forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Септембар 24, 2020, 23:35:46


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 2 [3]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: ОДЕ цела Србија на добош  (Прочитано 51890 пута)
David G
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 20



Погледај профил
« Одговор #100 послато: Фебруар 28, 2020, 05:19:47 »

Синхронизовано ММФ и EBRD



Судбина "Српске банке" која је такође у већинском власништву државе (96,5 одсто) још увек није позната. Ова банка је све до 2009. године позитивно пословала, да би 2009. годину окончала са губицима од 280,3 милиона динара. Кроз медије су се провлачили неки неговештаји да би управо споменута банка могла да постане државна развојна банка. Међутим, на овакве маркетиншке приче режима не треба наседати, јер је готово немогуће да ће ММФ, након 10 година разарања српског банкарског сектора, допустити нашој држави да има своју развојну банку. Политика ММФ-а и Светске банке се своди на просту економску рачуницу која гласи: што би ви у Србији кредитирали вашу привреду, када смо ми ту са својим банкама и својим каматама!? Јер да међународне финансијске институције "грабе" и присвајају за себе све оно што у нашој држави има некакву вредност, очигледно је на примеру "Комерцијалне банке" у којој наша држава има импозантан власнички удео (42,6 одсто).
"Комерцијална банка" је 2009. године остварила добит од 1,8 милијарди динара, а сем тога је по величини билансне активе је на српском тржишту капитала заузела друго место, са учешћем од 9,96 одсто (прва је "Банка Интеса" са 14,83 одсто тржишног удела).
У децембру 2009. године, представници Европске инвестиционе банке (EBRD), која иначе има власнички удео од 25 одсто у "Комерцијалној банци", потписали су са режимом у Србији уговор о докапитализацији "Комерцијалне банке" са 120 милиона евра. На овај штеточински уговор, потпис је у име Владе Србије ставила министарка финансија Дијана Драгутиновић. Њиме се перфидно предвиђа да Србија може да задржи свој власнички удео од 42,6 одсто у "Комерцијалној банци", али уз услов да у наредне три године такође обезбеди новац за докапитализацију и то у истом проценту у односу на власнички удео.

Међутим, како је налог ММФ-а да Србија распрода своје власничке уделе у банкама, а сем тога држава неће бити у стању да обезбеди реалне изворе финансирања за докапитализацију "Комерцијалне банке", јасно је да дефинитивно остајемо и без ове банке.  



Држава тражи финансијског саветника за продају Комерцијалне банке


До краја септембра 2019. банка би требало да добије сувласника у вредности државног пакета акција




Држава је објавила оглас којим тражи финансијског саветника за Комерцијалну банку и тиме је предузела први корак у приватизацији свог удела. Актуелним аранжманом с Међународним монетарним фондом (ММФ), популарно названим "чуваркућа", влада се обавезала да до краја фебруара 2019. године донесе одлуку о приватизацији, а да тендер распише у јуну. До краја септембра 2019. Комерцијална би требало да добије сувласника у вредности државног пакета акција.

Планови и припреме за продају Комерцијалне банке трају још од 2006. године, када је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) докапитализовала Комерцијалну банку са 70 милиона евра. Тада је договорено да ће држава, уколико одустане од приватизације, морати да ЕБРД-у и ИФЦ-у (Међународна финансијска корпорација при Светској банци) исплати 252 милиона евра.

Држава у Комерцијалној банци има удео од 41,74 одсто. Европска банка за обнову 24,43 одсто, ИФЦ има 10,15 одсто акција, немачки ДЕГ фонд 4,6 одсто, а шведски "Сведфонд" 2,3 одсто удела.



Министарство финансија позвало је водеће међународне фирме да доставе изјаву о заинтересованости за пружање услуга финансијског саветника за припрему и спровођење плана продаје акција Комерцијалне банке у државном власништву. Министарство финансија је саопштило да се од саветника очекује да након детаљно извршене анализе прилика на тржишту, различитих модела приватизације, као и анализе конкуренције на тржишту, предложи најбољу могућу стратегију и начин продаје акција Комерцијалне банке у државном власништву, са циљем избора поузданог партнера и максимизације ефеката од продаје капитала. Такође, финансијски саветник ће бити изабран методом избора на основу цене и квалитета, а захтев за достављање понуда биће достављен фирмама које уђу у ужи избор. Рок за достављање изјаве о заинтересованости је 12. новембар.

У огласу је наведено да заинтересоване фирме треба да имају значајно искуство у приватизацији банака и да располажу тимом искусних експерата.

Удео који ће бити понуђен на продају представља целокупан државни удео и чине га акције у власништву Републике Србије, а додатно га могу чинити и све друге акције и у власништву других акционара вољних да своје акције придруже Републици Србији у даљем поступку приватизације.

Мерено укупном активом, учешће Комерцијалне банке у банкарском сектору Србије на дан 31. март 2018. године је 10,83 одсто. Банка располаже мрежом од 204 експозитуре на целој територији Србије. Седиште банке је у Београду. На дан 30. јун 2018. Комерцијална банка има 2.809 запослених.

(Политика)

***


Баш сам се питала, како то да је ова незајажљива власт оволико дуго чекала да прода и ову банку. Сложићу се у свему са коментарем једног читаоца,

Цитат
Радомир М. Мисаљевић
Ми не можемо ништа променити. Пишемо по разним платформама о неправилностима у држави, али то нико не зарезује. Једина нам је прилика да нешто променимо приликом некаквих избора, али ни од тога нема ништа. Власт наставља где је садашња опозиција радила и стала. Значи, сви су исти. Сада су се окомили на Комерцијалну банку, а.д., Београд. Претходно су уништили остале српске пословне банке, Народну банку Србије и Завод за обрачун и плаћање. Платни промет и контрола истог је у расулу. Грађани и привредни субјекти су у дужничком ропству (изградили су српску Бастиљу, дужнички затвор - КПЗ у Панчеву). Парадржавни органи владају државом. Зар Србија не може имати ништа своје, српско, државно. Чиме су уцењени, колико су плаћен. Да све униште. Што пре.


Држава одлучила да прихвати понуду:
 Комерцијална банка одлази у руке словеначке НЛБ

ПАТУЉАК купује џина. Овим речима може се описати информација која је "Новостима" потврђена у Влади Србије да су завршени преговори са словеначком Новом љубљанском банком и да следи потписивање уговора о продаји највеће српске државне - Комерцијалне банке.

Ни рекордна 2019. година у којој је Комерцијална банка зарадила 75,3 милиона евра није била довољна да се наши доносиоци одлука предомисле, него су изгурали продају до краја. Словенцима ће припасти финансијска институција која покрива скоро 11 одсто домаћег банкарског тржишта.

Иако се спекулисало да је НЛБ понудио 450 милиона евра ова информација нам није потврђена.

Ипак, Словенци су понудили више од АИК банке, српског бизнисмена Миодрага Костића као другоg и Рајфајзен банку као трећег понуђача.

"Новостима" је потврђено да је преговарачки процес завршен и да се очекује потписивање уговора. Наша највећа државна банка, осим у матичној држави ради и на територији Црне Горе и Босне и Херцеговине. Осим у Републици Српској, где се позиционирала као шеста банка, недавно је, приликом посете председника Александра Вучића Дрвару, отворила и експозитуру у овом граду. Запослила је четворо људи и отворила рачуне за свих 100 радника у тамошњој новоотвореној фабрици "Јумко".

Да би стекла већинску контролу, држава је мањинским акционарима током 2019. године исплатила нешто више од 260 милиона евра за 41,47 процената власништва.

(Д.Стојаковић, НОВОСТИ)

***
Потписан уговор са Новом Љубљанском банком
 о купопродаји акција Републике Србије у Комерцијалној банци


Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали, председник Извршног одбора Нове Љубљанске банке д.д (НЛБ) Блаж Бродњак и члан Извршног одбора те банке Арчибалд Кремсер потписали су данас у Министарству финансија Уговор о купопродаји акција, у вези са 83,23% обичних акција Комерцијалне банке а.д Београд. Потписивањем овог уговора, банка ће добити новог стратешког партнера, који ће након завршетка трансакције преузети и управљање банком.

Република Србија ће до датума завршетка трансакције укупно приходовати више од 450 милиона евра. Акције Србије у Комерцијалној банци су продате за износ од 387,02 милиона евра, а додатно, држава ће приходовати од камате по стопи од 2% годишње коју ће НЛБ имати обавезу да исплати Републици Србији, за период од 1. јануара 2020. до датума завршетка трансакције. Уговором је предвиђено и да се 50% исказане добити за 2019. годину исплати као дивиденда, на основу чега ће Република Србија приходовати износ од око 31 милиона ЕУР. Додатно, предвиђена је и исплата дивиденди из ранијих година, по ком основу ће Република Србија приходовати износ од око 26 милиона евра.

Министар финансија Синиша Мали је истакао да је веома задовољан успешним завршетком процеса, као и понуђеном ценом.

- Задовољни смо понуђеном ценом, која је међу најповољнијима у односу на упоредиве, недавне и релевантне транаскције у региону. Ова финансијска понуда превазилази и наша очекивања заснована на процени вредности банке, а коју је израдио наш финансијски саветник Лазард. Укупне остварене приходе по овој трансакцији држава ће уложити на паметан начин, и то пре свега у инвестициони план “Србија 2025”, као и у враћање скупих кредита из прошлости. То ће даље допринети побољшању квалитета живота наших грађана и већем привредном расту. Дакле, Србија је постала атрактивна дестинација за инвестирање и ми очекујемо још веће стопе раста, као и даља повећања плата и пензија. Са друге стране, Комерцијална банка је одлично радила, али може да ради и много боље, и верујем да ће то бити могуће захваљујући новом стратешком партнеру. Када је реч о финансијским услугама, где имате отворено тржиште, сматрамо да приватник може да буде много бољи власник од државе. Реч је о озбиљној банци, која има јасну стратегију и визију, и која је једина регионална финансијска институција листирана на Лондонској берзи. Дакле, врло смо задовољни процесом који је био у потпуности транспарентан и који је са великим успехом приведен крају. Надамо се да ће се трансакција успешно затворити у наредних неколико месеци - истакао је министар Мали.


Председник Извршног одбора НЛБ д.д. Блаж Бродњак је истакао да ће та банка остати посвећена јачању и даљем развоју Комерцијалне банке.

- Ова трансакција представља још једну веома важну прекретницу у развоју НЛБ групе након успешног завршетка процеса приватизације наше банке у 2019. години. Јачање присуства у Србији, нашем највећем и веома атрактивном иностраном тржишту, представља наш стратешки приоритет. Као резултат трансакције, тржишни удео у укупној активи НЛБ-а у Србији повећаће се на преко 12%, чиме ће НЛБ постати трећа највећа банкарска група у земљи и испунити стратешки циљ да постане једна од водећих банака на свим тржиштима на којима послује. Обим пословања НЛБ-а у Србији биће далеко највећи унутар групације изван граница Словеније, што ће значајно утицати на нашу позицију регионалне, системски важне финансијске институције. Импресионирани смо квалитетом и потенцијалом Комерцијалне банке и њеног бренда, а похваљујемо и посвећеност Србије и захваљујемо на транспарентном и професионалном поступку. НЛБ ће у потпуности бити посвећена даљем развоју банке, користећи искуство стечено дугогодишњим присуством у региону, приступ фокусиран на потребе и корисничко искуство клијената и велики потенцијал који банка има на тржишту у Србији. Из овог, али и многих других разлога, велико нам је задовољство да пожелимо свим акционарима Комерцијалне банке, а поготово клијентима и запосленима, добродошлицу у НЛБ породицу – рекао је Бродњак.


Након потписивања уговора, у наредних пет до девет месеци очекује се одобрење Европске централне банке (ЕЦБ), Народне банке Србије (НБС) и централних банака и органа за заштиту конкуренције у земљама у којима послују НЛБ и Комерцијална банка, те ће након поменутих одобрења бити закључена трансакција.

Процес проналажења стратешког партнера за Комерцијалну банку започет је јавним позивом 31. маја 2019. године, у току којег је инвестициона банка Лазард, која је саветник Републике Србије у овом процесу, контактирала 28 реномираних финансијских институција широм света, од чега су половина биле банке, а друга половина инвестициони фондови. Од тог броја, њих шест је послало Писма о заинтересованости, након чега су најпре стигле четири необавезујуће понуде, а затим и три обавезујуће. Након свеобухватне анализе обавезујућих понуда и препорука саветника, извршено је њихово рангирање. Преговори са прворангираним понуђачем, Новом Љубљанском банком, отпочели су 27. децембра 2019. године. По окончању преговора, Влада Републике Србије је на седници 20. фебруара 2020. године, усвојила Нацрт уговора о купопродаји 83,23% акција Комерцијалне банке.


Поступак је био двостепени, у потпуности транспарентан, и уз активно учешће реномираног саветника. Овај процес је један од реформских циљева у актуелном аранжману “Инструмент за координацију политика” Републике Србије и Међународног монетарног фонда (ММФ).

(NovostiOnline)

***


Шта рећи, а не заплакати. Мислила сам и надала се да се ово неће десити. Али ето, десило се, Вучић је са својим сатрапима закуцао последњи ексер у мртвачки сандук српских банака!


ИПАК,

Комерцијална не иде Словенцима, већ
америчким инвеститорима


Подсећања ради, још 2006. ЕБРД је ушао у власничку структуру Комерцијалне банке докапитализацијом 70 милиона евра. Три године касније, ЕБРД је додао још 50 милиона евра у капитал ове банке. Проста рачуница показује да је улагањем у Комерцијалну зарадио, јер им је држава прошле године исплатила око 150 милиона евра. Тако је било уговорено такозваном пут опцијом, у случају да не буде постигнута добра цена или да држава одустане од продаје.

Цели текст видети на "ПОЛИТИКА"
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12584



Погледај профил
« Одговор #101 послато: Август 26, 2020, 01:57:56 »

БЕОГРАЂАНКА ПО НИЖОЈ ЦЕНИ:
 Након месец дана град расписао нови оглас за отуђење простора у центру,
 износ спуштен за четири милиона


 ПОСЛОВНИ простор у згради "Београђанке", једном од симбола престонице, од јуче се поново продаје.

После месец дана од првог тендера на који се нико од заинтересованих купаца није јавио, градске власти су огласиле поновну продају по почетној цени од 16,5 милиона евра. Овог пута у понуди је остала иста квадратура од 19.000 метара пословног простора, али је за четири милиона нижа цена од претходне, која је износила 20,6 милиона евра.

Право учешћа у поступку јавног надметања имају сва физичка и правна лица, а депозит за учешће износи 1,6 милиона евра. Пријаве за јавно надметање за куповину "Београђанке" могу да се поднесу до 7. септембра, а јавно надметање заказано је за 9. септембар. Како се наводи у огласу, будући купац је у обавези да у року од три године изведе грађевинске и занатске радове на адаптацији и реконструкцији објекта у вредности која не сме бити нижа од осам милиона евра.

- Купац се мора обавезати и да неће променити намену зграде, имајући у виду да Палата "Београд" ужива статус претходне заштите од 16. априла 2018. године и да се у евиденцији непокретности под претходном заштитом налази од 14. априла 2009. године - наводи се у огласу. - Приликом закључења уговора са купцем ће се уговорити и казна у новчаном износу од 10 одсто постигнуте купопродајне цене, за случај да будући купац не испуни у целости или делимично преузете обавезе, као и да се на име обезбеђења за евентуално плаћање уговорне казне достави првокласна банкарска гаранција.

У понуди су просторије у сутерену, делу приземља и галерији приземља, као и делови од првог до седмог спрата. Затим око 11.000 квадрата од седмог до 21. спрата, као и пословни простор на 22, 23. и 24. спрату.



РАЗЛОГ ПРОДАЈЕ

КАКО се раније наводило, један од разлога за продају је и то што новац од издавања простора није довољан да покрије ни трошкове одржавања зграде, која је доста оронула и пропала. Годинама се није улагало у обнову, лифтови се тешко поправљају, зврје празне просторије, у пословном простору који се налази на једној од најбољих локација у граду.

(Ј. Д. `Новости`)

***

Интересантан чланак из 2014.године описује ову грађевинску лепотицу:

Цитат


Једна од најзнаменитијих грађевина главног града настала је у време двојице имењака: архитекте Бранка Пешића и градоначленика Бранка Пешића

 Четрдесет година се навршило јуче откако Београд као један од својих најзначајнијих и најлепших симбола има - "Београђанку"! Тако грађани главног града зову Палату "Београд" која је са 101 метром по висини трећа пословно-стамбена грађевина у Београду и Србији (после пословног центра "Ушће" и Западне капије) и девета људском руком грађена структура у нашој земљи (иза димњака у термоелектранама у Костолцу - један и Обреновцу - два, тв-антене у Суботици, те Авалског торња и пилона Моста на Ади). Палата „Београђанка” има 40 000 метара квадратних пословног и продајног простора. На пет спратова смештена је робна кућа, а на 24 канцеларије у којима раде медијске куће, градске институције, приватна предузећа.

Градња "Београђанке" почела је 1969. Било је то у смислу градње златно доба Београда чији синоним је градоначелник Бранко Пешић. За његовог мандата који се поклопио са завршетком Палате "Београд", главни град је добио Мостарску петљу, Теразијски тунел, усвојени су амбициозни пројекти спуштања града на реке (Београд на Сави), Београдског железничког чвора и студија изградње метроа. Бранко Пешић је веома важан и за "Београђанку", али не градоначелник већ - архитекта. Овај други је стицајем околности имао исто име као и први човек града (обојица су рођени у Земуну, архитекта 1921, градоначелник 1922). Пешић - архитекта познат је и по томе што је аутор пројекта за наставак изградње Храма светог Саве.

Осим што је веома атрактивна грађевина, "Београђанка" је грађена најсавременијим техничко-технолошким средствима друге половине 20. века. Конструктивни систем је армирано-бетонски скелет, примењен је систем фундирања са армирано-бетонском дијафрагмом на дубини од 17.5 м, са специфичном методом истовременог извођења наџемних и поџемних етажа, чије плоче разупиру дијафрагму. И док вам ова стручна терминологија можда изазива конфузију, ево података који су импозантни као и габарити једне од најлепших грађевина у главном граду: за изградњу је ангажовано преко 20 000 радника, техничких стручњака и уметника из 47 предузећа из земље и иностранства. Први пут у тадашњој Југославији примењено више од 20 нових техничких метода.

 "Београђанка" после четири деценије треба озбиљну санацију, нарочито њена фасада чија је површина од 11.500 метара квадратних изведена као зидна завеса од алуминијума и „термопан” дуплог стакла са ролетнама на електрични погон. Атмосферски услови су "отерали" златни одсјај са стакала који се видео током сунчаних дана, који ће да се врати када се поставе нови термо прозори. Предвиђено је и да се замене дотрајале ролетне. Међутим, неизвесно је када ће се то десити пошто приход од издавања простора (у згради свакодневно ради близу хиљаду особа) покрива само текуће трошкове. А они нису нимало мали: рецимо, месечни рачун за струју је од милион и двеста до милион и триста хиљада динара, а током зиме, за грејање треба издвојити и до милион и по.

Ипак, и до сада се улагало у "Београђанку". Пре пет година постављена су четири савремена "Шиндлерова" лифта, који се пењу четири метра у секунди. Њихова уградња коштала је 800.000 евра. У згради су постављени модерни противпожарни мерачи и видео-наџор. Ова грађевина се два пута годишње комплетно пере споља. Поред 7.000 квадрата прозора, екипе алпиниста чисте и 6.500 квадрата алуминијумских оквира. За тај посао потребно им је између седам и десет радних дана, зависно од временских услова. Међутим, да би ова поносна дама засјала некадашњим сјајем биће потребно темељно реновирање. Можда ће после њега прорадити и ресторан са видиковцем на последњем спрату, као и онај на петом који је својевремено био окупљалиште градског џет-сета.

Данас, април 2014.



У току градње

***


Незаборавна и нераскидиво везана личност за Београђанку је Душко Радовић и његово
"Добро јутро, Београде"

Свакога јутра, тачно у 7:15 са врха Београђанке, легендарни Душко Радовић разбуђивао је Београђане уз прву јутарњу кафу.

 Да се подсетимо неких афоризама:

"Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане."

"Живот пролази а ми не знамо шта бисмо са њим. Мрзи нас или не умемо да живимо. Најрадије бисмо га уступили неком другом и уживали гледајући како је леп наш живот кад га други живе."

"Не можемо живети без других људи. Једни нам стварају а други решавају проблеме."



***

И ово са `Београђанком` је већ виђено. Намерно се обара цена да би се скоро за џаба некоме продала. А КОМЕ то Молим?


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12584



Погледај профил
« Одговор #102 послато: Септембар 14, 2020, 23:47:30 »

БЕОГРАЂАНКА ПО НИЖОЈ ЦЕНИ:
 Након месец дана град расписао нови оглас за отуђење простора у центру,
 износ спуштен за четири милиона


 ПОСЛОВНИ простор у згради "Београђанке", једном од симбола престонице, од јуче се поново продаје.

После месец дана од првог тендера на који се нико од заинтересованих купаца није јавио, градске власти су огласиле поновну продају по почетној цени од 16,5 милиона евра. Овог пута у понуди је остала иста квадратура од 19.000 метара пословног простора, али је за четири милиона нижа цена од претходне, која је износила 20,6 милиона евра.

Право учешћа у поступку јавног надметања имају сва физичка и правна лица, а депозит за учешће износи 1,6 милиона евра. Пријаве за јавно надметање за куповину "Београђанке" могу да се поднесу до 7. септембра, а јавно надметање заказано је за 9. септембар. Како се наводи у огласу, будући купац је у обавези да у року од три године изведе грађевинске и занатске радове на адаптацији и реконструкцији објекта у вредности која не сме бити нижа од осам милиона евра.

- Купац се мора обавезати и да неће променити намену зграде, имајући у виду да Палата "Београд" ужива статус претходне заштите од 16. априла 2018. године и да се у евиденцији непокретности под претходном заштитом налази од 14. априла 2009. године - наводи се у огласу. - Приликом закључења уговора са купцем ће се уговорити и казна у новчаном износу од 10 одсто постигнуте купопродајне цене, за случај да будући купац не испуни у целости или делимично преузете обавезе, као и да се на име обезбеђења за евентуално плаћање уговорне казне достави првокласна банкарска гаранција.

У понуди су просторије у сутерену, делу приземља и галерији приземља, као и делови од првог до седмог спрата. Затим око 11.000 квадрата од седмог до 21. спрата, као и пословни простор на 22, 23. и 24. спрату.



РАЗЛОГ ПРОДАЈЕ

КАКО се раније наводило, један од разлога за продају је и то што новац од издавања простора није довољан да покрије ни трошкове одржавања зграде, која је доста оронула и пропала. Годинама се није улагало у обнову, лифтови се тешко поправљају, зврје празне просторије, у пословном простору који се налази на једној од најбољих локација у граду.

(Ј. Д. `Новости`)

***

Интересантан чланак из 2014.године описује ову грађевинску лепотицу:

Цитат


Једна од најзнаменитијих грађевина главног града настала је у време двојице имењака: архитекте Бранка Пешића и градоначленика Бранка Пешића

 Четрдесет година се навршило јуче откако Београд као један од својих најзначајнијих и најлепших симбола има - "Београђанку"! Тако грађани главног града зову Палату "Београд" која је са 101 метром по висини трећа пословно-стамбена грађевина у Београду и Србији (после пословног центра "Ушће" и Западне капије) и девета људском руком грађена структура у нашој земљи (иза димњака у термоелектранама у Костолцу - један и Обреновцу - два, тв-антене у Суботици, те Авалског торња и пилона Моста на Ади). Палата „Београђанка” има 40 000 метара квадратних пословног и продајног простора. На пет спратова смештена је робна кућа, а на 24 канцеларије у којима раде медијске куће, градске институције, приватна предузећа.

Градња "Београђанке" почела је 1969. Било је то у смислу градње златно доба Београда чији синоним је градоначелник Бранко Пешић. За његовог мандата који се поклопио са завршетком Палате "Београд", главни град је добио Мостарску петљу, Теразијски тунел, усвојени су амбициозни пројекти спуштања града на реке (Београд на Сави), Београдског железничког чвора и студија изградње метроа. Бранко Пешић је веома важан и за "Београђанку", али не градоначелник већ - архитекта. Овај други је стицајем околности имао исто име као и први човек града (обојица су рођени у Земуну, архитекта 1921, градоначелник 1922). Пешић - архитекта познат је и по томе што је аутор пројекта за наставак изградње Храма светог Саве.

Осим што је веома атрактивна грађевина, "Београђанка" је грађена најсавременијим техничко-технолошким средствима друге половине 20. века. Конструктивни систем је армирано-бетонски скелет, примењен је систем фундирања са армирано-бетонском дијафрагмом на дубини од 17.5 м, са специфичном методом истовременог извођења наџемних и поџемних етажа, чије плоче разупиру дијафрагму. И док вам ова стручна терминологија можда изазива конфузију, ево података који су импозантни као и габарити једне од најлепших грађевина у главном граду: за изградњу је ангажовано преко 20 000 радника, техничких стручњака и уметника из 47 предузећа из земље и иностранства. Први пут у тадашњој Југославији примењено више од 20 нових техничких метода.

 "Београђанка" после четири деценије треба озбиљну санацију, нарочито њена фасада чија је површина од 11.500 метара квадратних изведена као зидна завеса од алуминијума и „термопан” дуплог стакла са ролетнама на електрични погон. Атмосферски услови су "отерали" златни одсјај са стакала који се видео током сунчаних дана, који ће да се врати када се поставе нови термо прозори. Предвиђено је и да се замене дотрајале ролетне. Међутим, неизвесно је када ће се то десити пошто приход од издавања простора (у згради свакодневно ради близу хиљаду особа) покрива само текуће трошкове. А они нису нимало мали: рецимо, месечни рачун за струју је од милион и двеста до милион и триста хиљада динара, а током зиме, за грејање треба издвојити и до милион и по.

Ипак, и до сада се улагало у "Београђанку". Пре пет година постављена су четири савремена "Шиндлерова" лифта, који се пењу четири метра у секунди. Њихова уградња коштала је 800.000 евра. У згради су постављени модерни противпожарни мерачи и видео-наџор. Ова грађевина се два пута годишње комплетно пере споља. Поред 7.000 квадрата прозора, екипе алпиниста чисте и 6.500 квадрата алуминијумских оквира. За тај посао потребно им је између седам и десет радних дана, зависно од временских услова. Међутим, да би ова поносна дама засјала некадашњим сјајем биће потребно темељно реновирање. Можда ће после њега прорадити и ресторан са видиковцем на последњем спрату, као и онај на петом који је својевремено био окупљалиште градског џет-сета.

Данас, април 2014.



У току градње

***


Незаборавна и нераскидиво везана личност за Београђанку је Душко Радовић и његово
"Добро јутро, Београде"

Свакога јутра, тачно у 7:15 са врха Београђанке, легендарни Душко Радовић разбуђивао је Београђане уз прву јутарњу кафу.

 Да се подсетимо неких афоризама:

"Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане."

"Живот пролази а ми не знамо шта бисмо са њим. Мрзи нас или не умемо да живимо. Најрадије бисмо га уступили неком другом и уживали гледајући како је леп наш живот кад га други живе."

"Не можемо живети без других људи. Једни нам стварају а други решавају проблеме."



***

И ово са `Београђанком` је већ виђено. Намерно се обара цена да би се скоро за џаба некоме продала. А КОМЕ то Молим?





То је и учињено! ПРОДАТА је!




`Београђанка` продата
по мизерној цени квадрата за овај део града
 Купила ју је фирма основана пре неколико дана



(Бета) – Опозиционе странке огласиле су се поводом продаје `Београђанке` оценивши да је продаја зграде бесмислен потез градских власти и да је цена квадрата по којој је она продата мизерна за овај део града.

Странка слободе и правде (ССП) оценила да зграда треба да остане у власништву Београђана.

“Данас је из другог покушаја продата пословна зграда Палата Београд, познатија као ‘Београђанка’, симбол главног града, изграђена седамдесетих година прошлог века. Иако се на првом позиву нико није појавио, врло брзо је уследио други заинтересованим купцима, са умањеном ценом”, навеле ја ССП.

Како је странка навела, “19.000 квадратних метара корисне пословне површине продато је за 16,5 милиона евра, што је око 860 евра по квадратном метру, а то је мизерна цена за строги центар Београда”.

“Иначе, цена на првом позиву за продају била је 20,6 милиона евра, да би убрзо била значајно умањена за, већ сада је извесно ‘познатог купца ’MPP ‘New project’, фирму која је основана пре неколико дана, са седиштем на Старом граду”, нагласила је ССП.

Како је та странка навела, “иза те фирме стоји ‘Marera properties’ DOO, која је добијала уносне послове у Београду, попут изградње низа стамбених и пословних објеката у центру, а најпознатији је и на месту некадашње фабрике ‘Беко’ на Дорћолу”.

“ССП је и раније указивала да ‘Београђанка’ треба да остане у власништву грађана Београда, а да је продаја симбола наше престонице још једна бесмислица актуелне градске власти”, истакла је странка.

Иницијатива `Не давимо Београд` је саопштила да је продајом дела пословног простора у палати `Београђанка`, “настављен тренд недомаћинског управљања јавном имовином и распродаја имовине града”.

Иницијатива сматра да ће та продаја “имати бројне штетне последице”.

У саопштењу се наводи да је “на експресно поновљеном” јавном надметању, по смањеној цени у односу на пређашње надметање, `Београђанка` продата једином понуђачу, фирми `MPP new project DOO` по почетној цени од нешто више од 16 милиона евра.

“Увидом у регистар привредних друштава, открили смо да се ради о фирми која је основана тек пре 10 дана, и која по свему судећи представља један од огранака ‘Marera Investment Group’ предузећа које поседује већи број некретнина и локација које су у изградњи, попут бивше фабрике ‘Беко’ на Дорћолу”, пише у саопштењу.

Такође, потпредседник Социјалдемократске странке Горан Радосављевић изјавио је да је компанији `Marera Properties` по цени од 860 евра по квадратном метру продато 19.000 квадратних метара пословног простора у Палати `Београд`.

“Инвеститор ће према садашњим условима, а уз минималну инвестицију, повратити уложено за пет до шест година, што је овом сектору веома брз обрт. То додатно указује на веома ниску продајну цену. Читав поступак продаје вођен је нетранспарентно, што у овако великим пословима оставља јасан простор за сумњу на криминалне и коруптивне радње”, оценио је Радосављевић, саопштила је СДС.

Он је позвао тужилаштво и друге да испитају процес продаје као и, инвеститора, порекло и токове новца, и оправданост “овако ниске продајне цене”.

У саопштењу је наведено да је купац и једини пунђач било предузеће које је основано пре десетак дана са 100 динара капитала.

Тиме је, како је оцењено, настављена пракса “недомаћинског” управљања градске власти Београдом, а то је и већ “успостављени манир” продаје јавне својине “инвеститорима сумњивог порекла иза којих стоје оф-шор компаније”.

“И ова продаја је у складу са успостављеном криминалном праксом ове власти у којој се јавним предузећим и имовином управља у складу са интересима олигархије, а не грађана и државе”, указала је СДС.

(Nedeljnik)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: 1 2 [3]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!