forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 08, 2019, 14:13:41


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Помозимо...  (Прочитано 16042 пута)
Техничка подршка
Администратор
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1218



Погледај профил
« послато: Април 03, 2012, 18:18:25 »


За више информација посетите: http://www.lanalazic.com/

„УЗ ЛАНУ ЗА ЖИВОТ“

Помозимо Лани!!! Лана Лазић је беба од 19 месеци која се бори за живот. Овако мала је већ постала борац за најдрагоценију ствар – за „ЖИВОТ“! Осмех са њеног лица брише тешка борба. Лана болује од ретке врсте тумора на мозгу, који је откривен 11. јануара 2012 године. Реч је о малигном тумору из групе ембрионалних тумора типа ЦНС–ПНЕТ-а (пинеобластома) градус ИВ. Наши доктори немају искуства са таквом врстом тумора па због тога не могу да пронађу адекватну терапију за Лану.

„Као последица тумора настао је хидроцефалус и ради се хитна операција, уграђен јој је вертикулоперитонелани сант. Након тога је добила варичеле због чега је операција тумора одложена за 22.фебруар. Операцијом која се радила 22. фебруара тумор није отклоњен у целини због незгодног положаја, али након операције је урадјен контролни ЦТ који је указао на хематом у ложи тумора и дилатацију лијеве латералне коморе па је хитно пласиран јос један сант сада са леве стране. Постоперативни ток Лана Лазић је тешко поднела. Спавала 15 дана, од чега је 5 провела у шок соби! Нису знали да нам кажу када ће се пробудити и како ће се понашати када се пробуди. Пробудила се након 15 дана у лошем стању и стално је била на инфузији. Временом Лана је почела да једе и све више да буде будна али не може да седи, да хода нити да прича, сада је код куће и опоравља се полако. На жалост, родитељима је потребан новац за даље лечење које се може наставити само у иностранству.“

Родитељи улажу сваки атом своје снаге да пронађу клинику где би се могло помоћи њиховом детету. Док се тражи адекватна клиника одлучили су покренути ову хуманитарну акцију.

„УЗ ЛАНУ ЗА ЖИВОТ“

Помозимо Лани!!! Лана Лазић је беба од 19 месеци која се бори за живот. Овако мала је већ постала борац за најдрагоценију ствар – за „ЖИВОТ“! Осмех са њеног лица брише тешка борба. Лана болује од ретке врсте тумора на мозгу, који је откривен 11. јануара 2012 године. Реч је о малигном тумору из групе ембрионалних тумора типа ЦНС–ПНЕТ-а (пинеобластома) градус ИВ. Наши доктори немају искуства са таквом врстом тумора па због тога не могу да пронађу адекватну терапију за Лану.

„Као последица тумора настао је хидроцефалус и ради се хитна операција, уграђен јој је вертикулоперитонелани сант. Након тога је добила варичеле због чега је операција тумора одложена за 22.фебруар. Операцијом која се радила 22. фебруара тумор није отклоњен у целини због незгодног положаја, али након операције је урадјен контролни ЦТ који је указао на хематом у ложи тумора и дилатацију лијеве латералне коморе па је хитно пласиран јос један сант сада са леве стране. Постоперативни ток Лана Лазић је тешко поднела. Спавала 15 дана, од чега је 5 провела у шок соби! Нису знали да нам кажу када ће се пробудити и како ће се понашати када се пробуди. Пробудила се након 15 дана у лошем стању и стално је била на инфузији. Временом Лана је почела да једе и све више да буде будна али не може да седи, да хода нити да прича, сада је код куће и опоравља се полако. На жалост, родитељима је потребан новац за даље лечење које се може наставити само у иностранству.“

Родитељи улажу сваки атом своје снаге да пронађу клинику где би се могло помоћи њиховом детету. Док се тражи адекватна клиника одлучили су покренути ову хуманитарну акцију.

За више информација посетите: http://www.lanalazic.com/
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Април 03, 2012, 20:31:55 »

Од све туге...овако нешто ме највише погоди. То мало невино створење, још није ни закорачило у живот, а већ треба да се бори за голи живот.

Нека јој драги Бог помогне, а надам се, биће и људи добре воље, а који ће на неки начин моћи да утичу на судбину овог несрећног детета.
Проследила сам где год сам могла ову информацију, учините то и ви.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Април 19, 2012, 05:03:39 »



Цитат
ПОСЛЕДЊА ВЕСТ - СРБИЈА ПОЛОЖИЛА
Лана на операцији

БЕОГРАД 18.04.2012 - Србија је положила испит хуманости. Истог дана када је у Прессу изашао текст да је за операцију 19-месечне Лане Лазић у Немачкој потребно још 9.000 евра (од укупно 29.000), прикупљена је комплетна сума донацијама многобројних добрих људи и компанија. Лана је оболела од тумора на мозгу и операција у Диселдорфу јој је једина шанса. Љ. Р.


Операција у Немачкој може да помогне .... Лана у болници



 Спојлер:
Живот мале Лане зависи од 9.000 €

Живот 19-месечне Лане Лазић из Угриноваца код Београда зависи од 9.000 евра, колико још недостаје за операцију на клиници у немачком граду Диселдорфу

Лана је још у мајчином стомаку добила тумор на мозгу, са каквим наши доктори до сада нису имали искуства. Већ сутра би требало да буде на клиници у Диселдорфу, где операција кошта 29.000 евра. Родитељи су, међутим, до сада прикупили 20.000 захваљујући људима добре воље.

Месецима у Тиршовој

Преслатка, али видно измучена девојчица, која месецима лежи на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, болује од ретке врсте тумора на мозгу, који је откривен тек 11. јануара ове године, иако је оболела још у мајчином стомаку. Родитељи су, од дана када су сазнали за болест, уложили сваки атом снаге да пронађу одговарајућу клинику на којој би се Лана оперисала.

Мајка Маријана каже да се Лана од веселог детета, које је таман проговорило, буквално претворила у биљку. Пчела је да губи равнотежу док хода, болела ју је главица... На основу уредне крвне слике доктори су испрва мислили да се ради о вирусној инфекцији. Испоставило се, међутим, да Лани осмех с лица брише злоћудни тумор на мозгу.

- Негде око 15. децембра прошле године добила је температуру, а затим је почела ручицом да показује да је боли глава. Дете је пило „цефалексин", па „панклав"... Нико није обраћао пажњу на то што не може да хода, што је губила равнотежу... Тумор јој је дијагностикован 11. јануара, а већ 22. јој је урађена операција на мозгу. Добро ју је поднела, али тумор није отклоњен у целости, већ само 70 одсто. Када јој је после извесног времена урађен контролни снимак магнетном резонанцом, установљено је да је тумор већи него што је био пре операције - прича очајна мајка.

Зрачење не би помогло

Како каже, речено им је да Ланино опште стање не може да поднесе ниједну хемотерапију, као и да зрачење не долази у обзир.

- Документацију смо послали у неколико болница. Јавили су нам да ће је примити у Диселдорфу. За нас је 29.000 евра, међутим, недостижна сума, с обзиром на то да ја радим као касирка у једном супермаркету, док супруг ради приватно. Надам се да ће нам добри људи помоћи, овако јој доктори дају само годину дана живота.

Рачуни за помоћ

Сви који желе да помогну малој Лани могу да се јаве редакцији Пресса, која ће их повезати са породицом, или да уплате новац на рачуне који су у Банци Интеза отворени на њено име: 160-1-73, са позивом на број 52-102-0002319-9 (за динарске уплате) и РС35160523020027308040 (за уплате из иностранства).

ПРЕСС



Пожелимо да Лана доживи дубоку старост и да једног дана пронађе на интернету и овај наш чланак, па и онај на Фејсбук страници Сви Срби Света, те да тако сазна да је неко помогао захваљујући и овом нашем апелу који се овде појавио пре две седмице.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Milena9
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2


Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јул 20, 2012, 21:29:54 »

Ovo je Katarina Kis.
http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/3945/EXploziv+17.05.
Sa dva mala deteta zivela je na Titelskom groblju, u rusevini bez struje, vode, vrata a cesto i bez hrane.. Napustena i zaboravljena.

Strahota Katarinine sudbine potresla je mnoge.
Spontano je pokrenuta akcija za prikupljanje novca kojim bi Katarina kupila kucu u kojoj bi sa decom zivela zivot dostojan coveka. Skupljeno je 3500 evra, jos uvek nedovoljno za kucu.

Vrlo brzo nakon reportaze na TV PRVA, ova porodica je preseljena u iznajmljen smestaj, gde ce biti do daljnjeg. I to je zabelezila tv kamera.. http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/4047/EXploziv+31.05.

Mala Nevena je operisana pre 7 dana.. Pomozimo da se ne vrati u kucu na groblju.

Pomozimo koliko mozemo.
Na kraju zivota ce nam se samo to i racunati.


Ziro racun:
Katarina Kis
335-344863-71
Razvojna banka Vojvodine, Titel
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јул 20, 2012, 22:09:06 »

Ovo je Katarina Kis.
http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/3945/EXploziv+17.05.
Sa dva mala deteta zivela je na Titelskom groblju, u rusevini bez struje, vode, vrata a cesto i bez hrane.. Napustena i zaboravljena.

Strahota Katarinine sudbine potresla je mnoge.
Spontano je pokrenuta akcija za prikupljanje novca kojim bi Katarina kupila kucu u kojoj bi sa decom zivela zivot dostojan coveka. Skupljeno je 3500 evra, jos uvek nedovoljno za kucu.

Vrlo brzo nakon reportaze na TV PRVA, ova porodica je preseljena u iznajmljen smestaj, gde ce biti do daljnjeg. I to je zabelezila tv kamera.. http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/4047/EXploziv+31.05.

Mala Nevena je operisana pre 7 dana.. Pomozimo da se ne vrati u kucu na groblju.

Pomozimo koliko mozemo.
Na kraju zivota ce nam se samo to i racunati.


Ziro racun:
Katarina Kis
335-344863-71
Razvojna banka Vojvodine, Titel


Нагледала сам се свашта, али могу да кажем да ме је овај случај Катарине и њене деце баш дубоко потресао.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=af76VOFOYWs" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=af76VOFOYWs</a>

Настојаћу и ја да било шта урадим за њих. Ако ништа, барем ћу на многе адресе да пошаљем овај текст и позваћу своје пријатеље и све добре људе да помогну.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Milena9
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2


Погледај профил
« Одговор #5 послато: Септембар 01, 2012, 16:35:50 »

Ovo je Katarina Kis.
http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/3945/EXploziv+17.05.
Sa dva mala deteta zivela je na Titelskom groblju, u rusevini bez struje, vode, vrata a cesto i bez hrane.. Napustena i zaboravljena.

Strahota Katarinine sudbine potresla je mnoge.
Spontano je pokrenuta akcija za prikupljanje novca kojim bi Katarina kupila kucu u kojoj bi sa decom zivela zivot dostojan coveka. Skupljeno je 3500 evra, jos uvek nedovoljno za kucu.

Vrlo brzo nakon reportaze na TV PRVA, ova porodica je preseljena u iznajmljen smestaj, gde ce biti do daljnjeg. I to je zabelezila tv kamera.. http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/4047/EXploziv+31.05.

Mala Nevena je operisana pre 7 dana.. Pomozimo da se ne vrati u kucu na groblju.

Pomozimo koliko mozemo.
Na kraju zivota ce nam se samo to i racunati.


Ziro racun:
Katarina Kis
335-344863-71
Razvojna banka Vojvodine, Titel


Нагледала сам се свашта, али могу да кажем да ме је овај случај Катарине и њене деце баш дубоко потресао.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=af76VOFOYWs" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=af76VOFOYWs</a>

Настојаћу и ја да било шта урадим за њих. Ако ништа, барем ћу на многе адресе да пошаљем овај текст и позваћу своје пријатеље и све добре људе да помогну.




Hvala na podrsci!

Zahvaljujuci donacijama humanih ljudi, otplatili smo vise od pola ukupne sume za Katarininu kucu, ostalo je da skupimo jos 3000 evra. Dace bog i dobri ljudi da Katarina, Nevena i Sasa konacno pocnu da zive zivot dostojan coveka.
Сачувана
Село_Јовац
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 5


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Септембар 10, 2012, 13:50:18 »

Борис жели да се бори

(2000. година)
Борис Стоиљковић, младић од 17 година, решава да свој школски распуст проведе на мору. Као и већина његових вршњака, Борис жели да осети све чари и уживања које море може да пружи. Жели да се опусти, да ужива, да плива. Са нестрпљењем стиже на море, одлази у хотел да се пресвуче и одмах стиже до дока, са кога је намерио да скочи у воду. Све тече по плану. Залет, скок и... ништа. Уместо да исплива, Борис само непомично плута у води, не губећи свест. Све је било неверица, док у болници није чуо дијагнозу. Она је била: квадриплегија, одузетост сва четири екстремитета. Борис тада схвата да је корак пре скока био последњи који је у животу начинио, а његово име постаје метафора његовог смисла живота.
(2012. година)
После 12 година борбе, у Борису још увек има снаге и воље за корачањем, за уживањем у младости  која је оног дана прекинута. Сазнао је да постоји шанса за тим. Сазнао је за клинику у Русији која би му, третманом пресађивања матичних ћелија, помогла да се реши колица. Оно што је проблем јесте цена третмана, која у нашој земљи представља 70-ак просечних плата у Србији. Пошто Борис има само два родитеља, њему је потребна помоћ.



Иако је можда парадокално овај чланак стављати у тему која у свом називу садржи "безнађе", а Борис је пун наде да ће после своје операције у Русији поново стати на своје ноге, не могу, а да не искритикујем српску државу која себи дозвољава да неки не знају више шта ће од беса и милиона, а неки не могу себи да приуште нормалан живот. Не могу, а да не поменем стотине и стотине оних који се у овој земљи понашају као да су Богом дани да је униште. Оних који сматрају да се је они створили, они бранили од непријатеља, они развијали, оних који тиме изазивају да се наши преци, који су живот положили за њу и њену слободу, данас у гробу преврћу.
Пошто је очигледно да неки од нас у себи немају људскости, наш задатак је да их томе научимо. Мој предлог је оснивање фонда за случајеве попут Борисовог. Фонда који ће од свих нас издвојити по пар процената од месечне зараде и помоћи онима којима је потребно. Фонда који ће бити строго контролисан, јер има и оних који би и са олтара узели, а камоли на другом месту.
Док се то не оствари, наше је да помогнемо на други начин.

Борис Стоиљковић

Развојна Банка Војводине А.Д. Нови Сад

Динарски рачун: 335000000036161464

Девизни рачун: 335000000036161561

Када се шаље новац из иностранства на девизни рачун, а везан је за евро или долар:
број рачуна: РС35335000000036161561

Curency Bank City SWIFT/BIC
EUR
Deutsche Bank AG Frankfurt DEUTDEFF
LHB Internationale Handelsbank AG Frankfurt LHBIDEFF
Commerzbank AG Frankfurt: COBADEFF
Unicredit Bank Austria AG Vienna: BKAUATWW
UBS Deutschland AG Frankfurt: UBSWDEFF
Raiffaeisen Zentralbank Oesterreich AG Vienna: RZBAATWW

Curency Bank City SWIFT/BIC CHIPS ABA
USD Deutsche Bank New York: BKTRUS33 0103 021001033
Trust Company Americas

+38163 8217855

+38165 8217855

Борисов мејл је: bocibmw@gmail.com

Скајп: borisposalokal
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Мај 01, 2013, 19:14:37 »


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=is9iQ3vKsk4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=is9iQ3vKsk4</a>
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Мај 15, 2013, 15:07:07 »

Уз помоћ "Вести" трага за породицом

Нашој редакцији се недавно обратила Тања Карапанџић из Диселдорфа са молбом да помогнемо њеном момку Драгану Јаковљевићу, који има 24 године, а који је пре неку годину сазнао да је усвојен.


"Од тада се његов живот драстично променио. Желео би да зна од кога је наследио очи, уста и, пре свега, ко је он заправо? Да ли је Србин или Хрват, које је националности, као и шта се са њим десило. Мени је веома тешко да га гледам тужног и жао ми је да човек од 24 године не зна ко је и одакле долази", брижно је написала Тања.


ТРАЖИ ИСТИНУ: Драган Јаковљевић




У међувремену се јавио и Драган, који ради као молер у Диселдорфу и који је изнео више детаља своје необичне животне приче. Као датум рођења се води 14. јул 1988. године, када су га пронашли рибари на обали Дрине код Бајине Баште, који су се ту затекли. Они су зачули дечји плач у једном жбуну близу реке и видели новорођенче увијено у ћебе. Рибари су бебу брзо однели у болницу у Ужицу, где је прегледана, а лекари су констатовали да је здрава и да је све у реду.


- Моји родитељи Драгојла и Веселин Јаковљевић су тада живели у Немачкој, али су од тетке са мајчине стране која је знала за њихову жељу да усвоје дете, чули да је нађена беба на обали Дрине. Рибари су ми дали име Марко Трновац, због тога што сам нађен у шипражју, али су родитељи променили име у Драган Јаковљевић пре него што су ме у новембру усвојили и одвели за Немачку - све је што Драган зна о свом пореклу.


Драган као беба

У Диселдорфу је провео лепо и безбрижно детињство и младост, а родитељи су према њему били дивни, испричао је Драган. Отац је, међутим, 2004. године умро од рака. Да је усвојен, сазнао је тек случајно у својој 20. години од других људи, који су се, како је рекао, "шалили са тим". Пошто није могао да верује, питао је мајку да ли је истина и она је потврдила. Мајка је испричала да је од почетка хтела да му каже за усвајање, али је отац био против тога и говорио је да има времена.


- Кад је умро, остала је сама са одлуком како и када да ми исприча, и то за њу није била лака ситуација - објаснио је овај младић.


У првом моменту је то сазнање за њега био шок.


- Како не би био шок кад тако нешто сазнате? И то у мојим годинама, али брзо сам се навикао на то. За мене ће моја мајка заувек остати мајка. Ту нема никакве разлике. Ипак, желим да знам ко су били моји биолошки родитељи и ко сам и одакле сам, а за мене лично је фамилија Јаковљевић моја права породица - поручио је на крају Драган.

Цитат
Ако треба и на ТВ

Драган је свестан да ће бити тешко да открије ко су му биолошки родитељи, јер поседује врло мало података. Ипак, он не жели да одустане. Каже да је размишљао о томе да се следећи пут кад оде у Србију пријави у ТВ емисију Све за љубав и позове да му се јаве они који евентуално знају нешто о његовом пореклу јер, како каже, "можда се неко присети када чује датум и годину рођења".

(Б.Божин)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Мај 25, 2013, 12:00:40 »

Знам како је Драган спасен


Драган Јаковљевић, 24-годишњи младић из Диселдорфа који је, како су "Вести" објавиле прошле седмице, уз помоћ најтиражнијег дневника дијаспоре решио да крене у потрагу за својим правим коренима и биолошким родитељима, од данас је за велики корак ближе тој истини. Нажалост, по свему судећи, веома суровој!


Открива истину: Живана Бојић са "Веестима" у којима је прочитала причу о Драгану
 

Јер, према сведочењу наше верне читатељке Живане Бојић (63) из немачког града Трира, Драган је тог 14. јула 1988. године, на обали Дрине као тек рођена беба - остављен да умре! Само захваљујући пожртвованости једног тада 12-годишњег дечака, чобанина који је игром случаја тог јутра и на том месту чувао овце, као и радницима Хидроелектране Перућац код Бајине Баште, данас може да захвали живот и срећно детињство које је провео као усвојено дете породице Јаковљевић из Диселдорфа. Али, вратимо причу на почетак.

Нашој редакцији се недавно писмом обратила Тања Карапанџић из Диселдорфа с молбом да помогнемо њеном момку Драгану Јаковљевићу, који има 24 године, а који је пре неку годину сазнао да је усвојен.


"Од тада се његов живот драстично променио. Желео би да зна од кога је наследио очи, уста и, пре свега, ко је он заправо, као и шта се са њим десило. Мени је веома тешко да га гледам тужног и жао ми је да човек од 24 године не зна ко је и одакле долази", брижно је написала Тања.


У међувремену нам се јавио и Драган, који ради као молер у Диселдорфу и који је изнео више детаља своје необичне животне приче. Као датум рођења се води 14. јули 1988. године, када су га по ономе што је он знао "пронашли рибари на обали Дрине код Бајине Баште, који су се ту затекли".

- Моји родитељи Драгојла и Веселин Јаковљевић су тада живели у Немачкој, али су од тетке са мајчине стране, која је знала за њихову жељу да усвоје дете, чули да је нађена беба на обали Дрине - испричао нам је Драган.
Драган као беба


Након што је успешно проведен програм усвајања, родитељи су га назвали Драган и у новембру исте године повели са собом у Немачку. У Диселдорфу је провео лепо и безбрижно детињство и младост, а родитељи су према њему, како каже, били дивни. Отац је, међутим, 2004. године умро од рака. Да је усвојен, сазнао је тек случајно у својој 20. години од других људи, који су се, како је рекао,"шалили с тиме". Пошто није могао да верује, питао је мајку да ли је истина и она је потврдила. Мајка је испричала да је од почетка хтела да му каже за усвајање, али је отац био против тога и говорио је да има времена.


- Кад је умро, остала је сама с одлуком како и када да ми исприча, и то за њу није била лака ситуација - објаснио је овај младић.


Живана у разговору са новинарeм "Вести"


У првом моменту је то сазнање за њега био шок.
- Како не би био шок кад тако нешто сазнате?! И то у мојим годинама, али брзо сам се навикао на то. За мене ће моја мајка заувек остати мајка. Ту нема никакве разлике. Ипак, желим да знам ко су били моји биолошки родитељи и ко сам и одакле сам, а за мене лично је фамилија Јаковљевић моја права породица - поручио је на крају Драган Јаковљевић.



Када су ове његове речи објављене у "Вестима", Драган није ни слутио да је до суза и неколико бесаних ноћи довео Живану Бојић, из Трира, немачког града смештеног непосредно уз границу с Луксембургом, и нешто више од 200 километара удаљеног од његовог Диселдорфа.

- Када сам тога дана купила "Вести" и прочитала Драганову причу, умало се нисам онесвестила. Свега сам се сетила, свих драматичних тренутака тог јулског дана који никада, све до данас, нисам могла да избришем из свог сећања. Судбина је, ето, хтела да преживи, мада му је била намењена сасвим другачија судбина - на рубу суза за "Вести" прича Живана Бојић док седимо у њеном стану у месту Конц, предграђу Трира. Ту нас је позвала њена 19-годишња ћерка Диана Васић.


- Приметила сма већ неколико дана да мајка нешто крије од мене и да се чудно понаша. На крају ми је признала о чему је реч, да ју је дирнула судбина тог младића и да она зна шта се дешавало у првим сатима његовог рођења. А кад ми рекла да можда зна и ко је његова мајка, решила сам да вас позовем - испричала нам је Диана.
Нервозно стискајућу у рукама "Вести" у којима је објављена Драганова исповест и његова слика, Живана Бојић нас је својом причом вратила у прошлост, то вруће јутро 14. јула, сада већ далеке 1988. године.

Радници хидроелектране Перућац дете одвезли у болницу


- У то време била сам запослена као референт радних односа у Хидроцентрали Перућац код Бајине Баште. Сећам се добро, било је тачно 9 сати кад сам из своје канцеларије приметила једног дечака на левој, босанској страни Дрине, који је панично махао рукама и дозивао у помоћ. Као да га данас видим, дечачић од неких 12-ак година, го до појаса, јер мада је било јутро већ је било веома вруће, вриштао је и дозивао у помоћ, а једном одсеченом граном с лишћем махао је изнад нечега у шипражју на обали Дрине - прича нам Живана.


- Као и пар мојих колега истрчала сам напоље и успели смо да схватимо да се у жбуњу налази тек рођена беба. Као без душе сам потрчала у канцеларију мог тадашњег директора и затражила да позове Хитну помоћ, као и да одобри да њихово возило, у овом изузетном случају, пређе преко бране, јер је то иначе било строго забрањено.
У међувремену, нас неколико потрчало је преко бране да узмемо бебу, а међу нама се нашао и др Стојимир Сарић, тада лекар опште праксе, запослен у предузећу Хидроелектерана Перућац. Уз њега је била и његова медицинска сестра.


Дошли смо до детета које вриштало, и добро се сећам да му није била одсечена чак ни пупчана врпца, сигурно је било још пола метра. Доктор Сарић је скратио, подвезао, а ја сам скинула са себе свој црвени радни мантил и у њега је дете умотано. Неко је затим донео и беле столњаке из кантине, па смо тек рођеног дечачића умотали и у њих.
Живана је убеђена да је 12-годишњи чобанин у ствари најзаслужнији што је Драган данас жив.



- Дечак нам се сав узубуђен касније испричао да је из жбуња видео две жене, једну млађу и једну старију, које су недалеко одатле паркирале аутомобил на рубу тог локалног пута на босанској страни Дрине. Он их је скривен посматрао када су изнели новорођенче из аутомобила, потом га спустили у шибље поред Дрине - која је тих дана, сећам се, била веома ниског водостаја - и онда се једноставно одвезле. Пошто је чуо дечји плач, потрчао је до бебе, и граном коју је откинуо растеривао муве које су се око новорођенчета већ сакупљале и исто време дозивајућу помоћ. Тако смо га чули и спасли дете.


Убрзо је стигла хитна помоћ и беба је одвезена на одељење породилишта, које је тада постојало у болници у Бајиној Башти.


Цитат
Дете једва преживело

- Сећам се добро да ми је тада др Сарић рекао да дете сигурно не би поживело још дуго у оном шибљу. Дан је био врућ, врло брзо би дехидрирао, а чињеница да пупчана врпца није подвезена такође би допринела брзом крају.

Драган као беба


Он је проценио да је беба рођена највише сат времена пре него је остављена у жбуљу покрај Дрине - истиче Живана Бојић.


Цитат
Мајка из породице Драгојловић?

- Бајина Башта је мали град. Сећам се да су недуго након проналаска бебе почеле да колају приче да је Драганова мајка 17-годишња девојка, а да је дете наводно плод забрањене љубави између ње и неког тада актуленог политичара. Тиме је правдана чињеница да полицијска истрага није дала никакве резултате. Али, могуће је да су то била само чаршијска наклапања. Годинама касније сам чула причу да би његова мајка могла бити из породице Драгојловић, а гласови који су до мене дошли кажу да се та жена касније удала и да је отишла да живи негде у Босни - поверила нам је Живана Бојић.



Цитат
Тежак живот

Ни нашу саговорницу Живану Бојић живот није мазио. Две године након што је Драган пронађен, она се 1990. године удала за већ разведеног гастарбајтера из Кобленца и са њим дошла да живи у Немачку, где јој се родила кћерка Диана. Брак није био срећан: морала је са дететом да побегне од супруга и да се као самохрана мајка пробија кроз живот. Скрасила се у близини Трира где и данас живи, а поносна је на 19-годишњу ћерку Диану која је завршила школу и управо је на пракси у једној успешној фирми за промет некретнина у Триру.

(Н.Поповић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Мај 27, 2013, 12:28:23 »



Beoknjiga Doo Izdavačka Kuća
   


POŠTOVANI PRIJATELJI POMOZIMO BATA GUTI


Našem prijatelju Branislavu Guti Grubačkom iz Zrenjanina, koji je oboleo od leukemije i leži u Beogradskom kliničkom centru POTREBI SU DOBROVOLJNI DAVAOCI TROMBOCITA krvne grupe A (+ i -).
Humani i dobri ljudi treba da se jave u Zavod za transfuziju krvi u Beogradu, ulica Svetog Save (kod Hrama Svetog Save) od ponedeljka 27. maja od 8 do 10.30 i naznače da krv daju za GRUBAČKI BRANISLAV.

Molim Vas da ovaj status podelite da ga vide i Vaši prijatelji.

Hvala



Beograd

Testiranja se vrše svakog dana, počev od ponedeljka, 27. 5. u periodu od 8 do 10.30 sati u Zavodu za transfuziju krvi, ul. Svetog Save, kod Hrama, sa naznakom za Grubački Branislava, broj 1748. Mole se svi koji žele da pomognu da pošalju SMS poruku (ili upute poziv) Gutinoj ćerki, Isidori Grubački na broj 064/27-14-666, koja je u skladu sa procedurom Zavoda određena kao osoba za koordiniranje i prikupljanje davalaca krvi. U SMS poruci treba napisati ime i prezime osobe koja se prijavljuje, i ta lica će biti kontaktirana ili obaveštena u skladu sa brojem ljudi neophodnih za pomoć.



Zrenjanin

Zrenjaninska biblioteka organizuje prevoz za Beograd u ponedeljak ujutro. Zbog koordinacije polaska, molimo da se javite na telefon 064/811-64-00. Informacije o testiranju u Zrenjaninu će biti naknadno objavljene u toku dana, a separacija se, za one koji prođu testiranje, radi isključivo u Beogradu u određenom terminu.




Novi Sad


U Novom Sadu će takođe biti organizovana testiranja za davaoce krvi, ali ćeinformacije naknadno biti objavljene. Za sve zainteresovane Novosađane, doobjavljivanja dodatnih informacija, osoba za kontakt je Žarko na broju 069/48-48-997.


(Zorica Sentic- Darujmo rec)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Јун 16, 2013, 00:17:34 »

Molba za pomoc za dalje lecenje

Ukratko o meni:zovem se Dimitrijevic Nebojsa rodjen 01.01.1970.Ozenjen sam,otac dvoje dece.Zivim od minimalnih primanja,skolujem decu,supruga nezaposlena.

Ovim putem Vam se licno obracam za vasu pomoc,koliko ste u mogucnosti da pomognete u troskovima mog daljeg lecenja u inostranstvo jer je ovde medicina uradila koliko je bila u mogucnosti.

2010 god.operisao sam karcinom debelog creva.
2012god.su se pojavile metastaze na jetri,plucima i malom mozgu.Primao sam hemoterapije i imao zracenja glave. 9 meseci nakon toga ponovo su se pojavile na mozgu,a u medjuvremenu sam imao i epi napade. Jedina sansa za lecenje je Sajber noz gde su mi doktori potvrdili da oni mogu da mi pomognu,za to mi je potrebno 10.000 eura.

Ja vas ovim putem jos jednom ljubazno molim da mi u svojim mogucnostima pomognete u prokupljanju gore navedenih potrebnih sredstava da bih sto pre otisao na lecenje zbog svih pratecih problema koje trenutno imam sa glavom.
Posto nemam drugog nacina za prikupljanje potrebne pomoci osim ovim putem,a ako u sve niste sigurni ja cu vam poslati nalaze.
 
 Dinarski racun:
Broj deviznog racuna-Account With Institution: Nebojsa Dimitrijevic
 Raiffeisenbank a.d.,Beograd
DBDBRSBG 265-0000000347600-54
Banca Intesa ad Beograd
Milentija Popovica 7b,11070 Novi Beograd
Republic of Serbia

Beneficiary Customer:
IBAN RS35160563020027274030


Nebojsa
dima.ztpsd@gmail.com


Dimitrijevic Nebojsa
tel:026/652-967

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #12 послато: Јул 18, 2013, 01:52:51 »


Још један апел за помоћ

Тежак живот атлетског репрезентативца Србије

У Дежеви, подно Голије, на 7 километара од Новог Пазара у оронулој кућици живи репрезентативац Србије и члан Атлетског клуба Нови Пазар, двадесетогодишњи Ненад Радановић.


Иако веома успешан у свом спорту, али и у свему другом што ради, Ненад у тешким условима једва преживљава. Делови оронуле сеоске куће прете да се сваког тренутка уруше, а подови у готово празним собицама су пропали, столарија иструлила… „Навикао сам на овакав живот. Тешко је, али шта је ту је. Сам не могу ништа да променим“, јада се Ненад.

Пар хиљада социјалне помоћи потроши се за рачуне, и основне животне потрепштине, као и већи део дедине минималне пензије. Других примања нема. Већи део месеца заснива се на „трпњи“.„Ускраћен сам много чега. Оно што ми највише фали јесте купатило. Када се вратим са напорних тренинга, а сваког дана их имам по два, немам где да се истуширам“, каже млади атлетичар, који брине о болесној мајци и деведесетогодишњем деди. Да невоља буде већа, недавно је остао без оца.„Да није било мог клуба и колега не знам како би организовали сахрану“, захвалан је Радановић.У његовој скромној соби, без регала, телевизора и луксузног намештаја, блиста стотинак медаља и пехара са домаћих, али и иностраних такмичења.Ненад годинама остварује запажене резултате у атлетици, како на државном тако и на међународном нивоу. Крајем 2007. године почео је професионалну каријеру. Од 2008. године поносно брани боје своје земље као члан атлетске репрезентације Србије. Учествовао је и на европским првенствима.Њему ништа тешко не пада. Никада не изостаје са тренинга, иако је километрима далеко. Редован је и на настави на Државном универзитету, где студира на одсеку за спорт и рехабилитацију.О Ненадовом тешком животу, због његове скромности не би се ни знало, да акцију за помоћ није покренуо Јутарњи програм Регионалне телевизије. Веома штуро, и стидљиво млади атлетичар је говорио за ову емисију о немаштини и тешком животу.

Грађани Пазара су по објављивању ове приче на друштвеним мрежама одмах пружили подршку младом суграђанину, а локална самоуправа још увек није показала спремност да помогне једном од највећих промотера града.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=rSnt70RgCac" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=rSnt70RgCac</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=c57Ht_EoTSs" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=c57Ht_EoTSs</a>

Прилог Регоиналне телевизије Нови Пазар, новинар Зоран Максимовић.
Објављено: 7. јул 2013, 13:18

Правда
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #13 послато: Јул 19, 2013, 01:50:52 »



Помозимо једни другима како бисмо опстали!

Просто заболи душа кад се погледају сви ови апели и све је више оних који су у стању потреба за голим преживљавањем, а са друге стране и оних који се незаконито обогатише на туђим плећима, али им је кеса са парама чврсто стегнута а душа (ако је уопште имају) ледена !!

Коме помоћи а не огрешити се о другога?...

Да ли смо уопште свесни да у овом безнађу и свеопштем урушавању основних људских права дођосмо у ситуацију да више НИКО НИЈЕ ВЛАСНИК СВОГ ЖИВОТА, а посебно они који ни за хлеб, ни за лек немају!?

Да ли се то ми поново враћамо у РОБОВЛАСНИЧКИ СИСТЕМ, а шака јада звана власт су, по ономе што чине, отелотворени гоничи робова !
ОНИ одлучују кога ће у смрт отерати, а кога у робље продати!!

Не дозволимо то, пружимо руке помоћи, покажимо да смо народ који још увек има душу и осећања, да нас и туђа патња боли као сопствена.
Једино тако ћемо опстати...

 

Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1584



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Јул 20, 2013, 09:08:52 »

Висина опште свести, нивоа културе али и социјална слика једног грађанства, оставља само простор за стварање логичне и здраве хуманости. Разумевања, спремности за помоћ и подршку тамо где је потребна!

Србија то нема. Србија је напуштена њива која се мало или сасвим ретко обрађује. Она је запарложена, препуна корова и свега оног што раст племенитог „биља“ спречава и гуши.

Оно што је некад било корисно, снажно и бар у неким видовима једниствено, згажено је у самовлашћу, злоупотребама и ароганцијом једног система живљења у коме су осећаји за заједништво, за некакву јединственост и међусобну пажњу, на најгрубљи начин уништени!

Овде у Немачкој, сведок сам да се на најједноставнији начин, онда када се нешто хуманитарно ради и настоји спровести као помоћ другима, невероватно лако постиже.
На обичној хуманитарној акцију уз песму и игру, сакупе се велике своте новца, несебично се даје помоћ, милионски износи новца потеку у племените намере. Мала деца отварају своје штедне кутијице, старци, млади, сви су укључени у тај покушај давања другима као помоћ.

Код мене у селу, богат и пребогат комшија Ж. – не би ни динар дао јер је такав, јер неверује у сигурност, јер му је карактер изопачен не рођењем и наслеђем већ принудном навиком да стиче, јер то већ сутра, у таквом несигурном друштву, више неће моћи да ради.

Сиромашак неће одвојити јер и сам нема. Чак и кад даје један динар, зна да је мало допринео јер је и сам гладан и у страху од сутрашњег дана.

Проклетсво се наднело над Србијом. Народ се отуђио, понаша се као странац већ и према свом ближњем, ником не верује у никог нема сигурност.
Речиће те, свакако, у Немачкој је народ богат, имају. Била би то грешка јер се позивима за помоћ, одазива читав народ. И Немачка има 'реко 35 % својег становништва које живи на самом рубу некакве иоле сигурне егзистенције.
Србија је уништила своју душу. Своју ширину, свој осећај да је јединствен народ, отуђили смо се од свих традиција, не препознајемо бол код других, глад у туђим очима, изопачени смо и горопадни, завидни и сујетни, мрзећи и у завидности према другима, постали смо моралне ругобе којима и није стало до својих ближњих.

Отац се одриче сина, Син свог Оца. Напуштају се огњишта, људи мигрирају у друге крајеве, туђе средине јер ова наша, постала је напуштена изба и којој ватра не гори и љубав има горак укус.
Код нас се само лопови богате, само бескрупулозна глад за стицањем, отуђила нас је једне од других, створила јаз између оних који имају и оних који немају ништа.

Тек кад постанемо јединствен народ, кад будемо имали осећај заједништа, свест да живимо под истом судбином и да нам је будућност у сопственим рукама, постаћемо и народ.
Ураво такав, који је у стању да себе уздигне на оно место које ће га са поносом и респектом, представити сваком. Али, - најпре себи самом.
Јуче смо изгубили малу Тијану. Умрло је српско дете јер Министарство здравља, нема службене формалности за случајеве код оболења деце. Њено младо срце није било „предвиђено“ на слиску болести!

Позив на солидарност је племенита намера, има још људи који се таквим позивима и одазивају. Већина, она размишља о себи, о својој глади, жељама и сновима јер српска стварност, попут Демокловог мача виси над судбином једног народа који је престао да то буде...
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Јул 24, 2013, 20:30:38 »


Помозимо да мала Анита добије ново срце и нова плућа!



на тој страници ћете наћи сву документацију и све везано за малу Аниту
којој покушавамо да спасимо живот.
Њој су неопходне трансплантације срца и плућа
и за ова 4 месеца уз сав напор успели смо да сакупимо
око 30 000 евра  што је веома мало за такав захват.

Били би Вам захвални ако бисте овај апел проширили
 и
 помогли колико је то могуће .

Унапред захвална испред Анитине породице и тима који помаже у
решавању животног проблема наше Аните



***

Анита Балаж



***

Kontakt:
Ксенија Балаж, 060/0772-309



Помоћ путем СМС-а:
Пошаљите празну поруку на 4818 из било које мреже. Цена поруке је 50 дин.

Број динарског рачуна:
205-9011005017941-36

Анита Балаж, Миланке Бранковић 6, 22230 Ердевик


Број девизног рачуна:
SWIFT: KOBBRSBG IBAN: RS35205903101933371543


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Август 03, 2013, 18:02:51 »

МОЛБА

за

хуманитарну помоћ Ани С. Живковић (28),
Кнеза Милете С3/ 18, Јагодина



Поштовани,

Нашој двадесетосмогодишњој ћерки Ани,
асистенту Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу,
дијагностификован је веома редак облик тумора (fibrosarcoma epitelioide) у карлици.


Ани је хитно неопходно лечење и трансплантација илијачне кости и кука
како би се тумор уклонио
 и спречила
ампутација ноге и једног дела карлице.



Постоји могућност да се трансплантација кости обави на
клиници (Memorial Sloan-Kettering Cancer Center) у Њујорку, али су за то неопходна
финансијска средства којима ми тренутно не располажемо.
 За целокупно лечење и обиман хируршки захват
потребна је сума од 60 000 евра (80 000 долара).


Свесни смо да је финансијска ситуација у Србији тешка, ипак овом приликом
 желимо
да се обратимо свим људима добре воље с молбом да, уколико су у могућности,
добровољним новчаним прилозима подрже Анино лечење у иностранству и
помогну
да наша ћерка поново хода.


У банци Intesa отворили смо жиро рачуне
на које можете уплатити новац за Ану:

На име: Ана Живковић
Број динарског жиро рачуна:
160-5300101293477-62
Сврха уплате: хуманитарна помоћ за
лечење


Број девизног рачуна за иностранство
SWIFT Banca Intesa: DBDBRSBG
IBAN/ Account Number: RS35160533020081474474


Контакт за информације:
Славољуб Живковић, отац
(064/ 410- 8180)
Весна Живковић, мајка
(063/ 821- 3776)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Август 21, 2013, 05:38:17 »

Дека великог срца

Чувши за акцију Помоћ за Ану – двадесетосмогодишњу асистенткињу Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, која болује од тумора илијачне кости и бутног мишића и којој је до 1. септембра потребна сума од 80.000 долара како би се пријавила на лечење у Њујорку, Милован Костић (78), занатлија из Кочиног села, решио је да се укључи и помогне онолико колико може. Наиме, он се већ годинама бави ручним плетењем корпица од прућа. Тако је дошао на идеју да са својом унуком, Катарином Костић (21), организује продајну изложбу својих производа у центру Јагодине и да сав прилог поклони Ани за излечење.


 На изложби, која је одржана 19. августа, је сакупљено 7.650 динара, а дека је остао упамћен као човек великог срца. Многи посетиоци су га питали ко је и у каквом је сродству са младом асистенткињом Филолошко-уметничког факултета. Одговор је већину изненадио, а неке и расплакао: "Она је мојега унука годиште. Од како сам чуо да је болесна, размишљам шта да урадим. Ваљда ћу мало и да се наспавам ноћас."

А ми млади, да ли смо заборавили на хуманост и пожртвовање?

АКТИВИРАЈ СЕ, ДОК НЕ БУДЕ КАСНО! АНУ ОД ЖИВОТА ИЛИ СМРТИ ДЕЛИ НЕДЕЉУ ДАНА! СТАВИ СЕБЕ НА ЊЕНО МЕСТО! БУДИ ЧОВЕК!


Рачун за уплате, на име: Ана Живковић

Број динарског жиро рачуна: 160-5300101293477-62,
Сврха уплате: хуманитарна помоћ за лечење
Број девизног рачуна за иностранство: SWIFT Banca Intesa: dbdbrsbg
IBAN/Account number: rs35160533020081474474
Контакт: Славољуб Живковић, отац: 064/410-81-80
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Новембар 08, 2013, 08:13:44 »



У селу Јовац код Ћуприје је 5. новембра дошло до велике несреће. Породици Димитријевић је у пожару изгорело седамдесет процента породичне куће, све помоћне зграде, целокупан огрев и животиње. Вода приликом гашења пожара је натопила доњи спрат, тако да је оштећење куће стопроцентно. На сву срећу, нема људских жртава.
Зима се приближава и ови људи немају где да спавају.

 МОРАМО ПОКАЗАТИ ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ!!!


Потребни су и људи који физички могу да помогну приликом рашчишћавања, потребни су столари, зидари...


У UniCredit (УНИКРЕДИТ) банци је отворен динарски рачун за уплаћивање хуманитарне помоћи породици. Свака новчана помоћ је добродошла у складу са вашим могућностима.


Ово је прилика за све нас да покажемо солидарност и докажемо да морална начела нису избледела. Прилика да освежимо нашу савест и покажемо хуманост.

НЕ ОКРЕЋИТЕ ГЛАВУ!!! МОРАМО СЕ ОДАЗВАТИ. ПОМАГАЊЕМ ДРУГИМА,
ПОМАЖЕШ И СЕБИ. НЕ ОКРЕЋИ ГЛАВУ!


Рачун за уплате, на име: Иван Димитријевић
Број жиро рачуна: 170-10176288000-43
Сврха уплате: хуманитарна помоћ

АКТИВИРАЈ СЕ, БУДИ ДЕО АКЦИЈЕ ! ! !



(Јелена Јанковић, Село Јовац)







Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Децембар 01, 2013, 02:07:30 »

MOLBA ZA HUMANITARNU POMOĆ


Poštovani,

Zovem se Nikola Stefanović, imam 32 godine, otac sam dvogodišnje
devojčice i bolujem od hronične mijeloidne leukemije. Usled mutacije
bolesti, moje zdravstveno stanje se rapidno pogoršalo, zbog čega mi
je neophodna HITNA transplantacija koštane srži na klinici St.
Franziskus u Flensburgu u Nemačkoj. Troškovi transplantacije iznose
105.000EUR, a na lečenje moram otići najkasnije polovinom decembra.

Moja porodica nije u mogućnosti da sakupi neophodna sredstva, a
Republički fond za zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove
lečenja odraslih pacijenata u inostranstvu, pa smo zbog toga
prinuđeni da se na ovaj način obratimo za pomoć svim ljudima dobre
volje i svim institucijama i fondacijama koje su u mogućnosti da
doniraju novac u humanitarne svrhe.

Molim Vas da se pridružite humanitarnoj akciji i pomognete mi da što
pre prikupim potrebna novčana sredstva.

Ukoliko je potrebno, mogu Vam dostaviti i medicinsku dokumentaciju kao
dokaz verodostojnosti svega navedenog, kao i instrukcije za uplate iz
inostranstva za EUR i USD.



Broj dinarskog žiro-računa na koji se mogu uplaćivati donacije je:


160-5100102062003-10 Banca Intesa.

 

Unapred zahvalan,

Nikola Stefanović

Lamartinova 24

11000 Beograd


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Март 07, 2014, 07:24:44 »

Помозите Милошу Баљак да преживи!


Београђанину који болује од Хочкиновог синдрома потребно за лечење 12.000 евра на три недеље. Терапија антителима могућа само у иностранству. Уместо свадбе борба са болешћу


Родитељи Нада и Слободан Баљак са Милошем фото Ж. Кнежевић

ИМАЛИ су гомилу планова, снова. Као већина младих који се воле маштали су о путовањима, спремали се за венчање, смишљали имена деци. Полако, живот је пред њима, мислили су Београђани Милош Баљак и Милунка Милинковић.

Међутим, 2011. године све се окренуло наглавачке. Милошу је, у 29. години, дијагностикована малигна болест, Хочкинов лимфом. Уместо свадбе, почела је борба са болешћу, па лекови, терапије. Прво у Србији, а затим у иностранству.

Продајом породичне имовине, уз помоћ родбине и пријатеља, и једног предузећа, више од 100.000 евра потрошено је на његово лечење. Али, ни цитостатици, ни трансплантација матичних ћелија у Немачкој - нису имали ефекта.

Преостала је још једна опција! Једина нада за Милоша је терапија коњугованим моноклонским антителима, али која се не ради код нас. У Немачкој, где се лечио, осам циклуса неопходних Милошу коштају 120.000 евра. Тамо је Милош пре 20 дана примио прва антитела, али добијена је јефтинија понуда у Словенији за 93.000 евра и у четвртак је Милош отпутовао да прими нову дозу у Љубљани. Нажалост, новца више нема и његов спас је једино у рукама свих који могу да помогну донацијама. Нада и Слободан Баљак више немају шта да продају и помогну свом јединцу у борби за живот, а на сваке три недеље Милош мора да добије антитела. И спреми по 12.000 евра.

- Већ неко време осећао сам да се превише замарам, презнојавам, да губим на тежини, и постао сам некако стално болешљив - прича Милош. - На наговор супруге, која је лекар по струци, кренуо сам на испитивања. Она је посумњала да је баш Хочкинов синдром, иако су ме лечили од виремије! Она је и сада моја највећа снага.

Коначно су му у КБЦ "Бежанијска коса", невешто, бојажљиво, објашњавали шта се са њим дешава.

- Питао сам - да ли имам малигну болест? Одговор је био недвосмислен, а ја сам стезао сопствену руку, молећи се да је све само сан, да ћу се пробудити и да ће све бити као пре - прича Милош. - Питао сам се, зашто се младом човеку у јеку снаге дешава овакво зло. Ништа ме није болело, никада нисам био од оних који се жале.

У стану У Новом Београду већ месецима све одише као "ход по жици". Време је стало, сваки сегмент старог живота сада је у другом плану. Сва енергија, сва воља, сва снага сада су упрте у помоћ овом младићу да преживи.

- Чим смо сазнали, разговарао сам са клиничким психологом која ми је рекла да ја једино могу да се понашам нормално - каже отац Слободан Баљак. - Био сам велики оптимиста, нисам клонуо, али како није реаговао на терапије, а болест се вратила и после трансплантације, а више немамо новца, све ми је теже да останем нормалан. Раније је све некако и функционисало, долазили су му пријатељи, знао је да будевесео, пријале су му шетње, али и та шетња се сада своди само за разговор хоћемо ли успети да сакупимо довољно са следећи циклус. Хоћемо ли успети да се ухватимо за последњу сламку.



ПОМОЗИМО МИЛОШУ

СВИ који желе да помогну Милошу да прикупи новац за лечење, могу да уплате донације на текући рачун Комерцијалне банке:

динарски - 205-9011005005145-12, Милош Баљак, 11070 Београд, Јурија Гагарина 107/12

девизни -SIFT-BIC KOBBRSBG, KOMERCIJALNA BANKA AD,

IBAN/Account number, RS35205903101926325366, или путем ли путем "Paypala" -pomoczamilosa@gmail.com.

За неколико дана биће објављен и СМС број, који је одобрен, али неопходна је процедура која захтева време.


Цитат
ЈЕДИНА НАДА

ДО сада се на све расположиве протоколе лечења болест показала резистентна, а чак је и напредовала - прича Милош. - Једина преостала опција мог даљег лечења је примена најновијег лека моноклонских антитела Брентуимаб ведотин, који није регистрован код нас. Дају се само у иностранству и са којима се постижу врло добри резултати у оваквим случајевима као што је мој. За мене је индуковано осам циклуса, који се дају на 21 дан, а цена једног је 12.000 евра. Молим људе добре воље, фирме, организације да ми помогну у мојој борби за живот.

(Б.Царановић)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Септембар 24, 2014, 16:54:52 »

Пошаљите СМС, помозите Страхињи да победи тумор!



САД СМО ПОТРЕБНИ СТРАХИЊИ БАЛОВИЋУ: Помозимо ђаку прваку коме су лекари дали још 12 месеци живота!


Хитно потребна подршка Страхиња Баловић (8 година) из Београда оболео је од тумора на мозгу и једини спас му је третман матичним ћелијама у болници на Куби, за који његови родитељи морају да сакупе још 60.000 евра


Страхињи Баловићу из Београда наши лекари прогнозирали су још годину дана живота ако се не нађе решење за његову хитну операцију тумора на мозгу у иностранству. Његове родитеље Станиславу и Александра сада од спасоносног третмана матичним ћелијама у Институту за онкологију у Хавани на Куби дели још 60.000 евра.

- Наш насмејани и миран Страхиња, ђак првак, само је једног дана почео да се жали на главобољу, вртоглавицу, мучнину и повраћање. Отишли смо код неуролога, где му је урађена и магнетна резонанца, која нам је открила фрапантну вест да наш син болује од најтежег облика тумора на мозгу. Болест је дијагностикована у Институту за мајку и дете у јуну, али наши лекари ништа нису могли да ураде јер за такву недоступну позицију тумора овде немају решење. Због његове величине Страхињу су хитно оперисали у Клиничком центру Србије, али је он само делимично отклоњен - каже Страхињина мајка Станислава и додаје да су одмах почели да се распитују, траже опције и алтернативу ван наше земље како би спасли живот сину, након чега им је напокон стигао позитиван одговор с Кубе.

Како каже, у Институту за онкологију у Хавани се с том врстом тумора веома успешно боре и чим су лекари те установе за Страхињу предложили третман специјалним вакцинама у три фазе, то значи да малишан има велике шансе за брз опоравак.

- Одбили су нас у неколико клиника, као и за лечење о трошку државе, али је стигао позитиван одговор с Кубе, где се тренутно налазимо. Чекамо да нам издају предрачун, а до тада је Страхиња на прегледима и снимањима, којима се прати развој тумора. У међувремену су настале компликација јер се тумор двапут увећао, па је дошло до нагомилавања воде. Тада су му лекари обавили хитну интервенцију, па је наш син сада добро, али је последњих месец дана мало слабији и поремећен му је центар за равнотежу, због чега не може да стане на ноге - каже Станислава.

Она и њен супруг тренутно су незапослени, па су морали да позајме новац како би одвели сина на лечење, а у Страхињиној школи деца су покренула акцију прикупљања материјалне помоћи за њега. Обратили су се и цркви, где су им, такође, изашли у сусрет.

- Лечење ће се обављати у три фазе, тако да нам је за прву потребно око 31.000 евра, а друге две ће заједно коштати око 30.000 јер неће бити тако интензивне и учестале. До сада смо уз помоћ Страхињиних другара из школе, али и уз помоћ цркве, успели да прикупимо три и по хиљаде евра. Сада настављамо акцију, али из Кубе, где ћемо остати још најмање четири месеца - истиче Станислава.




Како да помогнете Страхињи



Потврђени хуманитарац Сергеј Трифуновић је преко своје фондације Продужи живот омогућио коришћење СМС броја 5757, а цена поруке је 100 динара и новац ће бити преусмерен за лечење овог дечака.

Рачун је отворен у Комерцијалној банци на име Александар Баловић

број динарског рачуна: 205 9011005604626 46

број девизног рачуна: RS35205903102098221297
SWIFT - BIC: KOBBRSBG

(Сања Илић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Октобар 01, 2014, 05:42:14 »


Писмо Дражана Андрића коме је потребна помоћ


Цитат



Poštovana gospodo...

Ja sam Dražan Andrić,imam 37 godina,po struci građevinac,trenutno nastanjen u Novom Naselju Janja-Bijeljina(raseljeno lice iz Sarajeva).

Transplantirani sam pacijent,transplantacija bubrega,a donor bubrega je moj otac, Milinko Andrić.Na privremenom radu u Rusiji 2012.godine,došlo je do prestanka rada oba bubrega (pogrešna dijagnoza),tako da sam avionom prebačen do Beograda,a odatle u Bijeljinu,i odmah sam uključen na hemodijalizu.Na hemodijalizi sam
proveo godinu dana,od 07.12.2012.godine,do 06.12.2013.godine.Transplataciju bubrega sam uradio na Kliničkom Centru Banja Luka,06.12.2013.godine.To su sve veliki troškovi,a meni niko nije pomogao od Državne,kao ni od gradske vlasti, ni prije, ni poslije transplatacije.Samo jedna tipizacija tkiva,koja se radi na Institutu za transfuziju krvi Srbije-Beograd,košta 2500 km.Na moju molbu za jednokratnu novčanu pomoć,koju sam pisao gradskim vlastima Bijeljina,dobio sam odbijenicu.Ja i otac smo išli od kuće do kuće,i tako skupljali novac neophodan za transplataciju bubrega.

Prvih pet mjeseci posle transplatacije,ja sam išao četri puta mjesečno na kontrole u Banja Luku,koja je od mene udaljena 250 km,i sve sam to sam finansirao.I sada putujem dva do tri puta mjesečno na kontrole,zavisno od nalaza.Moje jedno putovanje na kontrolu mene košta 150-200 km.,jer plaćam prevoz,prenoćište.Zbog toga što nalaze vadim rano ujutro,u sedam sati,a zbog udaljenosti Banja Luke od
mene,ja moram ići dan ranije na kontrolu,da bih stigao sutradan u sedam sati izvaditi nalaze.Zato pored plaćanja prevoza,ja moram plaćati i prenoćište.Često preskočim kontrolu zbog nedostatka novca.Takođe,zna se desiti da nestane imunosupresivnih tableta koje ja pijem radi odbacivanja stranog tijela(bubrega),tako da i njih moram kupiti,a jedna kutija košta 500 km(ja pijem tri kutije mjesečno).Meni se to refundira nakon jednog,do dva mjeseca,ali ja moram imati 1500 km.kod sebe da bih te tablete mogao kupiti,a ja tih novaca zaista nemam.Ja živim u domaćinstvu zajedno sa dvoje djece(sin Milenko,deseta godina,četvrti razred i kćerka Brankica, sedma godina,prvi razred),suprugom,koja je godinama nezaposlena i na birou je za zapošljavanje,kao i ja,ocom i majkom.Mi živimo u jako teškim uslovima,u nedovršenoj kući,pod pločom,bez izolacija,parketa,u kući koja je puna vlage.

Poplavljeni smo i u maju i u augustu.Nakon prve poplave,olujni vjetar koji je pogodio moje naselje,"razvalio" je improvizovani krov na kući,tako da sada kad god pada kiša,nama to sve prokišnjava.Dobio sam socijalnu pomoć kao lice NESPOSOBNO za rad,bez imovine i primanja,koja mi važi do 01.11.2014.godine,i iznosi 120 km.,sa kojima ja ne mogu pokriti ni komunalne troškove.Ja nemam ni jedno drvo za zimu. Djecu takođe teško školujem,zbog nedostatka sredstava.Najpotrebniji mi je krov, zbog prokišnjavanja,od čega se stvara velika vlaga u kući.

Ovo je iskreni apel za pomoć,i nadam sa da možete pomoći.

Kontakt telefon:+38766515953...

Hvala unaprijed.


https://www.facebook.com/drazan.andric

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=oMc_dAvVA3Q" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=oMc_dAvVA3Q</a>



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #23 послато: Април 17, 2015, 22:34:48 »

Поштовани донатори,
 чланови
и
пријатељи организације
,



Хуманитарна организација `Срби за Србе`
 у сарадњи са компанијама `Телеком`, `Теленор` и ВИП
покренула је 5. марта
 хуманитарни СМС број 7763
путем којег ће се прикупљати донације
за помоћ социјално угроженим вишедетним породицама у Србији.






Цена једне СМС поруке је 100 динара,
а оператери су се одрекли свих провизија и накнада,
тако да ће читав приход бити прослеђен за помоћ породицама и деци
 у склопу акције

"Деца су наша будућност"
.


Хуманитарна организација `Срби за Србе` од 2005. године активно ради на прикупљању донација за помоћ социјално угроженим породицама широм Балкана. До сада, организација је прикупила више од 1,1 милион евра и допремила помоћ за 1.400 породица.
Такође, организација је средином маја 2014. године покренула пројекат
 "Борба против поплава"
која је за циљ имала помоћ преко 700 породица пострадалим у стравичним поплавама у Србији и Републици Српској.


Комплетан рад организације, са детаљним финансијским извештајима, доступни су на увид целокупној јавности на званичном сајту организације
  www.srbizasrbe.org
као и на популарној друштвеној мрежи Facebook www.facebook.com/srbizasrbe која броји преко 150.000 чланова.



Хуманитарна организација `Срби за Србе`
позива све донатора, чланове и пријатеље организације да подрже даљи рад и планиране пројекте организације
путем новог СМС система за донирање на број 7763 (у Србији)
 или путем online платформе за донирање
www.srbizasrbe.net/donacije.


Плакати за преузимање:



Хвала на подршци и поверењу.

С поштовањем,

ХУМАНИТАРНА ОРГАНИЗАЦИЈА `СРБИ ЗА СРБЕ`







Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Октобар 29, 2015, 02:24:07 »

СПАСИМО ЈЕДАН МЛАДИ ЖИВОТ:
 Хитно потребни даваоци крви за Луку Лазића оболелог од леукемије




Породица Луке Лазића, оболелог од леукемије, послала је позив свим даваоцима крви који су у ситуацију да помогну.


Молимо вас за помоћ!



Дечаку од 15 година је пре пар дана дијагностификована леукемија, тежак облик и лоших прогноза. Због тога су ХИТНО потребни тромбоцити за њега, али

даваоци морају да испуне следеће услове: ако су жене, да нису рађале, да су особе  0 крвне групе и преко 65 килограма.


Молимо вас ко може да ових дана, што пре, оде у Завод за трансфузију крви, од 8 до 10.30.

Крв се даје на име Лука Лазић, број 2209.


Потребан је што већи број давалаца јер крвна група није гарант за поклапање тромбоцита!

ХВАЛА УНАПРЕД!


(Курир)





Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
nina
Пуноправни члан
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 127



Погледај профил
« Одговор #25 послато: Јул 31, 2019, 20:07:40 »

Марија дању надничи, па уз свећу учи да буде лекар


Чим сване, око пет, Марија Радисављевић (16) из Доњег Видова код Параћина, устаје и спрема се у надницу. Са својим оцем Славишом раном зором већ је на путу за њиву. Паузу праве тек кад сунце запече, а по 12 сати зарађују хлеб свој насушни. Увече се Марија враћа кући коју је још деда њеног оца направио. Без обзира на то што је каратаван већ почео да се руши, а малтер опада, Марија још неколико сати проводи уз свећу, читајући књиге. Уз њих ова девојчица са разоружавајућим осмехом бежи из стварности и сања о лепшем животу.


Марија Радисављевић


Струја и књиге прво су што је Марија пожелела када је Дуца Станковић, оснивач Удружења за помоћ болесној и незбринутој деци "Параћин - мали град велико срце", замолио да сачини списак најпотребнијих ствари. А најпотребније је буквално све: одећа, постељина, храна, купатило, вода, струја... Затим намештај, јер је постојећем већ одавно место на сметлишту. Кућа, склона паду, вапи за комплетним реновирањем, а о столарији сувишно је и говорити, ако се не направи нови кров.

- Током године, док траје школа, а завршила сам први разред Технолошке школе, фармацеутски смер, путујем свакодневно у Параћин. На срећу, имам бесплатну месечну карту коју Општина даје за одличне ученике. Волим књижевност, па сам на "Књижевној олимпијади" била прва на општинском и окружном такмичењу. На републичком, награда ми је измакла за два поена, али не жалим. А после средње, уписаћу медицину - каже у даху ова препаметна девојчица бистрих очију на којој немаштина није оставила трага.

Нема ни пуних 16, а бреме живота притиска је свом снагом. У првом разреду имала је осамнаест предмета. Каже да јој је најтеже да учи зими јер је дан прекратак, а већ годину су без струје због дуга.

- Само лети не читам под свећом, јер је тада дан дужи. Нема школе, али кад дођем из њиве опет читам. То је други свет о коме маштам, а знам да ме само школа и знање могу спасти сиромаштва. Зими је лоше и јер смо сви у једној соби, у којој бака ложи шпорет.

Уз читање у мраку, купање у зимском периоду друга је најтежа ствар за Марију. Баба и отац шетају док она у соби обавља личну хигијену. Купатило је, засад, недостижан сан. Иначе, нико у школи није знао да она има било каквих проблема, осим једне другарице из истог села.

- Велики сам оптимиста и нико ме никад није видео да плачем - инсистира Марија.

Ова породица дугује за електричну енергију 80.000 динара, а како се бројило још води на деду, први задатак хуманитарног удружења је да им сијалица засветли. Радисављевићи су без икаквих прихода, нису успели да остваре чак ни социјалну помоћ, а немају сопствено имање да би живели од пољопривреде.




- Зими се задужимо, лети одужимо - објаснила је једноставно бака Вера.

- За катастрофалне услове ове девојчице сазнали смо од њене комшинице, након неколико узалудних покушаја да за ову породицу у Доњем Видову сама обезбеди помоћ. Успели смо да само за један дан обезбедимо ПВЦ столарију, комплетан намештај, јавили су се мајстори који ће кућу бесплатно да реновирају, а ми да набавимо материјал. Власник књижаре поклониће Марији уџбенике, а једна жена слаће јој сваког месеца по 50 евра. На рачун удружења стигле су и прве уплате. Новац је неопходан највише да се плате дугови за струју и обезбеди прикључак - истиче Дуца Станковић, иницијатор акције.

Цитат
ОДРАСЛА БЕЗ МАЈКЕ
Актуелни пољопривредни радови су садња паприке и купуса, а посла има, задовољна је Марија. Газде обезбеђују и храну. У септембру се бере паприка, али почиње школа, па ће радити викендом. Марија је, иначе, одрасла без мајке, која ју је оставила пет дана по рођењу, јер ни о себи није могла да брине. Деда јој је имао ментални проблем, па је изненађујуће какав је бисер постала у нимало подстицајној средини, кажу њени наставници.

РАЧУН ЗА ПОМОЋ

Акцији параћинског удружења придружило се и УГ "Огњиште" из Панчева, које такође за Радисављевиће прикупља новац. Донатори средства могу уплатити на рачун УГ "Параћин - мали град велико срце": 205-0000000265615-98.

Извор: З. РАШИЋ, Новости
Сачувана
nina
Пуноправни члан
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 127



Погледај профил
« Одговор #26 послато: Септембар 14, 2019, 01:18:56 »

туга
СЛАВКО ЈЕ БИО НА СВИМ РАТИШТИМА, А ВЕЋ 8 ГОДИНА ЖИВИ БЕЗ СТРУЈЕ!
У униформи ратовао на Кошарама,
сад је оболео и у мраку
ДОБРИ ЉУДИ ПОМОЗИТЕ!






Цитат
Чачанин Славко Митровић који је учествовао на свим ратиштима у бившој Југославији живи скоро осам година без струје. Струја му је искључена у јануару 2012. године због дуга од 54.000 динара, који је у међувремену због камата нарастао на 178.000 динара.

Иако је тражио помоћ на скоро свим местима, нико му није помогао.

— Преко МУП-а и Војске био сам на свим ратиштима, од Хрватске, БиХ и на крају на Кошарама. У Крајини сам био рањен у образ, и не знам како сам остао жив, а потом и на Кошарама 1999. године.

 - Били смо добровољци јер нас је држава требала. Како је дрмало ратиште ја сам се скупљао са Чачанима и одлазио, имам скоро три године ратног стажа. Седам година нисам плаћао струју зато што нисам могао.

 - После 30 година радног стажа у ФРА остао сам без посла, супруга ми се разболела, постала је душевни болесник, а у међувремену је умрла. Писао сам Борису Тадићу, Томиславу Николићу, Дачићу, Зорани Михајловић али није било ефекта, иако су тражили од ЕПС-а да укључе струју, што они нису прихватили — прича Митровић.

Ипак, како каже, најтеже му пада што је унук принуђен да прва слова учи и пише под лампом.

— У стану живи нас четворо и нико не ради. Унук је кренуо у школу, али чита и учи под лампом. То ми пада најтеже. Мислим да то није заслужио. Сад водим најтежи рат у животу — каже Митровић.

Славко има породичну пензију која износи 10.000 динара али прими свега 2.000 динара јер му се већи део одбија због дуга за грејање.

 На проблем Митровића указао је ратни ветеран са Кошара Ненад Станић, који већ неколико година помаже угроженим ветеранима, упозорава на њихов лош положај и инсистира на доношењу новог закона.

— Славко се увек одазвао на позив државе, некада је ишао и сам. Невероватно је да он скоро осам година живи у мраку. Морамо му помоћи и ово је апел свима који могу да уплате на рачун колико могу да би Славко и његови укућани добили струју — каже Станић.


Сви они који желе да помогну породици Митровић то могу учинити уплатом на жиро-рачун: 845-34849-19, уз позив на број 47-16-012874.


Извор: `Курир`

Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12379



Погледај профил
« Одговор #27 послато: Децембар 01, 2019, 19:59:37 »

Божић Бато, да ли ћеш доћи и у њихов дом?


Дуња (3)

Цитат

Дуња Насковић своје детињство проводи на Косову и Метохији
у тешким животним условима.
 Живи у изолованом селу Одевце између Новог Брда и Косовске Каменице.
Дуња је рођена у преуређеној штали заједно са братом Душаном (4)
 у којој су донедавно живели.
Сада о њима брине самохрани отац Драган који је инвалид.

Он је започео изградњу породичног дома, али и поред великог труда који је уложио,
није успео да је заврши.
Дуња и Душан стога живе у недовршеној кући, без купатила.

План наше организације је да заврши кућу Насковићима за шта је потребно око 12.000 евра.


Празници се ближе и многи од нас увелико размишљају како ће их провести уз своје најближе. У пријатној и безбрижној слављеничкој атмосфери припремају се пакетићи за наше најмлађе које ће и ове године донети Божић Бата.

Деца, која знају да су родитељи посредници између Божић Бате и њих, говоре својим родитељима шта желе, а заузврат морају да слушају и да буду добри током целе године. На крају, током Божићног јутра, догађа се најрадоснији тренутак за свако дете – Божић Бата доноси поклон!

Иван (3)

Цитат
Иван Денкић, заједно са још четворо браће и сестара,
 одраста у насељу Бољевци у општини Сурчин.
Породица Денкић постала је позната широј јавности због Ивановог деде-хероја Добривоја,
 који је као возач ГСП-а доживео срчани удар док је возио аутобус,
 успевши тренутак пре него што је умро
– да потпуно безбедно заустави аутобус пун људи!
Ипак, унуци оваквог хероја живе у кући која нема темеље,
што узрокује појаву влаге у целој кући.

Влага утиче и на зидове који су почели да пуцају, а на неким местима
 кућа је чак почела и да се урушава.


План наше организације је да купи нову кућу Денкићима, како би коначно добили услове какве заслужују. За то је потребно око 20.000 евра.


Нажалост, овакву празничну слику у бројним домовима потире сурова реалност. Много је сиромашне деце која празник рођења Богомладенца Христа дочекују као и сваки други дан – са комадићем хлеба и чашом млека, смрзавајући се у старим и оронулим кућама и стрепећи сваког тренутка да не изгубе и то мало што имају.
 
У хришћанској традицији, Божић Бата је симбол дарежљивости и милосрђа. Заштитник је оних којима је помоћ неопходна. Његова човекољубивост вековима инспирише хришћане да своју веру исповедају кроз пружање помоћи.

 
Зато је ове године Хуманитарна организација `Срби за Србе` позвала Божић Бату да заједничким снагама покренемо традиционалну Божићну акцију како бисмо обрадовали троје малишана и њихове породице.




Божић се ближи, а ми се надамо да ћемо уз неопходну помоћ свих наших донатора у домовима Дуње, Бобана и Ивана, али и многих других које планирамо да обиђемо и помогнемо.


Комплетан текс о овој акцији може да се види ОВДЕ

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!