forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 14, 2017, 00:23:25


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Православље  (Прочитано 5695 пута)
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« послато: Јун 06, 2012, 09:40:20 »

Разговори са Владиком Артемијем





Преосвећени, постоји ли благодат у Српској Православној Цркви?

То је, наравно, крупно питање, али одговор је једноставан. Ми никада нисмо негирали благодат у Српској Православној Цркви, без обзира на појединце који су скренули са правог Светоотачког пута, са пута Светога Саве, јер греси појединаца не спречавају дејство благодати Божије. И греси лични, било којег свештенослужитеља, Епископа или свештеника не спречавају дејство благодати, тако да без обзира какав је свештенослужитељ, Тајна коју он врши је исправна и валидна.

Многи се питају да ли је благодат делимична или потпуна, и може ли се она сецкати на епархије где се служи предањски, и на епархије где су уведене Литургијске реформе, рецимо у епархији Бачкој нема благодати, а у епархији Банатској има благодати?

Не, апсолутно! У првом одговору је одговор и на то питање, јер не зависи благодат од чистоте живота једнога човека, него од силе Божије, и од вере оних који приступају Светим Тајнама. Тако да без обзира какве ставове имају поједини Епископи, то је благодатна Црква, све до Саборске осуде због канонских прекршаја.

Могу ли они верници који долазе на Свете Литургије у Барајево, Љуљаке и остале наше Катакомбе, да иду и на Литургије по својим епархијама?

Наравно, и то ми никоме нисмо спречавали, нити саветовали да не иду! Нити смо икога запиткивали, контролисали да ли иде тамо и овамо. То је просто ствар самоизбора, и ако би могли казати – да ако погледамо Јеванђеље, нико не може два господара служити. Значи да та шизофреност, подељеност личности, да једно и друго само по себи није здраво. Боље да буде опредељен, него да умирује своју савест на неки начин.

Да ли су Епископи Српске Православне Цркве јеретици, и да ли је Свето Причешће код њих „отров у чаши“?

Питање је уопштено и не може се тако одговорити. Има појединих Епископа који су загазили дубоко у јерес. Али говорити о свим Епископима као јеретицима је недопустиво. Имамо Епископе који се и те како труде и боре против свејереси екуменизма, а што се тиче другог дела питања мислим да је то просто Богохулство. Јер из ранијих одговора на Ваша питања јасно је да су све Тајне у Српској Православној Цркви валидне, и никако не дај Боже да би могао да буде у Светом Путиру отров. То је светиња!

Да ли сте Ви применили 15. канон Прво-другог Цариградског Сабора, и сходно томе престали да помињете Патријарха, или који је прави разлог непомињања Патријарха?

Основ је у том 15. канону Прво-другог Сабора Цариградског, где јасно говори – када се јерес проповеда јавно, било речима, било поступцима или делима. А многи у нашој Цркви, пре свега Првојерарх Патријарх је исповедио јавно да је он екумениста, а делима показао да то и јесте, јер учествује у заједничким молитвама не само са разним хришћанским заједницама, него чак и са Јеврејима. Његов гест где је палио свеће у синагоги на празних Хануке, та слика је обишла цео свет, а то је по канонима недопустиво, и на такав поступак није се усудио до сада ни један православни Епископ, чак ни Цариградски Патријарх Вартоломеј који је предводник у екуменисању међу православнима, ни он то није урадио. На жалост наш Патријарх то је учинио.

Да ли је он значи аутоматски јеретик пошто је то учинио, или треба да буде осуђен као јеретик?

Oн јесте јеретик, али није осуђен још, зато су његове Тајне валидне.

Многи се људи баш збуњују око овог питања…

Јеретик је онај ко исповеда јерес. А осуђеном јеретику престају да буду Свете Тајне валидне.

Да ли сте Ви и даље део СПЦ, и не намеравате нигде отићи као што сте написали у тексту „Да се разумемо“?

Сигурно, ја никада нисам престао да то будем, нити сам икада престао да сматрам себе Српском Православном Црквом, без обзира на ставове неких према мени, јер ја немам намеру да правим неку своју Цркву како су ми то приписивали, како и сада сматрају многи да стварам своју Цркву, своју парасинагогу, своју секту и тако даље… то су глупости.

Да ли се нешто променило од када сте написали тај текст па до данас у Вашим ставовима?

Ја мислим не! Ставови су остали исти, јер ако је Истина увек иста због чега и јесте истина, тако се и трудимо да наши ставови буду увек исти, и да увек имамо исти однос према истини.

Преосвећени, прича се да се зидањем нових цркава, стварају неке нове цркве или парасинагоге?

Па то је већ речено, ми не стварамо нове синагоге или своје посебне Цркве, једноставно отварамо богослужбена места по потреби и нашег монаштва, и верника који нам прилазе.

Такође је било речи о хиротонији неких нових епископа са Ваше стране има ли ту истине?

Не, никако, ни говора!

Значи није било покушаја нити ће бити?

То би већ било покушај стварања нечега ван Српске Православне Цркве. Ја то не желим, јер ја сам Српска Православна Црква, уствари Епископ Српске Православне Цркве.

Разне зилотске групације по интернету, тврде да сте у контакту са митрополитом Агатангелом из Руске Заграничне Цркве, и да је питање времена када ћете молитвено општити са њим?

Било је пар измена честитки за Божић, за Ускрс, дакле преписке је било али никаквих других контаката није било, а престали су чак и ти контакти са дописивањем.

Нисте ни имали намеру да молитвено општите са њим?

Никакве молитвене заједнице није било нити ће бити.

Исто тако тврде и следбеници митрополита Кипријана Куцумбиса, па да ли има шансе да до тога дође?

То никада није ни било, да смо имали контакте, сем када је он био још у крилу Грчке Православне Цркве. Тада сам ја тек био дошао у Грчку на студије, и послао ме Владика у његов манастир где је он тада био само игуман, е тада сам га видео први пут и последњи пут.

Његови следбеници се надају нечем…

Не, то је без икаквога основа.

Какви су Ваши ставови по питању новог календара? Поједини верници су збуњени што Вас подржавају уважени Митрополити из Грчке, попут Господина Серафима Пирејског, јер је он новокалендарац?

Календар није јерес, али јесте грешка. И јесте отприлике први корак скретања и одступања од правила Светих Отаца, Светих Канона, скретања у лево. То је први корак који је учињен почетком 20. века, а иза тог корака уследили су многи други, који су нас довели до свејереси екуменизма и глобализма. Дакле, није неко ко је по новом календару јеретик, нити је онај ко је по старом календару јеретик, јер имамо екумениста и на једној и на другој страни. Али питање календара истаћи као догматско питање, и то најважније и поставити га на највиши пиједестал, то је управо јерес.

Скоро смо прочитали на једном форуму, који воде извесни свештеници, да Вас Архимандрит Симеон “физички злоставља“?

Глупости којекакве…

Они кажу да „Ви стојите мирно док он Вас физички злоставља, и да Вас уцењује“?

Па нека покажу то ако знају, када и где. Да ли то значи да ме бије?

Да, да Вас бије.

Господе Боже…

Такође на овом форуму тврде да је пресуду за ослобађање оца Симеона донео рођак Митрополита Серафима Пирејског?

То је најобичнија клевета, после 2 године. Невероватно!

Одлука Ареопага је доказ невиности и Вас и Архимандрита Симеона, и шамар оптужбама Синода и Црквеног суда. Није ли то релевантни доказ да кривице није ни било, јер се зна да је Ареопаг апсолутно независтан суд, и да тамо политика нема приступа?

Апсолутно се слажем са тим, сигурно. Наш Патријарх који је изјавио, да је та одлука Аеропага донета под неким утицајем – као да може неко да врши утицај на тај највиши суд у Грчкој, је просто било смешно и жалосно.

Одакле толика хајка на Архимандрита Симеона? Његово име се нон стоп развлачи по медијима у најнегативнијем контексту?

Јесте, јесте… то знам да је тако али зашто је тако то не бих могао да објасним, сем ако нису у питању неки лични разлози, анимозитет према њему, његовим ставовима…

Да ли је то можда настало из „Дечанске кухиње“?

Највероватније да је тамо зачетак, а онда се то шири као што се мирис од јела из кухиње шири по целој згради, тако и то отприлике шири се по целој Цркви.

Ми смо видели да се Архимандрит Симеон бори у Грчкој против екуменизма, заједно са уваженим професором Теодором Зизисом, и да је он сам тамо веома цењен и уважен, да га Грчка јавност веома, веома цени. На који начин да се ми боримо против екуменизма овде у Србији?

Речју, животом, делом, храбрим исповедањем своје вере, неприхватањем ставова које екуменисти заступају, значи одлазак на заједничке молитве са јеретицима, то је оно што Канони не допуштају. То је начин наше борбе. Ми не можемо да спречимо некога да и тим путем иде, али онда са њим не можемо имати молитвено општење.

У Грчкој се организују разни Симпозијуми – о Пост-отачој теологији и слично – у циљу да се окупе разни свештеници и кажу неку реч против екуменизма. Да ли ће тога бити код нас?

Надамо се, надамо се… Уосталом и код нас постоје људи који се на неки начин боре против тога, али нема тако нешто организовано.

Да ли имате можда у плану нешто да Ви организујете?

Па не, за сада не.

Постоји ли нека нада за помирењем са Српском Православном Црквом, у смислу да се вратите као канонски Епископ?

А ко је у свађи са Српском Православном Црквом? Знате како је, просто ови из Синода и Сабора не престају да шире неистине и клевете. У саопштењу са овогодишњег Сабора, тамо каже да је Сабор одлучио да позове Артемија на покајање и призвао га повратку Цркви, међутим тај позив није стигао нити је упућен. Међутим Саопштење за јавност није што и позив. Било је контаката између мене и Патријарха прошле године, један сусрет је био, где сам ја показао да сам спреман да заједнички тражимо решење, овог без сумње нездравог стања, не улазећи где је нездраво – на једној или на другој страни. Нездраво стање у Српском народу и Српској Цркви постоји, и рекао сам тада под којим условима можемо да разговарамо и да тражимо решење. Да са мном само као Епископом рашко-призренске Епархије, једино у том својству могу да разговарају. Чак сам то и писмено уручио Његовој Светости Патријарху. Од тада до данас није било никаквог контакта, нити сам било какав сигнал добио са друге стране, а камоли позив како каже у Саопштењу.

Вама сада прете неким канонским мерама?

То је њихов проблем, ја сам једноставно са тим рашчистио, јер сам рекао и остао при томе да не прихватам и не повинујем се никаквим неканонским одлукама. Ни досадашњим ни будућим.

Преосвећени, Ви вероватно знате да је у припреми Осми васељенски Сабор, и вероватно стварање уније. Познато је свима да су те припреме у току, шта мислите о томе, да ли ће доћи до тог Сабора, и да ли ће на том Сабору ипак доћи до уније или јединства вера?

Знате шта, тај Сабор се дуго припрема, међутим на начин који није Православан начин. Теме за тај Сабор су одређене које су одавно решене, тако да је бесмислено поново решавати питање канона Новозаветних књига, које књиге ту спадају, питање поста, питање било чега другога. Једина тема за један Свеправославни Сабор – а да ли ће бити Васељенски то зависи од његових одлука и прихватања тих одлука од стране Црквене пуноће – јесте питање папске јереси. Папа би требао да буде позван на тај Сабор, не као члан и као Епископ Рима него као јеретик да одговара. Да се позове на одговорност. Тај Сабор би само тада имао оправдање. Без тога, или припрема уз подршку Ватикана и Папе је бесмислено говорити о неком Свеправославном Сабору. А ко га управо припрема? Највећи савремени екуменисти. Према томе, да ли ће доћи до тог Сабора, да ли ће доћи до склапања било какве уније, или прихватања примата Папе и тако даље, то нас апсолутно не занима. И једно је сигурно, да такви неки поступци не би били прихваћени од стране Цркве Христове, од Православне Цркве.

Шта чинити ако на том Сабору дође до уније или стварања једне нове религије? Да ли ће се тада многи наши Епископи тргнути и просто схватити где се налазе?

То зависи од сваког појединца. Ми треба да останемо уз истину која је увек иста. А то је оно што су нам Свети Оци предали, што смо од њих примили, не што смо сами измислили, то је оно што нам је Свети Сава кроз своје Законоправило предао и чега смо се до сада држали, којим је путем ишао Владика Николај, отац Јустин, и многи, многи наши славни и Свети преци. Да останемо на томе путу и уз ту истину. Без обзира на последице које могу наступити – да ли распеће, да ли круна на глави.

Преосвећени, да ли су раскол и екуменизам једнако погубни за Цркву?

Да, јерес је пагубна за Цркву и раскол је погубан за Цркву, уствари не за Цркву него за оне који крену тим путем, за њих је погубан, а Црква остаје Црквом Христовом коју ни врата пакла неће надвладати.

Да ли ћете се и даље држати Вашег „Царског пута“?

Ја за други пут не знам. То су и Свети Оци говорили, да је врлина средина између две крајности. То је тај Царски или средњи пут. Ја мислим да треба да се трудимо да останемо на том путу и да доследно њиме идемо ка својој Небеској отаџбини, ка Царству Небеском.

Имате ли неку поруку за крај нашим читаоцима?

Имам. Стојте у слободи којом вас Христос ослободи, и не дајте се у јарам преваре и заблуде ухватити.

Хвала Вам на разговору Преосвећени.

http://www.novinar.de/2012/06/04/razgovori-sa-vladikom-artemijem.html
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #1 послато: Март 07, 2013, 14:51:13 »

ПУТ ОЦА ЈУСТИНА





 Ко год је читао књигу новинара Николе Врзића „Викиликс: тајне београдских депеша“ у издању „Печата“ и „Фонда Слободан Јовановић“ (Београд, 2О12.), могао је да у њој наиђе на поглавље под насловом “Умерени гласови у Цркви могли би да дођу у први план ако реформисти буду предводили следећу коалциону владу“. Из тог поглавља сазнајемо да се америчка амбасада у Београду, од средине прве деценије 21. века, веома занимала за стање у СПЦ и трудила да, преко својих „инсајдера“, дође до епископа који би могли да јој помогну да спроведе своју жељу да „пацификује“ СПЦ када су у питању национални интереси Србије који се косе са интересима вашингтонско-бриселске Империје.

Из депеша које је објавио Џулијан Асанж сазнали смо да је амерички амбасадор Мајкл Полт узалуд покушавао да убеди владику рашко – призренског Артемија да сарађује са Империјом око претварања Косова и Метохије „независну“ државу под влашћу Великог Брата, коме су одани косметски Шиптари спремни на пружање свих „добрих услуга“. Тако смо од „Викилиса“ сазнали да председник Србије Тадић, по извештајима америчких дипломата, „иза сцене ради у спрези са важнијим црквеним умерењацима, у покушају да утиче на избор патријарховог наследника“. А 31. маја 2ОО6. потчињени из Београда јављају претпостављенима у Вашингтону: “Став цркве компликују унутрашњи сукоби. Постоји умерено крило (Иринеј Добријевић, епископи Теодосије и Григорије) које је покушало да развије аполитичан став који би одговорио на специфичне интересе СПЦ на Косову (имовина и религиозна мисија).

Постоји и тврђа струја која верује да јe СПЦ квази-политичка институција колико и религиозни ауторитет“. Крајем 2ОО6, Мајкл Полт се надао победи „умерењака“ у СПЦ ако следећу владу формирају „реформисти“ (читај: послушници Империје). Када је за патријарха изабран епископ нишки Иринеј, америчка амбасадорка Мери Ворлик је 12. фебруара 2О12. послала депешу у којој пише: “Његова спремност да се позабави контроверзним питањима, као што су помирење са Ватиканом и санкционисање епископа Артемија, слуте на добро“.

Дакле, јасно да јасније не може бити: Империја се активно укључила у разградњу Србске Цркве; њени методи су добро познати из историје, и укратко би се могли дефинисати као DIVIDE ET IMPERA. Најновији циљ империјалних гонитеља светосавског Србства је продубљивање подела и раскола у живом ткиву Цркве. О томе је, на себи својствен начин, говорио власник Верске информативне агнеције, ВИА, Живица Туцић, један од гласноговорника домаћег екуменизма, у свом интервјуу „Илустрованој Политици“ (5. јун 2О12. ): “Одлазак зилота из СПЦ ја заправо позитивно, јер представља ослобођење од фундаменталистичког дела. Тиме СПЦ може једноставније да приступи потребним променама, не догми, већ праксе“ (то јест, продубљивању екуменистичких контаката и озакоњењу литургијске реформе.) Он се чак заложио за легализацију свих групација које су се одвојиле од СПЦ, под једним условом: да не дирају имовину званичне Цркве.

Потписник ових редова се већ годинама бори за супротно: за избегавање раскола и подела у Цркви, за надилажење истих љубављу заснованом на Истини, Која је Христос. Зато је неопходно да се промисле изазови пред којима смо, да бисмо нашли адекватне одговоре, засноване на учењу и животу највећег Србина Христовог, Светог Саве, и његових следбеника кроз векове. То, поготову данас, треба имати у виду: како интелектуално, тако и молитвено, у складу молитвом Владике Николаја да се Срби сложе, обоже и умножe!

Србски црквени пут мора бити пут Светог Јустина Ћелијског: против екуменистичке свејереси и модернистичке помаме, али и без напуштања Светосавске Цркве, од које отпадају само они који су Христа издали, поклонивши се Западу, оличеном у вашингтонско-ватиканској осовини и протестантској антихристовској анархији... Јер, не заборавимо - и у доба оца Јустина екуменизам је био у пуном дејству: патријарх Атинагора се братимио с римским папом Павлом Шестим, митрополит лењинградски Никодим се залагао за интеркомунију с римокатолицима, а патријарх србски Герман је био један од сапредседавајућих Светског савета цркава. Иако је све одречне појаве су светском и домаћем православљу оштро критиковао, иако је исповедао светоотачку истину да ван Цркве нема спасења, отац Јустин је молитвено бдио над црквеним јединством, изливајући море суза због раскола у Америци и апелујући на СА Сабор СПЦ да крене у сусрет помирењу. Знао је отац Јустин да је раскол изазван дејством безбожничког Титовог режима, и да, поготову у духовној области, само слога Србина спасава. Надајмо се у Бога Живога да ће Срби ту светојустиновску линију трезвеног ревновања за Истину препознати, и да ће остати у Цркви Отаца, чекајући оно што је, по Писму, сасвим поуздано: слом Империје и златну слободу, утемељену на подвижништву крста.


Фонд СК






Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Март 13, 2015, 03:46:59 »

После Васкрса "сеча" владика


У Српској православној цркви постало је уобичајено да се време великог васкршњег поста користи као припрема за чистку појединих владика, да би они потом били лишени епископске катедре на мајском заседању Светог архијерејског сабора. Комисија Синода, током садашњег часног поста, првих дана овог месеца већ је прочешљала милешевску епархију и од 15. до 17. марта то би требало да учини у Епархији канадској.


Одлуке на мајском сабору: Патријарх Иринеј са архијерејима

По већ виђеној пракси, испитује се стање и материјално пословање, трошкове пута и боравка чланова комисије сноси епархија где се врши провера. Према ранијим искуствима притужбе за неправилности и неуредност у вођењу финансија постају аргумент за смењивање епископа, као што је било у случају владике рашко-призренског Артемија 2010. и средњоевропског Константина 2013. године.

Очекује се да у Канаду оду митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), епископ западноамерички Максим (Васиљевић) и пензионисани владика Атанасије (Јевтић), који је већ стигао у Америку, док су у синодској комисији за владику милешевског били епископ зворничко-тузлански Хризостом (Јеврић) и рашко-призренски Теодосије (Шибалић), као и прота Велибор Џомић.

Закључци рада комисије у Филаретовом случају нису обелодањени. Милешевском епископу је, како се може видети на грађанским интернет сајтовима који се баве црквеном тематиком, замерено "што нема уредну финансијску документацију, из чега су извукли закључак да има злоупотреба".

Такође, саслушана су, према наводима тих сајтова, шесторица свештеника који су сведочили против епископа милешевског и њима је на индиректан начин дискретно речено да ће у мају добити новог епископа.


Епархија канадска, међутим, тражи од патријарха Иринеја (Гавриловића) да рад комисије буде транспарентан и доступан верницима, као и записник који на крају поступка буде потписан. Чак је и Епархијски савет одлучио да се одговор владике Георгија на патријархово писмо постави на епархијску интернет презентацију.

Епископ канадски у допису наводи да у пословању његове епархије никада није било тајне и да су финансијске књиге увек биле отворене, као и да надлежне канадске државне институције нису имале примедби на епархијско финансијско пословање.


Цитат
Артемије прва жртва

- Чистка владика је почела пре пет година неканонском и са црквеног становишта неуставном сменом епископа Артемија због наводних финансијских малверзација које нису доказане. Епископ Артемије је био прва жртва бруталног гажења канона и устава СПЦ, на путу ка урушавању црквено-правног организма и јединства унутар СПЦ. Направљен је преседан који ће омогућити световној власти да утиче на живот СПЦ тако што ће неподобне епископе селективно уклањати преко црквених органа кроз фингиране поступке, а да не знамо шта су прави мотиви и шта је стварна кривица ако је уопште има, јер се све забашурује кроз тзв. финансијске малверзације - каже др Зоран Чворовић.




Др Зоран Чворовић, стручњак за црквено право, указује да се уклањање појединих владика подудара "са списком прозваних у писму епископа захумско-херцеговачког Григорија (Дурића), које је он још 2008. године упутио свим архијерејима СПЦ".

Владика Григорије је, да подсетимо, навео епископе: Артемија (Радосављевића), Јефрема (Милутиновића), Никанора (Богуновића), Пахомија (Гачића), Василија (Качавенду) и Филарета (Мићића). Мада у писму није критиковао браћу Ђокић, владике Георгија и Константина, епископ Григорије је гостујући на РТС-у, поводом свог дописа, казао да га њих двојица нису подржали.



Цитат
Синод не чешља случајно

Верски аналитичар Живица Туцић каже да "Синод има право да шаље комисије да у епархијама установе финансијско и друго стање".
- Комисија иде тамо одакле долазе конкретне, али не и анонимне информације. Владике су одговорне за стање у својим епархијама, а из канадске и милешевске епархије било је притужби. Колико су основане треба утврдити. Не значи да извештај за последицу мора да има санкције против тих епископа. Комисија има право да позове и саслуша и оне који су писали притужбе, да изнесу аргументе који могу бити потврђени или оповргнути. Такође, не треба унапред дизати буку и комисију оптуживати за једностраност, јер то може да се протумачи као вид притиска - сматра Туцић.



- Из само њему познатих разлога, на том списку који личи на староримску проскипцију, већину поменутих владика епископ Григорије је означио као групу која се опире модернизацији и променама у СПЦ, као и њеном прилагођавању духу времена, а што су појмови дубоко супростављени природи и мисији хришћанске цркве. И ти епископи, како се испоставило, виђени су за смену. Догађаји који су уследили потврдили су да наведени списак није пука импровизација епископа Григорија већ програм, а чији аутори нису познати, за кадровску чистку у СПЦ - оценио је Чворовић.


Цитат
Америка умешала прсте

Верски публициста Владимир Димитријевић тврди да "не постоји ниједна помесна православна црква у којој је за кратко време смењено или се смењује толико епископа".

- То је ванредно стање које је незамисливо у црквеној историји. Последица је онога што смо могли да видимо у депешама Викиликса где је Запад на челу са Сједињеним Америчким Државама заинтересован за "денацификацију и пацифизацију" непослушних светосаваца. Све је то део механизма меке окупације Србије и српског народа, поготово ако се зна да је један бошњачки политичар позвао НАТО да обезбеди права Бошњака у Рашкој области. Претпоставља се да владика милешевски Филарет не би био кооперативан у том случају. А што се тиче епископа канадског Георгија он је познат као противник литургијских реформи и екуменизма - каже Димитријевић.



Не бежимо од истраге: Владика Георгије


Георгије: Све пред вернике!

Владика канадски Георгије тражи од патријарха да добије "правовремен увид, пре доласка чланова Комисије, у све оптужбе и материјале", укључујући и имена и потписе лица која га оптужују. Тражи, такође, "да се истрага о чињеничном стању води само по наведеним оптужбама". Када је о финансијском пословању реч, наводи владика Георгије, "треба да постоји јасан и недвосмислен налаз Комисије, регистрован у записнику и потписан одмах након увида, у просторијама Епархије, да се не би дало простора накнадним интерпретацијама".

"То су елементарне претпоставке које би морале бити задовољене да би се рад Комисије могао оценити фер и коректним. Сматрамо такође да би јавно објављивање налаза Комисије било и те како пожељно, а сами задржавамо право да налазе Комисије поделимо са нашим верницима, тим пре што се одлуком инсистира да се од њихових добровољних прилога, а не од стране оних који нас оптужују, финансира рад Комисије", навео је владика Георгије у писму патријарху Иринеју.

Епископ канадски даље истиче како "лично сматра да би трошкови за целокупни поступак требало да падну на терет оних који истрагу покрећу, јер то је правило и ред у било ком законодавству".


"И поред тога, повинујемо се вашој одлуци, свесни, између осталог, и тога да ћемо пред канадским судом имати прилике да и тај део средстава повратимо од оних који су нас неосновано оптужили. На то нас обавезује одговорност према нашим верницима и њиховим прилозима: ми смо увек строго водили рачуна да сваки долар добијен од верника буде утрошен за сврху за коју је намењен, а за финансирање неоснованих оптужби сигурно нико није давао прилоге Цркви", каже се на крају писма владике Георгија патријарху Иринеју.

(Р.Лончар, Вести)



***


Синод СПЦ сменио Филарета

Врх Српске православне цркве разрешио епископа милешевског. Иницијатива за смену потекла од Амфилохија. Владика одбио да прими и да потпише одлуку о разрешењу


ВЛАДИКА Филарет разрешен је дужности епископа милешевског - сазнају "Новости". Одлуку о његовој смени донео је у четвртак Свети архијерејски синод Српске православне цркве, који је заседао у Патријаршији у Београду. Епархијом милешевском до избора новог владике управљаће, као администратор, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Према сазнањима "Новости", владика Филарет разрешен је на основу извештаја који је доставила посебна црквена комисија, коју је Синод претходно формирао са задатком да испита све наводе на рачун епископа. Чланови овог тела недавно су боравили два дана у манастиру Милешеви, после чега су потписали извештај у коме се предлаже Филаретово разрешење.

Непосредно пре почетка седнице Синода епископ Филарет био је у Београду, где га је примио и патријарх Иринеј. Наш извор каже да је од поглавара СПЦ затражио копију записника који је зачинила комисија која је била у Милешеви, али је није добио. На састанку у Патријаршији Филарет је инсистирао да му патријарх наведе разлоге разрешења, али његова питања су остала без одговора. То су разлози због којих је Филарет одбио да прими и потпише одлуку о смени са епископског трона.

Седници Синода, осим патријарха, присуствовале су владике зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије. Оба архијереја једнодушно су подржала предлог из комисијског извештаја и негативно су се одредили према Филарету. Иницијатива за његову смену, према информацијама "Новости", није потекла од њих, већ од митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који у четвртак није присуствовао заседању.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, коме је поверена брига и о милешевској епархији, синодску одлуку сачекао је у манастиру Куманица недалеко од Бијелог Поља. Владика се одатле упутио у Пријепоље, где је наложио да се владичански двор запечати и изврши преглед црквених књига и инвентара.



НА ТРОНУ 16 ГОДИНА

ЕПИСКОП Филарет на трону Милешевске епархије провео је непуних 16 година. У чин владике хиротонисао га је у београдској Саборној цркви тадашњи патријарх Павле. Филарет је рођен 1947. године у Борцима код Коњица (БиХ). Основну школу је завршио у родном месту, а Богословију у Београду. Замонашио га је патријарх српски Герман, који га је и произвео у чин јерођакона 1969. године.

(Е.В.Н.)





Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Април 23, 2015, 01:50:04 »

Епархија канадска: Раскол у најави?



Свети архијерејски синод Српске православне цркве требало би на данашњој седници да размотри извештај своје комисије која је недавно вршила истрагу у по питању материјалног пословања и свеукупног стања у Епархији канадској. На седницу је позван и надлежни епископ Георгије и он је већ стигао у Србију, сазнају "Вести" у црквеним круговима.


Проблеми у православној цркви у Канади


- Да се у Канади не би догодио нови међусрпски црквени раскол треба мудро одреаговати. Раскол из 1963. године био је на идеолошкој основи, људи подељених на монархисте и наводне присталице комуниста и трајао је три деценије. Ако сада дође до нове поделе она би суштински била канонска и те ране било би готово немогуће зацелити - незванично нам је речено у епископским круговима СПЦ.

У ишчекивању одлуке црквене владе међу верницима СПЦ у Канади завладао је мук.


Цитат
Синод одложен за идућу недељу


Мада се синодске седнице одржавају углавном четвртком, ова која је требало да буде одржана 23. априла, одложена је за почетак следеће недеље, највероватније у понедељак или уторак. Одлагање је, како незванично сазнајемо, образложено чињеницом да је 22. априла патријарх који председава Синодом, био на путу у Јасеновцу где је са 19 епископа служио литургију и помен поводом 70 година од пробоја јасеновачког логора. Међу епископима био је и канадски владика Георгије у Јасеновцу и он ће, како се може чуди у синодским круговима, у Београду остати док се не заврши предстојеће заседање Синода. Комисија која је вршила истраживање финансијског пословања у Канадској епархији СПЦ извештај Синоду предала је у понедељак 20. априла.

Противници владике Георгија очекују да он буде суспендован, неки сматрају да је то готова ствар, па ће чим стигне синодска одлука о епископовој суспензији, на ражањ ставити већ припремљеног вола и приредити славље за памћење. Георгијеве присталице сматрају пак да ће оптужбе на Синоду пасти у воду. Јер, а то је саопштио и Епархијски управни одбор, финансијске малверзације нису откривене.

- Остале тешке притужбе одавно су познате и углавном су паушалне, а своде се на дугогодишње гласине и трачеве. Зато их је претходни патријарх Павле стално игнорисао. Не треба притом искључити могућност разних злонамерних ухођења канадског епископа и фотомонтажа, те изрежираних и унапред припремљених физичких напада пред ТВ камерама. Техничке могућности за такве работе су многобројне. Зато треба бити опрезан и стручном експертизом утврдити аутентичност таквог материјала, јер ни Синод ни Свети архијерејски сабор не играју се Цркве. Искусили смо, као народ, више пута да је довољно најавити медијима ексклузиву и скандал, да се камере сјате незнајући да је инцидент унапред испланиран. Сетимо се само да су на штету српског народа много пута тако извештавали западни медији током распада СФРЈ - испричао нам је један од високопозиционараних старих достојанственика СПЦ.

У једном делу српског епископата одавно постоје тежње, кажу неутрални верници, да се Канадска епархија подели на две, чему се актуелни владика оштро супротстављао, те да цео случај води у том правцу.

Мада се извештај синодске комисије крије као да је осма света тајна, према информацијама које су процуриле у јавност, чланови синодске комисије по повратку у Београд, нису имали ништа конкретно да предоче патријарху Иринеју, што би ишло у прилог Георгијевој смени. На патријархово питање, према наводима појединих портала који се баве црквеном тематиком, да ли су пронашли ишта конкретно везано за евентуалну проневеру новца од свећа и других фондова, одговорили су да нису, али да имају сведочења свештеника о Георгијевим "неморалним радњама са којекаквим женама".

Цитат
Несугласице деле вернике

Због дугогодишњих проблема врх СПЦ је својевремено парохију Светог Ђорђа у Нијагари привремено издвојио из Епархије канадске и ставио је под управу владике источно-америчког Митрофана, а присталице епископа Георгија тад су формирале нову парохију Светог Илије. Несугласице су резултирале да је грчким старокалендарцима под окриље отишла парохија Светог архангела Михаила у Торонту. Проблема има такође у Хамилтону и Виндзору где су поред две црквене општине, Георгијеве присталице, око 80 породица, формирале парохију Свете Петке.



Цитат
Заседе и сачекуше

У Патријаршији СПЦ јуче нико није могао да предвиди исход данашње синодске седнице. Добро обавештени црноризци рекли су да потражимо одговор у Канади. Уколико је тамо већ стигао неко од епископа из Америке, да сачека синодску одлуку и запути се у Милтон, Георгије ће бити суспендован. Јер, слично се дешавало и у ранијим сменама владика. У Артемијевом случају у "сачекуши" је био Атанасије Јевтић, док је у "заседи" прликом суспензије Филарета чекао Јоаникије.

 

(Вести)





***

Цитат
Др Зоран Чворовић, стручњак за црквено право, указује да се уклањање појединих владика подудара "са списком прозваних у писму епископа захумско-херцеговачког Григорија (Дурића), које је он још 2008. године упутио свим архијерејима СПЦ".

Владика Григорије је, да подсетимо, навео епископе: Артемија (Радосављевића), Јефрема (Милутиновића), Никанора (Богуновића), Пахомија (Гачића), Василија (Качавенду) и Филарета (Мићића).

- Из само њему познатих разлога, на том списку који личи на староримску проскипцију, већину поменутих владика епископ Григорије је означио као групу која се опире модернизацији и променама у СПЦ, као и њеном прилагођавању духу времена, а што су појмови дубоко супростављени природи и мисији хришћанске цркве. И ти епископи, како се испоставило, виђени су за смену. Догађаји који су уследили потврдили су да наведени списак није пука импровизација епископа Григорија већ програм, а чији аутори нису познати, за кадровску чистку у СПЦ - оценио је Чворовић.


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Мај 01, 2015, 10:58:13 »

Чистке по списку Григорија?


Свети архијерејски синод Српске православне цркве (СПЦ) привремено је разрешио епископа канадског Георгија управљања Епархијом и то до предстојећег редовног заседања Светог архијерејског сабора који треба да буде одржан средином маја. До тада ће бити окончан и канонски поступак који је СПЦ покренула на основу притужби свештенства и верника који су владику оптужили за финансијске малверзације, али и недостојно понашање.



Проветравање цркве: Владика Григорије

Одлука о разрешењу је донета 20. априла, али је објављена на сајту СПЦ тек седам дана касније. Владика Георгије је присуствовао седници Синода када је разрешен, а део његовог обраћања члановима "црквене владе" објављен је на сајту канадске епархије (istocnik.com).

Владика је том приликом обавестио Синод да за Епархијски савет канадске епархије одлуке Синода неће бити обавезујуће све до Сабора. Оптужио је Синод да "узнемирава вернике слањем Комисије у време часног поста", као и за "подизање прашине без иједног доказа и мимо свих протокола". Такође је одбацио оптужбе да он прети расколом, а чланове Синода је позвао да поднесу оставке.

- Нико у Канади неће ићи у раскол - чланови Епархијског савета, који траже смену Синода, деценијама се боре за јединство Цркве - пренео је сајт istocnik.com његове речи.

У уторак, међутим, на сајту није било његовог говора, а информације су у потпуности усклађене са одлуком Синода да ће до коначне одлуке Сабора епархијом администрирати патријарх Иринеј, у чему ће му помагати владика рашко-призренски Теодосије и западноамерички Максим.

Ово последње разрешење је једно у низу које је СПЦ предузела последњих година. Подсетимо, владика рашко-призренски Артемије је смењен 2010. године, средњоевропски Константин је разрешен 2013, а марта ове године владика милешевски Филарет је такође суспендован до заседања мајског Сабора. Занимљиво је да је епископ Пахомије и даље на челу врањске епархије, иако је у више наврата био оптужен за сексуално злостављање.

Док једни сматрају да се на тапету налазе само владике "тврде струје", други пак тврде да је чишћење црквених редова од епископа "огрезлих у финансијске махинације и блуд" морало једном да отпочне.

О томе да следи сеча владика "Вести" су најављивале почетком марта. Стручњак за црквено право др Зоран Чворовић тада је указао да се уклањање појединих владика подудара "са списком прозваних у писму епископа захумско-херцеговачког Григорија из 2008. године. У том писму он је оптужио поједине владике да се опиру модернизацији и променама у СПЦ. На списку нису били Константин и Георгије, али њих двојица, иначе рођена браћа, нису подржали владику Григорија.


Цитат
Смењен и заменик
Патријарх Иринеј је у својству администратора епархије разрешио дужности заменика епископа канадског протојереја Михајла Додера, а на његово место поставио протојереја Василија Томића. Познаваоци прилика у канадској епархији и ову одлуку оцењују као уклањање људи од поверења смењеног владике Георгија.


Цитат
Прозвао Амфилохија

Владика Георгије се на седници Синода посебно острвио на митрополита црногорско-приморског Амфилохија и најавио објављивање финансијских малверзација у митрополији. Он је упитао где је завршило 195.000 долара које су верници из канадске епархије послали за исконостас цркве у Бару.

(Ј.Арсевић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Мај 14, 2015, 21:16:47 »

САБОР СПЦ
Литургија без Филарета


Литургијом и обредом призива Светог духа у београдској Саборној цркви почело редовно заседање Светог архијерејског сабора СПЦ




Служби која је претходила радном делу заседања присуствовала је већина епископа српске цркве, укључујући и суспендованог владику канадског Георгија. Литургији, коју је предводио патријарх Иринеј, није присуствовао епископ милешевски Филарет, чија ће одговорност за лоше стање у епархији бити утврђивана на овом заседању.

- Окупили смо се на Сабору да сагледамо све што смо током године урадили и да извучемо закључке - рекао је после литургије у својој беседи патријарх Иринеј. - Нека нам Господ помогне да се што урадимо буде у славу Божију и на добро нашег православног народа.

Први дан заседања највишег црквеног тела прошао је у разматрању дневног реда. Прва тема сваког редовног заседања је подношење извештаја о стању у свим епархијама СПЦ. Очекује се да се, као и претходних година, кадровска питања и решавање проблема нађу на самом крају заседања. Поред статуса двојице суспендованих владика, међу овим темама наћи ће и се и низ међусобних притужби архијереја, као и тињајућих проблема у Цркви.

(Р.Др. вечерње НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Мај 18, 2015, 02:09:38 »

КО ЗАИСТА ВЛАДА У СПЦ
Иринеј против Иринеја


Први пут се владика бачки директно супротставио митрополиту Амфилохију, али и самом патријарху Иринеју који је, ма како се трудивши да остане статусно неутралан, ипак ближи митрополиту црногорско-приморском

Владика Иринеј и патријарх Иринеј (Фото Танјуг/Бета)


Међусобно подељени епископи Српске православне цркве ставили су коначно карте на сто и дилеме које су до сада могле да се чују само по кулоарима патријаршијског двора, па све до најудаљенијих манастира, више не постоје. Двојица најмоћнијих, епископ бачки Иринеј и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је ближи патријарху Иринеју, одмеравају снаге, окупљајући верне владике око себе.

Заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског Сабора, који чине све владике СПЦ, почело је необично жустро, а заоштрени односи између митрополита Амфилохија и владике бачког Иринеја више не могу да остану прикривени унутар седишта СПЦ.

Сабору је поднета петиција епископа Иринеја у којој се тражи да се преиспитају одлуке Светог архијерејског Синода да привремено разреши дужности управљања епархијама владику милешевског Филарета и канадског Георгија. Петицију је од 37 активних владика потписало њих 21. Потписницима које предводи владика бачки Иринеј не смета сама истрага против владика Филарета и Георгија, већ начин на који је она вођена, као и то што двојица епископа нису могла да виде шта пише у извештајима две комисије на основу којих је Синод донео одлуку да их привремено разреши.

Како сазнаје `Политика`, чланови Сабора сада читају обимне извештаје сачињене после посете комисија коју је оформио Синод епархијама Милешевској и Канадској.

Прво је читан извештај комисије против Георгија, а потом на дневни ред долази Филарет. Поједини архијереји постављају питање зашто се, ако се већ преиспитује финансијско пословање, сличан поступак не спроведе и у Архиепископији београдско-карловачкој, на чијем је челу патријарх Иринеј, као и у Патријаршијском управном одбору и у Митрополији црногорско-приморској којом столује митрополит Амфилохије.

Да ли ове најаве представљају поруку патријарху да се, у тренутној расподели снага, налази на слабијој страни? За сада група владика којом заправо управља Амфилохије нема већину, што може још некога од епископа упутити ка супротној, бачкој страни. Али, досадашњи сукоби у СПЦ су показали да се савезништва лако склапају, али још брже раскидају.

Митрополит Амфилохије је, тако, и један од чланова Синода, уз епископа рашко-призренског Теодосија, који је био председник комисије која је испитивала стање у Епархији канадској и владику зворничко-тузланског Хризостома, који је био од Синода задужен да испита стање у Епархији милешевској. У време док је блаженопочивши патријарх Павле био у болници, митрополит Амфилохије био је његов заменик и обављао део дужности које тадашњи поглавар СПЦ, због болести, није могао да обавља.

Владика бачки Иринеј је и портпарол СПЦ, а у делу јавности постоји мишљење да је већина новоизабраних млађих епископа блиска њему. О снази утицаја двојице архијереја у епископату говори и то што су у време када се бирао нови патријарх митрополит Амфилохије и владика Иринеј били веома близу да постану поглавари српске цркве.

Када је биран наследник патријарха Павла, у јануару 2010. године, кандидати су били митрополит Амфилохије, владика бачки Иринеј и тадашњи епископ нишки Иринеј. Сва тројица добила су у четири круга гласања неопходну подршку архијереја. За митрополита Амфилохија је гласало њих 25 већ у првом кругу гласања, а за двојицу Иринеја – 23 члана изборног Сабора. Апостолским жребом, извлачењем једне од три коверти с именима кандидата који су добили највише гласова, изабран је за новог поглавара СПЦ тадашњи епископ нишки. Од тада, ово је први пут да се владика бачки тако директно супротставио митрополиту Амфилохију, али и самом патријарху Иринеју, који је, ма како се трудивши да остане статусно неутралан, ипак ближи Амфилохију.

Али, Иринеј бачки, сива еминенција СПЦ, сада не игра игру скривалица, већ је затражио и писану подршку других епископа. И добио је већину. Да ли је тиме и добио писмену потврду да је он заправо владар из сенке СПЦ? Ко, заиста, влада у СПЦ? Иринеј или Иринеј?


Посебно је осетљиво питање колико супротстављени ставови Иринеја бачког и Амфилохија утичу на јединство Српске цркве, а колико је ту, што је ипак изгледније, реч о јачању сопственог утицаја унутар СПЦ. Заправо, и Иринеј бачки и Амфилохије обављају припремне радње за неки будући избор новог патријарха СПЦ и стварање што бројније гласачке машине.

Како незванично сазнајемо, одлука о Георгију и Филарету, привремено рашчињеним епископима, могла би бити донета најраније у понедељак, мада се то питање може продужити током целе наредне недеље и овај Сабор претворити не само у један од најузбудљивијих, већ и најдужих последњих година.

Према неким наговештајима, досадашњи ток седнице иде у позитивном смеру по милешевског и канадског владику. Већ и само стављање њихове судбине за прву тачку дневног реда део црквених кругова тумачи као сигнал да би они, ипак, могли остати на својим епископским местима. Ипак, док Сабор не донесе званичну одлуку како ће се поставити према владикама Филарету и Георгију, и јавност и црквени кругови могу само да нагађају о томе.

Упадљиво је и да ни после трећег дана заседања Сабора СПЦ нема, као што је била пракса претходних година, званичног оглашавања из Патријаршије, где се одржавају седнице, о раду највишег црквеног тела. До сада је управо епископ бачки Иринеј био тај који је новинарима, после сваког радног дана Сабора, саопштавао званичне информације о тренутном току заседања.

То је још један показатељ да је ова седница пошла нешто другачијим смером.

Уосталом, `Политика` је најављивала узбудљиве саборске преокрете.

(Александар Апостоловски – Јелена Чалија, Политика)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Мај 22, 2015, 22:58:27 »

Филарет и даље владика милешевски

Неочекивани обрт на заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве: Епископ милешевски добио рок до маја наредне године да реши проблеме у Епархији



ВЛАДИКА Филарет остаће на трону Милешевске епархије до маја следеће године, одлучио је вечерас Свети архијерејски сабор СПЦ који заседа у Београду.
Ово практично значи да је највише црквено тело укинуло Филаретову суспензију коју му је почетком марта одредио Свети синод. Он је добио рок од годину дана да исправи пропусте у руковођењу Епархијом које је констатовала комисија, која је утврђивала његову канонску одговорност.Уколико до маја 2016. не реши проблеме и не уведе ред у својој епископији Филарет ће се поново наћи пред црквеним органима.

До овог, за многе неочекиваног, обрта дошло је на иницијативу патријарха Иринеја, који, као председавајући Сабора, није ни ставио на гласање предлог о његовој коначној смени.

- Патријарх је преузео одговорност за стање у Милешевској епархији и тиме Филарету пружио другу шансу - каже за "Новости" извор из врха СПЦ. - То не значи да Филарет има већину у Сабору, јер да је дошло до гласања он би готово сигурно био смењен. Оваквим исходом заправо постигнут је компромис између патријарха и две супротстављене струје у Сабору.

Извори из Патријаршије СПЦ кажу да је за гледање "кроз прсте" епископу милешевском пресудан био утицај одређених кругова из сфере политике. Последњих дана, на адресу патријарха стигло је неколико молби појединих државних функционера, који су се заложили да Филарет још неко време остане владика.

Иначе, владикама Српске православне цркве предочен је данас у београдској Патријаршији извештај црквене комисије која је боравила у Милешевској епархији и предложила смену епископа Филарета.

Анализом "случаја Филарет", после једнодневне паузе због Спасовдана, чланови највишег тела СПЦ данас су наставили своје пролећно заседање. Црквеним великодостојницима прочитан је обиман извештај о стању у Милешевској епархији, који је саставила комисија Светог синода предвођена владикама зворничко-тузланским Хризостомом и рашко-призренским Теодосијем.

Владика Филарет је пред члановима Сабора одбио оптужбе сматрајући их монтираним и злонамерним. Његов кључни адут био је учинак на владичанском престолу. За деценију и по Милешевска епархија добила је 36 нових цркава, а обновљено је 14 манастира, 12 конака, Владичански двор...

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:549412-Filaret-i-dalje-vladika-milesevski

   Филарет је још док је био старешина манастира Светог Архангела Гаврила показао оно што недостаје многим Србима који баратају заједничким парама и буџетом-да је Србин и кад распоређује паре.
  Надам се да ће то умети да уради и овај пут.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Мај 23, 2015, 21:49:20 »

ВЕЛИКИ ОБРТ: Сабор СПЦ сменио Филарета

Свети архијерејски сабор на заседању данас око девет часова донео је одлуку да еписком милешевески Филарет буде разрешен дужности, сазнају "Новости" у Патријаршији СПЦ. Гласање: 19 гласова "за", 18 "против"



Свети архијерејски сабор на заседању данас око девет часова донео је одлуку да еписком милешевески Филарет буде разрешен дужности, сазнају "Новости" у Патријаршији СПЦ.

Како каже наш извор, притиснут захтевима дела архијереја, патријарх Иринеј морао је, ипак, да стави на гласање раније донет предлог од Синода за разрешење Филарета.

Приликом гласања, 19 архијереја је било да Филарет не буде више на трону епархије милешевске, а 18 је било против. Заседању није присуствовао митрополит загребачко - љубљански Порфирије, који је иначе био против смене и Филарета и Георгија, мислећи да је у петак увече све завршено одлуком патријарха да Филарет остане на челу те епархије.

Он је добио рок да у наредних годину дана исправи све оно што му је замерила синодска комисија на челу са епископом зворничко-тузланским Хризостомом и Синод СПЦ који га је суспендовао.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:549460-VELIKI-OBRT-Sabor-SPC-smenio-Filareta

  Спрдња од сабора,шта друго рећи.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Мај 31, 2015, 05:20:08 »

ЗАВРШЕН САБОР СПЦ: Отварање дијалога са Ватиканом и МПЦ, о црквеном расколу, браку и породици


Вишедневно редовно заседање Сабора Српске православне цркве је завршено, а донето је низ значајних одлука међу којима је отварање дијалога с Римокатоличком црквом


Вишедневно редовно заседање Сабора Српске православне цркве је завршено, а донето је низ значајних одлука међу којима је отварање дијалога с Римокатоличком црквом, обнављање дијалога с македонском црквом у расколу и разматрање могућности деловања представника СПЦ у Бриселу.

У саопштењу СПЦ наведено је и да је Сабор на заседању, од 14. до 29. маја, разрешио епископе Филарета и Георгија и изопштио бившег владику рашко-призенског Артемија и црноречког игумана Николаја.

"Монах Артемије, вођа познате расколничке групације, враћен је у ред световњака под својим крштеним именом Марко и трајно искључен из црквене заједнице, уз позив њему и Негославу Николићу, његовом лажном 'хорепископу Николају', да се покају и врате Мајци Цркви, која ће их, ако то учине, са радошћу примити у свој загрљај", пише у саопштењу

Додаје се да су епископи канадски Георгије и милешевски Филарет разрешени од управљања повереним епархијама и стављени Сабору на располагање.

СПЦ саопштава да је Сабор одлучио да прихвати предлог архиепископа Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и успостављања канонског поретка у Македонији, пошто је за то испуњен услов, а то је пустсање из притвора архиепископа охридског Јована.

Како се наводи, СПЦ ће у том дијалогу представљати митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи бачки Иринеј и захумско-херцеговачки Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске Архиепископије, бити и епископ стобијски Давид.


Додаје се да је први пут после заседања 2011. године на Сабору био и архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, ослобођен пре неколико месеци из скопског затвора Идризово великим заузимањем патријарха московског Кирила и Руске православне цркве уопште, уз садејство СПЦ у мери у којој је то било могућно.

Начелно је одлучено да се размотри могућност деловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама ЕУ, у сарадњи са представништвима неких других православних цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе.

СПЦ наводи да је најважнија саборска одлука, одлука о установљавању нових празника у календару СПЦ, односно канонизација светог мученика пребиловачког који ће се славити 6. августа, затим светог Мардарија (Ускоковића), епископа америчко-канадскског и његов празник ће бити 12. децембра, као и преподобног Севастијана Џексонског (Дабовића) чији ће спомен бити 30. новембра.

Одређени су чланови Синода, а поред митрополита црногорско-приморског Амфилохија и епископа шабачког Лаврентија, чији мандат још траје, продужен је мандат епископу рашко-призренском Теодосију, а за новога члана изабран је епископ бачки Иринеј.

Сабор је, као и сваке године, посебну пажњу посветио, како се наводи, невољама цркве и народа на Косову и Метохији, донете су одлуке о путевима и начинима да се те невоље ублаже, а поновљен је и апел да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак на огњиштима.

Како се наводи, са једнаком бригом и одговорношћу сагледане су, такође, тешкоће и искушења са којима се црква и српски народ сусрећу у Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговини и другде услед притисака, неправди и дискриминације.

Посебна пажња посвећена је кризи брака и породице, чији је врхунац, како наводи СПЦ, све већи број абортуса, развода, породичног насиља и других појава које разарају брак и породицу, а изражена је и велика забринутост због "одлива мозгова", опште небриге за младе, за село и за социјално угрожене.

Сабор је изразио захвалност Влади Србије и надлежнима, у првом реду Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде, за свестрано разумевање и подршку, нарочито за ону на Косову и Метохији, као и захвалност Републици Српској - њеној влади и народу.

Сабор је донео и одлуке о прослави великог јубилеја - 1.000 година од смрти светог Јована Владимира, највећег српског владара из преднемањићког периода (1016-2016), разним духовним и културним манифестацијама које ће почети ове године, а завршна свечаност биће 2016. године.

Прихваћен је извештај о учешћу делегације СПЦ у раду свеправославних предсаборских конференција и свеправославне комисије за ревизију текстова припремљених за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, који се планира за идућу годину.

Такође, примљен је и извештај о радовима на унутрашњем уређењу Спомен-храма Светог Саве на Врачару и донете начелне одлуке о даљем току тих радова, нарочито о програму израде мозаика и фрескописању у најтешњој сарадњи са Руском православном црквом и надлежним органима Русије.

Сабор је пажњу, као и ранијих година, посветио питањима црквене просвете и школства, верске наставе, научно-просветних установа, као што су Библиотека, Архив и Музеј СПЦ, научне делатности, информативне службе, а разматрано је и питање верске службе у Војсци Србије и предложене мере за њено побољшање.

Досадашња Епархија средњеевропска преименована је у Епархију франкфуртску и све Немачке, са седиштем у Франкфурту, пише у саопштењу и наводи да је Сабор са радошћу поздравио пресуду Врховног суда Новог Јужног Велса у Аустралији у корист Митрополије аустралијско-новозеландске СПЦ, а против самозване расколничке "Слободне Српске Цркве".

Патријарх Иринеј је у уводном обраћању на почетку Сабора указао на најважнија питања живота и мисије СПЦ у овом историјском тренутку, у данима великих искушења и изазова и у земљи и у свету, али и великих могућности за духовни препород и напредак.

У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји СПЦ, осим митрополита дабробосанског Николаја.


(Танјуг)


***


СПЦ: Комисија за дијалог о намери Ватикана да канонизује Степинца


Сабор Српске православне цркве одлучио је да прихвати дијалог с Римокатоличком црквом поводом намере да канонизује кардинала Алојзија Степинца


Сабор Српске православне цркве одлучио је да прихвати дијалог с Римокатоличком црквом поводом намере да канонизује кардинала Алојзија Степинца, а за председника Комисије за дијалог именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, за председника Одбора за Јасеновац - епископ славонски Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем.

Ту одлуку Сабор СПЦ је донео на редовном заседању, које је завршено јуче.

Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију и разговараће се о Степинчевој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, а у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.

Против канонизације Степинца су и СПЦ и државни врх, а председник Србије Томислав Николић је тим поводом прошле године писао папи Фрањи, са којим ће се састати у септембру.

Протекле седмице Николић је о тој теми разговарао у Београду с кардиналом Куртом Кохом, председником Папског савета за промоцију хришћанског јединства и према информацијама са састанка, упозорио Ватикан да одустане од канонизације Степинца.

Николић је изразио забринутост да би одлука о проглашењу Степинца светим нарушила све до сада урађено на побољшању односа Србије и Хрватске.

Степинца је Римокатолицка црква 1998. године прогасила за блаженог, што је пресудан корак ка проглашењу за светитеља.

У српској јавности Степинац је познат пре свега као челник "Цркве у Хрвата", односно надбискуп загребачки из времена НДХ, 1941-1945. године.

Степинац, којег део историчара препознаје као духовног оца "Ендехазије", у којој је убијено око милион људи, од којих је највећи број Срба, унет је у римокатолицки календар као "блаженик", а својевремено га је папа Јован Павле Други верницима препоручио као "новог заступника пред Богом".

Степинац се, наиме, као заштитник хрватске цркве приклонио врху НДХ на целу са Антом Павелићем тако што се укључио у фундаменталне структуре режима - војску, као викар, и Хрватски сабор, као његов цлан.

Октобра 1946. године загребачки суд осудио је Степинца на 16 година затвора и присилног рада и на губитак политичких и граданских права због сарадње са усташама и окупатором.

Био је пет година у затвору Лепоглава, одакле је пуштен крајем 1951. године од када се налазио у некој врсти кућног притвора у родном Крашићу, Јастребарско, недалеко од Загреба, све до смрти 1960. године.

(Танјуг)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Јул 07, 2015, 08:14:10 »

Верници траже Филарета



Апели да Српска православна црква преиспита одлуку о разрешењу владике милешевског Филарета. Петиција мештана лимске долине


ГРУПЕ верника из Милешевске епархије послале су апел врху Српске православне цркве да преиспита одлуку о резрешењу владике Филарета са трона Милешевске епархије.

- За петицију са 3.000 потписа у Патријаршији су нам рекли да треба да је упутимо преко надлежног архијереја, а неке петиције и жалбе које су стизале против владике примали су без такве процедуре и објављивали их на велика звона - каже један од организатора ранијег сакупљања потписа.

У најновијем обраћању Синоду СПЦ, мештани Лимске долине подсећају на заслуге Филарета у обнови духовног живота и васкрсу неимарског духа, али и доброчинству и помоћи, како српским тако и муслиманским породицама, оболелој деци...



- Знамо да ће нам рећи да се мешамо у црквене ствари, али ми само подсећамо да су стали радови на шест објеката. Спомен-црква - костурница, у селу Љепојевићи, на Јавору, посвећена свим српским мученицима од Косова до данашњих дана, који су живот положили за веру и отаџбину, требало је да буде освештана 21. јуна, на дан чувене Калипољске битке у Јаворском рату 1876. године. Црква је прошле јесени добила кров и крстове, занатски радови нису настављени, иако су паре обезбеђене из републичке касе - наводе чланови Одбора за градњу.

Владика Филарет, који борави у манастиру Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Златару, одбија разговор на ову тему и наглашава да је права адреса Синод СПЦ.



ПРОЦЕДУРА

У Патријаршији, међутим, не желе да коментаришу апеле верника.

- Милешевска епархија има свог администратора, владику Јоаникија, који руководи духовним животом. Нико не спори право верника да се обраћају телима цркве, али у прописаној процедури - кратко нам је речено у седишту СПЦ.

(Д.Г. вечерње НОВОСТИ)

***

Цитат
Стручњак за црквено право др Зоран Чворовић је раније указао да се уклањање појединих владика подудара "са списком прозваних у писму епископа захумско-херцеговачког Григорија из 2008. године. У том писму он је оптужио поједине владике да се опиру модернизацији и променама у СПЦ."


И малоумнику мора да буде јасно шта се иза брда ваља. Чињеница је да је Филарет много урадио и за СПЦ а и за народ у том крају, у обнови духовног живота и васкрсу неимарског духа, али и доброчинству и помоћи. То потврђују мештани где је Филарет био годинама владика.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Јул 25, 2015, 19:56:21 »

Касно се сетили Високих Дечана



Епархија рашко-призренска СПЦ запрепашћена је одлуком апелационог већа Посебне коморе `Врховног суда Косова` да поништи судско решење из децембра 2012. када је манастиру Високи Дечани признато власништво над 24 хектара земље у непосредној близини храма.

(Не)признато власништво: Манастир Високи Дечани


Епархија се саопштењем огласила после две недеље од доношења судске одлуке и то након што је текст `Вести` о овом проблему пренела агенција Танјуг.

- Апелациони суд се неочекивано и без преседана прогласио ненадлежним за ово питање и упутио је предмет на основни суд у Пећи, чиме се у практичном смислу поништава рад Врховног суда Косова на овом предмету од 2008. године. У току протеклих седам година Суд посебне коморе Врховног Суда Косова више пута је потврдио своју надлежност по овом питању, што најновију одлуку апелационог суда чини нелогичном и правно неутемељеном. Имајући у виду далекосежне последице ове одлуке која је донесена прегласавањем уз снажан отпор двоје од пет судија и правне преседане које она доноси, Епархија рашко-призренска ангажовала је свој правни тим, који у сарадњи с међународним експертима ради на изналажењу правних мера које треба да буду примењене у циљу заштите имовинских интереса СПЦ - саопштила је епархија.


Цитат

СФРЈ одузела, Србија вратила

Спорних 24 хектара припадају делу манастирске имовине коју су власти СФРЈ одузеле Високим Дечанима после Другог светског рата и земљу дале пољопривредним предузећима. Република Србија је 1997. ту земљу вратила у власништво манастиру Дечани уговорима у поклону јер у то време није постојао закон о реституцији.



Најновија пресуда је, да подсетимо, донета 8. јула, а у решењу до кога су дошле `Вести`, наводи се да се поништава одлука донета у корист Високих Дечани из 2012. Апелациони суд се огласио ненадлежним, а странке у спору упутио да процес обнове пред Основним судом у Пећи.


(Е.В.Вести)


***

Срби са КиМ су са правом страховали када је Вучић у Бриселу парафирао споразум о правосуђу,

http://forum.svisrbisveta.org/index.php?topic=1494.msg24206#msg24206

којим су УГАШЕНИ судови и тужилаштва Србије на КиМ.  у вишим инстанцама (апелационом и врховном суду у Приштини) су постављени Шиптари, па ће шиптарска РЕЧ, као некад, поново бити последња.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1158



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Јул 25, 2015, 21:30:20 »

Nicija nije gorela do zore, pa valjda ce se jednoga dana naci prava Srpska vlada u Srbiji koja ce o svemu ovome da povede racuna i da sve vrati na svoje mesto.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Април 05, 2016, 16:34:12 »

Недавно сам поставила овај цитат,

Цитат
Др Зоран Чворовић, стручњак за црквено право, указује да се уклањање појединих владика подудара "са списком прозваних у писму епископа захумско-херцеговачког Григорија (Дурића), које је он још 2008. године упутио свим архијерејима СПЦ".

Владика Григорије је, да подсетимо, навео епископе: Артемија (Радосављевића), Јефрема (Милутиновића), Никанора (Богуновића), Пахомија (Гачића), Василија (Качавенду) и Филарета (Мићића).

- Из само њему познатих разлога, на том списку који личи на староримску проскипцију, већину поменутих владика епископ Григорије је означио као групу која се опире модернизацији и променама у СПЦ, као и њеном прилагођавању духу времена, а што су појмови дубоко супростављени природи и мисији хришћанске цркве. И ти епископи, како се испоставило, виђени су за смену. Догађаји који су уследили потврдили су да наведени списак није пука импровизација епископа Григорија већ програм, а чији аутори нису познати, за кадровску чистку у СПЦ - оценио је Чворовић.



у том цитату наведено је и име владике "који је дошао на ред". Ево вест:






Побуна против владике Никанора


Епископ Никанор

Група од 14 свештеника писала патријарху Иринеју о злоупотребама епископа банатског. Тврде да је гађао ђаконе и свештенике, клео их, претио им...

ВЛАДИКА Никанор оставља нас без плата и парохија, назива нас лоповима и криминалцима, прети нам и уцењује нас. Више од 28 радно способних свештеника због њега је завршило на социјалној помоћи од 12.000 динара. Небројено је примера његове бахатости, наступа беса, па чак и физичких напада на свештенике и ђаконе.

Ове оптужбе против епископа банатског наведене су у писму које је у име клирика из Баната патријарху српском Иринеју и Светом архијерејском синоду упутило 14 свештеника Епархије банатске. У пријави су на 15 страница побројане владичине финансијске и друге злоупотребе, међу којима је и кршење Устава СПЦ и канонског поретка.

Због ових оптужби владика је позван у Патријаршију, где му је дат рок од две недеље да се писмено изјасни о наводима свештеника његове епархије. Коначну реч о представки и владичином одговору даће средином месеца Свети архијерејски синод СПЦ.

- Нејасно је како је епархијска каса два пута обијена и из ње нестало милион евра а да притом нема службеног полицијског извештаја о наводно несталом новцу - објашњава протојереј Томислав Живковић, један од потписника писма. - Од свог устоличења 2003. године, Никанор је успео да се, протеривањем и злостављем, ослободи више од 80 затечених свештеника, али и да доведе још 120, како би с њима спроводио своју тиранију.

У допису адресираном на патријарха СПЦ, који је у патријаршијском деловоднику заведен 28. марта, подсећа се на више случајева бахатог понашања епископа, и то на литургијама у највећим банатским храмовима. Владици се замера да је ђаконима пред пуним храмовима верника цепао богослужбену одећу и ударао их кадиoницом, бацао часни крст на под цркве, копљем којим се сече обредни хлеб за причест гађао свештенике...

- Ђакона је, током рукопложења у Сечњу, владика гађао Светим писмом, а током освећења темеља храма у селу Јабука у бесу изговорио речи: "Да имам бомбу при себи, сад бих је бацио" - наставља Живковић. - Свештеника Борка Томића из Житишта је клео, заједно с његовом породицом. Ово су само примери тортуре и стреса кроз које свакодневно пролазе свештеници у банатским парохијама, али и владичином кабинету.

Епископ Никанор оптужује се и за злоупотребе у управљању Фондом солидарности, намењеним за помоћ угроженим свештеницима и верским службеницима. Свака парохија дужна је да годишње уплати 240 евра, што у суми износи око 50.000 евра годишње. Владика, наводно, овај новац троши самостално и без икакве контроле црквених органа.


ЕПИСКОП БЕЗ КОМЕНТАРА

НИКАКВА представка против владике Никанора није стигла у седиште епархије нити знамо за писмо упућено Патријаршији - кратко је речено за `Новости` у кабинету епископа банатског у Вршцу. У Владичанском двору демантују да постоји побуна клирика против надлежног архијереја. До закључења овог броја, `Новости` нису успеле да добију изјаву владике Никанора о оптужбама њему подређених свештеника.

(Р.Драговић, вечерње НОВОСТИ)


***


Чини ми се да један кратак коментар једног читаоца,

Цитат

Ovo je sramota sta se radi.Svako ko je protiv toga da papa dodje u Srbiju, njega napadaju.



јасно говори који је један од највећих разлога смењивања појединих владика. Пре тога иде напад, блаћење, клеветање,... зависи шта би могло највише "да пије воду" код лаковерних  и онда по неком шаблону буде смењен један по један, док у СПЦ не остане "чист" терен за остваривање тог циља.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Април 17, 2016, 11:52:32 »

Судом на неподобне владике?


Како се приближава мајско заседање Светог архијерејског сабора (црквене скупштине), највише власти Српске православне цркве, тако по већ устаљеној пракси Синоду (црквеној влади) увелико стижу свештеничке притужбе против појединих епископа или захтеви за њихову смену.


Патријарх Иринеј


Тренутно су, колико је познато, поповима мете владика банатски Никанор Богуновић, епископ нишки Јован Пурић, који је на боловању, али и развлашћени владика Георгије Ђокић. Пурићева судбина требало би да буде решена на Сабору, од ражалованог епископа канадског Георгија ће, како је и сам патријарх недавно најавио, бити захтевано да се исели из куће у којој живи у Милтону и врати се у отаџбину јер у супротном могу уследити нове црквене санкције, док је петицију против Богуновића потписало 14 свештеника.

Ухођење као "дух времена"

За верског аналитичара Драшка Ђеновића, "занимљива је новонастала пракса у СПЦ да свештеници, потпомогнути цивилним снагама са црквених општина, елиминишу себи неподобне надлежне епископе".

- Епископи одвајкада рукополажу и на парохије постављају свештенике, они се владикама заклињу на послушност, па је донедавно било незамисливо да се удружују и иницирају смене надлежних епископа. Али, очигледно је да се међу свештенослужитељима, и мирским и монашким, прати дух времена, да свако на сваког мотри, подмеће и лови грешке оног другог. При том треба имати у виду да су владике монаси и да су под заветом сиромаштва, целибата и скромности. Тога се многи не држе и то се види по њиховом раскошном и растрошном живљењу, док монашки завети за породичне свештенике не важе. Исто тако, велики број оних који се одлучују за теолошки факултет то чини због добре зараде и каријере, а не духовне мисије. Отуда не чуди и пошалица да у свештени клир иду они који немају петљу да се баве криминалом, а имају амбицију да се лако и брзо обогате. Али, има примера, попут случаја епископа нишког Јована, који је привремено склоњен с епархије, да креће хајка против владике ако почне да заводи ред и дисциплину. Дирне у "осиње гнездо", па се неки свештеници острве на епископа да би сачували позиције и скренули пажњу са свог великог прихода и сумњиво стеченог капитала. Колико год да су свештеничке оптужбе против појединих владика јаке или непобитно истините, треба бити опрезан и запитати се шта је прави узрок. И да ли се у стилу "држ'те барабу и лопова", овим тужакањима скреће пажња са сопствених недела - указује Ђеновић.

Цитат
Ни патријарх није заштићен

- Кад су управним актом смењивали владику Артемија, већина чланова Светог аријерејског сабора је превидела да установљењем овакве праксе могу и сами постати жртве. Чак и патријарх. Опасан преседан је заживео и СПЦ прелази Рубикон. Јер, заверама и монтираним процесима против сопствених владика, а уз помоћ ниже јерархије, у неким случајевима и уз помоћ државних органа, врх СПЦ заправо руши црквену аутономију и постаје предмет разних злоупотреба од стране политичара. Свештеници могу да праве уроте против епископа и потказују их не само Синоду и Сабору СПЦ, већ и државним властима. Такође, пошто у Србији имамо послушничке марионетске власти с једне и слабост организационе структуре у СПЦ, с друге стране, отворена је могућност да светски моћници кадрирају и у СПЦ, а све то са непредвидивим последицама. Из такве перспективе ни патријарх не може бити сигуран да ће до краја живота остати на челу СПЦ - закључује Чворовић.


Новац у позадини сукоба?

С друге стране, наставља он, "као, на пример, у банатској епархији, свештеници се жале врху СПЦ на злоупотребе свог епископа Никанора, почев од односа према потчињеној јерархији, преко самовоље и бахатости, до сумњивог епархијског пословања".

- Свештеници владици Никанору такође замерају да им је разрезао високе намете за епархијску касу. Банат је у односу на Бачку или Срем веома сиромашан и пароси се жале да не могу довољно да зараде за себе и своју парохијску цркву, за владику и епархију, а он не смањује потраживања. Епископ банатски се такође замерио Заводу за заштиту споменика културе јер на своју руку ради преправке на Владичанском двору у Вршцу, иако је дворац под заштитом државе. Али, интересантно је и то да је међу потписницима против владике Богуновића његов свештеник за којег се на интернету може видети стари снимак, док је био парох у Мерошини (нишка епархија), како након једне сахране двојици младића говори да им не може издати потврду о наплаћених 100 евра за опело, већ само на половину те своте. Речју, у основи свих црквених сукоба је пре свега новац - сматра Ђеновић.


Цитат
Глобална брука

- На свештеничко-владичанска трвења није имуна ни дијаспора, али то у српској јавности зазвечи тек кад је афера пред епилогом. Али, зато се црквеним проблемима широм расејања ревносно баве страни медији. Тако су се, на пример, прошлог месеца, Католичка немачка агенција (КНА) и Дојче веле бавили актуелним проблемима између неких српских пароха и њиховог епископа у Немачкој. Српске црквене размирице освањују и у медијима на северноамеричком континенту. Такође, Викиликс је својевремено на енглеском језику објавио опширно штиво о високој српској јерархији из отаџбине и расејања, обелоданивши чак и њихове везе са светским моћницима. У ово интернет доба све те написе могу видети сви и српска црквена брука постаје глобална - објашњава Ђеновић.

Професор историје црквеног права др Зоран Чворовић тврди да је "свештеничко прављење уроте против више црквене власти један од тешких канонских преступа".

- Нижи клир је дужан да буде одан епископу по завету који су још апостоли дали Исусу Христу, те из новозаветне перспективе завереници постају Јуде. Свештеници верност епископу исказују заклетвом на беспоговорну послушност и понизност све док се епископ не огреши о догмате или док не учини тежак канонски преступ, а то се претходно доказује на великом саборском црквеном суду. Јер, по канонима, епископ се поставља доживотно на трон епархије. Међутим, од 2010. године, у досадашњих шест случајева то нисмо видели приликом смењивања епископа, пошто су уклоњени саборским управним актима, а да суђења и правоснажне пресуде није било - тврди Чворовић.

Први такав случај, подсећа он, "био је са бившим епископом рашко-призренским владиком Артемијем Радосављевићем пре шест година када је установљен преседан злоупотребом нижег клира и учињено смењивање епископа саборским декретом".


(Р.Лончар, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Мај 02, 2016, 13:20:44 »

Напад на православље:
 Четири светиње гореле на три континента!


Када смо јутрос добили вест да је за Васкрс (православни) изгорела наша црква "Светог Саве" у Њујорку, то је био разлог за велику тугу... А онда, у непуних неколико сати, стигло је још страшних вести - из Аустралије је јављено да је изгорела македонска православна црква, и да је био пожар у грчкој православној цркви, а из највеће земље света, да је горео манастир Валам на северу Русије!



Храм Христа спаситеља у Москви



Када је говорено о цркви "Светог Саве",



<a href="http://www.youtube.com/watch?v=i7lzJ7wlRd0" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=i7lzJ7wlRd0</a>

у првим извештајима је искључена могућност да су за пожар одговорни терористи, али је сада заиста питање како се догодило да чак четири православне светиње горе на један од, уз Божић, највећих хришћанских празника? И то на три континента?


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Ar2Ddnz3uEc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=Ar2Ddnz3uEc</a>


Грчка православна црква у Мелбурну


(Вести)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Мај 21, 2016, 03:29:26 »

О Сабору као о сајму аутомобила

Ако је судити по медијском праћењу и ономе што се из неименованих црквених извора пласира у јавност, могло би се закључити да је у Београд стигао циркус или да се испред Патријаршије СПЦ одржава салон аутомобила уместо Светог архијерејског сабора чије је заседање у току, сматра верски аналитичар Драшко Ђеновић. Он каже да је у многим медијима који излазе у Србији видео "мноштво инсинуација, нелогичности, неистина, полуистина, али ништа конкретно и тачно а да је од значаја за вернике и Цркву у целини".

Од Библије важнији волан: Возни парк црквених великодостојника

Ђеновић има утисак да се из СПЦ "преко тзв. анонимних извора вешто замајава јавност споредним стварима које ће звучати скандалозно". А иза затворених врата на Сабору се решавају крупне ствари и разматрају велике теме које, сматра он, никад неће доспети у ширу јавност.

- Свеправославни сабор на Криту почиње половином јуна и за дугорочну међународну позицију СПЦ је веома важан с обзиром на то какав ће став заузети о ривалству Цариградске и Московске патријаршије, те словенског и јелинског црквеног блока. О томе ће бити тешка расправа у врху СПЦ јер међу српским епископима постоји подела на ревнитеље-традиционалисте и екуменисте-модернисте. Ту је и подела на русофиле и гркофиле, а трећа група владика је по потреби и једно и друго. Неки би да балансирају између Ватикана, Москве и Цариграда, као и између ревнитеља и екумениста. Речју, могућ је тежак вербални окршај међу српским владикама - оцењује за `Вести` Ђеновић.

Он не искључује, пошто су екуменисти тесна саборска већина, ни "обрачун" у њиховим редовима ради доминације у СПЦ и већег утицаја на патријарха.

- На унутрашњем плану Сабор СПЦ је под великим пристиском власти Србије да се беспоговорно сагласи са државним одлукама о судбини Космета, али и да папу позове да посети Београд - објашњава Ђеновић.

С друге стране, напомиње саговорник `Вести`", патријарх је заокупљен "увођењем реда у свештени клир, радне и финансијске дисциплине у свим епархијама".

- Иринејев претходник патријарх Павле је био велики теолог, духовник и испосник, али није био склон дисциплиновању потчињених, па је у Павлово време радио шта је ко хтео, од епископа до нижег свештенства. Од доласка на трон патријарха Иринеја Сабор детаљно чешља финансијске извештаје свих владика. Тешко да епископи могу било шта сакрити од њега, а још мање штимовати своје извештаје - уверен је Ђеновић.

Цитат
Пропала кампања за Филарета?

- Увелико се спекулише да смењени владика Филарет већ дуго лобира код црквених и политичких кругова да га Сабор врати на трон у Милешеву. Али, колико знам, Синод то није ставио на дневни ред упркос петицији коју су православци и муслимани из тог дела Србије послали тражећи да им СПЦ врати Филарета. Патријарх може покренути ово питање, али Филаретов повратак не зависи од патријарха, већ од натполовичне саборске већине. Питање је како ће гласати епископи блиски Амфилохију јер би он хтео да део милешевске епархије у Црној Гори подели између себе и владике Јоаникија, а део у Србији да припоји жичкој епархији - каже Ђеновић.

(Р.Лончар, Вести)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Мај 25, 2016, 04:10:02 »

И манастири у дужничком ропству


Док се из неименованих извора врха СПЦ јавност замајава причама колико која епархија дугује централној црквеној каси, те наводним епископским фризирањем финансијских извештаја Светом архијерејском сабору, који је у току, да би што мање новца уплатили од обавезног разреза за Патријаршију СПЦ, крију се подаци о задужености српских епископија по банкама. Због тога прети опасност да поједине епархије, парохије и манастири, како у Србији и бившим југословенским републикама тако и у иностранству, упадну у дужничко ропство јер нису у могућности да на време отплаћују велике зајмове, каже за `Вести` верски аналитичар Драшко Ђеновић.

Много хтео, мого започео: Владика Григорије са Милорадом Додиком

- Ружно је то што већина владика избегава или касни у плаћању патријаршијског разреза од три одсто и што има и оних који уцењују речима да ће уплатити кад и остали дужници измире своје обавезе, али далеко је веће питање епархијских дуговања банкама. Због таквог и сличног лошег пословања, неки епископи су већ смењени, поједине Сабор премешта у друге епископије, а њиховим наследницима остају празне касе и обавеза да враћају зајмове. О томе тек понешто процури у јавност, као што је прошле године био случај у Епархији канадској чије су парохије у укупном збиру банкама дужне више од 10 милиона долара. Патријарх, који је тад преузео да привремено управља овом епископијом, после смене владике Георгија Ђокића, био је запањен иако су жиранти цивили, чланови црквене управе и они својом личном имовином гарантују отплату кредита - подсећа Ђеновић.

Цитат
Атанасију оставио празну касу

- Питање је такође шта ће у аманет остати наследнику владике Хризостома Јевића на епископској катедри у Бијељини, уколико он постане митрополит дабробосански. Јер, епископ бихаћко-петровачки Атанасије Ракита жалио се на свог претходника Јевића да му је оставио и велике дугове и празну епархијску касу. О томе је Ракита својевремено обавестио више црквене власти, а браћу архијереје молио да му финансијски помогну.

Највећи проблем су, напомиње он, вишемилионски дугови оних српских епископија које су ради кредита стављале под хипотеку црквену имовину.

- Поједини пароси или игумани уз сагласност надлежног владике, чак и сами ти епископи, стављали су под хипотеку црквене непокретности, у намери да унапреде материјално стање цркве. Неке од њих је сустигла лоша процена и општа економска криза, попут владике захумско-херцеговачког Григорија Дурића - прича Ђеновић.

Епископ Григорије је, сматра саговорник Вести, "након грађанског рата у Босни и Херцеговини, много хтео и много започео у жељи да обнови црквене објекте, а пре свега да увећа живу цркву и врати избегли народ".

Цитат
Разрешен епископ Јован

Информативна служба СПЦ саопштила је да је Свети архијерејски сабор на свом јучерашњем заседању "усвојио молбу епископа нишког Јована (Пурића) и разрешио га дужности даљег управљања Епархијом нишком, као и дужности епархијског архијереја".
"Овим се досадашњи епископ нишки г. Јован ставља на располагање Светом архијерејском сабору. За администратора (привременог управитеља) упражњене Епархије нишке изабран је епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић)", наводи се у саопштењу.
Шибалића је, да подсетимо, Синод прошле јесени поставио за администратора, а Сабор сад и потврдио.

- Отварао је народне кухиње за сиротињу, свесрдно подржавао повећање наталитета и помагао вишедетне породице, младе људе уводио у предузетништво, талентоване школарце и ратну сирочад стипендирао, пољопривредницима помагао да унапреде производњу, слао знатну помоћ Србима на Косову и Метохији... Истовремено је обнављао порушене или девастиране светиње - подсећа Ђеновић

Пошто све то много кошта, додаје он, "владика је паралелно настојао да обезбеди новац улагањем у различите послове, а великог бизниса нема без великог кредита".

Цитат
Владика Иринеј иде у Канаду?

Није искључено да се са беспарицом суочи и нови стални епископ у Канади, за чији трон незванично има више кандидата. Као фаворити слове владика из Аустралије Иринеј Добријевић и источноамерички Митрофан Кодић који се, иначе, уз владику Хризостома Јевића, помиње још и као кандидат за митрополита у Сарајеву.

- Као што се одраније може видети на интернету, његова епархија је задужена око пет милиона евра, због кредита је под хипотеку стављао црквене непокретности. Отуда друштвеним мрежама кружи заједљива пошалица како прети опасност да ће се православни Херцеговци ускоро Богу молити, венчавати и крштавати у светој Инвестмент банци, а неки злобници су га назвали "епископ банкарско-хипотекарни". Зато не би било изненађење да Григорије после овог Сабора промени епархију. Помиње се увелико да је кандидат за Америку, а да је одбио Канаду, као и то да је Григоријев пријатељ Милорад Додик пре неки дан лобирао код патријарха да Дурић постане митрополит дабробосански - каже Ђеновић.

Цитат
Дуг списак дужника

- Упућени у финансијско пословање српских црквених општина у Канади раније су обелоданили, а то се може наћи и на интернету, списак да у Ватерлоу црква Светог Ђорђа има дуг од пет и по милиона долара, да је црква Сабора српских светитеља дужна око два милиона, док су у Кичинеру црква Свете Тројице и нова богомоља у Калгарију појединачно оптерећене са око пола милиона долара зајма. Црква која се гради у Отави већ има око четири милиона дуга, црква Светог архангела Михаила у Ванкуверу дужна је три милиона долара. Парохија у Ричмонд Хилу у којој је парох прота Василије Томић, иначе тренутни патријархов заменик у Канади, има близу милион долара дуга, а цркву још нису ни почели градити - набраја Драшко Ђеновић.

(Р.Лончар, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Јун 23, 2016, 07:48:59 »

Православље на ватиканској клацкалици


Патријарх српски Иринеј и 24 епископа СПЦ ипак су отпутовали на сабор православних цркава који се одржава на грчком острву Крит и тако потврдили оцене неких аналитичара да овога пута врх Српске цркве неће следити Руску цркву која је, уз још три друге (Бугарска, Грузијска и Антиохијска патријаршија, чије је седиште у Сирији) отказала учешће на овом скупу који је месецима најављиван као историјски.


Са поглаваром СПЦ на Крит су отишли и архиепископ охридски Јован, двојица митрополита - црногорски Амфилохије и загребачки Порфирије, те епископи из дијаспоре и региона.

Синод је раније саопштио да ће бити присиљен да напусти сабор "ако се на том заседању не размотре проблеми и питања, не само Српске цркве, него и других које су отказале учешће на Сабору".

- Ово није никаква претња ни уцена, него доследно спровођење става и одлука Сабора СПЦ одржаног у мају - поручио је патријарх Иринеј, надајући се да ће таквим ставом ублажити очекивану љутњу браће по вери из Московске патријаршије која је тражила да се скуп одложи како би се решили проблеми које су четири од 14 независних православних цркава навеле као разлог одбијања доласка на Крит.

Идеја о сабору којим треба да промовише јединство међу 300 милиона православаца у свету и њихових цркава, што је иначе кључни предуслов за могуће помирење с Ватиканом, датира од почетка 20. века.

Припреме за његово одржавање почеле су још 1961.

У међувремену су одржани бројни формални и неформални састанци, последњи пре пет месеци у Женеви.

Васељенски патријарх Вартоломеј више пута је поновио да он, све и да хоће (а неће) не може да одложи скуп о коме су се, иначе, све црквене вође сагласиле у јануару ове године.

- Вартоломеј није папа, не може само тек да донесе одлуку - објаснио је његов портпарол Џон Хрисавигис. Он је подсетио да цркве које буду присуствовале скупу на Криту могу одлучити да га одложе, али ако га одрже, свака одлука коју донесу биће обавезујућа за све цркве. Хрисавигис је то упоредио са Саветом безбедности УН.

- Ако желиш да гласаш мораш да будеш присутан - поручио је "знаковито" челницима четири цркве које су одбиле учешће на сабору.

Где је "квака"?

Константин Малофејев из међународног истраживачког центра Катехон "намирисао" је америчку заверу тврдећи да су на Крит, пре црквених великодостојника стигли обавештајци ФБИ и ЦИА опремљени савременим прислушним уређајима. А зашто би православне црквене вође биле важне шпијунским агенцијама неправославних земаља?!

Због Ватикана, наравно, и инсистирања на "спајању" хришћана раздвојених 1054. године, што, наводно, свесрдно подупире Цариград.


- Ова вавилонска пометња међу православцима јасно говори да су неке цркве прозреле да Цариградска патријаршија није одустала од својих источнопапистичких претензија. Да противно канонима и духу древних васељенских сабора организује скуп на Криту како би покушала да своје одлуке наметне другима - објаснио је недавно читаоцима `Вести` историчар црквеног права др Зоран Чворовић који патријарха Вартоломеја и Цариградску патријаршију означава као "испоставу Вашингтона у православљу". Или, као што је приметио етнолог Драгољуб Антонић, услов свих услова Србији неће бити Косово већ пристанак СПЦ на примат Ватикана.

(Милка Љубичић, Вести)


***

Ове испод фотографије не можемо да видимо у српским медијима. На њима се види нешто што ваљда није за српску јавност. "Заједничка молитва"
Цитат


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Јул 20, 2016, 02:40:51 »

Руси не признају одлуке са Крита

Упркос очекивањима врха СПЦ, Московска, Антиохијска, Бугарска и Грузијска патријаршија нису пристале да верификују одлуке свеправославног сабора, одржаног на Криту под председништвом цариградског патријарха Вартоломеја и уз учешће 10 помесних цркава, међу којима и српске.

Представници СПЦ на критском Сабору

Поменуте четири цркве претходно су одбиле да учествују, јер није уважен њихов захтев да се сабор одложи због нагомиланих проблема. Реч је, између осталог, о неслагањима са правилником и процедуром припреме сабора, те са предлозима неких докумената који су потом ипак усвојени на Криту. Одлуке критског сабора не признаје ни више од 60 монаха са Свете Горе Атоске, међу њима и четворица српских калуђера из Хиландара, иако је ова аутономна монашка република на северу Грчке под директном влашћу Вартоломеја.



- Све што је на Криту потписао патријарх Иринеј тек треба да верификује или одбаци Свети архијерејски сабор СПЦ. Одлазак делегације СПЦ на критски скуп је практично био изнуђен. Дилему су пресекли владике Иринеј Добријевић и Максим Васиљевић, који су из кабинета патријарха обавестили Цариградску патријаршију да њих двојица долазе, чак и ако се СПЦ приклони Русима и откаже учешће. После тога је патријарх практично био принуђен да сазове проширени Синод због одласка делегације СПЦ, иако је претходно већ тражено од Вартоломеја да се скуп одложи - подсећају у патријарховом окружењу.

Синод Руске цркве оценио је да се скуп на Криту "не може тумачити свеправославним нити су усвојена документа израз свеправославног консензуса", пошто је одсуство и сагласност четири цркве нарушило тај саборски принцип.

За Синод Антиохијске цркве састанак на Криту треба посматрати само као прелиминарно саветовање јер према канонима о саборском консензусу донете одлуке немају обавезујући карактер ни за учеснике ни за оне који нису били на Криту.
(Вести)

***

Интересантно, СПЦ још увек не даје никакво Саопштење о учешћу и евентуалним одлукама које су донешене на Сабрању православних Цркава на Криту.



« Последња измена: Јул 20, 2016, 06:49:07 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Јун 02, 2017, 01:08:36 »

Сабор СПЦ изабрао нови Синод, именоване и нове владике




Сабор Српске православне цркве је 24.маја завршио заседање избором новог Синода и именовањем владика на упражњена епархијска места.

У нови Синод - "црквену владу", изабране су владике Милутин из Ваљева, Јустин Жички, Фотије и митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

Сабор је донео одлуку да и зворничко-тузлански епископ Хризостом од данас буде митрополит дабро-босански. Епископ Фотије ће из Далматинске епископије прећи у Тузланску, уместо Хризостома.

Владика Атанасије Ракета ће прећи из Бихаћко-петровачке и преузети Милешевску епархију која је била упражњена, као и Нишка епархија после избора патријарха, коју ће сада преузети викарни епископ Арсеније.

Епископ Антоније са досадашње дужности старешине Подворја СПЦ у Москви преузеће и дужност патријаршког викарног епископа. До промена је дошло и у европским епархијама, па ће Сергие из Немачке прећи у Бихаћко-петровачку епархију, а владика Андреј ће поред Аустријске епархије бити и администратор своје досадашње епархије.


Извори новинске агенције Бета у СПЦ тврде да у последњих десет година није било мирнијег сабора од данас завршеног. Они наводе и да је то био најкраћи сабор, јер је завршен после девет дана заседања.


(N1)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11758



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Јун 02, 2017, 01:24:41 »

ЦРКВА БИЛА ЈАСНА
 СПЦ: Желимо да Ана наследи Вучића!



Црква навија да Брнабићева буде премијер!



Владика Порфирије и министарка Ана Брнабић, Фото: АЛО!


На коктелу који је приређен пошто је нови председник Србије Александар Вучић положио заклетву у холу Дома Народне скупштине министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић добила је пуну подршку врха СПЦ за премијерску функцију, сазнаје `Ало`!

Према речима нашег извора са лица места, епископ загребачко-љубљански Порфирије (Перић), који је у Скупштину Србије дошао заједно са патријархом српским Иринејом, пришао је министраки Брнабић чим ју је угледао у маси, љубазно се поздравио са њом, а онда јој пренео поруку СПЦ.

- Владика Порфирије, који је сада и члан Синода СПЦ (црквене владе), пришао је министарки, ухватио је за обе руке и дословно јој рекао: "Ево и уживо да вам кажем, имате моју и пуну подршку Цркве да будете премијер, о вама мислимо све најбоље. Нико се томе не противи, заиста. Молим вас, немојте да верујете свакојаким гласинама." Она је била одушевљена његовим речима, што се могло видети по њеном изразу лица, и неколико пута му је поновила: "Хвала вам, владико, хвала вам пуно" - открива наш извор.



Подсећања ради, и након што су неки медији пренели да се СПЦ противи предлогу да министарка Ана Брнабић буде изабрана за премијера зато што је припадница геј популације, Српска православна црква је одмах реаговала саопштењем, наводећи да то уопште није тачно.

- Српска православна црква, њен патријарх или било која друга званична установа или личност не мешају се у избор државних званичника - писало је у саопштењу СПЦ.

Тада је наведено и да се СПЦ не бави приватним животом државних званичника, да не вири кроз туђе прозоре, те да је "неодговорно износити саблажњиве детаље или нечија лична искушења у медије и тако људе излагати потенцијалној опасности".

Ана Брнабић је након тог саопштења изјавила да "има дубоко и искрено поштовање према институцији СПЦ".


(Јелена Ђондовић, НОВОСТИ)


***

Ако је ово истина, онда треба земља да се отвори и да сви заједно у понор пропаднемо,....дотакли смо изгледа ДНО!!!


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!