналазач се једини вратио кући са титулом "светског генија". Награђен за целокупан досадашњи рад на еколошким пројектима, као и на пројектима везаним за енергетику и заштиту животне средине на индустријским димњацима. Позивницу за конгрес у Јапану добио је после конференције иновација и изума о у Тајпеју, где је награђен двема златним медаљама.

Упркос свим овим наградама, Милош у Србији већ годину дана тражи посао. Од 2008, када је завршио факултет, до прошле године, радио је у једној приватној фирми на иновационим пројектима. Међутим, ту није било новца, а плата је каснила и по више од пола године.

- Радећи готово без динара, покушавао сам да се усавршим. Куцао сам на многа врата, тражећи помоћ за постдипломске, али и посао у министарствима науке, заштите животне средине...

-Нажалост, одговарали су ми да је криза и да нема новца и посла - прича Станковић. - Желим због родитеља, девојке,због тога што волим своју земљу да останем овде. Тренутна ситуација је веома тешка. Уколико се нешто не промени, постоји опција да одем у иностранство.

Станковић живи са родитељима и братом у малом стану у Земуну. Новац зарађује од хонорарних послова, које понекада добије. За карту на Тајван, отац је продао "опел астру", док му је за пут у Јапан помогао пријатељ.

- Позив на такав конгрес се добија једном у животу. По повратку са Тајвана, боље сам се припремио и средином октобра, са коферима, кренуо пут Земље излазећег сунца - присећа се наш саговорник.

Конкуренција на овој међународној смотри била је жестока. На једном месту, у научном центру главног града Јапана, нашло се 160 инжењера, научника, проналазача, академика и професора са престижних светских универзитета и института.

Најбоље што зна, Милош је представио: партикуларни електростатички филтер, који се уграђује у моторна возила, електростатички пречистач за отклањање аерозагађења у фабричким постројењима, еко-ауспух, електрични уништавач корова и нежељених делова биљака. Многобројни посетиоци, али и колеге научници, његов рад означили су као најбољи. Прилог о Милошу Станковићу емитовала је и једна од највећих јапанских телевизија – Нипон.


ПРВИ СРПСКИ ПАСОШ

ВЛАДА Републике Србије доделила му је први нови пасош Републике Србије у склопу пројекта "Нови српски пасош, ново лице Србије". Од тада, Станковић од државе није добио никакву подршку, осим од општине Земун, која га је помогла у неколико наврата, а прогласила га је 2006. године за заслужног грађанина.


Цитат
РАДИОНИЦА

СТАНКОВИЋ је дипломирао на Вишој електротехничкој школи у Београду, а потом на Техничком факултету "Михајло Пупин" у Новом Саду. Тренутно је на постдипломским студијама. До сада је осмислио око 30 проналазака. Оне главне је регистровао у Заводу за интелектуалну својину, али за многе нема новца да их заштити, јер би му само за таксе годишње требало и по више хиљада евра. Већину патената је осмислио у импровизованој радионици у подруму зграде у којој живи.



(М.Т.Ковачевић, вечерње НОВОСТИ)


Када овакав геније не може да добије посао у Србији, онда можемо да замислимо колико је већ дотакнуто ДНО у Србији. Али зато има посла за разне "мамине и татине" синове и ћерке од разно разних Агенција  до измишљених разних радних места по свим  министарствима. И он ће да оде из Србије, највероватније.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #59 послато: Новембар 26, 2012, 04:23:16 »

ИЗУМ: Шумадинац створио бесплатну струју!


Професор Владан Петровић направио соларно постројење које шест месеци прикупља сунчеву светлост, а других шест акумулирану енергију одржава на 800 степени



Професор Петровић поносан на изум


БЕОГРАД - Топлота за "џ"!
Ова технологија може да омогући да се цела Србија 365 дана у години греје само помоћу сунчеве светлости, прича за Курир професор Владан Петровић, који је изумео соларно постројење без панела и поставио га у Бадњевцу код Крагујевца.

- Суштина је у томе што од априла до новембра прикупљамо сунчеву енергију, коју после користимо за грејање. Развио сам нови акумулатор топлоте, чији је специфични капацитет акумулације 450 киловат-часова по кубику. Он држи енергију на 800 степени и тако читавих шест месеци. Тај извор топлоте може да се користи и у индустрији за сушење воћа и поврћа, хемијској или индустрији дрвета, као и за процесе стерилизације, пастеризације, избељивања или прања - каже некадашњи професор Машинског факултета.

Према његовим речима, остатак света за девет сати грејања сунца може да задржи ту енергију само на додатних шест часова, и то на 400 степени. Зато су за његово постројење заинтересовано 19 земаља, али му је интерес да ово постане српска технологија.

- То би нам омогућило да сами производимо електричну енергију 24 сата, 365 дана у години. И то тако да овој алтернативној енергији није потребан стимуланс других електрана које раде на угаљ или ветар - наводи Петровић и додаје да би оваква инвестиција била одличан допринос српској привреди јер би се отворило око 1.000 предузећа која би могла да производе ову технологију.

- За грејање 50.000 станова на гас за 20 година вам треба 35 милијарди евра, а за грејање на соларно постројење само 200 милиона евра - наглашава он.



Цитат
Министарство: Потребан је бизнис план!

Из кабинета Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине рекли су нам да су упознати са овом технологијом.

- Професор Петровић треба да уради бизнис план са свим техноекономским параметрима са терена. Тако би потенцијални инвеститори, донатори и банке имали одговарајућу слику за реализовање овако значајног пројекта. Средства би могао да обезбеди у сарадњи са локалном самоуправом аплицирањем код страних фондова и банака - рекли су у ресорном министарству и нагласили да подржавају имплементацију пројекта.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=g68N-WyZz1U" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=g68N-WyZz1U</a>

(Сања Илић, Курир)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #60 послато: Новембар 26, 2012, 04:30:43 »

Цитат
Министарство: Потребан је бизнис план!

Из кабинета Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине рекли су нам да су упознати са овом технологијом.

- Професор Петровић треба да уради бизнис план са свим техноекономским параметрима са терена. Тако би потенцијални инвеститори, донатори и банке имали одговарајућу слику за реализовање овако значајног пројекта. Средства би могао да обезбеди у сарадњи са локалном самоуправом аплицирањем код страних фондова и банака - рекли су у ресорном министарству и нагласили да подржавају имплементацију пројекта.


Уместо да  одмах позову професора Петровића и да заједно, уз помоћ државе крену у реализацији овог изума, министарство енергетике се овако понаша.
Па наравно да овако реагују, како би онда неко зарађивао, коме би продавао  онолику струју коју грађани користе за грејање,... Превртање очима
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 808



Погледај профил
« Одговор #61 послато: Новембар 27, 2012, 21:42:20 »

  Чим неки изум не представља само начин да неко много заради,он нема шансе да уђе и ширу примену.Све је то само роба за министре и бизнисмене широм света.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 808



Погледај профил
« Одговор #62 послато: Децембар 10, 2012, 03:23:48 »

Mladi fizičari iz Loznice osvojili pet medalja na naučnoj olimpijadi
S.Pajić

Miloje Đukanović, učenik prvog razreda Gimnazije „Vuk Karadžić“ u Loznici, vraća se iz Irana sa osvojenom bronzanom medaljom Međunarodne juniorske naučne olimpjiade.



Bronzano odličje sa Olimpijade koja je danas završena osvojila su još četiri predstavnika Srbije, od ukupno šest koji su činili olimpjiski tim.

 

- Naš tim se iz Teherana u ponedeljak. Miloje je ponosan što je ispunio obećanje da će osvetlati obraz svom gradu i državi, a ujedno opravdati sredstva koja je država na jedvite jade prikupila za putne troškove naših talentovanih učenika - potvrdio je za „Blic“ Milojev otac Vladimir Đukanović.

 

Medalje su takođe osvojili Nikola Milenić (Prva kragujevačka gimnazija), Nikola Samardžić (Matematička gimnazija, Beograd), Stanislav Todorović (Gimnazija "Svetozar Marković", Niš), Nikola Spasić (Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj", Novi Sad), dok je Janko Ranđelović (Gimnazija "Svetozar Marković" Niš) dobio pohvalu.

 

Naš olimpijski tim su ove godine predvodili profesori dr Mićo Mitrović i Branislava Misailović sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, i docent dr Maja Stojanović sa PMF-a u Novom Sadu.

 

Miloje Đukanović, o kome je "Blic" već ranije pisao, morao je pre nego što je ostvario plasman na olimpijadi, da naniže uspehe na domaćim nadmetanjima u znanju. Među svojim takmičarskim uspesima uvrstio je prve nagrade na opštinskom, okružnom i republičkom, a prvonagrađeni je bio i na Srpskoj fizičkoj olimpijadi (SFO).

 

– Plasirao sam se na izborno takmičenje za Međunarodnu naučnu olimpijadu i na njemu osvojio prvo mesto. Imao sam najveći broj poena (270), ali da bih ostvario takav rezultat na izbornom takmičenju prvo sam morao da prođem SFO na kojoj sam takođe dobio prvu nagradu. Prethodno sam morao da budem u prvih 30 na republičkom takmičenju, gde sam takođe osvojio prvu nagradu i prvo mesto – objasnio je Miloje pred polazak u Iran.

 

On kaže da ima velike ambicije i da planira da nastavi školovanje na Fakultetu prirodnih nauka.

 

Na pet zadnjih olimpijada 30 naših olimpijaca osvojilo je ukupno 27 medalja, i to šest srebrnih i 21 bronzanu. Sveukupni bilans učešća naših ekipa na međunarodnim olimpijadama iz fizike za učenike osnovnih škola je 40 medalja (12 srebrnih i 28 bronzanih).

 

Pripreme za Međunarodnu olimpijadu i odlazak u Iran organizovalo je Društvo fizičara Srbije uz finansijsku podršku gradova Novog Sada, Kragujevca, Niša i Loznice, kao i kompanija Hotel "In", "Građevinar", "Visan", "ComTrade" i "Bosako".


Putovanje naših olimpijaca finansijski je pomoglo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.


Društvo fizičara Srbije saopštilo je takođe da se naša olimpijska reprezentacija vraća sutra, u 12.05 sati na Aerodrom "Nikola Tesla" letom iz Moskve, i poziva zainteresovane da prisustvuju svečanom dočeku.

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/357155/Mladi-fizicari-iz-Loznice-osvojili-pet-medalja-na-naucnoj-olimpijadi
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #63 послато: Децембар 19, 2012, 09:49:09 »

ЕКСКЛУЗИВНО: Србин који је освојио "Гугл"!

Александар Родић је остварио амерички сан! Након завршене Више електротехничке у Београду добио је стипендију за колеџ у Америци, а затим пекао занат у великим компанијама, да би на крају завршио у једној од најпознатијих и најеминентнијих компанија у свету



Сви смо макар једном чули фантастичне приче и пожелели да радимо у условима које својим запосленима омогућава једна од највећих светских компанија "Гугл". Међу стручњацима светског гласа који раде у једној од најпознатијих планетарних фирми нашао се и један Србин, Београђанин Александар Родић (29), младић који је својим трудом и радом, после неколико еминентних компанија, завршио међу одабранима у "Гуглу"!

Успех се не ствара "преко ноћи", па се тако ни Александров није десио брзо. Имао је среће да након завршене Више електротехничке школе 2006. године добије стипендију за колеџ. О својим почецима он у ексклузивном интервјуу за Телеграф каже:

- У Београду сам завршио смер за аудио и видео-технологије, након тога радио сам годину и по дана у Србији. Мало сам се бавио веб-дизајном, као "freelancer", а онда одлучио да наставим студије. Имао сам срећу да ме приме на "Savannah college of art and design" у Џорџији. Добио сам позамашну стипендију, на основу мог претходног рада . Тамо сам студирао визуелне ефекте, факултет има добар кадар, најсавременију опрему и, што је најважније, имају веома добре везе са индустријом. То значи да компаније као сто су "Piksar", "Electronic arts", "Dreamworks", "Ep"”, "Gugl" и други долазе врло често да причају са студентима и одаберу најбоље за праксу у њиховим компанијама.

Млади Београђанин је прву праксу добио већ након друге године студија у “Electronic artsu“, компанији која је један од водећих светских дистрибутера видео-игрица.

- У компанији сам имао прилике да се покажем у индустрији електронских игара. То је било фантастично искуство. Вратио сам се на колеџ и наставио да учим све и свашта. Следећег лета добио сам још једну праксу у овој компанији.



НАЈЛЕПШИ ПЕРИОД У ЖИВОТУ

Као најлепши период у свом животу наводи шест месеци које је провео у "Piksar animejšn studiju". Тамо се  одушевио Калифорнијом, што је и допринело његовом каснијем пресељењу у ову америчку државу.


- У "Пиксару" сам имао шансу да радим пола године са најталентованијим техничким директорима у тој индустрији. Упознао сам пуно пријатеља. “Пиксар” се налази у Сан Франциску, граду који сам заволео. Након ове праксе добио сам чак и понуду директора "Дизнија", али сам је одбио јер сам желео да наставим школовање и добијем диплому да би касније лакше пронашао посао - објашњава он.

Ово се испоставило као мудра одлука, јер је колеџ Александра убрзо послао да проведе један семестер у Хонк Конгу.

- Замолили су ме да одем у Хонг Конг и завршим један семестер. За то време требало је да урадим рад за њихову галерију, што сам и учинио. Била је то видео-инсталација са медузама, врло сложен технички пројекат који је привукао много пажње у Хонг Конгу, између осталог запазили су га и људи из "Гугла".




УПОЗНАВАЊЕ СА "ГУГЛОМ"

Родић је тада први пут имао контакт са "Gugl kriejtiv lebom", где је провео три месеца на пракси.

- Од "Гугла" након праксе нисам добио понуду да останем и радим за њих. Међутим, добио сам понуду од компаније чувеног режисера Џоржа Лукаса "Лукас артс", где сам провео годину дана. Било ми је лепо, али сам схватио да не желим да радим у индустрији видео-игара. Врло је напорно, ради се и по 12 сати, а то ми није изгледало здраво на дужи рок. Након тога поново стиже понуда од "Гугла", од људи са којима сам већ сарађивао. Данас ми је један од њих цимер, а са осталима се виђам, играмо игрице, излазимо заједно. Људи у компанији су врло млади, моје годиште или мало старији.



У "ГУГЛУ" ЈЕ ВЕДРО, АЛИ "ПИКСАР" ЈЕ НЕСТВАРАН

Сви смо чули толико сјајних прича о условима за рад које имате у “Гуглу”, као и о позитивном духу који влада… Да ли је стварно тако, шта се теби највише допада?

- Тачно је све што сте икада чули. Оно сто ми се највише свиђа код “Гугла” је ведра и позитивна атмосфера. Људи су пријатељски настројени, увек спремни да помогну, нема негативних осећања, зависти и сујете коју можете срести на другим местима, тога тамо скоро да нема. Услови за рад су феноменални. Не могу да замислим боље.


Ипак, судећи по његовим речима, након првог сусрета са “Пиксаром”, који га је у потпуности одушевио, “Гугл” га и није толико фасцинирао.

- Први пут кад сам ушао у “Пиксар” то је било нестварно – атријум са огромним стакленим кровом, велики ресторан, окружен си људима из целог света. После, кад сам дошао у “Гугл”, било је лепо, али не као кад сам први пут крочио у “Пиксар”. Морам да признам да сам се мало размазио.



ПОСАО ИЗ СНОВА

- Јесам веровао у себе, али нисам се много надао да ће баш моја апликација бити међу 10 или 20 одабраних у 10.000 апликација. Шансе су му биле мале, али сам имао среће да су моји радови били нешто што је њима било потребно у том тренутку.

Александар није сигуран колико поред њега има наших људи који раде у компанији “Гугл”.

- Кад сам први пут дошао у “Гугл” упознао сам једну нашу породицу која ради у компанији. Има људи свих националности.

Александар је у Америци већ четири и по године. Каже да воли свој живот у САД и да је једна од ствари које га држе “преко баре” управо мноштво могућности које му ова земља пружа, посебно у његовом послу. На колеџу је успео да се уклопи и стекне пријатељства и људе са којима је и даље у контакту. Каже да људе не цени по њиховој националности, већ их бира по томе колико му и да ли пријају.

Дружи се са нашим људима, али не превише. Српска заједница у Сан Франциску је велика и доста затворена, а испричао нам је и анегдоту на ту тему:.

- Једном сам дошао у српски бар са својим пријатељима Американцима. Пришла ми је једна наша девојка и питала ме ко су ми ти људи. На мој одговор да су то моји пријатељи Американци, она је са чуђењем рекла: “Дружиш се са Американцима?!”- кроз смех нам прича наш саговорник и истиче да је ваљда то нормално с обзиром да су у тој земљи.

Данас Александар Сан Франциско сматра својим другим домом, иако у њему нема његових старих пријатеља, породице, пса и мачке. Носталгију успева да одржава на разумном нивоу и истиче да се она годинама не продубљује, иако у Србију успева да дође само једном годишње. Ипак, жеља за повратком, мада не скоријим, постоји.


- Највише сам везан за пријатељства, сва моја родбина и пријатељи су у Србији. И све оно уз шта сам одрастао. И, да, стварно бих волео да имам могућности да се вратим овде и надам се да ћу то и моћи у будућности. Одувек сам гајио наду да ћу се једног дана вратити и започети неки свој бизнис, али не у неком скоријем периоду.


Да ли можеш да упоредиш живот у Србији и Америци?

- Могу. И у Србији може веома лепо да се живи. Много мојих пријатеља овде лепо живи, дефинитивно не може да се заради као тамо, али са друге стране овде је живот много јефтинији. Не могу да кажем да је на истој равни, али се помера набоље. Долазим овде на сваких годину дана и сваки пут кад дођем имам утисак да је ситуација мало боља, без обзира што већина људи каже да је никад горе и поручују ми да се не враћам. А и овде код вас у редакцији Телграфа је као у “Гуглу”, сви нешто радите и лепо вам је – закључује наш саговорник.

(Милица Радовић / Фото: Марко Тодоровић, Телеграф)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #64 послато: Децембар 19, 2012, 10:39:56 »




Цитат
ИЗУМ: Шумадинац створио бесплатну струју!
Професор Владан Петровић направио соларно постројење које шест месеци прикупља сунчеву светлост, а других шест акумулирану енергију одржава на 800 степени


''
Цитат
- Profesor Petrović treba da uradi biznis plan sa svim
tehnoekonomskim parametrima sa terena. Tako bi potencijalni investitori,
donatori i banke imali odgovarajuću sliku za realizovanje ovako
značajnog projekta. Sredstva bi mogao da obezbedi u saradnji sa lokalnom
samoupravom apliciranjem kod stranih fondova i banaka – rekli su u resornom ministarstvu i naglasili da podržavaju implementaciju projekta.''

Јавили се и мамлази из министарства. Када ово човек прочита само може мука да му припадне.Овај бирократа који је издао ово саопштење завршио је са размишљањем на ову тему.
Даље је све на г. Петровићу, да се сналази.
Када буде патент продао иностранству нећемо ни знати, није важно, овим бирократским незналицама и тако овако нешто није потребно и важно. Плату добијају редовно а то што не знају где им ја глава а где гузица то није њихов проблем.
То је наш проблем јер због таквих нама нема више спаса.
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Srpkinja
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1144


Погледај профил
« Одговор #65 послато: Децембар 19, 2012, 16:54:48 »

KAD JEDNU ZEMLJU NAPUŠTA PAMET, NEŠTO NIJE U REDU
SA GLAVOM!

Danica Mašić
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #66 послато: Мај 06, 2013, 06:44:12 »

KAD JEDNU ZEMLJU NAPUŠTA PAMET, NEŠTO NIJE U REDU
SA GLAVOM!

Danica Mašić




Данице, овај твој афоризам је одличан. Одговара и овом тексту испод,




Цитат
Изумели робота, а немају пара за такмичење



Студенти ФТН победили на државном такмичењу, али им је због недостатка новца неизвестан одлазак у Француску

НОВИ САД - И после се питате зашто млади одлазе из земље!
Студентима четврте године мехатронике и роботике на Факултету техничких наука 20. априла остварио се сан. Робот Сатје Сивчева, Александра Батинице, Зорана Вранешевића, Ивана Бега, Драгана Кукића, Данила Владушића и Игора Јованова победник је такмичења Еуробот Србија 2013, одржаног 20. априла у Новом Саду.

Победнички тим нада се одласку на Еуробот 2013.

Тако су се ови момци пласирали на престижно Европско такмичење у Француској Еуробот 2013, где просечна вредност робота износи око 7.000 евра. Наши студенти су успели да направе победничког за свега 2.000 евра. Међутим, због недостатка новца њихов одлазак је доведен у питање. Наиме, само за пут и смештај потребно им је још око 2.000 евра, али ови момци немају толико.

- Робота смо направили тако што смо препакивали старе. Факултет нам је обезбедио мотор, који кошта око 500 евра, од робота који се прошле године такмичио. За неке делове сами смо издвајали новац. Али све муке се забораве када урадите праву ствар и будете награђени за свој труд - каже за Курир члан победничке екипе Зоран Вранешевић.
Ипак, сад се плаши да ће им цео труд пасти у воду.

- Од септембра радимо на овом пројекту. Неретко смо на факултету проводили и по 15 сати на изради робота. Ипак, надам се да ће неки појединац или компанија пожелети да нам помогне да ипак отпутујемо у Француску - нада се Зоран.

(Курир)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 808



Погледај профил
« Одговор #67 послато: Мај 13, 2013, 05:48:53 »

Sramota doktor u svojoj zemlji radio u štali

NIJE ČLAN PARTIJE: Čuvar koza u Srbiji, lekar u Nemačkoj!



Danijel Stevanović (28) nije mogao da se zaposli u struci, pa je pomagao na farmi koza. Nemačka mu obezbedila specijalizaciju i platu



VLADIČIN HAN - Godine truda i učenja se isplate... Ali u inostranstvu.
Nakon završetka studija medicine u Kragujevcu doktor Danijel Stevanović (28), zbog nemogućnosti da se zaposli u struci, vratio se u rodno mesto Stubla kod Vladičinog Hana da pomaže ocu na farmi koza. Na sreću, uskoro će moći da računa na posao u struci, ali u Nemačkoj! Naime, jedna nemačka klinika, zbog njegovog visokog proseka i uspešno položenih testova, obezbediće mu specijalizaciju i za to vreme primaće platu, a biće mu obezbeđeni i smeštaj i hrana.

- Pre dve i po godine sam diplomirao u roku, s prosekom osam. Obavio sam i pripravnički staž u trajanju od šest meseci na Klinici za pulmologiju, položio državni ispit, volontirao...

U štali više od 12 sati

Pre svega toga prijavio sam se na Biro za nezaposlene, a pošto sam video kako se zapošljavaju lekari bez stažiranja i konkursa, vratio sam se na očevu farmu koza - objašnjava dr Stevanović za Kurir i dodaje da ni roditelji nisu mogli finansijski da podnesu njegov boravak u drugom gradu, pa je rešio da ih rastereti i pomogne im u obavljanju svakodnevnih obaveza u štali, za šta je potrebno i više od 12 sati.

Kako navodi, mesečni troškovi u Kragujevcu bili su ogromni, iznajmljivanje stana je koštalo 100 evra, hrana i skripte još 150 evra, a pošto će mu za specijalizaciju u Nemačkoj biti potrebno i poznavanje jezika, počeo je da ga uči. Samo za privatne časove trebalo mu je više od 50 evra, dok je polaganje i sertifikat platio nešto više od 200.

Zanima ga interna

- U Srbiji se specijalista u najboljem slučaju postaje sa 42 godine, što je prilično kasno. Zbog toga sam našao agenciju koja posreduje između naših lekara i nemačkih klinika. Specijaliziraću internu medicinu. To traje pet godina i za to vreme imam platu i besplatan smeštaj i hranu - kaže dr Stevanović i dodaje da ne bi imao ništa protiv da posle specijalizacije ostane da radi u Nemačkoj.


Цитат
Otišlo više od 6.000 naših lekara

Zdravstveni radnici na posao u proseku čekaju od 20 meseci do dve i po godine. Zbog toga najveći broj posle 20 godina školovanja i obrazovanja, što na Zapadu košta više od sto hiljada evra, odlučuje da angažman potraži u inostranstvu. Procene su da više od 6.000 naših medicinara trenutno radi u Sloveniji, Nemačkoj, Libiji, Alžiru, Libiju, Americi, pa čak i Australiji.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=s3sY7Vmi0Ms" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=s3sY7Vmi0Ms</a>

http://www.kurir-info.rs/nije-clan-partije-cuvar-koza-u-srbiji-lekar-u-nemackoj-clanak-785293

То је честа појава у Србији.Ако не припадаш некој странци и ако немаш купљену диплому ништа од лагодног живота.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #68 послато: Мај 23, 2013, 02:56:16 »

СРБИЈА ДАНАС: Члан МЕНСЕ продаје рибу на пијаци у Пожаревцу!

- Имао сам задовољство да упознам једног од учесника "Слагалице", победника 75. циклуса. Он је инжењер геодезије, а ради као продавац на пијаци, по чему смо слични - каже Срђан Станковић (35) из Пожаревца

Срђан Станковић (35) из Пожаревца преко ноћи је постао славан у свом граду, захваљујући победи у 78. циклусу најгледанијег домаћег  ТВ квиза “Слагалица”.


Због тога га бројни суграђани већ данима препознају и заустављају на улици, како би му честитали. Међутим, ретко ко од њих зна да је Срђан дипломирани стручњак за банкарство и да му је количник интелигенције 156, због чега је постао члан Менсе.[/b]

Ипак, више од ових података изненађује чињеница да такав човек у свом родном граду продаје рибу на зеленој пијаци!

- Завршио сам Београдску пословну школу, одсек за финансије, рачуноводство и банкарство и дипломирао на банкарском осигурању. Међутим, иако сам се јављао на бројне огласе, нисам успео да нађем посао у струци. Пријаве сам слао и за радна места за која се тражи средња школа, јер не патим од тога да пошто-пото радим као високошколовани кадар. Ни то није успело, па сам се запослио као продавац рибе на пијаци – прича Срђан, који је почео да ради још у студентским данима, да би могао да финансира школовање.

Почетком ове године, постао је члан Менсе, јер је на тестирању прошле јесени у Пожаревцу утврђено да му је количник интелигенције 156. За учешће у “Слагалици” Срђан каже да ће му остати у најлепшој успомени − због осталих такмичара и због одличне организације.



- Имао сам задовољство да упознам једног од учесника из Ужица, који је био победник 75. циклуса. Он је инжењер геодезије, а ради као продавац на пијаци, по чему смо слични – каже Срђан.

Као победнику “Слагалице”,  њему је припала новчана награда од 200.000 динара, чек “Техноманије” на 100.000 динара и туристичко путовање за две особе у Турску. Срђан додаје да су због успешног наступа у квизу, градски челници приредили свечани пријем и уручили му ручни сат.



Било би лепо када би овом свом школованом суграђанину град помогао и проналажењем радног места, јер је велика неправда да човек таквих квалификација остане на месту пијачног продавца рибе.

(Д. К.)



***


Али зато државу воде људи без потребних квалификација и без имало радног стажа, све "експерт до експерта", тачније "професионални" дилетанти. Министарства, владине институције и јавна предузећа су пуне радне снаге са крајње сумњивим професионалним квалификацијама.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #69 послато: Јул 14, 2013, 14:02:00 »

Зашто и даље "извозимо" памет

Нема прецизних података о томе колико младих годишње оде из Србије, нити је могуће израчунати ни колико је тиме оштећен буџет јер не постоји рачуница колико кошта школовање једног ђака у Србији. Међу онима који су врло тражена "роба" ван Србије су математичари.





И ове године сваки десети ученик Математичке гиманзије уписаће неки од светских универзитета, тамо се школовати и вероватно остати трајно. Нема прецизних података о томе колико младих годишње оде из Србије, нити је могуће израчунати ни колико је тиме оштећен буџет јер не постоји рачуница колико кошта школовање једног ђака у Србији.

Бојан Аранђеловић добро зна како то изгледа стицати знање у Србији и у иностранству. Стипендију Универзитета Ла Сапиенца добио је после друге године на Економском факултету па је студије наставио у Риму.

Један је од оних који желе да се врате али је каже за то много препрека. Од страних диплома које се не признају до знања које се не цени довољно.

"Превасходно је разлика велика у могућности запошљавања, као и пракси јер су на страним фукултетима студенти праћени од почетак студија и на крају компаније узимају најбољи кадар", каже Бојан Аранђеловић из Организације српских студената у иностранству.

Међу онима који су врло тражена "роба" ван Србије су математичари. Напуштају Србију мање него деведесетих, али и сада сваке године губимо један озбиљан истраживачки тим и то одмах после гимназије.

"Из те популације се ретко ко врати у Србију. После факултета један део одлази с намером да се тамо усаврше и да би то знање које стекну на неки начин примене овде. Ипак мали број се и врати и ради у разним институтума", истиче Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

Иако наш Математички или Електротехнички факултет не заостаје за онима у иностранству а једина разлика је на постдипломским студијама, 10 одсто математичара и даље одлази. Разлози нису само економски.

"Оно што њих највише погађа јесте то што код нас нису важни резултати који се постижу, већ партијска повезаност и док друштво не буде базирано на меритократији то ће их тратати да оду и спречавати оне у дијаспори да сарађују са својом земљом и да се врате", изричита је Тања Павлов из Групе 484.

Покушај да задржи контакт с најталентованијим математичарима чини Српска акадмеија наука и уметности чији Математички институт покушава да се састане и покрене заједничке пројекте с онима који су отишли.

(РТС)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #70 послато: Јул 15, 2013, 02:28:27 »

Математичка гимназија
БРАВО: Ученици освојили пет медаља на олимпијади из физике


Милан Крстајић освојио је сребрну медаљу, док су се бронзом овенчали Иван Танасијевић, Урош Ристивојевић, Лука Бојовић, Илија Бурић, сви ученици Математичке гимназије


Свих пет представника Србије на Олимпијади из физике освојили су медаље - једну сребрену и четири бронзане, а реч је о ученицима Математичке гимназије.

Сребрну медаљу освојио је ученик Математичке гимназије из Београда Милан Крстајић, а бронзане - Иван Танасијевић, Урош Ристивојевић, Лука Бојовић, Илија Бурић, сви ученици Математичке гимназије, резултати су 44. Међународне олимпијаде, који су данас објављени.

Како је саопштено из Друштва физичара Србије, реч је о изузетном успеху имајући у виду да се од досадашњих 35 учешћа наше екипе на олимпијади тек пети пут десило да сви наши учесници освоје медаље.

Учесници Олимпијаде су изабрани на основу резултата овогодишњег циклуса такмичења из физике ученика средњих школа у организацији Друштва физичара Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, који се завршио Српском физичком олимпијадом, одржаном од 18-19. маја.

Како је наведено, двонедељне припреме олимпијске екипе су организоване на Институту за физику и Физичком факултету од 17- 28. јуна.

Вође екипе били су Александар Крмпот и Ненад Вукмировић из Института за физику, додаје се у саопштењу.

(Танјуг)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #71 послато: Јул 15, 2013, 09:20:42 »

Ја сам лепо рекао да паметни и млади овде никоме не требају.
У мојој колумни СТРОГО ПОВЕРЉИВО све лепо пише... Љутко
Треба којим случајем да неко од ових генијалаца соли памет овим ''генијалцима''.
Ипак су они најпаметнији и без премца.
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #72 послато: Јул 29, 2013, 03:51:08 »

Српски средњошколац је најбољи математичар на свету!

Жарко Ранђеловић, ученик трећег разреда специјализованог математичког одељења нишке гимназије "Светозар Марковић" освојио је златну медаљу на 54. математичкој олимпијади у Колумбији, док се Иван Дамњановић, ученик другог разреда нишке гимназије "Бора Станковић" из Ниша окитио бронзаним одличјем.
-Осећај је заиста сјајан, поготово зато што сам некада мислио да је немогуће проћи у тим, а камоли освојити златну медаљу на овако престижном такмичењу. Било је око 100 земаља са око 550 такмичара укупно.


Жарко Ранђеловић III8| Фото: Константин Каменов

Конкуренција је била огромна, поготово јер су се такмичили представници из најјачих држава, које сваке године покупе добар број златних медаља. И ове године, ти исти такмичари су били на врху, а такође су добар успех постигле и земље које иначе немају толико добре резултате, тако да је за златну медаљу баш доста поена било потребно, за разлику од претходних година. Због тога сам задовољан што сам ипак имао довољно за злато, каже Жарко Ранђеловић који нам се јавио из Колумбије.

У породици Ранђеловић пресрећни су због великог ЖАрковог успеха у Колумбији.

-Позвао ме је телефоном и рекао: "Злато је наше". Пресрећан сам и поносан на свог сина што је успео да оствари овај велики успех и уједно свој сан, иза којег стоји изузетан рад и труд. Од шестог разреда основне до другог разреда средње школе он је освојио сва републичка такмичења из математике и физике јер воли да учи и да се такмичи. За олимпијаду се спремао интензивно две године.
Очекивао је сребро или бронзу, али се потајно надао злату,
каже отац талентованог ученика Југослав Ранђеловић.

Он вели да је конкуренција била жестока а задаци изузетно тешки.
-Колико су тешки били задаци сведочи и то да је професор математике који је са њима отпутовао један задатак решавао три сата. Такмичење је било у два дана а решавала су се по три задатка. Поле првог дана, Жарко се јавио и рекао да очекује пласман између сребра и злата. После другог дана такичења о оцењвивања, припало му је златно одличје. Он је срећан јер је то прижељковао, али је веома скроман младић и не воли да се хвали, нити други да га хвале, прича Југослав.

Геније из Ниша: Жарко Ранђеловић | Фото: Константин Каменов


Иван Дамњановић, један је од најмлађих чланова државне математичке репрезентације, па тиме његово одличје има такође велики значај.
-Ми смо пресрећни, он је презадовољан јер је остварени успех надмашио његова очекивања. Задаци на математичкој олимпијади, која је најелитније светско такичење за ученике, иначе су веома тешки а ове године су били претешки. Иван је вежбајући пре поласка, проценио да неће успети да освоји медаљу, тако да је остварени успех још већи. Ово му је трећа медаља, што ће му сигурно бити још подстрек да учи и вежба и настави да стиче интернационално искуство. Он је тек друга година средње школе, тако да ће имати прилике да се такмичи још две године, И надамо се, освоји још одличја, каже Иванов отац Горан Дамњановић.

Цитат
Четири медаље српским математичарима

Чланови српске репрезетнатције освојили су укупно четири медаље И две похвале. Поред Ранђеловићевог злата И Дамњановићеве бронзе, сребрну медаљу освојио је Максим Стокић ученик Математичке гимназије из Београда а бронзано одличје припало је његовом школском другу Симону Стојковићу из Београда.


Цитат
Србија 34. на свету!

Србија у укупном пласману освојила 34.место, што је огроман успех, с обзиром да су учествовале 103 нације, међу којима је велики број многољуднијих држава од на наше земље. Двојица талентованих нишких математичара као чланови државног тима недавно су освојили сребрну и бронзану медаљу на Балканској олимпијади на Кипру, па су им нове медаље само наставак тријумфа на математичким смотрама уз овој години.
Математичка репрезентација јуче је кренула пут Србије.

(Бранко Јанаћковић)


***

У Србији је непресушан извор талентоване деце. Али шта вреди када власт нема слуха за ове младе математичаре. Битно је да министар Просвете има добру плату и да га брига за ову златну децу.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #73 послато: Март 10, 2014, 03:05:21 »

Мастер за сарме


Млади Шумадинац, Марко Лазић из села Шуме код Тополе, има 21 годину и најмлађи је шеф кухиње на Копаонику и један је од најбољих мајстора за сарме које на овој планини скијаше враћа у живот.

Марко Лазић

Иако тек на прагу каријере, већ има звање мастер шефа које је заслужио на интернационалном такмичењу младих кувара. Најмлађи копаонички кувар није запослен у елитним ресторанима, већ у Дечјем одмаралишту из Крагујевца, али сваког дана на десетине скијаша из скупих хотела долазе на његов домаћи ручак.


Сваког дана Марко скува преко 600 оброка за децу из целе Србије која долазе на рекреативну наставу у одмаралиште. Годишње направи преко 100.000 оброка.


- Сарме су заиста прави хит! Долазе скијаши са читавим породицама овде на ручак, иако нису гости нашег одмаралишта. Траже прави домаћи ручак кад на стазама потроше сву снагу. Кажу да нигде нису боље јели. Моје је да им верујем, јер то је јело које се најбрже поједе и највише се тражи репете. Али одлично кувам и свадбарски купус, чорбе, правим добре баклаве - набраја Марко.

Специфичност Маркове кухиње јесте што у овом одмаралишту сами припремају кисели купус, туршију, кувани парадајз и компоте. Магацини су им пуни спремљене зимнице, тако да су намирнице од којих праве оброке потпуно под њиховом контролом. У одмаралишту су најпре зимовале и летовале читаве генерације Крагујевчана, али последњих десетак година долазе и деца из других крајева Србије. Највише их је из Београда и Новог Сада. Годишње се евидентира преко 40.000 ноћења.

Најмлађи мастер шеф на Копаонику почео је да ради са свега 19 година. Одмах после средње школе дошао је у крагујевачко одмаралиште на испомоћ и за кратко време постао први кувар. Он брине о јеловнику, целој кухињи и организацији посла, па је на њему велика одговорност.


Прошле године је поред свог имена ставио и високо звање које је пришио на куварску блузу.
- Мастер шеф титулу сам освојио ауторским јелом шумадијска плетеница. Интернационални жири је то јело од мешаног меса на кајмаку оценио као изузетно - каже Марко.


Куварска прича најмлађег копаоничког мастер шефа почела је још док је био дете. Кувао је уместо мајке и помагао јој. Због тога, каже, највише воли да спрема сељачка јела, јер је одрастао у околини Тополе, крају који је познат по традиционалним оброцима.

- Хтео сам да будем поп, али тог јутра када је био пријемни у богословији, успавао сам се. Зато сам отишао на пријемни за куваре. У кухињи у одмаралишту радим сменски по осам сати, али пошто сам целе сезоне овде, малтене сам увек у приправности - открива Марко.


Цитат

Срећа у иностранству

- Добро ми је у Србији, постигао сам много за кратко време, али волео бих да напредујем. Зато планирам да у догледно време ипак окушам срећу у иностранству - каже Марко.

 


(Н.Ђорђевић)



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #74 послато: Април 03, 2014, 05:22:20 »

Србија је на другом месту у свету по броју исељавања младих

Сваки други млади човек у Србији који има до 25 година је незапослен и за сада нема назнака да ће се та ситуација променити. Подаци о одливу мозгова из Србије су алармантни, Србија је на другом месту у свету по броју исељавања младих, а земљу је за последњих 25 година напустило више од 300.000 образованих младих у потрази за бољим животом. У Србији се у односу на европски просек улаже десетоструко мање у науку, свега 0,3 одсто бруто друштвеног производа.

(М. Станимировић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #75 послато: Април 30, 2014, 21:29:54 »

Млади Београђанин мајстор за разбијање шифри

Београђанин Стефан Црнојевић има 16 година и разбија компјутерске шифре и кодове као од шале. Овај млади програмер и математички генијалац не може много да нам открива своје методе јер је криптографија наука под велом тајни.


Геније из Београда се нада да ће наставити образовање у Америци: Стефан Црнојевић

 

Откако се појавило писмо, настала је и потреба да се одређене поруке сакрију од непожељних погледа. Тада се и родила криптографија - наука која се бави шифровањем и дешифровањем информација да би оне сачувале своју тајност.

Како се она у почетку углавном користила зарад чувања војних тајни, тако је и један од првих криптографа и сам Јулије Цезар, који је својим војсковођама слао шифроване поруке. Тако би и наш Стефан због свог умећа кроз историју вероватно био врстан војсковођа, а разбијање Енигме (немачке машине која је шифровала поруке током Другог светског рата) за њега би било мачји кашаљ.

 
- Криптографија је свуда и сваког дана нас чува из сенке. Уколико сте данас проверили електронску пошту, сурфовали интернетом, обавили телефонски позив или пак гласали, користили сте услуге које вам криптографија пружа. Генерално, криптографија се појављује где год је потребна нека заштита или размена података, другим речима - сигурна комуникација. Сви ми имамо нешто да сакријемо и оваква наука ће увек бити неопходна. Знање можда јесте моћ, али вам мало значи без криптографије - објашњава Стефан.

 

Сви смо чули за Да Винчијев код, али Стефан објашњава да је криптографија много сложенија наука.

- У Да Винчијевом коду користе се примитивни механизми. Данас је то ригорозна наука која се бави строгим математичким моделовањем, као и алгоритмима заштите и побољшања комуникације, где се све може са прецизношћу испитати. Данас је то део математике и рачунарских наука и углавном треба много знања да би се схватило како све то заиста функционише - додаје.

Стефан је освојио прво место на светском такмичењу за свој научни рад где је осмислио како да се безбедно шаљу поруке преко интернета и телефона, али не може да нам открије своју криптографску тајну.

 

- Не смем да откривам садржај радова, али могу да кажем да су се односили на нове приступе прављења и тестирања неких криптографских система - кратко је рекао.

Стефану је жеља да, након што заврши средње школу у Србији, образовање настави на неком од престижних универзитета у Сједињеним Америчким Државама. Он се већ две године заредом враћа са златном медаљом с Међународне конференције младих научника, али држава нема слуха за његов таленат.

 
- Примам стипендију Рачунарске гимназије у Београду, чији сам ученик друге године. Немам права да аплицирам за стипендију града Београда због самог похађања приватне школе. Ниједан ученик приватне школе, био стипендиста или не, тренутно нема права да прима новчану помоћ од државе упркос свим својим постигнутим успесима, унутар и изван земље - прича млади криптограф.

(Вести, 24 сата)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #76 послато: Август 19, 2014, 02:39:29 »

Балканијада: Нови успеси наших програмера

Млади програмери из Србије су постигли још један изванредан резултат на међународном такмичењу у Анкари на Балканијади: Две златне и две бронзане медаље

Млади програмери из Србије на Балканијади

У Анкари, u Турској, од 10. до 17. августа одржана је 22. Балканска информатичка олимпијада, такмичење земаља са Балкана у програмирању. Такмичење је индивидуално а сваку земљу представља највише 4 такмичара. На овогодишњем такмичењу учествовало је 46 такмичара из 12 земаља.

Млади програмери из Србије су постигли још један изванредан резултат на међународном такмичењу (подсећамо да су се пре само месец дана вратили са 2 сребрне и једном бронзаном медаљом са Међународне олимпијаде одржаној на Тајвану). Овога пута, на Балканијади, сви наши ученици су освојили медаље, од којих су 2 златне и 2 бронзане:


Иван Стошић, ученик гимназије ''Светозар Марковић'' у Нишу – златна медаља (друго место у укупном пласману).

Марко Станковић, ученик гимназије ''Светозар Марковић'' у Нишу – златна медаља (четврто место у укупном пласману);

Андреј Ивашковић, ученик Математичке гимназије у Београду – бронзана медаља;

Димитрије Ердељан, ученик гимназије ''Јован Јовановић Змај'' у Новом Саду – бронзана медаља.



Гледајући освојене медаље, Србија је заузела друго место.

Лидери екипе били су:

др Драган Урошевић, Математички институт САНУ,

Душан Здравковић, Рачунарски факултет у Београду.

(вечерње НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #77 послато: Мај 15, 2015, 23:57:07 »

ЕВО ЗАШТО ОБРАЗОВАНИ БЕЖЕ ИЗ СРБИЈЕ
 Баците дипломе, траже се пица-мајстори




На Сајам запошљавања дошле су и три жене са факултетским дипломама које годинама безуспешно покушавају да нађу посао и преко Националне службе за запошљавање.


Једина понуда коју су за све те године добиле је - да се преквалификују у пица-мајсторе.



- Ја сам дипломирани молекуларни биолог и физиолог. Веома дуго тражим посао. До сада сам само волонтирала, и то у Институту за кукуруз. И то је то. Знате ли како је тешко живети без прихода? Послала сам око 100 пријава за посао. Не само да ме нико није запослио већ ме нико никада није ни позвао на разговор. Ето, једино су ми у Националној служби за запошљавање предложили да се преквалификујем у пица-мајстора. Очајна сам, па ћу на крају пристати и на то - рекла је за `Блиц` Невенка Н.


Дугачки редови незапослених испред Дома омладине. Сви би само посао.

- Дипломирала сам кинески језик на Филолошком факултету и тражим посао већ годинама. Досад сам радила само хонорарно, непријављена. Имам 35 година, а морала сам да позајмим новац да дођем на сајам, јер нисам имала чак ни за аутобуску карту. Једино да постанем пица-мајстор, јер су ми то понудили у Националној служби за запошљавање. Мораћу да се преквалификујем - каже С.П.


Посао тражи и мастер технологије Н.М, али и њој је понуђено да постане пица-мајстор.




- Како да кажем својој деци да завршавају факултете када ни ја са својом факултетском дипломом нисам урадила ништа? Посећујем стално сајмове, али никада нисам нашла посао. Радила сам у угоститељству, кратко. Снаћи ћу се некако, али да правим пице нећу - објашњава Н.М, мастер технологије.


На Сајму је у понуди било 1.717 послова и много више незапослених.
- Новина ове године је што је омогућена онлајн пријава на сајту Националне службе за запошљавање, што ће омогућити онима који нису били у могућности да дођу да на тај начин аплицирају - рекла је Љубица Ђорђевић, директорка филијале Националне службе за запошљавање Београд.


Врхунски стручњак                                               Пица-мајстор
-------------------------------------------------------------------------------
100.000-240.000 евра                                                       15.000 динара
укупни трошкови                                                             се плаћа курс
-------------------------------------------------------------------------------   
7 - 10 година                                                                     2 - 3 месеца
траје "школовање"                                                 траје "школовање"
--------------------------------------------------------------------------------

Не дочекају посао                                                                Не чекају на посао
                                                                          него се одмах запошљавају

--------------------------------------------------------------------------------

                                                                                                                            
   



(Ана Ђокић, Блиц)



***


Већ се увелико многи питају ЧЕМУ УОПШТЕ служе ове "филијале Националне службе за запошљавање", када скоро никоме нису помогле у вези запослења, а да не помињем запослење у струци. Али зато, ко год посећује ове филијале и сајмове може да примети да енормно расте број запослених управо код њих.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #78 послато: Август 24, 2015, 07:56:15 »

Млади Алекса из Кикинде, ученик Математичке гимназије у Београду, најбољи математичар на свету!


На 56. Међународној олимпијади из математике, одржаној на Тајланду, Кикинђанин Алекса Константинов освојио је златну медаљу.



Алекса Константинов
Да је успех младих математичара из Србије огроман потврђује и податак да су у конкуренцији такмичара из преко 100 земаља света управо чланови тима из Србије са освојене четири медаље – златном, сребрном, две бронзане и две специјалне похвале, били међу најбољима. Кикинђани су с разлогом поносни на свог Алексу.

У најјачој међународној конкуренцији, Кикинђанин Алекса Константинов, ученик Математичке гимназије у Београду, био је и најуспешнији. А пут до златне медаље на Математичкој олимпијади Алекса је заправо започео у кикиндској Основној школа `Свети Сава`, када га је математика очарала.

"Моја љубав према математици започела је још у основној школи, а ту љубав развијала је професорка Десанка Чепелник. Пуно је радила на мом успеху, поставила је праве темеље мог знања и због тога сам јој неизмерно захвалан", прича нам Алекса.


Предан рад у београдској Математичкој гимназији, уз велику подршку и подстрек професора, донео је , пре свега Алекси и његовој породици, велико задовољство и официјелне награде. Припреме за само такмичење су константне, то како каже Алекса, није обавеза – већ љубав према математици:


"Нама математика није обавеза, већ љубав и страст, најлепша занимација. Треба стварно спознати лепоту математике као прелепе науке. На тај начин, нама припреме за такмичења не падају тешко, ми то радимо свакодневно."

Искуства са Тајланда и са самог такмичења су за читав живот. А онда, и сазнање да сте – најбољи.

"Само сам чекао да буду повучене границе за златну медаљу, али када је резултат био и званично саопштен био сам пресрећан. Мислим да је то велики успех за мене", емотивно нам утиске из Тајланда препричава најбољи математичар-средњошколац на свету.

Можда је златна медаља сигуран знак да ће Алекса, баш како је и пожелео, своје школовање наставити у Бостону, на Универзитети ИМТ. Причао је о томе са својом професорицом Соњом Чукић која га је бодрила да златна медаља олакшава упис. Веровала је у Алексу, а Алекса је то доказао на најлепши могући начин.

Након средње школе, Алекса ће отићи тамо где ће добити најбоље услове за образовање и живот. А живот је тек пред њим. Где год то било, Алексин избор је – математика.


(BalkansPress)




Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #79 послато: Фебруар 09, 2016, 09:05:21 »

Награде српским математичарима
Срби из Инзбрука их нису заборавили



Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) уручила је у Математичкој гимназији у Београду награде српским математичарима који су у јануару освојили шест медаља у математици, физици и информатици на међународној Жаутиковској олимпијади у Казахстану.


Дијаспора их није заборавила: Награђени математичари


Свим математичарима који су учествовали на овом престижном такмичењу уручене су новчане награде у висини од по 100 евра, ваучери за седмодневни бесплатни боравак у Сокобањи, као и плакете.

Професорима, Александри Димић и др Бобану Маринковићу, који су водили екипу на Олимпијади, као и директору Математичке гимназије мр Срђану Огњановићу, уручени су ваучери за седмодневни боравак у Сокобањи.

"Овим скромним чином хтели смо, као омладина из дијаспоре, да честитамо и захвалимо нашим младим математичарима на њиховим изванредним резултатима и што кроз њих српски народ и Србију представљају у најбољем светлу у свету. Уједно смо хтели да скренемо пажњу на лош однос према просвети и образовању у Србији и да треба више да се инвестира на том пољу, јер бисмо тако дугорочно улагали у наше младе таленте и вредне младе људе и стварали бољу будућност нашег народа и наше матице", каже се у саопштењу СПОЈИ.

Српска православна омладина из Инзбрука велику захвалност за награде младим математичарима дугује мр Мири Јовановић-Ратковић са Универзитета у Цириху, предузећу ВФМ2 група из Србије и вили Фантазија из Сокобање, која је омогућила бесплатан седмодневни боравак у овом месту.

(А.Б. Вести)



***

Свакако леп гест Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ)!


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #80 послато: Фебруар 17, 2016, 16:46:07 »

Биће Никола нови Тесла



Да није случајно Никола Тесла поникао у српском народу, живи је доказ његов имењак из Београда. Никола Тепић, деветнаестогодишњи матурант Треће београдске гимназије, управо је добио диплому за најбољег младог истраживача средњих школа коју му је доделила Светска организација за интелектуалну својину.


Никола Тепић

Ово признање из Женеве само је још једна награда у низу коју је освојио овај изузетно надарени младић, члан Регионалног центра за таленте. На Олимпијади младих научника у Турској прошле године освојио је сребрну медаљу, у конкуренцији 140 пројеката из 28 земаља, за проналазак "Инакапсулација урее - формирање спороотпуштајућег ђубрива".


Никола је побеђивао на бројним такмичењима из математике, физике, географије, биологије. Посебно му значи Светосавска награда коју је освојио ове године.

- Моја разредна Јелена Кручичанин ме је пријавила за ову награду и стварно сам почаствован. То је истовремено и признање мојим менторима, професорима, а посебно родитељима, који су сви веровали у мене и били ми подршка без које не бих могао да постижем ове успехе - прича за "Вести" Никола Тепић, по много чему посебан, комуникативан и шармантан младић, који је посвећен екологији.

Да је на правом путу да помогне нашој планети, потврдио је и жири у којем су седели професори најугледнијих светских универзитета, као и представници иностраних компанија и привредници који су се заинтересовали за његов патент.

- Посебно ми импонује што је један од њих врсни физичар и фармер из Холандије препознао значај овог изума и примениће га на свом имању. Било ми је жао што нико из Србије није показао жељу за мојим проналаском. Међутим, баш пре неки дан сам добио позив од једне фирме да им до детаља све објасним и демонстрирам. Једва чекам - каже Никола.

Објашњава нам у чему је тајна његовог изума који је заснован на унапређењу раста и развоја биљака:

Интелектуална радозналост: Никола у лабораторији

- Укратко, мој проналазак се базира на коришћењу капсуле која смањује потребу за ђубривом и наводњавањем биљака. Њеном употребом, биљка ће дуже време бити у стању да чува хранљиве материје. Обично ђубриво се растапа у води за 20 секунди, а биљка искористи само мали део, док остатак одлази у поџемне воде, а то доводи до загађења. Овај мој изум омогућава растапање капсуле у трајању од највише 120 сати.


Стручњаци су једногласни да је његов проналазак изузетно значајан како с економског тако и с еколошког аспекта. На истраживању је имао помоћ и подршку професора Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", директора Регионалног центра за таленте Београд 2 Николе Срзентића и др Боривоја Аднађевића са Факултета за физичку хемију, којима је изузетно захвалан.

Интересовање и инспирацију из области екологије, Никола црпи из свог окружења - приградског насеља Калуђерица у којем живи. Ту је била њихова викендица, али су родитељи одлучили да се ту преселе и новобеоградски бетон замене зеленилом јер је то здравије за одрастање деце. Тако се он заљубио у природу, а има могућност да неке своје изуме примени у породичној башти. А да су мајка и отац донели исправну одлуку, говоре и успеси које постиже и њихов старији син Милан (22), један од најбољих студената Електротехничког факултета.

- Брат ми је узор у свему, освојио је и више медаља од мене на такмичењима. Он ме је увукао у све ово што данас радим - са поносом и дивљењем прича о свом старијем брату, и као и он, и поред понуда да школовање настави у иностранству, одлучио је да остане у Србији.

По свој прилици ће наставити Милановим стопама и уписати ЕТФ, јер је по његовом мишљењу то факултет који у свим временима пружа велику перспективу за добро запослење и даје изузетно знање из егзактних предмета као што су математика и физика, а све то је важно за примену у области која је сфера његовог интересовања.


- Наравно, мастер студије бих волео да наставим у иностранству јер би то била надоградња у мом даљем школовању и непроцењиво искуство, са жељом да се вратим у Србију. Али полако, за то има времена, чврсто стојим на земљи и не заносим се унапред са превеликим плановима.

И таман када смо помислили да је ово оно најзанимљивије што занима Николу, генијалаца пред којим су тек изазови у науци, он нам открива још једну своју велику страст којој је посвећен пођеднако као и науци. То је спортски плес. Наравно, и ту је шампион, државни првак у стандардним играма и репрезентативац Србије...

Цитат

Плес као релаксација


- Захваљујући плесу сам научио да се носим и са поразом и са победом на прави начин. Тренинзи су веома напорни, као и за сваки други спорт, али издувам се, релаксирам, растеретим од свакодневних обавеза. И уживам док играм, посебно румбу и пасодобле. И мој брат тренира плес, али њему је лако јер никада није променио партнерку, пошто је то наша сестра од ујака. А ја их често мењам јер већ након прве екскурзије се заљубе и занемаре тренинге - насмејао нас је искреношћу Никола.



Цитат
Честитају му и вршњаци

Након успеха који је постигао, Николи стижу честитке са свих страна.
- Посебно ми је драго што ми сада честитају вршњаци и што сада на неки начин разумеју шта то радим, а донедавно су ме гледали као неког чудака - с осмехом прича млади научник и додаје да су родитељи најзаслужнији што може мирно да се посвети оним што воли. - Тај осећај да неко стоји иза вас, разуме вас и подржава, то нема цену. Плус, сва такмичења на која сам ишао они су финансирали, а то није нимало лако и само они знају чега су се све одрицали због тога.

(С.Судар, Вести)

***

Када су у питању српски таленти, по ко зна који пут можемо да чујемо ове речи "Било ми је жао што нико из Србије није показао жељу за мојим проналаском". Друге земље би ко зна шта дале да имају овако талентовану и пре свега добру децу.
Али нажалост, данас поред тога што је све девалвирало, на челу са неспособном влашћу, и медији праве још гору ситуацију. Уместо да пишу о оваквој деци, свакодневно нас засипају са оном мрачном страном Србије. (туче, убиства, самоубиства, пљачке,и слично)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 808



Погледај профил
« Одговор #81 послато: Март 10, 2016, 06:28:20 »

Поништено такмичење из биологије


   Актив наставника биологије Београда поништио је општинско такмичење из биологије, због неодговарајућег садржаја тестова. На републичко такмичење пласирао се само један београдски основац, па ће наставници биологије ове године бојкотовати више нивое овог надметања, уколико буду организовани.

То је одлучено на састанку Актив наставника биологије одржаном у уторак увече у београдској основној школи „Дринка Павловић“.

Наставници ће предложити Министарству просвете, науке и технолошког развоја да свим учесницима такмичења подели дипломе које су посебно значајне осмацима јер носе додатне бодове приликом упис у средњу школу.

Пролазност на тесту била је свега 0,4 одсто. Тачније, од 11.333 основаца који су решавали тест из биологије на окружно надметање пласирало се само њих 44, подаци су које је на састанку изнео професор др Жељко Томановић, декан Биолошког факултета и члан УО Српског биолошког друштва (СБД).

Због свега овога, београдски наставници тражили су од организатора такмичења, тачније од Српског биолошког друштва, да аутора теста позове на одговорност.

Према њиховим сазнањима, тестове је састављала професорка методике Биолошког факултета Јелена Станисављевић уз подршку једног професора из средње школе. Ниједан предавач запослен у основној школи није учествовао у смишљању питања. Декан Томановић присутнима је саопштио да професорка Станисављевић „стоји иза тестова и сматра да су у складу са планом и програмом.

http://www.politika.rs/scc/clanak/350816/Ponisteno-takmicenje-iz-biologije

  И коментар, очигледно једног наставника;
 ''Ради се о следећем,текстови су били преписани из хрватских уџбеника, тако да огроман број ученика једноставно није разумео текст.''

 
  Горуће питање за Србе и државу која би требала да је наша: Ко то упорно протежира накарадни хрватски дијалекат и њихова наказна граматичка правила и намеће их нама а посебно деци која никад нису живела у бившој наказној држави, са Хрватима?
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #82 послато: Мај 05, 2017, 04:15:44 »

Студенти Економског факултета најбољи у Европи



Од 4000 студената са 865 универзитета из целог света који учествују на такмичењу из инвестиционе анализе престижног ЦФА Института, тим Економског факултета у Београду пласирао се међу 20 најбољих "case study" тимова у Европи на такмичењу које је одржано у Прагу.



Наши студенти међу најбољима у свету



Студенти Никола Станојчић, Рената Греговић, Александра Беочанин, Јована Вукмировић и Ђорђе Димитријевић пласирали су се на европско такмичење победом на регионалном такмичењу ЦФА.

- Чињеница да је неки тим учествовао на ЕМЕА финалу (Europe, Middle East and Africa) сврстава га у три одсто најбољих тимова на свету - истакао је члан тима, студент треће године Економског факултета Никола Станојчић.

Академски ментор тима био је продекан Економског факултета др Драган Лончар, а индустријски ментор је Никола Марковић из Е&Y.

На глобалном нивоу ЦФА такмичења прво место је однела "Barna Business School"  из Доминиканске Републике.

(Вести)



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1158



Погледај профил
« Одговор #83 послато: Мај 05, 2017, 19:32:34 »

Svaka cast ovoj deci. Danasnje moderne investicione analize uopste nisu tako jednostavne.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11684



Погледај профил
« Одговор #84 послато: Јул 25, 2017, 03:51:23 »

ОВО ИМА САМО У СРБИЈИ
 Држава јој је платила школовање у иностранству уз услов да се врати,
 а сада је тера назад из НЕВЕРОВАТНОГ РАЗЛОГА



Александра Табаков из Зрењанина вратила се у Србију као специјалиста клиничке фармакологије, али овде не може да ради као лекарка јер ниједан државни орган не може или неће да јој призна папире. Да апсурд буде већи, стипендију за додатно усавршавање добила је управо од државе Србије!



Табаков је, како пише портал 021,м као одличан, свршени студент медицине, 2008. године добила стипендију Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта. Стипендија јој је омогућавала да заврши мастер студије у Мадриду, где се и упутила у намери да ради на свом образовању.


Александра Табаков


Уговор који је потписала са Фондом обавезао ју је да се, по завршетку студија, врати у Србију и ради најмање пет година. Пошто је завршила мастер, увидела је да може да добије и специјализацију у Шпанији, те је, уз "амин" Фонда за младе таленте, остала да се усавршава.

Међутим, када се 2015. године вратила у Србију да ради, сачекало ју је изненађење - нико не може да јој нострификује звање!



Шетња по министарствима

- Одмах по повратку, обавестила сам Фонд за младе таленте да сам се вратила. Нису имали никакву посебну реакцију. С обзиром на то да при Министарству просвете постоји `ENIC/NARIC` центар за признавање диплома, прво сам се њима јавила у намери да ми се среде папири. Тамо су ме обавестили да више не раде нострификацију специјалистичких лекарских диплома јер им је то сувише компликовано, те да је процедура пребачена у Министарство здравља. Међутим, у Министарству здравља негирају и тврде да се никада нису тиме бавили и да је надлежно Министарство просвете - прича Александра Табаков своје доживљаје са српском администрацијом и пребацивањем "врућег кромпира", пише портал 021.

То је само почетак - с обзиром на то да је била упорна у намери да добије праве одговоре, писаним путем је писала министарствима и добила, нажалост, само негирања надлежности.

У сектору за здравство речено јој је да би универзитет на којем је дипломирала могао да упореди специјализације и реши проблеме, али је и у овој установи добила негативне одговоре.


"Што си се уопште враћала?"

Цитат
- Дочекана сам са одговором да се "побогу, овде нико никад тиме није бавио". Чак су ми поручили да се вратим у иностранство и лепо тамо наставим живот, што сам се уопште враћала. Међутим, ја овде желим да радим и да останем у Србији, а добијам само печат на папир и одговор - нисмо надлежни. Ја сам се у року предвиђеном за повратак вратила и сада ми не омогућавају да радим у Србији, а на то су ме обавезали - прича Александра Табаков.





Александра је добила 13.000 евра да се усавршава, а уколико ускоро не среди папире, кршиће уговорна начела и трпети последице - све због државног апарата.


Увек исти одговор: Ми нисмо надлежни

Ивана Кнежевић из `ENIC/NARIC` центра каже за 021 да се ово крило Министарство просвете не бави признавањем страних специјализација.

- Центар ради признавање страних исправа са основних, мастер и докторских студија - тврди она.


Светлана Зековић из Министарства здравља каже за 021 да нострификација диплома лекара специјалисте није у њиховој надлежности.

- Упућујемо вас да се обратите Министарству просвете, науке и технолошког развоја из разлога што је чланом 14. став 1. Закона о министарствима прописано да Министарство просвете, науке и технолошког развоја обавља послове државне управе који се односе на истраживање, планирање и развој предшколског, основног, средњег и високог образовања и ученичког и студентског стандарда, допунско образовање деце домаћих држављана у иностранству, те нострификацију и еквиваленцију јавних исправа стечених у иностранству", наводи она, пише овај новосадски портал.


У Регионалној лекарској Комори Војводине порталу је речено да се обрате - Покрајини. Међутим, покрајински секретар за образовање Михаљ Њилаш каже да овај орган није надлежан за високо образовање, већ Министарство просвете и Универзитет.

"Бићу приморена да поново одем из земље"


У Влади Србије нису за 021 одговорили да ли постоји и који је надлежан орган за овај поступак, а узимајући у обзир да сви негирају да им је то посао.

Тиме држава Србија суштински тера своје образоване лекаре у иностранство, где ће њихово образовање бити цењено, истовремено кукајући како остајемо без вредног лекарског кадра, закључује порал.

Цитат
- Сада не радим у струци, јер не могу, ни у државним, ни у приватним установама. Уколико се држава не организује и коначно уреди ко је надлежан за сваки поступак према грађанима, бићу приморана да се вратим у Шпанију и наставим да живим и радим - закључује Александра Табаков.


Иначе, клиничка фармакологија је на званичном списку дефицитарних области медицине у Србији за 2017. годину.

( 021, Блиц)

***

Овде, уместо коментара, човеку преостаје једино да немоћан ЗАПЛАЧЕ!!!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: 1 [2]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!