forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 17, 2017, 12:11:14


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 [2]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Геноцидна држава Хрватска: Некада и сада....  (Прочитано 19130 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #50 послато: Септембар 10, 2013, 03:08:20 »

Србија не хаје за свој народ



У Вуковару и околини се могу наћи ретки докази суровог рата из 1991. године, али су рат и успомене још снажно присутне у главама становника. Тензије се привидно смирују, а онда опет заоштравају, поготово након што је пописом становништва доказано да у Вуковару живи преко трећина Срба, чиме је стечено право да улази у државне институције буду исписани и ћирилицом. Драгољуб Стојић из Заједничког већа српских општина Вуковар каже за "Вести" да хрватске власти боли што је само у овом граду преко 33 процената Срба и то без Борова Села, у ком живи још 7.500 Срба.


Љут на матицу: Драгољуб Стојић


- Покушали су попис да наместе преко полиције, која је проверавала ко живи у становима. Па када су видели да се из града иселило доста Хрвата, са тиме су престали - каже он.
Стојић додаје и да српска заједница много ради на очувању културе.


- Српска деца немају одвојене школе, као остале мањине, иако нас је највише. Они уче у хрватским школама где имају шест предмета више од осталих ђака, јер уче хрватски и српски програм. Веронауку посећује сигурно 99 процената наших ђака. На нама је да се боримо за права, али и Србија да нам помогне. Када би у Ласлову скинули таблу на мађарском, сигурно би Мађарска реаговала. Када би била укинута италијанска школа, Италија би реаговала. Овако, Србија ништа не предузима да нам помогне - објашњава Стојић.

  На недавно одржаном Европском првенству за кошаркашице у Вуковару, видела се љубав тамошњих Срба за матичну земљу. Током пуштања српске химне, која је по правилу смањена на минимум, српски навијачи би је певали углас, да би се како кажу "орио цео Вуковар". Сваку утакмицу кошаркашица пратило је 700-800 навијача Србије, а у Вуковару чак постоји и удружење "делија".


На полуфининалу, када је Србија изгубила од играчица Шпаније, био је присутан и Драган Ђилас, председник Кошаркашког савеза Србије и градоначелник Београда. Он је са Србима из Вуковара и околине заједно навијао за репрезентацију са трибина, а чак је и изашао на терен како би протестовао код записничког стола, јер је мислио да су на утакмици српске кошаркашице оштећене.

Цитат

Српско гробље рушено шест пута

Једна од последица рата у Вуковару су и гробља. У овом граду постоји српско војничко гробље где се налазе тела 26 младића из Вуковара и Борова насеља погинулих у последњем рату.
- Споменици овим борцима су шест пута рушени и обнављани. На споменицима је била уклесана српска шајкача, па им је то вероватно сметало, па су је Хрвати разбијали. У Борову Селу је 86 мештана и 12 добровољаца погинуло у прошлом рату - објашњава Стојић.

(Б.Ђокић, Вести)



***


Званичне српске институције одавно није брига ни за свој народ у Србији (нарочито онај на Косову и Метохији), а камо ли за Србе који су у окружењу, расејању и дијаспори.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #51 послато: Октобар 31, 2013, 09:08:25 »

ДВА МЕТКА ЗА УСТАШУ:

Ко је четник Благоје Јововић који је убио Анта Павелића?




Благоје Јововић, човек који је извршио атентат на Анта Павелића, кога је озлоглашени усташки вођа молио за милост, био је припадник бјелопавлићке четничке бригаде. Атентат је извршио да би осветио све жртве које су страдале од усташке руке

Благоје Јововић пресудио је Анти Павелићу с два метка, а рекао је да је то учинио како би осветио све српске жртве које су страдале од усташке руке током Другог светског рата.
Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италије. Био је изабран за командира Косићког партизанског одреда, с којим је учествовао у борбама на Пљевљима.

Када је добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са својим одредом крене у напад на Баја Станишића, који се под Острогом дигао на оружје јер је чуо да комунисти убијају политичке неистомишљенике, Благоје се повукао с дужности командира и одбио да учествује у братоубилачкој борби.

После тога прешао је у четнике, код пуковника Баја Станишића, који му је пре рата био претпостављени у школи за подофицире у Билећи.

Септембра 1944. године налазио се у саставу делегације која је била одређена да крене у Италију на преговоре с Енглезима. За председника мисије је одређен Душан Влаховић, а за потпредседника Јаков Јововић.

Путовали су малим бродом који се звао „Тендер” од Котора до Тарантоа у Италији. Када су пристали, сачекао их је амерички капетан и одвео их у њихов клуб. После пар дана ступили су у преговоре с Енглезима, који су их обавестили да се савезничка политика променила у корист Тита и партизана.

Благоје је у Италији боравио у разним избегличким логорима. Радио је једно време у Интелиџенс сервису и том приликом упознао Рандолфа Черчила.

За време рада у Интелиџенс сервису упознао је и неке Јевреје који су га обавестили да Анта Павелића у Италији крије Католичка црква, под лажним именом. Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да га ликвидира.

Септембра 1947. испловио је из Ђенове за Буенос Ајрес. У Аргентини је радио разне послове, био је каменорезац, конобар, морнар, хотелијер и трговац. Створио је знатан капитал и постао индустријалац.

Благоје је био утемељивач и добротвор црквене општине „Свети Сава“, један од оснивача Удружења бораца „Дража Михаиловић” и члан управе удружења “Његош”.

Захваљујући једном бившем италијанском генералу, Павелић је откривен почетком 1957. Подаци нису садржали информацију о правом идентитету  Павелића, већ где се налазио и куда се кретао. Планом убиства руководио је Јаков Јововић, а добровољно се пријавио његов рођак Благоје.

Касније им се придружио Мило Кривокапић. Донета је одлука да се атентат изврши 9. априла 1957, дан уочи прославе Дана независности НДХ. У предвиђено време Благоје Јововић и Кривокапић су се упутили у место Паламор, где је Павелић дуже живео.

Тог дана, Павелић је пошао са женом и ћерком, па су одлучили да атентат изврше наредног дана.

У среду, 10. априла у 9 часова увече, по изласку из омнибуса Павелић је посумњао у свог првог пратиоца и окренуо се и у правцу Благоја испалио неколико метака.

Јововић је потрчао за Павелићем и испалио пет метака у његовом правцу. Два метка су погодила Павелића, који се затетурао, али је погнут почео да јауче од болова и моли за милост.

Како је то изгледало можда најбоље описују речи самог Благоја Јововића о том случају, а које су записане у књизи “Два метка за Павелића”:

- Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим. Долазим на седам-осам метара. Павелић ме је осјетио, видео… Почео да виче: ”Мајку ти јебем српско-јеврејску, комунистичку! Чујем пуцањ, не знам одакле долази. Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега. Он пада. Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту. Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим – боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити! Да ли да га пребијем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се… Али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом? И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу. Неко виче: ”Јуре, Јуре!”И пуца се према мени. Ја се окренем и пуцам у том правцу.Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом. Народ излази. Питају – шта је било ? Онако задихан, говорим им: ”Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се, па пуцају на све живо!” ”Тај је луд или пијан”, вичем да ме и они са прозора чују. Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај – сликовито је дочарао Јововић.

Аргентински новинари успели су да дођу до рањеног Павелића тражећи од њега интервју. Иако је био у болничком кревету, примио их је и представио се као човек „који је много учинио захрватски народ”. Између осталог, осврнуо се се и на покушај атентата и рекао:

“Знајте, господо, атентат није извршио некакав емисар југословенског посланства, нити агент интернационалног комунизма. Иза овог крије се друга личност...”

Задобијене ране од атентата Павелићу никад се нису зацелиле, пошто је боловао од дијабетеса. Умро је у рано јутро 28. децембра 1959. у 71. години у Мадриду, од последица атентата.

После 55 година Благоје Јововић је 1999. посетио први пут СР Југославију. Допутовао је из Аргентине и посетио манастир Острог, сусрео се с митрополитом Амфилохијем Радовићем и том приликом рекао да је он човек који је убио Анту Павелића.

После тога шира јавност је сазнала прави идентитет човека који је пуцао на Павелића 1957. године у Ломас де Паламору, Буенос Ајресу. Благоје боравећи под Острогом, посетио је родно село Косић и гробље својих предака.

Умро је 2. јуна 1999. у Росариу, Аргентини, само неколико месеци после посете, прве и последње, свом родном крају.

Срби на окуп




Нека ти је лака земља јуначе. Брозова власт је ћутала, Католичка црква је крила Павелића монструма, ти си му пресудио.
Слава ти и хвала!!
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #52 послато: Новембар 09, 2013, 06:03:13 »

Будимир: Србима преостаје асимилација или напушšтање Хрватске


Проглашењем Вуковара местом посебног пијетета и званичним прогоном ћирилице, Србима у Хрватској послата је порука да се могу или потпуно асимиловати или напустити Хрватску, рекао је председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.



Он је рекао да је у непосредном контакту са Србима у Хрватској, конкретно у Грачацу у Лици, видео да они живе у атмосфери неизвесности и да су свесни да је једини начин да остану у Хрватској, а да их нико не дира, да се “потпуно интегришу”, значи асимилују, пише бањалучки портал “Nezavisne.com””.


Будимир је нагласио да је Вуковар само изговор за прогон Срба и наставак прљаве игре која траје годинама.

“Јер да није тако, због чега би неко јуче скинуо двојезичну плочу са зграде где се налази Савет српске националне мањине у Винковцима. Једноставно не можемо веровати да се прљава игра Хрватске наставља и сада када је члан ЕУ, рекао је Будимир.


Коментаришући изјаву хрватског председника Иве Јосиповића да је оправдано да се Вуковар прогласи местом посебног пијетета, “али не у оним деловима у којима би то било у супротности са Уставним законом”, Будимир сматра да је реч о још једном вештом маневру првог човека Хрватске.

Он би, као врстан правник, требало знати да Уставни закон о националним мањинама има већу снагу од сваког статута. Ово је прљава игра и наставак приче која траје деценијама”, оценио је Будимир.


Поновио је да Србе у Хрватској и из Хрватске највише погађа игнорантски однос српских институција према њима и указао да је то до посебног изражаја дошло баш у време недавне посете Јосиповића Београду, када представници избегличких удружења нису ни дошли у ситуацију да разговарају са хрватским председником.


“Он се састао само са једним нашим представником (Миодрагом Линтом), који је активан у политичком животу Србије и који је као такав био подобан за сусрет. Ми, који смо хтели изаћи са конкретним проблемима, игнорисани смо, упркос свим ургенцијама”, рекао је Будимир.

Цитат
Линта осудио избацивање српског језика из Статута Града

Миодраг Линта осудио је данас одлуку Градског већа Вуковара којом су из Статута тог града избачени српски језик и ћирилично писмо и поручио да се тиме шаље порука да Срби нису добродошли у Хвратској.
Тим чином се показује, наводи се у саопштењу Коалиције, да је Србима најбоље да се асимилују или да напусте Хрватску.
Коалиција зато, поручио је Линта, тражи да Влада Хрватске поништи одлуку Градског већа Вуковара, "јер је у супротности са Уставним законом о правима националних мањина".
"У наведеном закону и законима који из њега произлазе, Срби имају право на слободну употребу српског језика и ћириличног писма у општинама и градовима где их је више од 33 одсто према попису становништва", рекао је Линта.


(Танјуг, Блиц)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #53 послато: Децембар 03, 2013, 00:26:50 »

Antisrpstvo izolovana pojava u Hrvatskoj


Antisrpski incidenti u Hrvatskoj su "izolovana pojava" i nisu pravilo, a hrvatske vlasti poštuju ustavni zakon o nacionalnim manjinama, navodi se u reakciji hrvatske diplomatije na optužbe Srbije o pogoršanju položaja srpske zajednice u Hrvatskoj, objavila je Hina, a prenosi Index.

Srbija je pre nekoliko dana stranim zemljama uputila nezvanični diplomatski dokument, takozvani non pejper, u kome nabraja brojne skorašnje incidente - od skidanja dvojezičnih tabli u Vukovaru do napada na konzulat u Rijeci i ustaškog pozdrava na fudbalskoj utakmici u Zagrebu.
 
"Reč je o izolovanim incidentima, a ne o kampanji usmerenoj protiv srpske zajednice. Odmah su ih osudili svi hrvatski zvaničnici od predsednika republike, premijera, ministarke spoljnih i evropskih poslova, do lokalnih čelnika. Osudile
su ih i nevladine organizacije, kao i relevantni hrvatski mediji, poručili su iz Ministarstva spoljnih i evropskih poslova.
 
Kada je reč o ćiriličnom pismu i uvođenju dvojezičnih natpisa, mogli smo, ističe se u dopisu, i odložiti njihovo uvođenje, ali držimo da treba da poštujemo svoje obveze i stoga očekujemo da vlasti u Srbiji podupru naše napore.
 
Hrvatska, međutim, upozorava da status manjina u Hrvatskoj i Srbiji nije isti.
 
"U Hrvatskom saboru predstavnici manjina imaju zagarantovana mesta, a hrvatska manjina u Srbiji nema takva prava, pa tako dosad nisu dobili ni udžbenike za nastavu na maternjem jeziku, što je više puta dosad bilo obećano i
preuzeto kao obaveza", navode u Ministarstvu.
 
Ne stoji da Hrvatska sprečava povratak gotovo 50.000 Srba, koliko ih je u Srbiji s izbegličkim statusom. Hrvatska kontinuirano radi na povratku i obnovi. U Hrvatsku se dosad vratilo više od 133.000 pripadnika nacionalnih manjina, od kojih je većina srpske nacionalnosti, ističe se u tom dokumentu.
 
Kad je u pitanju problem navijačkog divljanja i huligana na sportskim takmičenjima, "političko vođstvo Hrvatske uvek osuđuje ovakve ispade, odgovara hrvatska strana.
 
Nažalost, nijedna država nije imuna na takve ispade. Moraju ih rešavati svaka unutar svoje nadležnosti, ali i zajedničkim naporima, kaže se, uz napomenu da je sličnih incidenata bilo i u Srbiji.
 
"Transparenti 'Ubij Hrvata da Šiptar nema brata' ili 'Nož-žica-Srebrenica', kao i paljenje hrvatskih zastava sigurno ne doprinosi saradnji ni razumevanju među građanima i državama", smatraju u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/424383/Antisrpstvo-izolovana-pojava-u-Hrvatskoj

 Хрватска је планетарни доказ да је човек постао од мајмуна.Безобразлук,лицемерје и глупост,окривљавање Срба за све и свашта,то је одлика већине Хрвата.Кад се заваде међу собом,траже неког Србина да га протерају или убију.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #54 послато: Март 30, 2014, 17:59:34 »

"Хрватска хапшењима застрашује Србе"

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта сматра да хапшење Милутина Граића све више потврђује чињеницу да Влада Хрватске наставља политику претходних хрватских власти с циљем да се хапшењима константно развија и одржава страх код протераних Срба.

Он је оценио да се неискреним могу сматрати изјаве хрватских званичника да се залажу за најбоље односе између Србије и Хрватске све док Загреб не престане са хапшењима Срба.

Линта тражи да државна политика Србије кроз политичко-пропагандну акцију упозна међународну јавност и организације, пре свега ЕУ, да хрватска држава хапшењима и злоупотребом Интерпола блокира повратак и путовање протераних Срба у свој завичај с једне стране и подстиче исељавање српских повратника из Хрватске, с друге стране.

"Осим тога, потребно је да наша државна политика упозна међународне организације о чињеници да Хрватска не показује стварну вољу да процесуира бројне злочине који су учињени над српским народом за време грађанског рата  1991-1995. године", истакао је Линта у саопштењу.

(Милутин Граић је 127. ухапшени Србин од почетка расписивања Интерполових потерница 2000. године и седми од почетка нове године. Он је ухапшен пре неколико дана у Холандији по потерници Хрватске, која га терети за крађу трактора, што је окарактерисано као ратни злочин.)


(Срна, Вести)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #55 послато: Јул 26, 2014, 05:14:44 »

`НОВОСТИ` СА СРБИМА У КНИНУ Борба за голи живот

Са Србима у Книну, о повратку и будућности у Хрватској. Живе, углавном, од социјалне помоћи. Велику шансу виде у пољопривреди



ТЕРАЗИЈЕ. У Книну! Тако Срби из овог града називају његов центар. На једном `тасу`, један до другог, два кафића где се најчешће окупљају. На супротном, оно у шта неминовно гледају док испијају пиће. Кружни ток у који се утапају три улице са видно истакнутим називима. Једна носи име по Фрањи Туђману, друга по седмој гардијској бригади, оној чији су припадници развили хрватску заставу на книнској тврђави, и трећа по датуму када су то урадили - 5. августу. `Теразије` су званично Трг `Олује`. А на табли на улазу у град пише: "Хрватски краљевски град Книн".

Срби са којима смо причали, кажу да не обраћају пажњу на табле и нове називе улица. Одавно су, веле, и те како свесни у којој држави сада живе. Некада је у Книну, подсећају, било око 80 одсто Срба, сада је толико Хрвата.

- Ово је средина која је готово потпуно променила становништво и нема више ни трага од оног старог книнског духа - прича Милан Брадаш (68), пензионер, некада власник познате аутомеханичарске радње. - Да ми није успомена, у Книну више не бих могао да живим. Јер, откад памтим, ових последњих десетак година су `најлошије издање` мог града. Непрекидно га нешто `шминкају` да изгледа лепше, уређују фасаде и паркове, граде тргове и подижу споменике минулом рату, а никоме на ум не пада да отвори неки погон или фабрику. Новоизграђени ауто-пут нас је већ заобишао, а ни то није случајно.

Пре рата, присећа се наш саговорник, Книн је био развијен, богат град. Само фабрика вијака је запошљавала више од 3.500 радника. Сада једва 450, а и то однедавно. Книн је, подсећа, био и важан железнички чвор, па је железница упошљавала више од три хиљаде радника. Данас свега тристотинак.

- Остали запослени су, углавном, у општинској администрацији, на `државним јаслама`. Шта да вам кажем, најбоље мерило наше стварности је то што најредовнија примања имају пензионери и они којих је највише - прималаца социјалне помоћи. Сви други, `нормални` послови су неизвесни. Ради се од данас до сутра. А кад је тако, шта ми Срби можемо да очекујемо - пита се Брадаш и одмах даје одговор. Пољопривреда је, тврди, спас за Србе у Книну и околини.

Његово мишљење дели Огњен Вукмировић, начелник општине Бискупија, у чијим селима живи око 1.800 становника, углавном Срба који су се после `Олује` вратили на своје. Млађих од 60 година је, каже, око четрдесет одсто, а с обзиром на то да имају земљу, углавном су окренути пољопривредној производњи.


- Бављење овом делатношћу у Хрватској данас није лако, јер се, морају поштовати врло строги прописи Европске уније. Ипак, неколико позитивних примера наших људи, морају бити подстрек и другим Србима, јер Хрватској, верујте, и те како недостају озбиљни пољопривредни произвођачи - поручује Вукмировић.

Напуштамо кафиће на „Теразијама“ и крећемо у шетњу градом. Истина, умивен је и сређен. Куће обновљене или новоизграђене, са лепим двориштима. Старије су, пак, углавном обележене латиничним словима „ХВ“. Питамо власника шта значе.

- Значе да сам се ја, Хрват, вратио!

- Је ли пре рата то била Ваша кућа?

- Није. Дошао сам из околине Грахова и узео је од четника!

Наставак разговора је сувишан. Корачамо даље улицама Книна. На старој железничкој станици подигнут нови трг Домовинског рата. Преко пута стара градска болница, порушена, зарасла у коров... Гради се и нова, трећа, католичка црква. Моћи ће, кажу, да прими више од 2.000 верника.

Милан Брадаш, Огњен Вукмировић

Стижемо полако до симбола града, старе книнске тврђаве.

- Ко је њу имао, владао је Далмацијом. Тако каже историја - открива нам Брадаш.

- А коју историју учи ваш унук, кад је реч о грађанском рату У Хрватској - питамо га.

- То да је био грађански рат сигурно никад званично неће чути. А, сва остала прича зависи од самог наставника. Они бирају ауторе књига по којима предају градиво. Не питам га шта уче из скорашње историје, јер знам да је мудар момак - каже Брадаш.

Са тврђаве дуго гледамо Книн обасјан сунцем... Хоћемо да купимо магнете за успомену. Улазимо у продавницу. Трговац пред нас износи колекцију магнета различитих облика и величина. На сваком тврђава и, обавезно, ликови Туђмана и Готовине...

- Имате ли неких других - питамо.

- Немамо
- одсечно одговара трговац...




ДЕЦА ПРИЧАЈУ ШТА РОДИТЕЉИ МИСЛЕ

- ЈАВНЕ размирице између Хрвата и Срба, последњих година су, заиста, спорадичне. Чини ми се да смо сви у својим главама повукли неку линију раздвајања, коју прелазимо само ако се мора. Повучена је чак и у дечјим главама. Када се, на пример, са унуком спустим до Шибеника на купање, он започне да се игра са другим малишанима. Али, ако случајно каже да иде на српски језик и веронауку, игра полако престаје. Верујте ми! Деца су деца, чисте душе, а прекидањем игре показују што чују и науче у кући, шта родитељи мисле - прича Милан Брадаш.



ЛАВ СА ТВРЂАВЕ

ИЗНАД капије чувене книнске тврђаве, Млечани су у камену који је могао да се окреће уклесали два лава. Један носи крст и био је истицан када је град у рату, док други носи књигу као симбол мира. Мештани причају да је у Другом светском рату, `ротирајући камен` погодило топовско ђуле, па је остао у положају кад лав носи крст. По том је, причају мештани, Книн непрекидно у рату.

Цитат
НЕМА ЋИРИЛИЦЕ У ГРАДУ

Книну нема натписа ћирилицом, осим на неколико српских установа и на малој капели у строгом центру града, на `Теразијама`. Њу је у 19. веку подигло чувено `племе Синобад` и посветило Светом Ђорђу, својој крсној слави.

(Јелена Матијевић)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #56 послато: Август 31, 2014, 05:39:21 »

Hrvatska od Srbije traži dve milijarde evra

Zagreb planira da od naše zemlje naplati ulaganje Hrvatske elektroprivrede u obrenovačku termoelektranu. „Investicija“ od 120 miliona evra narasla zbog kamata. Zahtevaju i besplatnu struju za godinu dana


ZAGREB - OD STALNOG DOPISNIKA

HRVATSKA od Srbije traži čak dve milijarde evra na ime duga po osnovu ulaganja u termoelektranu „Nikola Tesla“ u Obrenovcu i ovo pitanje vlasti u Zagrebu uskoro bi trebalo i zvanično da pokrenu!
To je „Novostima“ juče potvrdio jedan od direktora u „Hrvatskoj elektroprivredi“ i time praktično otvorio još jednu „ljutu“ temu u rovitim odnosima između dve države.

Kako prenosi naš sagovornik, hrvatska strana poziva se na navodna svoja ulaganja u TENT pre raspada Jugoslavije, a koja su, prema njihovim računicama, oko 120 miliona evra. U HEP su izračunali da bi ta investicija, zajedno sa kamatama, danas vredela oko dve milijarde evra i otuda će se tolika cifra naći na zahtevu koju bi uskoro mogao da stigne u Beograd. Uz sve to, Hrvati od naše države nameravaju da traže i besplatnu struju za njihovu godišnju potrošnju!

U Vladi Srbije i EPS nisu želeli javno da komentarišu ove nove zahteve iz „lijepe njihove“. Ali, nezvanično nam je rečeno da je reč o političkom pitanju i da se ono „otvara za tamošnju partijsku upotrebu“.
- Poznata su nam ta potraživanja koja datiraju još od pre dve decenije i verujte da naša država ima strategiju kako će da postupi ukoliko nam taj zahtev zvanično stigne iz Zagreba. Ali da ta njihova priča ima čvrsto uporište, verujte da ne bi čekali 20 godina da je otvore - kaže sagovornik „Novosti“ iz Vlade.

S druge strane, dugovanja koje „Hrvatska elektroprivreda“ ima prema komšijama su „tabu tema“. Nekoliko stotina miliona evra za nikad plaćenu struju Republici Srpskoj, Zagreb ne spominje. Situacija je drugačije i kod hidroelektrane „Dubrovnik“, jer bi u tom slučaju Hrvatska odmah morala da plati Republici Srpskoj velike pare, koje, očito, nema. Naime, elektrana u Dubrovniku je devedesetih godina prošlog veka bila deo tri elektrane, od kojih su sve u Bosni i Hercegovini, a i danas su akumulacijski potencijali ove države. „Elektroprivreda Srbije“ je preuzela obavezu od Srpske da raščisti te račune, ali stručnjaci naglašavaju da će EPS najverovatnije morati da zatraži međunarodnu arbitražu, ako ne bude mogla da naplati potraživanje, a sve se čini da neće. Zbog nerešenih finansija iz prošlosti, Hrvatska još uvek ne može ni da realizuje projekt „Dubrovnik 2“, mada ima predloga da se baš kroz izgradnju ovog objekta, nađe model vraćanja dugova „Elektroprivredi Srbije“.

Zasada o dugovima i potraživanju dugova zvanično u „Hrvatskoj elektroprivredi“ ne žele da govore. U svemu je i mnogo politike, pa će dalji razvoj hrvatsko-srpskih odnosa biti ključan i za rešavanje dugova iz prošlosti.
STARE OBAVEZE
ZAGREB bi želeo odmah da od Srbije naplati svoja potraživanja. Naša zemlja, s druge strane, predlaže da se čisti računi srede nakon sukcesije imovine bivše zajedničke zemlje, otprilike isto ono što su tražili i Slovenci oko Ljubljanske banke. Slični problemi ne tište samo Hrvate i Srbe, već su i Slovenci zainteresovani da se reše dugovi iz prošlosti i njihovo ulaganje u elektrane u BiH. Tako je nedavno pokrenuta i arbitraža kako bi se utvrdilo koliko BiH duguje Slovencima još iz vremena Jugoslavije kada severne republike ulagale u elektrane u ekonomski siromašnijim republikama, a završni računi nisu svedeni još od raspada bivše države.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:507640-Hrvatska-od-Srbije-trazi-dve-milijarde-evra

   Овакве вести и пратећа дешавања показују да на власти у Србији нису Срби.Да јесу,гледали би мало и интересе државе а стратешки интерес Србије је да има што мање било каквих веза са Хрватском.Кад год смо било шта као држава радили са Хрватском,били смо на штети због њиховог лоповлука,похлепе,лицемерне глупости и безобразлука.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #57 послато: Октобар 24, 2014, 09:12:41 »

Забранили помен покланим Србима


На месту глинске православне цркве у којој су усташе крајем јула и почетком августа 1941. године зверски убиле преко 1.700 Срба, више неће бити дозвољено одавање поште жртвама тог злочина. Ту срамотну одлуку пре неколико дана изгласало је већином гласова свих већника хрватске националности Општинско веће Глине.


Убудуће комеморација само на гробљу


Toм, здравом разуму несхватљивим чином локална власт у Глини довела је до
апсурда процес оскрнављивања тог незамисливог злочина и места на којем је извршен. Одмах после "Олује", једна од првих одлука била је преименовање Спомен дома, изграђеног за време бивше СФРЈ, у Хрватски дом, а тај је цинизам заокружила актуелна гарнитура власти доношењем Одлуке о утврђивању места полагања венаца, цвећа и паљења свећа на подручју Глине.

Том је одлуком утврђено да се убудуће комеморације у том граду могу одржавати једино испред крста католичке цркве, чиме је практично забрањено одавање помена српским жртвама покланим у глинској православној цркви.


Тако је на заиста вулгаран начин локална власт одговорила на, пре извесног времена, покренуту инцијативу неколико организација да се Спомен дому врати име. Историчар и публициста Славко Голдштајн у свом је апелу, подржавајући ту иницијативу написао да је "у Хрватској учињено много масовних злочина, али да нигде ниједно место злочина, као у Глини, није обележено са толико цинизма који вређа жртве, њихове породице, сународнике и цело хрватско друштво".


Но, Хрвати у Глини и њихови политички представници тврде супротно. За њих то није место сећања већ "Хрватски дом" који "Срби оскрнављују полагањем венаца и палењем свећа".

То је за "Вести" потврдио српски представник у Општинском већу и заменик градоначелника Глине Ђуро Стојић. Он је оценио да је ова срамна одлука донесена са искључивом намером да се забрани полагање венаца на месту незамисливог злочина над Србима у Другом светском рату, да се заборави истина да су на том месту у лето 1941. године убијени невини људи само зато што су Срби.


Подсећајући да је овог лета на том месту венац положио и поклонио се жртвама и хрватски председник Иво Јосиповић, што су локални челници оценили као напад на суживот Срба и Хрвата у Глини и одмах уклонили све венце, Стојић каже да локална власт годинама ради на оскрнављивању тог места, почевши од циничног преименовања па до последње одлуке да се забрани одавање поште страдалима на месту злочина.


- Питао сам већнике шта ће се догодити ако ми на том месту које сте одредили као заједничко, испред крста католичке цркве, следеће године донесемо венац на ћирилици, а православни свештеник одржи парастос. Хоћете ли тада рећи да је то српска провокација - рекао је Стојић. Он каже да је на седници доживео лавину напада, уз хорску поруку хрватске већине да они "у својој кући могу радити шта хоће", а да ће њему веровати тек када на своју кућу окачи хрватску заставу.


На питање шта ће бити следеће године, како ће бити обележена годишњица страдања Срба у глинској православној цркви, Стојић каже да ће сигурно положити венце на месту страдања, да неће допустити да се успомена на жртве угаси, а "они нека пошаљу полицију да нас спречи".


- То је насиље над истином и историјом, али и над будућношћу Срба на овим просторима - рекао је Стојић.


Цитат
Поучан пример Слуња
Глински случај је прерастао локалне оквире и постао "хрватски случај". У том контексту за власти у Загребу поучан је пример Слуња, када је пре неколико година бивши хрватски премијер Иво Санадер наредио комуналним службама да макну споменик усташком злочинцу Јури Францетићу са главног градског трга. Но, он је тада пеглао имиџ Хрватске на путу у ЕУ, за чим актуелна власт више нема потребе, па су глинским "комуналцима" одрешене руке.


Цитат
За хитну смену власти

Саша Милошевић, заменик председника Српског народног већа из Загреба, каже да власт која забрањује одавање почасти на месту тако страшног непорецивог злочина "не заслужује поверење и сарадњу, већ најоштрију осуду и хитан одлазак".

Српске организације и Антифашистичка лига сасвим сигурно ће наставити комеморације на месту испред некадашње српске православне цркве у Глини, месту највећег усташког злочина изван система концентрационих логора!

(М.Рокнић)


***


И опет ће власт у Србији да ћути. Имају они преча посла где су много гласни.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #58 послато: Октобар 24, 2014, 21:18:57 »

Влади на челу господара Вучића није ни мало стало до учувања оваквих страшних стратишта на којима је масакриран српски народ. У томе се не разликују ни мало од Глинских усташа. Где тога има на свету? Не верујем да и једна држава овако превиђа и заборавља своје жртве. Ако ништа друго, оно бар из основног пијетета према породицама које су на ужасан и зверски начин платиле цену усташког дивљања...
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #59 послато: Мај 24, 2015, 19:23:55 »

Ужичким колом прославили матуру у Вуковару



Ученици Економске школе у Вуковару "оплели" су једно ужичко коло на прослави матуре.


Директор није могао да им забрани коло


Прослава матуре под називом "норијада" одржана је 20. маја. У Економској школи кажу да је двоје ученика, припадника српске националности, пуштало музику.

Снимак прославе завршио је у категорији "Без коментара" на једној хрватској телевизији, а у опису је писало да су "ученици српске националности пуштали четничке песме".  У видео клипу се може видети и кајрон на коме пише да је директор школе забранио снимање ученицима Хрватима.

Како је изгледала прослава погледајте у видео клипу.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=C5Jl6TXC46M" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=C5Jl6TXC46M</a>


(Вести, Б92)



***


 Cheesy Браво за ову децу!
И један Србин само да остане у Хрватској, биће им трн у оку.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #60 послато: Август 01, 2015, 21:47:08 »

"РАТ ЈЕ ГОТОВ"
На улицама Загреба плакати против параде за `Олују`






На улицама Загреба данас су осванули натписи и поруке против војне параде која треба да буде одржана 4. августа поводом обележавања годишњице војно-полицијске акције `Олуја` попут - "Рат је готов, идите кући!" и "Рат је готов, на месту вољно", пренели су хрватски медији.

Јулија Крањец из Центра за мировне студије изјавила је да је Центар за мировне студије већ у неколико наврата са својим изјавама за јавност подсетио хрватску владу и председницу да је апсолутно неприхватљиво и непотребно да се у друштву које је недавно прошло ратне страхоте на улицу извлачи војска.


"Хрватском друштву није потребна милитаризација, већ суочавање са прошлошћу и градња мира. Неприхватљиво је на овај начин обележавати `Олују`, у којој је стотине људи изгубило животе, било протерано, нестало", изјавила је Крањец за портал Index.hr.


Политички аналитичар из Загреба Жарко Пуховски се, такође, слаже да је оваква парада непотребна, те да се ради о правом расипању новца, а све како би се хрватски премијер Зоран Милановић на неки начин сакрио од неугодности које би га могле дочекати у Книну.

"Овакве војне параде одржавају само Француска и Русија, по мом суду то је за малу нацију бесмислица", рекао је Пуховски.

Према његовом мишљењу, "ова парада је резултат тога да је премијер на један свој типичан, збрзани начин хтео да избегне да га националистички примитивци у Книну извижде".




"У праву је што се од тога жели на неки начин макнути, но ово је мало скупа и промашена забава у ту сврху", казао је Пуховски.


Према његовим речима, овом парадом Хрватска заправо жели да сакрије своју војну немоћ.

"Не може се сакрити да је хрватска војска слаба и да је Хрватска у том погледу слабе моћи, иако нама војска није ни важна, јер смо у НАТО-у", рекао је Пуховски.



Он је закључио да је све то за малу нацију ипак прескупа и промашена забава.

У Загребу ће 4. августа бити одржана војна парада којом Загреб, први пут на овај начин, слави дан када је из Хрватске протерано 220.000 Срба, док је готово две хиљаде њих погинуло или се води као нестало.



Војно-полицијску акцију `Олуја` Хрватска обележава као Дан победе и Дан хрватских бранитеља.

Такође, први пут ове године, овај датум ће, због неслагајања у државном врху, у Хрватској бити обележен 4. августа у Загребу, а 5. Августа у Книну.

(Танјуг)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #61 послато: Август 05, 2015, 17:25:29 »

ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛА `ОЛУЈА`


Одлука о акцији `Олуја` донета је 31. Јула 1995. године на Брионима, када је на састанку са тадашњим војним врхом хрватски председник Фрањо Туђман изјавио: "Тема наше данашње расправе је наношење таквих удараца да Срби практично нестану са ових простора…Имамо подршку Немачке, НАТО-а, а делимично и Америке – ствар је хитна!"

Погром Срба у `Олуји` 1995. (Фото: архива)


Четири дана касније у пет сати ујутру кренуо је комбиновани напад стотине хиљада хрватских бојевника на све линије одбране заштићене зоне Уједињених Нација, на целокупну територију Републике Српске Крајине.


Подршку Хрватским војницима пружало је 15.000 војника муслиманског Петог корпуса армије БиХ, иако то никада званично нису признале, САД директно су давале директну ваздухопловну, ватрену, извиђачку, обавештајну и логистичку подршку хрватским оружаним снагама.


Сарадњу са САД признао је тадашњи шеф Хрватске обавештајне службе, Туђманов син, Мирослав, као и амерички амбасадор у Загребу – Питер Галбрајт, који је пре четири године у интервјуу за Слободну Далмацију изјавио:

"У Олуји су се догодили врло озбиљни злочини. Системски су паљене и пљачкане српске куће и убијани цивили који су тамо затечени!."



Неправедан однос снага

Однос хрватског и српског становништва био је 4,3 милиона према 300.000! Однос војника био је још драстичнији, већина војних аналитичара се слаже.

"Био је то један од најеклантантнијих примера прекомерне употребе силе која се може санкционисати по свим правилима обичаја и вођења рата у складу са међународним конвенцијама. Све се дешавало пред очима светске јавности и у присуству међународних посматрача на територији заштићеној Венсовим планом."

Српски војници успели су на територији општина Глина и Петриња, у директном сукобу са бојевницима, да им нанесу тешке губитке и напредују дубоко у непријатељску територију, али само на неколико сати. Хрвати су их изненадили, напавши их с леђа. Заузимањем врхова Динаре, Гламоча и Босанског Грахова преко Стрмице, хрватска војска дошла је иза свих линија одбране и успела да заузме главни град Крајине – падом Книна било је све изгубљено! Српској војсци преостало је било само једно – да штити и некако извлачи свој народ.

"Ни једног момента нисам помишљао да заузимам хрватску територију, само ми је на памети било да спасим свој народ и извучем га са територије која је нама насилно одузимана", рекао је српски командант.


Четрдесет осам сати је хрватска артиљерија ударала на све што је било српско – војнике, цивиле, жене, децу, старце, избеглице, цркве, школе.



За та два дана упали су у све територије где је било Срба и убијали све што су затекли живо или одводили у логоре.



Гранатирање избегличке колоне 5. август 1995.

У страху и паници стотине хиљада Срба кренуло је према Петровачкој цести ка Србији да би спасило голи живот.

Иако је кретање избеглица било уочљиво, јер су ишли у километарским колонама у колима, тракторима и пешке, хрватске снаге су их гранатирале и бомбардовале из авиона, надомак села Томина код Савског моста. Затим су колону пресретали и Хрвати наоружани до зуба. Избацивали су их из кола и мучки убијали. Некада појединачно, а некад на гомили.


"Нас жене би шамарали, а мушкарце тукли. Кидали би гардеробу са нас, поготову ко је имао униформу, и псовали пре него убију – "Убиј го*на! Је*ем ли вам мајку четничку, убиј све док не нестану", прича жена из колоне, која је стигла до Србије, али трауме носи са собом до краја живота.

"У колони ми је изгорела мајка, отац, а од девојчице од 6 месеци само ручица остала. Онда сам легла преко сина, да га телом спасим, да ракете и бомбе мене убију, да ми дете остане", присећа се страшних призора мештанка Книна.


Испуњење хрватског сна


Маја 1993.године, после заузимања Медачког џепа, Туђман је рекао:

"Хрватска је остварила велики успех у борби против Срба, јер их је 91. године било 12,2%, а сада их има мање од 8%. Српско питање у Хрватској биће решено када их буде било мање од 3%!"

Туђманов сан је испуњен. Према подацима међународних организација, у Хрватској је 1991. године било 600.000 Срба, 2001. године, било их је 120.000.

"То је био недосањани стољетни сан хрватског народа у целини, стални идеал свих наших предака, тежња и чежња сваког нашег човјека у домовини", рекао је Туђман на скупштинском обраћању 1998. године, након стравичног злочина.
Језиви крај




Против председника Републике Српске Крајине, Милана Мартинића, подигнута је хашка оптужница, јер је, бранећи Крајину, са четири ракете гађао Загреб. Против хрватског председника Фрања Туђмана, оптужница никада није подигнута!


Видео снимак може да се погледа ОВДЕ

(Правда)



***


Ово Срби, ма где били, ово никада не би смели ни заборавити, ни опростити!!!



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #62 послато: Август 05, 2015, 20:06:20 »

Транскрипти са те седнице на Брионима процурили су у јавност. Делом и емитовањем саме хрватске ТВ, једноставно је промакло цензури. У вези Олује и прогона Срба из Хрватске, речено је све у оној Туђмановој реченици:

- " Имамо подршку Немачке, НАТО-а, а делимично и Америке – ствар је хитна!"

Одлуку о тоталном протеривању целокупног србског становништва на територије Хрватке, донеле су углавном све земље чланице НАТО пакта, - дакле, целе ЕУ којој нас у раље води данашња србска Влада.

За Немце знамо добро колико нас "воле", Американци су логистички водили читав подухват уз помоћ Авакса који је у читавом току операције, оз ваздуха логистички управљао нападом, и пешадиским налетом под директном контролом америчких Генерала.
Кланицом је на земљи руководио Готовина и његова братија и за ту акцију и две хиљаде пострадалих људи, хашки Суд га је једногласном одлуком - ослободио..

Протерати на стотине хиљада људи са једне заштићене зоне коју је гарантовала организација Уједињених народа, невиђен је пример на тлу Европе и не служи на част европској демократији. Од злочина над србским народом, Хрватска прави национални државни празник. Европа ћути али и тапше...
Сачувана
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #63 послато: Август 20, 2015, 02:11:05 »

Хрватска ћирилицу третира као унутрашње питање

Милорад Пуповац је експресно ућуткан када је у дневнику Нове ТВ упитао водитељку: Замислите да је у Јасеновцу 1946. године забрањена латиница?



Ћирилични натписи у Вуковару су данас, шест година по уласку Хрватске у Европску унију, постали унутрашње хрватско питање, док је у време када се процењивало како се поштују права мањина сасвим нормално било да хрватска власт донесе одлуку о коришћењу табли с два писма.

Сада, када је после честих разбијања ћириличних табли Вуковар променио статут и „скинуо” ћирилицу са табли градских установа, тргова и улица, хрватски државни врх не реагује. Једина реакција стигла је из Министарства спољних и европских послова – да реакције на протестну ноту Србије „неће бити”.

У Загребу кажу да ће то питање решавати кроз институције и замерају српским политичарима на реакцијама због овакве одлуке. „Улога политичара је да својим изјавама смирују, а не да потпирују тензије”, навели су у саопштењу министарства из кога се, као ни из целе хрватске владе, није јавио ниједан хрватски министар нити политичар који би рекао било шта да смири тензије.

Чак је, напротив, председник Српског народног већа и посланик СДСС-а Милорад Пуповац, који је овим поводом био гост Дневника ТВ Нове у уторак навече, експресно ућуткан. На питање новинарке како разуме садашњу ситуацију у Вуковару, узимајући у обзир вуковарску трагедију, Пуповац је одговорио противпитањем позивајући новинарку да замисли ситуацију 1946, 1947. или 1948. године када би неко, на пример у Новској, Јасеновцу, Глини или Јадовном, рекао да латинично писмо не сме да буде у употреби.

То је затим упоредио с Вуковаром у којем се новонасталом ситуацијом 20 година након рата покушава „обнављати ратна атмосфера у којој ћете казати: не можете то да примењујете законом због тога што ми мислимо да вас не треба тамо толико бити, због тога што је за нас ћирилица увредљиво писмо или из неког трећег разлога”.

Хрватски дневник „Јутарњи лист” је пренео да је новинарка неколико пута споменула како је ово 2015. година и нагло завршила разговор захваливши Пуповцу на гостовању.

Претходно је Пуповац рекао да су последње две године „показале да у Хрватској постоје снаге јаче од државе и закона”, те да Србима не преостаје друго него да се „обрате Већу сигурности ЕУ због угрожавања тековина мирне реинтеграције, као и непоштовања Повеље УН о праву на језик и писмо”. Он је нагласио да питање двојезичности није проблем само за Вуковар, него је то проблем за српску заједницу у целој земљи, односно за толеранцију у Хрватској.

Јуче је председник хрватског Савета за националне мањине Александар Толнауер изјавио да је одлука Градског већа Вуковара да уклони ћириличне натписе у супротности са уставом и законима.

Вуковар се директно оглушио и о инструкцију о доследној примени Закона о употреби језика и писма националних мањина, а који је издао министар управе, додао је он. „Хрватска би, као правна држава, данас требало другачије да изгледа”, указао је Толнауер који сматра да је учињен корак уназад када је реч о демократији. Савет, додаје он, није аутистичан и не игнорише историју Вуковара, напротив, али у питању су „основне ствари”. „Не постоје било какви услови за парцијалну примену уставног и осталих закона”, истиче Толнауер по коме би то, када је реч о људским правима и правима националних мањина, довело у питање и смисао жртава оних који су се борили за самосталну и демократску Хрватску унутар Европске уније”.

Према његовим речима, међу неколико „бизарних решења” које нови статут прописује, посебно се истиче оно према којем ће за издавање документације на ћирилици грађани морати да подносе захтев на латиници уз плаћање таксе. „Необична је и одлука према којој ће Градско веће једном годишње расправљати о достигнутом степену сношљивости и дијалога, али и одлучивати о потреби проширења индивидуалних права припадника српске националне мањине”, указао је Толнауер у изјави Радију Дојче веле.

Након што је Градско веће Вуковара одлучило да избаци ћирилицу са назива јавних институција у том граду, из Министарства управе, на чијем челу је министар Арсен Баук, Танјугу је јуче речено да ће, ако се процени да је том одлуком повређен Устав или други акт који се тиче права мањина, његова примена бити обустављена у року од осам дана.

Они још нису добили обавештење Већа српске националне мањине Вуковара. Представници Срба у Хрватској најављују да ће решење проблема потражити у европским институцијама које су оваквим развојем ситуације обмануте у претприступним преговорима, али Толнауер упозорава да су се околности измениле и да Хрватска више није под мониторингом те врсте. Он ипак очекује да ће ЕУ упозорити да је кршење њених стандарда недопустиво. У министарству управе су напоменули да је ово министарство већ доносило одлуке о обустави појединих одредаба Статута града Вуковара, а након тога су и влада и Уставни суд потврђивали ту одлуку министарства. Осим тога, рекли су да најновија одлука Градског већа Вуковара није ни ступила на снагу.

У Министарству управе сматрају да самом одлуком тела локалне самоуправе није прекршен претприступни споразум који је Хрватска потписала са ЕУ, те да је о повредама које би могле настати поступањем у спровођењу надзора државних институција прерано говорити.

И док представници власти у Вуковару јуче нису давали изјаве, хрватски аналитичари сматрају да је ова одлука донета због предстојећих парламентарних избора у Хрватској.

С друге стране, хрватски аналитичар Давор Ђенеро сматра да рат око ћирилице угрожава позицију Хрватске у Вуковару и на Дунаву, али да креатори политике у Загребу тога нису свесни. Он је у ауторском тексту за „Ал Џазиру” упозорио да никакве насилне мере неће допринети прихватању права на двојезичност и употребу мањинског писма и да је основна особина балканских националиста да их увек занима само „симболична порука” неке политичке мере, али не и њен реалан утицај на побољшање услова живота људи. „Мало тога тако добро показује ову балканску блокаду свести као остваривање права на коришћење мањинским језиком и писмом у некој локалној заједници”, написао је Ђенеро који сматра да право српске заједнице на двојезичност у Вуковару мора бити остварено.

http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Jutarnji-Naglo-prekinuto-gostovanje-Pupovca-na-TV-Novoj.sr.html

   Не видим смисао било какве расправе са Хрватима и Хрватском око употребе ћирилице.Ћирилица је ултиматум а у Србији треба тежити да се латиница избаци из јавне употребе и треба радити на томе.Ако Русија,Бугарска,Румунија,Македонија и Грчка могу сваки дан на улицама говоре,читају и пишу ћирилицом,можемо и ми.
   Усташе и њихове асимилационе будалаштине треба да остану у Хрватској!
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #64 послато: Фебруар 04, 2016, 18:20:48 »

Линта: Лицемерна изјава хрватске председнице

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас лицемерном изјаву хрватске председнице Колинде Грабар Китаровћ да Србија мора да реши бар једно од отворених питања


Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас лицемерном изјаву хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да Србија мора да реши бар једно од отворених питања, као што су нестали, повратак имовине, културног блага, архивске грађе, проблем границе на Дунаву, да би председник Србије Томислав Николић могао да дође у Загреб.
Колинда Грабар Китаровић се понаша према Србији на начин као да је Хрватска решила проблеме стотина хиљада протераних Срба и српских повратника, истакао је Линта.

Он је позвао Грабар Китаровић да јавно каже због чега Хрватска одбија да испуни обавезе које је преузела Уговором о приступању који је потписала са Европском унијом крајем 2011. године, а који се односе да побољшање положаја Срба, спровођење Уставног закона о правима националних мањина, економског развоја крајишког подручја и кажњавања свих ратних злочинаца без обзира на националну и верску припадност.

Линта је подсетио да председница Хрватске систематски крши људска права својих држављана српске националности и да на тај начин наставља политику цементирања етничког чишћења Срба коју је реализовао Фрањо Туђман.

Према оцени Линте, Грабар Китаровић добро зна да Хрватска није вратила протераним Србима отетих 40.000 станова на којима је било станарско право, да није исплатила новчану накнаду за преко 10.000 кућа и локала које су у терористичким акцијама по хрватским градовима минирали припадници хрватских формација током 1991. и 1992. године.

Такође зна, каже Линта, да није исплатила отете пензије за 50.000 српских пензионера, да није вратила преко 800.000 катарстарских парцела отетог пољопривредног земљишта протераним Србима, да није исплатила девизну штедњу хиљадама протераних Срба, да одбија да призна десетинама хиљада Срба уплаћене доприносе за радни стаж који је стечен до 1991. године и друго, наводи се у саопштењу.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:589460-Linta-Licemerna-izjava-hrvatske-predsednice

  Хрватска деценијама пљачка,убија и уништава Србе а блентава српска власт не ради ништа против Хрвтаске.Штавише, појединци из владе и државног апарата праве лични бизнис са криминалном хрватском државом на штету протераних,убијених и опљачканих Срба и то и даље траје.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #65 послато: Новембар 25, 2016, 08:26:41 »

КРВАВЕ "ХЕРОИНЕ" хрватске војске:
Сексуално се иживљавале над затвореницима у логорима,
кастрирале их,
тукле до смрти!


Азра Башић није једина жена која је мучила српске заробљенике у Посавини. Њихова зверства не вапе само за судским пресудама, та патологија тражи историјску, психолошку и медицинску анализу

Заточени Срби у логору у Оџаку 1992.

КРВАВА Азра, коју су из Америке изручили БиХ због злочина над Србима у Дервенти, није једина жена која је на најстрашнији начин убијала и мучила заточене Србе Посавине. Око 2.500 наших сународника нашло се од априла 1992. па до друге половине 1993. у 54 хрватска логора и затвора прво у Босни, а затим и на територији Хрватске. Сваки град у коме је хрватска војска формирала логор за Србе, од Босанског Брода до Дервенте, Оџака, Орашја... имао је своје "ратне хероине". Њихова зверства не вапе само за судским пресудама, та патологија тражи историјску, психолошку и медицинску анализу.

Албина Терзић (1972) рат је дочекала као дипломирани правник у Општини Оџаци. Одмах пошто је 8. маја заробљено око 1.300 Срба из околних села, обукла је униформу ХВО. У логорима у ОШ у Оџаку и фабрици "Стролит" затвореници су нарочито стрепели од њених "истрага". У јулу 2013. пред Судом БиХ осуђена је на пет, а потом јој је казна смањена на три године робије.

Доказано је да се међу логорашима појављивала са псом вучјаком, кога је хушкала на људе. Терала је логораше да се построје у врсту и да по најјачем сунцу певају усташке песме док не попадају у несвест. Милета Шишагића и Станка Ракића тукла је док ови нису однети потпуно крвави. Увече је долазила у логор на тзв. логорске свадбе, када би усташе терале затворенике да глуме младенце и да пред њима обављају сексуалне односе. Наслађивала се перверзијама. Доказано је да је била на "свадби" Д. Н., а суд није уважио исказе још једног заштићеног сведока који је до детаља испричао како је пред њеним очима на крају силован...


Адиса Хоџић (1970) била је велика пријатељица осуђене Албине Терзић и такође припадница 102. бригаде ХВО из Оџака.Тренутно се крије у Америци и није доступна правди. Њих две су "делиле" пса вучјака кога је и Адиса хушкала на логораше. И Хоџићева је волела да се иживљава.

Осуђене Албина Терзић, Индира Камерић

- Толико смо смрдели у логору да на крају ни тај пас није хтео да нам приђе - каже за "Новости", Владо Драгојловић, бивши заточеник из "Стролита".

Други логораш, Милан Милетић, у својој изјави МУП РС сведочио је да је и Адиса Хоџић била на његовој "логорашкој свадби" када су га натерали на секс са умоболном српском заточеницом. До детаља је рекао како се ова понашала. Ова жена се појављивала у многим усташким логорима 1992. у Оџаку, Дервенти, Орашју...

Цитат

ЧЕКА СЕ И ЕЛФЕТА ВЕСЕЛИ



ЈАВНОСТ у региону са посебним интересовањем чека изручење Елфете Весели из Швајцарске, где се она налази у екстрадиционом притвору. Ова жена је у јуну 1992. у Доњој Каменици зверски убила Слободана Стојановића, дечака од 12 година, пошто се вратио у своје село да одвеже пса у кућици.

О овом ритуалном злочину писано је уназад два месеца, а Елфете Весели важи за најстрашнију жену злочинца из минулог рата.




Индира Камерић (1962) "споменичар" је међу овим женама монструмима. Такође је дипломирана правница из Босанског Брода, а пендрек и гвоздену штанглу "задужила" је још половином априла 1992, када су усташе помислиле да ће овај град заувек остати хрватски. Као припадница 101. бригаде ХВО, осуђена је пред судом БиХ 2015. такође на три године.

Утврђено је, између осталог, да је Јову Дујића у логору за Србе на стадиону Полета у Босанском Броду изударала гвозденом штанглом по глави, а Јовино тело никада није пронађено.

И из пресуде овој жени види се да су је сексуална иживљавања над логорашима посебно инспирисала "током њених истражних радњи над поробљеним Србима". Утврђено је да је ислеђивала комшиницу Хазбу Нукић априла 1992. тражећи да јој призна где су јој синови. Тукла је Хазбу незадовољна одговорима, а онда је довела другог заточеника (пред судом сведочио под именом ИК-3). Терани су на сексуалне перверзије, а публика је била, наравно, у усташким униформама. Суд многа сведочења против Индире није оценио као "поуздана".

Страшна прича о Елвири Хаџиомеровић (1955), припадници Орашке бригаде ХВО, наново су актуелизована недавним хапшењем десеторице у овом градићу. У логору Доња махала у Орашју, где су почињена најстрашнија зверства над Србима, радила је као "логорски евидентичар" до самог краја рата. После је "нестала".

Ова жена, коју су најстрашније усташе из Орашја с дивљењем звали Амазонка, 29. јануара 1993, дан пред размену дела заточених Срба, кастрирала је Грују Џајића (30). Тако осакаћеног, без свести, утоварила га је у аутобус за размену. Грујо је живео само неколико сати на слободи. Српски лекари направили су Џајићеву фотографију пред смрт.

Грујо Џајић умро је други дан по отпуштању из логора у Орашју



Цитат

ХАГ СЛЕП

НИЈЕДАН од ових монструозних дела над Србима није заинтересовао Хашки суд, мада су пред Трибуналом на затворске казне осуђивани представници српског народа за које је утврђено да су "само" шамарали затворенике.



(Драган Вујичић, вечерње НОВОСТИ)


***

Ужас! Шта је ове жене навело да буду овако свирепе?

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11759



Погледај профил
« Одговор #66 послато: Август 24, 2017, 04:12:06 »

"Срби у Книну ће нестати"




Некадашњи председник Српског културног друштва `Просвјета` из Книна и један од оснивача Српске демократске самосталне странке (СДСС) Драгољуб Чупковић оцењује да се Срби у Хрватској суочавају са драматичним проблемом нестанка и асимилације која је највидљивија у урбаним срединама.


Остала сећања на срећне дане: Драгољуб Чупковић

- На рапидном смањењу Срба систематски се ради разним притисцима и методама: редукују се спискови, Срби су негде избрисани, а другде прекобројни... Тиха и подмукла асимилација посебно је уочљива у урбаним срединама, где се Српска православна црква и српски политички представници нису прославили у заштити свог народа - објашњава у интервјуу за `Вести` Чупковић, који је један од ретких српских представника који је и ратно и поратно време провео у родном Книну.


Како су Срби из Книна ове године "прославили Олују"?

- Срби не прослављају "Олују", они је тихо у својим мукама обележе свако на свој начин, јер неко је тада остао без имовине, неко без запослења... Ипак, најгоре је онима који су изгубили неког свога. Хрвати тог дана славе јер су добили државу, али и ту код једног дела Хрвата има горчине, јер су свесни да су на тај начин остали без вековних комшија, пријатеља, кумова. Међутим, за разлику од прошлих година, овогодишње обележавање "Олује" је изгледало много пристојније.

Цитат
Град напустило 5.000 људи

Колико је још Срба у Книну?
- Тешко је то поуздано рећи, а нисам сигуран да поуздане податке овог часа имају и надлежне државне службе. Више је разлога. Претходне книнске власти углавном су се одржавале на трону бавећи се саме собом, па чак и дизањем тензија, а без визија за развој града.
Град је у последње време напустило више од 5.000 становника махом млађих, првенствено Хрвата, али и Срба који су тај циклус нешто раније започели. Пописом становништва 2011. године, град Книн је имао више од 3.355 становника српске националности или 23 одсто, с тим да је сада и четири општине с доминантним српским становништвом које су некад припадале Книну. Укупно, то је око 8. 500 Срба.



Колико Срба тренутно партиципира у власти у Книну?
- У Книну имамо доградоначелника, а у жупанији Шибенско-книнској дожупана и у оба случаја загарантовани број чиновника сходно броју регистрованих гласача српске националности. Истини за вољу, њихов утицај је миноран, изгледају као фикуси и како се фигуративно каже, "кад се у ринг баци пешкир, борба престаје". Тако су и добили епитет "политичких ухљеба" или "јаслара".





Да ли се нешто променило у односу према Србима?

- Време чини своје, али то ужасно иде споро. Као што је илузорно очекивати да Срби и Хрвати гледају исто на "Олују", јер се добро зна ко је добитник, тако се и ми не морамо волети, али би било нормално да се уважавамо. Без обзира на погледе, интересе идолошке противречности. Нажалост, хрватска власт је донела доста дискриминишућих закона на штету Срба, а што је најгоре - ту се не стаје, у припреми су нови.


Цитат
СДСС прошао како је и радио


Како коментаришете лоше резултате СДСС-а чији сте и Ви један од оснивача?

- СДСС је прошао како је радио и имао је срећу што није имао конкуренцију, из српске заједнице не бисмо добили место доградоначелника, а ни једино одборничко место у градском већу. Гласачи апстинирају, где СДСС дуго траје без видних резултата, служи сам себи и проституише се и чини непринципијелне коалиције од чега користи имају само појединци. Наравно, и "пета колона" је још у функцији.



Очекујете ли промене, барем кад је реч о Книну? Нови градоначелник Марко Јелић је најавио извињење Србима због злочина почињених током "Олује"?

- По свему, нови градоначелник није популиста, честити је хришћанин и не би ме изненадило да тако и поступи. Свака невина жртва заслужује људско поштовање. У крајњем случају, то би допринело спуштању тензија, а како је нови градоначелник немачки докторант, вероватно му је узор Вили Брант.

Цитат

Туга је преголема

Шта је оно што Србе у Книну и околини највише погађа?
- Велика је то лепеза када бисмо набрајали - туга је преголема: повратак одузете имовине, станова носиоцима станарског права, обнова уништене имовине, запослење - посебно у државним службама,
недовољно домова за старије и немоћне, повратак штедње и пензија, стварање услова за евентуални повратак, школство и образовање, двојезичност... У селима око Книна - старије становништво: велики проблем превоз, здравствена заштита, недостатак трговина, недостатак питке воде, нека места и без струје, неодржавање путева...



А да ли је могуће очекивати и извињење државног врха Хрватске?

- То би био цивилизацијски чин, али тешко је то тренутно очекивати. У самом државном врху Хрватске седе људи који су психијатријски случајеви. Још увек постоји перцепција да је нација занимање и то подгрева националне тензије. Здраве снаге, а ту мислим и на Хрвате и на Србе, мишљења су да се не мора сваке године "славити" "Олуја" у Книну. Има и других места у којима су жељни и почашћени да се то одржи у њиховом месту или у главном граду. Али, много битније је одредити једну локацију где би се саградио споменик за све невине жртве 1991-1995. и ту да се ода пијетет за страдалнике. То би био хумани чин који би не само допринео стабилизацији, већ би био и опомена да се стравични злочини више не понове.


Није ли то ипак преамбициозно очекивати?
- Можда то овог часа заиста изгледа претенциозно. Данас смо сведоци да се Срби и Хрвати поклањају сенима погинулим на различитим местима, и то делује дегутантно и то је својеврсно ругање жртвама. После 22 године озбиљни политичари би требало да размисле, ако им је стало до добробити и просперитета својих држава. Нећемо се ваљда стално мрзети. Али многима то не би одговарало, јер они просперирају на поделама па чак и мржњи.

(Ђ.Баровић, Вести)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: 1 [2]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!