forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 10, 2018, 22:06:12


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Системски колапс српске индустрије  (Прочитано 5639 пута)
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« послато: Мај 23, 2012, 03:39:27 »

Beograd -- Prema zvaničnim podacima u Srbiji je početkom godine zabeležen pad industrijske proizvodnje u odnosu na isti period prošle godine od 2,7 odsto.



 

Kad je reč o proseku u odnosu na prošlu godinu, pad se meri cifrom od 16 odsto.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Petar Petrović kaže da su preseci stanja u srpskoj industriji u kratkim periodima potpuno irelevantni u odnosu na činjenicu da ta privredna grana „stoji u mestu“ u proteklih deset godina.

"Da li je naša industrijska proizvodnja u nekom kvartalu pala za dva ili tri odsto je potpuno beznačajno ako se pozovemo na frapantan podatak da ona u ovom trenutku iznosi svega 45 do 50 odsto od industrijske proizvodnje u 1989. godini", kaže on.

On dodaje da nema potrebe trošiti reči na to koliko je industrija u lošem stanju i naglašava da je "dovoljno bilo da jedan veliki proizvođač i izvoznik kakav je bio Ju es stil ode iz zemlje zbog efekata ekonomske krize i odmah je gotovo sve stalo".

"Glavni krivac za ovakvo stanje u srpskoj industriji je politička elita koja se uzdala u autoregulaciju na tržištu. Ne postoji ta tržišna privreda u svetu u kojoj izostaje regulativna uloga države kada nastupi kriza. Jedina država u kojoj toga nije bilo je Srbija i sada smo u stanju u kakvom smo", kaže Petrović.

Petrović dodaje da se industrija u našoj zemlji nalazi u sistemskom kolapsu zbog toga što je u proteklih desetak godina potpuno zanemarena i niko od odgovornih nije time hteo da se bavi.

"Potpuno je jasno da Srbija ne može da izađe iz ekonomske krize i da narod neće živeti bolje dok ne oporavi svoje velike privredne sisteme. Tek kada se to desi, tek kada ti industrijski giganti stanu na noge i počnu da proizvode, doći će do boljitka za srpsku ekonomiju", zaključuje Petrović.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=05&dd=22&nav_id=611824

  Не зна професор да је тражење помоћи од српских политичара узалудан посао.
Сачувана

Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 685


Zeka


Погледај профил
« Одговор #1 послато: Мај 23, 2012, 14:41:57 »

Србија тоне у рецесију

СВЕ ЦРЊЕ ПРОГНОЗЕ




Док трају избори и преговори о новој влади Србија све ближа потпуном прекиду економског раста

        Србија је у канџама огромне презадужености.  Пристижу обавезе плаћања рата кредита, а новца у буџету нема довољно за те намене. Производња је у сталном паду, извоз такође, а увоз се повећава, чак више од 5 одсто. Све реалне прогнозе говоре да ће Србија ове године неће забележити привредни раст, а песимисти наговоештавају и пад производње испод свих очекивања.

        Према најновијој прогнози Европске банке за обнову и развој очекује се да привредни раст у Србији буде најнижи у региону југоисточне Европе и то 0,1 одсто.

        Међутим, Народна банка Србије остала је при прогнози привредног раста од 0,5 одсто. На основу којих критеријума, то се још не зна!

        У последњем мајском извештају о инфлацији, НБС очекује да ће пад привређивања настао због оштре зиме у фебруару и једномесечног прекида рада Железаре Смедерево бити надокнађен опоравком индустријске производње у другој половини године с обзиром на то да би према ранијим најавама и Фијат ускоро требало да почне производња у Крагујевцу.

        Привредни раст ће, у најбољем случају и према оба сценарија, бити мањи од једног процента, и то уколико лош почетак године буде исправљен већом производњом и извозом у другој половини године.

        Наиме, у првом тромесечју ове године извоз је забележио пад од 5,3 одсто док је индустријска производња смањена за близу шест одсто у односу на исти период прошле године.

        „Са садашњим индикаторима, добро би биило ако будемо на нули“ , каже Мирослав Здравковић, економиста, подсећајући да је ЕБРД Хрватској и Словенији предвидео негативни привредни раст у 2012.

        Он напомиње да би српски БДП хипотетички могао да расте и више од један одсто уколико би производња у Фијату у другој половини године радила пуном паром, али додаје да се то још увек не може са сигурношћу очекивати.

        Никола Фабрис, главни економиста Централне банке ЦГ такође не искључује у потпуности могућност уласка у рецесију.

        „За Србију је, као и за све земље региона, реално очекивати да стопа раста буде у распону од ниске негативне до ниске позитивне стопе, дакле плус минус један одсто“ , каже он.

        Према Здравковићевим речима, то што Србија има нешто слабију прогнозу раста него друге земље региона последица је релативно веће задужености и друго, веће зависности од извоза него што је то на пример случај са ЦГ и БиХ.

http://fakti.org
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Мај 24, 2012, 05:10:06 »

  Нема ништа без сопствене производње,стратешког државног планирања и бар једне,развојне банке.
  Стране инвестиције не могу да реше наше проблеме без нас самих.
  А немамо никог у врху власти ко има 3 г мозга и мало воље за статистику и планирање.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јун 07, 2012, 06:15:24 »

Гасе се мала и средња предузећа

Још од 2007. године у Србији се бележи стални пад броја малих и средњих предузећа, што је додатни минус за српску економију.

Подаци говоре да је у првих десет месеци 2011. године основано 7.097 малих и средњих предузећа, што је 12 одсто мање него у истом периоду 2010. године.



Истовремено је угашено 11.607 фирми, што је чак 87,8 одсто више него 2010. године. Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да је велики број угашених предузећа тренд који постоји и у развијеним земљама, али да је проблем у Србији тај што се мање њих оснује него што се угаси.

"Рецимо у Немачкој се угаси и по неколико десетина хиљада малих и средњих предузећа, али је са друге стране новооснованих далеко више од тог броја. У Србији се одвија супротан процес. Треба нагласити да је сасвим другачији тренд био пре почетка економске кризе. Тада су се у Србији оснивала мала и средња предузећа, нарочито она која су имала до двоје запослених", рекао је он.

Савић је додао да проблем у Србији представља и недостатак великих привредних система и индустрије уопште. Мала и средња предузећа су у мноштву случајева упућена управо на сарадњу са великим системима који представљају њихове главне клијенте.

"У Србији ми индустрију готово и да немамо и то спада у оне ствари које држава није добро организовала. Наиме, с обзиром на повезаност великих са једне и малих и средњих предузећа са друге стране, а код нас индустрије нема, онемогућен је нормалан развој мањим предузећима у нашој земљи . Једноставно мала и средња предузећа не могу да опстану без великих привредних система", навео је Савић.

Према његовом мишљењу држава је погрешила и што је средства из фондова за подршку малим и средњим предузећима делила без плана и програма што је произвело контраефекат.

"Уместо да се јасно сагледа у које гране и области треба улагати, па онда и та мала и средња предузећа помоћи, у Србији је обичај да министри имају дискреционо право да одлуче како ће се усмерити средства. Због тога смо дошли у ситуацију да су се у многим случајевима паре "бацале у бунар“, а било је и примера да се новац не користи за намену већ за неке друге сврхе", закључио је Савић.  (Нови Магазин)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јун 07, 2012, 06:18:03 »

Цитат
Због тога смо дошли у ситуацију да су се у многим случајевима паре "бацале у бунар", а било је и примера да се новац не користи за намену већ за неке друге сврхе"...

Управо је ово узрок многих промашаја!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Јун 08, 2012, 00:17:06 »

  Нема ништа без сопствене производње,стратешког државног планирања и бар једне,развојне банке.
  Стране инвестиције не могу да реше наше проблеме без нас самих.
  А немамо никог у врху власти ко има 3 г мозга и мало воље за статистику и планирање.

1000% apsolutno tacno.
Сачувана
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 685


Zeka


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Јун 08, 2012, 09:48:26 »

Отворио сам самосталну занатску радњу после 22г. стажа у државним фирмама као конструктор.
Затворио сам је пре неки дан мада је била на мировању од 2009.
Све што причају је обична лаж и будалаштина.
Држави је само важно да узме оно шта јој припада и ту се за њу завршава било какво интересовање за малог привредника.
Заинтересована је само ако може да измисли још неки начин да опљачка онога који се упустио у авантуру у којој сигурно неће добро проћи.
Могао бих роман да напишем о томе како је комплетан апарат корумпиран да све мора да се плати, да у државним фирмама седе аждаје којима никада није доста пара, да је систем толико труо да му нема помоћи.
Ово пропадање се наставља и само је питање дана када ће све отићи дођавола јер никоме не пада на памет да било шта мења.
Ову кућу треба порушити до подрума па кренути све наново само што се то неће десити јер је негативна селекција учинила своје.
Лопови и сецикесе су преовладали у овој земљи.
Поштен и радан свет је отишао, иселио се, већина.
Ми, који смо остали, пасивно посматрамо како неки људи, који су почели да ми личе на бактерије, разарају још ово мало здравог ткива овог народа.
Нека нам је Бог на помоћи !
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Јун 09, 2012, 04:10:59 »

  Сваки поштен посао у Србији је узалудна мисија.Идиоти су на важна места довукли друге идиоте,у администрацији не може да се нађе нормалан човек са здравим размишљањем.Од приватног посла и покушаја људи да законито зараде за живот властодршци су направили ругло и обесмислили све.
  У српски закон нису увели институцију банкрота и тиме су као прави диктатори дали себи право да приватну имовину појединца конвертују у дугове држави,озаконили су пљачку поштених грађана а на име неплаћања пореза који немају никакво правно и економско оправдање,само због тога да би обезбедили дебеле плате рођацима,пријатељима и партијским мајмунима којима су отворили непотребна радна места у државној управи,локалним самоуправама и разним шупљим агенцијама.
Сачувана

Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 685


Zeka


Погледај профил
« Одговор #8 послато: Јун 11, 2012, 08:23:14 »

Њихово највеће достигнуће је када фризерима и обућарима наплате зато што слушају музику у локалу.
Тамо где улети СОКОЈ ту више нема пара, пропаст !
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Јул 08, 2012, 14:18:35 »

Ево, ово је класичан пример уништавања економије једне државе. Гаси се и тешка  индустрија!




***


"Лили" купила ДМБ Раковица


Уместо тешке индустрије, у погонима ДМБ у Раковици убудуће се се обављати софистицирана производња за компанију "Лили дрогерије". Вредност инвестиције 20 милиона евра

- Компанија "Лили дрогерије" купила је фабрику "ДМБ Раковица". У фабрици ће се, после епохе тешке индустрије, обављати софистицирана производња парафармацеутичких производа много погоднија за урбану и густо насељену средину.


Укупна вредност инвестиција за комплетан пројекат "ДМБ Раковица" износи 20 милиона евра, што, осим вредности по којој је купљена фабрика, обухвата и планирана улагања у опрему и санирање објеката које се планира у наредних неколико година.

(вечерње НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Октобар 09, 2012, 23:57:22 »

Цео ФАП по цени луксузног стана у Београду


На тендер за куповину Фабрике аутомобила Прибој (ФАП) стигла је једна понуда, а потенцијални купац дао је минималну понуду од 300.000 евра,



Једини понуђач на трећем тендеру за куповину ФАП-а је конзорцијум компаније "Финком Капитал" из Кијева и лондонске фирме "Team Constructions Investments"".

"ФАП ће у договору са надлежним министарством покушати да у даљим преговорима постигне што боље услове приватизације и очекујем да, ако не буде других препрека и ако са јединим заинтересованим купцем наставимо даљу комуникацију по тендеру, дођемо до прихватљивог договора", казао је он.

Претходна два тендера за продају овог предузећа које је некада било највећи произвођач привредних возила на Балкану, била су неуспешна. (Бета, Вести)



***


Туга. Оде и ово познато предузеће у бесцење.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Октобар 11, 2012, 04:51:46 »

Rakovica, FAP i sve ostalo sto je unisteno. Pa to je strasno. Da li je moguce da taj narod zaista nema ko da vodi, da nevide sta im se radi, da ne shvataju kako ih na rafiniran i perfidan nacin unistavaju. Gde je kraj takvoj propasti?
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Октобар 24, 2012, 06:34:33 »

Привредници са Косова: Србијо, помози!

Косовска привреда никада није била у тежој ситуацији и, ако се нешто хитно не промени, прети јој ликвидација и продаја преосталих производних фирми и исељавање српског становништва, рекао је председник Привредне коморе Косова и Метохије Вукоје Вукојевић.


"Прогон привреде са Косова и Метохије почиње 1999. године, када и прогон српског становништва, и он се не зауставље него се убрзава", рекао је Вукојевић на конференцији за новинаре у северној Косовској Митровици.


Према његовим речима, 550 предузећа је затворено, а протерано је око 70.000 запослених.


"Они који су остали без фабрика јужно од Ибра, организовали су производњу и регистровали предузећа у централној Србији", рекао је Вукојевић и упозорио да су челни људи у предузећима која су остала на Косову "у великим проблемима".

"Став државе Србије био је да треба одржати производњу и задржати запослене", рекао је Вукојевић и додао да није било јасног става да ли да се "поштује Србија или институције УНМИК-а, Кфора, па до оних које су предате такозваном независном Косову".

Према његовим речима, ако приштинске институције дођу и на север Косова, тамошњи привредници биће одговорни косовским законима.

"Ако се оствари сан Албанаца да независно Косово буде до Јариња и Брњака, ми ћемо подлећи кривичној одговорности, предузећа ће се пререгистровати тамо где буде титулар или власник, али је проблем код оних где је капитал мешовит и где се не зна ко је власник", рекао је Вукојевић и оптужио председника Привредне коморе Србије Милоша Бугарина да је остатку привреде у Покрајини нанео зло тако што је подржавао "нелегално руководство новоформиране Коморе на чијем је челу био привредник Бранко Миљковић".

(Бета)



***


И они су се јадни надали нечему. Када су жути изгубили, поверовали су Томи да ће да буде спасоносно решење за њих.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Октобар 31, 2012, 15:02:02 »

Грађевинска индустрија пред колапсом


За изведене радове држава дугује домаћим грађевинарима готово милијарду евра. Пред затварањем 15 фабрика



ГРАЂЕВИНСКА индустрија Србије је пред колапсом. Произвођачи материјала раде са свега 30 одсто капацитета, а чак 15 фабрика је пред затварањем. Оператива у високоградњи бележи у овој години пад од 30 одсто у односу на исти период лане. Радове на највећим инфраструктурним пројектима и даље изводе стране компаније, а држава домаћим неимарима константно дугује између 600 милиона и милијарду евра. Исто толико "тешке" су и обавезе самих неимара према другим фирмама, банкама, држави за порезе и доприносе, речено је у уторак у Привредној комори Србије на састанку Одбора за грађевинарство.

ПКС је предложила Влади Србије пакет мера за помоћ овој привредној грани, а најхитнија је репрограмирање дуговања. Предлог је да НБС, влада, грађевинари и ПКС нађу модел да се дугови репрограмирају по нижим каматним стопама и да се обавезе која фирме имају према држави "пребију". Велики проблем је и даље неуређено домаће тржиште за грађевинску оперативу.

- Велику наду неимари су полагали у најважније инфраструктурне пројекте, пре свега у области нискоградње - истиче Горан Родић, секретар Удружења грађевинара ПКС. - Оправдана је, међутим, бојазан грађевинске оперативе да ће опет бити ангажовани само као подизвођачи. Питамо се зашто се земља задужује да би запошљавала стране компаније, које из Србије односе профит и референце. Кредити нису донације. Домаћа оператива, која пуни буџет, стављена је по страни и ради за главне извођаче, странце, по минималној цени. Надамо се да ћемо са представницима владе ускоро имати састанак, да нађемо решење како Србија не би остала без своје грађевинске индустрије.

(Т.С. вечерње НОВОСТИ)



***


А, било би чудо да није у колапсу, када је ионако све у Србији у колапсу!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Октобар 31, 2012, 16:01:38 »

Zasto nasi gradjevinari rade samo kao podizvodjaci, pa tako se uzima provizija.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Август 31, 2016, 04:48:48 »

Ево зашто пропадамо:
У Србији се само пет одсто фирми бави производњом,
а ЦВЕТАЈУ КЛАДИОНИЦЕ И БРЗА ХРАНА


Тек свака 18. фирма у земљи бави се производњом, док "цветају" услужне делатности, па је све више кладионица, ресторана, фризерских и других салона... И све то упркос чињеници да је Влада Србије наменила за набавку нове опреме за производњу три пута више новца него 2015. године.

То потврђује и секретар Сектора за предузетништво у ПКС Бранислава Симанић, наводећи да ове године јесте отворено више нових радњи, али да су то пре свега ресторани, покретни угоститељски објекти, фризерски и козметички салони и друго.

- Видимо да се много више људи одлучује за отварање делатности које су услужне, а не производне. Један од разлога је,додуше, мањак тражње за одређеном робом - навела је Симанић.




Она је подсетила да је држава усвојила Стратегију за развој малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за период од 2015. до 2020. и да је предвиђена измена појединих закона, чиме би се омогућило смањење трошкова пословања.

У Мрежи за пословну подршку Танјугу је речено да у укупној структури од 92.000 привредних друштава у Србији, која предају завршне финансијске извештаје, тек се свака 17. или 18. фирма бави производњом. То практично значи да се нешто више од 5.000 привредних друштава бави производњом, односно нешто више од 5 одсто.




 
Улагање у производњу је скупо

- Улагање у производњу у основи је скупо, зато што се се у отварање једног производног погона улаже између две и по до четири године да би тек након тог периода почео да доноси стабилне приходе, враћа уложени новац и прави неку добит - објашњава директор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић.

Код услуга, међутим, потребно је улагање тек неколико месеци, на пример у информационо-комуникационој индустрији, а највише две године, као што је случај у хотелијерству и неким другим сличним гранама, објашњава Рајић.


Како каже, у услуге је лакше улагати и брже се долази до профита и зато владе земаља у региону, али и у Европи, покушавају максимално да растерете производњу од трошкова, јер се око сваке производне компаније "прави први и други прстен компанија које се баве услугама", а онда до тога живи много више људи.

- Једна производна компанија у Европи просечно рађа четри услужна мала и средња предузећа која ту компанију прате, а неке развијеније компаније рађају и десетине тих компанија - трабаната, навео је Рајић.



Неопходни бољи услови

Упозорава да Србија има проблем са спољнотрговинским дефицитом управо због недовољне производње, али исто тако каже и да тај ниво производње није довољан да финансира целокупан систем државе.


- Мора се много више радити на стварању услова да се већи број малих и средњих предузећа оснажи и дође до капитала, али и до трансфера знања и технологија, што је неопходно како би се она оспособила за извоз - наводи Рајић.


Он објашњава да у структури наших извозника, од око 1.800 фирми које имају пласман, више од 40 одсто пласира производњу у извоз, од чега 82 одсто извози у земље бивше Југославије, тако да тек 400 или 500 компанија пласира робу даље у земље ЕУ и на друга светска тржишта.

Додаје и да у ЕУ од укупног броја малих и средњих предузећа број извозника се креће од 11,5 до 12 одсто, док је у Србији то тек 4,4 одсто.

(Блиц, Танјуг)

***

Питање је колико је тачан и овај податак:
Цитат
...свака 18. фирма у земљи бави се производњом...

Да ли се уопште у Србији било ко бави производњом. Све што купимо, долази из увоза.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Јун 09, 2017, 17:37:24 »

Пропаст српског грађевинарства:
 Гиганти у рушевинама




Цитат
Некада је грађевинска индустрија била један од стубова развоја у Србији. Данас мостове, путеве, објекте граде кинеске компаније, док се некадашњи српски гиганти боре са дуговима, стечајем, неисплаћеним зарадама...



Све мање и градилишта и прилика за зараду



Осамдесетих година прошлог века наша предузећа, попут `Рада`, `Енергопројекта`, `13. октобра`, `Комграпа` и многих других, била су задужена за бројне пројекте како у земљи, тако и у иностранству. Више од пола милиона људи некада је породице хранило управо платама из југословенских грађевинских фирми, а данас је то свега 50.000 до 60.000 људи.


Српских грађевинских предузећа у 2011. години било је скоро 9.000, док је данас та бројка преполовљена. Тренд опадања прети да грађевинарство у Србији добије исти статус као диносауруси. Материјал за зидање одавно не производимо, а само 20 година раније наше фабрике биле су снабдевачи цемента, цигле, арматуре, боја, дрвенарије у целом региону. По угледу на пољопривреду која кромпир и лук увози из Кине, и грађа сумњивог квалитета сада се увози из Молдавије, Украјине, Кине...


Годинама је системски урушавано српско грађевинарство. Тендери за велике пројекте осмишљавани су тако да државна предузећа немају никакве шансе. Тиме су на сцену ступили приватници који као једини циљ имају лични профит. Од највећег броја некадашњих фирми, који су били важни конкуренти на иностраном тржишту, данас су остали само неисплаћени радници и дугови. Фирмама попут `Путева Ужице`, `Ратко Митровић` и многим другим, држава никада није исплатила више од 200 милиона евра дуга. Уместо тога, својим неделовањем, помогла им је да оду у историју.





Цитат
Сива зона

Они који највише страдају су радници. Иностране компаније, као и српски приватници, у борби за профит, штеде на сваком кораку. Масован рад на црно преосталих радника у грађевини уобичајена је појава. Наиме, током целе грађевинске сезоне, око 20.000 грађевинаца ради без икаквог папира. Добар пример је и случај изградње стамбеног насеља `Степа Степановић` на Вождовцу у Београду, где је половина свих ангажованих радника радила у илегали.




Чувено предузеће `Комграп`, које је Србији доносило огроман приход и изводило најкомпликованије грађевинске пројекте у земљи, потпуно је урушено. У саставу те фирме било је чак 11 предузећа која су угашена. Машине за које су својевремено издвајани милиони, које би и данас могле да доносе приходе, растурене су и продате у старо гвожђе. Након приватизације, око 60 одсто радника је остало без посла, а они који су на папиру и даље били запослени, више од 10 година не примају плате и не уплаћује им се радни стаж. Иако је приватизација најављена помпезно уз процену капитала на више од 140 милиона, није донела никакве нове послове.

ГП `Рад` само је још једна од жртава лоше приватизације. Бројни незавршени објекти на атрактивним београдским локацијама сведоче о високим амбицијама овог предузећа. Предстечајни поступак је вођен десет година, након чега је извршена продаја, што није донело никакав напредак. Никад завршена зграда код хотела Хајат, замишљена као пословни простор са више од 400 канцеларија, и даље зараста у коров.

Остаје питање да ли држава није имала снаге да се избори за своју "децу" или је уништавање било планско, како би у први план избили неки нови инвеститори, страначки намесници. Иако је власт тврдила да су сва та предузећа нерентабилна, нејасно је каква је рачуница платити другима да направи оно што можемо и сами.

Још један пример лоше приватизације је и ГП `Трудбеник градња`, које је својевремено откупила приватна фирма `Монтера`. То предузеће је било водеће у области станоградње, а поступак против власника због вишемилионске утаје пореза и даље се води.

Примера ради, у Шведској, када компанија дође у финансијску потешкоћу, одмах стиже порески стручњак са банкаром и осмишљава план изласка из кризе. Ипак, висок ниво корупције не дозвољава да такав модел завлада код нас. У целом региону некадашње заједничке државе, где су грађевинске оперативе биле дубоко интересно повезане, дошло је до сличног сценарија као и у Србији: уништене су моћне компаније зарад интереса криминалног, приватног предузетништва.

(А.Вучићевић, Вести)



***



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Септембар 29, 2018, 01:23:08 »

Индустријска производња у августу мања за 4,3 одсто


Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2018. godine manja je za 4,3 odsto, nego u avgustu 2017. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U periodu januar-avgust ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine industrijska proizvodnja veća je za 2,7 odsto, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 2,8 odsto. Ističe se da desezonirani indeks industrijske proizvodnje za avgust 2018. godine, u odnosu na jul 2018. godine pokazuje da je industrijska proizvodnja pala za 1,3 odsto, a da je prerađivačka industrija ostvarila rast 0,3 odsto.

U avgustu ove godine u odnosu na isti mesec 2017. godine prerađivačka industrija je pala za jedan odsto, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za 11,0 odsto, a rudarstvo za 20,2 odsto.

Ako se poredi januar – avgust 2018. godine sa istim periodom 2017. godine proizvodnja u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija veća je 5,1 odsto, prerađivačka industrija za 2,8 odsto, a proizvodnja u rudarstvu je bila manja 3,8 odsto.

Obim industrijske proizvodnje u avgustu ove godine je, kako se navodi, veći u 12 oblasti koje u strukturi industrijske proizvodnje učestvuju sa 34 odsto, a pad je registrovan u 17 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 66 odsto.

Za osam meseci izvoz veći 8,5 odsto, a uvoz 13 odsto
Izvoz iz Srbije za osam meseci ove godine bio je u vrednosti 10,73 milijarde evra, što je rast od 8,5 odsto, dok je uvoz povećan 13 odsto, na 14,15 milijardi evra, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Izraženo u dolarima, izvoz je povećan 18 odsto, na 12,85 milijardi, a uvoz 22,9 odsto, na 16,96 milijardi.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za od janura do avgusta iznosila je 24,88 milijardi evra, što je rast od 11 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a u dolarima je rast bio 20,7 odsto, na 29,80 milijardi.

Trgovinski deficit je iznosio 3,4 milijarde evra i veći je za 30 odsto nego u istom prošlogdišnjem periodu, dok je u dolarima bio 4,10 milijardi, što je povećanje od 41,3 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,8 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79 odsto.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (58,3 odsto), slede roba za široku potrošnju (30,9 odsto) i oprema (10,8 odsto).

I u uvozu su je bilo najviše proizvoda za reprodukciju (57,3 odsto), zatim robe za široku potrošnju (18,3 odsto) i opreme (12,6 odsto).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 63,7 odsto ukupne razmene, a drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od oko 1,55 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, nafte i naftnih derivata i drumskih vozila.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu su bili Italija, Nemačka, BiH, Rumunija i Rusija, a u uvozu Nemačka, Italija, Kina, Rusija i Mađarska.

http://rs.n1info.com/a423729/Biznis/Industrijska-proizvodnja-u-avgustu-manja-za-4-3-odsto.html

   Сам податак из наслова не говори ништа али пораст спољњетрговинског дефицита је забрињавајући.Вучић и његови трабанти увозе свакакво ђубре у Србију а скоро непостојећа индустрија се и даље урушава.
Сачувана

Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!