forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 05, 2019, 23:17:46


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Да се не заборави 24.март, 1999.године  (Прочитано 12859 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« послато: Март 23, 2012, 20:29:37 »

Да се не заборави 24.март,1999.године


Тог 24. марта 1999. године сирене су најавиле налете "милосрдног анђела". Авиони из Авијана полетели су без одобрења Савета безбедности Уједињених нација. Већ око 20 часова прве ракете пале су на Косово и Метохију, касарне у Краљеву и Младеновцу, Стражевицу и војни аеродром Батајница.Те ноћи, влада СРЈ је прогласила је ратно стање. Тачно 19 земаља света, са економским потенцијалом 600 пута већим од тадашње СРЈ, "оправдавало" је бомбардовање "спречавањем хуманитарне катастрофе на Косову и Метохији".

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=n58kUN-TJJY" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=n58kUN-TJJY</a>

Напади на нашу земљу кретали су са бродова у Јадрану и из четири ваздухопловне базе у Италији. Међутим, у појединим операцијама учествовали су и стратешки оператери који су полетали из база у западној Европи, па чак и из Сједињених Америчких Држава. Био је ово последњи велики међународни сукоб у последњем најкрвавијем столећу. Такође, било је то први пут у 50 година постојања НАТО да је он кренуо у рат, први пут да је једна коалиција земаља напала неки режим...

Бомбардовање СРЈ је завршено 10. јуна исте године. Сада, 2012, Косово је етнички готово очишћено од Срба, а 17. фебруара 2008. године проглашена је једнострана независност јужне српске покрајине.
Током 78 дана, у нападима је, по проценама, погинуло од 1.200 до 2.500 људи. Међу страдалима било 79 деце. Међу најмлађим страдалима био је двогодишњи Марко Симић и трогодишња Милица Ракић.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=j8hW81mtt6s" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=j8hW81mtt6s</a>


Тешко су разорени инфраструктура, привредни објекти, школе, мостови, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.







78 ДАНА ПАКЛА

*  24. март Почело бомбардовање;

*  27. март ПВО оборила "невидљивог" бомбардера Ф117, код Руме;

*   1. април Срушен Петроварадински мост у Новом Саду;

*  12. април Бомбардован путнички воз у Грделичкој клисури. Погинуло десеторо људи;

*  14. април Четири пута гранатирана колона избеглица код села Мадан, 70 људи погинуло, а 100 рањено;

*  17. април Бомбардован аеродром Батајница, од гелера страдала трогодишња
Милица Ракић;

*  23. април Бомбардована зграда РТС-а, погинуло 16 радника;

*  27. април У бомбардовању Сурдулице, погинуло више од 20 цивила, међу њима и 12 деце, а више од 150 је повређено;

*   7. мај Ниш је засут касетним бомбама, 17 цивила убијено;

*   8. мај Троје погинулих у бомбардовању кинеске амбасаде у Београду;

*  12. мај Погођен КБЦ "Драгиша Мишовић" у Београду, погинуло троје болесника и један радник, а рањено више пацијената;




Треба обележити и пре свега ОСУДИТИ овај дивљачки и зверски чин од стране бахатих злочинаца СВАКЕ године, јер ове креатуре које нам воде земљу и по налогу тих ИСТИХ који су нас бомбардовали  хоће и желе да обезвреде овај ЗЛОЧИН и избришу га из памћења свих нас .....
ЗАТО, НЕ ЗАБОРАВИМО НИКАДА ОВАЈ ЗЛОЧИН!!!


Приредила: Г.Г.
« Последња измена: Март 24, 2017, 05:07:43 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Март 24, 2012, 08:22:31 »

Скупљали смо раскомадана дечја тела!

Командир Ненад Ивановић прича о страхотама бомбардовања

Делови дечјих тела, раскомаданих бомбама и пројектилима које је током крвавог пролећа 1999. године широм наше земље бацао НАТО, слике су које никада неће нестати из глава очевидаца тих стравичних догађаја. Међу њима је и Ненад Ивановић, командир полицијске станице у Сурдулици, месту које је од тада завијено у црно.

Сећање на те крваве априлске и мајске дане, како је Ивановић испричао за „Ало!“, никада неће избледети. Поред војних објеката, које је НАТО сматрао легитимним циљевима у својој акцији „Милосрдни анђео“, а за коју није имао мандат Уједињених нација, гађани су и бројни цивилни објекти, чак и болнице. Најгоре је прошла Сурдулица, у којој су гађани центар града, болница за плућне болести и старачки дом. Погинуло је више од 40 цивила, повређено више од 100 и уништено више од 500 приватних кућа. Ипак, оно што је немогуће заборавити и потиснути из сећања јесу слике делова дечјих тела...

- То су најгоре, стравичне сцене, које се не заборављају... НАТО баци бомбе, а ми са добровољцима који су се пријавили да помажу изађемо да помогнемо повређенима и сакупљамо мртве. Међу деловима тела видео сам и део дечје ножице, ципелицу... Тешко је потиснути те сцене, нарочито због тога што сам због природе свог посла радио и на препознавању погинулих приликом обдукција. Видите само део руке или ноге, комад људског меса, одела, ципелу, парчиће донете у пластичним врећама, па треба да утврдите о коме се ради. Веома мучно сећање, нарочито слике раскомадане деце.То ће ми остати урезано до краја живота - присећа се Ивановић, који је током бомбардовања изгубио блиске познанике.
- Много сам тешко све то поднео. Мало место, сви се знају, а гину људи који су вам блиски! Емотивно сам везан за све те људе, био сам с њима када је било најтеже. И данас, када сретнем чланове породица оних који су изгубили своје најближе, обавезно застанем да попричамо - прича Ивановић и додаје да му је требало доста времена да некако преброди све што је видео и доживео тих дана. Неке његове колеге се ипак до данас нису опоравиле. Бомбардовање СРЈ трајало је 78 дана, процењује се да је погинуло између 1.200 и 2.500 људи, а материјална штета је процењена на 30 милијарди долара. Бомбардовање је окончано 10. јуна усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних трупа у покрајину.


Крваве локације Нато бомби

Алексинац.Током бомбардовања тог градића на реци Моравици, 5. априла 1999, погинуло је 11 и повређено 50 грађана. Тог дана, само у једном налету НАТО авиона, срушено је више од 700 стамбених објеката. Алексиначки цивили страдали су и 28. марта, када је погинуло њих четворо. Наравно, НАТО је цивилне жртве правдао као „колатералну штету“.


Мердаре - 11. април 1999.
- На место пао већи број касетних бомби
- Погинуло је пет особа, међу којима и прва беба - жртва НАТО бомбардовања, једанаестомесечна Бојана Тошовић, која је страдала у наручју оца Божине

Пут Призрен-Ђаковица
- 14. април 1999.
- У четири наврата бомбардована колона албанских избеглица које су се кретале пешице и тракторима
н Погинуле 64 особе, више од 20 рањених, жртве махом деца, жене и старци

Ђаковица - 21. април 1999.
- Најмање 10 цивила је погинуло, а више од 16 их је рањено у поновном бомбардовању избегличког насеља у близини Ђаковице, у којем је читаво насеље изгорело
- У насељи је било смештено више од 50 избегличких породица из Крајине, које су 1995. због операције „Олуја“ избегле у Србију

Сурдулица - 21. и 27. април и 31. мај
- У првом нападу на избегличко насеље пројектили убили 10 избеглица, од којих шесторо деце, а рањено је 16 особа
- У другом нападу гађани цивилни објекти у центру места, погинуло 20 особа, од којих 12 деце, а повређено више од 100 мештана, док је више од 500 кућа оштећено
- У трећем нападу погођени болница за плућне болести и старачки дом, погинуло 20 и повређено 88 цивила

Савине воде код Пећи - 3. мај 1999.
- Касетним бомбама погођен путнички аутобус на релацији Ђаковица-Подгорица, погинуло најмање 20 особа, а 43 су рањене

Грделичка клисура - 12. април 1999, други дан Ускрса
- НАТО авион гађао међународни воз на релацији Београд-Солун, у којем је било 50 путника, а на снимцима из кокпита летелице јасно се види да у питању није био војни циљ
- Идентификовано 10 погинулих, пронађени делови тела још четири путника, а најмање 17 особа се и даље воде као нестале. Међу жртвама и 10-годишње дете. Повређено више од 30 људи

Ниш - 7. и 12. мај 1999.
- Најјачи напад на Ниш извршен је 7. маја, када је на градске квартове код Универзитета, Градске пијаце и Клиничког центра бачено више товара са касетним бомбама. Погођена је Шуматовачка улица, у којој се налази зграда Ректората Универзитета у Нишу, међумесна аутобуска станица и главна пијаца „Тврђава“, Градска болница и насеље Дуваниште. Погинуло је 15 цивила, међу којима је била и 26-годишња трудница, док је 18 људи повређено
- Током три месеца бомбардовања, погинуло је 56 Нишлија, повређено више од 200, срушено више од 120 објеката и оштећено више од 3.000


Исток
- 21. и 24. мај 1999.
- НАТО са два пројектила погодио спољни зид затвора, у којем се налазило око 1.000 припадника ОВК, и тако направио слободан пролаз затвореницима, од којих је већина побегла. Једна особа погинула, једна жена повређена
- У другом нападу на затвор испаљено 10 пројектила, од којих је погинуло девет људи, укључујући и заменика управника, а повређено је најмање 10 особа

Нови Пазар - 31. мај 1999.
- У размаку од сат времена, пало је више од 20 пројектила, погођена је зграда текстилног комбината „Рашка“ недалеко од аутобуске станице. Погинуло је 11 особа, док је 23 рањено


Београд
- 17, 23, 20. април, 7, 19. и 26. мај
- За скоро три месеца бомбардовања Београда, погинуле су 33 особе, а више стотина је теже и лакше повређено
- У нападу на Батајницу 17. априла погинула је трогодишња Милица Ракић
- Највише жртава било је 23. априла у бомбардовању зграде РТС-а у Абердаревој улици у самом центру града, када је 16 људи погинуло, а 18 лакше и теже повређено
- Најжешћи напади на Београд десили су се у ноћи змеђу 29. и 30. априла, када су гађане зграде Генералштаба Војске Југославије и већ оштећена зграда Савезне полиције, те предајник на Авали и антена Радија „Студио Б“ у Борчи, када су погинуле три особе, а 40 рањено
- У ракетирању амбасаде Кине у Новом Београду 7. маја, четири службеника су погинула, а пет је тешко повређено. Знатно је оштећен хотел „Југославија“, у коме је један гост погинуо
- Троје болесника је погинуло, а неколико медицинских радника је повређено приликом ракетирања одељења за неурологију КБЦ „Драгиша Мишовић“ на Дедињу 19. маја. У тренутку напада у току су била четири порођаја. Две труднице су лакше повређене, а бебе евакуисане у друге болнице
- Три особе, међу којима двоје деце, погинуле су у гранатирању села Раља, у општини Сопот, 26. маја



Сећање сведока на покољ путника међународног воза у Грделичкој клисури
Данима нисам могао да оперем камион од крви!

Понедељак 12. априла 1999. године, око 11 сати пре подне. Аутопревозник Станиша Станојевић, који живи једва 300 метара од моста у Грделичој клисури, кренуо је послом, када се зачуо стравични прасак. Видео је стравични призор путничког воза у пламену, погођеног пројектилима испаљеним из НАТО авиона, вриску и запомагање преживелих и повређених, разбацане делове људских тела.
- Видео сам кондуктера и машиновођу, које је експлозија избацила из воза пошто је бомба пресекла композицију. Одмах сам отишао по свој камион, убацио их унутра и одвезао до болнице. Док сам се враћао, пале су још две бомбе. Ушао сам у воз, прескакао преко мртвих тражећи живе и износио их до камиона, не мислећи о могућем трећем нападу. Мислим да је све трајало мање од два сата, а после данима нисам могао да оперем камион од крви - препричава Станојевић стравичне тренутке. На лице места убрзо је дошао и полицајац Горан Станисављевић из Грделице:
- Људи су запомагали, вриштали, било је стравично! И на фотографијама са лица места све изгледа страшно, али уживо је било далеко горе... Ма то не може речима да се опише - тешког гласа се присећа овај полицајац. Сваког 12. априла на месту трагедије људи из железнице у реку бацају венац у помен страдалима.

Немушта оправдања Веслија Кларка

 
Тадашњи врховни командант НАТО снага генерал Весли Кларк изјавио је дан после покоља да је пилот гађао мост у два наврата, јер му је „задатак био да сруши мост“, те да, када је „у последњем делу секунде схватио да на мост улази воз, није могао да заустави ракету“. Врхунац је била његова изјава да је пилот друге пројектиле послао не би ли завршио свој задатак, иако је „схватио да је првим хицем погодио воз“.


Милан С. Прелић - Милош Лончар
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Март 25, 2012, 00:31:37 »

Конузин: НАТО бомбардовање је било рат против српског народа


НАТО бомбардовање 1999. године није било рат против Слободана Милошевића, већ рат против српског народа, рекао је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин.


Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин изјавио је да НАТО бомбардовање 1999. године није било рат против Слободана Милошевића, већ рат против српског народа који је трасирао пут сепаратизму Косова.

"Нису случајно тадашњи припадници Ослободилачке војске Косова, а данас високи функционери самопроглашење косовске државе, јавно говорили да се НАТО бори на њиховој страни. Данас је очигледно да је једнострано проглашење независности Косова део евроатлантског плана поделе Србије", рекао је Конузин на скупу "Да се не заборави: Косово и Метохија - 13 година после НАТО агресије", одржаном у Сава центру.

Конузин је у говору који је прочитао на српском језику рекао да је НАТО гадјао превасходно цивилне објекте - мостове, железничке чворове, електране, електричне водове, предузећа и погоне за прераду нафте.



"Масовно бомбардовање СРЈ било је чин агресије против суверене државе противно Повељи УН и демонстрација политике силе, намењене јачању претензија на успостављању хегемоније у униполарном свету. Проблем Косова и данас остаје отворен", рекао је Конузин.

Конузин је додао да је Косово постало полигон за тестирање политичког противправног мешања у ствари суверених држава уз примену силе и да је НАТО бомбардовање Либије и мешање НАТО земаља у унутрашње ствари Сирије, једностране санкције и припема војног упада у Сирију заправо понављање онога што је пре 13 година урадјено у СРЈ.

"Изгледа да медјународна заједница није успела да извуче одговарајуће закључке. Показало се да тешке ране од бомбадровања СРЈ до данас нису излечене. Људске жртве, од којих већину чине цивили, ненадокнадиве су, а привреда Србије не може да се опорави од огромне штете", рекао је Конузин.

Бета
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Март 25, 2012, 05:49:01 »

Зашто су нас напали

И годишњице имају судбину. Понекад, извесни догађаји из историје изгледају значајни и актуелни, међутим, много чешће постају неактуелни или неоправдано као да осећамо како немамо везе са њима. Ко се данас нешто посебно сећа 6. априла 1941. и напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију и бомбардовања Београда? Или још ближи рат, агресија НАТО-а на СР Југославију 24. марта 1999. Биће занимљиво, које ће наше странке, и на који начин, у јеку предизборне кампање данас да се сете 24. марта 1999.

Јер, управо ових дана пуковник црногорске војске Мехмедин Тахировић, иначе официр бивше ЈНА, изазвао је револт код породица погинулих у рату 1999. захтевом да просветни радници помогну „да се превазиђу фрустрације према НАТО-у”. Пуковник је, према речима председника Управног одбора Удружења бораца ратова од 1990. године, рекао да је ,,задатак наставника да неутралишу негативне поруке ученицима о НАТО-у и да се потруде да ученици забораве своје убијене вршњаке и убеде их да су фрустрације које су се стекле према НАТО-у прошлост”. Иначе, према саопштењу владе Црне Горе обука наставника средњих школа о евроатлантским интеграцијама почела је у Подгорици, Даниловграду, на Цетињу и у Никшићу. Колико знам, политичких комесара и официра за морално-политичко васпитање у бившој ЈНА процентуално је увек највише било Црногораца, па ме ове вести из Подгорице јако веселе. НАТО је добро знао одакле треба да се крене. Дакле, црногорски средњошколци, срећан вам почетак врло озбиљне морално-политичке наставе. Добићете и оцене из тог предмета. Иде то уз Мадону.

Но, нису у Црној Гори око тога усамљени, у Србији је поводом недавне годишњице разговора у Рамбујеу било јавних иступа у којима се тврдило „да смо ми криви што су ти разговори пропали, да je требало у Рамбујеу да пристанемо на све што се од Београда тада тражило и да је Рамбује била пропуштена шанса, јер ми нисмо хтели директно да разговарамо с делегацијом Албанаца са Косова”. Како сви, ипак, немамо намерну колективну амнезију подсетио бих да је уз 82 странице документа издатог у Рамбујеу, тачније уз поглавље 7. где се говори о „војним мировним снагама на Косову”, стоји и анекс Б, који у свом члану 8. каже: „Особље НАТО-а, са возилима, бродовима, авионима и опремом, имаће право слободног и безусловног кретања по читавој територији СР Југославије, њеним ваздушним простором и територијалним водама, имаће право на постављање кампова и касарни, право на коришћење свих подручја или услуга потребних за подршку, обучавање или операције. Особље НАТО-а ће уживати имунитет од сваког облика хапшења, истраге и притварања коме би приступили органи СР Југославије, а грешком ухапшени или притворени припадници НАТО-а морају одмах бити предати надлежним телима НАТО-а”. У члановима 9. и 10. анекса Б прецизира се да НАТО неће морати да плаћа порезе, нити било које фискалне или царинске дажбине, нити ће подлегати било каквој царинској контроли. У члану 15. пише да, када је реч о услугама, под тим се подразумева да НАТО има потпуну и слободну употребу комуникацијских мрежа, укључујући ТВ и право да се користи читаво електромагнетско поље, и све то потпуно бесплатно. Но, није то све, у члану 21. стоји да „НАТО има овлашћење да хапси и у најхитнијем року предаје ухапшене одговарајућим властима”. „Њујорк тајмс” је 5. јуна 1999. известио да би према Анексу Б споразума из Рамбујеа, „чисте снаге НАТО-a имале потпуну слободу да иду где год желе по Југославији, заштићене од сваког правног процеса”. Да се онда запитамо ко је то по сваку цену хтео рат 1999? И чему манипулација Рамбујеом у делу наше политичке јавности?

Окружни суд Тиргартен у Берлину ослободио је у мају 2000. године кривичне одговорности лица која су путем огласа у листу „Тагесцајтунг” од 21. априла 1999. позивала немачке војнике да дезертирају из Бундесвера и тако избегну учешће у рату против Југославије. Пресуда немачког суда гласи да кривично дело позивања на дезертерство и одбијање послушности није постојало, јер је рат против СР Југославије био противправан. Логиком права и све што је произашло из тог рата јесте противправно.

Албански отпор према Београду на Косову није био усмерен ка демократији и грађанском друштву, већ му је циљ био стриктна албанска власт на Косову и отцепљење од Србије. Руководство ОВК је на сваки начин хтело интернационализацију сукоба путем оружаних провокација југословенске војске и српске полиције. Бруталности је било на обе стране, али је ОВК била та која је крајем 1998. почела са новим оружаним акцијама у настојању да присили Београд да опет уђе у борбе с ОВК, да се примирје прекрши, а за то оптужи Србија.

После толико година можда је дошло време да се престану користити различити аршини за поједине балканске народе и да се схвати да формирање грађанског друштва и мултиетничких држава уз помоћ страних армија не може донети ништа добро. Орвеловска рефлексија не води никуда. Администрација у Вашингтону баца песак у очи и себи и другима стално одгађајући комплексно решење косовске кризе. Самим протоком времена криза неће ишчезнути. Умеће је признати грешку.

Пише:Мирослав Лазански

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Март 26, 2012, 05:37:33 »



Зашто је угашена вечна ватра на споменику на Ушћу


Ни пламена ни објашњења...

Обелиск је подигнут на годишњицу НАТО агресије као симбол отпору бројним земљама које су безмало три месеца бесомучно разарале Србију и убијале невино становништво.


Дуго је млада Британка Берта, која је јесенас први пут посетила Београд, загледала мермерне табле са њој непознатим словима на белој подлози. Гледала и чекала да неко наиђе и разјасни јој шта ово високо витко здање симболизује. Па када је младић њених година, ознојен од трчања, застао и објаснио јој да је тај споменик подигнут као симбол отпора народа Нато агресији коју је, између осталог, учинила и њена земља, девојка је оборила главу. Заћутала, можда и постиђена, иако она лично никоме овде никакво зло није учинила.


Не чуди што о ''Вечној ватри'' ништа није знала млада Британка. О њој мало знају и млади у Србији. Стижу нове генерације, време брише сећања, па онај ко наврати на београдско Ушће са споменика никако не може да дозна шта он симболизује и зашто је овде. Као да је неко свесно најпре угасио вечни пламен, а онда скинуо и речи објашњења. Јер, из стихова Бранка Миљковића у које је била загледана млада Британка, тешко да може и нашим људима да буде јасно шта симболизује бели споменик.

Ко је и зашто угасио ватру и како је са споменика нестао текст објашњења? То питање поодавно нико не поставља. Стиче се утисак као да је неко једва чекао да се са теста скину слова. Заувек. А тамо је писало:''Ова ватра нека вечно гори као успомена на рат који је 19 земаља НАТО пакта – Сједињене Америчке Државе, Канада, Велика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Италија, Грчка, Турска, Данска, Белгија, Шпанија, Португалија, Исланд, Норвешка, Луксембург, Пољска, Мађарска и Чешка – водило против Србије од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Нека вечно гори и као успомена на херојску одбрану Србије у којој је учествовао цео народ. Нека вечно гори и за цео свет. Да би био слободан, свет мора да нађе у себи храброст и снагу са којима смо се ми борили и одбранили у пролеће и лето 1999. године''.

Тог текста више нема. Остали су само стихови Бранка Миљковића. На једној плочи су стихови из песме ''Југославија''. ''Све што нема ватре у себи сагори/Што сагори постаје ноћ/Што не изгори рађа дан''. На другој окаченој мермерној плочи стихови истог аутора из песме ''Домовина''. ''И када би ме убили/Волим те''.

Натпис на споменику још увек стоји

Споменик ''Вечна ватра'' у Парку мира и пријатељства на новобеоградском Ушћу отворен је 12. јуна 2000. године. У 22 сата и 20 минута тадашњи председник Србије Милан Милутиновић притиснуо је прекидач, а на врху споменика, из бронзане бакље, сукнуо је пламен висок три метра. Онда су ласерски зраци запарали небо. Био је то величанствен призор. А подигнут је у рекордном року. Мање од две недеље протекло је од идеје до реализације. Радило се даноноћно, синхронизовано и са великим бројем људи.


Отворен је на годишњицу завршетка НАТО агресије. Постамент је широк пет и по метара, на њему је обелиск висок 23 метра, а на врху је бронзана бакља која је изливена у ливници ''Јеремић'', аутора браће Светозара и Светомира Радовић. Урадила су је браћа Радовић за неколико дана. Бакља је висока 4,70 метара, широка 2,80 метара, а тешка пет тона. Ливена је у деловима који су касније састављани. Има их 47.

Горела је на врху обелиска ватра даноноћно неколико месеци. До петог октобра. И споменик се белео у том периоду. Онда је тог дана, петог октобра, некоме споменик засметао. Полиција која је дежурала поред споменика повукла се. Неки момци, из ко зна којих побуда, прво су упали у објекат одакле је стизао гас. Па је тако тог петог октобра прво угашена ватра. Други су развалили улазна врата и ушли у обелиск. Да и тамо начине штету. Онда је у тој ноћи стигла група младих и за тили час поскидала скупоцене рефлекторе. Оне чији је светлосни сноп шарао небом и до двадесет километара у висину. Затим су прорадили чувени спрејеви. Бела подлога била је идеална да се испишу, од љубавних до политичких порука. И за чудо, никоме од градских отаца то није сметало. Годинама је то било ругло на Ушћу. Годинама су графити исписивани једни преко других.

Деловало је тужно то здање у годинама иза нас. Била је то слика о нама, о оној чувеној истини да нам ништа није свето. Да и преко невиних жртава НАТо агресије газимо. Јер се, било је јасно, и овде некаква политика уплела.

У муђувремену су полако почела да нестају слова са оног текста о агресији. Скидана су, скидана, до последњег. И као да је то неко и чекао. Када су слова нестала, обелиск се забелео. И опет, за дивно чудо, више га нико не шара. Сада се бели, изгледа некако свечано, само што нигде не пише којим је поводом подигнут и шта симболизује. А како је споменик изгледао у једном периоду може да се дозна чим се од обелиска направи десетак корака ка рукавцу Дунава. Тамо је мали трафо. Како он данас изгледа, такав је био донедавно и споменик. То је слика коју сами стварамо о себи.




Душан Н. Радин
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Март 26, 2012, 05:39:48 »


"Ко је и зашто угасио ватру и како је са споменика нестао текст објашњења? То питање поодавно нико не поставља. Стиче се утисак као да је неко једва чекао да се са теста скину слова. Заувек. А тамо је писало:



Цитат

''Ова ватра нека вечно гори као успомена на рат који је 19 земаља НАТО пакта – Сједињене Америчке Државе, Канада, Велика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Италија, Грчка, Турска, Данска, Белгија, Шпанија, Португалија, Исланд, Норвешка, Луксембург, Пољска, Мађарска и Чешка – водило против Србије од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Нека вечно гори и као успомена на херојску одбрану Србије у којој је учествовао цео народ. Нека вечно гори и за цео свет. Да би био слободан, свет мора да нађе у себи храброст и снагу са којима смо се ми борили и одбранили у пролеће и лето 1999. године''.



Тог текста више нема..."
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Март 29, 2012, 18:45:13 »

"Била је то слика о нама, о оној чувеној истини да нам ништа није свето. Да и преко невиних жртава НАТо агресије газимо. Јер се, било је јасно, и овде некаква политика уплела..."
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Април 13, 2012, 04:18:58 »

Цитат
Кратко време након NATO бомбардовања Србије 1999. године, један амерички генерал посетио је Војни музеј у Београду. Генерал је том приликом приупитао једног од кустоса музеја, пензионисаног младог српског официра, да ли је било тешко ратовати против највеће силе на свету. Официр је одговорио:- Не знам, ми никада нисмо ратовали са Русијом

 Cheesy

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Март 23, 2013, 23:11:47 »

Деветнаест на једнога

На данашњи дан пре четрнаест година, 19 чланица НАТО-а започело је рат против СР Југославије који је трајао 78 дана, оставивши за собом хиљаде жртава, огромна разарања, затровану природну средину и Косово и Метохију под патронатом НАТО-а


Погођен "легитимни" циљ: зграда Владе Србије Фото Д. Јевремовић

Када је прва крстарећа ракета "томахавк" погодила циљ у Батајници, на данашњи дан пре 14 година, 24. марта 1999. године у 20.45 сати, почела је агресија НАТО-а на СР Југославију.

Без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, кршењем Повеље УН и темељних начела међународног права, снаге 19 земаља, чланица НАТО-а, започеле су ваздушну кампању уништавања циљева у СР Југославији, пре свега у Србији и на Косову и Метохији. Рат је потрајао пуних 78 дана, до 10. јуна 1999, мада су планери НАТО-а оптимистички тврдили да ће отпор СР Југославије трајати тек десетак дана.

Прва операција НАТО-а, у оквиру његове нове, офанзивне стратегије, непланирано је потрајала знатно дуже, а бројне тешкоће у том рату који је требало брзо да буде окончан захваљујући хируршкој прецизности и несравњивој надмоћи агресора, учиниле су да за неколико недеља буде померено обележавање 50-годишњице постојања овог војног савеза.

На свечаности планираној за почетак априла требало је да НАТО славодобитно огласи победу, што се није догодило. Јубилеј НАТО-а је обележен од 23. до 25. априла у Вашингтону, рат је још трајао и био је завршен тек после педесетак дана.

Припреме за агресију трајале су дуго, а могућности НАТО-а испитане су претходно у бомбардовању положаја Војске Републике Српске, током рата у Босни и Херцеговини.

Крајем 1998. у немачкој штампи је објављен податак да су НАТО планови за напад на СР Југославију били дефинисани у лето те године.

"У планирању напада НАТО-а предвиђено је више стотина војних циљева у Србији и на Косову. Из дугачке листе циљева изабрани су за случај потребе и приоритетни циљеви, у које су убрајани уређаји за противваздушну одбрану, командна места, репетитори и складишта оружја, муниције и горива, у зависности од конкретног војног налога и актуелне војне ситуације. Савезници су направили и планове за заузимање Косова и за копнени улазак у Србију, планиране су и трупе које би се морале пребацити из Америке за Европу", послала је неколико месеци пре почетка рата Лотра Рил.

Пошто за почетак агресије није добијен мандат УН, стратези НАТО-а су заобилажењем одредби Повеље УН цинично, елементарно силеџијски проширили значење Члана 51 Повеље УН који каже да је "насиље легитимно, али искључиво у складу с правима народа", односно да је у случају употребе насиља "једини изузетак право на самоодбрану", док је "свако друго војно ангажовање освајачки рат".

Амерички државни секретар за политичке прилике у Пентагону, Валтер Слокомб, овако је аргументовао игнорисање Члана 51 Повеље УН: "Ми не поричемо да је одобрење УН корисно и пожељно. Али, чињеница је да Повеља УН садржи Члан 51 који признаје право на индивидуалну и колективну самоодбрану, и та дефиниција је независна од Савета безбедности УН и правно је одвојена. Према нашем мишљењу Члан 51 Повеље УН дозвољава право народима да се ангажују и раде заједно, ако је угрожена њихова безбедност, и да не морају да чекају да дође до инвазије. У случају Косова или нпр. Босне ради се о ситуацијама, у којима је постојала реална опасност да дође до избијања конфликта, ако се не предузме нешто. Таква нестабилност у региону би могла да угрози стабилност и безбедност и конфликти могу да се пренесу на државе чланице НАТО-а".

Валтер Слокомб је ову циничну "аргументацију" иза које стоје незасити интереси империјалне моћи и елементарни говор силе, изложио у разговору за "Де фолксрант" 4. децембра 1998. године.

Рачак, Рамбује и Париз после тога само су били пажљиво паковани и одрађивани потези стратега Пентагона и НАТО-а, који ће отворити пут Хавијеру Солани, тада генералном секретару НАТО-а, да 23. марта 1999. изда наређење о почетку напада на СРЈ.

Истог дана, Момир Булатовић, тадашњи југословенски премијер, прогласио је непосредну опасност од ратног стања.

Сутрадан увече, рат је почео.

У здруженој акцији НАТО-а учешће је узело 19 чланица овог савеза, земаља које су тада имале друштвени бруто производ од 3,3 хиљаде милијарди долара, а њихових 743,8 милиона становника живело је на 22,3 милиона квадратних километара.

Савезна Република Југославија имала је друштвени бруто производ од 3,8 милијарди долара, 11,5 милиона становника и површину од 102.000 квадратних километара.

Деветнаест на једнога, наравно да се и то може (однос бруто друштвеног производа 860,3:1; становништва 67,3:1; површине 228,7:1).

Број жртава, војних и цивилних, које је СР Југославија имала у овом неравноправном рату, до данас није тачно установљен и питање је да ли ће се то икада догодити. Процене су различите, говоре да је током агресије животе изгубило између 2,5 и 3,5 хиљаде људи, мада има и оних који говоре о могућих 10.000 жртава.

За протеклих 14 година нису установљене ни размере материјалне штете, тако да се процене крећу од 30, најчешће око 100 милијарди долара. Има и оних који кажу да штета износи 130 милијарди долара.

Разарања су била систематска, гађани су војни и цивилни циљеви, инфраструктура, постројења електроенегретског система, путне комуникације, мостови, центри телекомуникационе мреже, петрохемијски комбинати, градови и села, болнице, школе и дечија обданишта, избеглички кампови и колоне, склоништа, водени токови, заштићени природни паркови, чак и затвори.

Лет "Милосрдног анђела" над СР Југославијом, над Србијом и Косовом и Метохијом поготово, оставио је за собом застрашујуће, дуготрајне последице, велике људске жртве, огромна разарања, загађену природну средину и отрове чије ће се погубно дејство по здравље и животе људи испољавати у тешко мерљивом периоду у будућности.

"Осуђујемо овај сурови рат, који је вођен без имало поштовања међународног права, уништавајући животе многих људи на директан или индиректан начин. Осуђујемо уништавање инфраструктуре, као и грубо кршење Женевске конвенције. Као страховити ратни злочини нарочито се истичу употреба касетних бомби, бомбардовање хемијске индустрије, где су ослобођене велике количине диоксина, затим употреба осиромашеног уранијума. Рат је једнострано био уперен против Србије, изазвавши даљи економски пад, и у Србији на Косову. НАТО треба да надокнади нанете штете".
У наведеним речима Биргите Малзан, представнице Савета за мир из Касела у Немачкој, језгровито је изнета оптужница против агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију.

Данас у Србији њене речима многима могу зазвучати као претерано оштре. Поготово због тога што је, захваљујући употреби научно простудираних метода и коришћењу суптилних механизама у обликовању јавног мишљења, од онда до данас у Србији произведено снажно уверење да је Србија не само изгубила рат 1999. него да је за тај рат сама одговорна.

Идентификовање са агресором је чудна и тужна бољка с којом се неко друштво суочава, она отвара пут управљачкој структури да остварује циљеве самог агресора, претварајући се у његовог клијентистичког послушника. Када су у то клијентистичко коло упрегнути медији који немерљиво утичу на обликовање јавног мишљења, друштво које се идентификује са агресором у ствари је захваћено самодеструкцијом, саморазарањем и самозатирањем.

Многе манифестације у јавном животу српског друштва сведоче да је оно суочено с том врстом тешког искушења и да ономад, у марту 1999. године није сасвим грешио Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, када је тврдио:

"Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити".

-----------------------------------------------------------------------



Чланице Алијансе

Здружену агресију на СР Југославију извршиле су следеће државе, чланице НАТО-а: Белгија, Холандија, Данска, Исланд, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Грчка, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и Сједињене Америчке Државе.


(Слободан Кљакић)




***












***



13 година српски званичници, од председника државе, председника владе, сви министри, срдачно дочекују и пријатељски ћаскају са убицама српске деце исте оне који су рушили болнице, мостове, школе, куће, зграде. Просто, као да се утркују, ко ће пре са њима да се сретне. Да ли је то нормално? Не то није нормално, то је болесно!


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Март 24, 2013, 00:22:25 »

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=n58kUN-TJJY" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=n58kUN-TJJY</a>


Овај звук ће остати заувек у сећању многима у Србији, а нарочито онима који су тада били деца. А, какве трагове ће оставити, то је знак питања. За неке, можда заувек, са фаталним  последицама!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 709


Zeka


Погледај профил
« Одговор #10 послато: Март 24, 2013, 11:17:33 »

Француски генерал Пјер Галоа: Истина о бомбардовању Србије 1999


Истину о томе зашто је бомбардована Србија знају сви, и ван Србије и у Србији. Који год да разлог наведете нећете погрешити: рудна богатства, вода, отимање Косова и Метохије, поробљавање једног слободног парчета земље у Европи, поставити под шапу Запада народ који би могао да се приближи и коначно увеже са Русијом и представља претњу за заустављање уништавања народа и земаља широм планете…  А када је то планирано… е, то ћете сви бити изненађени када прочитате шта је сведочио француски бригадни генерал Пјер Мари Галоа (Пиерре Марие Галлоис), он говори своју истину о бомбардовању Србије 1999. године.

Разговор са генералом Галоа уприличен је десет година после бомбардовања Србије, 2009. године. Говори се о разбијању Југославије, свим плановима о подршци хрватском и муслиманском етничком чишћењу Срба са вековних огњишта у претходним ратним сукобима, идеје о окупацији једног дела Балкана и настанка базе Бондстил, и коначном бомбардовању Србије 1999…

“Данас се срећемо на једну веома тужну годишњицу, 10 година од 1999. године, када је западна демократија, предвођена Немачком, Енглеском, САД-ом, Француском, бомбардовала земљу (Југославију) Србију (СЦГ тада), грубо кршећи међународно право, Повељу УН, Хелсиншки акт и одредбе о неповредивости граница, када је мимо одлуке Савета безбедности и без консултација сопствених парламената ушла у рат.

Укратко, ова серија насиља над међународним правом, истинска је црна тачка моралности западних земаља, које су се понеле на начин како се понашају аутократије које превазилазе сопственог послодавца.

Треба рећи да је растурање Југославије била дуго планирана операција у Немачкој. Није се радило само о томе да треба сачекати одлазак Тита 1980. године, него и припремити период после, користећи се његовим одласком, дислоцирати територије за које је Немачка сматрала да нису националне већ територија састављена од различитих етничких група и религија.
Наравно,  Немачка је била врло заинтересована за добијање подршке за намеравано цепање територија.

 Догодило се да сам индиректно био умешан у ток тих разговора, на тај начин што сам редовно присуствовао скуповима Жозефа Штроуса, министра одбране Немачке а касније министра финансија, који су се године 1976 и 1977. редовно одржавали у Немачкој, на малој фарми у околини Минхена.


Разговори су обично трајали два, три дана окупљали десетак личности и бавили се питањима светске ситуације. Ту су били представник Британије Брајан Кроузи, представник Шпаније бивши министар Санчез Беја, представник Ватикана адвокат Пол Виоле, ја сам био представник Француске… Причало се о свему и ничему пуна два дана. Остали су ми у снажном сећању ти разговори у којима су моји суседи Немци гледали на Југославију као безживотну и сматрали да се треба припремити, после Титове смрти, на спровођење другачије територијалне организације.

Немци, иначе јако добри геополитичари, посебну осетљивост по том питању показивали су, по мом мишљењу, из следећих разлога.

Прво, жеља Немачке стране да се освети Србима који су током Првог и Другог светског рата били на страни Савезника против Немачке. Осим тога, Срби су 1941. године предвођени Михајловићем а касније Титом, успели да задрже више Немачких дивизија, иначе веома корисних најпре за Фронт Москве, а потом и Лењинграда.
Дакле Берлин, тада је то био Бон, сматрао је да је србски отпор допринео да Немачка изгуби светске ратове. Требало је казнити народ


Друго, друга Немачка идеја била је наградити Хрвате и муслимане који су се током рата придружили Немачкој, Вермахту, и заузели одређене позиције током рата и у Француској, захвалити им се јер су пришли опцији Немачке. Дакле, фаворизовати Хрвате и босанске муслимане.


Треће, трећа Немачка идеја био је улазак Хрватске и Словеније у економску зону ЕУ којом је тада председавала Немачка. На тај начин оствариле би се могућности остваривања Немачких интереса на далматинској обали и тако приближавање Медитерану.

 Овим разлозима треба додати и увереност Немачке у америчку интервенцију с обзиром на важна командна места у НАТО-у, војним речником говорећи био је то добар посао у припреми.

То су, по мом мишљењу, били мотиви који су утицали на Немачку да одигра ту улогу.
Требало је такође увести Америку и Француску у цео тај подухват.Тада је у Француској господин Кол имао одређен утицај на Митерана, који је био ослабљен и болестан, тада заокупљен сакупљањем гласова јавног мњења око актуелног Устава.Праћен Жипеом, својим министром спољних послова, од фебруара 1994. године, придружује се Немачкој војној коалицији у корист хрватско-муслиманске федерације. Ова федерација имала је за циљ да протера Србе са њихових вековних територија, да их са 64% територије у Босни сведе испод 40%.

О снажној кампањи лажи која је све то пратила, рећи ћу нешто касније.

То је био тај фамозни француски демарш који је испратио немачки. Уследила је америчка интервенција. Америка је у почетку оклевала сумњајући у понуђени нови рељеф. Сумња је постојала имајући у виду и рат 1939-45. године и отпор србског народа под немачком окупацијом. Сумњали су да ће бити ангажовани у једној врло деликатној авантури, тешкој. Поред тога били су таоци нафте Саудијске Арабије и Ирака, много више него раоци будућег протока нафте путевима Дунава и Београда Коридором 8, протоком од Каспијског мора до обала Албаније. Све је то временски било даље, нису се тим оптерећивали. Најзад под притиском Немачке, проценили су да постоји интерес да се ангажују. Који интерес? Прво, доказати Европљанима да нису способни да делују сами,јер ако би Америка била ван тога, ту би настао хаос, неред, рат, што би их поново присилило да се врате на лице места. Та и таква демонстација снаге само би показала нужност и неопходност НАТО-а.

С друге стране, ту је била Русија коју је требало унапред што више понизити. У то време Русија је у рукама Јелцина и глава Харварда које су требале да имплементирају тржишну привреду на терен дотадашње планске привреде. Цео подухват поставио би се на тај начин и на терен провере и манифестовања словенске солидарности.

Како у то време Немачка постаје сасвим пунолетна, једна од идеја је да би било интересантно окупирати одређену зону на Балкану. Одатле фамозни Бондстил. Којој зони дати првенство, да ли Албанији, Драчу, да ли раскршће Коридора 8 који ће једног дана превозити нафту из Каспијског басена до Јадрана.

Због ових различитих разлога Американци су интервенисали и убрзо у потпуности преузели команде операције. Трупе Немачке, Енглеске, Италије, Француске, стављене су под контролу америчке флоте у Медитерану. Цела ова операција имала је велики значај за њих јер је у суштини значила преседан за њихове сутрашње операције у Ираку.

Операције на Балкану вођене су на следећи начин.

Најпре, громогласност кампање дезинформација: причати чисте лажи на начин који ће у јавном мњењу фиксирати жртву, значи жртву јасно означити како би њена одбрана текла из општу сагласност јавног мњења. Из тих разлога требало је измислити србске злочине!


Један од првих измишљених злочина било је силовање 48.000 жена.   Амерички експерти за Балкан касније су ту цифру преиначили у 4.000 жена, касније је то било 40, а тих 40 на крају би вероватно било 4, после чега би уследила истрага у току.
Измишљања су ишла даље, од експлозије бомбе у улици Васе Мискина, масакра пијаце Маркале за који су окривљени Срби, а заправо су муслимани пуцали на саме себе смишљено и с намером да се тај злочин припише Србима.


Створен је такође мит о инвазији Сарајева од стране србске армије, да се србска армија спрема на уништење Сарајева, и да то апсолутно треба спречити, да је Сарајево седиште Срба које су ови заузели и уништавају га.

Све је то било нетачно, и сам сам био један од сведока, јер сам у то време ишао у Сарајево, био примљен од стране председника општине, ручао са њим. Град је био подељен на два дела, зону босанско-муслиманску и део који су заузимали Срби. Никакве опсаде није било, била је то чиста лаж која једном лансирана остаје да важи.

Затим је то био Рачак с тврдњом да су злочин починили Срби, опет нетачно, али је изванредно послужило као предтекст за почетак бомбардовања. Прећи у акцију бомбардовати ту несрећну земљу подразумевајући и њено цивилно становништво, употребити осиромашени уранијум не овдећи рачуна о драстичним последицама таквих операција, укратко, учинити да народ страда.

Цео тај систем извођен је у испланираним деловима.

Прво, изразито лоше третирати народ окривљен за злочине.
Друго, уништити економске ресурсе земље и тако смањити снагу воље отпора, што се и догодило.
Треће, бомбардовати економски апарат земље на начин да се касније тешко консолидује.
Четврто, окупирати земљу тотално што је предвиђено Рамбујеом, и једанпут на лицу места, профитирајући беду у коју је народ гурнут, одредити политичке вође које ће бити наклоњене курсу агресора.

Овај систем састављен од четири дела, спровођен је један за другим, проучено, интелигентно, а неки његови делови спровођени су и у Ираку.
Може се рећи да је Балкан за Америнакце био једна лекција стратегије за Ирак.
Као што је познато, све то у Ираку завршило се бомбардовањем, тортуром, повредама, затворима и лошим третманом, свим оним са чим се у одређеној мери експериментисало на Балкану. Све то у корист Запада који се у оба случаја понео аутократски спасити једног гурањем другог.
То је операција која ме је дубоко шокирала јер је била врста модела уземљеног у јавном мњењу које је могло да апсорбује сву ту количину дезинформација, што је веома забрињавајуће, јер дозвољава све будуће могуће ексцесе различите природе.

Данас се осврћемо на једну тужну деценију током које су Европљани показали да су спремни на међусобно убијање, с једне стране подстакнути и под окриљем широке иницијативе Немачке, која се на мах поново уједилиа 1990. и 1991. године, после растурања Совјетског Савеза, и која није нашла друго решење него да покрене тај фамозни рат.
Уосталом, 1999. године, после Дејтонског споразума и свакако после одбијања господина Милошевића Плана Б, којим је била предвиђена НАТО окупација србских територија, у једном нелемитираном временском периоду, који је окупатору понудио све олакшице, аеродроме, путеве, железницу, и све то бесплатно, што је Милошевић одбио, иако га је то увукло у комедију Рамбује, која се завршила бомбардовањем.

Тужна епоха, тужан период на који се данас осврћемо са великом тугом, јер је западни свет показао да је способан за чисте певерзије, да би одговорио једној немачкој опсесији која је поништила све што је остало од Версајског споразума и Тријанона. Што значи, најпре Југославија, а затим Чехословачка што се и догодило, како би Немачка избрисала карту територијалне и политичке организације коју је обележила победа Савезника, на начин да од ње не остане ништа. И Француска свакако, томе придружена, што је дозволила господину Колу да изјави да је Дејтонски споразум и свакако оно што је следило, велика победа за Немачку.
На то је господин Митеран могао да дода под условом да је разумео а што није био случај, да је то велика грешка за Француску. Велика материјална грешка са нестанком Југославије, за Француску.

Нестанком трагова војних победа скупо освојених, масакром и жтрвовањем лажних операција, на начин како би се оправдале операције које се нису смеле догодити никако и ни у једном случају. Западњаци су се у овом случају показали пуни непринципијелности, што ме је изненадило јер то нисам очекивао од стране твораца концепција о праву човека, од Француске, Енглеске, па и Немачке.

Али, стари демон, посебно благосиљан Немачком искочио је, кренуо ка актуелном хаосу оји постоји на тим територијама, било да се ради о Републици Српској, било да се ради о Косову. Косову наравно, изворном срцу Србије, где је само за кратко време од стране муслимана уништено десетине и десетине ремек дела религиозне уметности србског народа, што је у суштини масакрирање србског народа, на исти начин како би се масакрирао француски уништавањем долине Лоаре и њених замкова или Ил де Франса.

Дакле, живимо тужан период и не знам како ћемо морално из њега изаћи. У сваком случају дали смо доказ наше дволичности, то нам не служи на част.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=GXl8eRc1n50" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=GXl8eRc1n50</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=YVsRwG4TRRE" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=YVsRwG4TRRE</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=-wNb4Fw_Kc0" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=-wNb4Fw_Kc0</a>

ФондСК
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Март 26, 2013, 05:31:28 »

24.март 1999. - 2013.

ХОД ЗАВЕТНОГ СЕЋАЊА: НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА




19 часова- Храм Светог Саве





Грађани Србије окупљени око Иницијативе НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА ходом заветног сећања од Храма Светог Саве до зграде срушеног Генералштаба обележили су почетак злочиначког бомбардовања, НАТО агресије над Србима и Србијом 24. марта 1999. године. Овај догађај најавили смо у тексту 24. март 1999 – 2013. ХОД ЗАВЕТНОГ СЕЋАЊА – кроз бомбардовану престоницу Србије која је и даље под агресијом!.



Грађани су се окупили испред храма Светог Саве и кренули у шетњу сећања до зграде Генералштаба где је, симболично у 20:05 часова преко разгласа грађанима пуштен снимак са објавом ваздушне опасности за Београд. Окупљени грађани су потом, дуж ограде разрушеног објекта, поставили свеће у спомен жртвама агресије. Шетња је протекла без инцидената.


На крају се окупљеним грађанима обратио  Александар Павић, председник Иницијативе НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА:

"Ми ни до дан-данас нисмо предали Косово, због чега је агресија и кренула, и стојећи овде преко пута Владе Србије кажемо: ни по коју цену агресија која је почела на овај дан пре 14 година не сме агресорима да се исплати, немојте да вам падне на памет да потпишете предају и издају Косова.
Приложили смо вечерас свеће у част непобеђене војске, јер српска војска није побеђена ни 1999, јер она не може да буде побеђена. Политичари немају право да потпишу капитулацију.  2. април да не буде уписан као дан срамоте јер онај ко изда Косово – мртав је човек. То зна историја наша, он је мртав за вечност, за потомство, као кад је Карађорђева војска ушла у Лесковац и дала да се спали гроб Вука Бранковића. Тако ће бити са сваким ко помисли да има право да преда тапију на Косово.
Нема предаје – Косово је Србија и тако ће да остане, нико нема право да  га преда. Отпор се наставља до слободе!"




(ФБ Репортер)



***




Цитат

После Хода заветног сећања на 24. март 1999.


Нећемо се захваљивати онима који су у лепом броју дошли испред Храма Св. Саве у 19ч 24.3.2013. на обележавање годишњице почетка злочиначке НАТО агресије на Србију, која траје и дан-данас. Већина присутних је вероватно ношена сличним или истим осећајем и унутрашњим убеђењима. Кандила испред Генералштаба су горела у ноћи, на видном месту, и то већ чини ово обележавање успешним.
Мора се приметити и да је било људи који су пришли да искажу своје “разочарење” бројем од “свега” неколико стотина присутних. Сматрамо да је то био довољан број – чак и више од тога – за једно симболично обележавање. Ово није био протестни скуп са јасно формулисаним захтевима. Али – чак и да је био, или да је неко други организовао протестни скуп са оправданим захтевима и сличном бројношћу - то опет не би дало за право било коме да га прогласим “неуспелим”. Једноставно – квалитет захтева и истрајност су у овом времену уснуле јавности најбоља мерила. Треба ценити сваког ко покушава да пружи отпор садашњем стању српске државе, а не судити о “успеху” или “неуспеху”. Много пута у историји су важне ствари покренуте “гласом вапијућег у пустињи”. Стога, позивамо све да дају своју подршку свакоме за кога сматрају да се искрено бори за бољу Србију и ствари од општег интереса, ко није искључив и не покушава да политички профитира из свог ангажмана.
НИКАД ГРАНИЦА је грађанска иницијатива, посвећена на првом месту дизању свести о граници која се поставља између Косова и Метохије и остатка Србије – али и о претњама по српску државност и слободу коју доносе плодови тзв. бриселских преговора о КиМ. Без дизања свести, нема ни могућности организовања отпора, као ни грађења смислене алтернативе. У том смислу, сматрамо губитницима једино оне који не схватају да је Косово питање свих питања за опстанак српске државности и слободе, без којих никакви економски, социјални, спољно-политички или било који други програми не могу да се реализују, као и оне који пасивно посматрају шта се тренутно дешава с тим у вези. С друге стране, даћемо подршку свакоме ко схвата важност тог питања и спреман је да га јавно постави у први план.



Инфо-служба НИКАД ГРАНИЦА






***








<a href="http://www.youtube.com/watch?v=j4R2jzVv17w" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=j4R2jzVv17w</a>



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Март 26, 2013, 07:41:57 »

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=lFYlFkAAROs" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=lFYlFkAAROs</a>

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Март 23, 2014, 20:55:55 »

Годишњица НАТО бомбардовања: Рат који се није могао избећи!


Агресија НАТО на СРЈугославију почела је пре тачно 15 година налетом 464 авиона и ракетама "томахавк". Нашу земљу, од 11,5 милиона становника, напале су армије 19 НАТО држава, са 743,8 милиона становника



ПРЕ 15 година 24. марта започела је агресија НАТО на Савезну Републику Југославију, после неуспешних преговора у дворцу Рамбује. Ратни поход под именом "Савезничка снага" окупио је 19 најмоћнијих држава. Ако се урачунају и државе ван НАТО, које су дале писте и другу подршку, СРЈ је напало 26 држава.

- Разарање Југославије је према првобитној америчкој стратегији после пада Берлинског зида требало да крене са Космета. Џорџ Буш старији је претио војном интервенцијом Милошевићу још 1992. године. Преговори у Рамбујеу су били представа, у том тренутку већ је постојала наредба да СРЈ буде бомбардована, само се чекао погодан политички тренутак - каже Живадин Јовановић, бивши шеф југословенске дипломатије.

Државе НАТО су у том тренутку имале 743,8 милиона становника и државни буџет од 3.312 милијарди долара, а СРЈ коју су напале 11,5 милиона становника и буџет од 3,85 милиона долара.

Војска Југославије, према проценама алијансе, технолошки је заостајала најмање 30 година иза агресора.

Прочитајте и: Како је отпор Србије покварио планове НАТО за Украјину ОВДЕ

НАТО бомбе ноћ уочи Ускрса убиле мужа и једанаестомесечну ћерку, раниле трудницу

- Политичари су се после Дејтона уљуљкали и поверовали у причу да Запад сматра Милошевића миротворцем и да нам је Америка напрасно постала наклоњена. Нису схватили да је то само варка док се НАТО не прегрупише и спреми за напад на Србију - сведочи генерал Спасоје Смиљанић, командант РВ и ПВО за време агресије.

Тадашња војнобезбедносна служба упозорила је 1997. да се главни штаб ОВК из Немачке преместио у Албанију, а у марту 1998. у марту прешао на КиМ. Тада је формирана јединствена команда над расцкепканим групама и формирана јединствена ОВК са 20.000 терориста, са којима полиција није могла да изађе на крај.




Тек 1998. ангажована је војска, која је поразила ОВК, који је бројчано пао на само 2.000 терориста раштрканих по планинским беспућима. Међутим, уследио је политички притисак и према споразуму Милошевић - Холбрук на Косово је дошла Верификациона мисија ОЕБС чији су чланови били "пензионисани" западни обавештајци и официри.

Уочи преговора у Рамбујеу они су напустили Космет и прешли у Македонију, а војска је проценила да је напад НАТО неизбежан и почела је измештање јединица.

НАТО је у напад кренуо 24. марта са 464 борбене летелице, али временом се њихов број повећавао пошто је Војска Југославије пружала неочекиван и упоран отпор. Упркос безрезервној ваздухоповној подршци Алијансе, копнени десант из северне Албаније на Космет преко Кошара није успео.

НАТО је планирао копнену офанзиву на "спрженој земљи", пошто уништи ПВО. Међутим, и после 78 дана бомбардовања две трећине оружја било је спремно за борбу, као и више од 99 одсто мобилисаног људства.


До окончања агресије 10. јуна НАТО је увећао ваздухопловне снаге три пута, на 1.150 ратних авиона. У 2.300 ваздушних удара они су на војне и цивилне циљеве лансирали око 420.000 пројектила, укупне масе око 22.000 тона. Око 20.000 пројектила било је највећег калибра, од чега 1.300 крстарећих ракета. Србија је засута и са 37.000 контејнера с 350.000 касетних комби.



Према до сада прикупљеним подацима, током бомбардовања је погинуло 1.002 припадника ВЈ и око 2.000 цивила. У бомбардовању је рањено више од 6.000 цивила. Никада није урађено свеобухватно истраживање здравствених последица бомбардовања, али је неспоран енорман пораст малигних обољења.


НАТО је током агресије уништио или оштетио 1.026 цивилних објеката. Разорено је 300 школа, болница и зграда државне управе. Порушено је 148 пословних и стамбених објеката, као и 54 објекта путне инфраструктуре, од чега 45 мостова. Оштећено је 176 споменика културе, међу којима и 23 средњовековна манастира. Процене штете варирају од 30 до 100 милијарди долара.

Кумановским споразумом војни сукоби су окончани, али нису избрисани и из памћења народа.


ПРОКОЦКАНА ОДБРАНА

КОМАНДА Ратног ваздухопловства и противавздушне одбране неколико година пре агресија упозоравала је Врховни савет одбране да је ВЈ технички инфериорна у односу на суседне армије.



- Тражили смо куповину четири апарата Миг-29, модернизацију постојећих авиона и пре свега набавку система С-300. Војна делегација је 1997. отишла у Русију где су тада били спремни да нам изађу у сусрет. Да смо купили С-300 ствари би се потпуно другачије одвијале. Међутим, новац намењен за ту сврху без објашњења је повучен са рачуна. Причало се да га је узела једна особа из тадашњег врха власти, који се војске поново сетио тек уочи агресије. Међутим, Јељцин је тада одбио да нам прода ракете да не би уплео Русију у рат - открива генерал Спасоје Смиљанић, командант РВ и ПВО за време агресије.

(Б.Субашић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #14 послато: Март 24, 2014, 17:12:41 »

24. март 2014. - 15 година од почетка НАТО агресије

Небо плаче, а ми и даље разједињени "обележавамо" тужну годишњицу!

По свему судећи, на делу је управо реализација задатка, који је Вучић (одлазећи ППВ, долазећи премијер) добио од налогодаваца, да се по сваку цену ради на ПРОМЕНИ СВЕСТИ житеља Србије - да ЗАБОРАВЕ ПРОШЛОСТ и СЛАВЕ УБИЦЕ!!!


Данас, на овај итекако важан датум наше савремене историје, плодови поменутог наума већ дају резултате - 15 година од почетка терористичког напада НАТО-а, у Београду НИКО, ни власт, ни бивша опозиција, није организовао окупљање под ЗАЈЕДНИЧКОМ ПАРОЛОМ - ДА СЕ АГРЕСИЈА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ, мада медији трубе да се овај дан обележава бројним "манифестацијама", не наводећи - КОЈИМ (?!?).

Међутим, као и безброј пута до сада, "борци за људска права" свако из своје рупе шаље поруке о нелегитимности агресије, али никоме није пало на памет да се глас народа БОЉЕ ЧУЈЕ уколико је маса на окупу!

Што се врхушке Србије тиче, Николић је, у име непостојеће Владе, млако упутио прекор поменутима, "прозивајући" их "што се до сада нису гласно и јасно извинили за учињено" (није рекао злочин против човечности, вероватно да не би увредио садашње партнере растакања ове наше ојађене земље). Про форме и Дачић је отишао до Стражевице да тамо положи цвеће и каже коју реч тим поводом...

Како су овај дан обележиле странке и покрети патриотског блока?

Морам признати да сам очекивала да ће странке и покрети патриотског блока бар овог дана показати заједништво на делу, здруживши се у одбрани отаџбине и очувању сећања на преживљено. Но, показало се да Србе и остале житеље Србије НЕМА ВИШЕ КО ДА УЈЕДИНИ!

Двери су своју предизборну гласност данас свели на одржавање Округлог стола у Прес центру Удружења новинара Србије под називом "15 година НАТО бомбардовања" (мада, искрено, нисмо 15 година у континуитету бомбардовани), положивши цвеће пре тога на споменик изгинулим радницима РТС-а и уз краћу конференцију за медије! Ваљда су сматрали да је довољно да међу учесницима скупа буду звучна имена стручњака разних профила, чиме ће се китити до наредне годишњице...

ДСС је, такође из свог штаба пустио у етар поруку да је циљ бомбардовања било отимање Космета и, уз евроинтеграцију, улазак Србије у НАТО (ништа ново што се до сада није знало). Можда су, за промену, могли овај скуп да одрже на Тргу Републике или испред порушеног Генералштаба, отворивши га и за јавност, а уз пуну подршку патриотског блока..

СРС, Наши и Образ су у знак сећања на данашњи почетак НАТО агресије најпре присуствовали парастосу који је Српска православна црква одржала у Цркви Светог Марка а затим су положили венце у Ташмајданском парку, на месту где се некада налазио споменик убијеној девојчици Милици Ракић...

О броју присутних на поменутим окупљањима (то су ваљда те бројне манифестације, темпиране у скоро исто време, које медији нису ни забележили већ су информације о томе објављене на страначким сајтовима) можемо само да нагађамо али их, верујемо, није било више од стотинак...

А требало је, да су заиста сви патриотски настројени, да се уједињени БАР ЈЕДНИМ ПОВОДОМ (уколико ништа више немају заједничко) нађу испред Генералштаба где се још увек, колико толико, виде трагови терористичког напада НАТО алијансе...а народ би им се прикључио!

Кажем, колико толико видљиви трагови бомбардовања зграде Генералштаба ЈЕР ТО ЈЕ ЈЕДИНО ПРЕОСТАЛО МЕСТО (још само кратко време) где је НАТО оставио свој печат! Да ли сте приметили да НАШЕ СУПОЗИТОРИЧНЕ ВЛАСТИ, од времена увезене "демократије", све те трагове који смрде нечовјештвом УКЛАЊАЈУ да не би иритирали господу УБИЦЕ када сврате да им дају налоге за даље убијање Србије и њеног живља?!

Дакле, ЗАБОРАВ и ПРОМЕНА СВЕСТИ је већ почео да даје плодове...Колико сутра, уз њихову помоћ, посипаћемо се пепелом и ударати по глави, што смо рођени ЗЛИ, НАОПАКИ И ГЕНОЦИДНИ!!!

Е, па народе Србије, тако нам и треба кад немамо снагу да се бар једанпут ујединимо у заједничким напорима ОЧУВАЊА ОТАЏБИНЕ!
У Бога се кунемо, али Бог не прашта...
Чињеница је да ће нова (стара) Влада, за коју су многи гласали, учинити последњи корак ка потпуном уништењу ове вековне државе...
На част и чест и једнима и другима!..


 
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #15 послато: Март 24, 2014, 17:35:40 »



У знак сећања на жртве НАТО агресије и уништену Србију!


Добрица Ерић - ПРКОСНА ПЕСМА

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=5ix-hLU-Nmg" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=5ix-hLU-Nmg</a>

Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде,
крив сам
што опет славим своју крсну славу!
Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам
Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценем од смеха),
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац, и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крив сам и грешан
дакле
што постојим,
и кад већ постојим, и још дрско стојим,
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим,
скините ме с листе
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода,
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља,
то сте ви – изнутра!
Мој душманине са хиљаду руку,
с хиљаду слуга и слушкиња лажи,
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш ћемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити,
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!
Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.
Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Шта ће овде џихадлије,
крсташи, фармери,
који ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди,
не би ли и они тако били људи
Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести,
по зеницама
најфинијем стаклу
Што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија,
поготово дању,
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући,
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете,
ни кад вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина,
ко ваши пратиоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите,
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #16 послато: Март 26, 2014, 21:34:09 »


Видео снимак коме би се требало чешће враћати, уколико сећање на сопствене корене, постојање, опстајање и нераскидиву везу Србије и Космета почиње да бледи...

Из Срца, Пркосну песму казује Ивана Жигон.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=5ix-hLU-Nmg" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=5ix-hLU-Nmg</a>


Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Март 23, 2015, 23:07:57 »

Србија разарана, а никада обештећена


Да ли има шансе да наша земља поново отвори питање ратне штете, посебно оне из 1999. године? Групе оштећених грађана могле би да потраже правду пред судом. На ово питање Запад не гледа са одобравањем



Из бомбардовања 1999. године Србија није изашла тријумфално, али није била ни губитник. У овој чињеници многи виде аргумент да држава 16 година после рата поново покрене питање наплате штете настале рушењем СР Југославије.

У прилог тези да би Србија требало да међународну јавност подсети на варварско разарање, иде и оживљени баук ратне одштете који последњих месеци поновио кружи Европом. Најдаље је отишла Грчка, чија је владајућа Сириза од Немачке затражила обештећење за нацистичку окупацију током Другог светског рата.

Иако је Берлин одбио чак и да разговара о овом питању, потез грчког премијера пробудио је помало уснула размишљања више европских држава о коначном свођењу рачуна из прошлости. У овој групи свакако је и Србија, која никада није подвукла црту до краја и направила обрачун разарања и наплаћених ратних репарација из прошлости. То се посебно односи на никад наплаћену штету проузроковању варварским бомбардовањем које је трајало 72 дана 1999. године.



О шансама да се то заиста и догоди у скоријој будућности можда најбоље говори коментар амбасадора САД у Београду Мајкла Кирбија, који је без икакве задршке Србији поручио да се не нада никаквим репарацијама.

- Нећемо платити ратну штету за бомбардовање - рекао је тада Кирби. - Србији је од 2000. године пружено много подршке, а она се само у новцу мери милијардама долара. Наставићемо да вам помажемо, али би требало да се концентришете на будућност, а не на прошлост.

Овакав став америчког амбасадора можда на најбољи начин одсликава став Запада према неделима почињеним 1999. године. А њих није мало. Поред људских жртава, које немају цену, на делу је било вишемесечно систематично уништавање цивилне инфраструктуре и привредних објеката. Без обзира на то што изгледа немогуће, обештећење за ратна разарања није тема од које би Србија требало трајно да одустане. У прилог томе иде чињеница да је акцијом без одлуке Савета безбедности УН учињен акт повреде међународног права, а такви акти не застаревају.

СРЈ је априла 1999. године покренула поступак пред Међународним судом правде, органом УН за накнаду ратне штете. Овај суд огласио се ненадлежним, јер Југославија у то време није била чланица УН. И Европски суд за људска права одлучио је на исти начин по тужбама за накнаду штете које су му подносиле жртве бомбардовања и њихови сродници. Нису успешно прошли ни покушаји да се поступци воде пред националним судовима држава које су учествовале у бомбардовању, док поступци пред нашим судовима нису могући.

Некадашњи амбасадор СР Југолсавије при УН Владислав Јовановић сматра да је потребно отварање ширег дијалога о отварању овог питања, али и подсећа на историјску истину да ратну штету увек плаћају поражени. Он подсећа да у рату 1999. године нисмо били победници, али и да рат нисмо изгубили.

- После Кумановског споразума покренули смо судско потраживање репарација за штету насталу у бомбардовању. Нова власт после 2000. године пошла је од премисе да је рат завршен капитулацијом Србије и одустала је од потраживања - указује Јовановић. - Наплата ратне штете питање је на које Запад не гледа са одобравањем, јер му више одговара заборав. То је једини начин да се ослободе баласта који су добили својим противправним деловањем против СРЈ, као и каснијим признавањем независности Косова. Њима је важно да се на било који начин ослободе стигме да су били агресори и да је њихова акција била насиље над међународним правом.


Иако је Србија још почетком двехиљадитих одустала од потраживања репарација, сматра наш саговорник, постоје могућности да се ово питање поново отвори. Иако свако одустајање од судског поступка не дозвољава понављање поступка на истим основама, нису све могућности исцрпљене.

- Држава то свакако не може да учини, али је могуће у случају група оштећених грађана, који могу да пронађу начин да затраже одштету. Једна од могућности је и добијање неке врсте револвинг кредита, какав је био у средишту споразума између Тита и Вилија Бранта. Ова врста кредита се не враћа и добар је начин за ову врсту "пребијања" између држава. Власт у Србији не оставља утисак да би могла снажно да уђе у овај процес, посебно што је реч о теми болној за Запад.

Током последњих деценије и по било је више покушаја грађана жртава бомбардовања да приватним тужбама издејствују обештећење. Најдаље су отишле породице погинулих приликом рушења моста у Варварину, који су у својим захтевима стигли до Уставног суда Немачке. Њихова тужба је одбијена, јер се суд позвао на међународноправну одредбу да обештећење могу захтевати државе, али не и приватна лица.

(Раде Драговић, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Март 24, 2015, 00:52:57 »

НАТО БОМБАРДОВАЊЕ 1999.
 САД: Како је изгледао рат против најјаче армије на свету?,
 Кустос музеја: Не знамо, никада се нисмо тукли са Русима

Ни 16 година од рата са НАТО, прича о рушењу америчких Б-2 и Ф-117 до краја није расветљена (3): Официр који је водио обарање два "невидљива" авиона – склоњен

Мештани Буђановаца славили обарање поноса америчке авијације


ПОТПУКОВНИК Ђорђе Аничић имао је "ратну срећу" да буде руковалац гађања у Трећем дивизиону 250. ракетне бригаде приликом обарања два "стелт" авиона, Ф-117, 27 марта 1999. и Б-2, 20. маја исте године. Срећа га, ипак није служила после рата. У својој ракетној бригади, иако овенчан ратном славом, постављен је на формацијско место нижег чина (капетан прве класе - мајор), а потом је пензионисан у истом чину у коме је обарао понос америчке технологије.

Зашто је истина о обарању Ф-117 отишла током којим је отишла, наш саговорник каже да нема сазнања. Чињеница је да после свега, када се припадници 250. бригаде окупљају да обележе дан обарања Ф-117, они који су учествовали у гађању славе на другом месту. Иронија је и да Трећи дивизион бригаде више ни формацијски не постоји, већ се "утопио" у Други и тако је "реорганизацијом" уништена још једна традиција. Много је питања, мало одговора.


- Тог 27. марта цело по подне био сам на задатку лажног озрачивања ваздушног простора које је имало за циљ да намами у заседу америчке авионе - сећа се Аничић. - На положај у бусијама у Шимановцима стигао сам десетак минута пре акције и тамо сам затекао пуковника Данија, команданта. Он није био стручњак за систем "нева", непосредно пре рата дошао је из Загреба, где је радио на потпуно дугом систему, "влахов". Заједно смо били када смо примили борбу. Талас авиона је наишао са југа, и чак три пута смо нишанили и због тајминга противрадарских ракета "харм" морали да прекидамо борбене радње. Циљ смо захватили из трећег пута. Гађано је са две ракете, али је само једна ракета изашла и погодила. Борбеном послугом командовали смо пуковник и ја.

Наш саговорник прича даље како је, одмах након успеха, све чињено да се он као други руковалац гађања елиминише. Ишло се све дотле да се јавно негира да је у опште био члан борбене послуге. Официр са система "волхов", пуковник Дани, према тврдњама потпуковника Аничића, није познавао нити је знао да да оцену исправности ракетног система "нева" колико треба. Авион је осмотрен на 23 километара удаљености, а гађан је на 15 километара, и у 20.42 срушен захваљујући скраћеној процедури гађања коју је увежбала посада. Најчудније је да се војни врх никад није изјаснио по овом питању.

- У филму где се мире пилот Зелко и Золтан Дан, Американац прича како је видео прву ракету која га је промашила, али је схватио да мора да се катапултира јер иде друга - наставља Аничић. - Ми смо лансирали две ракете, али је само једна ракета дошла у рејон циља, и не знам шта Зелко крије. Можда је "подметнут". Сумњиво је да је пореклом Словенац, да има исте инцијале као Золтан Дани па... Све то личи на америчку лимунаду. Најстрашније је када су у Дому омладине добијали френетичне аплаузе, да би се накнадно установило да су у публици пљескали "наши" који су за то од мађарске државе добијали двојно држављанство. Један од ретких који није насео био је студент из Београда који је написао и поставио на интернет писмо под називом "Убијање као забава у граду".


Потпуковник Аничић даље наводи како није против мирења и добрих односа са бившим непријатељима, али то је лични чин и није смео да доживи никакву медијску промоцију.

- Сви њихови авиони који су обарали наше у РС, Крајини или изнад Србије на реповима и на кабинама имају нацртане симболе наших летелица које су рушили - наставља он. - Ти авиони и даље лете и појављују се свугде у Европи на митинзима. То је поштено и истина, али није била фер борба јер су наши авиони били потпуно инфериорни. Ипак, истина је и да смо Ф-117 погодили једним пројектилом, а Б-2 са два.

А обарање Ф-117 има и поратну сторију, у коју је невољно умешан и Музеј ваздухопловства у Сурчину. Петар Недељковић кустос у музеју открива делове.

Цитат
РУСИ ЗНАЈУ ИСТИНУ

КАДА је прошле године на Велики петак, пред Ускрс, у Ваздухопловсни музеј дошао актуелни командант ПВО Руске Федерације Виктор Васиљевич Гумениј, између осталог уручена му је и књига "Смена", ратни дневник потпуковника Ђорђа Аничића, која је штампана у тиражу од 20.000 примерака и у којој се говори о ратном путу 3. ракетног дивизиона ПВО као и о обарању Б-2 и Ф-117.

Како сведочи кустос Недељковић, интересантно је да је Гумениј знао за књигу, и шта пише и да му је било изузетно драго што је добио књигу потписану од аутора.

- Откада је авион Ф-117 пребачен код нас (два контејнера пуна делова у депо и кабина у оквиру сталне поставке, влада огромно интересовање за њега. Наиме, америчке делегације које су у више наврата долазиле нису криле да су незадовољни што је Ф-117 ту где јесте и то је било предмет многих "несугласица". Неспоразуми су кулминирали када је негде 2007. неко из врха државе "договорио" да се остаци Ф-117 из депоа предају Американцима. Реаговала је јавност и он је остао.

Према причи кустоса, већ прва посета америчка делегација Музеју после 1999. била је проблематична. Један од Американаца је констатовао како је штета што је Ф-117 имао механички квар те је пао.

Цитат
У СРБИЈИ СЕ НЕГИРА ПОМОЋ САД

КАКО објашњава Недељковић, историју треба оставити историчарима. Покушаја да се она фалсификује и данас има превише.

- То не значи да на Американце гледамо као на непријатеље. Па њихови авиони које су нам дали да се бранимо у Другом рату и потом после судара са Стаљином такође стоје у главној поставци Музеја. У Србији се не заборавља помоћ САД у Првом и Другом рату, али исто тако ни оно што је било 1999. - закључује Недељковић.



Одговорено му је да је овај авион имао озбиљан квар, узрокован пројектилом са земље.

Приликом друге посете, делегације из Пентагона, Американци нису имали примедбе на то ко је авион приземљио, али је члан делегације надмено поставио кустосима "чудно" питање поред олупине.

- И шта кажете, како је било ратовати против најјаче армије на свету? - запитао је.

Одговор га је, међутим шокирао.

- Не знамо, нисмо се никад тукли са Русима - рекли су кустоси.

Упркос непријатној ситуацији, појашњено је госту да су Американци против Србије имали још 17 савезника.

(Драган Вујичић, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Март 24, 2016, 11:57:08 »

ОНИ СУ НАС УБИЈАЛИ
 ДА БИ НАС ПОНИЗИЛИ И КОСОВО ОТЕЛИ:
 17 година од НАТО агресије над Србима


***




***


Била је агресија! Србија бомбардована нелегално, без одобрења СБ УН


Агресија НАТО на СРЈугославију почела је пре тачно 17 година налетом 464 авиона и ракетама "томахавк". Нашу земљу, од 11,5 милиона становника, напале су армије 19 НАТО држава, са 743,8 милиона становника



***

Деветнаест на једнога

На данашњи дан пре седамнаест година, 19 чланица НАТО-а започело је рат против СР Југославије који је трајао 78 дана, оставивши за собом хиљаде жртава, огромна разарања, затровану природну средину и Косово и Метохију под патронатом НАТО-а




Када је прва крстарећа ракета "томахавк" погодила циљ у Батајници, на данашњи дан пре 17 година, 24. марта 1999. године у 20.45 сати, почела је агресија НАТО-а на СР Југославију.

Без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, кршењем Повеље УН и темељних начела међународног права, снаге 19 земаља, чланица НАТО-а, започеле су ваздушну кампању уништавања циљева у СР Југославији, пре свега у Србији и на Косову и Метохији. Рат је потрајао пуних 78 дана, до 10. јуна 1999, мада су планери НАТО-а оптимистички тврдили да ће отпор СР Југославије трајати тек десетак дана.

Прва операција НАТО-а, у оквиру његове нове, офанзивне стратегије, непланирано је потрајала знатно дуже, а бројне тешкоће у том рату који је требало брзо да буде окончан захваљујући хируршкој прецизности и несравњивој надмоћи агресора, учиниле су да за неколико недеља буде померено обележавање 50-годишњице постојања овог војног савеза.

На свечаности планираној за почетак априла требало је да НАТО славодобитно огласи победу, што се није догодило. Јубилеј НАТО-а је обележен од 23. до 25. априла у Вашингтону, рат је још трајао и био је завршен тек после педесетак дана.

Припреме за агресију трајале су дуго, а могућности НАТО-а испитане су претходно у бомбардовању положаја Војске Републике Српске, током рата у Босни и Херцеговини.

Крајем 1998. у немачкој штампи је објављен податак да су НАТО планови за напад на СР Југославију били дефинисани у лето те године.

"У планирању напада НАТО-а предвиђено је више стотина војних циљева у Србији и на Косову. Из дугачке листе циљева изабрани су за случај потребе и приоритетни циљеви, у које су убрајани уређаји за противваздушну одбрану, командна места, репетитори и складишта оружја, муниције и горива, у зависности од конкретног војног налога и актуелне војне ситуације. Савезници су направили и планове за заузимање Косова и за копнени улазак у Србију, планиране су и трупе које би се морале пребацити из Америке за Европу", послала је неколико месеци пре почетка рата Лотра Рил.

Пошто за почетак агресије није добијен мандат УН, стратези НАТО-а су заобилажењем одредби Повеље УН цинично, елементарно силеџијски проширили значење Члана 51 Повеље УН који каже да је "насиље легитимно, али искључиво у складу с правима народа", односно да је у случају употребе насиља "једини изузетак право на самоодбрану", док је "свако друго војно ангажовање освајачки рат".

Амерички државни секретар за политичке прилике у Пентагону, Валтер Слокомб, овако је аргументовао игнорисање Члана 51 Повеље УН: "Ми не поричемо да је одобрење УН корисно и пожељно. Али, чињеница је да Повеља УН садржи Члан 51 који признаје право на индивидуалну и колективну самоодбрану, и та дефиниција је независна од Савета безбедности УН и правно је одвојена. Према нашем мишљењу Члан 51 Повеље УН дозвољава право народима да се ангажују и раде заједно, ако је угрожена њихова безбедност, и да не морају да чекају да дође до инвазије. У случају Косова или нпр. Босне ради се о ситуацијама, у којима је постојала реална опасност да дође до избијања конфликта, ако се не предузме нешто. Таква нестабилност у региону би могла да угрози стабилност и безбедност и конфликти могу да се пренесу на државе чланице НАТО-а".

Валтер Слокомб је ову циничну "аргументацију" иза које стоје незасити интереси империјалне моћи и елементарни говор силе, изложио у разговору за "Де фолксрант" 4. децембра 1998. године.

Рачак, Рамбује и Париз после тога само су били пажљиво паковани и одрађивани потези стратега Пентагона и НАТО-а, који ће отворити пут Хавијеру Солани, тада генералном секретару НАТО-а, да 23. марта 1999. изда наређење о почетку напада на СРЈ.

Истог дана, Момир Булатовић, тадашњи југословенски премијер, прогласио је непосредну опасност од ратног стања.

Сутрадан увече, рат је почео.

У здруженој акцији НАТО-а учешће је узело 19 чланица овог савеза, земаља које су тада имале друштвени бруто производ од 3,3 хиљаде милијарди долара, а њихових 743,8 милиона становника живело је на 22,3 милиона квадратних километара.

Савезна Република Југославија имала је друштвени бруто производ од 3,8 милијарди долара, 11,5 милиона становника и површину од 102.000 квадратних километара.

Деветнаест на једнога, наравно да се и то може (однос бруто друштвеног производа 860,3:1; становништва 67,3:1; површине 228,7:1).

Број жртава, војних и цивилних, које је СР Југославија имала у овом неравноправном рату, до данас није тачно установљен и питање је да ли ће се то икада догодити. Процене су различите, говоре да је током агресије животе изгубило између 2,5 и 3,5 хиљаде људи, мада има и оних који говоре о могућих 10.000 жртава.

За протеклих 14 година нису установљене ни размере материјалне штете, тако да се процене крећу од 30, најчешће око 100 милијарди долара. Има и оних који кажу да штета износи 130 милијарди долара.

Разарања су била систематска, гађани су војни и цивилни циљеви, инфраструктура, постројења електроенегретског система, путне комуникације, мостови, центри телекомуникационе мреже, петрохемијски комбинати, градови и села, болнице, школе и дечија обданишта, избеглички кампови и колоне, склоништа, водени токови, заштићени природни паркови, чак и затвори.

Лет "Милосрдног анђела" над СР Југославијом, над Србијом и Косовом и Метохијом поготово, оставио је за собом застрашујуће, дуготрајне последице, велике људске жртве, огромна разарања, загађену природну средину и отрове чије ће се погубно дејство по здравље и животе људи испољавати у тешко мерљивом периоду у будућности.

"Осуђујемо овај сурови рат, који је вођен без имало поштовања међународног права, уништавајући животе многих људи на директан или индиректан начин. Осуђујемо уништавање инфраструктуре, као и грубо кршење Женевске конвенције. Као страховити ратни злочини нарочито се истичу употреба касетних бомби, бомбардовање хемијске индустрије, где су ослобођене велике количине диоксина, затим употреба осиромашеног уранијума. Рат је једнострано био уперен против Србије, изазвавши даљи економски пад, и у Србији на Косову. НАТО треба да надокнади нанете штете".
У наведеним речима Биргите Малзан, представнице Савета за мир из Касела у Немачкој, језгровито је изнета оптужница против агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију.

Данас у Србији њене речи многима могу зазвучати као претерано оштре. Поготово због тога што је, захваљујући употреби научно простудираних метода и коришћењу суптилних механизама у обликовању јавног мишљења, од онда до данас у Србији произведено снажно уверење да је Србија не само изгубила рат 1999. него да је за тај рат сама одговорна.

Идентификовање са агресором је чудна и тужна бољка с којом се неко друштво суочава, она отвара пут управљачкој структури да остварује циљеве самог агресора, претварајући се у његовог клијентистичког послушника. Када су у то клијентистичко коло упрегнути медији који немерљиво утичу на обликовање јавног мишљења, друштво које се идентификује са агресором у ствари је захваћено самодеструкцијом, саморазарањем и самозатирањем.

Многе манифестације у јавном животу српског друштва сведоче да је оно суочено с том врстом тешког искушења и да ономад, у марту 1999. године није сасвим грешио Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, када је тврдио:

"Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити".

-----------------------------------------------------------------------



Чланице Алијансе

Здружену агресију на СР Југославију извршиле су следеће државе, чланице НАТО-а: Белгија, Холандија, Данска, Исланд, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Грчка, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и Сједињене Америчке Државе.

(Слободан Кљакић)



***


17 година српски званичници, од председника државе, председника владе, сви министри, срдачно дочекују и пријатељски ћаскају са убицама српске деце, исте оне који су рушили болнице, мостове, школе, куће, зграде. Просто, као да се утркују, ко ће пре са њима да се сретне. Да ли је то нормално? Не то није нормално, то је болесно!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Март 24, 2017, 06:48:28 »

Да се не заборави 24.март, 1999.године,
 тада је НАТО извршио АГРЕСИЈУ на СР Југославију!



Пре 18 година, 24. марта 1999, НАТО је извршио АГРЕСИЈУ на СР Југославију. Авиони НАТО савеза почели су бомбардовање Србије, а у ваздушним ударима који су трајали наредних 78 дана живот је изгубило између 759 и 4.000 особа.

НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи и у САД.

У бомбардовању, које је трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе... Према појединим подацима, бачено је око 15.000 тона опасног и штетног осиромашеног уранијума.


Процењена штета причињена у нападима на војне, цивилне и привредне објекте, који су трајали 78 дана, такође варира, па тако експерти из Групе-17 током 2000. износе податак о штети у висини од око 30 милијарди долара, a tадашње власти у Београду процениле су штету на око сто милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а.




У НАТО агресији засути смо и бомбама с осиромашеним уранијумом. Таквих је удара било око 112, од чега је 98 било на Косову и Метохији, 12 у јужној Србији, а два у Црној Гори. Од тога, 60 одсто су били цивилни циљеви.



 На Косову је осиромашеним уранијумом највише гађан рејон Подујева с околним селима, околина Косовске Митровице, део око Дечана, Ђаковице, Призрена и других места.



"Милосрдни анђео" односно "Црни ђаво" како би га многи Срби назвали, од када је дошао на Балкан, унео је немир. И сада, након 18 година, још увек, како наводе стручњаци, можемо да осетимо његове последице, а што је најгоре, како кажу, вероватно ће их осећати и наша деца, унуци, прауници...



Гађана су и постројења хемијске индустрије и складишта готових производа.


Бомбардовани су објекти и хемијска постројења у Панчеву, Новом Саду, Лучанима, Прахову, Бору, Баричу, Крушевцу, Крагујевцу, као и све фабрике наменске (војне) производње.

 (Л.С. Мондо)   


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=gelCe981y0I" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=gelCe981y0I</a>

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.


Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.


Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних војних трупа.

Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године.

То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.

Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а вратило се око 800.000 избеглих Албанаца.


***


Овако су падале бомбе на Београд 1999.


У НАТО бомбардовању Београда 1999. године гађани су и циљеви у строгом центру града. За скоро три месеца само пар дана и ноћи прошло је без ваздушне опасности...




ХРОНОЛОГИЈА:

Дан први - Ноћ између 24. и 25. марта

Серија напада у подручју насеља Батајница где је и истоимени војни аеродром. Једна експлозија у региону Раље, 30 километара јужно од Београда. Три јаке детонације око планине Авала. Погођена је и радарска станица у Раковици, оштећене три школске зграде и спољни зид манастира.



Дан други - Ноћ између 25. и 26. марта

Поред батајничког аеродрома, бомбардовани Јајинци и Жарково.



Дан трећи - Ноћ између 26. и 27. марта

Гађано подручје Авале, Топчидера, Малог Мокрог Луга, Сремчице, Липовице и Вождовца. Пламен захватио Липовичку шуму.





Дан четврти - Ноћ између 27. и 28. марта

Поново гађан батајнички аеродром, Авала, Трешња, оштећени предшколски и школски објекти на Петловом брду и Видиковцу. Поново запаљена Липовичка шума. Оштећен међународни цивилни аеродром Сурчин.



Дан пети - Ноћ између 28. и 29. марта

Поново бомбардован аеродром у Батајници.



Дан шести - Ноћ између 29. и 30. марта

Бомбардован батајнички аеродром, Авала, Јаково и Зуце.



Дан седми - Ноћ између 30. и 31. марта


Експлозије на подручју Јакова и Борче. Бомбардовани војни објекти на Авали. Неколико пројектила пало у атар села Зуце.





Дан десети - Ноћ између 2. и 3. априла


Крстарећим пројектилима погођене зграде републичког и савезног МУП у Улици кнеза Милоша. Пожар у непосредној близини Гинеколошко-акушерске клинике и психијатријске болнице "Лаза Лазаревић".



Дан једанаести - Ноћ између 3. и 4. априла


Погођена Топлана у новобеоградском Блоку 70А, погинуо ноћни чувар. Погођена и Полицијска академија на Бањици. Од те детонације попуцала стакла на ВМА. Бомбардовано складиште Југопетрола у Раковици. Поново од експлозије гори Липовачка шума.


Дан дванаести - Ноћ између 4. и 5. априла

У центру Земуна, у Главној улици, погођена зграда команде РВ и ПВО. Оштећена водоводна мрежа и више стамбених зграда у Главној улици. Погођена касарна у Улици цара Душана (Коњичка школа). Један пројектил пао у близини Градске болнице на Звездари. У нападу на шире подручје Сурчина, оштећена аеродромска зграда цивилног аеродрома.



Дан петнаести - Ноћ између 7. и 8. априла


Погођена зграда Министарства правде (бивша Команда града) у Немањиној 9. На околним стамбеним зградама и хотелу "Београд" попуцала стакла од силине детонације.



Дан двадесети - Ноћ између 12. и 13. априла


Ракетирана касарна Војске Југославије "Васа Чарапић" на Бањици. Изнад Новог Београда водила се ваздушна битка. Један пројектил, који није експлодирао пао код спортске хале "Београдска арена".



Дан двадесет други - Ноћ између 14. и 15. априла

Серија снажних експлозија догодила се у Раковици где је повређен већи број људи углавном од разбијеног стакла. Оштећени зграда општине, Дом здравља, школа, дечији вртић и више стотина станова.



Дан двадесет трећи - Ноћ између 15. и 16. априла


Други пут за два дана бомбардован каменолом у Раковици.



Дан двадесет пети - Ноћ између 17. и 18. априла


Трогодишња девојчица Милица Ракић погинула је у нападу на приградско насеље Батајница. Рањено је пет цивила. Поново бомбардована Раковица.





Дан двадесет шести - Ноћ између 18. и 19. априла

Четири снажне детонације регистроване у насељу Барич, у општини Обреновац, где је смештена хемијска индустрија.



Дан двадесет седми - Ноћ између 19. и 20. априла

Дејства на подручју Батајнице.



Дан двадесет осми - Ноћ између 20. и 21. априла

Погођен пословни центар "Ушће" на Новом Београду, где су била седишта више радио и ТВ станица и седиште СПС-а.



Дан двадесет девети - Ноћ између 21. и 22. априла

Срушена резиденција председника СРЈ у Ужичкој 15. Око двадесет пројектила погодило подручје аеродрома у Батајници.



Дан тридесети - Ноћ између 22. и 23. априла

Бомбардована зграда Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици у самом центру града. Погинуло је 16 људи, а 18 лакше и теже повређено. Тешко оштећен мост на Сави код Остружнице. Дејства у околини Авале и Крњаче, оштећене трафо-станице у Земун Пољу и Реснику.




Дан тридесет други - Ноћ између 24. и 25. априла

Погођена трафо-станица на Авали у близини предајника РТС-а који је остао без струје.



Дан тридесет четврти - Ноћ између 26. и 27. априла

Поново бомбардован пословни центар "Ушће" на Новом Београду. Срушена радио и ТВ антена на врху зграде.



Дан тридесет пети - Ноћ између 27. и 28. априла

Седам ракета испаљено је на касарну Војске Југославије у Топчидеру.



Дан тридесет шести - Ноћ између 28. и 29. априла


Погођен је антенски стуб у Крњачи, мост на Сави код Остружнице и касарна на Топчидеру



Дан тридесет седми - Ноћ између 29. и 30. априла


У најжешћем нападу од почетка агресије погођене су зграде Генералштаба Војске Југославије и већ оштећена зграда Савезне полиције. Пројектили су погодили и стамбено насеље на Врачару у делу између Јужног булевара и улице Максима Горког. Цео крај је остао без воде. Срушен предајник РТС на Авали и антена Радија Студио Б у Борчи. У току ових напада погинула су три лица, а 40 је рањено.



Дан тридесет девети - Ноћ између 1. и 2. маја


Ракетирано подручје Липовачке шуме. Ракетирана села Сурчин и Јаково.



Дан четрдесети - Ноћ између 2. и 3. маја




Због деловања специјалних материја које изазивају кратке спојеве на межи високог напона (графитне бомбе) на термоелектранама "Никола Тесла" у Обреновцу и "Костолац" у Костолцу, дошло је до распада електроенергетског система Србије. Без струје су остали Београд, цела Војводина, сви градови Поморавског округа, Ниш, Крагујевац, Смедерево, Ваљево и други градови, као и делови Републике Српске који се напајају из наведених термоелектрана. Због хаварије многи градови су остали и без воде.



Дан четрдесет први - Ноћ између 3. и 4. маја

Бомбардовани брдо Стражевица у насељу Раковица и подручје око Батајнице. Од последица прексиноћног напада на далеководе поново дошло до делимичног распада електроенергетског система, због чега многи градови или делови градова немају струју и воду.



Дан четрдесет пети - Ноћ између 7. и 8. маја


У досада најжешћем нападу на град поново бомбардоване зграде Генералштаба Војске Југославије и Савезног МУП-а. У ракетирању амбасаде Кине на Новом Београду четири службеника су погинула, а пет је тешко повређено. Знатно је оштећен хотел "Југославија", један гост је погинуо. У поновљеном удару графитним бомбама, на термоелектрану у Обреновцу и на више трафо-станица, оштећен електроенергетски систем и цео град остао без струје.



Дан четрдесет седми - Ноћ између 9. и 10. маја


Београђани су провели ноћ без узбуне, први пут од почетка кампање НАТО против СРЈ.



Дан четрдесет осми - Ноћ између 10. и 11. маја

Ракетирано подручје села Зуце и фабрика "Прва искра" у Баричу.



Дан педесети - Ноћ између 12. и 13. маја


Бомбардован аеродром у Батајници.



Дан педесет први - Ноћ између 13. и 14. маја


Бачене графитне бомбе на термоелектране "Дрмно" у Костолцу и "Колубару" код Лазаревца. Више градова и делови Београда остали без струје.



Дан педесет пети - Ноћ између 17. и 18. маја

Бомбардовано шире подручје Батајнице.



Дан педесет шести - Ноћ између 18. и 19. маја

Бомбардовано складиште "Југопетрола" у Радничкој на Чукарици. На околним зградама на Бановом Брду попуцала стакла.



Дан педесет седми - Ноћ између 19. и 20.маја

Три болесника је погинуло, а неколико медицинских радника је повређено приликом ракетирања Одељења за неурологију КБЦ "Драгиша Мишовић" на Дедињу. У тренутку напада у току су била четири порођаја. Две труднице су лакше повређене, а бебе евакуисане у друге болнице. Такође бомбардовани аеродром Батајница, фабрика "Прва искра" у Баричу и хангар на старом обреновачком друму.



Дан педесет осми - Ноћ између 20. и 21. маја

Поново погођено складиште "Југопетрола" на Чукарици. У том нападу је оштећена резиденција швајцарског амбасадора. Неколико детонација чуло се у Раковици, Липовичкој шуми и Остружници.



Дан педесет девети - Ноћ између 21. и 22. маја


Поново гађано складиште "Југопетрола" у Радничкој улици на Чукарици. Ракетирано подручје Липовичке шуме и брдо Стражевица у Раковици.



Дан шездесети - Ноћ између 22. и 23. маја

Петоро радника је повређено у ракетирању термоелектране "Колубара" у Великим Црљенима. Београд и већи део Србије остао без струје. Гађани циљеви у Обреновцу, Баричу, Макишу, Липовичкој шуми и Раковици.



Дан шездесет први - Ноћ између 23. и 24. маја


Велики део Србије остао је без електричне енергије после бомбардовања ТЕ "Колубара", ТЕ "Никола Тесла" и ТЕ "Дрмно". Нанета су тежа оштећења на трафо станицама и далеководима. Многи делови Београда, Новог Сада и Ниша као и других градова остали су и без струје и без воде.



Дан шездест други - Ноћ између 24. и 25. маја



Поново гађана зграда МУП-а Србије у Улици кнеза Милоша. Гађано брдо Стражевица у Раковици, далековод код Обреновца и подручје Батајнице.



Дан шездесет четврти - Ноћ између 26. и 27. маја


Три особе, међу којима двоје деце, су погинуле у гранатирању села Раља у општини Сопот. Гађано подручје Раковице где је погођен сервис фабрике "21. мај". Бомбардована подручја Макиша, Остружнице, Батајнице и Зуца. Два пројектила, која нису експлодирала, пала на Нови Београд и Врачар.



Дан шездесет пети - Ноћ између 27. и 28. маја

Погођене трафо станице у Лештанима и на Бежанијској Коси. Без струје остао Београд и већи део Војводине. Погођена зграда Савезне дирекције за робне резерве на Новом Београду.



Дан шездесет шести - Ноћ између 28. и 29. маја

Гађано шире подручје Батајнице.



Дан шездесет седми - Ноћ између 29. и 30. маја


Бомбардовано шире подручје града, околина Обреновца, Бубањ Поток, подножје Авале, околина Батајнице и брдо Стражевица у Раковици. Један пројектил пао на зелену повшину 300 метара од Тржног центра Видиковац.



Дан шездесет осми - Ноћ између 30. и 31. маја


Више пројектила пало на Звездару, Рипањ, Миљаковац и постројења Термоелектране "Никола Тесла" у Обреновцу.

Дан шездесет девети - Ноћ између 31. маја и 1. јуна

Поново бомбардоване високонапонске трафо-станице у Лештанима и на Бежанијској коси. Цео Београд и највећи део Војводине остали без струје.



Дан седамдесети - Ноћ између 1. и 2. јуна

На мети шира околина града. Гађани Липовица, Умка, Остружница, Бежанијска коса, Обреновац и бензинска пумпа на путу Београд-Панчево.



Дан седамдесет први - Ноћ између 2. и 3. јуна


Једна експлозија на подручју Барича.



Дан седамдесет други - Ноћ између 3. и 4. јуна

Гађано подручје Батајнице. Протекла ноћ била је тек друга од почетка агресије без узбуне у Београду.



Дан седамдесет шести - Ноћ између 7. и 8. јуна


Бомбардована Батајница. Лансиране светлеће лопте које су обасјале готово читав град. Неексплодирани пројектили пали на Сланкамен, Котеж и Звездару

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 901



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Март 24, 2018, 03:27:23 »

НАВРШАВА СЕ 19 ГОДИНА ОД СТРАВИЧНОГ БОМБАРДОВАЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Експлозије су разарале 78 дана, а звук сирена ни данас није утихнуо...

Тада је НАТО извршио АГРЕСИЈУ на СР Југославију!





Данас се навршава 19 година од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије (СРЈ).

Напади започети 24. марта, трајали су 11 недеља и у њима је, према проценама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.



<a href="http://www.youtube.com/watch?v=xQ0YGIdDdrA" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=xQ0YGIdDdrA</a>

У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Акција НАТО, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица Алијансе.

Група економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, 9. јуна, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.

Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године. То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД. Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избеглих Албанаца.



<a href="http://www.youtube.com/watch?v=dco8zwH6ey4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=dco8zwH6ey4</a>

Напади су започети 24. марта, трајали су 11 недеља и у њима је, према проценама различитих извора, погинуло од 1.200 до 2.500 људи. У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање. Бомбардовање је уследило после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

 

 

Милицу је мајка спремала за спавање, а бомбе су је успавале заувек...


Да је жива, Милица Ракић би данас имала 22 године. Њено име остало је дубоко урезано у народу. Убијена је 17. априла 1999. године када ју је током НАТО бомбардовања погодио гелер у кући у Батајници.

Око 21 сат, тог кобног 17. априла сирене су означиле ваздушну опасност. „Милосрдни анђео“ је кренуо у још једну своју геноцидну мисију. Само 45 минута након тога ракета погађа кућу породице Ракић у Батајници... Погађа девојчицу која није била ни свесна да се око ње одвија рат, погађа трогодишњу Милицу Ракић.

 

Мала Милица је била на ноши у купатилу... Мама ју је само на трен оставила како би јој припремила кревет за спавање, међутим није ни знала да ће тај кревет остати празан и да ће њена ћерка заспати сама пре него што је мама спусти у топлу постељу.

(Курир)

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=JKQchVrg3PU" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=JKQchVrg3PU</a>
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Март 24, 2019, 21:18:57 »

Двадесета годишњица НАТО АГРЕСИЈЕ



СРБИЈО ПАМТИ! ЗБОГ СЕБЕ, ЗБОГ БУДУЋНОСТИ!


Фото: вечерње НОВОСТИ


Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.



Цитат
"Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
(пета књига Мојсијева , 4:9)




***



Дан пре почетка агресије (23. март)

Савет НАТО и копредседавајући мировне конференције о Косову и Метохији у Рамбујеу, шеф француске дипломатије Ибер Ведрин, упозорили да ће у случају неуспеха Холбрукове мисије уследити ваздушни удари НАТО на Савезну Републику Југославију.

Амерички изасланик за Балкан, Ричард Холбрук, дошао је у Београд како би наводно убедио Милошевића да пристане на предлог из Рамбујеа. Детаљи састанка су до данас непоуздани. Холбрук је у једном интервјуу изјавио да је Милошевић својим хладнокрвним ставом изазивао рат, говорећи да је то већ "готова ствар", и да он није имао другог избора него да напусти земљу и да знак америчким и НАТО-снагама за акцију. Имајући у виду Холбрукове манире, многи познаваоци тадашњих прилика тврде да је ова посета била плод медијске манипулације, и да је Холбрук практично дошао да Милошевића обавести да је одлука о нападу већ донета.

Холбрук је саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је обавестио генералног секретара НАТО Хавијера Солану о исходу разговора.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао снагама алијансе наређење за почетак агресије на СР Југославију.





Скупштина Србије изјаснила се против доласка страних трупа на територију Косова и Метохије, а Влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.


Сенат САД одобрио америчко учешће у ваздушним ударима НАТО против СРЈ.







1. дан (24. март)

 
Неколико сати пре почетка агресије

Председник СРЈ Слободан Милошевић је саопштио, обраћајући се јавности преко Радио-телевизије Србије, да је СРЈ опредељена да настави политички процес, али и да брани земљу, ако буде нападнута.

Председник САД Бил Клинтон позвао председника Русије Бориса Јељцина да не дозволи да криза на КиМ поквари односе Москве са Вашингтоном.

 

Почетак агресије

У 20:00 часова почела је агресија НАТО ваздушним нападима НАТО на војне циљеве. Генералштаб Војске Југославије је обавестио југословенску и међународну јавност да је НАТО извршио агресију на СР Југославију и да је нападнуто више од 20 војних објеката. Прве ракете пале су на војне циљеве у Батајници у 20:38.



Русија је опозвала свог представника у НАТО и прекинула учешће у Партнерству за мир.

Кина и Русија су затражиле прекид напада НАТО на Србију и Црну Гору.

Влада СР Југославије је прогласила ратно стање.

На захтев Русије сазван је хитан састанак Савета безбедности УН, који је одржан без доношења одлуке.






2. дан (25. март)

Генералштаб Војска Југославије је саопштио да су ваздушне снаге НАТО-а гађале више од 50 војних и индустријских објеката наменске производње. Погинуло је 10 војника, а рањено 38. У другом таласу војни циљеви у СРЈ гађани су крстарећим ракетама "томахавк".

Руско министарство за ванредне ситуације je саопштило да је током ваздушних напада НАТО на СР Југославију током ноћи са бродова и авиона лансирано 90 крстарећих ракета "томахавк" и да је у операцији учествовало 210 авиона, четири брода и три подморнице.

У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке.

Прекинута је настава у школама и на факултетима у Србији. Рационисано је снабдевање горивом и отказани су сви летови на београдском аеродрому.

Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан је изразио разумевање за "ваздушне ударе" НАТО-а на СР Југославију, али је додао да је у одлучивању о употреби силе требало да буде укључен и Савет безбедности.

Руски председник Борис Јељцин изјавио да је "агресија НАТО против СРЈ груба грешка" америчке дипломатије и председника Била Клинтона.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана је изјавио да је крајњи циљ "војне операције НАТО" уништавање југословенских оружаних снага.

Aмерички председник Клинтон је изјавио да југословенски председник Слободан Милошевић мора да "изабере мир" или ће НАТО наставити нападе на циљеве у СР Југославији.


Влада СРЈ је прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском.

Министарство информисања Србије је одлучило да протера новинаре гласила из земаља које су учествовале у агресији НАТО или су дале своју територију на коришћење агресорима.

Владе Црне Горе и Републике Српске су саопштиле да су у сталном заседању.

 


Сећање на хероја одбране, потпуковника Животу Ђурића





Потпуковник Живота Ђурић рођен је 1963. године у Параћину.

На стотинак метара од његовог дома је мали спортски аеродром са кога су често полетали старији момци, чланови клуба "Наша крила", и вероватно је то утицало на њега да се после завршене основне школе упути у Мостар у Војну ваздухопловну школу, а онда школовање настави на Академији у Земунику крај Задра и две године у Подгорици.

Службу војног пилота је почео 1986. године на аеродрому Петровец крај Скопља. Ту се и оженио Биљаном која је из околине Параћина. Шест година су били у Скопљу, онда је ескадрила премештена у Краљево.

Рат га је затекао на месту команданта "Тигрова", ескадриле ратних авиона "орлова" у 98. ловачко-бомбардерском авијацијском пуку, јединици која је била базирана на аеродрому у Лађевцима код Краљева. Тог марта 1999. године свима је било јасно да ће НАТО напасти Србију.

Авијацијски пук у Лађевцима имао је ратне планове, извиђачки „орлови” снимили су положаје ОВК на КиМ, и могуће циљеве. Ваздухопловци су приступили дислокацији људства и технике, авиони су склањани са аеродрома и маскирани у њиховој околини. Прве ратне ноћи писта у Лађевцима није погођена, бомбе су пале између ње и стајанке.

"Ујутру смо кренули у напад на команде, кампове и касарне ОВК. У нашим копненим јединицама били су ваздухопловни официри за навођење, такође пилоти, док се у команди у Приштини налазио ваздухопловни официр за везу. Одлучено је да се радио-веза, због прикривености лета, користи само у крајњој нужди или ако официр на земљи процени да напад угрожава наше јединице." – причао је касније пуковник Срето Малиновић, у време рата 1999. године командант 98. пука.

Летело се у бришућем лету, брзином од 800 километара на сат, авиони су пратили конфигурацију терена. Групу од два или четири "орла" обично је предводила верзија ове летелице са два седишта – на другом седишту седео је навигатор чији је задатак био да авионе прецизно доведе до циљева. Летови, који су представљали велико физичко напрезање за пилоте, трајали су око пола сата, па чак и 50 минута када су били у питању најудаљенији положаји ОВК према Албанији.

Живота Ђурић полетео је на задатак 25. марта 1999. године. Док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље.

Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, "класић", који га је тада пратио на задатку, испричао је: "Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха." – рекао је Димовски.

По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, комадант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.

"Два дана се водио као нестао." – испричала је његова супруга Биљана новинарима касније. У тренутку Животине погибије њихов син Александар имао је десет година, а ћерка Ана девет.

Посмртно је одликован и унапређен. Живота Ђурић сахрањен је у Параћину.





3. дан (26. март)

Трећи талас напада. Снаге НАТО деловале "по свим деловима града" саопштио је Центар за узбуњивање и обавештавање Београда. САД су изразиле забринутост због наводних извештаја о повећању насиља над Албанцима на КиМ и упозориле да прикупљају доказе о наводним ратним злочинима југословенских политичких и војних званичника. Москва је наложила представницима НАТО у Русији да напусте земљу и прекинула све контакте са Алијансом због агресије на СР Југославију.

Кинески председник Ђијанг Цемин је рекао да напади НАТО на СР Југославију „угрожавају мир у региону Балкана“ и позвао на брзу акцију у циљу решавања кризе. Савет безбедности УН није прихватио руски предлог резолуције којом се захтева престанак акције НАТО против СРЈ. Индија је најавила да ће радити на постизању консензуса несврстаних земаља против ваздушних удара НАТО на СР Југославију. Скупштина Црне Горе усвојила резолуцију, која предвиђа да државни органи цивилне власти у Црној Гори и у условима ратног стања и ванредних околности наставе да обављају своју функцију и надлежности у складу са Уставом и законом. Руске стратешке ракетне јединице, опремљене мобилним лансерима и пројектилима смештеним у силосима, стављене су у "стање највише приправности", рекао је главнокомандујући руских стратешких ракетних јединица генерал-пуковник Владимир Јаковљев.




Сећање на хероја одбране, мајора Зорана Радосављевића




Пилот мајор Зоран Радосављевић погинуо је у ваздушној борби са бројчано и технички знатно надмоћнијим непријатељем. Његов авион МИГ-29. према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице, али су олупина и тело пронађени недалеко од места Теочак код Бијељине. Са њим је те вечери оборен и мајор Слободан Перић који се спасио искакањем.


Радосављевић, пилот Војске Југославије и страствени једриличар, рођен је 26. фебруара 1965. године у Приштини. Отац му је био војник, официр Југословенске народне армије. После завршене основне школе и војне гимназије, уписао је Ваздухопловну академију. Био је бриљантан студент. Магистрирао је на Саобраћајном факултету у Београду и постао један од водећих стручњака у нашој земљи из области сателитске навигације. Те 1999. године припремао је докторат из ове области. Био је најмлађи пилот код нас на авиону МИГ-29.


Пре свог последњег лета поручио је мајци:

"Шта је човек ако изгуби своју домовину?
Ми пилоти морамо да преузмемо први удар
на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи."



Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен указом свог команданта.

 

... наставиће се...

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #23 послато: Март 24, 2019, 22:01:11 »

...наставак...


4. дан (27. март)



Портпарол Пентагона Кенет Бејкон саопштио је да су напади снага НАТО на војне циљеве у Југославији извршени  крстарећим ракетама и борбеним авионима "стелт". Руски председник Борис Јељцин је упутио писмо подршке југословенском  председнику Слободану Милошевићу и осудио војне акције НАТО. Доњи дом руског парламента огромном већином усвојио је изјаву којом се оштро осуђује агресија НАТО на СР Југославију, тражи хитно обустављање војне акције и предлажу мере које треба да предузме руководство Русије.

Генералштаб Војске Југославије саопштио је новинарима да у агресији на СР Југославију учествује десет земаља са између 100 и 200 авиона, од почетка акције испаљено је од 250 до 300 крстарећих ракета и пројектила на 90 војних објеката на целој територији СРЈ. У неколико градова у Европи одржане су демонстрације против ваздушних напада НАТО на СР Југославију. Демонстрације су настављене и следећих дана. Приштински Медиа-центар је саопштио да су албански терористи извели више од 20 напада на полицију.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио је почетак друге фазе кампање против СРЈ, односно гађање већег број циљева – јединице и опрему Војска Југославије на КиМ. Председник СРЈ Слободан Милошевић поручио је током разговора са шефом украјинске дипломатије Борисом Тарасјуком да су грађани СРЈ "одлучни у решености да ни по коју цену не дозволе непријатељима да окупирају земљу". Француска позвала Русију да помогне у наставку дипломатских мировних напора  за решење, када четири дана бомбардовања није изазвало пукотине у одлучном одбијању Југославије да прихвати захтеве Запада. Инострани новинари протерани одлуком Министарства за информисање Србије, враћени су у Београд, изјавио министар за информације СРЈ.

 

ПВО оборила амерички авион Ф-117А
"Ноћни соко" у атару села Буђановци


Запис у Ратном дневнику заменика команданта 3. ракетног дивизиона 250. рбр ПВО, потпуковника Ђорђа Аничића.

На ватрени положај стижем око 20:30 часова. Прилазећи средствима пролазим поред лансирне рампе. Ракете су на припреми, а угао нагиба велики. Лагани дрхтај тела, јер не знам шта се дешава у кабини. Улазим и седам на место помоћника руковаоца гађања уместо мајора Стоименова. Дани дрема ослоњен на блокове за управљање радом лансирних рампи. Нема близу циљева у ваздуху, има их на већим даљинама на разним азимутима.

Одједном на показивачу осматрачког радара, на азимуту 195 уочавам циљ, на даљини од 23 километра. Кажем: "Дани, овај иде на нас"! Циљеви су се приближавали. На даљини 14-15 km и азимуту 210 степени руковалац гађања потпуковник Золтан Дани је наредио тражење циља. Ја сам наредио "Антена" – укључено је зрачење нишанског радара. Тог момента почиње игра мачке и миша. Зрачимо више од 10 секунди неуспешно тражећи циљ. Наређујем: "Прекини тражење-еквивалент"! После неколико тренутака Дани наређује тражење циља на азимуту 230, а ја моменат зрачења. Веома брзо, за пар секунди, циљ је пронађен, точкићи су шкљоцнули више пута, али оператори ручног праћења нису могли да га прихвате. Циљ је ишао у маневар великом угловном брзином. Зрачили смо више од 10 секунди. Поново је време зрачења предугачко и поново наређујем:"Прекини тражење-еквивалент"!

Поново видим циљ на азимуту 240 степени и даљини од 14 km. Циљ врши маневар курсом, лепо се види на показивачима осматрачког радара. Покушавамо исти поступак трећи пут на азимуту 240. Точкићи официра вођења шкљоцају, оператори га губе. Таман сам мислио да ни овај покушај неће успети, када је старији водник Матић узвикнуо: "Дај га, дај га, имам га"! Точкићи су шкљоцнули и оператори су га прихватили. Стабилно праћење, азимут 242 степена, даљина 14,5 km… Официр за вођење извештава: Азимут 250 степени, даљина 13 km.

"Циљ уништи, метод т/т, лансирај!", командовао је Дани. Потмула екплозија. Старт прве ракете, после 5 секунди и друге, Оператори стабилно прате. Посматрам екран оператора праћења. Светлосни бљесак и експлозија прве ракете на циљу. Циљ је уништен. Наређујем: "Скидај високи"! Даљина 10-11 km, азимут 270 степени-извештава официр вођења Муминовић. Гледам екран осматрачког радара. Паника у ваздуху. Сви су се разбежали, нигде ни једног циља.

После 20-30 минута добијамо команду Припрема за марш! Треба брзо напустити локацију лансирања. Преморен сам. Нисам спавао два дана и ноћи. На радио-вестима у 22:00 часа чујемо да смо оборили F-117А. Олупина је пала у атар села Буђановци. Премештај на наредни ватрени положај је био врло брз. Еуфорија и морал знатно су порасли у јединици. Сви зову, честитају. Напетост је попустила. Нестало је грча. Повратила се вера да се нешто може урадити. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем.












5. дан (28. март)




Снимци обореног "невидљивог" авиона су обишли свет.




На Тргу Републике у Београду је одржан први рок концерт у знак протеста против агресије НАТО на СР Југославију.



Одржавање концерата настављено је следећих дана у Београду и у више градова у СРЈ. Руководство СРЈ оценило је да земља успешно функционише у условима агресије НАТО на СР Југославију.

У Београду бивши руски премијер Јегор Гајдар, бивши вицепремијери Борис Њемцов и Сергеј Гризунов разговарали су са потпредседником владе СРЈ Вуком Драшковићем. Они су претходно неуспешно преговарали са специјалним америчким изаслаником Ричардом Холбруком у Будимпешти о прекиду агресије НАТО на СР Југославију. Радио-телевизија Србије оптужила је руске политичаре да су "изасланици крволочне Мадлен Олбрајт".

Влада СРЈ донела низ уредби са законском снагом важења за време ратног стања, којима се уређују правни положај и активности Народне банке Југославије, као и банака и других финансијских организација. НАТО је поред војних, гађао и цивилни аерордом у Сурчину.





6. дан (29. март)


У наставку агресије на СР Југославију, најјачи напади су извршени на подручју Приштине где је одјекнуло 20 снажних експлозија. У досадашњем току агресије НАТО на СР Југославију коришћено је 430 авиона, од чега 330 борбених. Извршено је 1.300 полетања и лансирано 400 крстарећих ракета. Оборено је седам авиона НАТО, три хеликоптера, тридесет крстарећих ракета и три беспилотне летелице. Погинуло је седам припадника ВЈ, а 17 је рањено,  а причињена је штета од 300 милиона долара, саопштио је новинарима у Београду командант РВ и ПВО Војске Југославије, генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић.



Влада СРЈ је донела Уредбу којом се за време трајања ратног стања, војним обвезницима Војска Југославије забрањује путовање у иностранство. Председник Кине Ђијанг Цемин је  упутио личну поруку председнику СРЈ Слободану Милосевићу, затражио окончање ваздушних напада НАТО-а на  Југославију и повратак преговорима о КиМ.

Под јединствену команду НАТО у Македонији су стављени: Косовска верификациона мисија (1.400 људи), снаге за евакуацију те мисије (12.000 војника) и припадници мировних снага УН (око 1.000), смештени у Македонији.






7. дан (30. март)

Председник СРЈ спреман је да преговара ако се зауставе напади НАТО на СР Југославију, изјавио руски премијер Јевгениј Примаков после вишечасовних разговора у Београду. Руски премијер је потом отпутовао у Бон.

Немачки канцелар Герхард Шредер оценио да предлози које је образложио Примаков нису основа за постизање решења за КиМ. Министар иностраних послова Немачке Јошка Фишер заказао је за 1. април у Петерсбергу крај Бона конференцију о актуелној ситуацији на Балкану. Поред шефова дипломатија Немачке, Финске и Аустрије, позвани су и министри из Македоније, Мађарске, БиХ, Албаније, Бугарске, Румуније, Хрватске и Словеније.

Председник Борис Јељцин је у годишњем обраћању федералном парламенту рекао да се не сме дозволити да Русија буде увучена у било какав рат. Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин изјавио је да се за сада не разматра упућивање у Југославију руских војних саветника. Амерички председник Бил Клинтон изјавио да се операција НАТО у СРЈ наставља на "проширени спектар циљева" укључујући и полозжаје војске и полиције на КиМ. Бивши начелник Генералштаба француске армије генерал Ги Мери оценио је агресију НАТО-а у Југославији као "глупост".

Тадашњи политички представник терористичке ОВК, Хашим Тачи, одбацио је сваки "компромис" са југословенским председником. Руски војни и дипломатски извори изјавили да је Хашим Тачи позвао терористичку ОВК да започне офанзиву која би представљала подршку ваздушним ударима НАТО. У СРЈ основани Ратни војни судови и Ратни војни тужиоци. Репортер француске новинске агенције АФП је посетио приштински спортски стадион и видео да је установа празна и да је трава у стадиону нетакнута, што је порекло тврдњу НАТО-а да је стадион претворен у концентрациони логор и да се тамо држи 100.000 Албанаца. Уништени сви објекти од виталног значаја фабрике "Слобода" у Чачку.






8. дан (31. март)


НАТО је почео да користи касетне бомбе, забрањене међународним конвенцијама.



НАТО саопштио да је мисија руског премијера Јевгенија Примакова у Београду и Бону била неуспешна и најавио да ће "проширити и појачати" нападе на СР Југославију. Врховни командант НАТО генерал Весли Кларк добио овлашћење да прошири број циљева за нападе НАТО у Југославији. Британски министар одбране Џорџ Робертсон изјавио да ће НАТО прекинути ваздушне нападе само уколико председник СРЈ одмах обустави операције на КиМ, повуче војне и полицијске снаге из покрајине и омогући повратак избеглица под заштитом међународних војних снага.

Политичке одлуке о КиМ се доносе негде другде, а не у Уједињеним нацијама, изјавио је портпарол УН Фред Екард. "Све што генерални секретар може да учини јесте да прати проблем."

Русија затражила дозволу за пролаз кроз Босфор седам бродова Црноморске флоте. САД изразиле забринутост. Руски министар одбране Игор Сергејев је саопштио да је у нападима НАТО на СР Југославију погинуло је више од 1.000 цивила; 28 припадника Војска Југославије је погинуло, а 90 повређено, погођено је 60 локација, а 30 одсто напада, у којима су поред војних циљева погођене школе, болнице и стамбени објекти, концентрисано је на КиМ.

Влада СР Југославије је оптужила НАТО да је произвео стварну и општу хуманитарну катастрофу у читавој СРЈ и упутила драматичан апел свим међународним хуманитарним организацијама и установама, као и владама да "притекну у помоћ и спрече хуманитарну катастрофу неслућених размера". Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је од почетка агресије НАТО-а на Југославију, са КиМ у Албанију пребегло око 85.000 људи. Неколико стотина полицајаца Републике Српске је на Тргу Крајине у Бањалуци ћутећи одржало мирни протест због агресије НАТО-а на СР Југославију.

Милошевић упутио поруку Моамеру Гадафију у којој му одаје признање руководства и народа Југославије због апела да се осуде и прекину напади НАТО-а. Бивши амерички државни секретар Лоренс Иглбергер изјавио је: "историјски гледано Косово је део Србије" и да је "њен суверенитет на том подручју неспоран". Хакери из Југославије упали су и пореметили интернет-сајт и систем е-поште НАТО, саопштено је из седишта алијансе. Терористичка ОВК прогласила општу мобилизацију, јавио Радио Тирана. Лидер Албанаца са КиМ, Ибрахим Ругова, позвао НАТО да заустави напад на СР Југославију.

Цитат
ЈЕЉЦИН БИО ИЗДАЈНИК

* A Медлин Олбрајт је од Јељцина тражила да вас смени због тога што сте говорили да Русија треба да помогне Србима?

- Велики број генерала и официра био је за то да се помогне браћи Србима, традиционалним савезницима. Али председник Јељцин и његово окружење понели су се кукавички и издајнички. Нас који све то знамо нису изненадили недавно објављени стенограми телефонских разговора председника Клинтона са Јељцином. Из њих се види да је Јељцин био спреман да жртвује Милошевића јер га је Клинтон уверио да сва зла почињу од њега. На нашу жалост, у то време Јељцин је био или болестан или пијан и слабо је штитио интересе Русије.


(Бранко Влаховић, вечерње НОВОСТИ)






9. дан (1. април)


Срушен је Варадински мост у Новом Саду.




Делови града су остали без воде. Дунав је затворен за саобраћај. Београд је под узбуном непрекидно више од 27 сати. Војска Југославије заробила три америчка војника. Најављено је суђење. Бил Клинтон изјавио да председника СРЈ сматра одговорним за безбедност тројице заробљених америчких војника и да "Вашингтон наставља своју мисију у СРЈ".

Председник СРЈ Слободан Милошевић и лидер Албанаца са КиМ Ибрахим Ругова потписали у Београду заједничку изјаву о пуној сагласности да се проблеми могу решити само политичким средствима. У Београд стигла делегација руских парламентараца коју је предводио потпредседник доњег дома руског парламента – Думе, Сергеј Бабурин.

Министар иностраних послова Ватикана Жан-Луј Торан пренео председницима СРЈ и Србије, Слободану Милошевићу и Милану Милутиновићу и патријарху српском Павлу поруку папе Јована Павла II. Папа је позвао лидере САД, НАТО и Југославије на једнонедељно ускршње примирје. Белорусија прекинула везе са НАТО због агресије на СР Југославију.

Москва и Пекинг потпуно су сагласни у оцени да НАТО ваздушним нападима на Југославију игнорише улогу УН, Савета безбедности и да та агресија представља "веома опасан преседан", изјавио руски амбасадор у Кини Игор Рогачев. Руски председник Борис Јељцин затражио хитан састанак Г-8. Генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјавио да НАТО блиско ради са Русијом у решењу тзв. Косовске кризе и да очекује да ће сва размимоилажења бити разрешена.

Председник СРЈ Слободан Милошевић сменио команданта Друге армије Војске Југославије генерал-потпуковника Радосава Мартиновића и на његово место поставио генерал-потпуковника Милорада Обрадовића.

...наставиће се...

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Март 25, 2019, 02:34:54 »

...наставак...


10. дан (2. април)

Током напада на Куршумлију погинуло је 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из XII века.


Крстарећим пројектилима погођене су зграде републичког и савезног МУП у улици Кнеза Милоша.



Избио је пожар у непосредној близини Гинеколошко-акушерске клинике и психијатријске болнице "Лаза Лазаревић".

Представници НАТО су саопштили да ће наставити ваздушне нападе на Југославију, чиме су одбацили захтев Ватикана и Светског савеза цркава да прекину агресију на СР Југославију у време католичког Ускрса. Шеф руске дипломатије Игор Иванов је изјавио да НАТО ужурбано припрема копнене операције на КиМ. Шеф британске дипломатије Робин Кук је изјавио да ће НАТО "интензивирати ваздушну кампању" у СРЈ, али да неће слати копнене трупе. Албански председник Реџеп Мајдани је позвао НАТО да стационира своје војнике на тлу Албаније.

Председник СРЈ Слободан Милошевић је примио заједничку делегацију руске Државне думе и Парламента Белорусије коју предводи потпредседник руске Думе, Сергеј Бабурин. Делови обореног америчког авиона Ф-117 су предати Русији. Министар одбране СРЈ Павле Булатовић је затражио војну помоћ од Русије и Белорусије.

Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин је изјавио да је пружање војне помоћи Југославији "могуће, али да зависи од ситуације". Око 80 руских верификатора напустило је ОЕБС-ову Косовску верификаторску мисију и вратило се у Русију. Руски ратни брод "Лиман" је испловио из луке Севастопољ на путу за Јадранско море. Високи комесар Уједињених нација за избеглице, Садако Огата, саопштила да је најмање 230.000 Албанаца с КиМ избегло из покрајине у последњих десет дана. Албанија је упутила апел за помоћ избеглицама.

 


11. дан (3. април)

У 19 часова и 55 минута у Новом Саду срушен је Мост слободе који је повезивао Нови Сад са Сремском Каменицом.



Најмлађи од три новосадска моста, Мост слободе био је на целом Дунаву мост са највећим распоном.

У време када је саграђен, представљао је светски рекорд за овакав конструктивни систем. Грађен по идејном пројекту архитекте Николе Хајдина, мост је имао конструкцију дугу 1.312 метара и широку 27,60 метара, са шест коловозних и две пешачке траке. По својим просторним, функционалним и естетским вредностима, Мост слободе представљао је фактички и симболични корак Новог Сада у 21. век. У моменту када су испаљени пројектили, на мосту се у том тренутку налазило више аутомобила и пешака. На срећу нико није страдао, два човека су рањена, а заробљене на мосту и рањенике спасао је својим чамцем алас Велимир Веља Теодоровић.

 


12. дан (4. април)

НАТО је 12. дана агресије дејствовао углавном по цивилним објектима.


Погођена је топлана у новобеоградском Блоку 70А, погинуо je ноћни чувар.


Погођена је и Полицијска академија на Бањици. Од те детонације попуцала су стакла на ВМА. Бомбардовано је складиште Југопетрола у Раковици. У Панчеву је са две ракете бомбардована рафинерија нафте, погођена је и Енергана. Погинула су 2 радника, а 4 задобило тешке телесне повреде.

У Чачку је трећи пут бомбардована зграда "Слободе". Ракетирано и више привредних и цивилних објеката у широј околини. У Новом Саду је бомбардована зграда телевизије Нови Сад. У Гњилану је бомбардован возни парк са 30 аутобуса. Такође је уништена и једна бензинска пумпа. У Куршумлији је са две ракете бомбардован дрвни комбинат. У Богутовацу код Краљева је бомбардовано складиште горива "Беопетрола". Рањена су три радника. У Смедереву је бомбардована бензинска пумпа. Погођене су инсталације "Југопетрола".



13. дан (5. април)

Бомбардован је манастир Грачаница, а бомбе су пале и на неколико кућа у месту Грачаница. У Приштини је бомбардован аеродром. Уништена је трафо-станица у близини, писта и управна зграда. Бомбардован је Лепосавић, погођен је тунел Шарпељ код села Јерина. У Врању бомбардоване куће у непосредној близини аутобуске станице. Погинуло 2 а тешко рањено 15 лица.

У Алексинцу је у 20:22 бомбардован цивилни део града. Погинуло је 11 лица, а 50 је рањено.


Уништено је или знатно оштећено око 700 стамбених објеката.

У Нишу је бомбардована касарна Стеван Синђелић, магацин Дуванске индустрије, амбуланта фабрике и обданиште. Овај пут погођена је и војна команда и дечија клиника за рехабилитацију. Око 5:20 Ниш је поново бомбардован. Погођена је зграда у ширем делу центра. Око 21:30 бомбардован је северозападни део града. У 2:35 бомбардовани су Лучани, а погођена је хемијска индустрија „Милан Благојевић“.

У Београду је око 4:15 једна бомба пала близу градске болнице на Звездари. Друга бомба пала је близу школе коју су људи из околних кућа користили као склониште. За време бомбардовања у школи је било 30 људи. Земуну је око 4:15 бомбардована главна улица у којој се налази спортски центар "Пинки" и Робна кућа. Већа оштећења задобио је Пољопривредни факултет, a погођен је и Дом ваздухопловства.

У Сомбору је око 3:00 са три пројектила бомбардована Нафтна индустрија Србије. Сомбор је око 22:20 поново бомбардован. Овај пут на мети су били складиште горива и железнички и друмски мост. У Новом Саду је око 22:15 са два пројектила бомбардована рафинерија.



14. дан (6. април)


Око 03:00 бомбардован и последњи мост преко Дунава у Новом Саду.



Тада није срушен, тако да су преко њега могли да прелазе само пешаци и возила хитне службе. Око 11:00 са 5 пројектила бомбардовано је Врање. Оштећена је пекара и градска болница, а један пројектил пао је јужно од града. У Сурдулици је пројектилима погођена основна школа. Око 12:30 поново је бомбардован аеродром Слатина. Бомбардовано је и село Витановац.

У Призрену је бомбардовано стамбено насеље тако да је већина кућа порушена. Бомбардован је и део водова који снабдева град пијаћом водом. У Јахлији је погођена пруга Крагујевац-Краљево, а оштећена је електрична инсталација. Бомбардован је мост на реци Топлици на путу Ниш-Приштина. У Лозници су бомбардоване куће, железнички мост и мотел. Није било људских жртава. У Чачку су бомбардоване куће и дечији вртић. У Лучанима је око 20:35 бомбардована хемијска индустрија „Милан Благојевић“. У Црној Гори је око 23:15 бомбардован аеродром Голубовци.

 

15. дан (7. април)

Бомбардован је центар Приштине. Са три пројектила гађана је зграда Главне поште и околни објекти. Живот је изгубило 4 лица, а 8 је задобило тешке телесне повреде. Бомбардовано је и село Девет Југовића, са 10 пројектила бомбардованa je Грачаница. У Новом Саду је бомбардован "Нафтагас", а складиште рафинерије нафте је уништено. И у Сомбору је бомбардован "Нафтагас", као и села Чонтла и Кљаићево у околини.


У Чачку је поново бомбардован индустријски објекат "Слобода".




У Нишу је бомбардована фабрика "Јастребац". Ракета која је погодила фабрику пала је прво на њен кров, затим је пробила две бетонске плоче и зауставила се у дворишту куће удаљене 500 метара од фабрике. У дворишту је направила кратер дубине 5 метара и пречника 10 метара. У нападу на Ниш погођена је и фабрика "Фиделинка" и главна аутобуска станица у близини Нишке тврђаве. Бомбардован је и Народни музеј.

 

Манипулација тзв. Операцијом потковица

Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг објавио је документ под називом "Операција потковица" који је наводно био крунски доказ Милошевићевог плана за етничко чишћење Косова и Метохије. Овај документ је направила бугарска влада и послала немачкој влади пре почетка агресије на СР Југославију.

Суштински, документ који је бугарска обавештајна служба назвала "Операција потковица", производ је "анализе догађаја из јануара и фебруара 1999. године коју су начинили бугарски обавештајни аналитичари". Документ је наводно настао на основу извештаја Верификаторске мисије ОЕБС, према којима су се југословенске јединице у фебруару и марту, налазиле на ободима КиМ, што је бугарске аналитичаре и навело на назив "потковица".


Бугарске налазе је анализирала и немачка обавештајна служба БНД, која је известила немачку владу да се прегледом догађаја на терену може закључити да "нема знакова почетка озбиљније операције против ОВК". Истовремено, немачки обавештајци су оценили да ће ОВК покушати опробаном методом "удари и бежи" да испровоцира српске снаге на озбиљне акције које би резултирале разарањем и покретањем таласа избеглица, како би се изазвали ваздушни удари НАТО.

Упркос јасним упозорењима немачких обавештајаца да не постоје докази да је документ "Операција потковица" аутентичан, као и да долази из крајње сумњивих извора, Шарпинг је изнео документ у јавност како би се маргинализовали и дискредитовали сви противници војне интервенције против СРЈ. С обзиром да ваздушни удари на СР Југославију после две недеље нису дали очекиване резултате, а појавио се велики број противника агресије у западном јавном мњењу, Шарпинг је изнео документ којим је настојао да оправда наставак агресије.

"Подаци, које је дао немачки министар одбране о југословенским снагама безбедности су нетачни и противречни свим доступним информацијама с тим у вези." – рекао је тадашњи аустријски министар одбране Вернер Фаслабенд лета 1999. године у одговору на питање аустријских парламентараца о "Операцији потковица".

...наставиће се...
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #25 послато: Март 25, 2019, 03:26:11 »

...наставак...



16. дан (8. април)

Погођен je завод "Црвена застава" у Крагујевцу, повређена су 124 запослена, а на хиљаде радника остало је без посла.



Бомбардована је Ћуприја при чему је једна особа преминула, а 3 лица је задобило тешке телесне повреде. Приликом ракетирања врха Торник на Златибору погођен је спортско-рекреативни центар. Погинула су 3 лица.

Влада СРЈ је констатовала да су снаге безбедности прекинуле офанзивна антитерористичка дејства и да је на Косову и Метохији завладао мир. Министри иностраних послова ЕУ у Луксембургу су подржали нападе НАТО на СР Југославију, изјаснили се да одговорни за наводне злочине на КиМ треба да се нађу пред међународним судом и упозорили Београд да би сваки потез уперен против црногорске владе имао „најозбиљније консеквенце“.

Председник Доњег дома руског парламента Генадиј Селезњов изјавио по повратку из Београда да је југословенско руководство спремно да преговара о КиМ под условом да НАТО прекине бомбардовање и да се југословенски председник Слободан Милошевић сложио са Ибрахимом Руговом да се припреми споразум који ће омогућити повратак избеглица и успостављање привремене управе на КиМ.

Русија затражила дозволу за пролазак кроз Босфор још три ратна брода Црноморске флоте.





17. дан (9. април)

Бомбардован предајник РТС на Голечу надомак Приштине. Погођено је складиште нафте у Смедереву. Председник Управног одбора крагујевачке "Заставе" Милан Беко изјавио да су озбиљно повређена 124 радника те фабрике у нападу авијације НАТО. Информативна служба Војска Југославије саопштила да је НАТО у протеклих 15 дана ангажовао 600 авиона, од тога скоро 450 борбених, и испалио више од 450 крстарећих ракета са 20 ратних бродова.

Русија је упозорила да косовска криза може изазвати европски рат. Врховни командант НАТО-а Весли Кларк изјавио да ће агресија на СР Југославију бити настављена. Након извештаја да је Москва можда усмерила нуклеарне ракете ка земљама чланицама НАТО, Бела кућа је саопштила да очекује од Русије да одржи обећање о немешању у југословенски конфликт. Генерални секретар УН Кофи Анан позвао лидере НАТО да прекину бомбардовање територије СРЈ одмах пошто југословенске власти испуне обавезе које се односе на снаге безбедности на КиМ, повратак избеглица и размештање међународних снага у покрајини. УНХЦР затражио да избеглице остану у близини КиМ и да се привремено обустави пребацивање избеглица с КиМ у Аустралију, САД и Канаду.

 

Почетак Битке на Кошарама


На православни Велики петак, 9. априла 1999. у 03:00 сата почела је копнена агресија на СР Југославију, нападом на караулу Кошаре. Напад је почео артиљеријском ватром са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. У нападу су употребљавани топови, хаубице и минобацачи и ватру су координисали јако добро обучени припадници француске Легије странаца, енглеског САС и америчких Маринаца. Албанци су нападали у три правца, први је био према врху Раша Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе.





Током артиљеријског бомбардовања, око 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада је на првој линији било само мање од 200 припадника ВЈ. Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготову са стране нападача. После подне је ОВК заузео врх Раша Кошарес и одмах прешао у дефанзивну тактику. То му је такође омогућило да довуче неколико артиљеријских оруђа до тог врха.







18. дан (10. април)

НАТО је саопштио да је у агресији на СР Југославију од 24. марта погођено 150 циљева. Делегација римокатоличке хуманитарне организације Свети Еђидио саопштила је по повратку из Београда да су југословенске власти одбиле да дају дозволу лидеру косовских Албанаца Ибрахиму Ругови да изађе из земље. САД су саопштиле да шаљу још 82 ратна авиона као појачање ваздушним нападима НАТО против Југославије. Британија је упутила у Јадранско море носач авиона. Специјални изасланик УН за људска права Јиржи Динстбир изјавио да нико не зна тачан број избеглица са КиМ и да број од 600.000, о којем говори светска организација, представља само процену која може да варира за више десетина хиљада.

Русија је дала нова уверавања да нема намеру да се умеша у било какву конфронтацију на Балкану, изјавио је портпарол британског Форин офиса, након телефонског разговора руског и британског министра иностраних послова, Иванова и Кука.

 


Битка на Кошарама

Постало је јасно да напад на караулу Кошаре изводе у садејству терористи ОВК, Војска Републуке Албаније и армије неколико чланица НАТО. Напад који је почео 9. априла 1999. настављен је све док припадници ОВК нису заузели Маја Главу уз помоћ албанске и НАТО артиљерије. Настављено је гранатирање карауле Кошаре, тако да су војници Војска Југославије су морали да напусте саму караулу поподне и повуку се на позиције изнад карауле које су биле лакше за одбрану. Око 19 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу, а амерички ЦНН и британски ББС, су одмах били ту да известе о овом "великом успеху" ОВК.

 


 
19. дан (11. април)

НАТО авијација је нанела огромну штету Приштини и Ђаковици у једном од највећих ваздушних напада на те градове. У околини Приштине у току ноћи пало је више од 50 пројектила, аеродром Слатина код Приштине је поново бомбардован. Шест цивила је погинуло, а 23 рањено у селу Мердаре.

Међу погинулима у масакру су били и беба од 11 месеци Бојана и њен отац Божинa Тошовић.


Мајка Марија Тошовић, која је била у деветом месецу трудноће је рањена. Околина манастира Грачанице је такође бомбардована. Органи безбедности СРЈ саопштили да су ухапсили аустралијског држављанина Стива Прата који је радио за аустралијску организацију „Care International“. Прат је ухапсен под сумњом да се бавио шпијунажом.



Битка на Кошарама

Током дана су стигла и појачања за Војску Југославије у људству и у артиљеријском оруђу. Једна група припадника ОВК се налазила изнад позиција Војска Југославије да би ометала и пресецала комуникације, и успела је да уништи једно борбено возило. Албанија је затражила од НАТО да бомбардује положаје артиљерије Војска Југославије у близини албанско-југословенске границе, јавила званична албанска агенција АТА. Током ноћи, ОВК је напао позиције Војска Југославије на врху Опљазу, покушавајучи да сломи отпор војника ВЈ, али сви напади су одбијени уз велике губитке нападача, иако су имали подршку албанске артиљерије.

 


20. дан (12. април)

Око 11:00 ујутро бомбардован је путнички воз на прузи Београд-Солун у Грделичкој клисури 15 километара од Лесковца.


Трећи и четврти вагон су потпуно уништени, док су локомотива и први вагон остали читави. Пронађено је девет угљенисаних лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали. Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен.


У Приштини је бомбардована шира околина аеродрома Слатина, а осам детонација чуло се јужно од града. У Крушевцу је око бомбардован индустријски објекат "14. октобар" и градска топлана.


У Крагујевцу је поново бомбардована фабрика аутомобила "Застава".



У Панчеву је два пута у току дана бомбардована рафинерија нафте. У Новом Саду је око бомбардована рафинерија, а оштећена је и водоводна инсталација. У Сомбору је пети пут бомбардовано складиште "Нафтагаса".

Оба већа Скупштине СРЈ усвојила одлуку о приступању СРЈ савезу Русије и Белорусије. Посланици Демократске партије социјалиста Црне Горе у Већу грађана нису присуствовали овој седници. Шефови дипломатија земаља НАТО, на првом састанку од почетка агресије оптужили су председника СРЈ за хуманитарну катастрофу на КиМ и саопштили да напади неће престати све док Београд не испуни захтеве које је раније поставио НАТО. Генерални секретар УН Кофи Анан изјавио да од југословенског председника Слободана Милошевића још није добио одговор на пет захтева за окончање кризе, али да се још нада и да је спреман да се састане са Милошевићем. Амерички секретар за одбрану Вилијам Коен изјавио је да у САД и у НАТО не постоји консензус око упућивања копнених снага на СР Југославију, због чега се то питање и не разматра. Русија је затражила од Међународног суда правде у Хагу да утврди какве би правне последице за собом повлачила употреба силе против суверених држава без одобрења УН.



<a href="http://www.youtube.com/watch?v=i2oLWlAF4lk" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=i2oLWlAF4lk</a>

 
...наставиће се...
 

 

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #26 послато: Март 26, 2019, 08:57:42 »

... наставак...


Цитат
"Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
(пета књига Мојсијева , 4:9)




21. дан (13. април)


Бомбардована је и уништена сателитска станица у месту Прилике код Ивањице.



Неколико људи је рањено у овом нападу. Бомбардована је Војно-медицинска академија на Бањици. У Чачку је поново бомбардована фабрика "Слобода". Бомбардован је национални парк Копаоник, а погођен је хотел "Бачиште". На срећу, у хотелу није било гостију. У Крушевцу је бомбардован стари мост на Расини. У Биљановцу је бомбардован мост између Краљева и Рашке.

У Приштини је са 6 пројектила бомбардовано складиште "Југопетрола". Бомбардован је и густо насељени део града. Са 15 пројектила је бомбардована аутобуска станица и фабрика пластичних маса. Погођен је и ТВ репетитор код Приштине. Амерички председник Бил Клинтон је поновио да ће се наставити ваздушни напади на СР Југославију и успротивио се слању копнених трупа. Врховни командант НАТО Весли Кларк затражио од САД још 300 авиона за  учешће у агресији. Шефови дипломатија Русије и САД, Мадлен Олбрајт и Игор Иванов констатовали на састанку у Ослу да међу њима не постоји сагласност о начинима за окончање сукоба у СРЈ, али су саопштили да ће наставити разговоре у потрази за политичким решењем. Председник Црне Горе Мило Ђукановић је одбацио као "неозбиљну и неискрену" иницијативу о уласку Југославије у Савез Русије и Белорусије. Македонски премијер Љупчо Георгијевски затражио хитан пријем Македоније у НАТО.



22. дан (14. април)

НАТО је бомбардовао две колоне албанских избеглица код Ђаковице. Најмање 75 људи је погинуло, а 25 је тешко рањено.

Званичници НАТО су за овај злочин оптужили Војску Југославије. У Приштини је са 6 пројектила бомбардован аеродром Слатина, као и споменик косовским јунацима. Бомбардован је железнички мост на Лиму у близини Нове Вароши. Код Рашке је са две ракете бомбардован мост. У Ваљеву је бомбардована фабрика "Крушик" и највеће градско насеље. Од силине детонације оштећена је болница и пољопривредна школа. Бомбардовано је село Извор код Пирота. Са 5 пројектила је бомбардована Куршумлија, а погођен је мост на реци Косаници. Касетним бомбама гађано село Павловац код Врања. Страдала је једна особа, а једна је тешко повређена.

Доњи дом руског парламента – Дума, великом већином гласова је одбио да разматра предлог о подршци одлуци југословенског парламента о присаједињењу СРЈ Савезу Русије и Белорусије. Југославија пристаје на размештање међународних цивилних посматрача на КиМ под окриљем УН или других међународних организација, под условом да у ту мисију не буду укључени представници земаља које учествују у агресији на СР Југославију, изјавио је председник Белорусије Александар Лукашенко после разговора са југословенским председником Слободаном Милошевићем у Београду. Лукашенко је рекао да му је Милошевић предао писмо са предлогом да се одмах приступи процедури стварања савеза Русије, Белорусије и СРЈ.

Председник Русије Борис Јељцин именовао Виктора Черномирдина за специјалног представника у преговорима о косовско-метохијској кризи. Шефови држава и влада ЕУ у Бриселу затражили да се мировно решење за КиМ, уз обуставу НАТО бомбардовања Југославије, нађе кроз усвајање резолуције у Савету безбедности УН и успостављање привремене управе над КиМ, коју би вршила ЕУ, изјавио немачки канцелар Герхард Шредер, у својству председавајућег ЕУ. Команда Ратне морнарице Војска Југославије забранила је саобраћај у територијалним водама СРЈ и унутрашњим пловним путевима на Скадарском језеру и реци Бојани.


Битка на Кошарама

Југословенска влада затражила од Савета безбедности УН да осуди акт агресије који су из Албаније 9. априла 1999. починили припадници ОВК уз подршку албанске војске и НАТО. Пошто је албанска артиљерија наставила је да бомбардује позиције Војска Југославије са Маја Главе и Раша Кошареса, команда Војска Југославије је одлучила да изведе изненади контранапад на Маја Главу. Растојање између два противничка рова није било веће од 50 метара. Војска Југославије није успела комплетно да заузме Маја Главу, али је прекинула албанско артиљеријско деловање са тог врха. На Маја Глави фронт је стабилизован до краја рата, без икаквих промена на линијама.


Током априла на Раша Кошаресу није било никаквих промена на линијама фронта и обе стране су трпеле значајне губитке. Војници Војска Југославије од артиљеријског деловања и бомбардовања НАТО, а Албанци од неуспелих јуриша да сломе одбрамбену линију ВЈ.



23. дан (15. април)

Срушен је мост између Ковина и Смедерева. Бомбардована је Раковица у Београду, а уништене су стамбене зграде и пословни објекти.


Од силине детонације оштећене су скоро све школе у Раковици. Бомбардован је Чачак, а погођен је и предајник РТС. Бомбардован је северозападни део Ниша. Бомбардована је Суботица, а погођен је најгушће насељени део града. Бомбардована је "Петрохемија" у Панчеву. Бомбардован је северозападни део Новог Сада, а са 3 пројектила погођена је и рафинерија нафте.

НАТО је признао да је погодио избегличке колоне у Метохији.


Џејми Шеј, портпарол НАТО је признао "грешку" уз изјаву пилота Ф-16 да је "једно возило" гађао ласерски навођеном бомбом. Саопштено је "дубоко жаљење" и истовремено истакнуто како "у историји још није било војне операције са тако великим мерама за минимизирање штете". САД изразиле жаљење због цивилних жртава на КиМ, али и саопштиле да ће војне операције бити настављене. Југославија затражила хитну седницу Савета безбедности због напада на колону албанских избеглица код Ђаковице.

Савет безбедности УН затражио од СРЈ да „допусти конзуларним представницима да се састану са двојицом Аустралијанаца (Пратом и Валасом), који су ухапшени због шпијунаже“. Америчко Министарство одбране саопштило да ће од Конгреса, на име трошкова за операције против СР Југославије, затражити "нешто више од четири милијарде долара". Кина је оптужила НАТО да је изазвао хуманитарну катастрофу на КиМ и поново позвала тај савез да оконча војне операције против СРЈ. Парламент ЕУ позвао лидера Ибрахима Ругову да посети тај парламент и са посланицима разговара о кризи на Балкану.

Украјина је предложила мировни план за окончање сукоба на КиМ који предвиђа истовремени прекид ватре и слање на терен мировних снага из неутралних земаља. Портпарол југословенског Министарства иностраних послова Небојша Вујовић изјавио новинарима у Београду да ће СРЈ употребити сву расположиву снагу да се одбрани од агресора, али и да ће енергично радити на политичком процесу за Косову и Метохију. Портпарол Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио новинарима у Београду да су настављени директни разговори државне делагације и савезних власти са представницима косовских Албанаца о решавању проблема на Косову и Метохији. Дачић поновио да је стационирање страних трупа на КиМ неприхватљиво.



24. дан (16. април)

Са 20 пројектила бомбардована је Подгорица.



 У Даниловграду су бомбардоване куће. Бомбардован je ТВ-репетитор на Церу и трафо-станица у близини њега.

Поново је бомбардована Приштина, а погођен је аеродром Слатина и село Чучуљага. Бомбардована су села у околини Краљева – Мрсаћ и Дракчић. У Дракчићу је бомбардован друштвени објекат, а од силине детонације попуцала су стакла на околним кућама. Бомбардовано је Вуково, предграђе Бољевца. Бомбардован је североисточни део Врања.

Савет безбедности је издао председничко саопштење којим је, уместо осуде агресије алијансе над Југославијом, изражена забринутост због хапшења двојице „хуманитараца“ из Аустралије који су одмах признали да су шпијунирали за америчку обавештајну службу. Специјални Јељцинов изасланик Черномирдин примио је југословенског амбасадора Борислава Милошевића и америчког амбасадора у Москви припремајући тако терен за посету Југославији.



25. дан (17. април)

У насељу Батајница, за време дејства авијације НАТО, од гелера експлодираног пројектила погинула је трогодишња Милица Ракић.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=2M4FXxt7314" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=2M4FXxt7314</a>


Њена смрт је постала симбол страдања и патњи деце Југославије. Приликом истог дејства лакше је повређен и двогодишњи дечак Дражен Јанковић.

Бомбардовано је Ужице. Бомбардовано је Ваљево. Погођена је фабрика "Крушик". Највише су оштећене проиводне хале. Оштећена је и фабричка здравствена станица, околне куће, обданиште и пољопривредна школа. НАТО је саопштио да се "југословенска кампања етничког чишћења Косова појачава и да је у њој убијено 3.200 људи". Приказани су ваздушни снимци засеока Избице, за које се тврдило да могу бити индиција масовне гробнице. Обе "вести " саопштио је Џејми Шеј у Бриселу.

Европски стручњаци за анализу аеро-снимака одмах су упозорили да "масовна гробница" на показаном снимку делује сувише уредно, више налик на паркинг него на прикривање масовног злочина. Пентагон је саопштио да је НАТО емитовао "погрешан снимак" радио-везе пилота који је бомбардовао избегличку колону код Ђаковице.



26. дан (18. април)

У Панчеву је са неколико пројектила бомбардована рафинерија нафте, затим азотара и петрохемија. У Новом Саду бомбардована је рафинерија нафте. У Београду је бомбардована Батајница. Од силине детонације оштећена је већина зграда у Батајници. У Ужицу бомбардованo стамбено насеље. У Куршумлији бомбардован мост и манастир свете Богородице. Бомбардован северозападни део Приштине и село Чичевица.

 


Aкција РВ Војска Југославије на аеродрому у Тузли


Када је почела агресија на Југославију планирано је да се Војска Југославије за 7-10 дана уништи до те мере, да Југославија буде принуђена на потписивање безусловне капитулације. У склопу тог плана предвиђено је да се аеродром у Тузли углавном користи за слетања теже оштећених авиона, који не могу да се домогну својих матичних база. На том аеродрому су били стационирани и хеликоптери спасилачких екипа које би улетале на територију СРЈ и спашавале пилоте евентуално оборених авиона. Пошто се планови НАТО стратега никако нису остваривали требало је повећати интензитет бомбардовања. Тада се мења стратегија и на тузлански аеродром 8. априла долеће 8 борбених авиона ради напада на специјалне циљеве у СРЈ.

Обавештајци Војска Југославије су за то сазнали и у команди ратног ваздухопловства је почело планирање напада на аеродром у Тузли јер се тамо сконцентрисао велики број летелица. На аеродрому се налазило 12 борбених авиона које је југословенска ПВО оштетила, 8 ловаца-бомбардера који су долетели пре неколико дана и 4 спасилачка хеликоптера уз још неколико помоћних и летелица транспортне авијације.

На аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 "орлова", 2 МИГ-а 21 и једног "галеба" Г4. Задатак је био да се у ниском лету дође до тузланског аеродрома и уништити што више НАТО авиона. У недељу 18. априла 1999.  у 13:30 авиони Војске Југославије су изненада на напали НАТО авионе, јер је у то време "због квара" (саботажа оперативаца ВЈ) био искључен радар на аеродрому Тузла. Изненађење је било потпуно, јер их ни Авакси нису регистровали на време, па су авиони Војска Југославије примећени тек на 10 километара од тузланског аеродрома, а тада је било касно да НАТО авиони узлете. Четири НАТО авиона у паровима су била спремна за узлетање али су југословенски пре њиховог полетања већ напали. Била је то изузетно ризична акција и иако је из базе Војска Југославије јављено да су авиони примећени нико од пилота није желео да акцију прекине.

По изјави мајора Гавриловића који је летео на једном од "орлова", он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона који су се налазили на писти скроз десно, и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 "орла" и испустила терет, свако на већ одабране циљеве, док су 2 "орла" остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су пре неки дан стигли у Тузлу. Два МИГ-а и "галеб" су ракетама и митраљезима довршавали посао.

Цела акција је због више налета трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један "орао" у коме је погинуо потпуковник Михајло В. из Крагујевца. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве с тим што је Мајор Жељко М. из Новог Сада због оштећења (испаљеном ракетом са земље) успео да свој МИГ приземљи на 10 километара од писте аеродрома Поникве.

Потврђени биланс бомбардовања тузланског аеродрома је 17 уништених авиона, и 3 спасилачка хеликоптера. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хеликоптера, те да су у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан део технике. Посебан бес НАТО је изазвала погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухоплова. Али оно што је још значајније је, да све до краја НАТО агресије аеродром у Тузли више није коришћен за борбене летове на Југославију.

Већ истог дана НАТО је направио невиђену кампању бомбардовања аеродрома Поникве када је у једном дану на тај аеродром сручено преко 80 пројектила. Цео аеродром се тресао од детонација, али и поред тако масовног бомбардовања нису озбиљније оштећене виталне инсталације аеродрома, па је он био у функцији све до краја НАТО агресије. Бомбардовање аеродрома Поникве се периодично понављало јер НАТО никако није могао да лоцира где то Војска Југославије крије своје авионе. Као освету за војнички чисту акцију у Тузли, три дана узастопно НАТО авијација је гађала Ужице и његову околину, па и сам центар Ужица, када је са три пројектила погођена главна пошта у центру града.



...наставиће се...
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #27 послато: Март 27, 2019, 21:07:44 »

...наставак...


Цитат

"Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
(пета књига Мојсијева , 4:9)






27. дан (19. април)

У бомбардовању Обреновца нанета велика материјална штета.

У Баричу је бомбардована фабрика "Прва искра".


Бомбардован центар Новог Сада, а погођена је зграда Извршног већа Војводине. Бомбардована је Суботица. Један пројектил погодио је у близини језера Палић. У Бачкој Паланци бомбардован мост "25. мај". Оштећена је лева страна моста.

Са 11 пројектила бомбардован северозападни део Параћина. Бомбардовано је Краљево, а више пројектила пало је у Богутовачкој бањи. Поново је бомбардован мост код Куршумлије. На Косову и Метохији бомбардовани су Косовска Митровица, Пећ, Подујево, шира околина Голеша и аеродром Слатина. Бомбардовано стамбено насеље у Нишу.



28. дан (20. април)

Бомбардовано је нишко насеље Шљака, 12 људи повређено а 10 кућа уништено а 12 тешко оштећено.


У ноћном нападу мета је био Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене. Поново бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина код Приштине. Поново је бомбардована Батајница.

Погођен је мост у Новој Вароши. Са 4 пројектила бомбардована специјална болница за рехабилитацију у Новом Пазару. Бомбардовано Краљево, погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича. Са 7 пројектила бомбардовано Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.

Главни тужилац Хашког трибунала Луиз Арбур посетила је Робина Кука, британског министра спољних послова, који јој је предао наводне доказе о српским ратним злочинима на КиМ. Кук је на касније, на заједничкој конференцији за штампу, изјавио: "Намеравамо да се усредсредимо на ратне злочине који су почињени на Косову и нашу одлучност да оне који су одговорни приведемо правди".




29. дан (21. април)

Бомбардован je пословни центар "Ушће" на Новом Београду.



Четврти пут је бомбардована фабрика "Крушик" у Ваљеву, а погођен је и део засађен шумом тако да је избио велики пожар. Бомбардована је околина Чачка, а погођена је Самаила 15 километара југоисточно од града. Бомбардован је Нови Сад, а погођен је нафтни комплекс, рафинерија нафте и друмско-железнички мост између Новог Сада и Петроварадина. Неколико детонација чуло се и из правца Фрушке горе, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије на Иришком венцу.

Бомбардован је мост на Дунаву код Бешке између Београда и Новог Сада. Један пројектил пао је на 100 метара од манастира Ковиљ. Бомбардовано је избегличко насеље у Ђаковици. Трећи пут је бомбардована Новопазарска бања, а погођена је болница за лечење мишићне и неуромишићне болести.

 


30. дан (22. април)

Са четири пројектила бомбардована је резиденција председника Савезне Републике Југославије, Слободана Милошевића, у Ужичкој 15 у Београду.


Није било повређених, а зграда је уништена. Око двадесет пројектила погодило је подручје аеродрома у Батајници. Са четири пројектила бомбардован Жежељев мост у Новом Саду. Мост још није срушен.

У Ваљеву је са 12 пројектила срушена фабрика „Крушик“. Оштећен је железнички мост на Сави код Остружнице. На Приштину и околину испаљено преко 50 пројектила. Преко 50 пројектила испаљено и на Врање.  Срушен је железнички мост код Богутовца на прузи Краљево-Рашка.




31. дан (23. април)

Бомбардована је зграда Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду.


Погинуло je 16 људи, а 20 је рањено. Са 20 пројектила је гађан западни део Ниша и рејон Нишке бање. Бомбардована су подавалска села код Београда. Бомбардован је центар Куршумлије. Поново су бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина.

Вашингтонски услови за прекид агресије на СР Југославију

Почео је самит НАТО у Вашингтону, на ком је обележено пола века постојања овог војног савеза, и утврђени стратешки правци деловања за 21. век. На почетку самита, шефови држава/влада чланица НАТО су усвојили изјаву у којој су поставили услове које СРЈ треба да испуни да би „ваздушни удари били суспендовани“.

Услови које је НАТО поставио СРЈ на почетку самита, постали су основ за Резолуцију 1244. Од СР Југославији, односно Слободана Милошевића, како је формулисано у документу, захтевани су:

1) Прекид свих војних акција и окончање насиља на Косову и Метохији;

2) Повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага с КиМ;

3) Прихватање међународног војног присуства на КиМ;

4) Прихватање безусловног и безбедног повратка свих избеглица и расељених лица и несметан приступ организација за хуманитарну помоћ;

5) Доказ да ће радити на стварању политичког оквира заснованог на Споразуму из Рамбујеа.



32. дан (24. април)

У селу Догановић код Качаника, од касетне бомбе погинули су дечаци Едон, Фисник, Осман, Бурим и Ваљдет Коџа. Најмлађи је имао 3 године, а најстарији 15.

Ниш је био поново на мети када је центар града погођен са 26 пројектила. Бомбардовањем на подручју Лесковца оштећено око 500 кућа.

У Јадру су испаљена 24 пројектила на планину Гучево и оштећен је планинарски дом, где су биле смештене многобројне избеглице, а уништени и телевизијски релеји и велики антенски стуб. У Лучанима је гађана фабрика хемијске индустрије "Милан Благојевић", оштећени су погони за складиштење киселина. Бомбардовани су цивилни објекти у околини Новог Пазара.

Бомбардована је рафинерија у Новом Саду.


...наставиће се...
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #28 послато: Март 31, 2019, 23:00:03 »


...наставак...


Цитат

"Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
(пета књига Мојсијева , 4:9)





33. дан (25. април)

НАТО је утростручио број авиона које је ангажовао у агресији, тако да је број порастао на преко 1.000 авиона.

Оштећена је трафо-станица у подножју торња на Авали, чиме је поново престало емитовање програма РТС.

У бомбардовању села Велика Добрања у општини Липљан, погинула је шестогодишња девојчица Арта Лугић, а неколико њене браће и сестара је рањено.

Са 24 пројектила је гађан ТВ репетитор на Гучеву. Бомбардован је Причевић код Ваљева. Гађана је Хемијска индустрија "Милан Благојевић" у Лучанима, а у оближњем селу Лисице уништене сеоске куће. Ниш је гађан са 16 пројектила, највише је стадала Јагодин-мала.

Заменик америчког државног секретара Строб Талбот отпутовао у Москву да у разговору са Јељцином утврди да ли ће Русија учествовати у убеђивању Милошевића да прихвати страно војно присуство на КиМ. Завршен је самит НАТО у Вашингтону, на коме је алијанса усвојила нови стратегијски концепт који подразумева извођење војних мисија изван граница чланица.




34. дан (26. април)

Срушен је Жежељев мост у Новом Саду.




Куршумлија је опет бомбардована, тако да се број погинулих цивила попео на 17; страдала је метална индустрија "Металац" и други погони, а око 2.000 радника остало је без посла.

 

Напад Ратног Ваздухопловства Војске Југославије на аеродром у Тирани

На аеродрому у Тирани је била стационирана ескадрила од 12 хеликоптера  типа "апач" који су били ваздушна подршка за "Атлантску бригаду", која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп уз садејство са НАТО снагама изврши пробој и војнички заузме Метохију. "Атлантску бригаду" је сачињавало око 6.000 Албанаца, махом добровољаца из иностранства које су обучавали амерички инструктори.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=LLYLI0lUW_o" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=LLYLI0lUW_o</a>



Да би олакшали одбрану у Метохији, посебно за време Битке на Кошарама, пилоти Војска Југославије су у више наврата изводили борбена дејства на том простору. Први од тих напада догодио се 13. априла када је из ваздуха нападнут припремни камп „Атлантске бригаде“ близу места Каменица на северу Албаније. Том приликом је уништен један "апач", а агресорима су нанети озбиљни губици. Још један напад је изведен касније, 5. маја, када су 3 "орла" и 2 "галеба" у кратким временским размацима гађали кампове "Атлантске бригаде".


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=lQJ72oK2IyI" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=lQJ72oK2IyI</a>



Свакако један од најспектакуларних напада авијација Војска Југославије је извела 26. априла, када је нападнута база америчких „апача“ на аеродрому крај Тиране. Та операција је била посебно рискантна, јер је од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута), а бити неоткривен од стране радара, НАТО-авијације и "авакса“. Напад је планиран тако да по 2 "галеба" синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територију Албаније. Акција је изведена тако што су у ниском лету кроз планинске кланце прво долетела 2 "галеба" са аеродрома Голубовци, а 20 минута касније стигла су још 2 "галеба" са аеродрома Поникве.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=ixCJ6Gb_3Ek" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=ixCJ6Gb_3Ek</a>



Резултат овог напада је било уништење 5 "апача", а сва 4 "галеба" су успела да се неоштећана врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетели). Пуни ефекат овог напада се огледао и у томе што НАТО до краја агресије на Југославију није користио "апаче".


...наставиће се...

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #29 послато: Април 02, 2019, 23:54:55 »

...наставак...


Цитат

"Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
(пета књига Мојсијева , 4:9)




35. дан (27. април)

У једном од најјачих  напада НАТО на југу Србије бомбардована је Сурдулица,





при чему је убијено 20 цивила, међу којима и 12 деце. Рањено је више од 100 грађана, а срушено или оштећено преко 500 кућа.

Гађани су мостови на Лабу код Милешева, мостови на Ибарској магистрали, на Косаници код Куршумлије и мост "25. мај" који повезује Бачку Паланку и Илок.

Пут и пруга у Ибарској клисури у делу од Краљева до Рашке оштећена је на више места.У Ћуприји је разорено је око 500 домова, а оштећени су хала спортова, зграда "Електродистрибуције", робне куће, две средње и једна основна школа, вртићи и локали.




 36. дан (28. април)

Неколико пута у току дана бомбардована је Подгорица (највише аеродром Голубовци), Тузи, Бар, Сутоморе, Бијело Поље и Даниловград.

Бомбардовано ромско насеље у Призрену, када су погинула четири лица, од којих су три жртве била деца.

Оштећена је дечија болница и породилиште Клиничко болничког центра (КБЦ) "Драгиша Мишовић".Поново гађан центар "Ушће". Седам ракета испаљено је на касарну Војске Југославије у Топчидеру.

На Лађевце испаљено 12 ракета.У Здравчевићима код Пожеге уништено складиште Југопетрола. Поново бомбардована рафинерија нафте у Новом Саду. Гађана викенд-зона код Параћина. НАТО дејствовао углавном по цивилним циљевима на КиМ.




37. дан (29. април)

Срушен је "Сарајевски мост" у Грделичкој клисури.


Срушен је Авалски торањ,



 а гађани су и антенски стуб у Борчи и релеји широм Србије - на Фрушкој гори, Овчар Гобељи и Црном Врху.

На Подгорицу и Голубовце пало више од 70 пројектила.

Југославија поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу против земаља чланица НАТО за агресију.

Председник Русије Борис Јељцин и генерални секретар Кофи Анан на  разговорима у Москви сагаласили се да Русија и УН успоставе "тесну сарадњу" у решавању кризе.

Британска влада одобрила ангажовање још осам авиона у нападима НАТО на СР Југославију. САД ставиле на располагање још десет стратешких бомбардера Б-52.




38. дан (30. април)




<a href="http://www.youtube.com/watch?v=cTllSoTRyco" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=cTllSoTRyco</a>

Авиони НАТО имали су 600 узлетања о току 24 сата, саопштио је портпарол НАТО Џејми Шеј. Кратко време по престанку бомбардовања циљева у центру Београда, снажни земљотрес, јачине 5,5 Рихтера, погодио je град. Епицентар је био у близини Ваљева.

Ступио je на снагу нафтни ембарго ЕУ против СРЈ. Русија саопштила да неће поштовати ембарго на увоз нафте у Југославију, јер је у супротности са међународним правом. Поштујући нафтни ембарго, Бугарска je неформално затворила граничне прелазе према СРЈ. Црна Гора затражила да буде поштеђена нафтног ембарга и изразила спремност да дозволи међународну контролу свог увоза.

Портпарол југословенског МИП Небојша Вујовић изјавио да само Савет безбедности УН има легитимитет да одлучује о међународном присуству на КиМ и да СРЈ може прихватити само ненаоружане мировне снаге. САД и НАТО оценили да предлози СРЈ не удовољавају условима које је НАТО поставио за окончање ваздушних удара.

Специјални руски изасланик Виктор Черномирдин изјавио након разговора са југословенским председником Слободаном Милошевићем да "постоји солидан  помак" ка мирном решењу косовске кризе.

Челници НАТО разговарали у Бриселу с представницима косовских Албанаца,  који су изјавили да је једино решење за долазак трупа НАТО.




Злочин НАТО у Мурину

Jедан од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију десио се 30. априла 1999. године у варошици Мурино, на североистоку Црне Горе, између Андријевице и Плава.

НАТО авијација је без са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нису учествовали у ратним дејствима, међу њима две девојчице и један дечак. Погинули су ученици Основне школе "Петар Дедовић" Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић.




У нападу су тешко повређени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.

Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, месна продавница, као и Дом културе.



...наставиће се...


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #30 послато: Април 11, 2019, 02:25:04 »

...наставак...


Цитат

"Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
(пета књига Мојсијева , 4:9)








39. дан (1. мај)


На мосту код Лужана на путу Приштина-Подујево погођен је аутобус. Погинуло је 47, а рањено 16 људи.

Бомбардовано је село Јабланица код Призрена при чему су убијене 2 особе, а рањено 16. Бомбардовано је и насеље Кула у Призрену где је убијено 7 људи, а 15 рањено.

Бомбардован је стари мост у Трстенику, при чему је убијена једна особа. У Београду је бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај у ширем центру града. Гађани су предајници код Шапца.

СРЈ затражила од Савета безбедности УН да укине одлуку ЕУ о забрани испорука нафте. САД су прошириле санкције Југославији, трговинским ембаргом и замрзавањем југословенских средстава.

НАТО је одбацио предлоге Београда за излазак из "косовске кризе" формулисане у разговорима са Черномирдином, а разговоре оценио као "трећи неуспех руске дипломатије у Београду" (Примаков 30. марта, Черномирдин 22. и 29. априла). Председник Милошевић у интервјуу америчкој агенцији УПИ одбацио могућност страног војног присуства на КиМ, али је рекао да је мисија УН, у којој неће учествовати чланице НАТО, добродошла и да те трупе могу да носе оружје за самоодбрану, али не и офанзивно оружје.


Ослобођена су тројица заробљених америчких војника и предата америчком свештенику Џесију Џексону. Милошевић је Џексону предао и писмо за Клинтона са позивом да се састану и окончају кризу. САД су поздравиле ослобађање и саопштиле да ће бомбардовање бити настављено, а Клинтон је одбио понуду Милошевића да се састану.




40. дан (2. мај)

На Нови Сад је бачено преко 40 бомби, погођена је рафинерија нафте, а град је остао без струје и воде. Срушен је железнички мост у Подини код Житорађе. Избачено је више десетина касетних бомби на градове на КиМ, највише на Пећ. Срушена је зграда  МУП-а у Косовској Митровици, погинуле су две особе, а рањено је 35.


Први пут су употребљене графитне бомбе, које су изазвале распад електроенергетског система у Србији, а 70% тетриторије Србије је остало без струје.

Портпарол југословенског Министарства иностраних послова Небојша Вујовић је рекао да ће СРЈ на КиМ прихватити само ненаоружану мисију под мандатом  УН.




41. дан (3. мај)


Бомбардован је аутобус "Ђаковица превоза" код Савиних Вода, на путу Пећ - Кула - Рожаје. Погинуло је 20 људи, а рањено 43.
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Z3R0if6imAs" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=Z3R0if6imAs</a>


На светски дан слободе штампе, НАТО је два пута бомбардовао Телевизију Нови Сад, једном за штампу, једном за слободу.

Гађани су мостови на Увцу код Пријепоља и Кокиног Брода. Бомбардоване су касарне у Нишу и Приштини. Гађани су Радановићи код Котора.

НАТО у Бриселу саопштио да је за 40 дана ваздушних напaда на СР Југославију изведено 14.000 летова авиона.




42. дан (4. мај)

Шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић је изјавио америчкој ТВ мрежи Си-Ен-Ен да је у нападима НАТО на СР Југославију за 41 дан бомбардовања погинуло 1.200 људи, а 5.000 је рањено, погођено је 300 школа, уништена три радио-телевизијска центра.

Специјални изасланик руског председника за Југославију Виктор Черномирдин је изјавио, након разговора са америчким председником Билом Клинтоном, да је дипломатско решење тзв. косовског проблема сада "ближе" него што је било. Амерички званичници саопштили да су разлике у ставовима Русије и САД смањене након разговора, али да није постигнут пробој ка политичком решењу са Милошевићем. НАТО је потврдио "приближавање ставова" са Русијом и саопштио да ће бомбардовање прекинути кад се "увери да је председник СРЈ Слободан Милошевић обуставио акције на Косову и да повлачи своје снаге".

Милошевић се сусрео са највишим војним и полицијским функционерима којима је у надлежности одбрана земље на простору КиМ. Констатовано да су "потпуно уништене јединице, штабови и инфраструктура терористичке ОВК и да на читавој територији Косова и Метохије функционише цивилна власт."

Руски министар одбране Игор Сергејев предложио слање на КиМ војних снага које би чиниле трупе из земаља северне Европе и оних које не учествују у ваздушним нападима на СР Југославију.

Амерички Сенат се изјаснио против усвајања резолуције којом би председник Бил Клинтон добио овлашћење да у агресији н СРЈ употреби "сву неопходну силу".

Бугарски парламент одобрио НАТО-у употребу ваздушног простора Бугарске за ваздушне нападе на СР Југославију.

Према подацима УНХЦР, од почетка агресијe, КиМ је напустило око 875.000 људи, од којих се 677.000 налази у суседним земљама.

 

Сећање на хероја одбране, пуковника Миленка Павловића


Пуковник Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, погинуо је 4. маја у борби са ескадрилом авиона НАТО на небу изнад Ваљева.




43. дан (5. мај)

Портпарол Министарства иностраних послова СРЈ Небојша Вујовић изјавио да СРЈ прихвата мисију УН чији мандат, обим и модалитети морају бити одређени у директном контакту СРЈ и УН.

Амерички председник Бил Клинтон и генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјаснили се у Бриселу за подстицање дипломатских напора у решавању тзв. косовске кризе, али и за наставак и појачање војних операција НАТО све док председник СРЈ Слободан Милошевић не прихвати кључне захтеве изнете на самиту НАТО 23. априла.

Заменик главног тужиоца Међународног трибунала за ратне злочине у Хагу Грејем Блуит изјавио да је Тибунал надлежан за евентуалне повреде међународног хуманитарног права 19 земаља НАТО које бомбардују СРЈ.

Авијација НАТО је бомбардовала хуманитарни конвој организације "Лекари без граница" у непосредној близини Урошевца.

Лидер Демократског савеза Косова, Ибрахим Ругова, стигао је специјалним авионом у Рим. Подсекретар италијанске владе Марко Минити је рекао да су се власти у Београду "сложиле са Руговином жељом да оде у Италију. Стејт департмент оценио овај гест као "позитиван развој".

Македонија је затворила границу према СРЈ да би спречила даљи долазак избеглица са КиМ. Око 1.000 људи остало на граничном прелазу Блаце, а око 4.000 код Ћенерал Јанковића. Под притиском западних дипломата граница је сутрадан поново отворена.




44. дан (6. мај)

Срушен је железнички мост код Ватина на прузи Београд – Букурешт.

Бомбардовано је насеље детелинара у Новом Саду, повређено преко 40 људи.

Представници НАТО у Бриселу су најавили да би Алијанса обуставила бомбардовање СРЈ после евентуалног изгласавања резолуције Савета безбедности УН о политичком решавању тзв. косовске кризе и тек ако "јасно буде зајамчено повлачење војних, полицијских и паравојних снага".

Министри иностраних послова седам најразвијенијих земља Запада и Русије (Г8) сагласили се у Бону о принципима којима ће се руководити у даљим политичким напорима за окончање рата на КиМ.

Усвојеним принципима се захтева:

1) брза обустава насиља на КиМ која се може међународно проверити,

2) повлачење свих војних и паравојних снага са КиМ,

3) међународно безбедносно и цивилно присуство на КиМ уз мандат УН које би омогућило безбедни повратак избеглица и

4) преговори о остваривању аутономног статуса за КиМ, уз очување територијалног интегритета СРЈ.

Принципи проистичу из захтева које је поставио НАТО на самиту 23. априла.

Немачки канцелар Герхард Шредер и амерички председник Бил Клинтон најавили су, након разговора у Бону, наставак политичких напора за решавање сукоба, али истовремено и наставак напада НАТО на Југославију. Руски председник Борис Јељцин је оценио да је његов специјални изасланик за Југославију Виктор Черномирдин успео да приближи ставове НАТО-а и председника СРЈ Слободана Милошевића. Комесар УН за избеглице Садако Огата изјавила је да су неопходне међународне војне снаге које ће обезбеђивати повратак избеглица на КиМ.

Поводом Руговиног одласка у Рим, амерички председник Бил Клинтон изјавио током посете Немачкој да се председник СРЈ Слободан Милошевић можда "приближава" прихватању захтева НАТО-а за решавање тзв. косовске кризе. Ибрахим Ругова је изјавио на конференцији за новинаре у Риму, да на КиМ треба да дођу међународне мировне снаге у којима би, поред других, учествовале и земље НАТО.


Битка на Кошарама


Војска Југославије је кренула у контранапад на позиције тзв. ОВК на Раша Кошаресу, које је ова терористичка организација заузели још 9. априла. Следила је крвава битка са великим губицима са обе стране али Војска Југославије није заузела Раша Кошарес.



...наставиће се...
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #31 послато: Мај 02, 2019, 06:17:22 »

...наставак...


Цитат

"Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
(пета књига Мојсијева , 4:9)






45. дан (7. мај)

Бомбардована је кинеска амбасада у Београду.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=tnjdcXET6NE" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=tnjdcXET6NE</a>

Четири лица су погинула, а пет је задобило тешке телесне повреде.



У Београду су на удару биле зграде Генералштаба, Министарства одбране, Владе Србије, савезног МУП и хотела `Југославија`. Графитним бомбама је гађана електрана у Обреновцу.



 

Злочин у Нишу -  напад касетним бомбама



Тог преподнева, после бесане ноћи, током које су се авиони НАТО-а на град обрушавали неколико пута, многе Нишлије су се запутиле у набавку на централну пијацу. Тачно у 11 часова и 20 минута, готово истовремено су се зачуле сирене за ваздушну опасност и прве детонације.

У трену се дигао велики облак прашине изнад Горице и Делијског виса, одјекивале су експлозије у северозападном делу града. Куљао је дим из круга Клиничког центра и околине великог здравственог центра, прштало је по Чаиру, око зграде Универзитета (Бановине), на Градској пијаци и оближњим улицама. Зачули су се јауци и запомагање. Са мотороле, у једном склоништу, у близини Позоришта лутака и недалеко од Клиничког центра, стизале су вести о ужасу, о погинулима и рањенима од дејства касетних бомби код Бановине и Клиничког центра.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=ffqizECnIuA" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=ffqizECnIuA</a>


У Шуматовачкој, Улици Љубе Дидића, Чаиру од касетних пројектила погинуло је много људи, међу њима и трудница у деветом месецу. Као покошени падали су људи поред пијачних тезги, мртвих је било у двориштима породичних кућа уз Клинички центар, горели су аутомобили на паркингу болнице и у околним улицама.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=2Dcx1oQVI-M" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=2Dcx1oQVI-M</a>

У нападу касетним бомбама на Ниш је погинуло 17 цивила, а рањено је 70, од којих 20 тешко.





46. дан (8. мај)

На мети су били радио и телевизијски репетитори на Космају и Руднику. У Нишу погођен и тешко оштећен Камени мост. У Богутовцу је срушена зграда поште и оближњи мост. Гађан је пољопривредни комбинат у Ковачици. Ђаковица је засута касетним бомбама. У Ужицу је уништена зграда поште, а гађани су дом здравља, позориште и библиотека.

Стални представник СРЈ у Уједињеним нацијама Владислав Јовановић изјавио је у да напад НАТО на кинеску амбасаду у Београду представља "злочин", чији ће починиоци морати да сносе последице. Упитан да ли се, по његовом мишљењу, радило о намерном гађању амбасаде, или случајној грешци, Јовановић је одговорио: "Злочин је злочин. Право не познаје институт извињења за злочин. Када почините злочин, можете бити само злочинац и ништа друго".

На КиМ убијен албански политичар Фехми Агани, сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове.

Специјални изасланик руског председника Бориса Јељцина, Виктор Черномирдин, допутовао је у Бон на састанак с немачким канцеларом Герхардом Шредером о могућностима реализације договора Групе 8 о принципима за политичко решење кризе у Југославији.







47. дан (9. мај)

НАТО авијација је напала Ужице и Ваљево,



дејствовала по планини Голеш у општини Липљан и ширем подручју Дечана на КиМ, као и на Космају. Бомбардован је хуманитарни конвој из Румуније.

Амбасада Кине у Београду била је прецизно утврђен циљ, саопштили су стручњаци министарства унутрашњих послова Србије. По местима где је зграда погођена, специјалисти полиције су оценили да су нападачи "тачно знали распоред просторија у амбасади и да су зато упутили ракете у те делове".

Јапански министар иностраних послова Масахико Комура изјавио је у недељу да је Јапан затражио од НАТО да обустави бомбардовање квартова Београда у којима се налазе амбасаде. "НАТО је преценио своје могућности у спровођењу хируршки прецизних напада." - рекао је Комура у интервјуу јапанској телевизији коментаришући напад на кинеску амбасаду у Београду.

Специјални изасланик руског председника за СР Југославију Виктор Черномирдин изјавио је да се председник Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова изјаснио за аутономију покрајине у оквиру СРЈ и разоружање терористичке Ослободилачке војске Косова.

После разговора са Руговом, који је допутовао из рима у Бон, Черномирдин је руским новинарима рекао да се Ругова "недвосмислено изјаснио за аутономију КиМ у оквиру Југославије", и да је подржао идеју о међународним снагама на КиМ које би омогућиле безбедан повратак избеглица у јужну српску покрајину.

Амерички милионер, оснивач ТВ-мреже ЦНН, Тед Тарнер упозорио је да би агресија НАТО-а на СР Југославију могла да доведе до нуклеарног рата. У обраћању дипломцима Универзитета у Атланти, он је рекао да је као дете током хладног рата страховао да неће доживети да види крај овог миленијума. У 60. години, додао је, има иста страховања. Алудирајући на бомбардовање кинеске амбасаде у Београду, Тарнер је рекао: "Ако бацимо бомбу на руску амбасаду, могли би сутра да будемо у рату са Русијом и Кином, а оне обе имају много нуклеарног наоружања. Могло би да се деси да не дочекамо да видимо крај миленијума."





48. дан (10. мај)

Авијација НАТО је нападала искључиво цивилне циљеве на Косову и Метохији. Са четири пројектила, гађано је село Врело у општини Исток. Са неколико пројектила гађано је подручје између села Црнољева и општинског седишта Штимље. НАТО авијација је у три напада ракетирала околину Дечана, а дејствовала је и у ширем рејону Пећи.


У Косовско-поморавском округу, на мети НАТО било је село Пасјане, које је гађано с неколико пројектила. Истог дана бомбардована је и околина Урошевца.

Председници Кине и Русије Ђианг Цемин и Борис Јељцин затражили су прекид НАТО бомбардовања СРЈ као предуслов за постизање политичког решења тзв. косовске кризе. Јељцин је позвао телефоном Ђианга да би лично изразио "највеће огорчење због америчко-натовског варварског бомбардовања кинеске амбасаде у Београду". Јељцин је осудио бомбардовање које врши НАТО игноришући улогу УН, и затражио да НАТО "одмах заустави бомбардовање и врати се политичком решавању проблема на КиМ". Ђианг је нагласио да је напад НАТО, предвођен Америком, на кинеску амбасаду "највећи варварски акт и грубо кршење кинеског суверенитета, што је преседан у историји дипломатије" и додао да НАТО и САД "треба да сносе сву одговорност која ће из тога произаћи". Ђианг је рекао Јељцину да Кина и Русија имају добру сарадњу у главним међународним питањима, укључујући КиМ.

Кина је суспендовала војну сарадњу и разговоре о поштовању људских права са САД због бомбардовања кинеске амбасаде у Београду, саопштено је у Пекингу. "Кина је одлучила да одложи војне контакте са САД на високом нивоу", наведено је у саопштењу министарства спољних послова Кине. Пекинг је одлучио да одложи консултације са САД у области спречавања ширења наоружања, контроле наоружања и међународне безбедности. Одлука о отказивању дијалога са САД о људским правима објављена је такође у овом саопштењу.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, изјавио је да "ОВК" није одбацила мировну иницијативу Г-8, него да је само са резервом оценила нека начела предлога, захтевајући пре свега независност покрајине. Описавши иницијативу Г-8 као "напредак у косовском мировном процесу", Тачи је у интервјуу за сервис Би-Би-Си на албанском језику проценио да је "реалност ипак превазишла нека од предложених начела".

"После свега што се десило, Косово будућност не може да гради у Југославији", рекао је Хашим Тачи.

 

Расправа пред МСП о захтеву Југославије да се прекине агресија НАТО

Југословенски представници оценили су пред Међународним судом правде у Хагу да је бомбардовање СРЈ незаконито и да се ничим не може оправдати.

"Чланице НАТО-а бомбардују цело подручје СРЈ, и намеравају да униште целу нацију, у чему их треба спречити", рекао је Родољуб Етински, на почетку расправе о захтеву СРЈ да суд УН нареди прекид бомбаровања које траје, од 24. марта, са катастрофалним последицама - цивилним жртвама, масовним разарањем, загађењем околине и кориштењем оружја са осиромашеним уранијумом. Он је тражио хитну одлуку суда, наводећи да је до подношења тужбе 29. априла у бомбардовању убијено више од 1.200 људи, а више од 4.500 повређено, а да је после подношења тужбе убијено више од 2.00 људи.

Професор Универзитета у Оксфорду Иан Браунли, признати ауторитет, чији се уџбеници користе у многим англосаксонским земљама, који, је такође, заступао СРЈ, истакао је да је војна акција НАТО-а супротна Повељи УН и да се не може оправдати никаквим правним наечлима или нормама. Он је рекао да правни ауторитети не подржавају хуманитарне интервенције, јер су широке могућности злоупотребе најснажнији аргумент против признавања хуманитарних интервенција као изузетка од темељног наечла неинтервенције. "Целокупно становиштво изложено је нељудском поступању из политичких разлога." - оценио је оксфордски професор.

Други страни заступник СРЈ, професор међународног права у Амстердаму Паул де Варт окарактерисао је бомбаровање кинеске амбасаде у Београду као најтежу могућу повреду међународног права.

 

Битка на Кошарама

Команда Војска Југославије је послала два тенка Т-55 да помогну офанзиву на Раша Кошарес. Када су тенкови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели су да заузму мање од 100 метара територије, али је тзв. ОВК још увек држала Раша Кошарес.

...наставиће се...

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 709


Zeka


Погледај профил
« Одговор #32 послато: Мај 03, 2019, 11:18:06 »

Убијен службеник ЦИА „одговоран” за бомбардовање кинеске амбасаде

Бивши службеник америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијам Бенет убијен је 22. марта у близини своје куће у Ленсдауну у држави Вирџинији, а његовој супрузи Синтији су у истом нападу нанете тешке повреде. Ова вест, коју су објавили локални медији у околини Вашингтона, не би добила већу пажњу да неки извори из обавештајних служби нису потврдили часопису „Форин полиси” да је 57-годишњи Бенет „био одговоран за грешку због које је 7. маја 1999. бомбардована кинеска амбасада у Београду”.

Овај пензионисани потпуковник америчке војске радио је у то време по уговору за ЦИА и наводно је управо он означио место које треба напасти. Како је 2000. године писао „Њујорк тајмс”, званичници из администрације Била Клинтона, као и војни и обавештајни врх, тврдили су да је кинеска амбасада бомбардована грешком уместо зграде СДПР-а (Савезне дирекције за промет робе посебне намене, државне агенције за продају оружја). За ту грешку кривица је сваљена на Бенета који је отпуштен, мада у то време (2000. године) није било објављено његово име.

„Кад је идентификована локација, званичници ЦИА су о мети разговарали на барем три састанка и нико од њих није довео у питање процес идентификације. Мета је потом предата званичницима Пентагона који су је без размишљања ставили на листу мета за бомбардовање у Београду”, навео је „Њујорк тајмс” и, позивајући се на изјаву тадашњег директора америчке обавештајне агенције Џорџа Тенета објаснио да је „то била прва и последња мета коју је током рата изабрала ЦИА”.

У нападу на амбасаду Народне Републике Кине у Београду убијено је троје кинеских новинара, а рањено је 27 дипломата.

Портпарол ЦИА Пол Џимиљано изјавио је у суботу за „Форин полиси” да не може да потврди да је Вилијам Бенет отпуштен због грешке у одређивању локације СДПР-а. „ЦИА није коментарисала ни каква су му задужења била док је радио по уговору, а службу у Агенцији окончао је 2000. године”, рекао је Џимиљано. Осим једног отпуштања, казне за „грешку” добило је још двадесеторо службеника ЦИА. Џимиљано није хтео да одговори на питање да ли је тим запосленима саветовано да после убиства Бенета буду на опрезу.

О нападу који се догодио 22. марта нема много података, јер Синтија Бенет – која је још у болници са тешким повредама – није способна да да изјаву полицији. И за њу неки извори тврде да је била запослена у ЦИА, а као и супруг била је у војсци и из ње изашла са чином капетана. Тренутно је запослена као директор набавке у канцеларији архитекте на Капитолу, служби која одржава седиште америчке законодавне власти.

Полиција верује да је Синтија Бенет тог јутра (око 5 часова) са супругом била у редовној шетњи крај пута, кад их је тупим предметима напало троје или четворо људи. Искључена је могућност да су их ударила кола, а претпоставља се да је муж одмах умро, док је госпођа Бенет пронађена недалеко од места напада пошто су неки суседи пријавили „сумњиви бели комби без прозора са стране и без рекламних натписа”. Очевици су видели и три особе у тамној одећи, од којих је једна била већа од друге две, саопштила је полиција.

У истрагу се укључио и ФБИ, а за информацију о нападачима понуђена је награда од готово 25.000 долара. Полиција није одмах могла да идентификује жртве, већ је то урађено на основу Бенетових отисака прстију, које је оставио кад се пријавио за дозволу за ношење оружја.

О мотиву ни полиција ни ФБИ не говоре ништа, а случај се за сада води као насумичан напад. Ипак, с обзиром на биографију Вилијама Бенета, тешко је веровати да није убијен због посла којим се бавио.

Да ли је мотив освета за смрт Кинеза које су Американци убили у Београду или је у питању заташкавање истине о том нападу за који Вашингтон и даље тврди да је био „грешка”?


Око за око, зуб за зуб!
Кинези су поступили по овом кодексу.
Увек има неко ко ће задовољити правду!
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #33 послато: Мај 05, 2019, 05:16:54 »

...наставак...


Цитат

"Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
(пета књига Мојсијева , 4:9)






 49. дан (11. мај)

Авијација НАТО је нападала током целог дана околину Приштине. У тим нападима погинули су четворогодишња Драгана Димић и брачни пар Бошко (60) и Јевросима (59) Јанковић, док су тешко рањени петогодишњи Бојан Димић, његов отац Синиша, и Окица Шешлија (71) пребачени у приштински клинички центар.


Петоро људи је рањено у нападу НАТО авијације на село Јарчујак недалеко од Краљева. Једна особа је погинула, а пет је рањено у нападу на складишта "Југопетрола" и "Енергогаса" у Нишу. Једна жена је погинула у селу Орљане код Дољевца. Пет лица је лакше повређено у нападу на село Мрчајевци, удаљено неколико километара од Чачка. Поново је бомбардовано насеље Мурино у општини Плав, на северу Црне Горе. Мост на Лиму је срушен, али срећом, није било погинулих и рањених. На мети НАТО авијације је био и железнички надвожњак на аутопуту Београд-Ниш, два километра од Велике Плане. Детонације су биле веома јаке тако да су на оближњим кућама у Великој Плани и суседном Великом Орашју попуцала сва стакла на прозорима. Железнички саобраћај је обустављен.

Кина је одбацила објашњење НАТО поводом ракетирања њене амбасаде у Београду и искључила могућност да је та зграда "грешком" гађана. Кина је затражила да НАТО обустави агресију на СР Југославију, пре него што Пекинг уопште размотри да ли да подржи план Групе 8  изјавио је у Пекингу специјални изасланик руског председника за Југославију Виктор Черномирдин. Основни принцип је престанак бомбардовања, и то је главна позиција, објаснио је Черномирдин становиште Пекинга након разговора са кинеским званичницима, и додао да политика употребе силе НАТО на СР Југославију само отежава преговарачки процес.

Министар одбране Републике Српске генерал Манојло Миловановић изјавио је да авиони НАТО у нападе на СР Југославију полећу и са аеродрома у БиХ и Хрватској.

Портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин изјавио је у Вашингтону да су захтеви НАТО за решавање тзв. косовске кризе остали неизмењени и да ће се, ако не буду испуњени, бомбардовање СРЈ наставити. Он је одбацио као "недовољно" саопштење Врховне команде Војске Југославије о повлачењу неких снага са КиМ.


 Битка на Кошарама

Током ноћи између 10. и 11. маја 1999. године НАТО авијација је бацила забрањене касетне бомбе на војнике Војска Југославије који су нападали позиције ОВК испод Раша Кошареса, убивши 8 војника и једног официра, а ранивши преко 40. То је омогућило терористима да одбију снаге Војска Југославије са те позиције на почетну.






50. дан (12. мај)

Приликом напада НАТО авијације са четири пројектила на Владичин Хан, два лица су погинула, петоро је рањено, а мост усред града погођен је на два места. Према подацима Окружног штаба Цивилне заштите у Врању, погинули су Милан Душана Игњатовић (19) и Гордана Момчила Николић (18).




На мети НАТО била су подједанко села настањена и српским и албанским живљем у општинама Подујево, Ново Брдо, Косовска каменица, Вучитрн, Ораховац, Штимље и Липљан. Бомбардована је земљорадничка задруга у селу Светље, у којој су била смештена расељена лица са подручја општине Подујево.

Касетним бомбама засуто село Ливађе у општини Липљан. Бомбардовано је избегличко насеље у Параћину, у коме је смештено око 20 породица прогнаних из БиХ и Хрватске, и резервоари пијаће воде, одакле се снабдева становништво Параћина. Срушен је надвожњак изнад међународне железничке пруге Суботица-Хоргош-Сегедин. У нападу на подручју Куршумлије авиони НАТО су осми пут ракетирали мост на ушћу Косанице у Топлицу, на магистралном путу Ниш - Приштина.

Америчка влада наредила власницима сателита за пренос Интернета да искључе везе према Југославији.

Шеф француске дипломатије Ибер Ведрин изјавио је да ће на КиМ након садашње кризе бити успостављена "привремена међународна администрација". Ведрин је рекао да би та привремена администрација требало временски да буде што краћа, "све док се не успоставе аутономне институције полазећи од статуса базираног на идејама из Рамбујеа, али који ће Савет безбедности УН успоставити". "Не можемо више дати Србима администрацију Косова, нити можемо то поверити ОВК, после свега што се догодило. ЕУ би могла то да обавља, али то не би чинила сама, већ у координацији са ОЕБС." - рекао је Ведрин.

(Злочин над Србима)
 

Ову хронологију је урадио Р. Вуканић са сајта Србел.
Објављена је у периоду 24. март - 12. мај 2013.



СРБИЈО ПАМТИ! ЗБОГ СЕБЕ, ЗБОГ БУДУЋНОСТИ!


КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА


...наставиће се...

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12377



Погледај профил
« Одговор #34 послато: Мај 08, 2019, 23:54:05 »

...наставак...


Цитат

"Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
(пета књига Мојсијева , 4:9)








51. дан (13. мај)

Касетним бомбама гађано је подручје између Урошевца и Приштине, а неколико бомби пало је и у близини Старог Трга и репетитора Кутловац. Са пет пројектила гађана је околина жељезничке станице у Призрену. У три налета је поново гађана зграда Телевизије Нови Сад.


Шеф америчког генералштаба Хенри Шелтон изјавио је на конференцији у Вашингтону да би Војска Југославије могла још "поприлично дуго" да одолијева нападима НАТО и да је сукоб у Југославији можда још далеко од краја. Амерички министар одбране Вилијам Коен је, говорећи на истој конференцији, упозорио да ће НАТО, уколико предсједник СР Југославије Слободан Милошевић "не попусти", наставити да напада југословенске снаге на Косову и Метохији све док их не деградира до тачке када ће терористичка ОВК моћи да преузме иницијативу.

Кинески представници у СБ УН истакли су да ће та држава блокирати изгласавање хуманитарне резолуције о тзв. косовској кризи све док СБ не осуди бомбардовање амбасаде Кине.

Невладина организација за заштиту људских права, `Human Rights Watch`, упутила је генералном секретару НАТО Хавијеру Солани писмо у коме је изразила забринутост због све већег броја цивилних жртава у агресији на СРЈ.

"НАТО тврди да ратује како би заштитио људска права. Ако је тако, од суштинске је важности да, без изузетка, поштује људска права у рату који спроводи. НАТО мора урадити све што је у његовој моћи како би избјегао погађање цивила" – поручио је извршни директор ове организације, Кенет Рот. У поруци Солани изражава се посебна забринутост због уништавања фабрика, напада на електроенергетски систем, уништавања неколико југословенских ТВ и радио станица, напада на цивилне објекте као што су болнице и амбасаде, и напада на цивилна возила.




52. дан (14. мај)

Електропривреда Србије је саопштила да је НАТО поново дејствовао графитним бомбама на неколико високонапонских постројења ЕПС.


Без струје је остало читаво подручје југоисточне Србије, градови Ниш, Пирот, Алексинац, Прокупље и Лесковац. Неколико графитних бомби бачено је и на подручје Костолца и Великих Црљана, а до прекида у снабдијевању електричном енергијом дошло је и у Шапцу и дијеловима Новог Сада. Без струје су биле и неке општине и приградска насеља у Београду – Чукарица, део Новог Београда, Сремчица, Остружница, Рушањ и Обреновац. Графитним бомбама нападнуте су термоелектране "Дрмно" код Костолца и "Колубара" у Великим Црљанима код Лазаревца.



Вршилац дужности руског министра одбране Игор Сергејев оцијенио је да још постоје шансе за постизање мирног решења кризе на Косову и Метохији. Сергејев је, међутим, упозорио да, и поред позитивних корака на дипломатском плану, НАТО наставља са нападима на војне и цивилне циљеве у Југославији. Говорећи о стању руске одбране, он је истакао да ће Москва због агресије НАТО-а на СРЈ "преиспитати стратегију" својих оружаних снага. Сергејев је нагласио да Москва не намјерава да се војно укључи у сукобе у Југославији.

Високи комесар УН за људска права Мери Робинсон је изразила забринутост "због сувише великог броја грешака" у НАТО бомбардовању Југославије. У интервјуу за телевизију Би-Би-Си она је осудила, како је навела, "етничко чишћење" на КиМ, али је истакла да је важно да средства која се користе у ваздушној кампањи не доводе до цивилних жртава. "Забринута сам, све изгледа као да је готово неусредсређено. Спектар циљева изгледа веома широк и сасвим је јасно да последице бомбардовања осјећају и стамбене четврти, болнице и школе. Има сувише много грешака", рекла је висока представница УН. "Неприхватљиво је да су цивили у толикој мјери на удару", закључила је Мери Робинсон.





53. дан (15. мај)

Бомбардована је индустријска зона Чачка, удаљена непун километар од центра града.


Бомбардована су села Лађевци и Цветке код Краљева и село Лесковац у Гружи, између Краљева и Крагујевца. Са три пројектила гађани су мостови на ушћу Косанице у Топлицу код Куршумлије. Са три пројектила је погођен и мост преко ријеке Лугомир на аутопуту између Јагодине и Ћуприје.

Бомбардовано је складиште Југопетрола у Бору. Оштећена је и управна зграда Југопетрола, као и далековод у близини, који је пао преко пруге жељезничке теретне станице. Два пута је бомбардовано подручје села Волаково код Бољевца, а бомбардовано је и складиште Југопетрола у Прахову. На Косову и Метохију је НАТО дејствовао углавном по цивилним циљевима у околини Приштине, Урошевца и Косовске Митровице.

Ибрахим Ругова је, након разговора са британским премијером Тонијем Блером и министром иностраних послова Робином Куком, позвао на договор све политичке снаге Албанаца са Косова и Метохије. Ругова је изразио спремност да се састане и са Хашимом Тачијем, вођом терористичке ОВК. Истовремено, портпарол ОВК, Јакуп Краснићи, позвао је Ругову и његову странку да заузму трећину мјеста у самопроглашеној влади Албанаца са Косова и Метохије, коју је контролисала ОВК.

Предсједници девет средњоевропских и источноевропских држава су, на самиту у украјинском граду Лавову, позвали југословенске власти да прихвате предлог министара седам најразвијенијих земаља и Русије (Г8 ) за окончање кризе на КиМ. "Позивамо владу у Београду да се прихвати обавеза које међународна заједница захтијева као услов за мирно решење", навели су у заједничком саопштењу предсједници Аустрије, Бугарске, Чешке, Њемачке, Мађарске, Пољске, Румуније, Словеније, и домаћина, Украјине. Деветорица предсједника предложили су и одржавање "конференције о југоисточној Европи на високом нивоу", која би требало да осмисли "свеобухватну стратегију за стабилизацију читавог региона кроз економску обнову и промоцију демократије". Украјински предсједник Леонид Кучма рекао је да би предложена конференција, према замисли деветорице предсједника, требало да обезбиједи и новчану помоћ за земље чије су привреде највише угрожене кризом на Балкану.


...наставиће се...


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!