forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Новембар 25, 2017, 11:25:05


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Русија- НАТО- Америка  (Прочитано 16297 пута)
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« послато: Мај 28, 2012, 16:28:03 »

Русија ће „лек” за амерички антиракетни штит наћи у космосу

Први канал руске државне телевизије о све извеснијој новој утрци у наоружавању





      Водитељ емисије Воскресное времја Петар ТОЛСТОЈ: Стручњаци тврде да је нова балистичка ракета (која је успешно лансирана са полигона Плесецк) по карактеристикама у стању да савладава систем противракетне одбране, о чијем се постављању разговарало на протеклом самиту НАТО у Чикагу. Русија до сада није добила правне гаранције да противракетни штит није усмерен против наше земље и да се неће поновити ситуација са уверавањем да се НАТО неће ширити на Исток. Зато је принуђена да предузима узвратне мере.

          Детаљније о овоме мој колега Јевгениј Баранов.

          БАРАНОВ: Донедавно, трајна фраза «утрка у наоружању» само што се није вратила на насловне стране новина. Прошло је само 18 месеци од када је објављен план размештања европског система противракетне одбране. А НАТО већ свечано рапортира о завршетку прве фазе његове изградње. Сасвим недавно је, у свом интервјуу Првом каналу, амбасадор САД у НАТО Иво Далдер говорио о спремности да се Москви дају гаранције да ракете које се постављају у Европи нису претња Русији.


 URL=http://imageshack.us/photo/my-images/528/prodaalder3nt.jpg/][/URL]

Иво ДАЛДЕР амбасадор САД у НАТО: «Спремни смо да дамо писане гаранције да систем противракетне одбране у Европи није усмерен против РФ и да те ракете не могу да прете територији и становништву Русије. ЕвроПРО је предвиђен за одбрану територије Европе и савезника у НАТО од претњи Европи споља, са Блиског Истока, а не из Русије. ЕвроПРО ће бранити нашу територију и неће имати више никакву другу функцију».  

         БАРАНОВ: Писане гаранције су стварно биле дате. `Тачка` да систем ПРО није усмерен против Русије ушла је у закључни документ самита НАТО, који је одржан у Чикагу. Ипак, Русија је од самог почетка инсистирала на гаранцијама сасвим друге врсте.

         Дмитриј РОГОЗИН, потпредседник владе РФ: «Већ су нам свој штит турили под прозор. Али, то одавно није штит. Зато и говоримо да су нам потребне гаранције које морају да буду потврђене не само потписима председника, већ да их прате ратификациони документи Конгреса и Сената САД. Гаранције морају добити правни смисао. Не смеју да буду виртуелне, већ конкретне гаранције засноване на техничким параметрима».  

          БАРАНОВ: У првој фази ће се радити о постављању система у Европи који не представљају озбиљне претње за Русију. Ипак, већ 2015. године ситуација се може суштински изменити. До тада ће бити обављено прво постављање система ПРО: пет радара за рано узбуњивање који ће покривати читаву северну хемисферу, плус 54 противракете наземног базирања, плус још четири комплекса за уништавање балистичких ракета у стадијуму падања који ће бити опремљени са 96 противоракета.

          Биће постављено 100 противракета поморског базирања SM-2 које уништавају балистичке ракете на средњој деоници траекторије и 132 противрекете SM-3 које су претња балистичким ракетама у моменту лансирања. А ту је и систем «Иџис» који ће бити у стању да прати и - уколико је неопходно -уништи ракете, атомске подморнице и орбиталне сателите који се крећу брзином до 8 км у секунди.

          На основу планова Пентагона, већ до 2015. године ратна морнарици САД имаће у наоружању 400 бродова који су опремљени тим системом. Уз претпоставку да сваки брод добије само по једну ракету, руска страна неће имати довољно савремених балистичких средстава да пробијање границе противракетне одбране.





        РОГОЗИН: «Брзина њихових ракета-пресретача треба да буде толика да лови искључиво ракете малог и средњег домета и у том случају се неће односити на тему стратешких ракета. Друго, места дислокације треба да се одреде, она треба да буду померена од граница Руске Федерације на удаљеност једнаку радијусу њиховог уништења и даљини дејстава».  

         БАРАНОВ: Уколико програм постављања америчког система противракетне одбране буде реализован у складу са првобитним планом, већ до 2020. године САД ће изградити глобалну мрежу контроле лансирања свих постојећих балистичких ракета у свету. Резултат те политике, по идеји, треба да буде монопол САД на ракетно-нуклеарно застрашивање, оно, чему су Американци стремили још почетком нуклеарне ере.

         РОГОЗИН: «У сваком случају, нећемо дозволити да се изгради око нас херметичка изолација. Нећемо само да отворимо прозор у Европу, већ ћемо вероватно отворити и врата у случају да посегну на наш суверенитет».

          БАРАНОВ: За сада та иста Европа не схвата најбоље озбиљност својих ризика. Најбољи доказ за то је постављање командног ценра ЕвроПРО у америчкој бази Рамштајн у Немачкој. А то значи да ће се руски ракетни системи Искандер појавити у Калињинграду. Успешно лансирање нове интерконтиненталне балистичке ракете Јарс, која је у стању да надјача противракетни штит, између осталог, покушај је да се да до знања нашим такозваним партнерима да је илузија да нешто може бити апсолутно ван домашаја. Међутим, њихова упорност у жељи да ураде све по своме, пре или касније натераће Русију да нађе такво решење које ће њихову противракетну одбрану учинити бесмисленим. И пошто се, пре свега, ради о глобалном систему, то јест о покушају контроле над читавом планетом, такво решење ће бити нађено у космосу.

http://fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/rusija-ce-lek-za-americki-antiraketni-stit-naci-u-kosmosu
« Последња измена: Јун 16, 2012, 17:39:33 Модератор » Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #1 послато: Мај 28, 2012, 16:40:20 »



A.M.

Ovo nije nikakva novost pošto se napretkom tehnologije stekli uslovi da se i četvrta dimenzija tj svemir iskoristi za rat primenom satelita koji bi laserskim snopovima uništavali treći stepen blaističke rakete tj. dela rakete gde se nalaze bojeve glave i njihovo uništenje pre ulaska u zemljinu orbitu.
Snovanje ove ideje počelo je sredinom 1980 tih, a u život je vraćena dolaskom Džordža Buša juniora na vlast u dva mandata od 2001-2009 godine kada je ponovo pokrenuta agresivna antiraketna odbrana.
Protivsatelitksa dejstva u komosu postala su moguća onog trenutka kada se došlo u konstrukciji satelita do mogućnosti da se koriguje putanja u kosmosu tj. da se mogu izvoditi određeni manevri na orbitalnoj putanji. Koliki značaj predstavlja kosmos govori i to da upravo od satelita bilo izviđački, metereoloških, komunikacionih, pozicionih zavisi izvođenje savremenih borbnenih dejstava na zemlji prvesntveno, strategijska nuklearna dejstva zatim kopneno vazdušne operacije. To je pokazala bilska prošlost tj. ratovi koji su se odvijali u poslednjih 20 godina. Onemogućiti protivničko kosmičko obezbeđenje i podršku PVO sistemima nije moguće, pa je rešenje pronađeno u sredstvima koja se lansiraju sa zemlje i stavljaju u dejstvo po potrebi.
Priča o satelitima je duža i zahteva više vrmena i prostora pa o tome nekom drugom prilikom.
Što se tiče rakete JARS poštovani čitaoci ovog portala trebaju da imaju u vidu da se ne radi o konceptulano novoj balističkoj raketi nego da je u pitanju verzija izvedena iz balističke rakete topolj M, s tim da je kontejner za lansiranje malo duži, za 2 metra.
Balistička raketa JARS je slabija verzija Topolja što se tiče bojne glave, pa tako JARS nosi samo četiri bojne glave jačine 500 KT, dok topolj nosi 10 bojnih glava od kojih svaka teži 550 KT, dok Bulava pomorska verzija Topolja nosi 6 bojnih glava 150 KT. Ova raketa je na tečno gorivo za razliku od Topolja koji korsiti čvrsto, čime joj je povećan domet i dužina, ali i vertikalna putanja leta u poslednjem trćeme stepenu leta ali je to sve još uvek u fazi razvijanja.
Inače plan je bio da ove rakete zamene Topolj, Bulavu, Jars, Vojvodu. Osnov strateškog odgovora bar još 10 godina činiće Topolj koji sada i u raketnim silosima zamenjuje SS-18 i SS-20, mada se razmišlja i o ponovnom aktiviranju proizvodnje SS-18, ali to sve zavisi od pregovora sa Amerima u kom pravcu će da krenu.

http://fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/rusija-ce-lek-za-americki-antiraketni-stit-naci-u-kosmosu
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јун 16, 2012, 11:20:01 »

Москва жели стратешке бомбардере за велике висине и брзине и долет до САД

СУХОЈ Т 60 С - ПОЗНАТИЈИ КАО „ПАК ДА” - ПОСЛЕ ОЖИВЉАВАЊА У 2012. ГОДИНИ, ПОСТАО ДУГОРОЧНИ И КРАЈЊЕ ВАЖАН ПРОЈЕКАТ



        РУСКИ председник Владимир Путин приликом свог последњег обиласка војне базе на југу Русије - у говору о модернизацији руске војске - најавио је, по други пут за само недељу дана, да ће Русија наставити да развија нови стратешки бомбардер, који ће заменити флоту остарелих бомбардера Ту 95 и Ту 160 у другој половини 21. века.

         Путин је том приликом, између осталог, рекао да ће развој новог бомбардера бити веома скуп и технолошки захтеван посао, али да мора бити урађен упркос трошковима до 2025. године када се очекује његово увођење у оперативну употребу.

         Снови о новом стратешком бомбардеру започели су у Москви још средином 1980 тих година прошлог века, када су на западу процуриле информације да се ради на новом бомбардеру којег, занимљиво, неће производти биро Туповљев, специјализован за производњу фамилије бомбардера, него Сухој. И то: под ознаком Т60 која је касније модификована у серију Т 60 С у фабрици у Космољску на Амуру почетком 1990-тих. Само, пројекат је наводно прекинут 1997.године, иако је први пробни лет био планиран за 2000. годину.

         Програм никада, заправо, није био прекинут, већ је интензивно оживео тек у последњих годину дана.

         Пројекат Сухој Т 60 С - познатији и као »Пак Да« - после одлагања 1997. и до поновног оживљавања 2012. године, постао дугорочни и стратешки важан пројекат.

         Подаци о новом руском стратешком бомбардеру веома су  штури. Засада се зна једино да ће Т 60 С – ако уђе у оперативну употребу - бити намењен за продоре на великим висинама на великим дозвучниим брзинама. У сваком случају: више него за дубоке продоре на мањим висинама.

         Маса при полетању, са комплетним наоружањем, ракетама Х-55, биће 80 тона. Овај авион имаће све карактеристике стелт-бомбардера.



         Мали домет, на који се једно време помишљало, биће одбачен и поново изабран велики домет како би се летелица могла несметано појављивати у близини Северне Америке.

         Осим извођења стратешких мисија Т 60С имаће и важну улогу у регионалној пројекцији силе посебно према Блиском истоку, Западној Европи или према Јапану (Курили).

         Прва његова фотографија, заправо скица, појавила се у часопису Ер Интернешнл, који је објавио информацију да ће Т 60 имати померајућа крила и два мотора са усмереним потиском, а засада је план да се изради технолошки демонстратор без озбиљне електорнике и наоружања

         Нови бомбардер предвиђен је за пробијање противничке одбране великом брзином и на великој висини од 15-18 километара, кориштењем крстарећих ракета Х-101 које би се лансирале на циљ са удаљености од 300 до 400 километара.

         Сновање о концептуално новом руском стратешком бомбардеру почело је још средином 1980-тих година прошлог века у тадашњем Совјетском Савезу. Пред крај распада земље, у западне војне и ваздухопловине часописе процуреле су информације да Совјети већ конструишу нови стратегијски бомбардер који би носио наводно ознаку Т-60. Осим ове информације даље се ништа није знало.

         Уследио је распад Совјетског Савеза, прекинута је по наредби Бориса Јељцина наредби с краја 1992/1993 производња свих стратешких бомбардера с образложењем да су настале крупне политичке промене и нове околности у међународним односима. Међутим, била је то само камуфлажа јер прави разлог прекида производње налазио се у недостатку финансија и смањењу војног буџета.

         Криза је убрзо наступила на свим пољима и ударила и по стратешким бомбардерима. Смањио се број сати налета пилота, већина старијих авиона је повучена из употребе. Тиме се, наравно, смањило бројно стање, а постао је критичан и ниво спремности крстарећих ракета Х-55 које чине главни арсенал ових летелица за нуклеарни удар.

         Стратешка авијација остала је без ремонтног завода у Украјини, а авиони и посаде повучени су из база у некадашњим совјетским републикама Белорусији, Украјини, Естонији и Казахстану. Русија је са свих аеродрома успела да извуче технику осим са једног у Украјини где је остало 19 Ту-160, 23 Ту-95 и 327 крстарећих ракета, око чега је настало натезање које је потрајало скоро читаву деценију када је само мали број авиона способан да буде у летном стању пребачен у Русију, а остало су Украјинци уништили уз обилату америчку помоћ. Ипак, крајем 2001. године је осам Ту 160 и три Ту 95 прелетело у Русију где су били ремонтовани, а плаћени су 25 милиона долара по       комаду      .

         Нова реорганизација од 1. маја 1998. године, све расположиве руске стратешке бомбардере окупила је у 37. ваздухопловну армију стратешке намене која је директно подређена команданту ВВС. Команда је смештена у бази Енгелс у Ставропољској области и једна од две оперативне дивизије опремљена је са 15 Ту 160, 60 Ту 95МС, а Друга дивизија ове армије користи 48 авиона Ту 22М-3.




        Јединице стратешке авијације Русије располажу са 13 бомбардера Ту -160,32 бомбардера Ту-95 МС6, 31 Ту-95МС16.

         Ескалација косовске кризе 1998, а затим и агресија на Савезну Републику Југославију. Натерале су Јељцина да активира поново летове стратешких бомбардера како би показао да се неке ствари не могу тек тако решавати без активније улоге Русије.

         Прекретницу је означила вежба » Запад 99« када су четири Ту160 наоружана крстарећим ракетама полетела у дуготрајну мисију. Појава два Ту 95 у близини Исланда била је шок за западне аналитичаре који су веровали да ови авиони нису у стању да полете, а поново су виђени. Број летова се повећао, а у међувремену је завршен још један Ту-160.

         Старење флоте, ескалација проблема са америчким ракетним штитом и интензивна употреба бомбардера у дуготрајним мисијама и играма » мачке и миша« поново је актуелизовала тему нове флоте стратешких бомбардера и захтев за набавку новог типа бомбардера, иако је оваква категорија авиона на Западу доживела врхунац са Б-2, а од њих сеодустало у корист стратешких беспилотних летелица.

         Још приликом вежбе »Запад 99«, у једном војностручном западном часопису- поред приказа маневара стратешке авијације, појавила се вест о развоју посве новог концепта будућег руског стратешког бомбардера, под ознаком Т 60 компаније Сухој и Ту-2000А  Туповљева, провереног произвођача стратешких бомбардера, који је, према подацима из 1999. године, да уђу у оперативну употребу после 2010. када се очекивала замена остареле флоте.

         Упркос амбициозној најави, све је убрзо стало јер је недостатак финансија одложио даљи развој овог бомбардера.

 

Сви Тупољеви пројекти
         НИ Тупољев се није хтео одрећи примата у производњи стратешких авиона.

         У почетку је, додуше, сматрао да је паметније и економичније да се новац уложи у модернизацију већ постојећих Ту 22М3, али је за сваки случај и он предао концепт новог стратешког бомбардера - Ту 245, који би заменио постојећу флотуу стратешких бомбардера.

         Пројекат Тупољева заснован је на Ту 202 кога су Руси почели да развијају 1980. Ознака је касније промењена у Ту 404 који је познат као `летеће крило` дужине око 30 метара, кога би покретало шест турбопропелерских мотора смештених у трупу.

         Постоји опција и за уградњу млазних мотора. Летелица ће моћи да носи у трупу ракете дугог домета Кх-55, Кх-15 и нове Кх-101 од четири до 6 комада чији је задатак уништење великих објеката инфрастуктуре на којима је заснована економска и војна моћ противничке стране.

         Ознаку 245 Тупољев је касније пренео као захтев за модернизацију Ту 22 на верзију М5.

         Туповљев је затим пројектовао и још један тип новог бомбардера Ту 2000А, који би требало да буде дужине 100 метара, маса при полетању од 350 тона, брзине 6 маха при лету на висини од 30 км, а са долетом између 9000 и 10.000 километара и са посадом од само два члана.

         Управо ова компанија рачуна озбиљно на Ту 2000А као озбиљног конкурента Сухојевом такмацу.

         Неки ваздухопловни стручњаци већ сада сматрају да је вероватноћа производње овог бомбардера нереална као и да ће Русија у будућности вероватно кренути, као и САД, на производњу стратешких беспилотних летелица великог домета.

         Али, да ли ће то тако бити, или ћемо ипак гледати 2025. године премијеру новог руског стратешког бомбардера - остаје тек да се види.

http://fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/moskva-zeli-strateske-bombardere-za-velike-visine-i-brzine-i-dolet-do-sad
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јун 17, 2012, 15:12:03 »

  Русија је првенствено оријентисана на заштиту својих граница,а много мање брине о стратешким интересима у иностранству.Зато јој је,првенствено за време Јељцина и Горбачова драстично пао утицај на дешавања у свету.
Сачувана

Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јун 23, 2012, 10:12:25 »

ПУТИН: Финска уласком у НАТО може да погорша односе са Русијом

РУСКИ ЛИДЕР ПОРУЧИО СЕВЕРНИМ СУСЕДИМА: ШТА ЋЕ ВАМ ДА БУДЕТЕ НА НАШЕМ НИШАНУ?



НЕГАТИВНА реакција Русије на могући улазак Финске у НАТО, долази отуда што НАТО може да одлучи да на територији те земље постави нека наоружања, а Москва ће у том случају морати да одговори, изјавио је председник Русије Владимир Путин.

         Шеф руске државе је овакво упозорење учинио јавним после разговора са председником Финске Саули Нинистом. А  прилику му је дала једна финска новинарка која га је замолила  да објасни речи начелника генералштаба Оружаних снага Русије, генерала Николаја Макарова да су могуће негативне последице у односима између Русије и Финске уколико та земља уђе у НАТО.

         „Учешће било које земље у војним блоковима у извесној мери лишава такву земљу суверенитета јер део суверенитета преноси на ниво међународне организације” - додао је Путин.

         Он је истакао да у случају да Финска уђе у НТО део доношења одлука биће пренет на ту војну организацију.

         „Уколико, рецимо, буде на дневном реду питање постављања неких ударних комплекса или нечег што може да прети нашој безбедности, наравно да ће то изазвати реакцију Русије, а Финска ће нам, као и у случају виза, рећи да ништа не може да учини. Међутим, Русија ће обезбедити одговарајуће мере. Што ће то и вама и нама?” - био је јасан Путин.


http://fakti.org/rossiya/putiniana/putin-finska-ulaskom-u-nato-moze-da-pogorsa-odnose-sa-rusijom
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #5 послато: Јул 15, 2012, 11:27:46 »

И Русија ће наредних година убрзано градити носаче авиона

МОСКВА ДАЈЕ ПРЕДНОСТ ОВИМ „ПЛОВЕЋИМ ВОЈНИМ БАЗАМА“ НАД КЛАСИЧНИМ КОПНЕНИМ



   РУСКА армија ће наредних година градити носаче авиона и дати им одређену предност пред класичним војним базама.

        Носачи авиона могу да буду замена за војне базе, поготово у  нестабилним ситуацијама у свету и условима њиховог узимања у закуп - изјавио је вд начелника морнаричке авијације команде руске Ратне морнарице, генерал-мајор Игор Кожин.

        Кожин је херој Русије, а ова тема је постала актуелна због тешкоћа са продужавањем рокова закупа војних база РФ у Таџикистану и Киргизији, као и са арендом земљишта за радарску станицу у азербејџанском месту Габал.

        „Далеко је ефектније имати пловећи аеродром који може да дође до Африке, Америке свуда где је то потребно, него да имате систем база у условима данашње нестабилне ситуације. Таква база може данас да буде база, а сутра више и не мора“ - рекао је Кожин у интервјуу радију „Ехо Москве“.

        Генерал сматра да је главна офанзивна снага савремених оружаних снага данас „ваздушно-офанзивна компонента“.

        „Американци су већ испланирали развој својих носача авиона до 2050, тако да ће до 2030. имати 10-11 атомских носача авиона који ће извршавати задатке ван територије САД“ - објаснио је Кожин.

        У оквиру реформисања армије, Ратна морнарица РФ, предала је своје авионе са носачима ракета под јединствену команду Стратешке авијације Војно-ваздухопловних снага РФ.



A.M.

Admiral Vladimir Mosorin ( komadant ruske mornarice u periodu 2005-2007 je jula 2007 godine najvaio da Rusija planira gradnju nosača aviona na nuklearni pogon deplasmana 50.000 tona, koji bi na sebi nosui udarnu grupu od 30 do 50 palubnih lovaca ( Su 33 ili Mig 29K) i borbenih helikoptera ( Ka 27, K29). Potreba za nosačima aviona prositekla je iz stava da sadašnji samo jedan nosač aviona Admiral Kuznjecov nedovoljan za operativnu upotrebu i ruske pomorske ambicije koje su sve veće. Razlog zašto Rusija mora imati novu klasu nosača aviona nalazi se u promeni pomorske strategije Rusije koja preuzima ambicioznije uloge na svetskim morima, pa će biti neophodno formirati udarne grupe nosača za Atlantik i Pacifik, a posebno za Mediteran pa se već radi na obnovi nekadašnje Mediteranske eskadre, a pošto su kapaciteti Crnomorske flote mali njima se pridodaju brodovi iz sastava Severne flote među kojima se nalazi i Kuznjecov..... Priča o nosačima raketa se odnsila na nekadašnje nosače Kiev koji su povučeni iz upotrebe a ako neko misli na raketne razarače ili krstarice naoružane raketama oni ne spadaju u klasu nosača


http://fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/i-rusija-ce-narednih-godina-ubrzano-graditi-nosace-aviona#comment-16567
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Јул 25, 2012, 09:01:39 »

Руски ратни бродови прошли кроз Босфор и Гибралтар

ПЛОВЕ ПРЕМА ИСТОЧНОМ МЕДИТЕРАНУ ГДЕ ИХ ЧЕКА УВЕЖБАВАЊЕ „ДЕЈСТАВА ПОД ЈЕДИНСТВЕНОМ КОМАНДОМ“


   РУСКИ војни бродови из састава балтичке и Северне ратне флоте прошли су кроз Гибралтар и упловили у Средоземно море.

        У источном Медитерану, наспрам обала Сирије, спојиће се са бродовима Црноморске ратне флоте. Да би формирали „међуфлотски састав ради увежбавања дејстава под јединственом командом“.

        Кроз Гибралтар су засад прошли: велики десантни бродови „Александар Отраковски“, „Георгиј Победоносец“ и „Кондопога“, патролни бродови „Јарослав Мудри“ и „Неустрашимиј“, тегљач „СБ-921“ и танкер „Лена“.

        Из Црног мора су у Медитеран, прошавши Босфор и Дарданеле, упловили: велики десантни бродови „Цезар Куников“ и „Николај Фиљченков“, патролни брод „Сметљивиј“ и два друга војна брода чија имена нису наведена.

        Формацији ће се из Аденског залива прикључити и велики противподморнички брод „Вицеадмирал Кулаков“.

fakti.org
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #7 послато: Јул 25, 2012, 13:21:25 »

Искандери-М добијају већи домет и специјалну нуклеарну бојеву главу

РУСИЈА УЛАЗИ У ХИТНУ МОДЕРНИЗАЦИЈУ СВОГ ОДГОВОРА
НА АМЕРИЧКУ ПРОТИВРАКЕТНУ ОДБРАНУ У ЕВРОПИ




   РУСКА влада је одлучила да највећом реалном брзином модернизује свој чувени ракетни комплекс Искандер-М. Да не жали новац на побољшавање једног од најуспешнијих пројеката свог војно-индустријског комплекса.

        Модернизација ће бити изведена у оквиру Федералног програма за наменски развој одбрамбеног комплекса до 2020. године, а 17 предузећа ће учествовати у пројектовању побољшања на „искандерима“ и за то добити 24 милијарде рубаља. Саме фабрике ће за исту намену издвојити 16 милијарди рубаља. 

        Овакав план је у јавност изнео председник владе Русије Дмитриј Медведев на саветовању посвећеном модернизацији Искандера-М које је одржано у Конструкторском бироу за машиноградњу у Коломни. Ово предузеће ће бити главно у изради нових Искандера.

        - Искандер-М је, нама сумње, један од најефикаснијих система у својој класи. Сматрамо да он нема конкурента и да својим квалитетима превазилази све сличне иностране системе. Зато треба да постане основа ракетних јединица копнених снага - истакао је Дмитриј Медведев на овом саветовању.

        Премијер није случајно одржаво састанак посвећен овом ракетном систему. Искандер-М је кључни аргумент Русије у међународним споровима око америчке противракетне одбране у Европи.

        Искандер-М је наоружан са две ракете. Оне су у стању да униште циљеве на удаљеностима до 500 км. Уз коришћење крилатих ракета, домет се повећава на 2 хиљаде километара. У задатке комплекса Искандер-М улази уништавање непријатељских ракетних система, командних места и центара везе, артиљеријских положаја и авиације на аеродромима.

        Пре почетка саветовања, Медведев је - у пратњи потпредседника владе задуженог за војно-индустријски комплекс Дмитрија Рогозина, министра одбране Анатолија Сердјукова и начелника генералштаба Николаја Макараова - обишао тајни производни погон где се монтирају Искандери.

        Представницима штампе приступ није дозвљен.

        Председник друштвеног савета при Министарству одбране РФ, главни уредник листа „Национална одбрана“ Игор Коротченко објаснио је у чему је суштина модернизације Искандера.

        - Треба побољшати све тактичко-техничке карактеристике Искандера-М да би могао да користи све типове ракета: како класичних оперативних тако и крилатих - изјавио је Коротченко.

        Оба типа ракета лете непредвидљивом трајекторијом. Крилате ракете погађају циљ летећи на изузетно малим висинама од 10 до 15 м, прилагођавајући се рељефу. Ове  карактеристике им омогућују да избегну противракетну одбрану.

        - Ракета ће вероватно бити опремљена специјалном нуклеарном бојевом главом - додаје експерт.

        - Уколико Русија напусти споразум о ракетама мале и средње удаљености, онда ћемо моћи и да повећамо домет ракета Искандера-М.

        Овај стручњак је додао да је првобитни задатак - на време модернизовати Искандере, ако је могуће пре него што САД изграде свој систем противракетне одбране.

        - На мартовском Колегијуму Министарства одбране, док је био председник, Медведев је у опроштајном говору изнео тезу да не треба чекати 2017. годину када ће бити опипљива претња Американаца противракетном одбраном, већ да се треба сада припремити - цитира речи Медведева Игор Коротченко.

        Као одговор на амерички систем противракетне одбране, сматра овај експерт, Русија може инсталирати модернизоване ракетне комплексе Искандер-М у Калињинградској области и у Краснодарском крају. Према Турској и америчким базама у југоисточној Европи и на Блиском Истоку.

Fakti
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #8 послато: Август 02, 2012, 00:00:05 »

СИСТЕМ С-500: ОРУЖЈЕ ЗА ЕФИКАСНО РЕАГОВАЊЕ НА НОВЕ ИЗАЗОВЕ



Тренутно у Русији питање развоја оружаних снага и одбрамбено-индустријског комплекса (ОПК) представља најбитније могуће питање за обезбеђење суверенитета, независности и територијалне целовитости земље, другим речима – за обезбеђење њене будућности. Армија, флота и одбрамбено-индустријски комплекс су неопходни Русији као ваздух, и то није преувеличавање. Посебно сада, када светским центрима моћи „расте апетит“, како је то констатовао председник наше земље В.В.Путин, „да своје проблеме реше преко туђих леђа, снажним притисцима. Није случајно што се већ данас са разних страна чују гласови да ће, као, скоро „објективно“ да се постави питање о томе да ли национални суверенитет неке земље треба да важи за ресурсе који су од глобалног значаја. Што се тиче Русије – то не сме да буде чак ни хипотетичка могућност. А то значи да ми никога не треба да уводимо у искушење да поверује да смо слаби. Управо зато ми - без обзира на услове, какви год да су, нећемо да одбацимо потенцијал стратешког уздржавања, већ ћемо га учвршћивати“1.

За Русију задатак учвршћивања националног наоружања стиче приоритет, посебно у савременим условима, када САД формирају своју глобалну против-ракетну одбрану чији је један део у Европи, док „преламају“ регионе Африке, Блиског и Средњег Истока како би обухватили сировинске ресурсе и подрили позиције Кине и Европе, које остају без блискоисточне нафте, а регионалне ратове опасно приближавају границама Русије. Брзина развоја неповољне војно-политичке ситуације за сада очигледно иде брже од брзине модернизације руских Оружаних снага. Ускоро, како констатују руски војни експерти, за Русију наступа врело време, време искушења2. Искушење које Русија, уколико жели да сачува своју независност, мора да издржи.

Карактер могућих претњи руско руководство оцењује на следећи начин: „Мало је вероватно да ће глобалне ратове једна против друге водити државе које поседују нуклеарно оружје. За сада „барут“ стратешких нуклеарних снага, које су наши очеви створили захваљујући сопственом огромном раду, остаје „сув“, нико не сме да против нас започне агресију већих размера. Међутим, мора да се рачуна да је научно-технички прогрес у најразличитијим областима, почев од облика наоружања и војне технике све до информационо-комуникационих технологија, довео до промене карактера оружаних борби по квалитету. Тако, како се масовно почиње користити наоружање врло прецизних неатомских средстава са великим радијусом дејства, све се јасније исказује тенденција да друга страна све радије користи оружје ради одлучне победе противника, између осталог и у глобалном рату (издвојио В.С.)

Садашње наруџбине које се односе на државну одбрану по обиму финансирања могу да се упореде са трошковима СССР-а из времена хладног рата. Међутим, не ради се о милитаризацији руског буџета. У суштини, каже руски Председник, то је „изравнавање рачуна“ за године када су Армија и Флота биле хронично финансиране са премало средстава, када практично нису вршене испоруке нових врста наоружања… Фактички, домаћи центри и предузећа за одбрану земље су у последњих 30 година пропустила неколико циклуса модернизације. У следећој деценији ми морамо потпуно да надокнадимо то заостајање. Следећих деценија ће војсци, како каже руски Председник, стићи преко 400 савремених међуконтиненталних балистичких ракета, базираних на копну и мору, 8 ракетних подводних крстарица стратешке намене, око 20 вишециљних подморница, преко 50 ратних бродова, око 100 космичких апарата војне намене, преко 600 савремених авиона, укључујући и ловце пете генерације, преко 1000 хеликоптера, 28 комплета зенитних ракетних система С-400 намењених пуковима, 38 дивизијских комплета зенитно-ракетних комплекса „Витјаз“ , 10 бригадних комплета ракетног комплекса „Искандер-М“, преко 2300 савремених тенкова, око 2000 самоходних артиљеријских комплекса и оружја, као и преко 17 хиљада јединица војне аутомобилске технике. До 2020.године учешће нових модела наоружања у Војсци Русије треба да буде најмање 70%. Што се тиче система који остају у примени они ће бити подвргнути дубоком осавремењивању4. Обзиром да су сви последњи ратови НАТО-а вршени војно-ваздушним снагама, највећи значај се придаје развоју и побољшању војно-ваздушних снага и противваздушној одбрани земље.

Да се мало зауставимо на зенитно-ракетном комплексу (ЗРК) за који је такође планирано да уђе у састав ваздушне заштите Русије – С-500, који већ зову „ликвидатор противракетне одбране“ јер је његова сврха да онеспособи сваки систем за противракетну одбрану.

Сама чињеница да је произведен систем сличан С-500 доказује пробој квалитета у развоју руске противракетне одбране. После уништења СССР-а за одбрамбени комплекс земље једна од најтежих последица је постао прекид технолошког ланца. Како би се обновила производња балистичких и крилытих ракета, у Русији је „од нуле“ формирана производња материјала и неопходних припадајућих делова, којима је надокнађивана дотадашња производња фабрика које су се нашле на територији нових независних република, што је дозволило да се почне са производњом мотора за ракете. Чињеница да је у Русији Путинова екипа обновила производњу мотора за ракете има најважнији значај у обнови одбрамбене снаге земље.

Захваљујући решењу тог главног задатка Русија сада располаже читавим низом непревазиђених система наоружања у области противваздушне одбране. Тако, за С-400 не постоји аналог у свету. После догађаја „арапског пролећа“ , посебно после уништења Либије, потражња у свету руских система за противваздушну одбрану је постала, како то карактерише руски заменик премијера Д.Рогозин - „невиђена“: „… не можемо да се одбранимо од захтева за куповину наших система против-ракетне одбране, најразличитијих, и кратког и дугог домета“… - каже он6. –Потражња је толика да Русија не може да је задовољи у овом тренутку, јер нема довољно капацитета за рад истовремено за домаће наруџбине и за иностранство.

Управо зато познати руски државни одбрамбени концерн „Алмаз Антеј“ је почео из основа изградњу две нове фабрике, првих одбрамбених фабрика које ће бити саграђене у земљи у постсовјетско време, а у којима ће се производити средства за ваздушно-космичку одбрану. Нове фабрике морају да буду допуна за 46 предузећа и научно-истраживачких институција тог концерна из читаве земље. Трошкови изградње предузећа, осим концерна, сносиће и држава. Сада се припрема изградња фабрике у Кировској области, друго предузеће треба да се направи на територији Нижегородског комплекса фабрика за производњу машина.

Шта је то јединствено у комплексу С-500, ако управо он треба да постане база за руску противваздушну и противракетну одбрану?

С-500 представља пету генерацију ракетних система, средство за ваздушно-космичку одбрану за уништавање циљева у блиском космосу. Значајно је да се он производи у тренутку када, у суштини, противници још у природи не постоје. То је будући „помагач“ за С-400, заштита која се ради 20 година унапред. Најважније је да се претпоставља да се у наведеном систему искористи принцип одвојеног решавања задатака уништења балистичких ракета средњег домета и међуконтиненталних балистичких ракета. У задатак комплекса С-500 улази и уништење хиперзвучног оружја, авиона и различитих беспилотних летилица. Тако ће овај комплекс омогућивати прикривање приоритетних стратешких циљева, индустријских објеката, великих градова и целих региона. Први пук најновијег зенитно-ракетног система С-500 ће се у руској армији појавити следеће године.

Све у свему, констатује генерални директор Научно-производног удружења „Алмаз“ Игор Ашурбејли, следеће: „С-500 је предвиђен за уништавање оних класа оружја за напад из ваздуха, који тренутно раде највеће државе света. Производња је осмишљена тако, да у тренутку појављивања нових типова комплекса за уништавање, ми морамо имати спреман систем, који ће одговорити изазовима тог времена“7.

Тако ширење дивизиона С-500 не само да ће да повећа заштићеност наше земље од могућих претњи, већ ће и да демонстрира спремност Русије да и себе, и своје савезнике заштити од напада из ваздуха, што је посебно актуелно у светлу догађаја на Блиском Истоку. Обнова и развој војног потенцијала Русије сасвим сигурно представља најтежи могући задатак. Међутим, на наведеној етапи, производња потпуно новог система заштите ваздушног простора Русије, противнику не оставља шансе. А то говори о могућностима и способности земље да решава стратешка питања обезбеђења своје независности и суверенитета.

Вадим Соколов
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #9 послато: Август 08, 2012, 19:00:24 »

Шта ће да ради руска флота у Средоземљу?


                             Носач авиона "Адмирал Кузњецов"

Шта поручује руска застава наспрам Тартуса – голи протест Москве или спремност Руса да не уступе базу коју имају?

Један одред јединица руске Северне флоте (десантни Александар Отраковски, Георги Победоносац и Кандапога, разарачи Јарослав Мудри и Неустрашиви и пратећи танкер) прошао је концем јула кроз Гибралтар, упловио у Средоземље и узео курс ка Сирији и обалама Блиског истока.

Истом одредишту примакла се у међувремену и слична флотила руских црноморских борбених јединица, а и противподморнички Вицеадмирал Кулаков руске Балтичке флоте – све у свему, десет ратних лађа и пратеће бродовље, од чега чак пет десантних с оружјем и маринцима у пуном формацијском саставу.

Да је разлог овог покретања делова Флоте у Медитеран био којим случајем слављенички, с обзиром на 29. јул и 316 година од како је Петар Велики Русији даровао морнарицу – егзерцир би могао имати парадни карактер. Али у околностима крајње трагичним, кад Европа клима главом а Америка, уз садејство Турске, оштри нож и спрема се да черечи Сирију, кад је Вашингтон готов да одобри ликвидацију милион и по сиријских Алавита и планираним грађанским ратом и можда комадањем Сирије пресече нарастајући регионални утицај Ирана, те тиме спасе диктаторске режиме вазала САД у Саудијској Арабији и другде у нафтом богатом Персијском заливу – покрет руских бродова могао би имати сваки други само никако неки јубиларни мотив. Јасно је да Москва жели да се у водама наспрам обала где се то догађа покаже и руска застава. Само, с каквом побудом? И с каквим ишчекиваним епилогом?

Оно што евентуално још могу учинити за Сирију, Русија и Кина чине на терену дипломатском. На терену војном – политика обе силе је да војног хегемона препусте дугорочном исцрпљивању с мање моћним, али бројним пијавицама светског антиамериканизма, злом срећом кобно за народе тог попришта. Овог тренутка за сиријске.

Планирано и непланирано

Питања о задацима експедиције у водама топлих мора завршила су код главнокомандујућег поморских снага вицеадмирала Виктора Чиркова – опширног у објашњењима због ускраћеног одговора на главно питање. Бродови у Средоземљу су у мисији извршења задатака рутинских борбених припрема. Задаци су планирани годину раније, суштина је информације, добијене од вицеадмирала.

Наспрам зоне поморских вежби је Тартус, лука у којој је Сирија Русији још деценијама раније допустила бродски ремонт и попуну залихама горива, мазива, хране и питке воде за бродове у Средоземљу и Аденском заливу. Реферишући о Тартусу, западна штампа га помиње као последњу руску базу негде ван Русије. Али то што Тартус са свега педесет Руса, искључиво сервисне посаде, није интензивније војно запоседнут, на пример стално стационираним ратним лађама, морнаричким авионима и маринцима, не умањује значај стране базе за Москву.

Напротив, без ремонтно-опскрбног центра у Сирији, незамисливи би постали и садашњи све чешћи излети Руса из акваторија Црног мора у Средоземље, Црвено море и чак до врата Адена и Индијског океана.

Дакле, хоће ли Руси, у случају хаоса у Сирији и слома Дамаска запоседнути Тартус и одбранити своје важно пристаниште? Да ли су њихови „десантњики“ ту близу да би можда укрцали и склонили од страдања хиљаде Руса цивила запослених у Сирији? Или Москва..? На таква и слична питања надлежни вицеадмирал каже није планирано. Или, слична одлука у надлежности је највишег руководства земље – те штампа, сабира то што није добила, па уз помоћ званичника који су желели да остану анонимни сугерише сопствене закључке. На пример, о сиријском Рубикону руске флоте и саздању (њене) десантне песнице (буде ли сиријска наоружана опозиција покушала да оствари претњу могућним нападом на руски пункт – руски одговор усијаним главама сиријске опозиције биће одговарајући.

Повратак у светска мора

Оно што у није Москви речено директно, речено је посредно. Поводом годишњице Флоте шеф Русије Путин посетио је Севмаш, у Северодвинску, на обали Белог мора, где је почела градња Кнеза Владимира – четврте нуклеарно наоружане подморнице класе “бореј”. Пред форумом шефова одбране и војне индустрије председник је обелоданио податак о 138 милијарди УСД, одвојених за нове ратне бродове и подморнице током следећих осам година, до 2020.

Реч је о придодавању флоти 51 модерног ратног брода, шеснаест подморница за напад и осам стратешких нуклеарних подморница. Не рачунајући два брода класе „мистрал“ француске израде, све остало бродовље ће бити руски произведено, што ће омогућити Русији да брани своје националне интересе у светском океану, цитиран је Путин.

Случајно или не, говорећи поводом Тартуса, вицеадмирал Чирков поменуо је и географске ширине и дужине мало даље од Сирије – Кубу, Вијетнам и Сејшеле, где Русија наводно има немеру да преговара о успостављању бродског одржавања по моделу примењеном у Тартусу. Док ће се такође реконструисати и припремити руске базе подморничког базирања на Камчатки и у Владивостоку, објавиле су руске РИА новости. Због вести о Куби, Вијетнаму и Сејшелима, РИА новости су у Прес служби ресора одбране оптужене за сензационализам. Ипак, податак није оповргнут од онога који је објавио вест а штампи, без јасних одговора о руској застави пред обалама Сирије, дошао је као логично објашњење зашто се застава развија на доковима Тартуса.

Реч је о оном што каже шеф Русије, говорећи о руским интересима и светском океану. Сједине ли се у једно факта о високим инвестицијама у изградњу јединица Флоте, о јавно саопштеним плановима и о политичким ставовима (Русија неће допустити да се у Сирији понови Либија!, Путин) – остаје да се још прате следећи кораци и дужина руског искорака.

vaseljenska
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #10 послато: Август 10, 2012, 11:16:21 »

Руска војна производња без страних микрошема и софтвера

У ДРЖАВНУ ДУМУ СТИЖЕ ПРЕДЛОГ ЗАКОНА КОЈИ ЋЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ РФ
УЧИНИТИ НЕЗАВИСНИМ ОД ЗАПАДНИХ ТЕХНОЛОГИЈА



Заменик председника Комитета Думе за одбрану Франц Клинцевич најавио законску забрану коришћења иностраних компјутерских програма и електронских компоненти у националној армији и војној индустрији
       
        ДОЊИ дом руског парламента одлучили су да заштите државу од свега страног што би могло да јој нанесе штету.

        Овога пута: да од погубног иностраног утицаја ограде националне оружане снаге.

        Заменик председника Комитета Државне Думе за одбрану Франц Клинцевич изјавио је да је неопходно да се законодавно забрани коришћење иностраних компјутерских програма и електронских компоненти у националној армији. Сам потез је срачунат на то да заштити Оружане снаге РФ од различитих шпијунских „ствари“ и негативног утицаја противника на електронику, поготово за време могућих конфликата.

        Клинцевич је уверен да Русија сада има све могућности да се ослободи од иностраних софтверских програма и електронике која се користи за војне сврхе.

        - Имамо и буџет и добре стручњаке. То је потребно императивно урадити, и то - што пре, то боље - уверен је Клинцевич.

        Као пример погубног утицаја иностарне електронике, Клинцевич је навео проблем са везом који су настали пре четири године за време грузинско-осетинског сукоба. Он је открио да су тада коришћена радио ометања система GPS на основу кога су руски војници покушавали да се оријентишу.

        - У GPS је уграђен механизам који блокира његов рад, тако да су они тада практично блокирали цео систем. У Грузији су многе специјалне јединице имале привремене тешкоће са навигацијом која је испољавала системске грешке у одређивању растојања, висине и сл. - рекао је Клинцевич и додао - Срећа је што су наши официри средњег нивоа добро обучени и када GPS систем није радио, они су се оријентисали једноставно по картама.



 Директор московског Института за војно-политичке аналиизе Александар Шаравин наглашава да су сметње у GPS коришћене и током рата у Југославији. 

        Он начелно Шаравин подржава идеју Клинцевића, али сматра да Русија засад нема могућности за њену техничку реализацију.

        Руски стручњаци могу националној армији на потребном нивоу обезбедити домаће софтверске програме, али нам је  елементарна база потпуно уништена - па је зато просто немогуће одустати од иностраних микросхема зато што сада своје немамо. А тешко да ћемо брзо моћи да изградимо сопствену производњу компоненти - упозорио је Шаравин.

        Да бисмо мењали микроелементе треба да развијемо технологије које ћемо да у потпуности контролишемо и искључимо системе који нам намећу „противници“ - нагласио је овај експерт.

        Као добар пример за Шаравин наводи искуство војно-научне сарадње Кине и Тајвана. Са острва су „великој земљи“ испоручивали микроелементе за ракете за које се на крају испоставило да усмеравају ракете на саме „испоручиоце“.

        Шаравин се распитивао код Тајванаца за овај проблем. Испоставило се да су  Кини испоручивали микросхеме које су заостајале једну генерацију за онима које су сами користили.

        И председник Института за стратешке оцене Александар Коновалов сматра да је за Русију сада једноставно немогуће да потпуно одустане од иностраних компоненти.

        Он сматра да зато не треба одустајати од иностраних компоненти, већ у њима проналазити „шпијунске елементе“ које испоручиоци могу да оставе.

fakti
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #11 послато: Август 18, 2012, 00:16:11 »

Вишефункционални руски ловац 4++ генерације СУ-35 (Видео)

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=VxUFjpT14R4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=VxUFjpT14R4</a>




vaseljenska


Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #12 послато: Август 25, 2012, 00:30:54 »

Руска ратна авијација добија наредних година 90 ловаца Су-35

ПРИМЕНА ТЕХНОЛОГИЈА ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ МУ
СУПЕРИОРНОСТ У ОДНОСУ НА ОСТАЛЕ ЛОВЦЕ ИСТЕ КЛАСЕ



     РАТНА авијација Русије планира да купи око 90 најновијих ловаца Су-35 до 2020. године, сопштио је званични представник Ратног ваздухопловства пуковник Владимир Дрик.  

        Према његовим речима, ради се о вишефункционалном суперманевришућем ловцу који је на тестирањима у Државном летачко-пробном центру Министарства одбране РФ „Чкалов“.

        „Већ је обављено више од 650 летова. У току су летња тестирања уз реалну борбену примену ловца Су-35. Ово је фаза испитивања оружја на самој летелици“ - открио је званични представник РВ РФ.

        Су-35 треба да постане основни ловац Русије генерације 4++.

        Примена технологија пете генерације обезбеђује му супериорност у односу на остале ловце исте класе.

        За разлику од својих претходника, ови авиони су добили ново крило, нови систем управљања, нови мотор са повећаним потиском и промењеним вектором и нову авионику на основу дигиталног информационо-управљачког система који је интегрисан у опрему летелице.

        А још и: нови радар са фазном антенском решетком и могућношћу да открива најудаљеније ваздушне циљеве, са повећаним бројем циљева који се могу истовремено пратити и гађати.

        Радарско откривање ловца, у поређењу са авионима четврте генерације, смaњено је неколико пута.

Fakti
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #13 послато: Септембар 14, 2012, 11:08:32 »

Руска ракета названа „Сатана“, као одговор на Евро ПРО



Русија проjектуjе нову ракету која би користила течно-погонско гориво, као одговор на распоређивање америчког система против-ракетне одбране у Европи, изјавио је агенцији „РИА Новости“ крајем прошле недеље, саветник за Стратешкe ракетне снаге, генерал-пуковник у пензији Виктор Есин.

„Ми не би поставили ове тешке ракете да Американци нису поставили систем противракетне одбране,“ – рекао је Есин. Он је још изјавио то, да „одлука којом је решено да ми пројектујемо од 100-тона балистичке ракете познате као ИЦБМ и која је пројектована давне 2010″.

Према његовим речима, одлука Русије да створи нови МБР (Међуконтиненталну Балистичку Ракету) неће довести до повратка хладног рата. „Ово ће вероватно довести до резултата да буду погоршани односи у трци наоружавања“, – рекао је овај експерт.

Предходни командандујући РВСН (Стратешким-Војним Ратним Снагама) Сергеј Каракаjeв изјавио је овој новинској агенцији да ће Русија створити нову 100-тона тешку интерконтиненталну балистичку ракету до 2018. Она би заменила добро познату широм света, тешку балистичку ракету, Р-36м2 по називy „Војвода“ а која је познатa на Западу као „Сатана“, чија је носивост била 10 тона. А такође у наоружање ће бити званично уврштена балистичка ракета Р-30 „Булава“, као и копнене („Топољ-М“, „Иарс“) – које користе чврсто гориво.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=YmuyxY5Ev54" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=YmuyxY5Ev54</a>

Одлука о успостављању од стране НАТО ракетног система одбране у Европи је усвојена новембра 2010, на самиту одржаном у Лисабону. За правилно функционисање овог система требало би комбиновати постојеће компоненте националних система (ПРО) Противракетне Oдбране земаља учесница у савезу, а такође искористити у Европи размештај и елементе америчког противракетног штита.

У интересу eвропског система ПРО НАТО за очекивати би било да користе радарe (САР) у Турској, затим у бази пресретача-ракета SM-3 у Румунији и Пољској као и америчкe морнарицe чији су бродови лоцирани у шпанској луци Рота. Осим тога, у састав система европског ПРО НАТО биће укључени и мобилни системи радарског раног упозорењa о ракетном нападу, стационирани на бродовима ратне морнарице Краљевине Холандије.

У октобру 2011, генерални секретар НАТО-а је изјавио да ће алиjанса достићи пун ниво готовости ПРО у 2018, години. Према његовим речима, начелни степен спремности НАТО-а ће објавити на самиту НАТО-а у мају 2012, у Чикагу.

Русија и НАТО договорили су се да сарађују на нацрту пројекта европског ракетног система одбране у Лисабону на самиту 2010, године, али преговори су тренутно у застоју због америчког одбијања да обезбеди законскe, односно правне гаранције да размештени систем није уперен против одбрамбених руских снага. Русија као реакцију на распоређивање противракетне одбране у Европи предузеће сет мера војно-техничке и дипломатске природе. Руска страна је изјавила да ако споразума не може бити, то не искључује могућност размештања комплекса „Искандер“ у региону Калињинграда.


Набојномлазни мотор – енгл. Ramjet, је врста млазног мотора, у којем нема покретних делова. Мотор је у ствари обликована цев, са чијом променом попречних пресека се трансформише динамички у статички притисак ваздуха. Овај механизам у предности јер вишеструко повећава снагу мотора због свог прогресивног сагоревања производећи детонације, што доводи до повећања температуре и притиска y односу на конвенционални Набојномлазни. Ово је резултат хемијских фактора потпуне оксидације угљоводоника, као и деловањe механичке енергије у облику детонационог таласа.

Цитат
„Пред крај времена Русија ће се слити у једно велико море са осталим земљама и племенима словенским, па ће начинити једно море или громадни океан васељенски, о ком је Господ Бог у давнини устима свих светих говорио: „Страшно је и непобедиво Сверуско-царство, свесловенско Гога и Магога, пред којим ће сви народи у страху стајати”. И све то, то је као два и два четири, и непромењено као што је Бог свет, од давнина су прорекли оњему и о његовој страшној владавини на земљи. Заједничким снагама Русије и других народа Константинопољ и Јерусалим биће ослобођени. При подели Турака сва слава ће остати Русији…”
Преподобни Серафим Саровски, 1825-32 год.

Још су стари Римљани говорили: “ Ако желиш мир, спремај се за рат – Si vis pacem, para bellum“! А опет као Православни народ Српски имао је свој морал и етички кодекс у свим ратовима, па је у Српској литератури и настала крилатица о “ чојству и јунаштву“! Њих је описао и по томе постао познат, наш писац Марко Миљанов.

За Марка Миљанова част је имала цену и била част само онда кад се могла одупријети злу у човеку и злу около човека, одупрети оскудици, курјачкој глади, насиљу власти и бешчашћу силника, примамљивости титула и опачинама властољубља, плиткоумности привилегија и брзоплетној сујети.

А опет jунаштво је за њега јунаштво само кадa има неки племенитији, виши циљ, кад је атрибут људскости и људске части. „Радије сам погинути главом, но образом“, врло је честа мисао код Марка Миљанова, што би говорило само о високом култу који је част имала и код писца и код личности које су носиоци његових Примјера, у његовом Српском народу.

И тада, као и сада Косово је било главна тема.

Русија и Србија, дефинитивно морају сарађивати како на цивилном (изграђивање Јужног тока) тако и на војном плану. И прво што би сада требало урадити, то је да „цивилно-хуманитарни“ Центар у Нишу, под хитно претворити у војни.

Разговарајући са Српским војним ветеранима и експертима за стратегију Србије, а имајући у виду Косово, долази се до закључка да би најбоље било руску базу стационирати (ако не у околини Врања) тo на Копаонику или на Пасуљанским ливадама, повише Ресавице. То већ сада постаје реалност, и оно што су говорили пре коју годину (можда и деценију) и старац Гаврило, и преподобни отац Тадеј, за Косово, за свет и промене у свету, на глобалном плану, и они агностици који на ове наше духовнике и не обраћају толико пажње, свим овим сада дешавањима биће фасцинирани, колико су ти свети људи били у праву.

Старац Тадеј Витовнички за Косово је говорио пред крај свога живота(страц Тадеј Витовнички, који се упокојио 2004 године): „Шиптари ће прогласити независност. Али, то ће бити противправно и битно је само да српски политичари никада то не потпишу. Једног дана, после великих страдања у које ће упасти Србија и читав српски народ, због богоодступништва српских властодржаца али и једног дела народа, ипак ће доћи до уједињења највећег дела Срба. И Америка и Запад ће Србе поновно гонити. Ипак, после великих српских страдања (ово је говорио после 1999), изненада, Америка и Запад ће доживети страховити пораз, па ће се сва њихова војска повући са Косова. Тада ће Срби, за веома кратко време ослободити своју духовну колевку. И Шиптара више никада тамо неће бити. Ни једнога. “

Тако је говорио и да ће Косово постати противправно независно, али да то није толико важно, колко је важно да ми никада не потпишемо ту независност и да се покајемо за неке старе српске грехе које и сада понављамо.

Говорио је и да ће Америка ускоро пући као балон, и да ће тек после краха Америке, Запада и НАТО, Срби да ослободе Косово, јер ће се НАТО повући са Косова пре тога, и Шиптари ће бити страховито брзо поражени, тако да више неће бити ни једног Шиптара на Косову.

Што је трагично, рекао је да ће Срби да се врате Богу тек после жестоког страдања, и да ће Запад поново и војно ратовати против Србије.

Још каже старац да где су СТАЛИ Немањића одатле ми морамо наставити А ДА СУ СВЕ ОВО ОСТАЛО БИЛА САМО ЛУТАЊА.
Зато ће и наш ЦАР БИТИ ИЗ РОДА НЕМАЊИЋА по женској линији. ОН ЈЕ ВЕЋ РОЂЕН И ЖИВИ У РУСИЈИ И ОН ПОЈМА НЕМА ДА ЈЕ ОН ТАЈ, ВЕЋ ЋЕ ГА ВЕЛИКИ РУСКИ подвижник и МОНАХ пројавити.
Цитат
Европски народи су увек завидели Русији и старали се да јој нанесу зло. Природно је, да ће и у будуће време они бити исти такви. Но велики је Руски Бог. Молити се следујевеликом Богу, да би Он сачувао духовно-природну силу народа нашега – Православну веру… Судећи по духу времена и по успаљености умова, потребно је подржавати, ово здање Цркве, која се одавно колеба, поколебаће се страшно и брзо. Понекад ће стати и успротивити се.
Светитељ Игњатије Брајанчинов, 1865. год.

Славиша Лекић
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Октобар 11, 2012, 07:41:07 »

Русија прекида нуклеарну сарадњу са САД


Русија обавестила Вашингтон да не жели да продужи програм ликвидирања вишка нуклеарних бојевих глава, који су финансирале САД, изјавио заменик шефа руске диплоамтије Сергеј Рјапков.


Заменик шефа руске диплоамтије Сергеј Рјапков рекао је да Русија више не жели да продужи програм ликвидирања вишка нуклеарних бојевих глава, који су финансирале САД и да је о томе обавестила Вашингтон.

"Америчка страна зна да ми не желимо продужење. То није новост за њих", рекао је Рјапков и додао да та одлука нема везе са обуставом рада Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) у Русији.

"Нема никакве везе између одлуке руске стране да обустави активност УСАИД-а и иформације о непродужавању програма Нана-Лугара у Русији", објаснио је Рјапков.

Последњи пут програм Нана-Лугара, назван по предлагачима, америчким сенаторима Сему Нану и Ричарду Лугару, у Русији је продужен 2006. године, а рок важења му истиче у мају 2013. године.

Према речима Рјапкова, програм Нана-Лугара је у суштини комплекс договорених билатералних руско-америчких мера у различитим областима осигурања нуклеарне безбедности, уништења хемијског оружја и других сличних пројеката, који су неких 20 година реализовани уз учешће низа надлежних руских и америчких министарстава.

Основ за програм је споразум из 1991. године, а како је навео неименовани званичник, тај програм више не задовољава Москву, посебно с озбиром на нове реалности, када се ситуација у Русији изменила, укључујући и шире финансијске могућности, преноси Инерфакс.

"Много тога што се раније обезбеђивало кроз програм Нана-Лугара већ је решено, затворено и као проблем не постоји", подсетио је Рјапков.

Амерички амбасадор у Русији Мајкл Мекфол изјавио је раније, да би Вашингтон желео да настави реализацију програма Нана-Лугара у Русији, макар и у другом формату.

(РТС)




***


Да ли је можда на помолу нови "Хладн рат" ?

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1158



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Октобар 11, 2012, 09:16:57 »

Haleluja!!!!!
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Новембар 09, 2012, 22:43:11 »

Ракетни штит не служи само за одбрану

Стварањем антиракетног штита НАТО излази из оквира одбрамбеног система, рекао потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин. Русија је забринута због развоја суперпрецизног оружја и нове тактике НАТО ван оквира њихове одговорности, истиче Рогозин.


Потпредседник руске владе за питања одбране Дмитриј Рогозин оптужио је НАТО да стварањем антиракетног штита излази из оквира одбрамбеног система.

"Према изјавама НАТО, САД и Европе, реч је о одбрамбеном систему. Међутим, планови за инсталирање антиракетног штита НАТО сведоче да није реч о одбрамбеном систему, који треба да осигура безбедност националне територије", рекао је Рогозин у Москви, на међународној конференцији "Атомско наоружање и међународна безбедност у 21. веку".

Рогозин је додао да је реч о "систему који покрива далеко већу зону одговорности, од оне која је означена". Према његовим речима, Русија није против тога да друге земље осигуравају националну безбедност у оквиру своје територије.

"Проблем је када зона дејстава прелази границе, таква ситуација је за нас необјашњива", рекао је Рогозин.

Говорећи о поштовању договора о неширењу наоружања масовног уништавања, Рогозин је изразио забринутост због развоја суперпрецизног оружја и нове тактике НАТО ван оквира њихове одговорности.

Према његовој оцени, примена таквог наоружања у широким размерама се може упоредити са дејством нуклеарног наоружања.


(РТС)



***


Од чега тај ракетни штит уопште може да одбрани један народ Неодлучан

У праву су Руси, изашло се из оквира "одбране". Мени се чини да тај "штит" уопште  и не служи за одбрану, него за напад, пре свега на Русију, ако затреба.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #17 послато: Новембар 16, 2012, 10:11:45 »

Русија обнавља производњу борбеног ласера

РУСКИМ „ЗРАЦИМА СМРТИ” НАМЕЊЕНО ДА НЕ ЗАСЛЕПЉУЈУ ВЕЋ ДА УНИШТАВАЈУ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ РАКЕТЕ


  НА ЗАХТЕВ Министарства одбране, руски војноиндустријски комплекс враћа се изради борбених ласера.

         Како је московском дневном листу Известија саопштио извор војноиндустријског комплекса, три предузећа – концерн ПВО „Алмаз-Антеј“ у Москви, научно-технички авио концерн „Беријев“ у Таганрогу и фирма „Химпромавтоматика“ у Вороњежу - већ су добила технички задатак за израду ласера који може да уништи корпус авиона, сателита и балистичких ракета.

         Према подацима којима располажу Известија, концерн ТАНТК у Таганрогу започео је модернизацију летеће лабораторије А-60 на бази транспортног авиона Ил-76.

         Авион је базиран на фабричком аеродрому код Таганрога. Сама лабораторија постоји од 1991. као једина од две основане у совјетско време. У лабораторији су извођени експерименти ометања оптичких глава за самонавођење непријатељских ракета, али су 2011. године радови обустављени због недостатка финансијских средстава. Опрема је морала делимично да се демонтира.

         Саговорник Известија каже да је новац сада нађен и да ће оптичко постројење добити моћнији ласер, а летећа лабораторија бити потпуно модернизована.

         - Две године авион није летео и треба га довести у ред. Радови на модернизацији авиона трајаће вероватно током читаве 2013. године под условом стабилног финансирања. Заједно са концерном „Алмаз-Антеј“ истовремено ћемо почети монтажу нових блокова ласерског постројења. Надам се да ћемо већ следеће године успети да машине подигнемо у небо и почнемо са испитивањима – изјавио је представник концерна ТАНТК.

         Према његовим речима, експериментално – конструкторски радови сада се обнављају на вишем техничком нивоу.

         Задатак претходне варијанте модела 1ЛК222 био је ометање и привремено онеспособљавање оптичких система сателита на свим орбитама. Радови на његовом формирању завршени су 2009. а на државним проверама овај производ је био оцењен као перспективан.

         На његовој основи биће обликован комплекс са побољшаним ласером за уништавање ваздушних циљева.



   - Ласер ће уништавати противника емитовањем таласних дужина које на циљу стварају велику количину топлотне енергије. Он треба да делује и у ваздушном и у безваздушном простору. Ласери се оцењују као перспективно наоружање беспилотних хиперсоничних летелица или космичких платформи. 

         Ласер 1ЛК222 је основа читавог система супротстављања ваздушно – космичкима снагама. Систем има шифровани назив „Сокол – Ешелон“, а израдили су га концерн „Алмаз-Антеј“ и КБ „Химпромавтоматика“.

         У Вороњежу се баве самим ласером, а у Москви системима за управљање и навођење. Према тврдњама ових компанија, експерименти са појединим склоповима и системима нису прекидани, а ласер у надземној варијанти фактички је готов.

         Услови у ваздуху су другачији од оних на земљи. Много тога зависи од околности у којима ће се поједини елементи активирати приликом осцилација притиска, температуре и оптерећења. За сада не знамо који авион ће носити ласерско оружје – транспортни или бомбардер, рекао је представник војно-индустријског комплекса.

         Шеф института за стратешке процене, Александар Коновалов изјавио је Известијама да слични послови у САД тешко да су успешнији од домаћих.

         - Њихови ласери су концентрисани на пресретање огромних балистичких ракета у почетној фази лета, што захтева велики капацитет и габарите ласерског постројења који се поставља на Boeing-747. Не могу да замислим – наглашава Коновалов - како пресрести интерконтиненталну балистичку ракету која има веома кратку почетну деоницу трајекторије.

         Овај експерт додаје да је ласер веома каприциозна стварчица, осетљива на рад у атмосфери, а за време облачности знатно губи на капацитету.

         Он је уверен да уништавање масивних објеката захтева велике габарите ласерских постројења, као и огромне акумулаторе.

         - Наравно, треба проучавати „зрак смрти“. Американци, например, намеравају да њима опреме бродове на којима има више места него у авиону. Али, лично не верујем у ефикасност ласера у догледној будућности, било на мору, било у космосу – додао је Коновалов.

         Независни експерт, један од аутора књиге „Нова армија Русије“, Антон Лавров, није толико скептичан. Он прво подсећа да су пројекти за заслепљивање и ометање електронских система противника стари око 30 година. За ефекат спаљивања неопходно је значајно повећање капацитета, као и суштинско побољшање фокуса снопа зрачења.

         - Можда се у тој области појавио неки успех будући да се говори о уништавању ракета. У тренутку распада СССР-а  ми смо били мало испред Американаца. Зато наше садашње заостајање није толико катастрофално као у неким другим аспектима одбране.


Fakti



Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #18 послато: Децембар 12, 2012, 11:28:48 »

Русија иде на нове носаче авиона и прави ударну групу око „Адмирала Кузњецова“

ЗА АМЕРИКАНЦЕ ПОЧИЊЕ САСВИМ НОВИ „ПЛЕС РАТНИХ БРОДОВА”
У ПАЦИФИКУ И ИНДИЈСКОМ ОКЕАНУ (3)



                                                    Адмирал Кузњецов


(ПОСЛЕ готово две деценије непромењене америчке превласти у Тихом и Индијском океану - на хоризонту ове регије почеле су да се појављују нове поморске силе, али и савезништва.

       Почетак нове поморске ере обележили су: поринуће првог кинеског носача авиона, затим најава поринућа новог индијског носача „Викрамадитија”, најава уласка десатних носача хеликоптера класе „Мистрал” у састав Пацифичке флоте Руске ратне морнарице и улазак носача хеликоптера класе „Хyуга” у оперативну употребу Јапанске морнарице.)


       РУСИЈА амбициозно планира изградњу нове класе носача авиона, а засад употребљва само један под именом „Адмирал Кузњецов“ ( некад је носио имена „Рига“, „Леонид Брежењев“ и „Тбилиси“) пројекта 1143.5 ( НАТО ознака „Кузњецов“).

       Овај носач авиона спада у категорију СТОБАР - кратко полетање и конвенционално слетање са употребом Ски џамп стазе . Поринут је 1985, а у оперативну употребу је ушао 1991. године, али је оперативне могућности досегао тек 1995. године. На њега је могуће укрцати до 41 летелице у различитим комбинацијама, али је најчешћа - 12 авиона Су-33, до 5 јуришна Су-25 УТГ/УБП у палубној верзији и до 24 хеликоптера Ка-27 у верзијама ЛД32/ПЛО/С.

       Век трајања већине Су-33 је крај 2015. године па се поставља логично питање да ли ће га наследити морнаричка верзија МиГ-29Куб, који ће, по свему судећи, наћи место на новој класи носача авиона јер би производња малих серија нових Су 33 некономична а Куб се већ израђује за Индијце.


                                                Су-27 на палуби „Кузњецова“

 Деплсаман „Кузњецова“ износи 67.500 тона, дужина: 302,3 м ширина: 36м, газ 9,1м. Покрећз га две гасне турбине јачине 20.000 КС што омогућава максималну брзину од 32 чвора (59,2 км/х). Акциони радијус му је 3.850 морских миља (7.310 км), аутномност - 45 дана. Посада броји 1.993 члана, а број пилота и опслуге авиона зависи од конкретне мисије, али не прелази 626.

       Брод поседује значајно науржање: хибридни ПВО систем „Каштан“, широку палету ПВО и противбродских ракета. Располаже и са 12 вертикланих лансера ракета СС-Н-19 Гранит које су постављене испод саме палубе носача са поклопцима на отварању који су део плаубе, па је тиме због њих смањен број авиона у потпалубљу.

       Брод има одличан систем за противподморничку борбу „ удав-1“ са 60 противподморничких ракета домета 3 км и дубине до 600м.

       „Адмирал Кузњецов“ засад - пошто тек треба да буде формирана ударна група носача авиона око њега - служи као помоћно средство у одабраној групи ракетних крстарица, разарача и нападних нуклеарних подморница наоружаних крстарећим ракетема (подводних ракетних крсташа, како их Руси још називају).

       Један бивши командант Руске ратне морнарице, пре одласка у пензију је најавио да Русија тек планира градњу нових носача авиона на нуклеарни погон. Градња је најављена у бродоградилишту Северодвинск, где већ постоји одговарајућа струкутра за градњу нових бродова.

       Нови руски носачи авиона има ће депласман од 50.000 тона и носиће борбену групу од 30 до 50 палубних авиона и хеликоптера.

       Разлог покретања градње нове класе носача авиона лежи у предпоставци руских морнаричких кругова да је један носач авиона премали за мисије и задатке који су пред руском моранарицом у будућности.



Године 2011. „Кузњецов“ је потпуно обновљен чиме му је продужен животни век за наредних 15 година и око њега је већ формирана нова ударна борбена група носача авиона која ће бити модел за нову класу која ће, како се очекује, негде око 2020. године у оперативној употреби.

       Руско Ратној морнарици (Воено Морскои Флот), која се ужурбано модернизује, потребни су и нови амфибијско-десантни бродови,па је недавно смењени министар одбране Анатолиј Сердјуков био одлучио да се набаве у Француској. Ради се о класи „Мистрал“, а намена им је - подизање борбених могућности руске Пацифичке флоте. Пре свега у заштити Курилских острва.

       Русија са новим десантним бродовима, који су уједно и носачи хеликоптера, жели да повећа могућности својих снага на Пацифику. Има, међутим, индиција да би ту класу ратних бродова могла поверити својој бродоградњи.

       Било како било, са Французима је склопљен договор о набавци 4 брода класе „Мистрал“,при чему би два била изграђена у Француској, а друга два у Русији и опремљена руским хеликоптерима типа Ка 31 за противподморничку улогу и Ка-52 Алигатор за борбену.

       „Мистрал“ - са пуним депласманом од 32.300 тона и 199 м дужине, 32 м ширине и газом од 6,2м - представља класу десантних бродова четврте генерације. У његовој градњи је по први пут примењен концепт модуларности, са новим материјалима који су смањили цену изградње чак 30 посто.

       Сваки брод ове класе може да прими 16 тешких, средњих или борбених хеликоптера, трећину механизованог пука, а сваки поседује и резрвоар за гориво хеликоптера од 540 т  и за 1.600 тона дизел горива.

       За посаду је обезбеђено 9.000 квадрата простора за боравак у модуларним кабинама.

       Сваки брод има потпуно опремљену болницу са две операционе сале, рентгеном, амбулантом и 88 постеља. У хитним случајевима могуће је и хеликоптерске хангаре преуредити као део болнице.

       Погон брода се заснива на четири дизел мотора 16В32 јачине 24МW који покрећу две бродске елисе. Површина полетно-слетне палубе је 6.400 метара квадратних. На левом боку је шест паркирних места за транспортне хеликоптере.

       Брод је опремљен савремним уређајима за контролу и командовање СИЦ-21 и примењив за здружене борбене операције.

       Бродови класе Мистрал могу се користити и за командну улогу већих пловних састава и имају простор за здружену оперативну команду ранга борбене групе. Проблем овог брода је мала количина наоружања за самоодбрану јер га чине: два лансера ракета море ваздух „симба“, два аутоматска топа калибра 30 мм Бреда-Маузер и четир тешка митраљеза Бровинг М2ХБ калибра 12,7 мм.

       Руски бродови ове класе носиће искључиво руско противбродско и ракетно наоружање док ће мотор и електорника бити исти као и код француских бродова

       Ова околност опасно нервира поједине чланице НАТО.

       А. М.

                                                                   (следи наставак)



    Факти
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #19 послато: Децембар 21, 2012, 09:26:50 »

Су-30СМ, ловац на недостижне задатке

Набавком ових модерних ловаца-двоседа Ратно ваздухопловство РФ намерава да повећа своју борбену моћ и да припреми пилоте за управљање авионима пете генерације. Стручњаци кажу да суперманеварске способности Су-30СМ отварају нову еру у пилотирању.




„Борбене способности авиона Су-30СМ вишеструко су увећане када је реч о истовременом откривању и погађању неколико циљева. Један такав авион има потенцијал као два авиона претходне генерације“, каже генерал-мајор Александар Харчевски.

Вишенаменски ловци Су-30СМ, чија је испорука армији у току, омогућавају Ратном ваздухопловству Русије да решава задатке који су раније били недостижни, рекао је за РИА „Новости“ генерал-мајор Александар Харчевски, начелник војног научно-наставног центра Ратног ваздухопловства РФ „Војно-ваздухопловна академија професора Н.Е. Жуковског и Ј.А. Гагарина“.

Прошле недеље је Ратно ваздухопловство Русије преузело од корпорације „Иркут“ прва два вишенаменска ловца Су-30СМ. Тако је почела реализација уговора, потписаног у марту 2012, о испоруци 30 авиона Су-30СМ Министарству одбране Руске Федерације. Набавком ових модерних ловаца-двоседа ратно ваздухопловство намерава да повећа своју борбену моћ, али и да припреми пилоте за управљање авионима пете генерације.

„Борбене способности авиона Су-30СМ вишеструко су увећане када је реч о истовременом откривању и погађању неколико циљева. Један такав авион има потенцијал као два авиона претходне генерације. Није случајно што су у школским ваздушним биткама индијског и америчког ратног ваздухопловства побеђивали индијски пилоти на Су-30МКИ“, рекао је Харчевски.

Одговарајући на питање у чему је, са гледишта војног пилота, предност суперманеварских способности које поседује Су-30СМ, Харчевски је рекао: „Захваљујући суперманеварским способностима овај авион отвара нову еру у пилотирању. Поред стандардног хоризонталног и вертикалног оптерећења он може да лети и са бочним оптерећењем. То даје пилоту нове могућности за маневрисање у тродимензионалном простору, што је неопходно за победу у ваздушној борби. Са своје стране појава суперманеварских авиона утиче на нове методе борбе у ваздуху и на тактику ваздушне битке“.

Харчевски је истакао да је увођење Су-30СМ у оперативну употребу изузетно важан догађај за Ратно ваздухопловство Русије.

„То је нова етапа модернизације наоружања Ратног ваздухопловства. Перформансе ловаца омогућавају да се повећа борбени потенцијал наше авијације. Ратно ваздухопловство Русије досада није имало авион који би омогућавао решавање задатака на овако високом нивоу. Треба имати у виду и то да војска неће добити појединачне примерке, него читаве ескадриле ових авиона. Ја сам у своје време маштао о лету на таквом авиону, а данас та машта постаје стварност за многе наше пилоте“, истакао је генерал-мајор.





Цитат
4. Краснознаменски центар

Харчевски је годинама био на челу 4. Краснознаменског центра за борбену припрему и обуку летачког састава ратног ваздухопловства „В. Чкалов“. Ту пилоти не уче само да лете, него и да ратују: откривају се борбене могућности нових летелица, разрађују се перспективни тактички маневри и ствара се методика обуке бораца у ваздуху. Александар Харчевски има искуство лета на авиону Су-30МКИ, чијим даљим развојем је добијен нови ловачки авион Ратног ваздухопловства Русије.


Руска Реч


Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #20 послато: Децембар 22, 2012, 16:07:02 »

Играмо се поверења


   
Русија сматра да је са НАТО-ом боље „разговарати“, него одустајати од дискусије. У свету се све више гомилају елементи напетости. НАТО даје велики допринос тој опасној тенденцији и показује све мање жеље да рачуна на ставове и могуће акције Москве.





Ове године је министар спољних послова Сергеј Лавров на Савету Русија-НАТО у Бриселу имао неформалан радни састанак са колегама за време ручка.

Шефови дипломатија окупили су се после готово једногодишње паузе да размене мишљења о томе како напредује дијалог између Москве и алијансе. „Одлучивали смо о томе како да Савет буде динамичнији“, објаснио је на конференцији за новинаре генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен.

Одмах треба рећи да није било никаквих промена у кључним правцима дијалога. Напротив, од последњег састанка Савета односи Москве и Северноатлантског блока додатно су се закомпликовали. Колико год да је руководство алијансе прикривало проблеме помпезним називима заједничких пројеката, ништа се у суштини није променило. Чак и документ под називом „Заједнички простор поверења“, који су земље намеравале да усвоје на Савету ове године, уствари је обична оквирна декларација која се односи на врло специфичне правце сарадње. Идеју о „Заједничком простору поверења“ предложила је Немачка, а подржала Пољска. Има се у виду размена информација о изведеним војним вежбама и војном планирању. Међутим, до почетка министарског сусрета у Бриселу документ још није био усаглашен. Усаглашавање је одложено, мада се, по Лавровљевим речима, рад на њему наставља.

Цитат
Уверен сам да стратези НАТО-а схватају колико ће озбиљне последице на односе са Русијом и на европску безбедност имати било који потез у правцу даљег увлачења Грузије у алијансу. Немогуће је да они то не схватају.

Александар Грушко, стални представник РФ при НАТО-у

Сви разговори о „Заједничком простору поверења“ само прикривају тежњу да се ретуширају нерешиве несугласице између Москве и алијансе у вези са размештањем антиракетног система у Европи и ширењем НАТО-а. Та два питања су од суштинске важности за Русију. Савет Русија-НАТО треба да служи за тражење заједничких решења, а у ствари све више постаје трибина са које представници НАТО-а „де факто“ информишу нашу земљу о својим већ утврђеним плановима. О каквом онда заједничком простору поверења може бити говора?

На овом Савету је усвојен план заједничких акција са НАТО-ом за 2013. годину, али њиме се не отклања забринутост Русије ни по једном безбедносном питању. Па ипак, Москва не пориче да су планиране акције корисне. Међу њима је проширење повереничког фонда који се користи за плаћање радова на техничкој подршци руских хеликоптера ангажованих у Авганистану. Како је саопштио извор „Росијске газете“, Сергеј Лавров је у сусрету са својим колегама из земаља алијансе размотрио резултате заједничких војних вежби Русије и НАТО-а, у току којих је увежбавано ослобађање отетог путничког брода. За наредну годину је планирано да се настави заједничко ваздушно патролирање дуж западних граница Русије и источних граница НАТО-а у оквиру програма отпора терористичким претњама из ваздуха.

Наставља се успешан рад на стварању заједничког система за даљинско откривање експлозива. Међутим, сви ти програми, пројекти и техничка решења не одражавају се на приступ алијансе решавању глобалнијих, геополитичких питања која задиру у интересе Москве.

У свету се све више гомилају елементи напетости, и НАТО даје велики допринос тој опасној тенденцији. Што се тиче система антиракетне одбране, преговори између Москве и руководства Северноатлантског блока доспели су у ћорсокак: алијанса чврсто стоји на позицијама које је дефинисао Вашингтон и одбија да учини чак и ситне уступке. Прошле године је у Немачкој изведена заједничка компјутерска вежба у којој је тестирана ефикасност заједничког антиракетног система Русије и НАТО-а, уколико би такав систем некада био створен. По речима извора „Росијске газете“ у Министарству одбране Русије, експерти признају да су добијени одлични резултати. Међутим, представници САД још увек одбијају да потврде резултате тестова.

Руководство алијансе наставља курс ширења Северноатлантског блока. Александар Грушко, стални представник РФ при НАТО-у, сматра да је тај курс у супротности са логиком стварања заједничког система безбедности у Европи, и да изазива географско прекрајање линија раздвајања. „Уверен сам да стратези НАТО-а схватају колико ће озбиљне последице на односе са Русијом и на европску безбедност имати било који потез у правцу даљег увлачења Грузије у алијансу. Немогуће је да они то не схватају“, изјавио је Грушко, који ове године први пут после свог постављења учествује у Савету Русија-НАТО.

Дугачак је списак неслагања између Москве и алијансе. Те супротности су очигледно системске и тичу се како билатералних односа, тако и руских интереса у трећим земљама. Заједнички програми Русије и НАТО-а смањују узајамно неповерење и јачају, по Лавровљеви речима, „безбедност која је свима у интересу“.

Али они не укидају нерешена питања између двеју страна. Једно од кључних је шта НАТО данас представља за Русију. Да ли је то њен стратешки савезник, партнер или потенцијални противник? Тренутне активности алијансе на међународној сцени су такве да се не може једнозначно рећи какав статус ова војнополитичка организација треба да има у Русији. Једном руком она развија партнерске програме, на пример у Авганистану, где ће Русија и НАТО „продубљивати сарадњу у појасу дуж авганистанских граница“, а другом угрожава нашу националну безбедност. Докле год Северноатлантски блок игнорише ставове Москве, Савет Русија-НАТО ће, без обзира на реторику, остати само једна од многих трибина за дијалог са алијансом, кроз који се демонстрирају привидни партнерски односи са Русијом. Али тај дијалог нема реалан утицај на одлуке које доноси Брисел.

Цитат


Да ли Русија напушта споразуме о нуклеарном разоружању?
Русија може иступити из споразума о ограни­ча­ва­њу стратешког офанзивног наоружања СТАРТ-3.
Док Запад позива Москву да смањи свој нукеларни арсенал, реалност у свету је таква да многима нова трка у најопаснијем наоружању изгледа неизбежна.


Руска Реч
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1158



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Децембар 24, 2012, 09:15:06 »

NATO sprema napad na Rusiju na duge staze. Rusi to moraju da shvate, mislim da oni to i znaju, samo trebaju da nadju najbolji nacin da tome stanu na put. Saradnja sa NATO-om ih nece dovesi nigde. Zapad i latini su stare kurve.

Ovaj Sukoj 30SM je bas jedna stravicna masina na nebu.
Сачувана
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #22 послато: Јануар 05, 2013, 12:04:50 »

ДУГИН: Америка води свет у трећи светски рат, криза Запада није технички квар


JЕДАН ОД ВОДЕЋИХ РУСКИХ И СВЕТСКИХ МИСЛИЛАЦА ЗА ГЕОПОЛИТИКУ (1)

                                                      Александaр Дугин


    Арапско пролеће је манипулација америчких стратега ради промене равнотеже снага на Блиском Истоку. Арапско пролеће има за циљ подршку ономе што се у савременој геополитици зове регионалним субимпериализмом, подимперијализмом, то јест савезницима САД који ипак полазе од других теоретских претпоставки. Такве субимперијалистичке државе на Блиском Истоку су Катар, Саудијска Арабија међу арапским земљама, и Турска.
    На интернету се може пронаћи важна фотографија на којој је приказан Бернар-Анри Леви, Саркозијев саветник који себе издаје за философа, активни циониста, присталица Израела, заједно са Кристофером Стивенсом, који ће потом бити убијен у Бенгазију као представник САД, амбасадор САД. На тој фотографији је још и Сем Бејсил (Накула Бејсил), продуцент скандалозног филма „Невиност муслимана“. Видимо како се на истој страни налазе ционисти, руководиоци америчке ЦИА и радикални исламофоби
    Против Србије су биле бачене исте оне снаге које сада ратују против Ирана, Сирије, и баве се дестабилизацијом Блиског Истока. Једна те иста игра, једни те исти учесници. Дакле, последње што се тиче Сирије, у одговору на то питање, Сирија је последње упориште. Ако режим Башара Асада падне под ударима Американаца и њихових салафитских (вехабијских) улизица, биће отворен излаз на Иран, а то значи удар и на Русију.
    Ова криза није технички квар, ова криза је у суштини последица пута Запада током последњих триста година, када је Запад одступио од хришћанства, од своје религије, и коначно кренуо путем техничке модернизације. Сада се приближавамо најстрашнијем, завршном акорду тог пута. Проблеми које Запад и Европа доживљавају у управљању - то није просто технички квар, то је колапс


         Уважени Александре Гељевичу, молимо Вас да појасните позадину последњих преврата и ратова на Блиском Истоку, који се у светским медијима означавају именом „арапско пролеће“. Како, у оквиру тога, оцењујете побуну у Сирији, и колико је, не само за ову земљу него и за регион и шире, важан опстанак државних структура Башара ал Асада?

       - Арапско пролеће нема никакве везе с интересима самог арапског света. Арапско пролеће је манипулација америчких стратега ради промене равнотеже снага на Блиском Истоку. Арапско пролеће има за циљ подршку ономе што се у савременој геополитици зове регионалним субимпериализмом, подимперијализмом, то јест савезницима САД који ипак полазе од других теоретских претпоставки. Такве субимперијалистичке државе на Блиском Истоку су Катар, Саудијска Арабија међу арапским земљама, и Турска.

       Те земље иступају као посредници у извођењу операција усмерених у интересу САД. Током тих операција остварени су преврати у Тунису, у Египту, где су на власт дошле групације оријентисане или непосредно на САД, то су такозване демократе, или на Саудијску Арабију и Катар, тј. на њихове геополитичке системе.

       У Либији, када су прилике постале сложеније, и либијски народ није пожелео да се директно укључи у тај процес, Запад је применио мере војне интервенције када су, кршећи све споразуме, представници НАТО-а, САД и европских земаља (посебно Француска), учествовали у војном сукобу на страни вехабиста и исламских фундаменталиста.

       На интернету се може пронаћи важна фотографија на којој је приказан Бернар-Анри Леви, Саркозијев саветник који себе издаје за философа, активни циониста, присталица Израела, заједно са Кристофером Стивенсом, који ће потом бити убијен у Бенгазију као представник САД, амбасадор САД. На тој фотографији је још и Сем Бејсил (Накула Бејсил), продуцент скандалозног филма „Невиност муслимана“.



        Видимо како се на истој страни налазе ционисти, руководиоци америчке ЦИА и радикални исламофоби. Управо они и јесу извор планирања и спровођења арапског пролећа, које нема никакве везе с интересима самих Арапа.

       Арапима просто манипулишу како би створили ситуацију управљаног хаоса. Манипулишу споља, манипулишу и непосредно помоћу западних мрежа утицаја, и помоћу њихових субимперијалистичких савезника на Блиском Истоку.

       Када у Бахреину шиитска већина покушава да на таласу арапског пролећа истера своје, онда су све те снаге бачене против огромне већине у Бахреину. Испоставља се да ствар у арапском пролећу уопште није у демократији, него у геополитици: Запад хоће да створи режиме лојалне себи самим, Саудијцима, Катарцима и вехабистима, као и Турцима. Да створи своје пладцарме за напад на Иран, на шиитски лук, у који спадају Иран, Ирак, који сада у знатној мери прелази просто под непосредну контролу Ирана, сразмерно одласку америчких јединица одатле.

       Значи, у шиитски лук спадају Иран, Ирак, Сирија, Хезболах у Либану, а такође Бахреин. Све те земље држе се антиамеричке линије, не играју америчке игре, и супротстављају се америчком империјализму у исламском свету. Зато те снаге представљају објекат мржње Запада, и све арапске револуције усмерене су против Ирана, против Сирије, против шиитског лука, а такође против Русије, која у овом случају подржава антиимперијалистичку, антиамеричку политику на Блиском Истоку.

       Зато ту постоји најфундаменталнија геополитичка подела: с једне стране су присталице вишеполарног света оличене у Русији, Кини и другим велесилама, и шиитске земље, шиитска друштва на Блиском Истоку који се супротстављају америчкој ционистичкој експанзији. Са друге стране су присталице једнополарног света - то су САД и разне њихове субимперијалистичке, подимперијалистичке државе. То су Израел с једне стране, Саудијска Арабија и Катар - вехабијске и радикално исламске снаге са друге, и са треће стране Турска.

       Турска је та у којој се Реџеп Ердоган, наком што су његови противници, нарочито војно руководство Турске, неосновано оклеветани и бачени у затвор, поново вратио на атлантистичку позицију. Наравно, ако се праве паралеле, случај са Србијом је исти такав: зато што Србија иступа на страни вишеполарног света, она је савезник Русије. Против Србије су биле бачене исте оне снаге које сада ратују против Ирана, Сирије, и баве се дестабилизацијом Блиског Истока. Једна те иста игра, једни те исти учесници. Дакле, последње што се тиче Сирије, у одговору на то питање, Сирија је последње упориште.

       Ако режим Башара Асада падне под ударима Американаца и њихових салафитских (вехабијских) улизица, биће отворен излаз на Иран, а то значи удар и на Русију. То значи рат, рат с Ираном.

       Такође, вехабисти, које су створиле исте те групе у самој Русији, чекају расплет сиријске трагедије. Чим падне Асадов режим, и ако вехабисти заузму Дамаск, треба се спремати за устанак у самој Русији. У Дагестану су већ јако снажна та расположења с апсолутно истим тим задацима: дестабилизација руске државе, конкурентне Америци у регионалним размерама, и дестабилизација прилика у Ирану и у Русији. Зато заправо иста та америчка, саудијска и катарска агентура делује на територији Руске Федерације и припрема ударац Москви и Путину у леђа.

       Евидентно је да је Запад (ЕУ и Америка), у кризи, јер се производња и реална економија преселила на Исток. Какав ће бити одговор Запада на опадање сопствене моћи? Да ли ће глобалистички планери прибећи некој дугорочној стратегији или неком радикалном решењу, рецимо изазивању сукоба планетарних размера?
     
       - Апсолутно сам уверен да је Запад у кризи, али Запад није просто преместио средиште економског индустријског раста у трећи свет и у Азију или Латинску Америку.

       Запад, помоћу контроле финансијског система, наставља да контролише све процесе који се у свету одвијају. Зато Запад заправо зависи само од успеха једнополарне глобализације.

       Ако Америка и Запад у целини задрже контролу над тим да задају правила игре у привреди (не саму производњу, не саме индустријске капацитете, већ правила, поготово у финансијској сфери), то јест финансијски капитализам, глобални финансијски олигархијски модел, онда ће, независно од тога где ће се производња налазити, управо Запад контролисати све процесе у економији.

       Пошто управо Запад штампа резервну светску валуту, све економије су везане за долар, па зато фактички читав свет ради за САД и спонзорише САД. Према томе, криза - то је криза финансијског капитала у целини, и не решава се путем техничке измене проблема на ову или ону страну. То је криза цивилизације, то је криза материјалистичке атеистичке културе, то је криза пута Запада ка либерализму и индивидуализму и такозваној слободи, који су заправо довели до нових облика тоталитаризма, изопачености и диктатуре.

       Зато у ствари и доживљавамо најфундаменталнију кризу; ова криза није технички квар, ова криза је у суштини последица пута Запада током последњих триста година, када је Запад одступио од хришћанства, од своје религије, и коначно кренуо путем техничке модернизације. Зато се сада приближавамо најстрашнијем, завршном акорду тог пута. Према томе, економска криза и проблеми које Запад и Европа доживљавају у управљању - то није просто технички квар, то је колапс. И многи тамо, премда се и праве као да је све нормално, како се ништа не дешава - збиља то схватају. Зато је немогућ било какав благ излаз из ове ситуације.

       Апсолутно сам убеђен да Америка ствар води ка трећем светском рату, ка правом правцатом светском рату. Зато Америка, доводећи радикалне исламске режиме на власт, сама ствара изговор за даље упаде, интервенције у те земље. И то врло добро схватају и сами многи муслимани и Арапи, који виде како њима манипулишу, како свесно од њих самих стварају страшило непријатеља човечанства, а после тога ће их уништавати, објашњавајући то неопходношћу спречавања те човекомрзилачке идеологије, коју сада сами Американци подржавају. Они ће образлагати будући геноцид над муслиманским народима, и то онима који немају никакве везе са тим. Према томе, одиграва се финални окршај.

       Задатак Америке је, наравно, глобална дестабилизација политичких система, лишавање држава суверенитета - на то су управо усмерени догађаји арапског пролећа; све суверене државе морају бити демонтиране и прећи под контролу провокативних екстремних снага, које ће просто самим својим постојањем омогућити да се тамо у сваком тренутку упадне. На пример, талибански режим у Авганистану, који су такође на власт довели сами Американци преко својих пакистанских субимперијалистичких савезника. Тај циљ одговара дестабилизацији других земаља, и у првом реду Кине.

       Значи, одиграва се борба између глобализма САД и оних који сада покушавају да, обрнуто, сачувају суверенитет и своје генералне позиције, то јест присталица вишеполарног света. Постоје два табора: присталице једнополарног, западног света, западне хегемоније, империјализма, финансијског капитализма који хоће да себе по сваку цену спасе, па и по цену трећег светског рата и фактички уништења значајног дела човечанства. То је највероватнији сценарио; чини ми се да га не можемо избећи, премда треба учинити све могуће за то да присталице вишеполарног света изведу хармонични расплет те фундаменталне, апсолутне, финалне кризе без преседана.

       У ту сврху треба се удружити, за то треба мислити, радити, али све је прожето западним мрежама утицаја - у Русији, у исламском свету, у Европи, па и у Ирану постоји пета колона; има је, наравно, и у Србији - западњачки и атлантистички издајници. То отежава могућност наших маневара.

       Човечанство безнадежно иде у бездан, куда га вуку представници већ глобалне и светске елите; то више нису просто САД као посебна земља - то су представници финансијског глобалног капитала, светске финансијске олигархије, која у суштини данас чини светску владу, игноришући све законе демократије. То видимо, на пример, у Грчкој. У Грчкој је већ просто уведено апсолутно директно спољно управљање, које нема никакве везе са демократијом, које располаже том земљом по сопственом нахођењу, наводно да је спаси од кризе коју су сами представници те финансијске олигархије у Грчкој и створили. И тако ће бити свугде, то јест одиграва се десуверенизација.

       Ради се о окупацији практично у светским размерама, окупацији суверених држава од стране светске владе и њених средстава утицаја. Мислим да је време да се светској влади објави рат. То је једини начин да се одложи или чак избегне трећи светски рат: или ћемо ми извести удар на Американце и њихове мреже које воде до те ствари, или ћемо убијати једни друге.

       У Србији се последње деценије са великим задовољством пратио процес државотворне и економске обнове Русије. С друге стране, морам да кажем да национални кругови у Србији са забринутошћу прате протесте „опозиције“ у Русији, и процес медијског подривања ауторитета и вредности руске државе и цивилизације. Забринутост проистиче из богатог искуства у примени западних метода оранж револуција. Како Ви оцењујете ту медијску харангу на Цркву, председника Путина?
     
       - Да, сасвим сте у праву: то је јако опасна тенденција. Ти људи не представљају наше становништво, али то је врло, врло активна мањина коју финансијски подмазује Запад, САД, ЦИА, амерички Стејт департмент, као и европске субимперијалистичке, подимперијалистичке структуре. Ту мањину већином чине људи који су или етнички неруси, а таквих је јако много у многонационалној Русији, или су потпуно оријентисани на Запад, и они су пета колона која стреми да изведе удар на основна чворишта руске државности.

       То је православље, то је наш историјски идентитет, то је суверена држава, државност, која држи сложено друштво у јединству и обезбеђује територијалну целовитост Русије. То је лично председник Путин, који води политику независну од утицаја САД. Зато имамо случај са групом „Пуси Рајот“, случај с наранџастом револуцијом - све је то дело руку пете колоне, цијашких агената утицаја, либерала, као и јако моћног израелског лобија, који се различито односио према руској државности. Било је и покушаја зближавања Израелаца са Русијом, исто као и у случају Турске последњих година, али је дошло до коначног равнања Израела према САД.

       Ето, „Ехо Москве“, које је просто штаб такве делатне организације, то је радио-станица у којој се налази идејни штаб за рушење руске државности. Запањујуће је што се у окружењу председника владе Медведева налази јако много људи либералне, прозападне, проамеричке оријентације, који спадају у исти тај америчко-израелски лоби унутар Русије. То је изузетно опасно, пошто они држе у рукама кључне, најосетљивије центре управљања друштвеним процесима.

       И поред тога што Путин води политику јачања суверенитета Русије, представници тих прозападних, ултралибералних кругова мобилишу становништво, стварају атмосферу психолошког прогањања људи који се залажу за православље, за родољубиве вредности, за самобитност Русије, подвргавају их остракизму, и воде ствар ка обојеној револуцији.

       Сада је та револуција пропала: борбу за улицу, за социјалне слојеве Путин је заправо добио. Али је то ипак јако опасна ситуација, пошто је наше друштво буквално прожето петом колоном. И ви, Срби, знате колико много може да учини издајник када народ пролива своју крв: друштво свим силама штити своје интересе, а група издајника, подлегавши наговарању Запада, или просто купљена, способна је да подло зарије нож у леђа.

       Све то је могуће и сада у Русији, те је зато, без обзира на то што су тенденције после Путиновог повратка јако добре, створен Изборски клуб који обједињава конзервативно-родољубиве интелектуалце, политичаре, јавне личности и леве и десне оријентације, независно од идеологије, који су се сада збили да би просто спасили земљу, суочени са спољном и унутрашњом агресијом. Унутрашњом агресијом од стране пете колоне, и због које мислим да још увек постоји јако велика опасност.


Fakti
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #23 послато: Јануар 07, 2013, 12:36:03 »

Русија сматра: Косово је Србија, а то нису празне речи јер Русија има атомско оружје


РУСКИ МИСЛИЛАЦ АЛЕКСАНДАР ДУГИН ЗА ГЕОПОЛИТИКУ (крај)

                                                   Александар Дугин


    Читава елита у Русији је, уопштено речено, прозападна, и читава се супротставља Путину, или у најмању руку није заинтересована за то да његов ослонац на народ постане стабилан и озбиљан. Али, то је зечја елита која мрзи руску историју и спремна је да прода земљу у целини и по деловима
    Мислим да Србија свакако треба да уђе у Евроазијски савез, мора да постане чланица Царинског савеза, да уђе у ОУКБ, Организацију уговора о колективној безбедности, и само тако Србија може да одбрани свој суверенитет и независност и да се бурно и активно развија
    То неће противречити оријентацији на Европу. Русија са Европом значајније економске односе од многих земаља које су у ЕУ. Лаж је и пропаганда наших непријатеља да ће улазак у Евроазијски савез удаљити Србе од Европе. То ће приближити Србе Европи и омогућити им да достојанствено сачувају суверенитет
    Николићева влада већ представља позитиван помак, макар и не најбољи, али је то - добар потез. Сретао сам се са Николићем, оставио је на мене јако добар утисак. У сваком случају, он је родољуб, он је Србин. Николић жели добро Србији. Може ли он то да учини или не - то не знам, то ви боље знате
    Русија има велика ограничења, и можда је делимично политика зближавања са Западом диктирана потребом, прагматичном потребом, пошто Москва сада није спремна да у потпуности преузме на себе прилике у Србији. Она ка томе иде, све смо ближе и ближе томе, и у одређеном тренутку...
    Русија неће признати Косову и Метохији никакву независност, ништа, просто никакве албанске америчке структуре - Русе баш брига за то. Русија је нуклеарна земља, и ако она узме Србију у заштиту, онда ће се ситуација сасвим другачије решавати; тамо ће бити не само западни контролни пунктови, биће руски, српски. Радићемо, нема нам друге, постепено, само треба више активности одоздо


        СВЕТСКИ познати руски геополитички мислилац Александар Дугин дао је интервју „Геополитици”, а Факти преносе и други део .

       Значи, на једној страни имамо значајан део руске елите, либерално и атлантистички настројен, која је утицајна у друштву и медијима, а на другој страни је патриотски блок који чине, у основи, председник Путин и већина народа... Можете ли нам ближе објаснити то сложено окружење и ситуацију у којој се налази председник Путин? На који начин подстаћи међусобну комуникацију и садејство руске националне и економске елите са председником Путином, а њих заједно са руским народом?

       - То је уопште исправна оцена, и ја тако мислим. Сматрам да је Путин усамљен, он се ослања на друштво у целини, али прозападна, проамеричка елита, пета колона, блокира Путину могућност да продре до широких народних маса.

       Руске националне елите готово да нема, зато што је током последњих двадесет година готово сва елита изузев, можда, појединих припадника безбедносних структура и неких појединаца, практично била под утицајем западних либералних кругова. Код нас је апсолутно либерална влада, код нас су либерална јавна гласила, код нас је либерално школство, и у њима је практично постојало управљање споља, и још увек постоји.

       Читава елита у Русији је, уопштено речено, прозападна, и читава се супротставља Путину, или у најмању руку није заинтересована за то да његов ослонац на народ постане стабилан и озбиљан. То је зечја елита, та елита мрзи руску историју и спремна је да прода земљу у целини и по деловима.

       Она се тога лаћала у Јељциново време деведесетих година, и сада то наставља. Путин је усамљен, и он не може до краја да пронађе ослонац на народ. Можда ће се то кроз извесно време десити, али је изолован од елите.

       То се често дешавало у руској историји - да цар или вођа буде окружен издајницима, шљамом, мрежама утицаја, агентуром, петом колоном и шпијунима. Али, он засад не може да продре до Русије. Самим тим, друштво за безакоње које чине елите - корупцију, лоповлук, цинизам, проневере - за све то криви Путина.

       Самим тим елите дискредитују Путина својим понашањем с једне стране, а с друге стране - онемогућавају му да продре до широких народних маса и ослони се на њих. Оне све блокирају. Зато је ситуација врло трагична.

       Александре Гељевичу, желимо овом приликом да изразимо похвалу једној од Ваших стратешких идеја - евроазијству. Видимо да Ваше идеје о Евроазији, које сте пре две деценије промовисали, сада на неки начин доживљавају своју реализацију. Ту мислимо на идеју стварања Евроазијске уније, односно Евроазијског савеза, о којој је говорио и председник Руске Федерације, Владимир Путин. Да ли Ви видите место Србије у Евроазијском савезу, имајући у виду да је Србија за Русију географски запад?

       - Као прво, захваљујем Вам на том запажању, пошто су се Срби вероватно први у Европи упознали с евроазијским идејама, први превели моје књиге, или у најмању руку међу првима.

       Увек сам јако волео српски народ и увек сматрао да су Србија и Русија - две државе, две културе, обједињене истом судбином. У том погледу, управо за Србе није тајна одакле су Путину стигле идеје евроазијства - то је заиста рад мој и мојих истомишљеника евроазијаца. Сада то нису просто речи, то је реалност стварања Евроазијског савеза: функционише Царински савез!

       Мислим да Србија свакако треба да уђе у Евроазијски савез, мора да постане чланица Царинског савеза, да уђе у ОУКБ, Организацију уговора о колективној безбедности, и само тако Србија може да одбрани свој суверенитет, независност, да се бурно и активно развија.

       То неће противречити оријентацији на Европу. Као прво, и из Русије се сада може слободно путовати, слободно може трговати, а економски односи Русије с Европом знатно су већи него што имају разне земље које су чланице Европе, на пример, из Источне Европе. Зато они који се боје да ће улазак у Евроазијски савез удаљити Србе од Европе треба да знају - то је лаж, то је пропаганда наших непријатеља. То ће приближити Србе Европи, али ће им омогућити и да достојанствено сачувају суверенитет. И у ствари Русија неће признати Косово - и то је такође јако важно.

       У Русији сматрају: Косово је Србија. И ако Русија има атомско оружје, онда то признање нису празне речи.

       Историјско искуство нас подстиче на опрезност. Да ли постоји опасност да руски народ опет у некој новој наднационалној заједници као што је Евроазијски савез изгуби свој духовни и национални идентитет као што је то било у време СССР-а? Игор Панарин предлаже да централна идеологија Евроазијског савеза буде православље.
     

     - Мислим да такве бојазни постоје, али ако Русија не обједини Евроазијски савез, она сама неће издржати притисак Запада - ето у чему је ствар. Ако не ојачамо своје позиције на постсовјетском простору, не успемо да га интегришемо економски и војно-стратешки, онда Русија нема шансу да самостално издржи сучељавање са Западом. Просто ћемо се срушити, тако да немамо другог излаза.

       То је ризично, и сматрам да је брига за јачање идентитета руског народа - првенствени задатак, укључујући и православни идентитет као базни и осовински. Али ако покушамо да понудимо православље свим земљама које улазе у Евроазијски савез, наићи ћемо на врло снажан отпор јер тамо има исламских земаља: Казахстан, Узбекистан, Киргизија, Таџикистан. Не можемо да их потцењујемо.

       Зато мислим да треба деловати упоредо, стварајући Евроазијски савез на привредно-стратешком нивоу, а радити унутар Русије и са руским становништвом на јачању православног идентитета, али то не изјављујући отворено, и не говорећи о томе као о званичној и главној идеји. То ће просто створити проблеме које никада нећемо решити.

      Ми знамо да Ви имате респект према исламу. Обичном човеку који, условно речено, припада европској цивилизацији, а и шире, тешко је појмити и разумети радикалне исламисте који дигну у ваздух себе и ученике неке школе, или случајне путнике неког метроа или воза... Да ли је то аутентични ислам или једна његова струја, салафистичка, која је однегована од стране западних обавештајних служби у Авганистану до данас? Ово питамо јер постоји зачуђујуће поклапање циљева Алкаиде и Сједињених Америчких Држава у многим земљама.

       - То је сасвим исправна опаска. Бжежински је лично тренирао екстремисте Ал Каиде у Авганистану, Бин Ладен је био агент ЦИА (што је познато), и салафизам, радикални терористички ислам, просто представља пету колону ЦИА, Запада.

       Запад дискредитује исламске вредности, ради против интереса муслимана, представља муслимане као антиљудске, нечовечне сурове животиње, и управо салафизам и вехабизам представља као тако радикалну, заправо као карикатуралну, представу о исламу. Тако да - постоји реални ислам; то је велика, древна цивилизација, коју данас најизразитије представљају шиитски, суфијски кругови, традиционални ислам који је веома духовни.

       Он није једнозначан - тамо има свега; има најразноврснијих друштава, најразноврснијих вредности.

       Вехабисти, опет, покушавају да створе карикатуру реформисаног ислама: ислама примитивног, ислама лишеног духовне, културне, историјске димензије. И у том погледу - то није ислам, просто, то је продужетак америчког империјализма.

       Ми не можемо да сматрамо, на пример, да су ове или оне секте, које се заклањају иза Христовог имена, као што су Мунова секта, или Ом Шинрикјо, које могу да користе Христово име, да су то хришћани. Исто тако, вехабијске главосече - то уопште нису муслимани, они просто имају врло далеку везу с исламом, исто као и секташи са хришћанством. Зато се ја према исламској традицији односим с најдубљим поштовањем и уважавањем. Посебно ми је блиска иранска философија, суфијска традиција.

       У Русији забрињавају убиства муфтија и исламских вођа у Татарстану и Дагестану, која су се догодила прошле године. Ко је то урадио и како Ви гледате на ово сложено питање?

       - То је сасвим очигледна ствар. Исто као што је и чеченски сукоб био регулисан пошто је део оних Чечена који су се борили против Русије схватио да их вехабисти воде у покољ, уништење, да они просто манипулишу, муфтија, суфијски вођа Ахмад Кадиров прешао је на страну Русије - то је био принципијелни моменат.

       У Дагестану су недавно убијена двојица муфтија, а један од њих, Саид Чиркејски, није био просто представник традиционалног ислама, него је био највиши духовни ауторитет, суфијски ауторитет који је водио апсолутно здраву, исправну, дубоку духовну политику, врло промишљену. А убили су га они који планирају да у Дагестану понове Кавкаски рат, и они, несумњиво схватајући значај традиционалног ислама, суфијског ислама, убијају оне лидере који могу кренути, и свакако би кренули, линијом Ахмада Кадирова, тј. да постану јемство победе Русије, и победе традиционалне евроазијске велесиле над непријатељем.

       Зашто их Русија не заштити?

     
       - Русија је у својој делатности паралисана тиме што је наша елита под потпуном контролом либерала. Ето, чак и о Путину обликују сасвим лажну представу.
     
       Александре Гељевичу, како оцењујете тренутно стање у Србији и једну врсту политичког, дипломатског и економског притиска који се на Србију врши од стране Запада у последњих више од двадесет година? Шта Србија да чини поводом Косова, у условима када је озбиљно нарушен њен економски и политички суверенитет?
     
       - Уверен сам да, као прво, Николићева влада већ представља позитиван помак, макар и не најбољи, али је то - добар потез. Сретао сам се са Николићем, оставио је на мене јако добар утисак; потом су се разне ствари догађале, не пратим баш до танчина. У сваком случају, он је родољуб, он је Србин, а не попут агената утицаја какви се код нас каткад јављају; мислим да Николић жели добро Србији. Може ли он то да учини или не - то не знам, то ви боље знате. Мислим да је за Србију једини спас у интеграцији у Евроазијски савез и у решавању косовског проблема с ослонцем на руско атомско оружје.
     
       Нова влада и нови председник Томислав Николић показали су већу спремност за сарадњу са Русијом; међутим, у економској политици није направљен дисконтинуитет, подржавају се страни инвеститори, а многи сматрају да се превише уступака чини Западу када је у питању Косово и Метохија...
     
       - Мислим да се можда ипак ради о реализму, пошто сам једном приликом после повратка из Србије, видевши каква ситуација је тамо могла да настане још у претходном мандату, лично о том питању обавестио руководство земље. Али ево шта сам запазио: ни са стране Русије, барем у то време, Србија није изазвала велики ентузијазам.

       Не треба заборављати да Русија има велика ограничења, и можда је делимично политика зближавања са Западом диктирана потребом, прагматичном потребом, пошто Москва сада није спремна да у потпуности преузме на себе прилике у Србији. Она ка томе иде, све смо ближе и ближе томе, и у одређеном тренутку...

       Зато ја не бих извлачио радикалне закључке у погледу Николића. Он је српски родољуб; можда он не може све, не зна баш све.

       Једини проблем је и у самој Москви, исто као и по питању интеграције са Казахстаном, за шта се већ одавно залаже председник Казахстана Назарбајев, и односа Белорусијом, са нашом најближом браћом.

       У том погледу Србија сада, како ми се чини, треба да лавира, зближава се са Русијом, али да схвата како ни код нас није све баш тако добро. Сада постаје боље, и Николић је изванредна личност, сада оптимално одговара, чини кораке према Русији у оквиру могућег.

       А што се тиче Косова и Метохије, просто треба притискати одоздо, захтевати (гледао сам и на интернету) постојање разних мрежних друштвених покрета који чврсто стоје на бранику српских интереса, треба просто притискати. На крају крајева, то је питање друштвене мобилизације.

       Ако читаво српско друштво буде једнодушно, онда никакав властодржац, под претњом тренутног смењивања, не може да води политику издаје националних интереса. И уопште, само ће Русија и зближавање са Русијом решити то питање.

       Русија неће признати Косову и Метохији никакву независност, ништа, просто никакве албанске америчке структуре - Русе баш брига за то. Русија је нуклеарна земља, и ако она узме Србију у заштиту, онда ће се ситуација сасвим другачије решавати; тамо ће бити не само западни контролни пунктови, биће руски, српски. Радићемо; немамо куд, нема нам друге, постепено, само треба више активности одоздо.

Fakti
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #24 послато: Јануар 31, 2013, 12:33:08 »

ПУШКОВ:Русија престаје да буде зависна од државе № 1


МОСКВА РАСКИНУЛА ЈОШ ЈЕДАН РУСКО-АМЕРИЧКИ СПОРАЗУМ


                                                       Алексеј Пушков

    Вашингтон огорчен, Викторија НУЛАНД изјавила: Одлука премијера Медведева је „катастрофална” и Русији неће донети ништа добро
    Индикативно је да је Нуланд употребила потпуно исти израз као и Хилари Клинтон која је „катастрофалном” прво назвала фактичку забрану USAID да даље делује на територији РФ,  а убрзо потом и „Закон Диме Јаковљева” којим је Русија Американцима забранила да усвајају њену децу
    Стејт департменту је узвратио Алексеј ПУШКОВ, председник спољнополитичког комитета Државне Думе, подвукавши: „Русија преформатизује своје односе са САД. Раскинут је већ трећи споразум са Америком у последњих пола године. Затворен је USAID у Русији. Растајемо се са зависношћу од државе № 1”


         ПРЕДСЕДНИК владе Руске Федерације Дмитриј Медведев ставио је ван снаге споразум између РФ и САД о сарадњи у правосудној делатности и контроли промета наркотика.

         Споразум је потисан 25. септембра 2002. године, а предвиђао је да америчка страна регуларно руским надлежним органима пружа финансијску помоћ за реализацију антикриминалних пројеката.

         Званични Вашингтон је одмах одреаговао и саопштио да су САД огорчене одлуком Москве да једнострано изађе из споразума о сарадњи правосудних и полицијских органа две земље у сфери контроле  промета наркотика. Вкторија Нуланд је у име Стејт департмента изјавила да је потез са потписом Медведева „катастрофалан” и да Русији неће донети ништа добро.

         Индикативно је да је Нуланд употребила потпуно исти израз као и Хилари Клинтон која је „катастрофалном” назвала фактичку забрану USAID да даље делује на територији РФ, а убрзо потом и„Закон Диме Јаковљева” којим је Русија Американцима забранила да усвајају њену децу.

         Нуланд је, иначе, оценила да су САД и Русија имале веома плодну сарадњу у сузбијању корупције, дроге и трговине људима. Посебно је апострофирала „обуку руских антинаркотичких специјалиста”.

         „Русија је тражила помоћ и та помоћ је, у складу са сад већ бившим споразумом осарадњи, пружана. Али, закључила је, Руси сами одлучују: да ли им је помоћ потребна или није”.

         Руско Министраство иностраних послова – нешто пре њеног „огорчења” - саопштило је да је РФ спремна да прошири сарадњу са САД у борби против свих видова криминала. Само, без опозваног споразума.

         Уз ово је ишло прецизирање: да је Москва пре десет година потписала раскинути споразум зато што државни буџет није био у стању да финансира програме борбе против криминала, трговине људима и наркотицима, а да се сада ситуација у земљи „кардинално изменила набоље”, па Русија не само да више не мора да буде прималац западне помоћи, него се и сама претворила у донатора за такве програме. Чак и учествује у њиховој реализацији у Централној Азији и Авганистану.

         Нуландовој је одговорио ауторитетни Алексеј Пушков, председник спољнополитичког комитета Државне Думе, који је, иначе, један од најбољих руских американолога.

Факти
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #25 послато: Фебруар 01, 2013, 13:22:38 »

САД обавијају планету системима ПРО



МОСКОВСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „НЕЗАВИСИМАЈА ГАЗЕТА“
О АМЕРИЧКОЈ ГЛОБАЛНОЈ ПРОТИВРАКЕТНОЈ ОДБРАНИ (1)






   САД управљају целим процесом и, сем одбране од ракетног напада територије своје земље, званично проглашавају за своје животно важне интересе и одбрану трупа на територији својих савезника и партнера од регионалне ракетне опасности
    Основна пажња се поклања повећању броја противракетних система. Зато Министарство одбране САД увећава набавке проверених комплекса и система: Terminal High Altitude Area Defense - THAAD, ракета пресретача SM-3 у саставу система „Иџис-ПРО“ и РЛС AN/TPY-2
    Истовремено се ради на даљем усавршавању технологије. Например, сада се ракета пресретач „Стандард-3“ лансира само са мора, али до 2015. треба да се појави модификована ракета пресретач SM-3 за копнено базирање којом ће се опремити ПРС „Иџис на обали“
    Министарство одбране САД такође модернизује саму ракету пресретач „Стандард-3“. До 2015. у наоружање треба да уђе њена нова модификација  - SM-3 Block IB  са усавршеном главом за самонавођење пресретања, која обезбеђује боље препознавање циљева и већу област `покривености`
    Американци настављају и развој свеобухватног система за борбено управљање и везе (Command and Control, Battle Management, and Communications - C2BMC), који интегрише различита информатичка средства, обезбеђује могућност планирања операција и омогућава тренутно ситуационо обавештавање и упозоравање лица која доносе одлуке на свим нивоима
    ПРО Јапана је ешелонирани систем: ратни бродови са системом „Aegis“ и ракетама пресретачима „Стандард-3“; ракетни системи „Патриот“ ПАК-3 (планира се размештање 124 ракете, 32 су купљене у САД и лоциране у 11 база по читавој земљи, остале треба да се произведу у Јапану); мобилни радари за рано упозоравање и инфраструктура за борбено управљање
    Морски ешелон ПРО састоји се од четири јапанска разарача опремљена америчким системом „Аегис“ са противавионским ракетама SM-3: Конго, Чокај, Миоко и Киришима. Такође се планира постављање система ПРО на два нова разарача  


Пише: Наталија РОМАШКИНА, старији научни сарадник Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН, магистар политичких наука, професор на Академији војних наука

        СТВАРАЊЕ глобалног свеобухватног ешелонираног система ПРО, чији је само део европска ПРО, поновно изабрана администрација САД и даље сматра за један од најважнијих циљева политике и стратегије, за најефикасније средство за парирање опасностима од балистичких ракета (БР) и значајним ресурсом за јачање и ширење напора у области међународне војно-техничке сарадње.  

       САД управљају тим процесом и, сем одбране од ракетног напада територије своје земље, званично проглашавају за своје животно важне интересе и одбрану трупа на територији својих савезника и партнера од регионалне ракетне опасности.

Одбрана од ракетних опасности

       У последњој деценији САД су оствариле значајан прогрес у  развоју и усавршавању регионалних техничких средстава и система ПРО. Ипак, Министарство одбране САД сматра постојећа средства очигледно неадекватним у условима јачања регионалних ракетних претњи.

       Један од најважнијих задатака је усавршавање противракетних система у ближој (до 2015.) и даљој будућности. При том се основна пажња посвећује повећању броја таквих система уз очување ниског нивоа техничког ризика.

       Као део тог решења, Министарство одбране САД увећава набавке проверених комплекса и система: Terminal High Altitude Area Defense - THAAD, ракета пресретача SM-3 у саставу система „Иџис-ПРО“ и РЛС AN/TPY-2.

       Други део наведеног решења састоји се у даљем усавршавању технологије. Например, сада се ракета пресретач „Стандард-3“ лансира само са мора, али до 2015. треба да се појави модификована ракета пресретач SM-3 за копнено базирање којом ће се опремити ПРС „Иџис на обали“, што ће омогућити бољу покривеност у брањеном региону размештањем ракета пресретача на тој територији. Оне ће реализовати потпуну покривеност брањених области будућим системом ПРО против балистичких ракета средњег домета (БРСД).

       Министарство одбране САД такође модернизује саму ракету пресретач „Стандард-3“. До 2015. у наоружање треба да уђе њена нова модификација  - SM-3 Block IB  са усавршеном главом за самонавођење пресретања, која обезбеђује боље препознавање циљева и већу област „покривености”. Територија коју штите ракете повећана је развојем технологије лансирања према подацима за навођење на циљ који је ван домета система за осматрање.

       Американци настављају и развој свеобухватног система за борбено управљање и везе (Command and Control, Battle Management, and Communications - C2BMC), који интегрише различита информатичка средства, обезбеђује могућност планирања операција и омогућава тренутно ситуационо обавештавање и упозоравање лица која доносе одлуке на свим нивоима. Такав развој предвиђа уграђивање постојећих и будућих давача ПРО, као и различитих примењиваних ватрених средстава као што су комплекси „ТХААД“, „Патриот“, модификоване ракете пресретаче SM-3 и GBI. Ова усавршавања омогућују испуњавање техничких услова различитих регионалних система ПРО, а такође да се амерички информациони систем повеже са ПРС који су изведени заједно са савезницима и партнерима. За одбрану територије земље постаће доступна такозвана „слика без рупа“ глобалне ситуације која обједињава читав систем ПРО.

       Инфрацрвени оптичко електронски систем (ОЕС) ваздушног базирања, још једно је средство планирано за израду до 2015. г. Циљ овог пројекта је да обезбеди истовремено откривање и праћење великог броја БР помоћу беспилотиних летелица. Те просторно распоређене ваздушне платформе треба суштински да увећају дубину регионалних ПРО.

       У новој концепцији Агенције САД за ПРО, „Превремено пресретање“, истражује се техничка могућност уништавања ракета на почетним деоницама путање њиховог лета уз коришћење постојећих ватрених и информационих средстава. Уместо ослањања на ракете великих димензија и брже ракете пресретаче, предложено је смањивање времена реаговања система ПРО, (како на преношење података о циљу, тако и за њихову обраду и доношење одлуке о лансирању ракете пресретача), да би предвиђена ватрена средства знатно раније могла да стигну ракете противника.

       Крајем текуће деценије планирана је израда савршенијих ватрених и информационих средстава ПРО. Ракета пресретач „Стандард-3“, модификација 2А (SM-3 Block IIA) имаће велику стопу убрзања и ефикаснију главу самонавођења, што ће омогућити да се превазиђе потенцијал ракета пресретача  СМ-3 мод. 1А или СМ-3 мод. 1В и прошири зона одбране.

       Сем тога предвиђена су издвајања средстава за дугорочни развој технологије „Гађања удаљених циљева“, која предвиђа не само лансирање ракета пресретача према подацима спољног навођења циља из удаљеног извора, него и могућност пријема команди од информационих средстава која се разликују од бродских система „Aegis“. То ће омогућити да се мета пресретне на великој удаљености. Остали дугорочни пројекти усмерени су на стварање система оптичко-електронских система космичког базирања са константним покривањем важних области праћења великог броја мета и обезбеђују њихово откривање и праћење на свим деоницама путање. Такав систем може знатно смањити оптерећење копнених система за осматрање и смањити број ПРС који су неопходни при размештању овог или оног система ПРО. Одговарајући пројекат, под називом „PTSS“, има приоритет у финансирању.  

Унификација разноврсности

       Генерално, најважнија карактеристика савремене политике САД у области регионалне противракетне сарадње јесте настојање да се разради максималан број могућих варијанти за сваки конкретан случај. У складу са јединственим захтевима за ограничавање и одбрану то ће зависити од географских, историјских и војних специфичности региона, као и од степена сарадње и безбедности земаља учесница свеобухватне ПРО.

       У основи регионалних напора у области ПРО САД налази се неколико основних принципа.

       1. САД посебну пажњу посвећују јачању структуре регионалног ограничавања на основу тесне сарадње и поделе терета трошкова између њих и њихових савезника. Савезници треба да умеју да се уклопе у производне планове и делују у циљу јачања заједничке безбедности, да имају могућности да дају сопствени допринос у одбрани заједничких интереса. Остале компоненте таквог ограничавања такође се сматрају битним. Против држава које имају нуклеарно наоружање, регионално ограничавање укључиваће нуклеарну компоненту (најбољег или другог наоружања). Његова улога у структури регионалног ограничења може се смањити у случају пораста улоге ПРО и других стратешких средстава. У ширем смислу Сједињене државе траже нове путеве за неутрализацију нуклеарних претњи.

       2. САД ће примењивати постепени флексибилни приступ сваком региону, који је прецизно регулисан у односу на регионалне опасности, укључујући размере и тенденције за њихову реализацију, као и постојећа и потребна средства. При том није потребно свуда наметати елементе глобалне типске структуре ПРО. Уместо тога осниваће се функционалне регионалне структуре избалансиране према потребама и могућностима.

       3. Будући да у наредној деценији потребе за средствима ПРО у регионима могу премашити постојеће могућности, САД ће радити на припреми мобилних и преносивих средстава и система. У случају кризе, то ће омогућити њихово премештање из региона у регион. На тај начин могућност брзог појачавања одбрамбеног потенцијала треба да сузбија потенцијалне агресоре истовремено у неколико региона.

       Применом ових принципа у различитим регионима, Пентагон ће се ослањати на глобалну инфраструктуру за командовање и управљање оружаним снагама САД - у избору места размештања средстава ПРО.

Пацифички регион


       Године 1998. године - после три лансирања БРСД „Таеподонг“ са територије Корејске народне демократске републике - у Јапану је настала потреба за истраживањем у области ПРО. После испитивања ракете „Таеподонг-1“ 1999., која је пролетела изнад Јапана и пала у Тихи океан, Министарству одбране Јапана наложено је да заједно са САД почне рад на изради система противракетне одбране територије земље. Тако од 1999. Јапан фактички учествује у програму америчких истраживања под називом „Проширена одбрана поморских борбених дејстава“.

       Уз подршку САД Јапан је после успешних испитивања пресретања БР из 2002. године одлучио да примени сопствени слојевити систем ПРО, што је и саопштено на заседању јапанског кабинета министара 2003. г. То је, формално, претпостављало набављање америчког система „Aegis“ и ракетних система „Патриот“ ПАК-3 као „одбрамбена мера за заштиту живота и имовине грађана Јапана“ од напада БР држава-агресора. Исто тада, јапанска Агенција за одбрану планирала је да поморске разараче опреми ракетама пресретачима „Стандард-3“.

       У децембру 2005. г. Јапан је саопштио да ће платити скоро трећину вредности заједничког ПРО програма у износу од 1-1,5 милијарде долара (укупна вредност износи око 3 милијарде долара), после чега је Стејт департмент САД званично изјавио да је у области ПРО Јапан постао најважнији партнер Сједињених држава.

       ПРО Јапана је слојевити систем: ратни бродови са системом „Aegis“ и ракетама пресретачима „Стандард-3“; ракетни системи „Патриот“ ПАК-3 (планира се размештање 124 ракете, 32 су купљене у САД и лоциране у 11 база по читавој земљи, остале треба да се произведу у Јапану); мобилни радари за рано упозоравање и инфраструктура за борбено управљање.

       Морски ешалон ПРО састоји се од четири јапанска разарача опремљена америчким системом „Аегис“ са противавионским ракетама SM-3: Конго, Чокај, Миоко и Киришима. Такође се планира постављање система ПРО на два нова разарача.

       Задатак откривања лансирања БР поверен је радару FBX-T на острву Хоншу. Сем тога, Јапанци су самостално инсталирали радар FPS-XX, који решава сличне задатке. Планирано је постављање четири таква радара у првом ешалону ПРО. Систем ће бити основа противракетног штита земље и биће суштински елемент одбране САД и њихових интереса у региону од потенцијалног противника.

       САД и Јапан редовно изводе војне вежбе које обе земље оцењују као успешне. Један од најважнијих узајамних напора две земље усмерен је на припремање следеће генерације ракета пресретача SM-3, Block IIA. Према оцени Министарства одбране САД „партнерство САД са Јапаном је истакнути пример сарадње, која је неопходна током примене постепеног флексибилног приступа који је адаптиран за специфичне регионалне опасности и могућности за њихово парирање“.



Елементи ПРО на територији држава - савезница и партнера САД.

1. Данска (о. Гренланд) - радар AN/FPS-120 (верзија радара AN/FPS-123).
2.  Норвешка - радар AN/FPS-129.
3. Велика Британија-радар AN/FPS-126 (мод. верзија радар AN/FPS-123), ЗРК PAAMS (S).
4.  Холандија - радар M3R, сателит за рано откривање; планира се РС дугог домета SAMP/T Block 2, командно место ПРО.
5. Немачка - РС дугог домета MEADS, РС дугог домета PAAMS, командно место ПРО; планира се: РС дугог домета SAMP/T Block 2.
6. Француска - РС дугог домета PAAMS, РС дугог домета SAMP/T.
7. Италија - РС дугог домета PAAMS, РС дугог домета SAMP/T, РС дугог домета MEADS; планира се: РС дугог домета SAMP/T Block 2.
8. Турска - мобилни радар AN/TPY-2, командно место ПРО; планира се: Arrow.
9. Румунија - планира се: SM-3, командно место Aegis, радарски обалски систем Aegis Ashore.
10. Шпанија - планира се: системи Aegis поморског базирања

11. Пољска - планира се: SM-3; обалски систем Aegis Ashore.
12. Израел - Arrow, Tactical High Energy Laser (THEL), Mini Raz MMR (EL/M-2084), Raz MMR (EL/M-2084), Patriot PAC-2, Patriot PAC-3, радар (FBX-T) AN/TPY-2; планира се: Arrow-3, Arrow-4.
13. Краљевина Саудијска Арабија - планира се: Patriot PAC-3, унапређена верзија ракете GEM-T.
14. Кувајт - планира се: Patriot PAC-3, унапређена верзија ракете GEM-T.
15. Уједињени Аапски Емирати: - планира се: Patriot PAC-3.
16. Индија - радар, елементи Arrow-2; планира се радар, Prithvi Air Defence (PAD), Advanced Air Defence (AAD).
17. Јапан - системи Aegis поморског базирања; систем дугог домета Patriot PAC-3; РЛС AN/TPY-2 (FBR-T), J/FPS-XX и J/FPS-3 мод.
18. Јужна Кореја - системи Aegis поморског базирања; планира се: радар AN/TPY-2; Patriot PAC-3.
19. Тајван - системи Aegis поморског базирања, Patriot PAC-3.
20. Аустралија - радар AN/SPQ-9B, системи Aegis поморског базирања, AN/SLQ-25ANixie, AIMSMKXII.


Факти



Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #26 послато: Фебруар 04, 2013, 23:24:26 »

Американци би да из Пацифика држе у шаху и Кину и Русију


МОСКОВСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „НЕЗАВИСИМАЈА ГАЗЕТА“
О АМЕРИЧКОЈ ГЛОБАЛНОЈ ПРОТИВРАКЕТНОЈ ОДБРАНИ (крај)




    Са војним базама и системима ПРО у региону Тихог океана, САД су добиле могућност да се осигурају од ракетног напада не само од странне С. Кореје (како се то декларише у доктринама), него и од стране нуклеарних сила, као што су Руска Феерација и Кина
    Крајем 2008. Министарство одбране САД потврдило је пакет продаје оружја и војне технике Тајвану у укупном износу од 6,5 милијарди долара
    Уговор се односио само на модификоване системе дугог домета „Патриот“ ПАК-3, 12 лансера овог система и 330 ракета. Први узорци наоружања допремљени су на острво средином 2009. „Патриот“ ПАК-3 способан је да гађа не само ракете-носаче, него и бојеве главе на пасивној путањи њиховог лета
    У септембру 2008. САД су на територији Израела разместиле мобилни радар за откривање и праћење БР одмах након лансирања
    Упркос томе што чак и пуна реализација свих планираних регионалних програма ПРО неће омогућити стварање ефикасне противракетне одбране територије од концентрисаног ракетног удара (посебно од удара ракета средствима за савладавање ПРО) - већ данас планови о свеобухватном размештању система ПРО раде у интересу Сједињених Држава
    Руска Федерација у оквиру ВКО (ВКО - ваздушно  космичка одбрана) има и развија своје сопствене независне програме ПРО. Логично је претпоставити да ће Русија у овој или оној мери сарађивати са савезницима у ОДКБ (као у области ПВО) и у ШОС. При том ће се улога ПРО САД и ВКО Русије повећавати у оквиру њихових стратешких односа са Кином


Пише: Наталија РОМАШКИНА, старији научни сарадник Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН, магистар политичких наука, професор на Академији војних наука

       РЕПУБЛИКА Кореја такође је важан партнер САД у области ПРО.

       Стварање система на њеној територији почело је у новембру 2004. г. изградњом првог од три корејска разарача KDX-III, опремљена америчким системом „Иџис“. У садшње време САД и Јужна Кореја настављају рад на развоју основних услова за будуће заједничке системе ПРО. Војно-политичко руководство у Вашингтону изјављује да су, чим ти услови буду установљени, Сједињене државе спремне за заједнички рад на јачању одбране свог савезника од севернокорејске ракетне опасности.

       Сарадња Аустралије са САД у области ПРО почела је крајем 90-их година. Циљ заједничког пројекта DUNDEE, који је укључио серију експеримената у области ПРО у септембру 1997., а које је у име САД изводио BMDO а у име Аустралије DSTO, била је провера откривања лансирања БР помоћу аустралијског радара Jindalee.

       Влада Аустралије је званично прихватила учешће у заједничком систему ПРО од момента саопштења о припреми државног програма за борбу против ракетне опасности и ширења нуклеарног оружја крајем 2003. Године 2004. потписан је Меморандум о узајамном разумевању и сарадњи у области ПРО, а у октобру 2005.  - билатерални документ који проширује истраживања и развој противракетних система.

       Аустралијска флота је 2006. године наручила три америчка система ПРО поморског базирања (укључујући Mk 41 у износу од око 1 милијарде долара). Сем тога предвиђена је и испорука радара за претраживање AN/SPQ-9B, система за размену података о тактичкој ситуацији CECS, система за радио електронско ометање  AN/SLQ-25A Nixie, система за препознавање AIMS MK XII, као и друге пратеће опреме, резервних делова и документације.

       Влада у Канбери је 2008. послала Сједињеним Државама упит за испоруку додатних компонената система  „Иџис“ за три нова разарача AWD, од којих је један планиран за пријем у наоружање 2013. године.

       У садашње време не постоји директна опасност од ракетног напада на Аустралију, мада војно политичко руководство те земље изјављује да у будућности не искључује такву могућност.

       Сем постизања политичких циљева, сарадња са САД пружа изузетне могућности за развој аустралијске индустрије, технологија и науке. Ипак, оно пре свега одговара америчким интересима: имајући војне базе са системима ПРО у региону Тихог океана, САД добијају могућност да се осигурају од ракетног напада не само од стране Демократске Народне Републике Кореје (како се то декларише у доктринама), него и од стране нуклеарних сила, као што су Руска Федерација и Кина. Многи од аспеката такве сарадње садржани су у билатералном Споразуму између САД и Аустралије и тројном Споразуму о сарадњи у области ПРО потписаном 2007. г. између САД, Јапана и Аустралије.

       Историја сарадње Тајвана и САД у области дефанзивног наоружања почиње од 70-их година. Кинеска ракетна испитивања из 1955. и 1956. у региону Тајванског мореуза појачала су на Тајвану политичку подршку у корист ПРО.

       Крајем 2008. Министарство одбране САД потврдило је пакет продаје оружја и војне технике Тајвану у укупном износу од 6,5 милијарди долара. Ова одлука је донета на основу резултата преговора који су раније одржани у Вашингтону са челником тајванског војног ресора, Чен Чаомином (по закону САД о односима са Тајваном из 1979. Сједињене државе могу продавати Тајвану само дефанзивно наоружање). Уговор се односио само на модификоване системе дугог домета „Патриот“ ПАК-3, 12 лансера овог система и 330 ракета. Први узорци наоружања допремљени су на острво средином 2009. „Патриот“ ПАК-3 способан је да гађа не само ракете-носаче, него и бојеве главе на пасивној путањи њиховог лета (у последњој фази доласка на циљ). Савремена техничка опрема система и његови радари могу да открију лансирање балистичких и других ракета не само са територије Демократске Народне Републике Кореје, него и из суседне Кине. 

       Одлуку о оснивању ПРО на Тајвану Бела кућа објашњава присуством ракетног нуклеарног оружја у Северној Кореји и опасношћу од његове примене против земаља - савезница САД у региону Југоисточне Азије. Одлука о продаји наоружања Тајвану у Кини је названа чињеницом која „озбиљно трује билатералне односе са САД“.

       Тајван данас оснива систем ПРО који укључује копнене и поморске компоненте: радаре, ракетне системе дугог домета „Патриот“ и разараче класе Arleigh Burke, који су опремљени системом “Иџис”.
Блиски Исток

       Имајући у виду недостатак искуства у пројектовању и изградњи ПРО, Израел је провео успешне преговоре са САД о заједничкој изради и финансирању израелског система ПРО. На основу међудржавног Меморандума о узајамном разумевању потписаног 1988. г. стручњаци америчке корпорације Lockheed Martin и израелске фирме Israeli Aircraft Industries (IAI) приступили су стварању система  Arrow («Стрела»), који представља концентрисани одбрамбени систем погодан за земљу компактних географских габарита. Систем Arrow-2 укључен је у наоружање Армије Израела 2000. године, а предвиђен је за уништење тактичких и оперативно - тактичких ракета на удаљености до 100-150км и висини до 50-60км, лансираних на растојању до 3000км., и имају брзину лета до 4,5 маха. У 2013.-2014. г. планирано је укључивање у наоружање система Arrow-3, који је предвиђен за уништење ракета на удаљености до 120км.

       Сем двостепених ракета пресретача систем обухвата центар за контролу лансирања ракета, нови радар и центар за управљање. Према неким подацима компанија IAI уз подршку Elta Group и по налогу Министарства одбране Израела припрема нову модификацију Arrow - Arrow Mk-4 са побољшаним радаром Green PineI, који може да открије лансирање ракета на растојању већем од 700км. Систем Arrow Mk-4 имаће нови радар, побољшану ракету - пресретач и друге компоненте које омогућавају проширивање националног система ПРО и  повећање безбедности Израела од могућег ракетног удара, пре свега од стране Ирана.

       У септембру 2008. САД су на територији Израела разместиле мобилни радар за откривање и праћење БР одмах након лансирања. Константна опасност од лансирања ракета мањег домета на територију Израела довела је до размештања два система одбране: „Гвоздена купола“ је пресретач, „Давидова Петља“ - противминобацачки ласерски систем.

       Последњих година земље чланице Савета за сарадњу арапских земаља Персијског залива проучавају проблеме у вези са појединачном и колективном ПРО као средства за одбрану од растућег потенцијала иранских БР. То је допринело развијању ближе сарадње низа земаља Залива са Сједињеним Државама, посебно Краљевине Саудијске Арабије, Кувајта и Уједињених Арапских Емирата, које су заинтересоване за куповину система ПАК-3.
Потешкоће и узајамно разумевање

       Потешкоће у преговорима Русије са САД о узајамном деловању у области ПРО у многоме зависе од ставова у оцени стратешке стабилности у садашњој фази. Један од доказа за то су и закључци међународне конференције о ПРО, која је на иницијативу Министарства одбране Русије одржана у Москви у пролеће 2012.  Сигурно је један од разлога за постојање нерешених кључних питања управо разлика у оцени нивоа стратешке стабилности у контексту реализације планова Сједињених Држава о ПРО. По мишљењу војно политичког руководства РФ тај ниво прелази оквире који су потребни и довољни, а према тврдњама представника администрације САД он се налази у тим оквирима. У циљу ефикаснијег решења проблема сарадње РФ-САД у области ПРО чини се да је сврсисходно у најскорије време активирати процес израде заједничких приступа у оцени нивоа стратешке стабилности у садашњој фази развоја војно политичких међународних односа.

       Без обзира што чак и пуна реализација свих планираних регионалних програма ПРО неће омогућити стварање ефикасне противракетне одбране територије од концентрисаног ракетног удара (посебно од удара ракета средствима за савладавање ПРО), већ данас планови о свеобухватном размештању система ПРО раде у интересу Сједињених Држава.

       Прво, приликом планирања регионалних система ПРО одређује се актуелни и максимално остварив циљ у садашњој фази стварања савремених средства слојевите одбране од ограниченог удара ракета са пуним комплетом средстава за савладавање ПРО уз учешће пресретача сложених балистичких циљева у правцима који представљају ракетну опасност за САД.

       У оквиру решавања тог циља решава се задатак уништења БР на значајном растојању од брањеног објекта (града, војне или привредне компоненте државне инфраструктуре  и тсл. на територији САД). Тако размештање делова система противракетне одбране у другим земљама, које се често налазе хиљаде километара од Сједињених Држава, омогућава да се САД максимално обезбеде од свих могућих последица уништења БР, укључујући и оне са нуклеарним главама. А у случају реализације планова САД о могућности уништења БР на било којој деоници њихове путање, најефикаснијом чини се варијанта њеног уништења у почетној фази лета изнад територије државе из које је и лансирана. У сваком случају, при том се смањује ниво сложености праћења БР помоћу радиолокатора, (задатак селекције), који се налази ближе опсегу детекције, што са своје стране скраћује укупно време за лансирање ракете пресретача ради прецизног погађања циља.

       Друго, размештање система за детекцију ракетно космичке одбране (систем упозоравања о ракетном нападу и систем за контролу космичког простора) на територији држава које се налазе у већини региона света пружа могућност за решавање приоритетног задатка - добијање максималне информације о текућем стању ракетно космичке ситуације и о њеним променама (укључујући и током могућег ратног конфликта).

       Треће, сем војних Вашингтон већ данас прилично успешно решава најважније политичке задатке који су директно или индиректно повезани са ПРО, која се изузетно интензивно развија у области стварања савремених стратешких система наоружања. При том се улажу велики напори у проширивање утицаја Сједињених држава, поред осталог и путем повећања размера свестране међународне сарадње и то не само са њиховим традиционални савезницима и партнерима него и са другим државама. И на крају, четврто, продаја елемената система америчке ПРО, државама - савезницима и партнерима, а који су засновани на најновијим научно техничким достигнућима, одговара економским интересима Сједињених Држава.

       Руска Федерација у оквиру ВКО (ВКО - ваздушно  космичка одбрана) има и развија своје сопствене независне програме ПРО. Логично је претпоставити да ће Русија у овој или оној мери сарађивати са савезницима у ОДКБ (као у области ПВО) и у ШОС. При том ће се улога ПРО САД и ВКО Русије повећавати у оквиру њихових стратешких односа са Кином, иако је Кина у начелу способна да неутралише одбрану путем форсираног повећавања свог ракетно - нуклеарног наоружања.

       Ипак, из много разлога ангажовање Кине у сарадњи са РФ у области ПРО може одговарати интересима безбедности Русије и појачати систем глобалног режима разоружавања и неширења наоружања.

       Превела Ксенија Трајковић


Факти
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #27 послато: Јануар 02, 2014, 12:07:26 »

„Албатрос“ још уочи распада СССР могао да у атмосферу уђе хиљаде километара пре циља


ШТА РУСИЈА МОЖЕ ДА СУПРОТСТАВИ АМЕРИЧКОЈ КОНЦЕПЦИЈИ
„МУЊЕВИТОГ ГЛОБАЛНОГ УДАРА“ (1)




    Током 80-их у СССР се радило на развоју вођене бојеве главе 15Ф178 за интерконтиненталну ракету МБР Р-36М2 „Војвода“. Она је била опремљена аеродинамичким системом за маневрисање - купа која врши отклон са врха блока на толико великим брзинама омогућавала је да се блоком управља без мотора (слично решење недавно су применили Американци)
    Године 1987. Раутовски завод машиноградње започео је радове на интерконтиненталној балистичкој ракети „Албатрос“ са маневришућом, навођеном бојевом главом која може да уђе у атмосферу хиљаде километара од циља и да до њега долети неочекиваном путањом, уз то и маневришући. Радови су због распада СССР били прекинути и уместо „Албатроса“ почели су радови који су на крају довели до стварања „Топоља-М“
    Није заборављена ни вођена бојева глава. Радови су настављени и проширени, 2000-их изведена су испитивања маневрисања бојеве главе, како на специјалним носачима - ракетама К65М-Р и „Топољ-Е“, тако и у саставу бојевих блокова других ракета
    Захваљујући томе, Русија данас већ има практично тестиран и спреман за размештање систем маневришућих бојевих глава. Према неким подацима, они се могу користити за опремање најновијих интерконтиненталних балистичких ракета „Јарс-М“, само што је руска маневарришућа бојева глава, наравно, термонуклеарна


        АМЕРИЧКИ програм „муњевитог глобалног удара“, који се развија већ неколико година, неочекивано је поменуо потпредседник РФ владе Дмитриј Рогозин, чак и руски председник Владимир Путин, као једну од најзначајнијих опасности за коју Москва мора да буде спремна.

        Каква је то концепција, може ли Русија нешто да учини ради супротстављања том програму и има ли сама слично оружје - расветлио је лист ВЗГЉАД.

        Од председника Војно-индустријске комисије, потпредседника владе, Рогозина, недавно се чула изјава на тему америчке концепције Prompt Global Strike („муњевитог глобалног удара“). У свом редовном годишњем обраћању Федералном собрању ту тему је дотакао и Врховни главнокомандујући Владимир Путин.

        Наступајући у Државној Думи, вице-премијер је изјавио да се у Русији активно ради на развоју пројеката који представљају одговор на америчку концепцију „глобалног муњевитог удара“.

        Он је, иначе, раније више пута говорио да је у Русији са радовима у области надзвучних летелица, посебно ракета, све у потпуности у реду.

        „Колико год да се експериментише са постављањем конвенционалног оружја на стратешке носаче - треба имати у виду да ћемо ми, ако се на нас изврши напад, свакако, у одређеним ситуацијама прибегавати одбрани помоћу нуклеарног оружја“ - додао је он и прецизирао да сваки агресор треба да зна да Русија управо нуклеарно оружје сматра за главно средство одвраћања.

        „Ми никада нисмо умањивали улогу нуклеарног наоружања, оружја одмазде, као великог нивелатора шанси“ - истакао је Рогозин.

        Треба, ипак, приметити: тешко да се може експериментисати „постављањем конвенционалног оружја на стратешке носаче“. Прво, то више нису експерименти, друго, то директно потпада под одредбе споразума о СНВ-3, посебно под изјаву у којој је јасно речено да „узимање од стране САД у наоружање система стратешке намене са ненуклеарним бојевим главама, ако те одлуке нису биле одобрене од стране билатералне комисије за консултације“, спада у посебне услове који ће имати за последицу повлачење Русије из споразума и касније активирање плана развоја нуклеарних снага у условима непостојања споразумних ограничења (постоји и такав план припремљен још у време тешке борбе за споразум са Американцима). Уосталом, у те услове спада и фамозна ПРО САД, прецизније, њен развој изван установљеног нивоа.

        С друге стране, СНВ-3 не забрањује размештање ненуклеарих бојевих глава на нуклеарне носаче, али ће се узимати у обзир као нуклеарни, размештаће се на истим базама, односно, постаће оружје чија је примена крајње опасна, јер лансирање, чак и једне интерконтиненталне балистичке ракете може да изазове веома негативну реакцију, све до противудара или одговора на удар. Наравно, друга страна може да се упозори, али ризици свакако постоје. 

        Ове теме дотакао се и председник Русије. У свом редовном годишњем обраћању националном парламенту, он је нагласио да рад САД на развоју „стратешких ракета у конвенционалној верзији, као и надзвучних конвенционалних система високе прецизности, предвиђених за наношење удара у кратком временском периоду и на великој удаљености“, изазива нашу забринутост.

        „Ми пажљиво пратимо развој такозване концепције „тренутног глобалног удара без могућности узвратног удара“, постоји таква концепција и енергично се развија у неким земљама. Реализовање свих тих планова може да има крајње негативне последице за регионалну и глобалну стабилност“ - додао је Владимир Путин.

        Он је такође нагласио да такви кораци могу да „пониште све раније постигнуте споразуме у области ограничења и смањења стратешког нуклеарног наоружања, да доведу до нарушавања такозване стратешке равнотеже снага“ и да Русија, наравно, зна шта као одговор треба да ради и предузима све што је потребно: “Нико не треба да има илузије у погледу могућности постизања војне супериорности над Русијом. Ми то никада нећемо допустити“.

        Такође је истакао да ће други (САД) у низу аспеката „још морати нас да достижу“.

        Шта је, заправо, концепција - Prompt Global Strike, PGS („Муњевити (тренутни) глобални удар“, МГУ)?

        То је пројекат Оружаних снага САД срачунат на постављање конвенционалног оружја по на носаче интерконтиненталног домета, којим може да се нанесе релативно прецизан удар по било којој тачки на планети за отприлике један сат.

        Све је објашњено потребом поседовања оружја против „терориста“.  Само, у то објашњење апсолутно нико не верује.

        Зато се верује да таква средства могу бити употребљена за напад на режиме „непожељне“ за Вашингтон, укључујући и оне који већ поседују добру ПВО.

        А у случају да САД буду у поседу солидне резерве таквих борбених средстава и њихових носача - и против Русије. Мада, са Русијом је ту  све веома компликовано.

        Борбена средства тог система могу да буду или маневришуће конвенционалне вођене бојеве главе, које се шаљу на циљ уз помоћ интерконтиненталних балистичких ракета или уз помоћ балистичких ракета базираних на подморницама, или, пак, надзвучне крстареће ракете које се лансирају са бомбардера.

        Маневришуће бојеве главе интерконтиненталних балистичких ракета, или балистичких ракета базираних на подморницама, чине немоћном сваку ПРО.

        Надзвучна крстарећа ракета великог домета може да досегне циљ 5-6 пута брже од подзвучне - типа „Томахавк“ или руских Х-55МС, Х-101, Х-102 и 3М14 „Калибар“. А надзвучна противбродска крстарећа ракета способна је да заштиту носача авиона и бродске ударне групе учини потпуно ефемерном, чак и више него при употреби далекометних надзвучних противбродских крстарећих ракета, таквих као што су „Вулкан“, „Гранит“ или „Оникс“ домаће производње.

        Заштићеност такве противбродске крстареће ракете или крстареће ракете од ПВО знатно се увећава јер велика брзина чини такву ракету мало угроженом, остављајући минимум времена за реаговање, чак и противавионским средствима која су способна да погоде такав циљ, посебно ако се налазе одвојено од средстава за откривање и управљање ваздушном ситуацијом своје земље.

        Јонизовани траг који се образује иза ракете у лету отежава рад локатора. Негативне стране су цена таквог оружја, маса и габарити - надзвучни систем захтева моћне моторе, односно, надзвучна крстарећа ракета не може да понесе много бојевих глава, а ни сам носач не може да понесе много крстарећих ракета.

        Постоји и мишљење да Американци радом у области муњевитог глобалног удара (МГУ) покушавају да компензују нагло смањење арсенала нуклеарног оружја, а посебно готово потпуно уништење арсенала тактичког нуклеарног оружја, што, Русија не чини и не планира да чини.

        Одмах треба истаћи да су се у СССР-у одавно и темељно бавили питањима вођених бојевих глава. Већ 70-их година радило се на самонаводећој бојевој глави „Мајак“ 15Ф678 за интерконтиненталне балистичке ракете Р-36М. Тај блок се могао наводити на циљ према радио-картама локације и био је снабдевен гасним системом за управљање (исто као један од америчких „технолошких демонстратора“ - после више од 30 година).

        Било је изведено 95 лансирања, али је њихов развој прекинут из политичких и делом техничких разлога.

        Током 80-их радило се на развоју вођене бојеве главе 15Ф178 за још модернију интерконтиненталну ракету МБР Р-36М2 „Војвода“.

        Она је била опремљена аеродинамичким системом за маневрисање - купа која врши отклон са врха блока на толико великим брзинама омогућавала је да се блоком управља без мотора (слично решење недавно су применили Американци). Изведено је било шест испитивања, али се СССР касније распао, а пројектант - украјински ОКБ „Јужни“ и произвођач, Оренбуршки машински завод, нашли су се у различитим земљама.

        Започети посао није пропао и представља основу даљих радова. Године 1987. Раутовски завод машиноградње започео је радове на интерконтиненталној балистичкој ракети „Албатрос“ са маневришућом,навођеном бојевом главом која може да уђе у атмосферу хиљаде километара од циља и да до њега долети неочекиваном путањом, уз то и маневришући. Радови су такође били прекинути и уместо „Албатроса“ почели су радови који су на крају довели до стварања „Топоља-М“.

        Није заборављена ни вођена бојева глава. Радови су настављени и проширени, 2000-их изведена су испитивања маневрисања бојеве главе, како на специјалним носачима - ракетама К65М-Р и „Топољ-Е“, тако и у саставу бојевих блокова других ракета.

        Зато Русија данас већ има практично тестиран и спреман за размештање систем маневришућих бојевих глава. Према неким подацима, они се могу користити за опремање најновијих интерконтиненталних балистичких ракета „Јарс-М“, само што је руска маневарришућа бојева глава, наравно, термонуклеарна. При том, за такве бојеве главе, чини се, већ постоје и системи за одбрану ПРО.

        Код Американаца се за сада све налази на нижем нивоу. Сви пројекти које разматрају - још нису достигли чак ни ниво испробавања прототипа, а постоје само модели који лоше лете. У њима нема макете бојевог оптерећења ни система за навођење.

        У области формирања маневарске бојеве главе, Америка за сада има два основна пројекта.

        Први пројекат је - DARPA и РВ САД FALCON HTV-2. Али, FALCON не значи „соко“, то је скраћеница од Force Application and Launch from the CONtinental United States - „примена силе и лансирање са територије САД“. Прва испитивања „технолошког демонстратора“ 20. априла 2010. била су у потпуности неуспешна. Летелица је успешно доведена до отприлике 20 брзина звука (20 Маха) уз помоћ посебно прилагођене космичке ракете „Минотаур-4“, која је по својој структури вишестепена и која је заснована на интерконтиненталној балистичкој ракети МХ која је повучена из наоружања.

        Након тога с њом је готово одмах била прекинута веза, а девет минута после старта се  срушила, што је РВ САД коштало 150 милиона долара. Узрок није званично објављен, али су неки извори извештавали о проблемима са стабилизацијом летелице у густим слојевима атмосфере. Промена положаја у односу на опструјавање ваздуха при таквој брзини доводи до тренутног разарања. Тако се, уместо лета од пола сата, након пада после 7600 км на крају се појавио само скуп ватромет.

        Друга тестирања од 11. августа 2011. одвијала су се према сличном сценарију - иста ракета „Минотаур-4“ доставила ју је до горњих слојева атмосфере, тада се одвојила и отпочела лет развијајући брзину до максималне. У густим слојевима атмосфере са летелицом је практично одмах престао контакт, након чега се срушила, само што је овога пута дуже остала у ваздуху - 25 минута.

        Узимајући у обзир све већу критику програма како у војним круговима, тако и у Конгресу и медијима, Американци нису наставили да ударају главом о зид.

        Програм званично још увек није затворен, али после две године ћутања, у јулу 2013. DARPA је изјавила да неће бити трећег теста, будући да „прикупљених информација о прва два лета има довољно да би се разумела аеродинамика на тим брзинама и понашање објекта у средини високе температуре“.

        Занимљиво је одакле је било довољно информација ако није добијена телеметрија са демонстратора?

        Судећи по свему, због неуспешне конструкције антена које нису радиле у слоју плазме, а којом  је обично прекривен објекат при таквим брзинама кроз атмосферу. Уз то, инструменти за контролу и снимање на демонстратору такође нису доставили информације јер су били уништени.

        Овакву изјаву пре треба разумети као „нисмо успели, али нисмо нарочито ни желели“.

        (следи наставак)


Факти

Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #28 послато: Јануар 03, 2014, 18:36:49 »

Једна од америчких брига зваће се - „Циркон“


ШТА РУСИЈА МОЖЕ ДА СУПРОТСТАВИ АМЕРИЧКОЈ КОНЦЕПЦИЈИ
„МУЊЕВИТОГ ГЛОБАЛНОГ УДАРА“ (КРАЈ)
[/b



    За релативни успех свог Waverider-а, Американци могу да захвале и руским конструкторима. Радећи на надзвучној летелици Х-43А, крајем 90-их, Американци су куповали резултате рада руских стручњака на надзвучној летелици „Холод“
    Јасно је због чега се тада продавало. За такве пројекте тада у Москви није било новца, а добијена средства су помагала да се преживи и да се у том правцу напредује, што Русији сада омогућава да у низу праваца у области надзвучних летелица прилично престиже Американце (истина, званично се изјављује да се „нигде не заостаје“)
    У Русији се сада ради на тешкој надзвучној ракети „Циркон“. О њој се и раније знало да ће се размештати у универзалне лансирне силосе вишенаменских нуклеарних подморница нове генерације и бродова. Домет је планиран на више од 1000 км, али брзина и друге карактеристике нису познате
    Руси праве и нови аутоматизовани систем борбеног управљања који у одређеним условима омогућава промену циљева који су унети у систем за навођење ракета, не само неколико секунди пре старта, него и после старта ракета


         АМЕРИЧКИ пројектанти FALCON HTV-2 сада изјављују да га више не сматрају за средство интерконтиненталног радијуса, већ за тактичко и да наводно треба да служи само за пробој локалне ПВО.

        Само, такво средство треба и да лети другачијом брзином и на знатно мањој удаљености, треба да има другачију масу и габарите, као и средства за његово навођење. То ће захтевати издвајање нових средстава за пројектовање, што његови творци и настоје да постигну. Ако се узму у обзир финансијске тешкоће САД и секвестар војног буџета, тешко да ће они нешто добити.

        Други претендент да постане амерички одговор на руске маневришуће и вођене бојеве главе је - програм Advanced Hypersonic Weapon (AHW).

        Сматра се да је тај пројекат мање рискантан и скуп од FALCON HTV-2 и не води га РВ него војска САД, односно, копнене снаге. На развоју планског демонстратора радила је Национална лабораторија Сандија у Албукерку, у држави Њу Мексико, а систем термозаштите - научно технички центар AMRDEC у Хантсвилу, у држави Алабама.

        AHW је такође маневаришући и навођени борбени систем, односно, тако се приказује на цртежима. За сада је изведено једно тестирање: 17. новембра 2011. ракетом STARS изведен је HGB који „имитира форму“ будућег борбеног система.

        HGB је тада за пола сата пролетео у горње слојеве атмосфере брзином 5-8 М више од 3000 км. Опитовање је било успешно, али је сам имитатор био сасвим скроман, а циљеви програма још скромнији него код HTV. Али, од тада није било нових тестирања и није познато да ли ће их уопште и бити.

        Највероватније је да ће Американци наставити рад на развоју свог маневришућег борбеног система.

        Други огранак развоја оружја у оквиру „муњевитог глобалног удара“ - МГУ, јесте покушај стварања надзвучних крстарећих ракета, почев од оперативно-тактичког радијуса и више. У тој области више су приметни успеси Американаца.

        Од 2003. управа DARPA реализује програм SED-WR (Scramjet Engine Demonstrator-Wave Rider) за формирање обрасца за демонстрацију на чијој ће основи моћи да се изгради таква крстарећа ракета.

        „Технолошки демонстратор“ за стварање будуће оперативно - тактичке крстареће ракете Х-51А Waverider прошао је прва тестирања 26. маја 2010. године лансирањем са стратешког бомбардера В-52Н.

        То тестирање је прошло много успешније од FALCON или AHW: набојномлазни акцелератор радио је три минута уместо планираних пет и развио брзину ракете од 5 М.

        Следеће испитивање изведено је 13. јуна 2011. и завршило се фијаском: лансиран са носача - демонстратор је развио брзину до 5 М уз помоћ мотора на чврсто гориво у чему није било никаквих тешкоћа - домаће крстареће вођене ракете постижу знатно веће брзине, па и ракете „ваздух-ваздух“ постижу  сличне брзине. А главни реактивни ракетни мотор није функционисао.

        После успешног старта мотор није успео да пређе на течно гориво, а сем тога није се правилно отворио усисни канал за ваздух. Летелица је пала, али су подаци добијени и сачувани.

        Треће лансирање је било 14. августа 2012. и није успело: мотор на чврсто гориво је стартовао, али при покушају да се укључи набојномлазни мотор - летелица је експлодирала. Отказале су аеродинамичке површине, односно системи за управљање њима.

        Последње тестирање изведено је 1. маја ове године и проглашено је за потпуно успешно. Током тог лета мотор је коначно стартовао, ракета је летела 240 секунди брзином 5.1 М и када је потрошено гориво пала је у Тихи океан. Овога пута су успешно добијене телеметријске и друге информације. Саопштено је да је програм успешно завршен.

        Иначе, за релативни успех Waverider-а Американци могу да захвале и руским конструкторима. Радећи на надзвучној летелици Х-43А, крајем 90-их, Американци су куповали резултате који су добијени код нас на надзвучној летелици „Холод“. Средином 2000-их затворен је програм Х-43A,  а резултати су делимично коришћени у раду на X-51A.

        Јасно је због чега се продавало. За такве пројекте тада у земљи није било новца, а добијена средства су помагала да се преживи и да се у том правцу напредује, што нам сада омогућава да у низу праваца у области надзвучних летелица прилично престижемо Американце (истина, ми званично изјављујемо да „нигде не заостајемо“ што, заправо, није контрадикторно).

        На основу резултата програма SED-WR, донета је одлука о креирању узорака надзвучних крстарећих ракета тактичке намене које су прилагођене за постављање у унутрашње одељке стратешких бомбардера В-2А, а можда и у одељке перспективног ловца F-35. Како се очекује, ти узорци биће створени, испитани и уврштени у наоружање крајем текуће деценије.

        Засад није сасвим јасно да ли се ради о две различите ракете различитих димензије и домета или само о једној.

        Уопште, САД енергично раде на развоју надзвучног конвенционалног оружја и рачунају на резултате. У недавно објављеном „будућем виђењу“ таквих система до 2030., РВ САД планира стварање борбених средстава до 2020., а до 2030. и надзвучног бомбардера. Ипак, ти планови изазивају сумњу да ће за њих бити новца.

        У самој Америци тај програм је изложен критици у медијима и Конгресу као скуп, без гарантованих резултата, и што је најважније - као програм који у случају примене може испровоцирати Русе на концентрисани ракетно-нуклеарни удар.

        А шта се у тој области ради у Русији?

        Већ смо говорили о руским маневарским и вођеним бојевим главама за интерконтиненталне балистичке ракете и балистичким ракетама базираним на подморницама, нових типова. Међутим, ради се на развоју будућих крстарећих и противбродских ракета надзвучних брзина.

        Уосталом, још у време СССР-а радило у области атмосферских надзвучних летелица и крстарећих ракета тог типа, а током 90-их ти радови нису прекидани. Поред осталог, радило се на стварању експерименталне летелице ГЕЛА, „Холод“ и других. Може се навести, иако не сасвим надзвучна, али томе блиска крстарећа ракета „Метеорит“, рад на формирању наследнице легендарне противбродске крстареће ракете „Гранит“, зване „Болид“, као и неки други називи.

        У Русији се сада ради на тешкој надзвучној ракети „Циркон“. О њој се и раније знало (ако се уопште може веровати у било шта што негде исплива, не зна се откуд, о толико поверљивим производима), да ће се размештати у универзалне лансирне силосе вишенаменских нуклеарних подморница нове генерације, као и бродова. Домет је планиран на више од 1000 км, али брзина и друге карактеристике нису познате.

        Сада се говори да је та тема другачије класирана - од само противбродске прешло се на разне врсте, односно, биће формирана група производа како за борбу са поморским циљевима, тако и за ударе на копну. Није познат рок за увођење у наоружање, могуће до 2020.

        У току су и радови у области борбе са средствима напада.

        Системи С-500 - сем за пресретање бојевих глава, интерконтиненталних балистичких ракета и балистичких ракета базираних на подморницама, балистичких ракета средњег и других домета, свих аеродинамичких циљева, укључујући и крстареће ракете и нискооорбиталне сателите - имају ракете способне да се боре и против надзвучних летелица, односно, како са ракетама и авионима, тако и са бојевим главама.

        До 2020. ПРО РВ треба да добије девет комплета тог система.

        Питања одбране непосредних циљева таквих удара такође ће решавати ПРО „крајње границе“ 42С6 „Морфеј“, који је, у ствари, мобилни пандан комплекса активне одбране лансирних силоса или повећани систем активне одбране оклопне технике (принцип деловања је исти - уништавање мете непосредно над циљем).

        Извесну ефикасност могу показати и други савремени или будући ПРО и ПВО, неки тек после модернизације. Међутим, у целини, борба против таквих циљева је веома компликована, а понекад (у случају маневаришућих бојевих глава) готово немогућа.

        Али, у Русији се ради и на средствима ПВО/ПРО на новим физичким принципима, посебно на ласерским системима, мада је за сада то више фантазија.

        Ипак, само формирањем адекватне претње у облику својих сличних или бољих средстава за погађање циљева и противракетних средстава, не исцрпљује се одговор Русије на МГУ - амерички муњевити глобални удар.

        Министар одбране, Сергеј Шојгу, наложио је Генералштабу да приликом израде новог плана одбране земље такође узму у обзир опасности у вези са развојем концепције МГУ и система ПРО САД.

        План одбране је свеобухватни документ у којем се поред осталог одређује колико је до одређеног рока потребно наоружања, којег типа, где и када постављеног за решавање основних задатака плана РВ РФ. Наравно, ради се како о развоју и испорукама средстава за одбрану, тако и о формирању сопствених борбених средстава тог типа.

        У сличне мере не убрајају се само системи наоружања. Поред осталог, ради се и о даљем усавршавању аутоматизованих система борбеног управљања (АСБУ)  и о аутоматизованом систему управљања трупама (АСУВ).

        У оружаном конфликту са применом таквих средстава борбе, још актуелнији постаје фактор времена и брзог доспевања наређења за борбу, посебно за примену стратешких нуклеарних снага.

        Недавно су у Русији изведени радови на размештању новог аутоматизованог система борбеног управљања стратешким нуклеарним снагама, посебно аутоматизованог система управљања ракетним трупама стратешке намене. То пружа могућност да се повећа безбедност и гарантује приспеће наређења за дејство носача (иако је изгледало да се нема шта повећавати), брзину њиховог доспевања и извршења, као и да се постигне већа оперативна флексибилност у примени стратешких нуклеарних снага.

        Постоје подаци да нови аутоматизовани систем борбеног управљања у одређеним условима омогућава промену циљева који су унети у систем за навођење ракета, не само неколико секунди пре старта, него, чак и после старта ракета.

        Поставља се питање обједињавања аутоматизованих система борбеног управљања стратешким нуклеарним снагама и снагама Ваздушно-космичке одбране.

        Дмитриј Рогозин је посебно истакао да ће почетком 2014. председнику РФ бити достављени предлози за обједињавање могућности аутоматизованих система борбеног управљања стратешким нуклеарним снагама и снагама Ваздушно-космичке одбране. При том је истакао да се не ради о уједињењу тих родова војске.

        Генерално, без обзира на, за сада, скромне успехе САД у стварању „муњевитог и глобалног“ оружја, као и у ситуацији са стратешком ПРО, у Русији више воле да „буду будни, него да преспавају“ и да се побрину за комплетан план супротстављања оружју које, можда, веома брзо постигне статус борбене готовости. Иако такве мере веома поскупљују системе наоружања, оне су у потпуности оправдане због тога што ће се много мирније спавати, знајући да потенцијални противник спава много лошије.

        Наравно, вечита борба штита и мача неће се а томе завршити.

        Превела Ксенија Трајковић


Факти
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #29 послато: Мај 23, 2014, 19:16:18 »

Савремени свет

САД “на правој страни историје” или НАТО опсада Русије
      
Војислав М. Станојчић   
петак, 23. мај 2014.

Почетком овог месеца на једној од конференција за штампу посвећених украјинској кризи од Барака Обаме могло се чути и ово: “Снажна осуда која стиже са свих страна света показује у коликој је мери овом приликом Русија на погрешној страни историје”. То су речи председника Сједињених Америчких Држава, који, као и већина Американаца, сматра да се Совјетски Савез – уз можда једини изузетак у Другом светском рату – увек налазио и налази на погрешној страни историје, било да је реч о спољној или унутрашњој политици.

Међутим, анализа спољне политике Стејт департмента од завршетка Другог светског рата до данас показује нешто сасвим различито од Обаминих речи, да се, заправо, његова земља налази на “погрешној страни историје”. Вилијем Блум, амерички новинар, историчар и некадашњи службеник Владе САД у својој књизи “Убијање наде” (“Killing Hope”) подробно разматра политику Беле куће од 1945. до 2014. године. У том раздобљу, војне јединице Сједињених Америчких Држава и ЦИА покушале су (и често у томе и успеле) да збаце преко 50 влада, углавном легално изабраних (најсвежији је пример Украјине, који, свакако није и последњи), бомбардовале цивилно становништво у 30 земаља; организовале убиства политичких вођа, “производиле “ вести, манипулисале синдикалним протестима, онемогућавале и разбијале покрете за друштвене промене које нису одговарале интересима САД.

Њихове акције на “правој страни историје” веома добро памте Чиле, Куба, Вијетнам, Конго, Гана, Уругвај, Грчка, Хаити, Боливија, Авганистан, Гватемала, Ирак, Србија. Либија, Египат, Сирија и многе друге, све до данашње Украјине. У тим акцијама Влада САД није се устручавала ни од коришћења хемијског и биолошког оружја, бацања бомби са осиромашеним уранијумом или касетних бомбица (добро познатим цивилном становништву Србије и Црне Горе).

Председник Обама може да мисли како је његова земља на правој страни историје, али је потпуно очигледно да спољна политика коју САД воде широм света веома подсећа на доба када су преци данашњих Американаца десетковали Индијанце и освајали Дивљи запад.

На истом сусрету са новинарима Барак Обама је за нову владу у Кијеву рекао да је легално изабрана, што је далеко од истине. Она је на власт дошла после преврата и крвавих сукоба са људским жртвама и уништавањем јавних добара. Уз издашну помоћ Америке и западне Европе!

Барак Обама, који је или забораван или му његови сарадници не припремају потребне информације (сетимо се његовог објашњења о албанском референдуму на Косову у организацији Уједињених нација), завршио је конференцију речима: “Ми смо јединствени у придржавању члана 5, који је обавезујући када је реч о безбедности свих наших НАТО савезника”. ( Члан 5 гласи: “Чланице су сагласне да ће се оружани напад на једну или или више њих сматрати као напад на све њих.”)
Тешко је претпоставити да је председника САД баш толико изневерило памћење или да не зна које су државе чланице Северноатлантског савеза (укупно их је 28, као и Европске уније) и да међу њима свакако није Украјина.

Бар још није, али је више него јасно да председник САД и други амерички званичници дају себи за право да у спољној политици кажу и учине све што желе, кад то захтевају, као и у Украјини, “животни интереси” њихове земље.

Није тешко уочити где су то они широм света - ако већ не директно угрожени, а оно бар недовољно заштићени. Обично се тако нешто дешава у оним државама у којима се њихове владе дрзну да помисле како је могуће ослободити се безобзирног искоришћавања америчких банака или компанија; уколико то није случај, онда мора да су богате нафтом или се налазе на неком важном војно-стратешком положају , те су згодне за изградњу војних база и постављање ракетних рампи ради напада (они то зову одбраном) на друге земље, у којима су “угрожени животни интереси САД”.

Стицајем околности готово се увек покаже да су у тим земљама на веома ниском ступњу и поштовање људских права а и демократије, уопште. И онда је, разуме се, једини начин да се она заштите хитна војна интервенцијна, коју ће, разуме се, организовати и извести НАТО.

С друге стране, подоста је држава где се људска права такође веома слабо поштују и у којима владавина народа није никад ни постојала (нити има наде да ће се то икада догодити), али је очигледно да то САД некако не примећују. Ваљда не стижу од осталих обавеза широм света, те тако и сада у Украјини, коју би НАТО радо видео у свом чланству, јер би се тако завршило опкољавање Русије.

Из недавно објављених мемоара Роберта Гејтса, некадашњег директора ЦИА и министра одбране, може се наслутити да садашњи догађаји у Украјини нису случајност, да нису настали као спонтана побуна људи фанатичних присталица Европске уније, већ имају сасвим друге корене. “Када је 1991. Совјетски Савез био у расулу”, пише Гејтс, “тадашњи министар одбране, Дик Чејни, прижељкивао је потпуни распад не само Совјетског Савеза и саме руске империје, већ и читаве Русије, како више никада не би била у стању да запрети осталом свету...” А , као што видимо, није се завршило на његовом прижељкивању...

Вероватно је то био почетак новог хладног рата. НАТО је опкољавао Русију градећи базе у земљама њених суседа. постављајући у њима ракетне рампе са сасвим одређеним претњама Русији. Истовремено, растао је број његових чланица, при чему се јасно испољавала намера да се међу онима који затварају круг око Русије нађе и Украјина, која би у том обручу играла главну улогу.

Већина Американаца сматра да су то што чине Сједињене Америчке Државе и НАТО опкољавајући Русију безазлени и чисто одбрамбени подухвати, и никако не могу да се начуде Русима што то не могу да схвате.
Да нису били и остали њени лоши ђаци, одговор на то питање лако би нашли у “учитељици живота”. За мање од 25 година, током два светска рата и једне интервенције 1918-20. године, западне силе су три пута напале Русију и проузроковале око 40 милиона жртава. Источна Европа била је за сваку инвазију Запада на Русију – главни друм.
Зар је чудно што су Руси по завршетку Другог светског рата решили да га затворе. Да је тако поступила нека друга нација, Американци би то можда схватили као чин самоодбране. Мећутим, за Русе они имају сасвим друга мерила.
------------------------------------------------------------------------------
У вези горњег текста, дозвољавам себи једну кратку примедбу:

Има ли србски журнализам храбрости да овај текст постави у дневну штампу?
Да је народ чита а не само они који лутају интернетом, у потрази за истином!
Сачувана
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #30 послато: Август 16, 2014, 02:44:33 »

 
Расмусен: Русија ушла у Украјину

Украјинска гранична полиција и цариници контролишу конвој руске хуманитарне помоћи пре него што уђе у Украјину


Копенхаген, Брисел, Москва, Сочи – Генерални секретар НАТО-а Андерса Фог Расмусен рекао је јуче да је „Русија ушла у Украјину” током ноћи, али тај догађај ипак није окарактерисао као инвазију, преноси Танјуг.

„Прошле ноћи Русија је ушла у Украјину, прешавши украјинску границу”, рекао је Расмусен новинарима, после састанка с данским министром одбране. „То само потврђује чињеницу да постоји стални прилив оружја и бораца из Русије у источну Украјину и представља јасан знак континуиране умешаности Русије у дестабилизацију источне Украјине.”

Пре тога су британски новинари саопштили да су видели руска војна возила како улазе у Украјину, пренео је Ројтерс. Недуго потом на састанку шефова дипломатија Европске уније, посвећеном ситуацији у Ираку, министар спољних послова Литваније Линас Линкевицијус изјавио је да има извештаје „да је 70 комада руске војне опреме прешло границу са Украјином током ноћи између четвртка и петка”.

„Веома сам забринут због ситуације у Украјини зато што, с једне стране, много говоримо о овом тзв. хуманитарном конвоју, али, истовремено, видимо да се ескалација наставља и имамо извештаје да је током ноћи преко границе поново прешло 70 комада војне опреме”, рекао је Линкевицијус, наводи Ројтерс.

Британски шеф дипломатије Филип Хемонд изјавио је, поводом извештаја да су руска војна возила преко ноћи прешла у Украјину, да би то могло имати „веома озбиљне” последице.

„Веома сам узнемирен због извештаја да су руска војна возила можда прешла границу јутрос... Ако се у источној Украјини налазе руски војници или возила, они треба одмах да буду повучени или би последице могле бити веома озбиљне”, казао је он новинарима.

Шведски министар спољних послова Карл Билт признао је да је хуманитарна ситуација у источној Украјини катастрофална, али је рекао да су за то одговорне проруске снаге и Русија. Он је истакао да људи пролазе кроз велике патње.

„Најбоља помоћ Русије била би да предузме мере за окончање рата”, додао је Билт, поново оптужујући Русију да снабдева источну Украјину војном опремом, пренео је Итар-Тас.

У међувремену су се шефови дипломатија Русије и Немачке, Сергеј Лавров и Франк Валтер Штајнмајер, сагласили да је неопходно уложити све напоре да би се осигурало да се руска хуманитарна помоћ безбедно и што пре допреми сукобима погођеним областима у Украјини. Лавров је, у телефонском разговору са Штајнмајером, истакао важност што хитнијег решавања свих питања у вези са руским хуманитарним конвојем, саопштило је руско министарство спољних послова, пренела је агенција Итар-Тас.

Украјинска гранична полиција и цариници контролишу конвој руске хуманитарне помоћи пре него што уђе у Украјину.

Портпарол украјинске војске Леонид Матјукин је изјавио да ће конвој после инспекције кренути у Луганск, украјински град под контролом проруских снага. Конвој од око 280 камиона преноси 2.000 тона хуманитарне помоћи становништву источне Украјине, где се воде окршаји између проруских и украјинских снага.

Кијев и неки западни званичници сматрају да би конвој могао бити покриће за улазак руске војске на украјинску територију, што је Москва описала као „апсурдно”.

Председник Финске Саули Нинисто поручио је јуче руском колеги Владимиру Путину да западне санкције против Москве и контрамере Русије штете билатералним односима и предложио да се изнађе начин за окончање украјинске кризе.

„Катастрофа која се догодила у Украјини, наравно, утиче на све нас и има далеко веће последице, а не само локалне”, рекао је Нинисто Путину током састанка у Сочију.

Нинисто је истакао да је, као резултат тих дешавања, нанета штета традиционалним односима Русије и Финске.

Путин је навео да је трговина између две земље опала у последње време за осам одсто због више фактора, што укључује и тензије Истока и Запада, пренела је агенција Ројтерс, додајући да руски председник није помињао украјинску кризу.

Фински председник је казао да са Путином жели да разговара о могућностима разрешавања украјинске кризе и заустављању „негативног низа догађања”.

Према наводима финске Привредне коморе, скоро половина финских компанија погођена је санкцијама које су Европска унија и Русија увеле једна другој због украјинске кризе.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Rasmusen-Rusija-usla-u-Ukrajinu.sr.html

   Америка све време примењује тактику ''Држ'те лопова!''.Колико дуго ће то још пролазити код Руса?
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #31 послато: Септембар 10, 2014, 22:26:05 »

ПУТИНОВ ОДГОВОР ЗАПАДУ Правимо ново нуклеарно оружје које ПРОБИЈА СВАКИ ШТИТ

Русија развија низ новог нуклеарног и конвенционалног оружја као одговор на недавне потезе САД и НАТО, али ће пажљиво одмерити цену да не би преоптеретила своју привреду, изјавио је у среду председник Владимир Путин.




У говору на састанку у Кремљу о плану модернизације оружја, Путин је рекао да Запад не би требало да се изненади због настојања Москве, јер постоји план ракетне одбране САД и друге одлуке за које је рекао да угожавају безбедност Русије.

"Више пута смо упозоравали да ћемо морати да одговоримо контрамерама да бисмо осигурали своју безбедност", рекао је Путин, додавши да ће он бити одговоран за владин одбор који надгледа војну индустрију.



Рекао је да је програм модернизације наоружања за 2016-2025. годину треба да се усредсреди на изградњу новог офанзивног оружја да би се обезбедило "гарантовано нуклеарно одвраћање", поновно наоружавање стратешке и авијације дугог долета, стварање система одбране ваздушног простора и развој конвенционалног оружја високе прецизности.

Путин није изнео поједности о новом оружју, али он и други званичници су у више наврата хвалили способности нове руске нуклеарне ракете да пробије сваки "анти-ракетни штит".



Путин на састанку у Кремљу

Путинов нагласак на конвенционалном оружју високе прецизности одражава забринутост владе због тога што САД и друге земље НАТО имају знатну предност у тој области.

Путин је рекао да се потенцијалне претње мора темељно анализирати и да на сваку треба "адекватно одговорити" да би се избегли превелики војни расходи.

Он је рекао да руске одбрамбена индустрија мора да се ослободи зависности од увоза и да брзо буде у стању да сама произведе кључне компоненте, што одржава санкције Запада против Русије уз забрану да јој се продаје оружје.

Односи Русија-Запад су због кризе у Украјини пали на најнижу тачку још од Хладног рата. Самит НАТО је прошле недеље одлучио да створи јединице за брзо реаговање ради заштите Источне Европе од Русије, а Путин је оптужио Запад да користи кризу да би обновио НАТО.

(Бета)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #32 послато: Октобар 24, 2014, 23:38:30 »

Американци страхују да Русија на Криму размешта тактичко нуклеарно оружје

ТРОЈИЦА УТИЦАЈНИХ КОНГРЕСМЕНА ЗАТРАЖИЛА ОД ОБАМЕ ДА ПРЕКИНЕ СВАКУ ВОЈНУ САРАДЊУ СА РУСИЈОМ

„Хризантема-С”

    Руске војне јединице на Криму добиле су најновије самоходне противтенковске комплексе „Хризантема-С”, хаубице
    са 152-милиметарском муницијом, као и реактивне лансирне системе „Торнадо-Г”. Обалска војска је опремљена најновијим мобилним противбродским комплексом „Бал”, у чији састав улазе крстареће ракете Х-35 „Уран”
    Русија још намерава да на полуострво пребаци стратешке бомбардере Ту-22М3 и оперативно-тактичке ракетне системе „Искандер-М”, али њено Министарство одбране тврди да то не забрањују никакви међународни уговори
    Уредник часописа „Национална одбрана” Игор КОРОТЧЕНКО: Ту-22М3 омогућавају да се неутралишу како тренутне тако и потенцијалне претње које могу да буду актуелне за Русију у том региону, укључујући и улазак у Црно море разарача, који носе непосредну претњу функционисању стратешких нуклеарних снага Русије
    Сасвим недавно, руски бомбардер (Су-24) је шокирао посаду америчког разарача Donald Cook - само тиме што је одрадио позиционирање за бојно коришћење оружја
    Професор Академије војних наука Вадим КОЗЈУЛИН:  У америчким војним базама у Немачкој налази се преко 200 нуклеарних авио-бомби В-61. То је најгрубље кршење Уговора о ограничавању нуклеарног оружја који забрањује размештање таквог оружја на територијама земаља, које немају такво наоружање

         Пише: Дмитриј ЛИТОВКИН

  ШЕФ одбора Конгреса САД за питања оружаних снага Хауард Мекоун, председник пододбора за стратешке снаге Мајк Роџерс и руководилац пододбора доњег дома за тактичке ваздушне и копнене снаге Мајкл Терне - обратили су се председнику САД Бараку Обами са позивом да потпуно прекине сваку сарадњу са Русијом.

         Као разлог су навели: „постављање на Криму носача тактичког нуклеарног оружја”.   

         Према тврдњи утицајних конгресмена, почетком августа руске власти су донеле одлуку о пребацивању на Крим бомбардера Ту-22М3 и оперативно-тактичких ракетних система „Искандер-М”, који имају могућност да испаљују крстареће ракете Р-500 високе прецизности, које су, између осталог, опремљене нуклеарним бојевим главама.

         Члан одбора Сената САД за питања оружаних снага Џејмса Инофе оценио је да то није само директно кршење Уговора о ликвидацији ракета средњег и малог домета (РСМД) потписаног између САД-а и СССР-а 1987. године (у складу са овим документом стране су се обавезале да не конструишу и не производе, већ да униште постојеће балистичке и крстареће ракете земља-земља домета од 500 до 5500 километара) јер представљају непосредну претњу за читаву Европу.       

         Подлога за изјаве америчких конгресмена је заиста богата. Вашингтон већ неколико година оптужује Москву за кршење Договора о РСМД. Прошле године су као повод за то послужила испитивања баш Р-500.

         Након пробног лансирања пројектил је летео 2600 км. Треба признати да су ракете таквог домета заиста забрањене уговором. Москва званично није дала никаква објашњења у вези са тим.

         Извор листа ВЗГЉАД у Министарству одбране саопштио је да је то било пробно лансирање „крстареће ракете море-земља” коју су због штедње и поједностављења телеметријских параметара лансирали са „платформе на копну” а не са брода.   

         Са своје стране, Русија је замерила Американцима што приликом испитивања ракета-пресретача користе у ракетама-метама ПРО-блокове ракета „Першинг” које су према Уговору РСМД морале да буду одавно и потпуно уништене. 


„Мста-С”

         Забринутост изазивају и лансирне рампе америчког система ПРО Мк-41, које имају могућност лансирања крстарећих ракета средњег домета ASROC, «Си Спароу», ESSM и «Томахавк». САД планирају постављање ових лансирних рампи у Пољској и Румунији.

         Њихово размештање такође представља грубо кршење истог Уговора.   

         Истина, у септембру ове године у Москви стране су, изгледа, развејале узајамна страховања. Уговор РСМД је опстао. Међутим, обраћање конгресмена Бараку Обами показује да оптужбе америчких политичара у вези са овим уговором нису исцрпљене.   

         „Размештање нуклеарног оружја на сувереној територији друге државе без њене сагласности је подмукла и цинична одлука, - наглашава се у писму конгресмена упућеном Обами. – То ће Русији омогућити да се озбиљно примакне базама НАТО-а, и да на тај начин добије војну предност у региону”.

         Потези руског руководства, како тврде чланови Конгреса, представљају „грубо кршење” споразума Русија-НАТО из 1997. године.

         Према том споразуму, руским војницима је било дозвољено да се налазе на базама и објектима алијансе – например, у згради седишта алијансе у Бриселу. Мада, за разлику од седишта, смештеног 50 километара од престонице Белгије у граду Монс, тамо се не доносе никакве војне одлуке.       

         Конгресмени су захтевали од председника САД да већ у најскорије време информише Конгрес о могућим узвратним корацима.

         Првим од њих, како сматрају чланови доњег дома, могла би да буде одлука о прекидању свих контаката између чланица НАТО-а и Москве, као и удаљавање руског војног особља са база и објеката НАТО-а. Такође су предложили да се Русији забрани одржавање инспекцијских летова у оквирима Споразума о отвореном небу, који његовим учесницима даје могућност да надлећу територије једни других са циљем радио и фото извиђања, како би се надзирало поштовање ограничавања размештања обичног наоружања.   

         „Американци нису тако невини како покушавају да се представе, - изјавио је за лист ВЗГЉАД професор Академије војних наука Вадим Козјулин. – Довољно је да се сетимо да се на америчким војним базама у Немачкој налази преко 200 нуклеарних авио-бомби В-61. То је најгрубље кршење Уговора о ограничавању нуклеарног оружја који забрањује размештање таквог оружја на територијама земаља, које немају такво наоружање. Уосталом, у оквирима НАТО постоји Одбор за нуклеарно наоружање, где се одржава обука пилота Ратног ваздухопловства земаља  чланица алијансе”. 


Х-35 „Уран”

         Управо америчке базе система противракетне одбране појавиле у Пољској и Румунији, подсећа експерт. 

         „У складу са још недавно важећим споразумом о Статусу Црноморске флоте Русије у Украјини, Москва није могла да пребаци на Крим без усаглашавања са Врховном Радом не брод, већ ни муницију, - подсетио је лист ВЗГЉАД војни експерт Виктор Литовкин. – Јасно је да су украјински посланици у току протеклих 20 година опструирали те испоруке. Флота је зато оронула”. 

         Програм обнове Црноморске флоте не излази из оквира државног програма наоружања до 2020. године. Повратак Крима у састав Русије само је довео до кориговања програма у правцу хитног обнављања наоружања и војне технике на полуострву. Јачање војних снага изведено је пребацивањем око 300 нових система наоружања и војне технике.

         Војне јединице на Криму добиле су најновије самоходне противтенковске комплексе „Хризантема-С”, хаубице „Мста-С” са 152-милиметарском муницијом, као и реактивне лансирне системе „Торнадо-Г”. Обалска војска је опремљена најновијим мобилним противбродским комплексом „Бал”, у чији састав улазе крстареће ракете Х-35 „Уран”. То се догодило откад у водама Црног мора стално присуствују војни бродови НАТО.   

         Размештање на полуострву Ту-22М3 и оперативно-тактичких система „Искандер-М”, како су објаснили листу ВЗГЉАД у Министарству одбране, не забрањују никакви међународни уговори.

         Према подацима Генералштаба, појава Ту-22М3 на Криму за стално очекује се 2016. године.

         Када ће се тамо наћи оперативно-тактички системи „Искандер” није познато. Међутим, Сергеј Шојгу је више пута говорио да ће слични системи бити смештени на територији Русије у било ком тренутку и на било ком месту. „Где хоћемо, тамо ћемо и да ставимо!” – подвукао је министар одбране на једном од војних колегијума у Министарству одбране.   

         Баш зато су се „Искандери” појавили у Калињинградској и Лењинској области. У првом случају они парирају претњи од стране база НАТО-а у Пољској. У другом, држе „на нишану” војну инфраструктуру НАТО-а у Балтичким земљама. Размештање ових система на Криму гарантује, ако буде неопходно, уништавање још једне базе америчких противракета у Румунији.

         Ту-22М3 су у стању не само да подрже овај удар крстарећим ракетама Х-22 и Х-15 већ и да потпуно анулирају војно-ратно присуство Америке у Црном мору. 

         „Ту-22М3 омогућава да се неутралишу како тренутне тако и потенцијалне претње које могу да буду актуелне за Русију у овом региону, укључујући и улазак у Црно море разарача, који носе непосредну претњу функционисању стратешких нуклеарних снага Русије, - истакао је за ВЗГЉАД уредник часописа „Национална одбрана” Игор Коротченко. – Сасвим недавно, наш бомбардер је шокирао посаду америчког разарача Donald Cook само тиме што је одрадио позиционирање за бојно коришћење оружја”. 


Игор Коротченко

         Амерички конгресмени имају право када тврде да Ту-22М3 и „Искандер-М”, па чак и крстарећа ракета Х-35, могу да се опреме тактичким нуклеарним бојевим главама. На пример, главни ударни систем руског бомбардера – крстарећа ракета Х-22 – постоји само са нуклеарном опремом. Према речима генералног конструктора Коломенског конструкторског бироа за машиноградњу Валерија Кашина, на систему „Искандер-М” може да се користи до 10 различитих бојевих глава, и једна од њих је стварно нуклеарна. Али то уопште не значи да ће Министарство одбране разместити на Криму тактичко нуклеарно наоружање.

         „У сфери тактичког нуклеарног наоружања, за разлику од стратешког, постоје искључиво џентлменски договори, - каже Вадим Козјулин. – Другим речима, његово постојање се никако не регулише међународним споразумима. За сво време процеса нуклеарног разоружавања, ни Москва нити Вашингтон нису покушали не само да ограниче ширење тактичког нуклеарног наоружања, већ ни да саопште колико га ко уопште има”.   

         На пример, Вашингтон тврди да Русија поседује најмање 18-19 хиљада тактичких нуклеарних пројектила.

         У „Росатому” тврде да је нуклеарни потенцијал СССР 1990. године бројао не више од 14 хиљада тактички пројектила. Али, и та бројка није тачна, јер сваке године због старења у рециклажу иде 1600-1700 бојевих глава.

         При том, како објашњава Козјулин, Русија и САД се у сфери тактичког нуклеарног оружја руководе „џентлменским споразумом” у складу са којим не држе нуклеарно наоружање на носачима. Односно, својом добром вољом - свака од страна треба да држи тактичке нуклеарне бојеве главе за крстареће оперативно-тактичке ракете и авио-бомбе на сопственој територији у специјалним магацинима. Да ли је то заиста тако?

         Сумњи у вези тога има више према САД, него према Русији.   

         Превела

        Марија Петрова

http://fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/amerikanci-strahuju-da-rusija-na-krimu-razmesta-takticko-nuklearno-oruzje

   Ово америчко размештање нуклеарних бојевих глава је смешно.Зашто?Па зато што Русија има најмоћнију ПВО на свету.А кад би уништили само пола америчких нуклеарних бојевих глава,Европа,пола Азије и Блиски Исток би били потпуно уништени.За пар дана,радијација би уништила планету.Коме Американци прете?
Сачувана

pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #33 послато: Новембар 11, 2014, 21:00:43 »

PUTINOV NAJOZBILJNIJI UDARAC NATO: Moćni azijski pakt okupio pola sveta!

PLANETA18:59, 11.11.2014. Izvor: Web-Tribune i Kurier 11.11.2914
  

Ruski predsednik preuzima vodeću ulogu u stvaranju međunarodnog saveza sa četiri od deset najmnogoljudnijih nacija na planeti

Prošlog septembra, preciznije 12. i 13, u jednom gradu održan je na najvišem nivou sastanak organizacije za koju većina Amerikanaca nikad nije čula. Izveštaj glavnih medija o ovom događaju je nepostojeći.

Grad se zove Dušanbe, glavni grad Tadžikistana – zemlje za koju će tek poneki „zapadnjaci“ pogoditi gde se na mapi nalazi.

Ali, možete se kladiti u poslednju rublju da Vladimir Putin i u snu zna gde se Tadžikistan nalazi. Tamo je nastalo njegovo čedo, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS), koju sačinjava šest članica – Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

ŠOS je osnovana 2001. – navodno da se kolektivno suprotstavi ekstremizmu i ojača bezbednost granica – ali je stvarni razlog njenog nastanka mnogo širi. Putin je u širokom kontekstu sagledava kao protivtežu NATO (što Organizacija uopšte ne poriče). Zvanično, pozicije ŠOS su da garantuje neblokovski princip, nekonfrontaciju i nemešanje u stvari drugih zemalja, ali – što je značajno – članice održavaju zajedničke vojne vežbe.

Zašto bismo uopšte obraćali pažnju na ovaj sastanak održan u nekoj nedođiji? Pa, očigledno, bilo šta što Rusija i Kina predlože kao međusobnu saradnju zaslužuje našu pažnju, ali postoji i mnogo više od toga.

Od osnivanja ŠOS, Rusija je oprezno vukla poteze, vodeći računa da se izbegne da grupa postane odskočna daska za kinesku ekspanziju u prostor koji Rusija vidi kao svoj strateški oslonac – centralnu Aziju. Istovremeno, Putin je stvarao prijatelje širom sveta što je brže mogao. Ako ima nameru da se suprotstavi globalnoj hegemoniji SAD – teza koju detaljno obrađujem u svojoj novoj knjizi "Hladniji rat“ – trebaće mu savezništava koliko god može da uspostavi.

Mnogi posmatrači su predviđali da će sastanak u Dušanbeu biti istorijski.

Očekivalo se da će se organizacija otvoriti za nove članice, međutim proširenje je odloženo da bi se fokus usmerio na zbivanja u Ukrajini. Članice su, prema očekivanjima, podržale pozicije Rusije i pružile podršku nastavku dijaloga. Pozdravljen je dogovor o prekidu vatre potpisan u Minsku i visoko su ocenjeni uspesi mirovne inicijative ruskog predsednika.

Međutim, ideja prijema novih članica ostala je potpuno zapostavljena. Nekoliko zemalja već godinama aktivno traži način da se pridruži. Sada, kada rotirajuće predsedavanje organizacijom prelazi u Moskvu – naredni samit je planiran za juli 2015. u ruskom gradu Ufa – uslovi mogu da idu u prilog favorizovanja proširenja.

Nakon razmatranja, učesnici samita u Dušanbeu potpisali su dokumenta koja se tiču problema [proširenja]: „Tipski memorandum o obavezama država kandidata za dobijanje statusa članica ŠOS“ i „Postupak za dodelu statusa države članice ŠOS“.

Ovo je od izuzetne važnosti i za Rusiju i za Zapad, jer dve od nacija koje glasno izražavaju želju za prijem jesu zemlje čiji geopolitički značaj izbija u prvi plan – Indija i Pakistan, a spreman je još jedan veliki igrač – Iran.

Objašnjavajući razloge što se nije glasalo o prijemu ovih zemalja, Jurij Ušakov – pomoćnik predsednika Putina – bio je otvoren. Saopštio je ruskim medijima da je proširenje u ovom momentu preuranjeno zbog potencijalnih teškoća koje proizilaze iz poznatih nesuglasica između Indije i Kine, kao i Indije i Pakistana, a i zbog sankcija koje je Zapad uveo Iranu. Ovi konflikti bi mogli da oslabe savez i to je situacija koju Rusija želi da izbegne.

Dovođenje dugotrajno suprotstavljenih država za isti sto zahteva delikatno diplomatsko manevrisanje, ali to je situacija koju Putin nikad nije izbegavao (ko bi drugi mogao da ostvari srdačne odnose istovremeno sa Iranom i Izraelom?).

Kao i obično, Putin ovde nema u vidu male ili kratkoročne ciljeve.

Među prioritetima koje je izložio povodom ruskog preuzimanja predsedavanja jesu jačanje uloge ŠOS u ostvarivanju regionalne bezbednosti, pokretanje značajnih multilateralnih ekonomskih projekata, proširenje kulturnih i socijalnih veza između država članica i izgrađivanje sveobuhvatnog pristupa savremenim globalnim izazovima. On priprema razvoj strategije ŠOS za period 2015–2025. i veruje da će biti spremna za sledeći samit.

Potrebno je da obratimo pažnju šta se dešava unutar ŠOS. Kada Indija i Pakistan postanu članice (a to će se sigurno desiti), a odmah zatim i Iran – pravila geopolitičke igre se definitivno menjaju.

Putin preuzima vodeću ulogu u stvaranju međunarodnog saveza sa četiri od deset najmnogoljudnijih nacija na planeti – ukupna populacija članica predstavljaće više od 40% ukupne svetske populacije, odnosno nešto manje od tri milijarde ljudi. Obuhvataće dve globalne ekonomije sa najbržim rastom. Uključivanje Irana znači da će članice da kontrolišu više od polovine svetskih rezervi prirodnog gasa. Razvoj azijske mreže cevovoda daće impuls ekonomskom razvoju regiona i ojačati međusobnu povezanost.

Ako Putin ostvari svoj naum, ŠOS neće postati samo suparnik NATO već može da kreira novu finansijsku strukturu koja direktno konkuriše MMF i Svetskoj banci. Osnivanje Nove razvojne banke (BRICS banka) ovog leta u Brazilu bio je prvi korak u tom pravcu i može da vodi detronizaciji američkog dolara kao svetske rezervne valute sa strašnim posledicama po američku ekonomiju.

Kako sam izložio u knjizi "Hladniji rat“, verujem da je Putinov krajnji cilj da pripremi napad na dolar – što bi SAD svelo na nivo jedne od mnogih nacija u svetu … a u tom procesu da podigne svoju otadžbinu do najvišeg mogućeg statusa.

Ono što se desilo u Tadžikistanu ove godine i što će se desiti sledećeg leta u Ufi stvari su od izuzetnog značaja. Nemerljivog.

(Webtribune)

ПС.

Ово је прави одговор Русије а он неће пријати Нато пакту. Ствара се једна здрава равнотежа која ће коначно зауставити "западно" надирање према истоку. А и било је време. Проследите ову вест и Александру Вучићу, можда му и дође, из гузе у главу...
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #34 послато: Децембар 27, 2014, 17:24:39 »

OPERACIJA KOJA JOŠ NIJE VIĐENA: PUTIN NADIGRAO EU I SAD!

Rusija zaradila 20 milijardi dolara i povratila 30% akcija svojih firmi koji su bili u rukama stranih tajkuna!
OBJAVLJENO: 27. DECEMBAR 2014. U 15:51 / Izvor Web Tribune


Rusija je napravila sjajan neočekivani “potez konjem”. Oko prsta je okrenula sve, za par dana je zaradila 20 milijardi dolara, plus povratila 30% akcija svojih monopolskih firmi. Putin je prevario EU i SAD i to ih lepo prevario. Pred očima čitavog sveta odigralo se sve po planu. Za takav plan treba mu aplaudirati stojeći!!!
 
Ranije je deo deonica ruskih energetskih kompanija pripadao stranim investitorima (američkim i evropskim)- što je značilo da skoro polovina prihoda od naftnih i gasnih kompanija nije išla u Rusku riznicu nego na račune stranih “finansijskih ajkula” u Evropi.

Zbog situacije na Krimu rublja je počela naglo da pada, ali Centralna banka nije uradila ništa da bi podržala kurs rublje. Pojavile su se glasine da Rusija nema zaliha valute da bi podržala kurs rublje.
Te glasine i Putinova izjava da će štititi stanovnike koji govore ruski jezik u Ukrajini, dovelo je do velikog pada vrednosti deonica ruskih energetskih kompanija i “finansijske ajkule” su naglo počele da prodaju deonice na berzama dok one nisu potpuno izgubile vrednost.

Putin je čekao čitavu nedelju, i samo se smeškao na konferencijama za medije, a kada je cena deonica potpuno propala kroz pod, naredio je da se odmah otkupe istovremeno sve akcije koje su bile u rukama Amerikanaca i Evropljana.

Dok su “finansijske ajkule” shvatili da su ih okrenuli oko palca, već je bilo kasno, akcije su bile u rukama Rusa, i sada ne samo da je Rusija tog dana zaradila više od 20 milijardi dolara, već je vratila i akcije svojih kompanija u ruske ruke, pa će sada prihod od nafte i gasa ostajati u Rusiji a neće ići van zemlje!

Rublja će se sama od sebe podići, a za njeno podržavanje neće biti potrebno da se troše zlatne rezerve Rusije, a evropske “finansijske ajkule” su ostale sa nosom prema zemlji kao budaletine – za nekoliko minuta za penije Rusi su kupili akcije koje donose prihod od milijarde dolara od gasa i nafte.

Takva sjajna operacija nije viđena od osnivanja berze. BRAVO PUTINE!!!
(Biljana Diković, Facebookreporter)

ПС.
Радо напомињем да је Госпођа Биљана Диковић чест гост на страницама Фејсбука, Сви Срби Света и да својим актуелним прилозима, искрено помаже наш родољубив рад!
Сачувана
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #35 послато: Фебруар 06, 2015, 05:42:39 »

NATO odlučio - šalje trupe na istok


Izvor: Beta, Tanjug

Brisel -- NATO je odlučio na sastanku u Briselu da formira novu jedinicu za brzo reagovanje i postavi šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse.

Ova jedinica jačine brigade, popularno nazvana "udarna pesnica" NATO, sastojaće se od četiri do pet hiljada ljudi i biće u stanju da u roku od dva do četiri dana reaguje na svaku pretnju Savezu, poručili su ministri u saopštenju.

Osim toga, na sastanku je odlučeno da se u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, i tri baltičke zemlje postave štabovi i komandni centri za prihvat ove jedinice, koja je od danas zvanično dobila ime Zajedničke snage vrlo visoke borbene gotovosti sa engleskim akronimom VJTF.

Formiranje VJTF i prihvatnih baza na istočnim granicama NATO bilo je dogovoreno na septembarskom samitu NATO u Velsu, ali zemlje članice dosad nisu mogle da se saglase o detaljima plana i o pojedinačnim doprinosima zajedničkom projektu.

Prema planu koji je danas usvojen, VJTF će postati operativne sredinom sledeće godine, nakon što članice pošalju kontigente na zajedničku obuku.

Iako se u saopštenju to nigde posebno ne navodi, plan je usvojen kao odgovor na pojačane vojne aktivnosti Rusije na istočnim granicama NATO, kao i na bojazan baltičkih zemalja da bi mogle postati meta ruske agresije.

"Moramo da donesemo važne odluke o jačanju naše kolektivne odbrane", izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pre sastanak ministara odbrane zemalja Alijanse u Briselu.

Na samitu NATO-a u Velsu u septembru šefovi država i vlada odlučili su da pojačaju svoju odbranu posle aneksije poluostrva Krim Rusiji i sukoba u istočnoj Ukrajini.


Stoltenberg: Formirana udarna pesnica NATO

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas nakon sastanka sa ministrima odbrane zemalja članica da je doneta odluka da se formira nova jedinica za brzo reagovanje popularno nazvana "udarna pesnica" i da se postave šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse.

“"Danas smo se dogovorili o snazi i sastavu ‘udarne pesnice’”, rekao je Stoltenberg novinarima i objasnio da je reč o jedinici veličine brigade (4-5.000 ljudi) koja će u roku od 48 sati moći da reaguje na bilo koju pretnju članicama NATO."

"To će obezbediti da ‘udarna pesnica’ bude dugoročno održiva", rekao je Stoltenberg i dodao da će osnovu jedinice činiti kontigenti iz Francuske, Italije, Nemačke, Britanije i Poljske, dok će istočnoevropske saveznice pružiti logističku pomoć.

Iako generalni sekretar to nije ekplicitno rekao, kao odgovor na pojačane vojne aktivnosti Rusije na istočnim granicama NATO, kao i na bojazan baltičkih zemalja da bi mogle postati meta ruske agresije.

"Ne možemo da biramo, moramo da se suprotstavimo svakoj pretnji, bez obzira odakle ona dolazila", kazao je on.

Stoltenberg je na konferenciji za medije istakao da NATO nema nameru da šalje oružanu pomoć Ukrajini, ali je dozvolio mogućnost da to individualno učine zemlje članice.

"Mi politički podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, a na tehničkom nivou kroz pomoć u reformi oružanih snaga i medicinskom materijalu", rekao je on.

"O slanju oružane pomoći danas nismo razgovarali, to je stvar o kojoj zasebno odlučiju članice", kazao je Stoltenberg.

Upitan da prokomentariše iznenadnu sutrašnju posetu nemačke kancelarke Angele Merkel i holandskog predsednika Fransoa Olanda Rusiji koja je najavljena ranije danas, generalni sekretar je podvukao da NATO podržava sve napore za mirno rešenje ukrajinske krize i još jednom pozvao Rusiju da se konstruktivno angažuje u tom cilju.


2.700 nemačkih vojnika za NATO trupe

Nemačka će u "test fazi" staviti oko 2.700 svojih vojnika na raspolaganje NATO u planovima Alijanse da, povodom ukrajinske krize, ojača snage za brzo dejstvo.

Snage za brzo delovanje trebalo bi da budu povećane na 30.000 ljudi, među kojima će 5.000 biti sposobno da se za nekoliko dana prebaci u krizne regione, saznaju danas nemački mediji, navodeći da brojka o broju nemačkih vojnika nije potvrđena.

Nemački ministar odbrane Ursula fon der Lajen je ukazala na planove Alijanse o formiranje snaga za brzo reagovanje i postavljanju šest komandnih štabova na istoku Evrope - u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj i, kako javljaju mediji u izveštajima sa sastanka ministara odbrane NATO zemalja u Briselu, navela da će se Nemačka tu adekvatno angažovati.

Trupe za brzo delovanje NATO trebalo bi da pred Rusijom, povodom ukrajinske krize, pokažu da Alijansa svoje istočne partnere "ne ostavlja na cedilu", ocenjuju mediji i prenose da je fon der Lajen te planove Alijanse protumačila znakom jedinstva i odlučnosti saveza i ukazala da će time postati "fleksibilniji, brži i snažniji za reagovanje".

Nemačka štampa ocenjuje da nasilje u Ukrajini raste i da "Rusija i dalje povređuje međunarodno pravo tako što separatiste podržava naoružanjem, obukom i trupama".

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=02&dd=05&nav_category=78&nav_id=955013
 "Највећи нобеловац свих времена,осведочени и широм света познати миротворац и хуманиста,обична марионета Барак Обама,демонстрира своје душевно здравље, интелигенцију и праву природу својих господара.(sturmmann)"
Сачувана

pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #36 послато: Фебруар 08, 2015, 12:53:03 »

Сенку над миром али са мирисом спремности на убијање и ново страдање, над данашњом Европом наноси НАТО!
Војна алијанса створена у време кад је запад у истоку видео противника. Крај Варшавског пакта и комунистичких, социјалистичких режима, није условио и крај важности НАТО пакта!

Запад је већ тада заступао своју освајачку доктрину, Русија је била и остала циљ наредних напада.
Доласком Путина, Русија је веома брзо вратила на позорницу светске политике, своју важност али и значај!
Углед распадајуће велике војне силе био је спашен!

Али не и престанак западне жеље за ширењем својих утицаја на друге народе.
Средство за остварење тих планова, преузео је војни савез западних земаља, ударна снага напада, пао је у надлежност НАТО-а!
Богата и јака Русија са неисцрпним изворима енергетика, гаса, нафте и осталих пратећих деривата, отворила је пут земљи за комплексан напредак у ширењу значаја овог народа!

Све остало везано за НАТО и видну спремност запада да осваја нове просторе, поготово оне у којима би стекла велику корист, уско је везано са америчком војном доктрином, којој је подлегла и западна Европа.

Конфронтација је постигнута, жаришта за тестирање снага и спремности колико једна од две стране, сме и жели да иде, остварена је већ више пута, почев од уништавања Југославије па до отимања србског Косова.
Украјина је последњи пример у коме запад дириговано, планирано и логистички спремно, остварује своје циљеве. Тотално заокружење Руске државе уз масивну војну подршку земаља чланица НАТО пакта!

Русија има одговор, она има и средства и снагу да се одупре овим подмуклим насртајима на слободу и независност своје земље!
Истовремено, Русија преузима великодужну улогу да својим отпором, стаје уз раме оних земаља, које су далеко од жеље да и оне падну под утицај неоколонијалног запада!
Србска влада је на потезу из којег би могла коначно да нађе свој пут у будућност. Руско приближавање Кини и неким другим значајним државама, кроз технолошку, војну и економску сарадњу, доказује да је поларизација светских снага у току и да у врећи, коју нам нуди запад, нема ничега доброг за нас.
Сачувана
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #37 послато: Јун 30, 2015, 01:57:14 »

Обамин саветник: НАТО неће напасти Русију

После серије изјава највиших руководилаца НАТО о томе како припремају одговор на "руску атомску реторику", почеле су да "цуре" и оптимистичке вести


МОСКВА

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА “НОВОСТИ”
После серије изјава највиших руководилаца НАТО о томе како припремају одговор на "руску атомску реторику" чиме су минуле недеље само додатно плашили оне који мисле да би могло доћи до трећег светског рата у недељу су почеле да "цуре" и оптимистичке вести. Бивши саветник председника Обаме и касније амбасадор САД у Москви, Мајкл Макфол, изјавио је да НАТО никада први неће напасти Русију.

- Не треба преувеличавати важност руске намере да довезе системе С-400 на своје границе јер НАТО никада неће напасти Русију као што се ни она не треба бринути што НАТО довози своје системе близу руских граница све док Москва нема планова да нападне земље НАТО - каже Мајкл Макфол.

Овај професор политикологије на Стенфордском универзитету сматра да је освајање руске територије глупост коју неће урадити земље НАТО.

- Само прави лудак може да покуша да нападне Русију. На срећу, у руководству НАТО нема лудака - рекао је Макфол.

Говорећи пре пар дана на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу Путин је објаснио да раст непријатељске реторике између Русије и САД не значи да је свет пред растућом опасношћу од употребе атомског оружја.

Уочи недавног одласка у Италију, Владимир Путин је казао у интервјуу листу "Коријере дела сера" да само "нездрав човек, и то у сну, може да замисли да би Русија могла да нападне НАТО". Руски председник је додао да у неким земљама спекулишу на страху у односу на Русију.

Не спомињући конкретне земље, Путин је рекао да неки желе да играју улогу "прифронтовских земаља" како би добили допунску помоћ било на војном, економском или финансијском плану.

Иако је прошле недеље генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, после састанка министара одбране те алијансе 25. јуна у Бриселу, најавио да ће се они позабавити припремом одговора на "атомску реторику Русије и изазове са Истока" .

Почетком јуна америчка агенција Асошијетед прес је објавила информацију о плановима Вашингтона да размести своје ракете у Европи и Азији, након чега је председник Русије Путин на форуму "Армија 2015" казао да руска армија у току 2015. треба да добије 40 интерконтиненталних ракета које могу да прођу кроз било коју одбрану противника.

Реаговао је амерички министар одбране Ештон Картер, који је казао да се НАТО спрема за дуг период напрегнутих односа са Русијом, истичући да они могу да се продуже и кад Путин не буде на власти. Узгред, прошлог децембра руски министар одбране Сергеј Шојгу је казао да је у 2014. армија добила 38 интерконтиненталних ракета.

"РУБЕЖ" ЗА ОДВРАЋАЊЕ
Руски војни експерти објашњавају да Русија развија своје атомске потенцијале да би се сачувао баланс снага, што је Путин потврдио пре одласка у Италију. Осим "Топоља" и "Јарс-а" који су способни да мењају путању, Руси су направили нови мобилни комплекс, којег су назвали РС-26 "Рубеж" (граница) за који тврде да му данас нема равног на свету. Такође намеравају опет да направе ракетне системе који ће бити у железничким вагонима и ти системи би требало да буду готови до 2020.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:555118-Obamin-savetnik-NATO-nece-napasti-Rusiju

  Наравно да неће,јер немају чиме да зауставе руске нуклеарне бојеве главе а да не униште планету нити имају чиме да неутралишу руску противваздушну одбрану.
Сачувана

pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #38 послато: Јун 30, 2015, 20:13:02 »

Запад је имао неоспорне намере да директним деловањем, угрози опстанак Русије. Читава игра, почев од Мајдана, слања оружја Украјини, веома велика финансиска издавања да би се покренуо "десни сектор " ( читај, нови неонаци покрет ), те отворене претње УСА а поготово Пољске и балтичких земања, наишао је на руску оштрицу и у трену је био поражен.
Путин је вукао велемајсторске потезе, брзо је стекао савез са Кином, северном Корејом и Ираном и то је био "шах-мат потез у великој игри која је протресла свет.
Страх од рата је био велики, претње су обликовале отворене намере запада које су биле далеко од наивне игре прескакања конопца.
Исток Украјине је величанствено поразио украјинске снаге, плаћеници из других земаља, поготово Хрвати, били су растерани попут уплаћених зечева и Кијев је загризао најгорчу воћку на овом свету, - био је поражен.

Игра се наставља у Сирији, врли глупак Сакашвили је на брзину добио украјинско држављанство па је и он са својим плановима у региону Одесе, изгубио образ и то овог пута за сва времена.
Кијевска елита тачно зна да су јој дани избројани, Обама је схватио да је немогуће угрозити руског медведа, Меркелова покушава да запуши рупу губитака у економији насталих поводом бесмислених санкција, Вучић још увек игра на карту Брисела, све је још у лонцу на коме је стављен поклопац и наредни дани ће осветлати руску промишљену политику.
Наша, србска, налази се на наковњу по којем лупају белосветски лудаци својим чекићима, уверени да још увек имају србски народ у руци!?
Надам се да им је лупа безвредна, Србија се буди и полако сагледава тешке последице наше националне издаје.
Помињем и чудо у немачком Бундестагу, ( Парламент )..
Посланица странке Левих, ( Гизи, Лафонтен и др. ) отворено је назвала Шиптарску елиту криминалноим мафијом која је заслужила затвор и робију те јавно замера немачкој Влади због држања стране Тачију и друговима, на штету Србије која има право на одбрану својих територија.

Ова храбра жена отворено замера Ангели Меркел њен став по питању Србије уз громогласан аплауз многих посланика, чак и оних из странки владајуће коалиције.

Дакле, керте нису све подељене, треба само бити паметан па издржати притисак.
Влада на челу са Вучићем и осталом братијом, није за тај потез способна, издају нације и државе немогу сакрити.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #39 послато: Децембар 26, 2015, 01:52:05 »

Страх од Руса:
НАТО изводи "територијално чишћење" Балкана

Црна Гора је добила позив за чланство у НАТО-у. Документ је послао генерални секретар организације Јенс Столтенберг. Сада се очекује да почну преговори о ступању те земље у Северноатлантску алијансу. Руски експерт Георгиј Енгелхард сматра да се НАТО-у жури са ширењем на Балкану, јер има страх од могућег утицаја Русије у региону.

Плаши се НАТО јачања руског утицаја на Балкану

У Министарству иностраних послова Црне Горе изјавили су да ће пуном паром наставити да испуњавају своје обавезе по "евроатлантском интеграционом програму". У исто време у престоници земље не престају протестне акције. Демонстранти су незадовољни корупцијом, непроменљивошћу власти и плановима владе да се земља прикључи НАТО-у.

- За саму Црну Гору питање ступања у НАТО, добијање званичне позивнице, у најмању руку означава јачање унутрашњег отпора, а као максимум - конфликт. У друштву не постоји јединствена позиција о овом питању, нема јединствене жеље за улазак у Алијансу - рекао је Спутњику сарадник института за славистику Руске академије наука Георгиј Енгелхард.

Ипак, за црногорску власт ступање земље у Алијансу је од животне важности, сматра експерт.

- За власт Црне Горе, позивница у НАТО и сама идеја интеграције у Алијансу представља нешто веома важно. Они то виде као коначну гаранцију стабилности своје власти. Они сматрају да ће предавањем свог суверенитета под управу НАТО-а, моћи не само да "забетонирају" одвајање земље од Србије и искључе могуће покушаје реинтеграције, већ и да "забетонирају" владајуц́у елиту, пошто ће за њихово очување бити заинтересоване велике силе које улазе у НАТО, које више неће моћи да оставе своје црногорске партнере на милост и немилост судбини - сматра Георгиј Енгелхард.

Према његовим речима, ништа мање није ни интересовање НАТО-а за прихватање Црне Горе у своје редове.

- Алијанси се исто жури. То је изазвано општим погоршањем односа између Запада и Русије. Ако је раније ширење НАТО-а на Балкану ишло успореним темпом, Алијанса се сада тргнула и жели по сваку цену да ’офарба својим бојама све беле мрље у региону‘, елиминише вакуум и тиме искључи могућност доласка Русије, која им се свуда причињава и покушавају буквално да утерају у НАТО мале земље које још нису тамо - закључио је експерт.

У оквиру оваквог "територијалног чишћења" Црна Гора се и вуче у НАТО.

(Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #40 послато: Децембар 26, 2015, 11:29:06 »

НАТО признаје руску војну супремацију у Европи

                                                 


Пентагон је у јуну 2014. спровео симулациону вежбу – неку врсту ратне игре између Русије и НАТО. Сценарио је предвиђао руски притисак на Естонију и Летонију, земље чланице НАТО. Да ли би НАТО био способан да одбрани ове земље?

„Резултати су били онеспокојавајући“, пише Џулија Јофе у часопису Foreign Policy. Чак и кад би све НАТО трупе стациониране у Европи биле пребачене на Балтик, укључујући и 82. ваздухопловну која би теоретски требало да буде спремана за дејство у року од само 24 часа - САД би изгубиле.

„Ми једноставно немамо такве трупе у Европи“, објашњава високи генерал САД. „Ту је такође и чињеница да Руси имају ракете земља-ваздух које су најбоље на свету, а не плаше се ни да користе тешку артиљерију.“

Руска победа није била резултат само једне симулационе вежбе. Американци су поновили вежбу 16 пута, користећи различита сценарија која су фаворизовала НАТО, и увек је закључак био исти. Руси су једноставно били непобедиви.

                                                 

Са оваквом позадином, турски брзоплети акт са обарањем руског војног авиона наговештава озбиљне вести за НАТО. Пошто је Турска чланица НАТО, све остале земље чланице су теоретски обавезне да је штите у случају да Русија одлучи да сурово казни Турке.

Иако су шансе да би Американци ризиковали Њујорк због Истанбула занемарљиво мале – што оставља веома нервозну Турску на цедилу –  не може се у потпуности одбацити могућност да би нека усијана НАТО глава заиста била спремна да нападне Русију.

Међусобни нуклеарни напад би несумњиво имао катастрофалне последице за обе стране – а вероватно и за читаву планету – али постоје извесни фактори који дају предност Русији.

Мегатонске могућности

На основу података размењених првог октобра 2014. г. између Москве и Вашингтона, Русија има 1643 стратешке нуклеарне бојеве главе, док САД имају 1642. Разлика у броју је занемарљива, али руске стратешке снаге имају експлозивни капацитет који је десет пута већи од онога са чиме располажу САД.

Московско примарно средство одвраћања је моћна СС-18, која сама за себе може да уништи подручје величине америчке савезне државе Њујорк (не само града). Да бисмо схватили деструктивну снагу СС-18, треба само погледати нуклеарно оружје које су САД употребиле 1945.г. да униште јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. Бомба бачена на Хирошиму је била примитивна бојева глава од само 15 килотона а ипак је збрисала град од 70 хиљада становника за неколико секунди. СС-18 – коју НАТО назива Сатана – носи 10 бојевих глава од којих свака има снагу између 750 и 1000 килотона. Неке од ових ракета носе и нуклеарне бојеве главе од 20 хиљада килотона – то је 1333 пута већа снага од главе употребљене у Хирошими.

У исто време, 80 процената америчког становништва живи на источној и западној обали, тако да неколико добро усмерених нуклеарних ракета може да уништи сав људски живот у овим густо насељеним приобалним појасима. Русија има само половину становништва САД, али је оно распрострањено по целој њеној огромној копненој површини тако да џепови са људским насељима могу да преживе и први и други нуклеарни удар.

                                                   

Русија има још један адут у рукаву – њену суперсоничну флоту бомбардера ТУ-160. Ови авиони који лете брзином од 2 маха, могу да полете из добро брањених ваздухопловних база у дубини руске територије, прелете Северни Пол, лансирају нуклеарне крстареће ракете са безбедне дистанце преко Атлантика и врате се кући да гледају разарање на CNN-у. Уколико још буде постојао CNN, јер је флота стратешких бомбардера сама за себе довољна да збрише све велике градове у САД.

Разлог зашто су САД упорно настојале да елиминишу оружја попут СС-18 у разговорима о ограничењу наоружања је управо свест о разорној моћи руског нуклеарног арсенала.

Тактичке бојеве главе

Руска војна доктрина наглашава употребу нуклеарног оружја мале снаге као средства за ратовање у раним фазама сукоба како би изненадила и збунила НАТО снаге и утицала на њихову способност да размишљају и делују кохерентно.

Након што нуклеарна тактичка артиљерија десеткује НАТО војне трупе, Русија би могла да употреби борбене главе мале снаге на ракетама средњег домета које би могле да девастирају следећу линију војних база и истовремено лимитирају цивилне жртве. У том тренутку би САД биле суочене са опцијом одмазде у којој би користиле стратешко оружје након чега би уследио разорни одговор Москве. Разумна је претпоставка да ова опција не би била коришћена.

Ипак, нема америчког председник који би ризиковао било који град у САД чак ни због десетине европских градова. Ни Џон Ф. Кенеди није то урадио 1962. због истог разлога – губитак макар и једног јединог града је превелики губитак.

Стање стратешких снага САД

Колико је поуздана команда нуклеарних снага САД? Да сте Американац, не би сте се осећали сасвим сигурни након што би прочитали да су председници Џими Картер и Бил Клинтон обојица „изгубили картице са лансирним кодовима које амерички председници треба непрекидно да носе са собом – Клинтон чак више месеци, како сведочи бивши руководилац здруженог штаба. Картер је наводно своју послао на чишћење заједно са оделом“.

У сваком конфликту – а нарочито у нуклеарном сукобу у коме су улози превише високи – морал, обука и дисциплина представљају кључне факторе. Међу руским официрима који одлучују о томе где и кад ће нуклеарне ракете бити усмерене има и људи са докторским научним звањима који су способни да одлуке доносе тренутно. Са друге стране, амерички персонал који има исту функцију суочен је са проблемима алкохолизма, депресије и варањем.

Ништа не може да улепша кризу која потреса стратешке снаге САД. Октобра 2013. г. је генерал-мајор Мајкл Кери, одговоран за команду 450 нуклеарних ракета, био отпуштен након инцидента који је направио у пијаном стању током посете Русији. Неколико дана пре тога је други војни официр, вице-адмирал Тим Ђардина, који има позицију високе одговорности везану за нуклеарни арсенал државе, разрешен дужности након што је ухваћен са фалсификованим жетонима у једном касину и Ајови.

Мислите да је ово застрашујуће? Обратите пажњу на следеће. Генерал ваздухопловства САД који је био део командне мисије за снабдевање стратешке команде нуклеарних снага је био алкохоличар. Генерал Дејвид Улрих је стално држао боцу са вотком у свом радном столу и више пута се толико опијао на дужности да је његов колега рекао истражитељима „да би без алкохола он био потпуно неупотребљив“.     

                                                       

Рђа је пробила све до нивоа оперативаца у ракетним посадама који имају навику да варају на тестовима компетентности, и тако угрожавају борбену готовост ракетних инсталација. Такође је у фебруару 2014. војна морнарица САД објавила да истражује оптужбе да су ангажовани морнари варали на тестовима познавања нуклеарних реактора који погоне њихове подморнице и носаче авиона.

Стратешке снаге САД такође пате од систематске небриге, јер су објављени извештаји о томе да ракетни силоси у Северној Дакоти и Монтани „прокишњавају“. Ракетни руковаоци који раде у подземним бункерима на дубини од 20 метара су присиљени да врше нужду у кантама и посудама које након 24 часа износе на површину. Врло је неизвесно колико ће бити спремни да реагују у случају руског ракетног удара.

Са друге стране, руске стратешке снаге имају третман праве војне елите. Квалитет руског персонала може да се процени на основу понашања официра руских стратешких снага поручника Станислава Петрова. Руски сателит за рано узбуњивање је 26. септембра 1983.г. показао лансирање пет америчких нуклеарних ракета. Након обарања јужнокорејског авиона које се догодило само неколико недеља раније подигнуте су тензије између Вашингтона и Москве, тако да је Петров имао само неколико минута за реакцију. Са мало додатних информација које би му помогле у доношењу одлуке, он је проценио да се ради о лажном аларму резонујући да „када људи започињу рат, они то не раде само са пет пројектила“.

                                                   

Ово је прави доказ зашто је квалитетан персонал битан. Када сте смештени у четири зида, на нишану непријатељских нуклеарних ракета, укопани у бункеру 20 метара испод земље, тада су нервоза, несаница и депресија део вашег свакодневног живота. Неспособне да се носе са оваквим проблемима, недовољно образоване посаде траже излаз у алкохолу и дрогама, па чак и у криминалном понашању. Са друге стране, образовани и мотивисани официри ће задржати хладнокрвност чак и у случају термонуклеарног обрачуна.

Нуклеарни рат не мора обавезно да значи брзу размену балистичких ракета. Према тврђењу Питера Винсента Праја, директора Нуклеарног стратешког форума САД, изнетом у документу War Scare: Russia and America on the Nuclear Brink, руске стратешке снаге су обучене „да изведу превентивне или казнене нуклеарне ударе, преживе масивне непријатељске нуклеарне нападе, предузму накнадне нуклеарне ударе, и надгледају војне операције у дугом нуклеарном рату који може да траје недељама или месецима“.

У оваквом продуженом и мучном сценарију руски специјалисти за нуклеарни рат очигледно имају предност.

Рефлексивна контрола: непревазиђено оружје   


Дезинформације, камуфлажа и ратно лукавство су неки од начина на које може да се утиче на исход рата. Руси су ове старе технике подигли на нови ниво коришћењем теорије Рефлексивне контроле (РК).

Руски војни стратези су РК развили током 60-тих година са циљем да се противнику пренесу такве информације које би га подстакле да добровољно донесе баш онакву одлуку какву прижељкује покретач акције. Она се може користити и у случају да је процес доношења одлуке заснован на људском фактору и у случају да одлуку доноси рачунарски систем. Русија не користи РК само на стратешком и тактичком нивоу већ и у геополитичкој сфери.

                                 

Руски армијски генерал мајор М.Д. Јонов је био један од пионира РК који је ову теорију развијао од 70-их година. У једном чланку из 1995. он објашњава да је циљ РК да принуди непријатеља да донесе одлуке које воде до његовог пораза путем утицаја или контроле његовог одлучивања.

Јонов сматра да је ова висока вештина заснована на неопходности дубинског познавања људског размишљања и психологије, војне историје, суштине конкретног конфликта, и способности супарничких борбених потенцијала.

Тимоти Л. Томас је у часопису Journal of Slavic Studies написао: „У рату у коме се користи РК, страна са највећим рефлексним способностима (страна која је најспособнија да имитира супарничка размишљања или да предвиђа њихово понашање) има највеће шансе да победи. Способност рефлекса зависи од многих фактора, од којих су најважнији аналитичка способност, општа ерудиција и искуство, и целовито познавање непријатеља.“

Ако се успешно примени РК омогућава да се утиче на непријатељске борбене планове, његово сагледавање ситуације и на начин како ратује. Методи РК су различити и садрже камуфлажу (на свим нивоима), дезинформације, охрабривање на неки поступак, уцену силом, и компромитовање непријатељских званичника и официра.

Према Роберту Ц. Расмусену из Центра за поморску безбедност, „управо овај тип примене РК је млади Владимир Путин научио у 401-ој КГБ школи и у његовој каријери КГБ официра.“

Како се свака битка прво води у главама људи, пре него што је на терену испаљен и један једини метак, дуго искуство у примени РК представља кључни фактор руске егзистенцијалне борбе против САД.

Превод Иван. Т. Лукић

http://in.rbth.com/blogs/stranger_than_fiction/2015/11/30/

world-war-iii-why-rusia-will-bury-the-west_545807   

(НСПМ)   

 



Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #41 послато: Децембар 30, 2016, 07:41:45 »

ВАШИНГТОН ПРОТЕРАО РУСКЕ ДИПЛОМАТЕ:
 Имате 72 часа да нестанете, чека се Путинова реакција!


Како пише Би-Би-Cи, руске дипломате протеране су због наводног мешања руских хакера у председничке изборе у САД, а очекује се одговор Русије истом мером.


"Наредио сам предузимање више акција као одговор на агресивно застрашивање руске владе према америчким званичницима и сајбер операције чија мета су били амерички избори", рекао је одлазећи амерички председник Барак Обама, преноси АФП.


"Ове акције су уследиле након поновљених приватних и јавних упозорења које смо упутили руској влади и представљају неопходан и адекватан одговор на настојања да се нанесе штета америчким интересима кршењем устаљених међународних норми понашања", рекао је Обама.

Међу најављеним мерама су санкције према руским обавештајним агенцијама ФСБ и ГРУ, као и према 35 руских оперативаца који су проглашени за "непожељне особе", као и затварање два руска објекта у Њујорку и Мериленду за које САД тврде да се користе "за обавештајне сврхе".

То је одговор на кампању застрашивања америчких дипломата у Москви од стране Русије, рекао је неименовани високи амерички званичник за Ројтерс.

Званичник који је желео да остане анониман рекао је америчкој агенцији да је руским дипломатама дато 72 сата да напусте САД.

Приступ објектима биће ускраћен свим руским званичницима од сутра у подне, додао је тај званичник.

"Ове акције су предузете као одговор на руско застрашивање америчких дипломата и акције дипломата за које смо проценили да нису у складу са дипломатском праксом", рекао је амерички званичник за Ројтерс.



(Правда)


***




« Последња измена: Октобар 25, 2017, 06:01:02 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #42 послато: Октобар 25, 2017, 06:37:15 »

ЖЕСТОК ОДГОВОР МОСКВЕ ХОЈТУ ЈИУ:
 Ко је посејао уранијум по Србији, а ко га уклања?


Цитат
САД не би требало да се мешају у сарадњу Србије и Русије, саопштило је Министарство спољних послова Русије у коментару на изјаву помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Хојта Брајана Јија.

Увек уз Србију:
Министарство иностраних дела Русије (Илустрација: Правда)

Министарство спољних послова Русије навело је да је Ји, који је 23. и 24. октобра посетио Београд, дозволио себи низ провокативних изјава усмерених на подривање руско-српске сарадње. Амерички дипломата је грубо тражио од Београда да преиспита своју сарадњу са Русијом и фокусира се искључиво на приближавање Европској унији. Он је такође непримерено емоционалним изразима говорио против давања имунитета и привилегија Руско-српском хуманитарном центру у Нишу.


Цитат
Подсећамо да Сједињене Америчке Државе нису чланице Европске уније и вероватно због тога не знају да многе чланице ЕУ у великом обиму сарађују са Русијом на обострано корисној основи. Нико не би требало да омета Србију да се придржава истих приступа, полазећи од својих националних интереса,
истиче се у документу.



Што се тиче Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, Министарство наводи да се Американци изгледа претварају да не знају о помоћи коју Центар већ неколико година пружа Србији и другим земљама у региону, укључујући и чланицама ЕУ и НАТО-а, у превазилажењу последица природних катастрофа и катастрофа изазваних људском руком, као и обуци релевантних стручњака.


Цитат
Између осталог, извршено је деминирање српске територије, откривено је и ликвидирано хиљаде експлозивних предмета који су остали након бомбардовања НАТО-а 1999. године, укључујући и муницију са осиромашеним уранијумом. Позивамо наше америчке колеге да не намећу своје непријатељске идеолошке стереотипе који подривају темеље међународне стабилности и сарадње на Балкану и у Европи у целини,
наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Русије.


Наступе Хојта Јиа у Србији прокоментарисали су сви осим председника Вучића.

(Правда)


***

Цитат
ЧИМЕ ЈЕ ХОЈТ ЈИ ЗАПУШИО УСТА ВУЧИЋУ:
 И коалициони партнери се огласили, али он не сме ни да писне!?


Разговор Вучића и Јиа био је "апсолутно отворен и искрен", јавља РТС, позивајући се на сазнања новинара у Палати "Србија".

- Из саопштења ће се видети шта је на састанку говорио Ји, а шта је говорио председник Вучић сазнаћемо уколико америчка страна буде желела да то саопшти, истакли су у Кабинету по завршетку састанка, којем је присуствовао и амбасадор САД Кајл Скат.

У очекивању саопштења, то је све што се могло сазнати после састанка који је трајао око сат и по, а уследио је после иступа Јиа на Српском економском самиту, у понедељак, у Београду, који је усталасао јавност.



На то је још у понедељак увече оштро реаговао министар одбране Александар Вулин, рекавши да је то свакако до сада најтежи јавни и врло недипломатски притисак на Србију и њено право да самостално одлучује.

Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић је у међувремену изразила сумњу у то да је амерички званичник тачно интерпретиран у медијима.


Ји се раније састао са премијерком Аном Брнабић и потпредседницом Владе Зораном Михајловић, али у тим саопштењима, која, уобичајено, усаглашавају две стране, нема детаља који се тичу изјаве америчког званичника.

На Јиев наступ саопштењем је реаговао и коалициони пратнер Александра Вучића, председник Српске народне партије Ненад Поповић. Он је истакао да Србији нико не може да наређује какву ће спољну политику да води и да је Србија слободна и независна држава која самостално одлучује шта је у њеном најбољем интересу.

"Ми поштујемо мишљење званичника других земаља, али исто тако очекујемо да они поштују ставове Србије и не мешају се у њена унутрашња питања", нагласио је Поповић идодао да су зато, за СНП, неприхватљиви захтеви "појединих страних званичника да Србија одустане од сарадње са пријатељском Русијом и од своје самосталне политике на основу које Србија постаје све јача и уваженија и свету".


(Правда)

***


КОНАЧНО да наша браћа Руси ПРОГОВОРЕ онако како и доликује! Американци су се много осилили и постали су "мирођија свакој чорби". Нормално, раде то свагде ГДЕ могу и ГДЕ им власти дозвољавају. Од 2000.године, па на овамо, свака влада у Србији је извршавала све оно што "американац" нареди. Вучић ТАКОЂЕ то чини, а и ова садашња влада, и ВРЕМЕ је да се то прекине. Српски народ веома добро зна ко му је пријатељ, а ко НЕПРИЈАТЕЉ и никада се није плашио ни најјачег непријатеља.
Према томе, нема ту шта Вучић да се премишља и СЕДИ НА ДВЕ СТОЛИЦЕ  Превртање очима
Или треба да проговори како то доликује ИСТИНИ или да се склони са тог места, ако нема петљу да пресече ову трагикомичну ситуацију у којој се налази Србија већ 17 година.

И докле више да се правдају за сваки поступак. Ако треба коме да се правдају, то је српски народ и никоме више!!!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!