forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Октобар 17, 2017, 20:48:53


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 [2]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: ОДЕ цела Србија на добош  (Прочитано 15604 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #50 послато: Август 23, 2013, 05:21:07 »

Динкић најавио блокаду Симпа



Министар финансија и привреде Србије Млађан Динкић изјавио је данас да ће компанија Симпо из Врања, као највећи порески дужник сутра бити блокирана, наводећи да ће нулта толеранција за неплаћање пореза важити за све обвезнике.


Симпо је изузетно важан за југ Србије и зато и није преко ноћи блокиран. Чак им је упућена и молба да конвертују свој дуг како би наставили да раде и како би људи имали посао, рекао је Динкић након посете компанији Фиат аутомобили Србија (ФАС) у Крагујевцу. Динкић је истакао да приватни интерес у Симпу избегава ту понуду и траже политичке везе очекујући помоћ од Ивице Дачића да их као и много пута до сада заштити. Он је рекао да овај министарски мандат завршити са комплетно уведеном нултом толеранцијом за неплаћање пореза и да више неће бити повлашћених. Следеће недеље ниједно предузеће неће бити у статусу пореског дужника, напоменуо је Динкић и додао да ће сви плаћати порез, бити у процесу репрограма или ће бити блокирани. Према његовим речима, потпуно је јасно да већина у Влади подржава нулту толеранцију за неплаћање пореза. Јер ако само једна компанија има политичку дозволу да не плаћа порез, зашто би то било која друга у Срабији радила, рекао је Динкић и оценио да се Симпо, као приватна компанија не понаша коректно и да годинама не плаћа порезе. Он је подсетио да је Симпо најпре пре четири године обмануо Министарство и Владу да се налази у процесу реорганизације и проналажења стратешког партнера, кога заправо никада није тражио. Пре два дана су обманули јавност да наводно нису добили опомену од Пореске управе што је лако демантовати јер постоји копија те опомене, а и данас траже неко одлагање за доношење одлуке о конверзији дуга у државни капитал. Јасно је да њихова реч нема никакав морални кредибилитет и сутра ујутро ће бити блокирани, нагласио је Динкић. ...

(Фонет)



***



Динкић решио пре своје смене да затвори и оно мало производних предузећа која су како тако ипак  радила.

Цитат
"Симпо" од петка у блокади

Рачун "Симпа" у петак ће бити блокиран због 900 милиона динара дуга за здравствено и пензионо осигурање. "Симпо" најавио да ће у понедељак Влади доставити програм реструктурирања предузећа. Премијер Ивица Дачић поручује одлазећем министру Млађану Динкићу да нема право да предлаже стечај "Симпа".
(РТС)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #51 послато: Август 23, 2013, 14:38:28 »

Ни по Бабу а ни по стричевима...

само радници тог истог Симпа, који плате примају, према неким обавештењима, парцијално и онда кад у каси има пара, - могу рећи, шта урадити са фирмом која у задњих неколико година, није уплатила ни "кинту" у пензиски и здравствени фонд!?
Устрари, те радничке фондове по којима се бар нека социјална правда, њима самима  испуњава....
Тачно је такође речено, - бар они раде!
По цену једног кг. хлеба, да преживе, минималци се исплаћују, тек да на столу има шта да се поједе.
Чланови Управе те фирме живе сасвим другачије...

Докле год држава трпи овакве приватне фирме па још плаћа субвенције, некима је то дебело надокнађено из државног буџета, дотле ће постојати људи који владају животима других, за ону килу хлеба, да се преживи...

Држава је та која мора регулисати законима фискалну политику, сигурност радника и социјална права, иначе, шта је онда држава ако неко постоји а за стотине радника не плаћа доприносе.
То је по мени обична пљачка и израбљивање људи. Ништа друго, нема ту извињења...
Сачувана
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 809



Погледај профил
« Одговор #52 послато: Децембар 11, 2013, 04:59:38 »

Zatvorena poslednja banka u Babušnici

Babušnica je "odsečena" od platnog prometa Srbije, pošto se u četvrtak zatvorila i poslednja banka u toj siromašnoj varošici na jugu zemlje, pa oko 200 lokalnih preduzetnika svoj dnevni pazar svakog jutra mora da uplaćuje u nekoj od banaka u više od 30 kilometara udaljenom Pirotu.


Kako je Tanjugu izjavio predsednik opštine Babušnica Saša Stamenković, opština uveliko radi na traženju banke koja bi bila zainteresovana da otvori svoju ispostavu u Babušnici.
 
- To što je zadesilo našu opštinu je katastrofa. Imamo jako veliki broj preduzetnika, privrednika, tu su dnevni pazari i cirkulacija gotovog novca i kreditnih linija - rekao je Stamenković.
 
On je dodao da bez povezanosti sa platnim prometom otežano funkcioniše i lokalna samouprava i sama Babušnica, a problema ima i u selima čiji stanovnici takođe imaju potrebe za uslugama banaka.
 
Prema njegovim rečima, to je samo poslednji u nizu "pehova" koji su zadesili ovu opštinu.
 
 - U Babušnici je ranije ugašena i sudska jedinica, koja je izmeštena, tako da sada nemamo ni sudsku jedinicu, a više ni jednu jedinu banku, što je stvarno jedna tragedija i katastrofa -  kaže Stamenković.
 
On je ukazao da je, i pored svih napora koje lokalna samouprava ulaže da dovede investitore i razvije privredu, sada jako teško uopšte govoriti o investicijama.
 
 - Opština već pregovara sa nekim bankama koje bi mogle da otvore svoju ispostavu u Babušnici i mi smo voljni da izađemo u susret prvoj banci koja se zainteresuje da otvori svoje predstavništvo u Babušnici -  dodao je Stamenković.
 
Meštanin Babušnice Tihomir Spasić kazao je Tanjugu da su njegovi sugrađani izloženi mnogo većim troškovima, jer moraju da za bilo kakvu bankarsku uslugu idu u Pirot.
 
 - Neophodno je što pre da se otvori banka u Babušnici jer sada mnogi putuju u Pirot i izloženi su troškovima. Da bi otišli u Pirot, treba im četiri-pet litra goriva -  kaže Spasić.
 
U Babušnici su preostala jedino dva bankomata sa kojih meštani mogu da podignu novac.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/426154/Zatvorena-poslednja-banka-u-Babusnici

  Ово је поразан пример власти сподобе зване Динкић,који је укинуо Службу платног промета и избацио поште из система плаћања,покрао њихову имовину и направио гомилу филијала разних банака од којих је узимао проценат а целу Србију ставио у гето.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #53 послато: Април 30, 2014, 07:49:28 »

Шта је све од српских предузећа на продају


Приватизација, партнерство и концесије. То је пут на који ће нова влада Србије усмерити највећа јавна предузећа. Продајом добијамо преко потребан новац, а у лоше вођене државне фирме ући ће професионални страни менаџмент. Тиме ће се ставити тачка на вишегодишње бацање пара из буџета на неке од губиташа.




"НИКОЛА ТЕСЛА"

Београдски аеродром "Никола Тесла", чија је вредност на Београдској берзи 18,9 милијарди динара, могао би да добије концесионара из Уједињених Арапских Емирата. Није реч о "Етихаду", већ о другој компанији, која је између осталог заинтересована и за улагања у нашу ваздушну луку. Како су обављени тек почетни разговори, надлежни не желе да откривају име фирме. Концесија би била по моделу јавно-приватног партнерства. Проширење капацитета београдског аеродрома неопходно је и због развоја националне авио-компаније. Обавеза концесионара би била изградња трећег терминала, друге писте, карго центра, хотела, паркинга...



ТЕЛЕКОМ

Најбрже ће до новог власника доћи Телеком Србија, од чије продаје би у државну касу могло да се слије око две милијарде евра. Према најави премијера Александра Вучића, било би реално да приватизација буде окончана током наредне године. Он је уверен да ће наша земља, захваљујући побољшаној међународној позицији Србије, моћи да оствари знатно већу цену за Телеком од оне коју бивша влада није могла да добије 2011. Тада је минимална цена за 51 одсто акција била утврђена на 1,4 милијарде евра.

Министар финансија Лазар Крстић истакао је у понедељак да постоји огромно интересовање за Телеком, као и да се нада да ће цена бити задовољавајућа. Цену одређује тржиште, али се компанија, према уверавањима из Владе, неће продати будзашто. Осим Дојче телекома, који би могао да буде заинтересован за ширење на српско тржиште, у игри за новог власника Телекома могли би да буду и инвестициони фондови, посебно они из арапских земаља. У Телекому у понедељак нису желели да се изјашњавају на ову тему, али је генерални директор Предраг Ћулибрк, у недавном интервјуу за наш лист истакао да ако би било више заинтересованих, у тој утакмици, цена би могла да буде и већа од две милијарде евра.



ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА

- ЕПС је највреднија компанија у државном власништву, али држава мало добија од ње - нагласио је премијер. -Прошлогодишња добит била је 20 милијарди, али је ликвидност компаније лоша. Ипак, сматрамо да би било лоше решење да продајемо читав ЕПС. Најбоља опција би била улазак мањинског партнера до краја следеће године. Партнер би бирао већину менаџмента и повећао ефикасност пословања. За такву сарадњу заинтересована је једна од водећих светских фирми у енергетској индустрији.

Пословодство ЕПС је ескпозе председника Владе разумело као сигнал да треба убрзати планирану реорганизацију и корпоративизацију, што, тврде, и јесте план њиховог менаџмента.

- Циљ је да модернизацијом компаније, ЕПС постане што ефикаснији и успешнији. Ниједна озбиљна енергетска компанија не би пристала да буде стратешки партнер овако организованог ЕПС и извесно је да, ако се не промени начин управљања и не отклоне све нерационалности, нико неће бити ни заинтересован за докапитализацију или било какав вид партнерства - истичу у ЕПС.

С друге стране, професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић сматра да би приватизација ЕПС омогућила краткорочну "танку" финансијску корист, али би била веома ризична. Он истиче да постоји опасност од постепеног преласка ЕПС у већинско власништво страног партнера и могућност знатног повећање цена струје, а да Србија може да постане и тржиште за продају туђе електричне енергије.



ЛУТРИЈА

Лутрију Србије прозивају да има монополску позицију на тржишту, али је пословала са - губитком од 151 милион динара у 2012. Премијер каже да постоје заинтересовани партнери који желе да купе лиценцу за организовање игара на срећу.



РТБ БОР

РТБ Бор у реструктурирању, иако остварује профит, вуче огромне дугове. Влада је сматра највреднијом компанијом у источној Србији, која би, уз финансијско реструктурирање имала велики број заинтересованих инвеститора. У Влади очекују да значај РТБ Бора расте услед скоре појаве интересовања за истраживање и експлоатацију руде у околини овог града.



ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ

На списку за приватизацију је и Дунав осигурање, једна од водећих осигуравајућих кућа у Србији. Лане је уписало 16 милиона динара добити. Његова приватизација требало би да почне у првој половини години. Раније је за Дунав био заинтересован немачки Алијанц, а помињала се и делимична продаја Европској банци за обнову и развој, по принципу већ виђеном за неке државне банке...




ЖЕЛЕЗНИЦА ОДВАЈА ПРЕВОЗ РОБЕ

Да би се из Железница Србије издвојио и приватизовао превоз робе, прво мора да се промени закон. Како кажу стручњаци у овој области, многе железничке управе су приватизовале робни транспорт. За тај сегмент и раније су као и сада биле заинтересоване и домаће и стране фирме. У сваком случају, ко буде нови власник превоза робе плаћаће „Железници“ накнаду за коришћење инфраструктуре.



ЕКОНОМИСТИ: ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА

Економиста Милан Ковачевић сматра да је сада важно радити на поправљању вредности јавних предузећа, како не би била продата јефтино. Саша Ђоговић, сарадник Институт за тржишна истраживања, истиче да је потпуно транспарентно и јасно дијагностификована метастаза у јавном сектору, због чега се захтева професионализација управљања и проналажење решења за државна предузећа. Члан Фискалног савета Владимир Вучковић наглашава да је добро што ће се, када су у питању јавна предузећа, ићи на привлачење инвеститора или приватизацију где год је могуће, јер се показало да је држава лош власник и да ма колико добре намере имала, долази до великог одлива средстава преко јавних предузећа.

- Са продајом јавних предузећа се можда неће многи сложити, али ако се једна влада не осећа способном да управља јавним предузећима и ако једна влада заиста има осећај да је боље да страни менаџери управљају нашим великим предузећима, па зар није боље да прода то странцима него да на лош начин њима управља - рекао је Данијел Цветичанин, професор Универзитета Сингидунум.


(ФСК)




***


Србија је начисто ОЧЕРУПАНА. Ово ће бити завршница, само да би се се извадила још понека заостала "перушка" из тела наше Србије!!!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #54 послато: Април 30, 2014, 09:29:59 »

БОР - Америчка компанија ''Фрипор Мекморан'' спремна је да у отварање новог рудника бакра и злата у Бору инвестира и до 5 милијарди долара Уколико будући резултати геолошких истраживања у околини Бора потврде претходна сазнања, америчка компанија ''Фрипор Мекморан'' спремна је да у отварање новог рудника бакра и злата, на овом простору, инвестира и до пет милијарди долара, потврдио је у недељу др Дејан Кожељ, директор ''Фрипорта'' у Србији.



Реч је о једној од највећих светских рударских компанија, које је у околини Бора, на месту званом ''Чукару пеки'', пронашла лежиште од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, чија је бруто вредност, по садашњним ценама на берзи, око 18 милијарди долара.

О каквом се богатсву ради, најоље, без сумње, сведочи податак да је у борским и мајданпечким рудницима, за протеклих 110 година рударења, добијено око пет милиона тона бакра и нештовише од 150 тона злата. Поред тога, средњи садржај бакра у руди, коју су открили Американци, износи 2,3 одсто бакра и 1,5 грама по тони злата.

Упоређујући то са РТБ-ом ''Бор'', где се тренутно експлоатишу резерве са највише 0,4 одсто црвеног метала, то је само још један од доказа да су геолози ''Фрипорта'' уболи бинго. Наруку им иде и то што се, по литературним подацима, лежишта са један одсто бакра, под условом да тај садржај прате одговарајуће количине руде, сматрају изузетно профитабилним.

"Најраније, рудник у околини Бора могао би бити отворен за пет до шест година и у зависности од величине и квалитета лежишта, инвестиције за отварање рудника могу да износе од неколико стотина до, чак, пет милијарди долара. Уз то, један рудар, индиректно, креира од пет до 12 радних места у споредним делатностима", објаснио је др Кожељ.

Већ наредне године, ''Фрипорт'' почиње подземна истраживања, како би тачно одредили величину лежишта и садржај руде у њему. Кожељ је додао да ''Фрипорт'' тренутно има три истражна права у околини Бора, али и да се нада да ће им будућа истраживања омогућити да добију право да истражују још неке локалитете у овим крајевима, који су, каже, ''изузетно обећавајући''.

"До сада смо у истраживања уложили 15 милиона долара, али ће наредних година улагања бити вишеструко већа. Желимо и надамо се сарадњи са РТБ-ом 'Бор''. Али, на који начин, тек ће бити тема будућих преговора", подвукао је др Кожељ.


Отворен Инфо центар у Бору


Компанија "Ракита Експлорејшн", огранак америчке компаније "Фрипорт-МекМоРан", отворила је данас Инфо центар у Бору, где ће грађани моћи да се информишу о развоју пројекта истраживања садржаја бакра и злата "Ћукару Пеки".
"Покретањем Инфо центра желели смо да отворимо врата за дијалог са свим привредним чиниоцима у борском округу, у циљу унапређења сарадње и размене идеја", рекао је приликом отварања директор Ракита Експлорејшн Дејан Кожељ.

(Курир)






***



Није да нема заинтересованих и Срба и Руса за РТБ, али кога то брига!





Цитат

Поповић: Заинтересован сам да са Русима купим РТБ Бор

Бизнисмен Милан Поповић рекао је да је заинтересован да заједно са предузећем "Руска бакарна компанија" купи већински пакет Рударско-топионичарског басена (РТБ) "Бор".



"Потенцијално РТБ 'Бор' би, имајући у виду резерве бакра и злата, могао у блиској будућности да постање најбоља и најпрофитабилнија компанија у Србији", рекао је Поповић за "Вечерње новости" од четвртка.

Према његовим речима, држава не би смела да дозволи да се предузеће распарча, већ би са потенцијалним инвеститорима требала да седне за сто и разговара.

"Ја бих волео да учествујем у тим разговорима, заједно са мојим партнерима из Русије. Они су једни од највећих инвеститора у бакарној индустрији", прецизирао је Поповић.

Он је навео да би у РТБ "Бор", требало уложити пола милијарде евра, односно 300 милиона евра у изградњу топионице, и око 200 милиона у "освајање нових рудника".

"Када је РТБ у питању, потврда његове блиставе будућности је цена бакра, која ће у перспективи и даље расти", оценио је Поповић.

РТБ "Бор" је у процесу реструктурирања, а према незваничним информацијама дугови тог предузећа су око милијарду евра.

Ипак, подаци о првом кварталу пословања РТБ "Бор" у овој години показују да је произведено 9.200 тона катодног бакра, као и да је производња злата и сребра била већа од плана.

"Као што је и планирано, у периоду јануар-март 2014. године, у басенским рудницима откопано је 4,44 милиона тона руде, а прерадом је добијено 9.686 тона бакра у концентрату", навели су у највећем српском производјачу бакра и племенитих метала.

(Бета)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #55 послато: Мај 09, 2014, 10:08:46 »

Dinkić zadužen za Beograd na vodi

IZVOR: NOVOSTI

Bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić započeće angažman u kompaniji iz UAE koja će biti uključena i u projekat "Beograd na vodi“, pišu "Novosti“.

Prema informacijama Novosti, nekadašnji ministar finansija, posle višegodišnjeg vođenja G 17 plus i stranke regiona, okreće se menadžerskim poslovima.
Zbog dobrih veza sa biznismenima iz UAE Dinkić je "pikiran“ kao jedan od stručnjaka koji bi mogli da pomognu kvalitetnijem ulasku kompanija iz te države u Srbiju.

Bivši ministar koji je napustio čelo URS pošto je stranka doživela debakl na republičkim izborima, spreman je, tako, na potpuno novi profesionalni angažman.

________________________________________________________________________________________


Дугачка је рука Вожда Алека, велика је његова моћ и спремност да не заборави своје верне и одане људе. Динкић је био и остаће, незамењиви члан оркестра и ове раштимоване Владе!


Сећате ли се обећавања Динкићевих пред саме изборе. Понављао је устаљене и познате лажи, своје научене пароле, уверавао у своју честитост, скидао звезде са неба, - неби ли опет засео у Алековој Влади.

Докле има Србије, биће и Динкића.
Динкића ће бити и кад Србије више не буде било!


Опат и на мала врата, овог пута помало закулисно и лукаво, испод сенке Арапа, али зна се, за тако велики пројекат, свакако и уз сагласност Владе Србије па и самог Вожда Алека, - који овај пројекат и тако сматра својим, - Динкић се враћа снажнији него је пре био!

Моћнији, јер новац иза њега је његово оружје, Динкићев утицај на Србе и Србију добија само нову форму. Све друго, остаће исто.

Неће силазити са страница дневне штампе, биже присутан у свим српским домовима по Србији, телевизија ће већ наћи и времена и места, да Алекову замисао пласира у ударним временима!

Динкић, тај велики српски махер, преварант, човек насмешеног лица и оштрог језика, остаје нам као свакодневни десерт, нека нам ови горки дани, са њим ипак буду мало слађи..

Динкићу, ако је Вучићу право, - знај да Србима није. Нестани већ једном, -  али заувек...
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #56 послато: Новембар 05, 2014, 09:53:12 »

Плаћају странцима да униште домаће

Србија немилице траћи новац пореских обвезника на контроверзне програме запошљавања, односно плаћање превасходно страним инвеститорима по 5.000 евра да би запослили једног радника. Да тај модел није дао резултате, већ је само направио штету, сведочи пример АХА Муре која је приватизовала Први мај из Пирота, а који је данас у стечају.



Стечај логичан крај за велики број српских предузећа


- Наша влада је заправо купила Први мај, па га поклонила АХА Мури која је сада у стечају и у Словенији. Погледајте парадокс: држава је платила из Фонда за развој словеначкој компанији 4,5 милиона евра да би запослила 1.200 радника који су већ били запослени! Сад немамо ни фабрику, платили смо запошљавање 1.200 људи и произвели 1.200 социјалних случајева. Ако је то добра политика и ако за то нико не сноси никакву одговорност, онда срљамо у пропаст - каже за "Вести" Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа.

Остају отворена питања какве банкарске гаранције "послодавци-инвеститори" прилажу код аплицирања за фондове, али је очигледно да Влада нема намеру да одустане од лоше праксе, што се види по новцу опредељеним за субвенције и у ребалансу буџета за 2014, а вероватно и идућу годину.

- Реч је о обичном авантуризму и корупцији преко леђа оно мало здраве привреде и пореских обвезника. Само Симпо нас је по истом моделу коштао скоро 70 милиона евра, радницима Фијата у Крагујевцу држава плаћа пензионо и социјално осигурање. Заправо смо ми проточни бојлер где се силан новац извлачи, а компаније уништавају. Ми се хвалимо пред странцима да имамо јефтину радну снагу. Па знате, робовласничко друштво је имало најјефтинију радну снагу јер је била бесплатна, па је пропало - додаје Кнежевић.


Бројке говоре да гро новца за куповину радних места, чак и у висини до 10.000 евра по раднику, одлази странцима. Влада се хвалише како је и 11.000 домаћих предузетника добило подстицаје, али Кнежевић сматра да се ту крије варка.

Авантуризам и корупција преко леђа здраве привреде и пореских обвезника: Милан Кнежевић
 


- Од свег новца 76 одсто је отишло странцима. При том се то ради крајње неселективно, а не секторски па да, рецимо, стимулишемо аграр или инфраструктуру или воћарство. Ми никакве критеријуме немамо. Уосталом, субвенције су неуставне јер стављају учеснике на тржишту у неравноправан положај - додаје Кнежевић.

Држава не отклања узрок милионске незапослености и рада у сивој зони. Узрок су високи порези и доприноси. Око 400.000 запослених ради у сивој зони, а за то је одговорна држава, а држава ће бити закинута за милијарду динара, јер је толико приходовала од пореза и доприноса плаћених за 140.000 људи који су прошле године легално запослени.


- Послодавци не запошљавају кад им држава даје субвенције, већ кад имају повећану тражњу за робом коју производе. Незапосленост је системски проблем. Она се не решава субвенционисањем инвеститора - истиче наш саговорник.

Цитат
У државној управи 63.000 саветника

Делегација ММФ-а је стигла на преговоре с Владом Србије и на столу би се лако могло наћи питање огромног вишка државних чиновника. Међутим, Србољуб Антић, дугогодишњи представник Србије при ММФ-у, у изјави за "Политику" наводи да ти резови не морају да буду тако болни.
- У државној управи је запослено 63.000 консултаната. То су људи који већ имају посао и који, ако би се срезале саветничке позиције, не би остали на улици - наводи Антић.

(Љ.Ивановић)


***



Ово је злочин према сопственој земљи и народу!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #57 послато: Новембар 29, 2014, 17:35:04 »

ПОСЛЕДИЦА НЕУСПЕЛИХ ПРИВАТИЗАЦИЈА


У стечају 22 ветеринарске станице, "истерали" их због локала, сеоска подручја без ветеринара!


Осим што ће запослени бити на улици, поједине српске варошице остаће без ветеринара, што може довести у питање и опстанак људи који у њима живе од сточарства




ЛОШЕ процене приликом приватизација које је држава спровела у претходном периоду, отераће у стечај 22 ветеринарске станице у Србији. Осим што ће запослени бити на улици, поједине српске варошице остаће без ветеринара, што може довести у питање и опстанак људи који у њима живе од сточарства, нарочито у сеоским подручјима.


На списку предузећа којима ће бити стављен катанац у браву налазе се и ветеринарске станице из Блаца, Мајданпека, Бајине Баште, Ћићевца, Беле Цркве, Ивањице, Ражња, Новог Кнежевца, Пландишта, Драгачева, Књажевца, Жабља, Власотинца, Бачке Тополе, Ковина, Кладова, Бојника... У стечај су их гурнули презадуженост и трајна неспособност плаћања.


Приватизација ветеринарских станица започела је 2006. године. Најпроблематичније су оне које су већ једном биле продате, али чије газде нису испоштовале уговорене обавезе, па је у већини таквих случајева Агенција за приватизацију постала власник.

- Све приватизације које су спроведене у ветерини слика су и прилика оних које су рађене у привреди Србије - сматра Лука Стевић, ветеринар из Шапца. - Приватизације су се одиграле "братски", ја теби, ти мени. Код оних који су поштено конкурисали слати су непознати људи, како би им „скренули пажњу“ да не изађу на тендер. Такав пример имамо у Шапцу, када је била приватизација локалне ветеринарске станице.

Ненад Петровић, шеф Одсека за ветеринарске организације и услуге Министарства пољопривреде, објашњава да је са приватизованим ветеринарским станицама прављен уговор да седам година морају да се баве истом делатношћу и да не смеју отпустити раднике.

- Многе станице, међутим, купљене су због атрактивних локација - напомиње Петровић.

- Нису чак свуда ни ветеринари пазарили те станице, већ има примера да су купци били власници стоваришта! Ветеринарску станицу у Сурдулици локална самоуправа је хтела да преузме, али су њена дуговања превазишла општински буџет.

Петровић сматра да држава мора да задржи "јаке" ветеринарске станице, које су од националног значаја. Нарочито где су епидемиолошки ризични предели.


Цитат
`ЗЕМУН`У БЛОКАДИ
ПРИМЕР пропадања ветеринарских станица је и она у Земуну - сматра Петровић.
- Никад нису били у процесу приватизације и држава је сто одсто власник. Они, међутим, имају спор због имовине, јер се не води на њих. Терен им је одузиман и нису могли да функционишу. Уз то су и у блокади, јер је бивши радник добио спор против њих. В. Н.

(Ј.Субин, вечерње НОВОСТИ)




***

Ем што је уништен сточарски фонд, на ред су дошле и ветеринарске станице, не би ли се тако уништило и оно мало домаћих животиња које се гаје по селима и које искључиво служе за исхрану тог становништва. Све је СМИШЉЕНО урађено. Србија се спрема за ГМО храну!!!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #58 послато: Јануар 31, 2015, 04:22:10 »

ВУЧИЋ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: Кључеви Митроса уручени новом власнику аустријском Герлингеру




СРЕМСКА МИТРОВИЦА - Премијер Србије Александар Вучић присуствовао је данас уручењу кључева новом власнику фабрике "Митрос" у Сремској Митровици - аустријској компанији Герлингер холдинг.



Месна индустрија "Митрос" основана је 50-их година прошлог века и дуго је била једна од лидера у кланичној индустрији СФРЈ, а у фабрици је тада радило око 1.250 радника. Прва приватизација, када је власник била компанија "Свислајн Таково", догодила се 2005, али је 2009. "Митрос" отишао у стечај који је у фабрици дочекало 150 радника. Након шест година, стечаја и три неуспеле продаје, Одбор поверилаца "Митроса" је 16. јануара прихватио понуду аустријског Герлингер холдинга од 800.000 евра за куповину индустријске кланице и фабрике конзерви.


Аустријанци ће у првој фази запослити 380 радника и уложити 16 милиона евра у нову опрему. Производња би требало да крене почетком јула, а крајњи циљ је да фабрика има више од 1.000 радника, да се у нову опрему уложи више од 20 милиона евра и да се производи извозе у Русију и Кину.

Аустријска компанија има производне погоне у Мађарској и Румунији где запошљава око 800 људи. "Митрос" је трећи производни погон у у низу, а најављено је да ће то бити кланица са највећом производњом у оквиру ове компаније.

(Танјуг)





***




Оде "Митрос" у пола цене. Пре тога га је брат Вука Драшковића ОЈАДИО и довео у стечај!!!

Цитат
Drašković kupuje i šalje u stečaj

Koncern “Svislajon-Takovo” je 2005. kupio “Mitros” za 36,16 miliona dinara. Brojnim marifetlucima prvo je sedište izmešteno u Beograd, potom su od jedne napravljene dve firme, a onda su obe oterane u stečaj. I sada popisna komisija dva puta popisuje jednu istu imovinu – prvo u stečajnom postupku za “Svislajon Mitros”, a sada i za “Takovo Agrar”, kaže Mihajlo Bobić, bivši komercijalni direktor Industrije mesa “Mitros” iz Sremske Mitrovice.
– Uveren sam da takve mahinacije nisu moguće bez pomoći države ili nekog iz Agencije za privatizaciju. Jer kako drugačije objasniti da država nemo posmatra kako se obaveze prema radnicima ne ispunjavaju, a istovremeno Draškoviću otpisuje 175 miliona dinara, koliko su u momentu prodaje Koncernu iznosile “Mitrosove” obaveze po osnovu neplaćenog poreza – kaže Mihajlo Bobić.

(Блиц)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1158



Погледај профил
« Одговор #59 послато: Јануар 31, 2015, 23:06:41 »

Nesposobnost ove danasnje vlasti je nemerljiva. Zuti su bili zivi ocaj, ovi su katastrofa.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #60 послато: Фебруар 04, 2015, 09:52:29 »

Одоше потпуно у руке странаца српско млеко, "Бамби" и "Књаз Милош"

ОБРАДОВАЋЕ СЕ ОНИ КОЈИ МИСЛЕ ДА У СРБИЈИ
НИШТА И НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ У СРПСКИМ РУКАМА


Погон Имлека


НАЈВЕЋИ инвестициони фонд специjализован за инвестициjе у централноj и источноj Eвропи - Mid Europa Partners - потписао jе споразум о преузимању фирми "Денјуб фудс групе" (DFG), у чиjем власништву су српске компаниjе "Имлек", "Mлекара Суботица", "Бамби" и "Kњаз Mилош", саопштено jе данас из "DFG".

Oваj инвестициони фонд купио jе и све млекаре коjе у саставу Имлека послуjу у Mакедониjи, Републици Српскоj и Црноj Гори.

Закључивање трансакциjе се, како jе наведено, очекуjе у првоj половини ове године, након испуњавања свих услова купопродаjног уговора, а финансиjски подаци трансакциjе нису саопштени.

"Aквизициjа Денјуб фудса показуjе нашу одлучност да наставимо да подржавамо развоj водећих фирми у Србиjи и региону, након успешне инвестициjе у SBB-Telemah групу", изjавио jе Роберт Kнорр, партнер "Mid Europa Partners" коjи води инвестициjе за jугоисточну Eвропу.

Генерални директор Имлека, Слободан Петровић, jе изjавио:"Драго нам jе да ћемо сарађивати са jаким и реномираним инвеститором као што jе Mid Europa Partners у следећоj фази развоjа".

Са преко 400 милиона евра укупног промета у 2014. години, Денјуб фудс група представља српског и регионалног лидера на тржиштима млека и млечних производа, кондиторских артикала, као и минералне воде и енергетских пића.



(Танјуг, Факти)



***


Информације КО стоји иза ових "транге франге" работа нигде нећемо пронаћи. Такође ни КО стоји иза "Денјуб фудс групе", а ко иза ових ИНВЕСТИЦИОНИХ фондова који су похарали многа успешна предузећа у Србији. Како се која власт смењивала иза 2000. она је продавала све што јој је дошло под руку, а КОМЕ и ЗА КОЛИКО то никада вероватно нећемо сазнати.

Међутим, вероватно да постоји начин како се то све може истражити, а кривци, макар ови домаћи, ПОХАПСИТИ. Толико криминалних радњи, а да НИКО још не робија због тога нам говори у каквој то "организованој" држави сада живимо.

Ево један интересантан текст који сам пронашла, трагајући за информацијама, КО је КОМЕ и ЗА КОЛИКО продавао све оно што су генерације деценијама стварале.




Цитат

"ČIJA JE SRBIJA? Najuspešnije srpske firme vode stranci!"



NIS, Imlek, Bambi, Knjaz Miloš, Frikom i mnoge druge uspešne srpske firme privatizovane su ili kupljene u prethodnih 10 godina od strane investicionih fondova ili stranih firmi


Srpski benzin, hleb, mleko, kisela voda, slatkiši, sladoledi i kafa – nisu srpski! Iako se svi nabrojani proizvodi prave u fabrikama koje u Srbiji postoje nekoliko decenija, od kojih je najmlađa stara 16 godina, na čelu ovih kompanija danas su stranci. Pomenute privatizacije uglavnom datiraju iz dvehiljaditih i vremena vlada Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice.

"Vlasnici Srbije" uglavnom su investicioni fondovi sa egzotičnih ostrva, ali nije zanemarljiv ni broj kompanija iz bivših jugoslovenskih republika. Novac koji su u Srbiju uložili meri se stotinama miliona evra, ali se, nažalost, velikom delu ovog novca gubi trag.



BEOGRADSKA PEKARSKA INDUSTRIJA

Firmu koja na srpskom tržištu postoji od 1946. godine, oktobra 2006. kupila je kompanija "Ist point", vlasnika Zorana Drakulića, sa sedištem u prestonici Kipra, Nikoziji. Međutim, Drakulić je kompletnu kompaniju u aprilu 2012. godine prodao američkim investicionim fondovima RC2 i Darbi



IMLEK, BAMBI BANAT I KNJAZ MILOŠ

Najvećeg srpskog proizvođača mleka, ali i još nekoliko mlekara po Srbiji kupio je investicioni fond "Salford" 2003. godine. Ovaj fond je većinski vlasnik oko 79 posto akcija u "Imleku", 82 posto akcija u "Mlekari Subotica", a poseduje i Mlekaru Zaječar. Takođe, u vlasništvu ovog fonda bila je i “Mlekada Novi Sad”, ali je ona, uz velike tenzije i nemire, zatvorena jula 2012. godine. Kompanija je, nakon sukoba sa vlašću zbog optižbi za monopol u proizvodnji i određivanju cena mleka, krajem 2010. godine najavila da će se povući sa srpskog tržišta. Dve godine kasnije,  "Salford" i holandski proizvođač mleka "Rojal Frisland Kampina" potpisali su memorandum o razumevanju o preuzimanju kompanija “Imlek” Beograd i Mlekare “Subotica”. Međutim, od ove transakcije se odustalo.

Od fabrike keksa koja je "nikla" 1967. godine, "Bambi Banat" 2006. godine postaje Koncern zdrave hrane i sa 1.500 zaposlenih i godišnjom proizvodnjom od 18.000 t proizvoda postaje prvi konditor u Srbiji i Crnoj Gori koji uvodi HACCP sistem. Međutim, njega 2004. godine kupuje "Danjub Fuds Grupa", koja je u vlasništvu IF "Salford". Najneobičnija u nizu transakcija među ovim firmama dogodila se u julu ove godine kada je “Imlek” kupio 10 odsto akcija “Bambija”.

Srpska kompanija sa najburnijom "privatizacionom pričom" svakako je akcionarsko društvo "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca. Priča o privatizaciji ove firme počela je još 2000. godine, ali se do 2003. nisu spominjala konkretna imena. Sredinom 2003. postaje jasno da su u ovu priču previše upleteni interesi visoke politike, pa se sudbina "Knjaza" sve češće rešava na stranama dnevnih novina. Krajem 2004. godine 57 odsto akcija "Knjaza" kupio je investicioni fond sa Kajmanskih ostrva "FPP Balkan Limitid". Međutim, svega nekoliko meseci kasnije, u februaru 2005. godine ovaj IF prepustio je upravljanje aranđelovačkom kompanijom – "Salfordu".

Od kada se ime IF "Salford" pojavio na srpskom tržištu, a posebno u srpskim medijima, spekulisalo se da iza njega stoji poznati biznismen Milan Beko, ali ovo nikada do kraja nije potvrđeno.

SOKO ŠTARK I GRAND PROM

Davne, davne 1922. godine francuski oficir, povratnik sa Solunskog fronta Danijel S. Pesmažu osnovao je firmu “Louit” S.A. – u Zemunu, koja se bavila uvozom čokoladnih proizvoda. Devet godina kasnije jevrejsko akcionarsko društvo osnovalo je pekaru “Soko”. Predsednik Društva bio je Holender, čije ime nažalost nije zabeleženo, kao ni ime direktora Fišera, takođe Jevrejina. Nakon Drugog svetskog rata, 1966. godine, integracijom pekare “Soko” i Fabrike čokolada i bombona “Nada Štark” nastala je Fabrika keksa, čokolade i bombona “Soko-Nada Štark”, preteča današnje fabrike.

Danas jedan od vodećih proizvođača kafe u Srbiji, “Grand kafa”, nastala je 1997. godine, a 2004. godine proširio se na tržište Bosne i Hercegovine.

Tridesetog juna 2005. godine, "Grand kafa" je preuzela 94 odsto akcija "Štarka" i time postala njegov većinski vlasnik.


Iste godine, 75 posto akcija ove firme prodato je najvećoj slovenačkoj prehrambenoj kompaniji "Droga Kolinska" za 58 miliona evra. Tri godine kasnije, marta 2008. godine, "Kolinska” je kupila i preostalih 25 posto akcija i time postala većinski vlasnik. Međutim, cena ovog dela akcija do danas je ostala poslovna tajna.

"Droga Kolinska" je u julu 2010. godine prodata hrvatskoj "Atlantik grupi" za 382 miliona evra od čega su oko 150 miliona dugovi "Kolinske".

Zbog čega najuspešnije srpske kompanije mogu da funkcionišu samo pod "stranom čizmom" pitanje je za državu, ali i predstavnike poslovnog sveta u Srbiji.



(М.Стојановић, Телеграф)



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #61 послато: Фебруар 11, 2015, 05:40:53 »

Пропале фирме неће ни за џабе


Некадашњи гигант "Војин Поповић" за производњу и прераду рибе, са фабриком за израду ћилима и тепиха, пао је у стечај 2005. године због дуга од 100.000 евра, 6.000 радника остало је без посла, најновија опрема је опљачкана, а стечајни управник ухапшен.



Када је због дуга од само 100.000 евра 2005. године Трговински суд у Краљеву донео невероватну одлуку о стечају новопазарске Холдинг компаније "Војин Поповић", сви запослени, а у том тренутку их је било више од 1.000, били су у шоку, јер је имовина овог некадашњег гиганта и великог извозника тада вредела око 50 милиона евра.


Председник јединственог синдиката у ХК "Војин Поповић" Месуд Хасановић тврди да је све унапред испланирано.

- Била је то добро режирана спрега локалних тајкуна, београдске мафије и неких људи из правосуђа који су желели да наше фабрике, мотеле, локале и атрактивно земљиште, вредне 50 милиона евра, добију за само милион евра. Сценарио је био већ виђен широм Србије, нас раднике требало је најурити на улицу, а вредне погоне будзашто и уз добру провизију поклонити новокомпонованим бизнисменима - каже Месуд Хасановић.

Цитат
Во за кило меса

"Стечај фирме био је класично подривање економске моћи државе. Замислите да домаћин коље вола за кило меса. Е, код нас се баш то догодило, уништили су ХК 'Војин Поповић', вредан 50 милиона евра, за дуг од 100.000 евра. Само у Рашкој области на сличан начин страдало је још двадесетак великих фирми. Не знам како ћемо се као земља опоравити од те катастрофе која нас је под плаштом демократије и европеизације снашла", наглашава Дејан Тодоровић.



Социјални случајеви

Један од синдикалних активиста и бранилаца предузећа, Дејан Тодоровић, објашњава да радници нису дозволили тадашњем стечајном управнику, који је касније ухапшен, да одмах, како је било планирано, раскрчми фирму.

- Борили смо се колико смо могли, покушали да спречимо отимачину, штрајковали у центру града, ишли у Београд, стотине дана и ноћи провели смо у блокираним погонима бранећи их од мафијаша који су често на нас насртали оружјем или су нам слали полицију, били смо спремни и да сви летимо у ваздух... Није вредело. Кад смо схватили да је општина немоћна, а да Влада Србије неће да брани своју имовину, дигли смо руке и повукли се, потом је кренула општа пљачка. Имали смо највећи рибњак калифорнијске пастрмке у Европи, супермодерну фабрику за прераду и фино паковање рибе, огромну кланицу и једну од највећих хладњача у овом крају, располагали смо и најновијом фабриком за производњу ћилима и тепиха, мотелом на Пазаришту, десетинама локала у Новом Пазару и атрактивним земљиштем... Чак 80 одсто наших производа смо извозили. Фабрика је данас руина и у корову, и зидови су сечени, а најновија опрема завршила је на отпаду као старо гвожђе, остала је још управна зграда, понешто од хладњаче и вредно земљиште. Од државе смо добили неку цркавицу да преживимо и сада смо сви на тржишту рада, неки су у међувремену преминули, ретко ко се снашао, већина запослених су социјални случајеви - каже Тодоровић.

Режирани суноврат ХК "Војин Поповић" био је најава пропасти целокупне новопазарске привреде. Сличну судбину доживели су и запослени у Текстилном комбинату Рашка, Савременој конфекцији, Трикотажи Рашка, Фабрици обуће Рас (која је мистериозно запаљена), Фабрици намештаја... Више од 6.000 радника преко ноћи нашло се на улици. Од тада Нови Пазар грца у невољама, а чак 25 000 незапослених тражи неко запослење са малим изгледом да га добије.


Багателна продаја

- Овако је уништавана привреда у целој Србији, када је све покрадено и разнето, кад више не може да се покрене производња. Агенција за приватизацију нуди фабрику "Војин Поповић" и Текстилни комбинат Рашка на продају. "Војин Поповић" за само милион евра, али купаца нема, не јављају се ни они који су режирали пропаст бивших гиганата, нису им више интересантни, не могу да их препродају и зараде велике паре. Комбинат Рашка подељен је на 30 целина, свака се нуди по багателној цени, али купаца нема - истиче Мерсиха Шећовић, бивша радница "Војина Поповића", и наглашава да се на последњи тендер за приватизацију овог предузећа јавио само Неџад Драголовчанин, бизнисмен из Луксембурга и председник ФК Нови Пазар.

Бивши радник Савремене конфекције Рашка Рамиз Омеровић каже да је раније било заинтересованих купаца, али су они на разне начине терани и одвраћани да уложе новац у новопазарска предузећа.

Цитат
И Чуме био у игри

Одмах после стечаја као закупац тада још активног рибњака на Пазаришту појавила се фирма Љиљане Бухе, бивше супруге Љубише Бухе, познатијег као Чуме. Нико у Новом Пазару није знао откуд Чуме међу закупцима, претпоставља се да су га у посао увели новопазарски пријатељи. Међутим, и он је брзо одустао.

 

- Некоме то није одговарало. Да је на време извршена приватизација "Војина Поповића", текстилног комплекса и Фабрике обуће Рас, Нови Пазар би данас могао да накриви капу. Овако молимо Турке и Италијане да дођу и отворе неки погон, држава им за свако новоотворено радно место нуди по 5.000 евра и опет нико не долази - каже Омеровић.

Сафет Крлић, власник џинс компаније Касаба, наглашава да је у Текстилном комбинату Рашка могла да се организује производња тексас платна које се свакодневно у огромним количинама увози из Турске, Пакистана, Индије и Италије, али да ни у држави, нити у локалној самоуправи за то није било слуха.

- Да су погони, док су још били витални, по пристојним ценама понуђени овдашњим произвођачима џинса, да се није чекало да пропадну, купили би их многи од нас и на време би у њима организовали производњу. Уместо да се уселимо у готове фабрике и да држава добије лепе паре, ми смо милионе евра улагали у нове хале - каже Крлић. - Све је сада руинирано и уништено, машине су зарђале, зграде прокишњавају, држава је изгубила бар 100 милиона евра, а хиљаде радника је остало на улици.


Цитат
Држава дужна

Ибрахим Торбић, бивши радник Трикотаже Рашка, нада се да ће се наћи инвеститори да покрену производњу.

"Држава нам је остала дужна још много новца, борићемо се да дуг некако наплатимо, али још више нам је стало да, упркос вишегодишњем уништавању, бар нешто од наших гиганата стане на ноге, проради и да се у новоотвореним погонима запосли један број млађих радника. Оптимисти смо, посебно када су у питању рибњак, фабрика ћилима и тепиха, кланица и хладњача", наглашава Торбић.




(Д.Н.Петровић, Вести)



***


Сећам се оне приче настале након демократских промена  о `ЕКСПЕРТИМА` који су стигли са  Млађаном Динкићем, како ће да уведу ред и како ће ОДМАХ наступити благостање!!!
 
И видимо шта су урадили ти "експерти". Све чега су се дотакли, су уништили. Ово што је урађено од многих привредних гиганата је равно привредном ГЕНОЦИДУ!!! Пошто ова садашња власт ћутке прелази преко те, у старту накарадно започете приватизације, а и сама исто, још и горе ради, самим тим и она саучествује у том привредном ГЕНОЦИДУ, па ће сви заједно морати да се нађу на оптуженичкој клупи, која је неминовна кад тад.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #62 послато: Фебруар 23, 2015, 07:16:17 »

Нема `Гоше`, свима лоше


Смедеревску Паланку некада су сви знали по чувеној фабрици `Гоша`, која је у свом златном периоду запошљавала од 15.000 до 17.000 радника широм бивше Југославије! Репортерска екипа "Вести" је обишла овај градић у коме данас не ради готово ниједна јача фирма.


Опустела робна кућа `Београд` подсећа на нека боља времена

У главној улици оронула вишеспратница Робне куће Београд која старије житеље подсећа на време када се добро зарађивало. На шеталишту већином пензионери који годинама издржавају своју децу и њихове породице који су без посла.

- Пред најездом глобализације и онога што се зове демократијом нестала је бивша Југославија, а са њом се урушила и српска привреда. У том колапсу је међу првима страдала Смедеревска Паланка, односно фабрика широког производног спектра, холдинг Гоша - каже економиста Радован Аџић (63) власник књиговодствене агенције који је некад радио у Гоши.

- Почео сам у Гоши 1982. када је у њој било запослено више од 7.500 радника, а са осталим њеним погонима у бившој Југославији око 13.000 радника. Од свега тога остало је само сећање. Данас ради само ФОМ који производи опрему за рударе и упошљава између 400 и 500 радника. Ту је и фабрика Гоша-шинска возила коју су купили Словаци, али тамо људи више не раде него што су на послу, а плату и не примају - каже Аџић срећан што се на време "одметнуо" у приватнике.

Трећина житеља Смедеревске Паланке данас живи на граници егзистенције.

- Све се урушило, па и живот многих породица. Био сам члан конзорцијума Гоша монтаже, сад сам на плаћеном одсуству и болестан. Оно што примим све дам за лекове - каже Славко Живановић (55) некадашњи радник Гоше која се налази на списку фирми које је Влада Србије одредила за стечај.

Пензионерка Мирјана Попадић (62), иначе електроинжењер, живи у Смедеревској Паланци 41 годину.

- Родом сам из Свилајнца, а у Паланци сам од када сам се запослила у Гоши. Моје две ћерке, Ана и Јелена, живе у Америци због чега сам срећна јер је овде све горе. Моја комшиница се запослила у кинеској продавници, ради 12 сати дневно за бедну плату од 100 евра, и још је срећна јер има какав такав посао
- испричала нам је Мирјана.

(Вести)


***




Цитат
Властимир Н. (68) и Лјубивоје Ц. (73) су осумњичени да су, кршећи тендерску процедуру, отписујући дуговања и фалсификујући површину некретнина фабрике у уговорима, омогућавали приватним предузећима да постану власници некретнина `Гоше` у Београду и Врњачкој Бањи и то по ценама нижим од тржишних.

Тако је ХК `Гоша` 2008. године приватном предузећу `Гоша ФОМ`, наводно по основу измирења дуга, уступила пословни простор од 122 квадрата у палати `Јадран` у Београду.

Цитат
ЗАВИСНА ПРЕДУЗЕЋА

ХОЛДИНГ компанија `Гоша` је од 2003. у поступку приватизације. У оквиру холдинга пословало је више од 20 зависних преузећа, а имовина неколико фирми је већ продата. Друштевна имовина у холдингу износи 98 одсто.







Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 809



Погледај профил
« Одговор #63 послато: Април 30, 2015, 19:16:43 »

Novi Sad -- Srpski biznismen Petar Matijević kupio je od hrvatskog kolege Ivice Todorića vojvođanske njive, tačnije, kompaniju "Dijamant agrar", koja ima 4.500 hektara.


Inostrane kompanije, prema raspoloživim podacima, poseduju 22.000 hektara u Srbiji. Među njima je najveći irski "Baltik properti investments", koji ima oko 10.000 hektara, a iza njega je bio Todorić, koji sada gotovo da ostaje bez oranica u našoj zemlji, saznaje novosadski "Dnevnik".

Dok se priča o tome da će najveći hrvatski biznismen Todorić i njegov "Agrokor" kupovati srpske uljare, to jest "Viktorija oil" u Šidu, i tako značajno ojačati pozicije u prerađivačkoj industriji Srbije, ovdašnji "kralj mesa" mu uzima primarnu poljoprivrednu proizvodnju - njive, farme i sve ono što uz njih ide, navodi se u tekstu.

Pretežna delatnost "Dijamant agrara" sa sedištem u Zrenjaninu je ratarska proizvodnja, i to u proizvodnim centrima "Bratstvo", "Stajićevo", "Rasadnik" i "Planta". Ima oko 160 zaposlenih, a uz ratarstvo se bavi i uzgojem junadi.

Todorić je već desetak godina prisutan na vojvođanskim njivama, a gazduje i velikim kompanijama u Srbiji. U njegovom vlasništvu su "Frikom", "Mivela", zrenjaninska fabrika "Dijamant", koja je svojevremeno i osnovala "Dijamant agrar”.

Jedan od prvih poslovnih poteza hrvatskog biznismena u Srbiji bio je upravo kupovina uljare "Dijamant". Ta fabrike je 2004. godine, kada ju je Todorić kupio, držala više od trećine tržišta ulja.

U slučaju da preuzme i uljaru u Šidu, poznatu po brendu "iskon" i najsavremenijem pogonu za proizvodnju suncokretovog ulja na Balkanu, imao bi najveći deo tog kolača. Međutim, spekuliše se i o tome da mu je u planu da proda uljaru "Dijamant", a kao mogući kupci pominju se i srpske i evropske kompanije, tako da je, kada je o tržištu ulja rec, još sve neizvesno, preneo je "Dnevnik".

Takođe, u Todorićevim rukama u Srbiji su i trgovačke kuća "Idea", odnosno "Merkator-S", kao i "Superkartica". U našoj zemlji "Agrokor” zapošljava 7.000 radnika.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=04&dd=29&nav_id=986187

  Изгледа да нација и њен интерес не постоје кад су новац и пљачкање народа приоритет.Матијевић би требало да се врати тамо одакле је дошао кад већ тако лепо сарађује са криминалцима и лоповима.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #64 послато: Август 09, 2015, 20:16:17 »

"Србији требају трактори: Изградићемо нову фабрику"


Министар финасија и привреде Србије Млађан Динкић изјавио је да држава близу доношења одлуке да изгради потуно нову фабрику пољопривредних машина.


 "Али нам не требају стари модели које данас производе ИМТ и ИМР"


"Србији требају трактори. Али нам не требају стари модели које данас производе ИМТ и ИМР
, фирме које су оптерећене дуговима и које имају стару опрему", рекао је министар новинарима приликом посете земунској фабрици "Стан технолодзис" у коју се довезао "фијатом 500Л", произведеним у Крагујевцу.

Динкић је прецизирао да се раде пројекти изградње нове фабрике пољопривредних машина у који би били пробачени радници ИМТ и ИМР и опрема која се мозе употребити, али би, како је истакао, већи део нове фабрике чинила нова опрема.

"Та фабрика не би производила само тракторе, већ и комбајне које је некада радио Змај, као и друге, прикључне пољопривредне машине", рекао је министар и истако да би се прозводили трактори и машине у сегменту које тржиште трази, тако да би, нови ИМТ трактор имао мотор америчке фирме "Џон Дир" и био би један од најсавтременијих на
тржишту.

"Идеја је да покушамо да се ти трактори не продају само у Србији и региону, него да се извозе и у читав свет. Кренуће се прво са капацитетом који неће бити превише амбициозан, а ако тржисте потврди нашу идеју, онда ћемо то ширити", рекао је министар и додао да је идеја да се види које фабрике које су некада биле гиганти, а онда пропале, имају тржиште и да држава у њих инвестира и купи нову опрему како би биле конкурентније и могле да запошљавају без субвенција државе.

"У Србији у рестуруктурању има 175 предузећа и ако би се њима бавили на исти начин као до сада, за годину и по сва би отишла у стечај. То нам није циљ", рекао је министар финасија и привреде Млађан Динкић.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/281980/Srbiji-trebaju-traktori-Izgradicemo-novu-fabriku

Овај човек ће да уништи све оно што се деценијама стварало,а онда ће да гради ново и то уз помоћ америчке технологије.Наравно да све то много кошта. Опет ће да узме кредит,вероватно од амера,а онда ће да увози њихове моторе,ко зна можда и њихове стручњаке и сав новац из тих кредита ће ићи њима.Србија ће деценијама да враћа кредит уз огромне камате.Радници ће радити уз мале личне дохотке.На овај начин Динкић Србију увлачи у још веће дужничко ропство,а српског радника претвара у роба.Није му пало на памет да ми можемо да развијемо свој нови савремен мотор,на основу овог постојећег. Као да ми немамо способне инжињере.





...и ево, након две године, из текста који је испред,
дошло је ТО веме, за које се Динкић баш потрудио. УНИШТЕНА је скроз фабрика НАШИХ трактора, а радници, шта је са њима???



ИМТ УГАСИО КОМПЛЕТНУ ПРОИЗВОДЊУ:
 Српски трактор отишао у историју






БЕОГРАД – Српски гигант ИМТ, који је осамдесетих година производио 42.000 трактора годишње, практично више не постоји. Наиме, свих 370 преосталих радника ове фабрике прошле недеље добило је радне књижице и уз отпремнине послато кућама, сазнаје Курир.

ИМТ практично више не постоји јер од прошле недеље у њему раде само портири, ватрогасци, пет директора и неколико службеника у кадровској служби који завршавају документацију радницима.





Социјални програм

Да би добили отпремнине у висини од 200 евра по години стажа, сви радници, којима ИМТ дугује више од 20 плата, морали су да потпишу изјаву да пристају да им буде исплаћено само девет зарада, и то тек током продаје или ликвидације фирме. Морали су да пристану и да им држава повеже стаж за само две уместо за четири године, колико им није повезано, али под условом да не туже фирму – каже за Курир Петар Грбић, доскорашњи председник Индустријског синдиката у ИМТ.

Да је производња у ИМТ мртва, за Курир је потврдио и директор фабрике Зоран Радосављевић.






Без заштите државе

– Сви радници су прихватили социјални програм. Пошто ИМТ више нема заштиту државе, имали смо обавезу да сачувамо имовину и да поднесемо захтев за отварање стечајног поступка, што смо прошле недеље и урадили – рекао је Радосављевић.


(Србија Данас, Аутор:Славица Томчић, Курир)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 809



Погледај профил
« Одговор #65 послато: Мај 06, 2016, 06:14:11 »

Електронска индустрија Ниш иде у стечај

Привредни суд покренуо стечајни поступак иако у корпорацији тврде да радницима ништа не дугују и да имају обавезе само према држави


  Ниш – Одлуком нишког Привредног суда, на предлог Агенције за приватизацију, покренут је стечај у Електронској индустрији у Нишу. Како стоји у образложењу решења Агенције, стечај се покреће због „недоношења одлуке о моделу и методу приватизације у одређеном законском року“.

У холдингу ЕИ корпорације, међутим, саопштили су да не прихватају ову одлуку, и да ће се на њу жалити. Тврде да у Привредном суду у Нишу није завршен поступак за усвајање предложеног плана реорганизације, о чему Александар Поповић, директор ЕИ холдинга, каже:

Одвојени поступци
Председник Привредног суда у Нишу Божидар Станковић потврдио је за „Политику“ вест о стечају у ЕИ: – Ми смо добили решење Агенције за приватизацију и покренули поступак, али имамо информацију да је ЕИ холдинг већ поднео жалбу Привредном апелационом суду, и она ће се ускоро решавати у Београду. Истовремено, у нашем суду се води већ започето разматрање плана реорганизације ЕИ, али то су два одвојена поступка.
– Наше предузеће нема никакве дугове према радницима, већ једино обавезе према држави и државним предузећима, а будући да већ траје поступак за усвајање плана реорганизације, сматрамо да је у интересу читавог друштва да се за ЕИ пронађе модел за опстанак, а не да оде у стечај. Зато смо и одлучили да поднесемо жалбу на одлуку Агенције за приватизацију – истакао је Поповић.

Електронска индустрија је била један од највећих југословенских привредних гиганата у другој половини 20. века. Имала је у једном тренутку више десетина, можда чак и стотину зависних предузећа, у којима је радило преко 27.000 запослених.

Спроведена приватизација ЕИ није успела, велики број фабрика и зависних предузећа је одавно угашен или су пропали. Многе, а међу њима чак и продате фабрике и предузећа уопште не раде, а једино опстају поједине фирме чији се некадашњи производни погони користе као магацини и складишта.

У ЕИ је прекинута производња ТВ и других апарата електронике и микроелектронике, музичких уређаја, телефона и друге телекомуникационе опреме, оптичких уређаја најсавременије технологије за наменску индустрију, полупроводника, апарата за домаћинство, струјомера...

Нема више ни производње рендген апарата и друге медицинске опреме по чему је ЕИ због изузетног квалитета производа била у истој равни са најпознатијим европским фабрикама у Немачкој, Холандији и другим земљама Западне Европе.

Већ неколико година никога од стручњака нема ни у истраживачким ни у развојним институтима и центрима ЕИ, у којима су водећу улогу имали врхунски кадрови – инжењери, економисти, магистри и доктори наука, стручњаци школовани на Електронском и другим факултетима Универзитета у Нишу.


http://www.politika.rs/scc/clanak/354407/Elektronska-industrija-Nis-ide-u-stecaj


 Прошли су избори,Вучић је решио да убрза пљачку свега што је преостало.
Сачувана

Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1158



Погледај профил
« Одговор #66 послато: Мај 07, 2016, 10:19:28 »

Sramota, katastrofa za katastrofom.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #67 послато: Јун 10, 2016, 06:19:45 »

Угашен ФАП: Одлазак прибојског гиганта у историју



Угашена је Фабрика аутомобила Прибој. Од краја маја 2016. године, икона југословенске и српске индустрије аутобуса и камиона, након неуспешних покушаја приватизације, отишла је у историју.



Прича о прибојској ауто индустрији почиње 29. јула 1952. године, када је Влада Народне Републике Србије донела одлуку о оснивању Фабрике аутомобила Прибој. Крајем октобра наредне године, фабрика је свечано отворена. Нагли успон ове фабрике почиње 1970. године, када је потписан уговор са немачким Мерцедес-Бенцом, по чијој лиценци су се производила возила све до самог краја. До самог краја, ФАП су чинила четири погона у Прибоју: Погон 1, Погон 2 – Развој, Погон 3 – Монтажа и Погон 4 – Пресерај.



Иако је многима асоцијација на ФАП Мерцедес-Бенз, сама производња возила у овој фабрици вуче корене од бечког Саурера, који је имао најповољнију понуду за лиценцну производњу у време када је ФАП почео да се шири. Сарадња је трајала десетак година а најистакнутији плод сарадње ове две фирме је камион ФАП 13, један од најпрепознатљивијих југословенских камиона који се још увек могу наћи на улицама, а чији је дизајн утврђен 1962. године. Након истека уговора са Саурером, ФАП се окренуо домаћем развоју, али је 1970. године поново потражио партнера и нашао га у фирми Даимлер – Бенз. Због усвајања технологије, ФАП је добио задатак да склопи два камиона са трокраком  звездом као и аутобус Мерцедес-Бенз О302. Ипак, ФАП није наставио са производњом аутобуса, већ је производио шасије које су се каросирале у скопском Саносу или загребачкој Дубрави.



Период распада државе и санкција донео је велики изазов за ФАП, који није имао сопствену аутобуску индустрију. Међутим, после успешне сарадње са Институтом за моторе и возила из Винче, дошло је до серијске производње приградских и међуградских аутобуса. У сарадњи са дугогодишњим партнером, Мерцедесом, развијен је модел А767 који је представљао Мерцедесов О404 произведен под лиценцом. Касније, да би се задовољиле потребе тржишта, развијен је и модел А537 за градски превоз који је испоручен за ГСП `Београд` и Ласту.


До педесетог рођендана фабрике, из погона је изашло 150020 возила, а од тога 38790 аутобуских шасија и готових аутобуса. Један од последњих наступа ове фабрике био је на сајму Беотруцк 08 у Београду, када је премијерно приказан прототип нископодног зглобног аутобуса за градски саобраћај. Након неколико година, овај аутобус се коначно нашао у саобраћају код једног од приватних превозника у београдском јавном превозу.



Убрзо је дошао 31. мај 2016. године. Након низа безуспешних покушаја приватизације и проналажења страних партнера, апела за помоћ и протеста, шест стотина незадовољних радника је по последњи пут, са сузама у очима, изашло из погона Фабрике аутомобила Прибој. Иза себе су, осим зноја и мукотрпног рада, оставили врло вредан део српске, али и југословенске историје индустрије возила. Како се наводи, сва имовина припала је општини Прибој, која ће један део погона дати на закуп.


(Монографија ФАП 2003. , Слободан Костић/Autobusi.NET)


***

А не тако давно Вучић је изјављивао: "ФАП НЕЋЕ БИТИ УГАШЕН, помоћи ћемо му!"

и наравно, СЛАГАО је. Па, то је била само предизборна кампања Превртање очима



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #68 послато: Јул 28, 2016, 13:42:23 »

Субвенције страним инвеститорима – ко заправо инвестира у Србију? Они у Србију или Србија у њих?





Економска политика која се огледа у давању субвенција страним инвеститорима за нова радна места подразумева да Влада Републике Србије упорно даје новац од својих пореских обвезника у џепове пребогатих страних фирми. Логично питање је, ко заправо инвестира у Србију? Они у Србију или Србија у њих?

Ниједна држава у свету не даје оволике подстицаје када су у питању страни инвеститори. Међутим, истина је заправо да држава на овај начин плаћа цену због јако лошег пословног амбијента, неефикасног правног система, неефикасног јавног сектора. Тај новац треба усмерити у подстицање домаћих инвеститора.

У 2015. години, држава је дала субвенције за 23 компаније у износу од 117,775,636 евра. Велика већина ових компанија није ни почела са радом, а мали део запошљава тек око 200-300 радника.

Субвенције за радна места од државе   2015. година (евро)


Trendtex   776,239
Delphi Packard   18,3 miliona
Hutchinson   2,2 miliona
NCR   14 miliona
Falke Serbia   853,497
Yura, Leskovac   951,506
MEI TA Europe   22,7 miliona
Contitech Fluid Serbia   3 miliona
MDG   960,000
Swiss Parier   234,000
Aster Tekstil   1,6 miliona
Leoni WCS   677,216
IGB Automotive Comp   1,4 miliona
Weibo-Grouup   12 miliona
Banja Komerc Bekament   500,000
SR Technics Services   420,000
LEAR Corporation   9,5 miliona
Teklas Automotive   4,7 miliona
Measterplast YU   2 miliona
Streit Nova   4,2 miliona
Johnson electric   19,2 miliona
Real Knitting   750,000
VNB Knitting   303,178

УКУПНО   117,775,636 евра

Ево како то изгледа кад страни инвеститор дође у Србију: страна компанија дође у неки град у Србији и пожали се да нема квалитетан пут, прилаз, да нема канализациону мрежу, да има проблема са напајањем струје и да би требало да се подигну трансформатори, јер машине траже озбиљно снабдевање електричном енергијом. Низ инфраструктурних ставки обично недостаје. Различита министарства и различити министри онда кажу – дођите и инвестирајте, а пошто ћете ви то брже саградити сами, нека вам неко обави те радове, а онда пошаљите рачуне министарству и ми ћемо све да платимо из буџета. Наравно, без тендера. Такав начин давања новца без јавних набавки доводи у питање поштовање закона. Колико је заправо новца дато и где је све отишло, јер све то спада у субвенцију. Новац је дат инвеститору, на овај или на онај начин, а резултата нема.

Чак ни нови Закон о улагањима није решио тај основни проблем, не зна се који су то типови инвеститора и у којим гранама. Тако на пример, у последњих неколико година долазе компаније које су везане за производњу текстила или неке текстилне производе за аутомобилску индустрију. Чак 60 одсто инвестиција биле су такве. Дакле, реч је о нископрофитним инвестицијама, из сектора где не постоје вискотехнолошки производи и где инвеститор долази у неку земљу јер ту има јефтину радну снагу. Код нас у последњих пар година, рецимо, нема немачких улагача већ је највише италијанских фирми које се селе из Румуније или других земаља где је цена рада постала већа.

Проблем је у томе што, када они добију високу субвенцију (и по 20 милиона евра) и запосле одређен број људи, практично у првој години или две – добијају бесплатно радну снагу. У текстилној индустрији радна снага у калкулацији финалног производа чини 65 до 80 одсто велепродајне цене. То значи да, ако не улажете ништа у раднике, у првих годину-две рада можете да спустите цене производа за 20, 40 и 50 одсто и убијете конкуренцију на тржишту. Зато се последњих година у Србији десио масовни дампинг где су, и поред тога што су те компаније примљене овде да би извозиле производе, оне производиле огромну количину робе коју су пласирале на домаће тржиште и убиле су цене других произвођача. Тако смо можда добили 4.000 или 5.000 радних места које су те компаније отвориле, али смо их изгубили 5.000 до 10.000 у нашим предузећима. И за коју годину ће те компаније мало по мало одлазити у неке друге земље, које имају повољније услове, а Србија ће остати са мањком хиљада радних места.

Не треба давати субвенције по основу запошљавања!

Рачуница је проста: субвенција износи 10.000 евра по радном месту, а нето зарада у тим компанијама једва прелази 200 евра месечно. Порези и доприноси износе око 140-150 евра месечно по запосленом те држава приходује од 1.600 до 2.000 евра годишње на основу свих пореза и доприноса на зараде у фабрикама. У најбољем случају, држава преко пореза и доприноса може да покрије улагање тек после пет до шест година.

У суштини, привлачење страних инвеститора у Србији изгледа овако: доведемо га, дамо му земљиште, укинемо таксе (наше фирме плаћају све то), дамо му субвенцију за запошљавање и он добије бесплатну радну снагу у првих пар година. Онда се углавном испостави да нема ниједног домаћег добављача, то јест да готово сву сировину и репроматеријал увози. Једина корист од њега је то што се локалној самоуправи враћа 10 одсто пореза на зараде. Када се израчуна шта смо му дали, колико је та компанија извезла и платила пореза на добит, колико је дала за зараде након пар година када искористи новац за субвенције… у већини случајева држава трошак не може да врати не за пет, већ ни за 20 година, а странци се код нас не задржавају толико.

Неопходно је што пре напустити овакву праксу и средства из буџета улагати у покретање домаће производње.

Данијела Ружичић

http://danijelaruzicic.com/subvencije-stranim-investitorima-ko-zapravo-investira-u-srbiju-oni-u-srbiju-ili-srbija-u-njih/
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 809



Погледај профил
« Одговор #69 послато: Август 20, 2016, 05:37:29 »

Фабрике на отпаду

у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција


РАКОВИЧКА индустријска зона, некада "златна жица" привредног успона, више не постоји. Нестале су гласовите фабрике "Рекорд", "21. мај" и ИМР које су крајем осамдесетих запошљавале више од двадесет хиљада радника. Нестале су и фабрике и радници.
У Шапцу је остао жал за "Зорком" која је обрисана, у Суботици више нема значајне фабрике меса "29. новембар". Исту судбину доживела је и Машинска индустрија у Нишу.

За Лесковац се некад говорило да је "српски Манчестер", јер је десетак хиљада текстилаца производило штоф за цео свет. Краљевачка Фабрика вагона, уместо да производи, отишла је у сећање.

Градови су били препознатљиви по својим успешним фабрикама. Онда су дошле погубне деведесете, па двехиљадита, и индустрија је убрзано сељена на отпад, јер се развијала теза да је услуга "краљица" привредног развоја. А, заправо, санкције, тајкунска приватизација, хаотични економски концепт довели су до тога да се значајни стубови привредног корачања претворе у рушевине.

Ево илустрације: од 2001. године до данас само је три и по милијарде евра приватизационих прихода ушло у државну касу. Ко је свесно обезвредио толике индустријске гиганте и купио их за безначајне паре? Од привредне распродаје највише су имали користи контроверзни бизнисмени, домаћи и страни, који су више куповали земљиште него погоне. И ко је одговарао због ове вишедеценијске пљачке? Понеки безначајни ликови, док главни кривци јефтино пазаре и даље.

Према подацима Светске банке, у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција.

После девет великих сеоба, а прва је почела 1690. године, сваки други Србин нашао се ван своје земље. Преко четири милиона Срба - иако су изван сопствене домовине, иако не постоји озбиљан државни концепт сарадње и повезивања - чувају српски стандард. Да није тих силних милијарди евра које шаљу, становништво би било још сиромашније.

Докле ће милиони Срба живети од социјалне братске помоћи?

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:620951-Fabrike-na-otpadu

  3.5 милијарде евра од приватизације, односно пљачке Србије су реално говорећи безначајна сума за Србију кад се растегну на период од 16 година.За те паре би требало све функционере у Агенцији за приватизацију и добар део запослених процесуирати, конфисковати им имовину и послати их на доживотне робије.Али, пошто лопови не праве законе него краду а закони и судије не постоје, од тога неће бити ништа.С обзиром колико смо осиромашили, ми и сви око нас можемо само да чекамо неки нови рат а Запад се опет на нама обогатио изазивањем рата, продајом оружја и каснијом пљачком од лажних кредита.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #70 послато: Децембар 29, 2016, 20:23:37 »

Тајкунима благо у бесцење



Петар Матијевић купио зграду "Југоекспорта"



Симбол и заштићени споменик културе Београда, зграда Југоекспорта, отишла је у руке српског "краља меса" Петра Матијевића. Власник компаније "Матијевић" се тако уврстио у плејаду тајкуна који су готово багателно пазарили вредну имовину, за коју у Покрету Доста је било (ДЈБ) наводе да је реч о репрезентативних 5.500 квадрата по цени око шест пута нижој од првобитно процењене.


(Вести)


***


Од "Југоекспорта" хотел са 4 звездице


ЗГРАДУ "Југоекспорта" у Коларчевој улици у центру Београда у понедељак је купила Индустрија меса "Матијевић". Власник ове компаније Петар Матијевић рекао је, за `Новости`, да ће у овом здању у срцу престонице од септембра следеће године отворити хотел са четири звездице!

- Прво што ћемо урадити јесте комплетна реконструкција, а верујем да ћемо посао успети да завршимо за мање од годину дана - испричао је планове српски "краљ меса". - Запослићемо и педесетак људи. Цена је била висока и зато годинама није ни било купаца, али ова по којој смо ми узели зграду је тржишна. Верујем да ће нам се кроз 15 година ова инвестиција исплатити.

Овај објекат "тражи" новог власника дуже од деценије, откад је предузеће отишло у стечај, а на продају је понуђен 19. пут! Познати бизнисмен Петар Матијевић платиће за око 5.500 квадратних метара 910 милиона динара, односно око 7,3 милиона евра. Цена квадратног метра је око 1.300 евра.

На аукцији у понедељак, у Агенцији за лиценцирање стечајних управника појавили су се заступници три потенцијална купца, међу којима је био и Никола Аврам, директор "MK ризорта" у власништву Миодрага Костића. Трећи учесник на лицитацији је био представник Алфа банке, највећи поверилац "Југоекспорта".

Почетна цена је била 753.526.956 динара, односно око 6,2 милиона евра. У поседу српског "краља меса" ће бити 5.505 квадратних метара пословне зграде у срцу српске престонице са подрумом и пет спратова, гаража у Симиној улици која има 192 квадрата и припадајућа опрема.

"Југоекспорт" је у стечају од јуна 2001. године због дуговања банкама. Претходних година, као потенцијални купци, кроз зграду су пролазили представници турских, руских, америчких и француских предузећа. Обећавали су хотеле, ресторане, тржне центре, али се нико до сада није одлучио да купи ово здање, архитектонско дело Матије Блеха из 1923. године.


Петар Матијевић се осим пољопривредом већ годинама бави и продајом некретнина.

Аукција у Агенцији за лиценцирање стечајних управника



ПРОДАТ И ЛОКАЛ У ФРАНЦУСКОЈ УЛИЦИ

НА лицитацији имовине "Југоекспорта" у понедељак је за 36 милиона динара продат и локал у Француској 5, површине 173 квадратних метара, од чега је мање од половине укњижено. Иван Карамарковић је ову некретнину платио три пута скупље од почетне цене, која је била 12.945.368 динара. Локал у Новом Саду продат је по почетној цени од 55.172.605 динара, компанији "Нина медија клипинг". За локал у тржном центру "Стакленац" није било заинтересованих купаца.




БРОЈКЕ


* 19 пута до сада покушавана је продаја зграде

* 1.300 евра цена је квадратног метра у згради у Коларчевој

* 3 потенцијална купца нашла се на лицитацији



Цитат

РЕКОРДЕРИ

ИМЕ овог некадашњег трговинског гиганта већ је записано у анале приватизације, јер је део групације био и локал у Кнез Михаиловој који важи за најскупље продати квадрат пословног простора икада. Држава је од продаје те некретнине у срцу Београда приходовала чак 32.000 евра по квадрату.



(З.Радовић, Д.И.Красић, вечерње НОВОСТИ)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #71 послато: Август 30, 2017, 02:47:15 »

Гашење пољопривредних института у Србији:
Сељаку и семе затрли



Цитат
Гашење Центра за стрна жита у Крагујевцу, најстарије научно-истраживачке установе на Балкану настале још 1898, још један је катанац на браву престижних установа, а стручњаци и пољопривредници тврде да је циљ уништење домаће пољопривреде зарад иностраних интереса.


Жетва српске памети: Куповаћемо туђе са својих њива


Са крагујевачким Центром који је за 119 година произвео више од 100 лиценцираних и признатих сорти житарица на листи "отписаних" је и Ветеринарски завод у Земуну. Према речима пољопривредног стручњака Миладина Шеварлића, то чека и Завод за шећерну репу у Алексинцу, док остале установе дишу на шкрге.



Цитат
Стечај уместо спаса

Судбину пољопривредних установа доживео је и Научно-истраживачки институт "Кирило Савић" који је отишао у стечај. Тај поступак је покренула је Рајфајзен банка због дугова. Имовина Института, зграда у Београду и две виле на Златибору, одлуком Скупштине Института 2009. пребачени су у власништво републичке Дирекције за имовину, иако запослени сматрају да је продајом дела имовине Институт могао да се извуче из кризе.


Центар за стрна жита је одобрењем Владе 2016. прешао у руке крагујевачке власти, а локални парламент недавно изгласао одлуку о гашењу. Стога у том Центру сматрају да ће се најплоднија земља огледних поља претворити у индустријску зону и понудити инвеститорима. Уместо 45 запослених, овом одлуком остао је само један. Да ни он није на радном месту уверили смо се јер на позиве телефоном нико није одговарао.

Тржни центри на ораницама

Донедавни в. д. директора Центра Благоје Ковачевић сматра да ће у неповрат отићи 55 хектара најлепше земље, односно да ће се продати странцима, да граде тржне центре и ко зна шта још. Уверен је, како је рекао за медије, да иза свега стоји власт.


Цитат
Партијске незналице

Благоје Ковачевић је објаснио да је власт у Крагујевцу већ основала нови центар како би запослила кадрове, али да не знају шта треба да ради.
- То је Центар за рурални развој и пољопривреду који организује сајмове. Не раде ништа, а примају плате. Стално запослених је четворо, а десет на одређено време и сви су партијски кадрови. Преузеће имовину Центра, материјалну и вреднију, створену умом и духом, лиценце за сорте стрних жита и научне радове, а верујем да неће знати шта с тим - каже Ковачевић.




Ковачевић је открио и да градоначелник Радомир Николић (син бившег председника Србије Томислава) није хтео да прими запослене и разговара са њима. Радомир Николић јавно је прокоментарисао да то предузеће не ради и да је "практично само себе угасило".

- Сваког месеца смо само за њихове плате издвајали око два и по милиона динара, али то више нисмо у могућности - казао је Николић.


Земунски Ветеринарски завод је приватизован пре 12 година, када је 70 одсто престижне установе преузео Драган Ђурић, власник Зекстре и бивши председник ФК Партизан.

Завод је пре годину дана отишао у стечај, а Ђурић је у мају ове године признао учешће у злоупотребама током приватизације у замену за годину дана кућног притвора.


Институти на шкргама: Миладин Шеварлић

Планско пустошење

Шеварлић подсећа да је и Завод за шећерну репу у Алексинцу ликвидиран.

- Принцип је исти, различите су финесе системског планског уништавања аграрне науке и пољопривреде, посебно у централној Србији - оценио је овај стручњак и републички посланик за "Вести".



Цитат
Помор јуница

Миладин Шеварлић истиче да приватизацију ПК Београд види као уништавање највећег произвођачког центра приплодних јуница, што је огроман удар на српско млекарство.
- Ветеринарске станице у Србији су приватизоване и боре се на тржишту, а све кланице имају сопствену контролу меса, па инспекција може да их провери само по нечијој пријави - сагледава Шеварлић лоше стање.




Он истиче и да је Завод за кромпир у Гучи у незавидној позицији, јер се одржава на два пројекта у три године, затим, да је Завод за пољопривреду у Зајечару на издисају, а чачански за воћарство једва спасен од стечаја. При томе се, каже Шеварлић, од установа које су затворене узима плодно земљиште и претвара у индустријску зону.

Експерти позивају дијаспору у помоћ: ГМО масовно стиже на поља!

Економиста Бранко Драгаш је оценио да се зарад иностраних интереса уништава српска пољопривреда, али и да се гасе научно-истраживачке установе које се баве аграром.

- Све је постављено тако да се униште наш идентитет и наша наука. Ради се на томе да ГМО уђе масовно на наша поља у корист странаца. Знамо да пет породица контролише производњу хране у свету, па је јасно одакле модификована храна - каже Драгаш за `Вести` и додаје да је уверен да народ неће то дозволити, већ ће се вратити на домаће.

Помоћ ће, каже, матици пружити дијаспора, а уверен је да су наши људи у расејању спремни да раде и на обнови науке и научних института.


И Миладин Шеварлић каже да се уништава српско семе, ради уласка ГМО на наша поља.

Да се намерно гасе пољопривредне установе зарад иностраних интереса, сагласан је председник Уније пољопривредних произвођача из Сремске Митровице Златан Ђурић. Он каже да се то ради да би се Србија и пољопривредници учинили зависним од страних сорти.

- Зачуђен сам што се српска власт не одупире томе, већ спроводи њихову политику - каже Златан Ђурић за `Вести`.
Нарочито је забринут за Војводину за коју тврди да ће се тек наћи на мети. На пољопривреднике упорно апелује да сеју домаће и верује да ће наше опстати јер српски сељак оставља семе за сетву.


Цитат
Отварање врата Западу

Циљ оваквих потеза је према оцени етнолога и аналитичара Драгомира Антонића отварање врата странцима да дођу до српске земље и тржишта, као и да се уништи домаћа конкуренција страном капиталу.
- Излази се у сусрет странцима који хоће да нас учине зависним - тумачи Антонић за "Вести" актуелну аграрну политику.




Министар дели земљу странцима

Измене Закона о пољопривредном земљишту које су се по хитној процедури нашле у Скупштини Србије поделиле су власт и опозицију.

Владајуће партије тумаче да је реч о заштити српских ораница, а опозиција тврди да усвајање тих измена представља уништење српског пољопривредника и издају националних интереса.

Покрет Доста је било (ДЈБ) тврди да је реч о новој шареној лажи јер се изменама не дира члан у закону који је донео СНС да 30 одсто државних ораница министар може доделити страним инвеститорима на обраду.

Тиме се, тврде у ДЈБ, највреднији ресурс отима од српских пољопривредника.

У Демократској странци кажу да ће странац који оснује предузеће моћи да купи пољопривредно земљиште, а посланик Горан Јешић као још већи проблем види што је немачка компанија Тенис без лицитације добила 2.500 хектара.

Радикали кажу да измене нису по Уставу, јер он не дозвољава продају природних богатстава, а земљиште то јесте.

Бивши премијер Зоран Живковић је казао да пољопривредно земљиште може да купи и Рамуш Харадинај јер га власт третира као српског држављанина, а може и хрватски певач Томпсон, ако региструје предузеће у Србији.

Лидер Двери Бошко Обрадовић сматра да је реч о издаји српских националних интереса у сектору домаће привреде.


Цитат
Банана држава на европском путу

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић тврди да измене закона поправљају неке ствари из Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, али да Србија мора да поштује своје обавезе јер би у супротном личила на банана државу.
- Покушавамо да одредимо услове под којима ће држављани ЕУ моћи да купују пољопривредну земљу - рекао је посланицима и нагласио да је Србија одабрала европски пут и тај пут неће мењати.



(Д.Ђекић, Вести)

***

Неко би требао да каже овом напредЊАЧком министру да је Србија њиховим доласком на власт већ постала БАНАНА држава!!!


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 11709



Погледај профил
« Одговор #72 послато: Септембар 26, 2017, 16:05:08 »

Вест, коју испод преносим, ћу да започнем овим речима, којима се завршавао текст једног таблоида,

Цитат
Вучићева мафија је угасила једину преосталу стаклару у Србији. Вучићева мафија полако, али сигурно, гаси и живот у Србији.



***

ДОШЛИ НА ПОСАО, ДОБИЛИ ОТКАЗ:
 Стечајни управник отпустио 230 РАДНИКА једине фабрике стакла
 која снабдева ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ



- Од јутрос у фабрику не може да уђе 230 од укупно 810 запослених.
Не знамо по којим критеријумима је прављен списак радника који су вишак, али претпостављамо да ће и наредних дана бити још радника који ће остати без посла - казао је Матејић агенцији Бета.

Он је додао да стечајни управник Саша Јовановић данас није ни дошао у фабрику и да су сви радници уплашени у исчекивању новог списка прекобројних.

Привредни суд у Крагујевцу прошле седмице отворио је стечај над Српском фабриком стакла због неизмирених потраживања чачанске фирме Вексилум од 47 милиона евра. Рачун фабрике је у блокади од новембра прошле године.

Матејић је подсетио да је параћинска Стаклара једина фабрика стакла у Србији која снабдева домаће произвођаче.

- Представници власти у Србији треба да буду забринути за судбину наше фабрике јер ће ако производња буде обустављене стаклена амбалажа морати да се увози - рекао је Матејић и додао да би гашење произвође значило и крај за Стаклару.

Како је навео, увођењем стечаја у фабрику престао је рад синдиката, којих је до сада у Стаклари било пет, тако да више неће бити организованих протеста због увођења стечаја.

Српску фабрику стакла је компанија `ЦПР Импекс`, која се бави продајом наоружања и војне опреме, преузела 2015. године од бугарске фриме `Глас индустри`.

Представници `ЦПР импекса` су саопштили да је Стаклара у септембру радила у три смене и дневно производила 185 тона стаклених производа, што је на месечном нивоу 5.500 тона у вредности 1,6 милиона евра.

Стечајни управник Стакларе Саша Јовановић раније је рекао да се стечај спроводи у два правца.

- Један је план реорганизације, који може да се поднесе у року од 90 дана, и ако га повериоци усвоје, поступа се по плану реорганизације. У случају да се у 90 дана не усвоји никакав план реорганизације, или га нико не поднесе, суд доноси решење о банкротству - објаснио је Јовановић.

(Dnevno)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: 1 [2]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!