forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Септембар 15, 2019, 19:05:02


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Шта све увозимо  (Прочитано 10696 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« послато: Јун 14, 2012, 00:29:09 »

Увозимо чак и српске јабуке

УВОЗНЕ јабуке "ајдаред", које ових дана плаћамо и до 150 динара по килограму, једним делом су, заправо, домаће јабуке које су својевремено извезене. Странци, понајвише Словенци, чували су их у хладњачама, а данас их, ето, пласирају у српским трговинама.

Продамо јабуке Словенцима по једној цени, онда их увеземо за више новца


- Јесте мало чудно, али ми данас, практично, делом увозимо и домаће јабуке - каже један од овдашњих трговаца. - Словенци купују код нас веће количине када је сезона, и јабуке плаћају знатно испод 50 динара, а онда нам када је смањена понуда, исто то воће нуде по далеко вишим ценама, што је сада случај. Наравно, јабуке увозимо и из других земаља у окружењу, највише из Македоније.

Питање је зашто се нисмо на време организовали и зашто смо дозволили да нам често пропадну огромне количине тог воћа током јесени, да их почетком лета, као сада када су залихе на измаку, плаћамо троструко више.

За стручњаке је мало необично што су цене воћа и даље превисоке. Необично је и да су за наше поднебље јабуке толико скупе, то је било увек народско воће.

- Високе цене од 130 и 150 динара неприлагођене су џепу просечног купца - каже  Владана Хамовић, економиста. - Највећи проблем је што код нас није организован откуп, па цене тако у периодима слабије понуде значајно осцилирају. Велики је проблем код откупа и прераде, све је неорганизовано и зато смо у прилици да увозимо чак и јабуке.

Она додаје да ће скупље воће свакако имати утицаја на даљи раст цена.

Цитат
СТАТИСТИКА


РАСТ мајске инфлације је највећим делом последица раста цена сезонског воћа и поврћа. Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација у мају у односу на април износила је 1,4 одсто. Међугодишња инфлација је, након континуираног пада у претходних 12 месеци, у мају увећана на 3,9 одсто.

(вечерње НОВОСТИ)
« Последња измена: Јун 26, 2012, 03:28:02 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Јун 14, 2012, 00:39:04 »

Цитат
Највећи проблем је што код нас није организован откуп, па цене тако у периодима слабије понуде значајно осцилирају. Велики је проблем код откупа и прераде, све је неорганизовано и зато смо у прилици да увозимо чак и јабуке.



Шта рећи на ово?! Да се човек расплаче. До чега је демократска власт довела српски народ.
Да од других увози сопствено воће  и ко зна, шта још.  Превртање очима

Раније су Словенци куповали по багателним ценама воће из Србије, прерађивали га и Србији продавали џемове, сокове и разне производе од тог воћа, а ДАНАС имамо ситуацију да воће, то исто НАШЕ воће,које смо продали ЈЕФТИНО, купујемо по троструко вишим ценама!!!  Па то је лудост.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јун 20, 2012, 17:33:16 »

Србија увози лубенице из Албаније, домаће труле

На српским трпезама албанске лубенице док домаће труле. Произвођачи из комшилука нуде јефтиније од наших


ЛУБЕНИЦЕ које се увозе, највише из Албаније и Македоније, обарају цену домаћег бостана, јер стижу на српске трпезе значајно раније, па ће овог лета, уз данак зимског мраза, многе бостанџије у Србији бити у минусу.

Дејан Митрашиновић из Осипаонице, који има 3,5 хектара под бостаном, тврди да албанске лубенице "убише" домаће, а да ће, ако цена буде као прошле године, сигурно бити у дебелом минусу.

- Од наредне недеље увозни бостан ће се на велико продавати по 28 динара, а док стигне наш за месец дана, цена ће бити 10 динара, а можда и мање, каже овај узгајивач у селу где око 250 породица живи од производње овог поврћа.


Осипаоничани немају организован откуп, па тргују са шверцерима.
Ни држава није милостива, кажу, јер је омогућила увоз, тако да велике маркете окупира бостан из Грчке, Албаније, Македоније, док домаћи трули или се продаје за багателу.

Студент Далибор Јовановић (23) из Осипаониоце који је, након једне трибине на факултету и питања о профитабилности узгоја лубенице постављеног Миодрагу Костићу, власнику "МК групе", постао ортак са овим успешним бизнисменом, такође се жали на пласман.

- Пре две године постигли смо договор са мегамаркетима о откупу, али они су одустали јер добијају лубенице из увоза по цени од 10 динара за килограм. То је мало, већа добит не може да се оствари, иако смо имали најквалитетније семе - каже Далибор чија фамилија већ четири генерације узгаја бостан на 6,5 хектара.

Костић и Далибор након прошле бербе тако су заједно добили одговор и исплативости овог бизниса. Са два хектара, у које је Миодраг Костић уложио 6.500 евра за једногодишњи закуп и производњу, а Далибор свој рад, убрано је 70 тона бостана. Мање, него што су се надали. С обзиром на ниску цену, нису зарадили пуно. Ипак, каже Далибор, профит су братски поделили. Ортаклука, међутим, ове године неће бити, јер ће Далибор, након завршеног Факултета за економију, финансије и администрацију са највишом просечном оценом, у септембру ипак отићи на мастер студије из финансија и банкарства у Швајцарску. Гајење бостана препустиће оцу и деди.

Цитат
НЕ ЗНАЈУ ШТА ЋЕ СА РОДОМ


У Осипаоници бостан узгајају 100 година а плантаже нису увећаване деценију. Прошлогодишњи род од 15.000 тона на 300 хектара једва је продат. Око 50 хектара пролетос је измрзло, што значи да ни овогодишњи неће бити сјајан, као ни цена коју обара увоз.

(Ј.Илић, вечерње НОВОСТИ
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јун 20, 2012, 17:38:42 »

Цитат
Студент Далибор Јовановић (23) из Осипаониоце који је, након једне трибине на факултету и питања о профитабилности узгоја лубенице постављеног Миодрагу Костићу, власнику "МК групе", постао ортак са овим успешним бизнисменом, такође се жали на пласман.


То је онај познати бизМисмен, који је откупио српске шећеране за 1 евро. Колико је он добра донео Србији,...ево и на овом примеру можемо да видимо.
Тајкун жуте "филијале" је "експерт" за пољопривреду,..ма за све у Србији. За то време се уништавају институти за пољопривреду, научници из те области се доводе на просјачки штап, остају без посла,...."хеееееј СРБИЈО међ` шљивама", докле си догурала Тужан

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јун 26, 2012, 03:35:37 »

Да су само лубенице у питању, па још и некако, али шта се све увози и одакле,




***


Зашто Србија увози јабуке из Аргентине и Новог Зеланда?

Србија, на самом почетку овог лета, увози бели и црни лук, јабуке, лубенице и друго поврће и воће, не само из суседне Македоније и Албаније, већ и из јако удаљених земаља попут Аргентине и Новог Зеланда



БЕОГРАД - Србија, на самом почетку овог лета, увози бели и црни лук, јабуке, лубенице и друго поврће и воће, не само из суседне Македоније и Албаније, већ и из јако удаљених земаља попут Аргентине и Новог Зеланда, а стручњаци кажу да је то последица "несређеног стања у домаћој производњи и понуди" те робе.

Подаци које је Тањугу саопштила Евица Михаљевић из Асоцијације "Плодови Србије" показују да је наша земља у периоду јануар-мај ове године увезла око 30.000 тона свежег поврћа, а од страних добављача купован је свеж купус, парадајз, краставац, паприка, црни лук, кељ...

Михаљевић је рекла да је у наведеном периоду српски извоз свежег поврћа био скроман, али је повољна вест да смо ове године испоручили на руско тржиште 3.200 тона младог кромпира, са изгледима да се у будуцности тај експорт знатно увећа.

Она каже да су након масовног извоза јабука, у другој половини прошле и почетком ове године, поготову на тржиште Русије где је пласирано око 35.000 тона тог воћа, домаће залихе практично исцрпљене, па је јасно због чега су трговци били принуђени да увозе јабуке.

Када би се у Србији користили расположиви извори термалне воде и на одговарајући начин подстицала производња свежег воћа и поврћа у стакленицима и пластеницима, наша земља би испоруком тих производа могла да заради осетно више него сада и у потпуности да подмири домаћу тражњу, тврди директор Института за економиску пољопривреде др Драго Цвијановић.

Људи који се баве производњом воћа и поврћа у стакленицима и пластеницима кажу да је тај посао још увек недовољно стимулисан од стране државе и да су, углавном, принуђени да цео ризик преузму сами.

Цвијановић такође сматра да би држава требало одлучније да се "умеша" и одговарајућим мерама подстакне нагло експанзију домаће производње воћа и поврћа у пластеницима и стакленицима.

"Сушина је да се мерама и економске и аграрне политике стимулише да близу већих градова, где имамо врло повољне услове, например у Мачви, Стигу, у Војводини и деловима јужне Србије, искористимо изворе топле воде и подигнемо велике стакленике и пластенике за узгој раног воћа и поврћа", објашњава др Цвијановић.

Експерт указује да у том случају Србија не би била принуђена да увози рано поврће, већ да би имала и знатне количине те робе за извоз на све лукративније тржиште Русије, али и земаља ЕУ.

Саветник за пољопривреду председника Привредне коморе Србије Војислав Станковић наводи да су домаћи експортери воћа и поврћа у прва четири овогодишња месеца зарадили испоруком те робе на страно тржиште 295 милиона долара, док је за увоз утрошено знатно мање - свега 34 милиона долара.

Реч је о нето извозничкој делатности у пољопривреди, истиче Станковић, уз опаску да је, "повремено, ван сезоне, неопходан, ради допуне асортимана производа који су тражени, увоз воћа и поврћа за који постоји реална куповна моћ становништва".

Те наводе Станковића потврђују и представници великих трговинских ланаца, а стручњак ПКС указује да увозно воће и поврће купује, због високих цена, највише 15 до 20 процената домаћих потрошача, док остали услед јако ниског стандарда то не могу себи да приуште.

Појављују се, како истиче Станковић, неки производи, који се увозе и у сезони, када пристиже наш род и то је проблем, јер велики мегамаркети, због специфичности производње на домаћем тржишту, не желе да учествују у процесу откупа и припреме за промет воћа и поврћа.

Лане смо, например, дали више од 30 милиона долара за увоз црног и белог лука, парадајза, купуса, краставаца, пасуља и других повртарских култура које се масовно гаје у Србији.


Ове године такође ће се за те намене, како потврђују представници трговинских организација, утрошити милиони долара, док експерти сматрају да би тај увоз био минималан или сасвим елиминисан када би се боље организовали домаћи произвођачи, пре свега кроз систем задругарства.

Тај систем организовања производње и промета воћа и поврћа је најбољи јер омогућује да се цео процес од узгајања, до убирања плодова, а затим њиховог паковања и по потреби чувања у хладањачама, а касније и дистрибуције до потрошача, одвија у складу са интересима свих учесника, тврди Станковић. (вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Јун 26, 2012, 22:29:53 »

За неверицу - увозимо и кромпир

На дугачкој листи производа које Србија увози јесте, веровали или не и кромпир, што је просто апсурдно.


Наиме, многи произвођачи били су принуђени да баце прошлогодишњи род, јер чак ни бесплатно нико није био заинтересован да узме ово поврће.


Најзанимљивије је што је ова врста производње под субвенцијом државе, па је још чудније због чега Србија увози кромпир, ако жели да стимулише његову производњу.

Уместо на трпезе, кромпир Милије Поледице из Трешњевице код Ариља, завршио је дубоко у његовој шуми.

Читав вагон кромпира прошлогодишњег рода тако ће пропасти, а иста ситуација је и са произвођачима из ивањичког, драгачевског и сувоборског краја. Милији није јасно зашто Србија увози кромпир, а истовремено субвенционише производњу овог поврћа.

"Ове године у државу је увезено 935 хиљада тона кромпира. Е сад, замислите колико су наши људи бацили. Нама не би било жао да је то било производња вишак робе, произвело се, не може да се прода, нека баце. Ал ти да увезеш кромпир, а ја да бацим кромпир, то је исто као кад би ја рекао мојој жени или мојој породици купите од комшије компир, наш ћемо да бацимо", каже Милија Поледица, произвођач кромпира

Велику количину кромпира из моравичког округа раније је откупљивала чипсара у Чачку, каже Зоран Зечевић бивши председник синдиката ове фирме која је након приватизације стигла до стечаја.

Према његовим речима, Србија увози и семенски кромпир, а јефтиније и корисније би било да је држава била ефикасније у решавању проблема ове фабрике, након раскидања приватизације.

"Могло је до 1.500 вагона да се преради у овој фабрици кромпира, значи са радом пиреа, чипса. Значи, знате и сами имамо бренд пире који је доста прерађиван, шест вагона је капацитет дневно. Овде је могло да се преради и да се произведе кромпир колико хоћете. Ми смо ранијих година и са кооперантима давали семенски кромпир и онда су за ту услугу људи дотеравали неку количину кромпира овде"., каже Зоран Зечевић, бивши председник чипсаре Чачак

Након два пропала тендера за куповину чипсаре заинтересовала се градска власт, али пре избора, тако да се сада поново чека конституисање нове Скупштине и расплет ситуације са овом фабриком. И пред произвођачима кропмира је још једна сезона пуна неизвесности.

Србија је на дну лествице у Европи по потрошњи кромпира, јер њен становник годишње поједе око 36 кг овог поврћа.

Са друге стране домаћи произвођачи који би могли да промене ту слику немоћни су пред јаким увозничким лобијем, па су њиве у Србији све чешће зарасле у коров уместо да се обрађују.

(Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 896



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Јун 27, 2012, 02:25:06 »

  Ту важи проста рачуница и битна је што већа зарада за тајкуне-увознике.Није битан квалитет.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Септембар 16, 2012, 13:59:43 »

Амери нам трују децу кокицама

Амерички кукурузни лоби натерао је прошле године Владу Србије да занемари постојеће прописе о дозвољеним нивоу микотоксина у храни и донесе нове, а све да бисмо могли да увеземо кокице из Америке у којима су пронађене веће количине ових опасних супстанци.

Опасна супстанца: Из САД увозимо кокице које имају висок ниво микотоксина

Деидра Флин, извршни директор америчког одбора за кокице, који је задужен за извоз америчког кукуруза на нова тржишта, рекла је медијима у САД да је Србија најбољи пример како Американци промовишу своје кокице.

Тотални шок уследио је када је та госпођа открила да су српске власти попустиле под притиском пољопривредног одбора САД и дозволиле увоз контингента кокица у којима је пронађена већа количина микотоксина.

Како је навела Флинова, српска влада је то учинила пошто су им Американци "фино објаснили" да прописи Србије нису у складу са онима који важе у ЕУ и САД.

Према речима извора београдског листа Ало блиског Министарству пољопривреде, ради се о потпуном кршењу процедура које се тичу безбедности хране јер су прописи такви какви јесу управо због тога да би се заштитили крајњи конзументи. У конкретном случају - деца.

"Када је реч о прописаним количинама микотоксина, односно опасних гљивица, оне су прецизно дефинисане с разлогом јер се ради о супстанцама које су у већим количинама врло отровне, чак смртоносне".

"Када се узме у обзир да кокице највише једу деца, онда је јасно какав је то пропуст. То је недопустиво и надлежне службе би морале да се позабаве тиме ко је дозволио увоз отровних кокица", истиче саговорник деневника Ало и додаје да би све количине које нису продате требало повући са тржишта


Цитат
Смртоносни микотоксини

Микотоксини спадају у веома отровне секундарне продукте плесни, који могу да се нађу у храни попут кукуруза, орашастих плодова, пиринча и слично. Стручњаци истичу да ове врсте гљивица могу да, у зависности од врсте, изазову различита обољења, од иритације коже, дефекта код плода, неуротоксичности, па чак и да доведу до смртног исхода. Најопаснији микотоксин, афлатоксин Б1, има чак и канцерогена и мутагена својства и најчешће напада кукуруз, кикирики и пиринач. Наравно, тежина симптома, како истичу токсиколози, зависи од концентрације у храни, а ефекти отрова могу да буду хронични или акутни.

(Ало, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Септембар 16, 2012, 14:03:18 »

Да су само кокице у питању, са чим  све Амери не трују нашу децу Превртање очима

И ово је још један пример, у низу сличних, ШТА је Србија доживела, Шокиран да увози КОКИЦЕ. Али за "увоз" свега и свачега нам нису криви Амери,...

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Новембар 04, 2012, 05:48:50 »

Роба забрањена у ЕУ добра за Србе


Због бројних недостатака са тржишта Србије у првих девет месеци ове године повучено је разне робе у вредности од 495,8 милиона динара. Неки производи које Европа прогласи небезбедним, пролазе све наше контроле


СА тржишта Србије у првих девет месеци ове године, због бројних недостатака, повучено је разне робе у вредности од 495,8 милиона динара! Тржишни инспектори при Министарству спољне и унутрашње трговине због разних неправилности и пропуста, који могу да буду опасни по здравље људи повукли су из промета највише електричних уређаја. Они чине више од половине повучених производа и вреде 284,7 милиона динара. Остатак повученог чине грађевински материјал, текстил и обућа.

Како су потрошачи у Србији заштићени од небезбедних производа - хране, играчака, техничких уређаја...? У Европској унији то је посао РАПЕКС-а - система обавештавања и узбуњивања, а код нас купци могу да се информишу само путем сајтова. Шта по том питању чине наше надлежне институције? Стиче се утисак да се контролише и домаћа и увозна роба. Због вакуума у законској подели рада потрошачких организација и инспекција, где нико није одговоран, грађани никада нису били мање заштићени.

Каква су досадашња искуства у потрошачким организацијама, када је реч о небезбедним производима? Колико су домаћи потрошачи заштићени од небезбедних производа?

- Европска унија има брзи систем обавештавања о производима који нису безбедни (РАПЕКС) и земља која је о томе обавештена дужна је да одмах тај производ повуче са тржишта. То пише и у нашем Закону о безбедности хране, али како ми нисмо чланице ЕУ, то није обавеза за нас - каже Вера Вида, председница Центра за потрошаче Србије ЦЕПС.

Вида напомиње да код нас такође постоји систем брзог обвештавања, НЕПРО, о небезбедним производима. Ту, наравно, ништа није спорно и добро је за нашу државу да и ми имамо тако нешто, међутим оно што нас забрињава јесте чињеница да поједини производи, који су од стране РАПЕКС-а проглашени небезбедним код нас у Србији прођу контролу и нађу се на нашем тржишту. Такође, забрињавајући је податак да се приликом увоза контролише само 150 производа. Питање је, који су то производи и ко је одредио баш тих 150 производа.

- У ЦЕПС-у до сада нисмо имали пријава који се тичу безбедности хране, већ искључиво њеног квалитета и одступања од оног што је понуђено на декларацији - додаје Вера Вида. - Надамо се да ће се и у Србији отворити, као што је то у земљама ЕУ, независни институти за испитивање безбедности производа, првенствено хране. „ЦЕ“ је знак Европске уније, знак за безбедан производ, о којем Европљани јако воде рачуна и купују само производе који имају ову ознаку.

За све што уђе у Србију, то јест што се увезе, одговорна је држава, јер она контролише увоз. Када роба уђе у продавнице, или када доспе у продају, онда је то, кажу у потрошачким организацијама, на известан начин касно, тај производ је неко већ купио и употребио.

- Тада нам се најчешће купци обраћају и ми обавештавамо инспекцију, или потрошаче упућујемо на службу којој треба да се обрате - додаје наша саговорница. - Ако се посумња да је неки производ небезбедан, потрошачке организације могу да ураде упоредна испитивања квалитета спорних производа.

Вида наглашава да су конзерве туне из Тајланда под робном марком „лара“ и „иска“, које се продају на рафовима широм Србије, пуне отровног хистамина. Нарочито су опасне за децу и труднице, јер доводе до озбиљних алергијских реакција. Спорне конзерве нашле су се и на хрватском тржишту, али су их Хрвати, за разлику од нас, повукли из продаје.

- Проценом ризика утврђено је да производи представљају опасност за здравље потрошача, а посебно за особе алергичне на хистамин, децу и труднице - објашњава Вида. - Прекомерним уносом контаминираног производа од рибе, конзумент се излаже ризику који може довести и до настанка акутних алергијских реакција - упозорили су у хрватском министарству пољопривреде.

Цитат
ОД ЊИВЕ ДО ТРПЕЗЕ

ЗАКОНОМ о безбедности хране успостављен је ланац контроле од њиве до трпезе, како би се осигурала безбедност хране, а сваки потрошач на тржишту био сигуран да храна коју конзумира испуњава све захтеве здравствено-хигијенске исправности и да је прописаног квалитета, кажу у Министарству спољне и унутрашње трговине Србије. Од почетка године, тржишни инспектори спровели су више од 4.000 контрола великих трговинских ланаца, како у седиштима, тако и малопродајној мрежи широм земље. Контроле су рађене првенствено по питању примене уредби о промету хлеба, брашна, уља и шећера, али и истицања цена, ваљаности декларација и обележавања снижења цена.

(Д:Маринковић, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 896



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Децембар 23, 2012, 05:55:35 »

Domaće proizvode niko neća da čuva


Za razliku od mnogih drugih država, Srbija nedovoljno raznim merama štiti svoju proizvodnju. Hrvatski biznismeni nude lobiranje na Zapadu, a zauzvrat traže da vode naše firme



SRBIJA ne koristi nijedan mehanizam poput drugih država kako bi sačuvala domaće proizvođače i njihovu mogućnost plasmana. Recimo, carine na uvoz hrane u najrazvijenijim državama su i do tri puta veće od naših. Naruku nam, trenutno, ne ide ni dogovoreno, dodatno otvaranje tržišta prema Evropi i pad carinskih dažbina, ali ni ulazak Hrvatske u uniju Starog kontinenta.

Hrvatska se, inače, već sada sprema za čin pristupa evropskoj porodici. S obzirom na to da im se tada zatvaraju vrata država CEFTA sporazuma, potražili su alternativu da preko Srbije zadrže i ta tržišta. Prema saznanjima „Novosti“, pojedine hrvatske firme poslednjih meseci intenzivno ubeđuju vlasnike srpskih fabrika hrane da od njih preuzmu rukovođenje, a zauzvrat nude lobiranje za proboj na razvijenim tržištima. Takva usluga, prema „cenovniku“ hrvatskih menadžera, naše fabrike može da košta nekoliko miliona evra.

Naša proizvodnja će, procenjuju stručnjaci, posebno biti ugrožena kada Hrvatska uđe u Evropsku uniju, od juna 2013.

- Čak 500 naših proizvoda, među kojima je najviše životnih namirnica, Hrvatska će uvoziti po nižim stopama, nego što sada kupuje u okviru CEFTA sporazuma - ističe Miroslav Zdravković, ekonomista. - S druge strane, 50 proizvoda iz Hrvatske kupovaćemo uz veću carinu.

Prema njegovim rečima, Srbija uopšte ne štiti svoju proizvodnju, posebno kada je poljoprivreda u pitanju.
- Prosečna carinska stopa u Srbiji je 7,4 odsto, a za poljoprivredne proizvode je 14,2 odsto, što je izuzetno niska stopa zaštite - kaže Zdravković. - Najrazvijenije zemlje, poput Japana i Norveške, štite svoju poljoprivredu sa stopom od 50 do čak 100 odsto.

I dok se domaća proizvodnja iz petnih žila bori da opstane u znatno jačoj konkurenciji, velike sile i konkretnim zakonima brane svoju privredu. Ruski ministri i državnici će, prema nedavno donetom propisu, recimo, moći da se voze samo automobilima koji su proizvedeni u ovoj zemlji, a hrana koja se kupuje za potrebe državnih firmi - biće pravljena isključivo u Rusiji. Među proizvodima koje će državne ruske firme smeti da kupuju, najviše je domaćih prehrambenih proizvoda i to kobasica, goveđeg, svinjskog i živinskog mesa, pirinča i nekih mlečnih proizvoda.

I Kina konstantno diže carinu na izvoz čeličnih cevi, kojima se prave bojleri u EU i Japanu. U Pekingu ističu da je uvođenje dažbine bilo potrebno jer se uvezena roba prodaje ispod tržišne cene i izaziva „značajnu štetu“ po kinesku industriju. Slična situacija je bila i prošle godine, kada je STO optužila ovu zemlju da nepravično štiti domaću proizvodnju ograničavanjem izvoza devet sirovih materijala za metalsku i hemijsku industriju.

Iako ovakvi potezi nailaze na brojna neslaganja i tužbe pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji, stručnjaci smatraju da nivo trgovinskog protekcionizma u okviru 20 najrazvijenijih ekonomija sveta - konstantno raste. Uz parole slobodne trgovine, brojne članice ove organizacije, iako nemaju ovakve zakone - u praksi se slično ponašaju.

SENDVIČI IZ KOMŠILUKA

PREDSEDNIK Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović, ističe da nas naše dodvoravanje svima mnogo košta.

- U zemlji na čijim se pumpama prodaju sendviči iz Hrvatske, komentar vam ne treba - kaže Papović. - Svako štiti svoju proizvodnju. Zar mi ne znamo da pravimo sendviče, toalet papir? Sami gušimo svoju privredu. Pitajte trgovce koliko domaći proizvodi učestvuju u njihovom asortimanu. Pričalo se o udelu od 50 odsto, ali to je bilo kada su otvarali trgovine. Pitajte šta je Privredna komora uradila za svoje članice. Ništa. I akcija „Kupujte domaće“ bila je naopaka, jer su 2005. verovali da država treba to da organizuje.

Цитат
PRAKSA
- ZEMLJE EU nemaju zakonsku regulativu kao Rusija i Kina, pa u Francuskoj, na primer, ne postoji zakon koji traži da se kupuje samo nacionalno - kaže ekonomista Goran Nikolić.
- Ipak, u praksi je potpuno drugačije. Tako, nemoguće je da jedna srpska kompanija pobedi u javnoj nabavci u ovoj, ili nekoj drugoj zemlji Unije.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:411600-Domace-proizvode-niko-neca-da-cuva

Сачувана

moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 896



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Јануар 10, 2013, 11:28:01 »

ZAŠTO UVOZIMO "SRPSKE" PROIZVODE: Krompir, papriku, kupus i pasulj kupujemo po celom svetu!


Najpoznatije povrtarske kulture na srpskim njivama doslovno propadaju jer se ovo povrće uvozi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, ali i iz Australije, Kirgistana i Kine



Kupus, paradajz, krastavac, papriku, crni luk, kelj i krompir Srbija u ogromnim količinama uvozi iz inostranstva, iako  je 70 posto naše ukupne teritorije pod poljoprivrednim zemljištem!

Stručnjaci kažu da su posredi dva problema: sezonska proizvodnja i nedovoljna organizovanost poljoprivrednika.

Na fotografiji računa koji je redakciji Telegrafa poslao čitalac J. A. vidi se da je u jednom beogradskom supermarketu kupio beli krompir iz uvoza!

- Iznenadio sam se kad sam video da je krompir iz uvoza, a na svega nekoliko metara je pijaca, koja je puna domaćeg krompira. Nisam znao da je u prodavnici uvozni, inače ne bih ni kupio – kaže naš čitalac.



Od 8.840.000 hektara, koliko iznosi površina Srbije, poljoprivredno zemljište obuhvata 5.734.000 hektara, od čega je 4.867.000 hektara obradivo zemljište. To znači da na svakog stanovnika Srbije ide 0,46 hektara obradive zemlje. Međutim, samo tokom 2011. na voće i povrće Srbija je potrošila 30 miliona dolara!

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da je jedan od glavnih uzroka ovog problema sezonski karakter srpske poljoprivrde, odnosno činjenica da povrće i voće dospeva u određeno doba godine usled klime koja vlada u Srbiji.

- Van sezone, trgovinski lanci posežu za uvozom kako bi nadomestili potrebne količine. Takođe, problem predstavlja i nedovoljna organizovanost domaćih proizvođača u forme koje im mogu garantovati uspešan nastup na tržištu. Usled toga oni često ne mogu da isporuče dovoljne količine tražene robe u jedinstvenom pakovanju i kvalitetu i ceni iako pojedinačno raspolažu tom robom. Tada, umesto da nabavljaju voće i povrće od velikog broja malih proizvođača u zemlji, trgovinski lanci i industrija posežu za uvozom robe ujednačenog kvaliteta, pakovanja i cene – tvrde u resornom Ministarstvu za Telegraf.

Kako bi rešili ovaj problem, oni preduziimaju nekoliko aktivnosti.

- Finansiranje izgradnje skladišnih kapaciteta za poljoprivredne proizvode kako bi bili dostupni tržištu i van sezone zrenja, ali i jačanje svesti kod poljoprivrednika o potrebi da budu organizovani, tj. udruženi radi zajedničkog pojavljivanja na tržištu – objasnili su nam u Ministarstvu.

Prema podacima Evice Mihaljević iz Asocijacije “Plodovi Srbije”, u periodu januar-maj 2012. godine uvezli smo oko 30.000 tona svežeg povrća. Mihaljevićeva upozorava da su nakon masovnog izvoza jabuka u drugoj polovini 2011. i početkom 2012, pogotovo na tržište Rusije, gde je plasirano oko 35.000 tona tog voća, domaće zalihe praktično iscrpljene, pa je jasno zbog čega su trgovci bili prinuđeni da uvoze jabuke.

S druge strane, dešava se da proizvođači iz Srbije uništavaju rod, jer nema kupaca.

- Ispod cene od 15 dinara kilogram krompira se ne može proizvesti, a davali smo ga i za pet i za deset dinara. Dakle, 50 odsto uloženog novca nismo povratili, a veliki broj ljudi koji nije našao kupce morao je da baci krompir - kaže Sredoje Drašković iz sela Močioci kod Ivanjice za RTS.

Izgleda da je samoorganizvoanje jedino rešenje. Stručnjaci predlažu organizovanje u zadruge, čime bi proces proizvodnje bio zaokružen: od ubiranja plodova, preko čuvanja i pakovanja, do prodaje. Onda bi robu iznosili na tržište i van sezone, kada za njom postoji tražnja.

ŠTA UVOZIMO, A GAJIMO

1. Kupus

Grad koji je u celoj zemlji poznat po uzgajanju kupusa je Futog. Proizvodnja kupusa u Futogu prvi put se pominje u turskom popisu iz 1578. godine. U 17. veku po čuveni kupus dolazili su šajkama Dunavom kupci iz Evrope, ali i sa karavanima kamila trgovci iz Turske, Persije i Bliskog istoka. Pravi “bum” futoški kupus doživeo je u 18. veku, kada je redovno prema Budimpešti i Beču plovilo po deset dupke punih carskih brodova.

Kupus u srpske hipermarkete stiže iz Makedonije, Albanije i BiH.


2. Krompir

Ovu biljku je u Srbiju na početku Prvog srpskog ustanka doneo Dositej Obradović. Sa nekadašnjih površina od 70.000 hektara, on je  u 2010. godini gajen tek na oko 35.000 ha. Mladi krompir najviše se uzgaja u okolini Leskovca i Čačka, dok su pod merkantilnom proizvodnjom zemljišta u Vojvodini i u zapadnoj Srbiji.

U proizvodnji mladog krompira najzastupljenije su rane sorte: rivijera, carera, liseta, arnova i adora (bele), i kleopatra, amarosa (crvene). U proizvodnji merkantilnog krompira za jesenjezimsku potrošnju dominiraju sorte dezire, kondor, aladin (crvene), agrija, kenebek (bele).

3. Paprika

Po ovoj biljki poznat je čitav jedan kraj Srbije, kao i njegovi žitelji, Leskovčani, koje zovemo “paprikarima”. Paprika je u Srbiju dospela iz Turske, te je srpski, turski, mađarski i nemački naziv ove biljke isti. Prema zapisima prof. povrtarstva dr Iva Đinovića, srpski povrtari su učili da se bave baštovanstvom od Bugara, gde se za papriku koristi ime piperka, a za njene plodove – ćuške. Bugari su bili bliži Mesopotamiji, odakle su preuzeli sisteme navodnjavanja natapanjem-fitarijama. Ovaj sistem se održao i do naših dana, pogotovu na jugu Srbije, u dolinama reka.

Među najpoznatijim sortama su aleksinačka babura, turšijara, slonova surla, morava, duga bela, župska rana, palanačka babura, palanačka kapija, palanačko čudo i druge.

Međutim, znatne količine uvozimo iz Argentine, Kirgistana, Kine.


4. Pasulj

Iako je najpoznatija, i u Srba najomiljenija sorta pasulja – tetovac – poreklom iz Makedonije, u Srbiji se ova biljka uzgaja na oko 20.000 ha, sa prosečnim prinosom od 1,3 t/ha, a može se gajiti kao združeni usev, ali se ne znaju tačne površine. Pasulj živi u simbiozi sa bakterijama azotofiksatorima, one mogu da koriste atmosverski azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljke. Godišnje ovako stvorenog azota u zemljištu može ostati i preko 150 kg/ha.

Jedna od najpoznatijih priča o uzgoju pasulja u Srbiji je ona o već čuvenom selu Ravni Topolovac, u Banatu, gde se oko dve trećine stanovništva bavi uzgojem pasulja.

(Milica Stojanović)

http://www.telegraf.rs/vesti/486434-zasto-uvozimo-srpske-proizvode-krompir-papriku-kupus-i-pasulj-kupujemo-po-celom-svetu

Све је ово забрињавајуће и тачно.Данима обилазим пијаце у граду у потрази за нашим пасуљем.Нема га!Ето докле смо дошли.Нема српског пасуља,али зато има оног из увоза.
Сачувана

Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1180



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Јануар 14, 2013, 21:14:08 »

Zasto sve ovo uvozimo? Pa odgovor je veoma jednostavan, vlada u Srbiji neume da organizuje zemlju, niti da zastiti i stimulise sve vidove proizvodnje. 500,000 hektara oranica je zaparlozeno (zaraslo u korov kako bi Sumadinci rekli) u zadnjih 20 godina. Za zemlju velicine jedne Srbije, to je vise nego katastrofa.
Сачувана
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 896



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Јануар 19, 2013, 17:03:24 »

Prijatno! Pasulj košta 600 dinara

zvor: Novosti

Beograd -- Temperature su poslednjih dana u padu, a na pijačnim tezgama cene - skaču.



Pojedino povrće na zelenim tržnicama poskupelo je i do 20 odsto. Najviše su skočile cene zelenišu, pa karfiol, spanać, zelenu salatu plaćamo skuplje 20 do 50, a pasulj i do čak 150 dinara više.

Ove nedelje rekordnu cenu "drži" pasulj, i on je dogurao do 600 dinara za kilogram, koliko ga plaćaju građani Loznice.

U Čačku je 500, a najpovoljnija cena pasulja je u Kragujevcu, sa prosečnih 260 dinara za kilogram. Beli luk se prodaje po 500, brokoli, paprika i paradajz dostižu cenu do 400...

Kupus se sada prodaje od 30 do 40, a cena krompiru je između 60 i 80 dinara. Za vezu mladog luka ili peršuna valja platiti od 30 do 50 dinara, rotkvice, cvekla ili veza zeleni staju od 50 do 80, spanać do 200, tikvice su do 250, a patlidžan 300 dinara.

Razloge za ovakve cene treba tražiti u smanjenoj proizvodnji i lošem rodu, zatim u značajnim količinama povrća koje su otišle u izvoz (kako u svežem stanju, tako i kroz prerađevine), u nedostatku skladišnih kapaciteta, rastu cena energenata, semena, đubriva i hemijskih sredstava i slabljenu domaće valute.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=01&dd=19&nav_id=678818

Скоро да је све из увоза.Срамота за Србију,нема домаћег пасуља,а ако се некоме посрећи да га пронађе цена је препапрена.Оно што је било најдоступније сиромашној популацији,тај пасуљ,сада је само мислена именица.
Сачувана

Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1180



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Јануар 19, 2013, 21:46:44 »

Srbiji treba stranka koja ce da oformi vladu nacionalnog spasa inace i ovo malo sto je ostalo da se spase ce da propadne zauvek. Kada smo dosli dotle da Srbija nemoze da prehrani samu sebe po normalnim i pristupacnim cenama, onda je to i vise od katastrofe.
Сачувана
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 896



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Април 15, 2013, 16:09:16 »

Ukidanje carina na uvoz hrane iz EU
Izvor: Novosti

Beograd -- Ukidanje carina na uvoz namirnica iz zemalja Evropske unije sledeće godine, kako sada stvari, neminovno, pišu Novosti.



Sledeće godine, Srbija će, ipak, po svemu sudeći, morati da ukine carine na uvoz hrane iz Evropske unije. Ministarstvo poljoprivrede pregovaralo je sa predstavnicima iz Brisela o eventualnom prolongiranju te mere za određene proizvode, zbog posledica koje bi ona ostavila na domaću prehrambenu industriju. Do dogovora, zasada, kako tvrde u ovom ministarstvu, nije došlo.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđeno je da Srbija postepeno smanjuje carine na uvoz robe iz EU, kao i da ih, u januaru 2014. godine, definitivno ukine. Pošto srpska poljoprivreda još uvek nije spremna za stranu konkurenciju i mnogi stručnjaci su napominjali da će to biti kraj domaćem agraru, nadležni su probali da ubede Evropsku komisiju da se primena te mere prolongira, makar za pojedine proizvode.

"Zasada nismo uspeli da se dogovorimo sa evropskim kolegama", kaže Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

"Oni ne popuštaju sa svojim stavom da se moraju poštovati sve odredbe Sporazuma, a mi ne želimo da domaće poljoprivrednike ostavimo na cedilu. U pregovorima smo došli do dve sporne tačke - a to su carine na uvoz cigareta i šećera."

Kako Golubović tvrdi, Ministarstvo poljoprivrede učinilo je sve što je bilo u njihovoj moći da ubedi predstavnike Evropske komisije da promene odluku i sada, ostaje, da sačekamo političku odluka Brisela.

Državni sekretar je podsetio da je prvo Evropa 2000. godine dala mogućnosti bescarinskog izvoza našim privrednicima u zemljama EU i to je izuzetno doprinelo razvoju naše poljoprivrede i uopšte poljoprivredno-prehrambene industrije.

"Imali smo pristup tržištu od preko pola milijarde stanovnika, odnosno potencijalnih korisnika", tvrdi Golubović.

"Sa druge strane, neki proizvodi, kao što su šećer i bebi bif, bili su na kvoti, čime je Srbija dobila značajan devizni priliv, a industrija šećera je ostvarila "izuzetan bum" u svom razvoju, i ne samo u kvantitetu, nego i u kvalitetu."

Цитат
Eventualni problemi koji bi nastali ukidanjem carina, prema rečima državnog sekretara u ministarstvu poljopeivrede, kompenzovani su značajnim sredstvima finansijskih fondova EU koji će u tom momentu biti dostupni. Golubović je kao primer naveo da Hrvatska treba da dobije takozvani drugi stub pomoći između 350 i 370, a može da računa i do 700 miliona evra, ukoliko budu opravdali zahteve koje podnose.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=04&dd=15&nav_id=705110

Овим потезом се још више уништава домаћи произвођач, пољопривредник.Ништа друго му неће преостати него да прода своје парче земље,напусти  село и дође у град.А онда,у Србију стиже јефтинија храна.ГМО храна.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 896



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Мај 27, 2013, 05:28:46 »

Rak malina jede milione malinarima

IZVOR: NOVOSTI
Pored "vilameta“ i "mikera“, eksperiment podizanja zasada za naše prilike novog "tulamina“ neslavno se završio i u Stupčevićima.



Naime, Dragić Radovanović, vlasnik kompanije "Moravica“ i jedan od pionira u proizvodnji malina u ariljskom kraju, moraće da uništi tri hektara pod ovom sortom "crvenog zlata“.

Jer, Institut za voćarstvo u Čačku i Poljoprivredni fakultet u Zemunu - analizirajući sadni materijal nabavljen posredstvom lokalnog, opštinskog projekta "Ariljska malina“ - potvrdili su da se radi o najgoroj dijagnozi, odnosno raku korena.

"Sadnice "tulamina“ uvezene iz Engleske, pre dve godine, kupio sam u valjevskom rasadniku "Sušica“. Kada je došlo vreme berbe, plod nije bio formiran, a umesto tona, na stabljikama je bilo jedva deset kilograma sitnih, neuglednih zrna", objašnjava Radovanović, navodeći kako se bolest lako prenosi jer ista mehanizacija radi u svim zasadima.

Na papiru, po važećim propisima, ulazak zaraženog sadnog materijala u Srbiju teoretski je nemoguć, a za dobijanje sertifikata neophodno je da fito-sanitarna inspekcija obavi svoj posao.

"Za sadnice je garantovalo Ministarstvo poljoprivrede i ono je dužno da saopšti koliko je, ukupno, ovakvih sadnica uvezeno i zasađeno po Srbiji? Kad samo ja sabiram štetu koja premašuje 200.000 evra, koliko li nas je u istoj situaciji i o kojoj se tačno sumi radi", ogorčen je Dragić Radovanović, koji je pravdu pokušao da potraži i kod proizvođača sadnica, ali veli da se Englezi, po običaju, prave Englezi, pišu Novosti.

Inače, ovaj voćar i prerađivač - u redovnim okolnostima - sa svojih poseda ubire oko 30 tona malina, a još 600 tona otkupljuje, pa sada strepi da je najnovija katastrofa, pored lošeg stanja zasada zbog prošlogodišnjih suša i grada, još jedan put do uništenja srpskog malinarstva.

Kao obeštećenje za zaražene, predstavnici engleske kompanije obećali su isporuku 5.300, navodno, zdravih sadnica.

"One su već uskladištene u Lučanima, ali nisam želeo da ih podignem jer se i naoko vidi da su bolesne, odnosno čak i lošije od onih koje smo već posadili! Uostalom, i analize su to potvrdile", kaže Raša Marić, vlasnik rasadnika "Malina“ iz Sušice, koji je, poput Radovanovića, podigao zasad istog "tulamina“ i sada trpi veliku štetu.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=05&dd=25&nav_id=717048

Па зар и саднице малине треба да увозимо.Уместо наших сорти и калема ми увозимо из Енглеске.А нашом сортом би зарадили више јер је тражена зато што је органска и најбоља на свету.Иста прича као са кромпиром, пасуљем, луком Ближи се време када нећемо више имати наше домаће производе.Све тече по плану како су замислили глобалисти.Да униште сву производњу домаће хране,а онда да нам понуде своју,модификовану.Што је најцрње,Министарство за Пољопривреду је гарантовало за те саднице.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Децембар 01, 2013, 01:03:13 »

Кило трешања у Београду 4.339,99 динара


У једном хипермаркету у Београду у понуди су и трешње из Чилеа, а килограм овог воћа кошта невероватних 4.339,99 динара!


Трешње из Чилеа скупље од меса


Продавачица која ради на ваги непрестано објашњава знатижељним купцима да се ради о плоду који је увезен из далеког Чилеа, и да је због тога цена тако висока.

Како каже, за сваку робу постоји купац, па и за ове трешње постоји интересовање. Истина, много мање него за сезонско воће, али купаца има.

Ако немате за трешње, у понуди су нектарине по цени од 1.169 динара или кајсије од 1.029 динара за килограм. Није шала, стварно толико коштају.


(Телеграф, Вести)


***

Иако је глад закуцала на многа врата српских породица, ове скупе трешње у Србији ипак имају и своје купце!!!



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
nina
Пуноправни члан
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 118



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Децембар 30, 2018, 09:28:30 »

Деца нам расту на увозном млеку




Цитат
Комисија за заштиту конкуренције урадила анализу тржишта опреме за бебе. Чак 90 одсто млека и једнократних пелена иностраног порекла

КАДА би Србија престала да увози опрему и храну за бебе, најмлађи житељи не би имали ни пелене, ни колица, ни кревеце, па ни млеко. Готово све потрепштине за малишане до три године старости долазе из иностранства.

До таквог закључка дошли су стручњаци Комисије за заштиту конкуренције у анализи тржишта опреме за бебе у Србији. Они су испитивали каква је ситуација са шест производа који су неопходни сваком малом човеку када дође на свет и за које је држава давала могућност повратка ПДВ приликом куповине. То су млеко, пелене, колица, кревеци, ауто-седишта и столице за храњење, а анализом Антимонополске комисије обухваћене су и одећа и обућа за децу до три године.


- Тржиште млека за бебе процењено је на око 1,5 милијарди динара годишње - пише у анализи Комисије. - Ово тржиште годишње расте око пет одсто. Између 90 и 100 одсто тржишта млека за бебе чине производи увозног порекла, док једини домаћи произвођач има удео од око пет одсто. Најзначајнији увозник и трговац на велико је "Кибид", који са брендовима "Аптамил" и "Бебелак" чини око 40 до 50 одсто тржишта Србије. Следи "Фармасис" са брендом "Хумана", чији је удео до 30 одсто.

Међу свим потрепштинама за најмлађе, највредније је тржиште пелена за једнократну употребу. Вреди чак 4,6 милијарди динара годишње и потпуно је зависно од увоза. Највећи увозник је "Нелт", који са брендом "Памперс" узима до 80 одсто тржишта пелена у Србији.

- Тржиште колица за бебе је процењено на око 500 милиона динара годишње - кажу у Комисији. - Сва колица нам стижу из увоза. Највећи увозник за протекле три године које смо посматрали је "Кепром", чије је учешће од око 30 одсто. Следе "Бејби шоп", "Југлоб" и "МЦГ груп", а ова четири увозника заједно заузимају око две трећине тржишта колица.

Протеклих година продаја ауто-седишта за најмлађе је у великом порасту. Годишње ово тржиште расте за чак 40 одсто. Највећи увозник седишта за аутомобила за најмлађе је "Кепром", који има до 30 одсто тржишта. Код столица за храњење Комисија је проценила да то тржиште вреди око 90 милиона динара, али да је то далеко од праве вредности. Јер, хранилице се не продају само у радњама са беби-опремом, већ и у другим продајним објектима, које није контролисала Комисија.

И код одеће и обуће за најмлађе не може се проценити вредност тог тржишта јер сада и светски познати ланци модне индустрије у свој асортиман укључују гардеробу и обућу за малишане.

Извор: М.Н.С. Новости



Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Јануар 11, 2019, 22:28:53 »

ИВАЊИЧКИ КРОМПИР ОДАВНО НИЈЕ "ИВАЊИЧКИ":
 Више од 90 одсто "домаћег" кромпира настало је из холандског семена


Наша земља пре више од деценије угасила производњу семенског материјала у центру у Гучи, па почео увоз. Сваке године на саднице овог поврћа из иностранства потрошимо до шест милиона евра




ИВАЊИЧКИ кромпир одавно више није "ивањички". Ни српски кромпир није више српски, већ више од 90 одсто "домаћег" кромпира настало је, нажалост, из холандског семена! Наиме, од када је пре више од десет година Центар за кромпир "Гуча" престао да производи семенски материјал, он је почео да се увози из Холандије и Немачке. Сваке године наша земља из иностранства набави семенског кромпира у вредности од пет до шест милиона евра.


- Наша основна делатност била је да производимо семенски кромпир, јер смо лоцирани на правом месту, да обухватимо Рашки, Златиборски и Моравички округ - казао је некадашњи директром Центра за кромпир "Гуча" Милић Домановић. - Разни утицаји и монополисти, међутим, успели су да то угасе и ми смо изгубили трку са приватним сектором. Сада, Србија сваке године увезе више од 6.000 тона семенског кромпира. Овде сада радимо малу производњу, мини-кртола, али то је мала замена за увоз. Покушава се и са оживљавањем старих сорти, међу којима је и "месечар". То је некад била "абецеда" кромпира, који је био добро адаптиран, отпоран и са добрим приносима.

Како објашњава Домановић, у Гучи се ради пројекат како би се афирмисала домаћа производња, кроз нове технологије, аеропонике (гајење у ваздуху), у произвдоњи семенског кромпира.


Ипак, у пракси то све фукнционише тако што пољопривредници, који се баве узгајањем кромпира, купују семенски материјал - "елиту", то умножавају и продају као домаћи кромпир. Део се оставља за другу генерацију, као семе, а део иде у продају, као конзумни кромпир. Тако се од "елите" добија "оригинал", онда поновном сетвом прва репродукција и евентуално може и друга. Ипак, с обзиром на велико присуство вируса, зауставља се већ код прве репродукције.

- Тај кромпир можемо да зовемо "српским" иако се семе увози из Холандије и Немачке - објашњава Зоран Брочић, професор ратарства и повртарства на Пољопривредном факултету у Београду. - Климатски и земљишни услови дају ту традицију гајења кромпира. "Елиту" увозимо, а код нас су једна или две генерације. Ипак, једва 10 одсто да имамо правог семена. Немамо ни квалитетно домаће семе, а нарочито за неку површину од око 40.000 хектара, колико покрива кромпир у Србији. Када се то све погледа, на укупној површини, можемо да кажемо да не садимо квалитетно семе кромпира.





У Србији су још пре четири деценије створене три сорте кромпира, али њих данас у проузводњи нема. Како прича Ратко Вукићевић, директор и власник фирме "Агромобил" у Гучи, произвођачи углавном увозе семе класе "елита", да би од њега створили семе класе "А".

- Произвођач из Ивањице купи неколико стотина килограма елитног семена и посеје га на својој парцели уз меркантилни кромпир, који већ узгаја - објашњава Вукићевић. - На тај начин умножава семе, али се оно брзо зарази вирусима, јер да би се стварао квалитетан семенски кромпир морају да постоје стриктна правила. Са таквим семеном овај произвођач касније се појави у Војводини са причом како је то ивањички кромпир, што апсолутно нема везе са истином.

Семе кромпира настало у оваквим условима не може да даје приносе какве би требало, већ су приноси за трећину или чак половину мањи.



ОЖИВЉАВАЊЕ ДОМАЋЕ СОРТЕ

ПРЕМА речима професора Брочића, Центар за кромпир "Гуча" је до 2005. године производио домаће семе и домаће сорте, а онда је финансијски пропао. Сада постоји група ентузијаста који раде на оживљавању, али је потребно бар пет година да се успостави циклус производње.

- Радимо на томе да старе, одомаћене сорте вратимо поново у производњу и да их оздравимо - истиче професор Брочић. - Можда не бисмо могли сав семенски материјал да производимо у Гучи, али 20 одсто од укупног семенског кромпира можемо. Некада су у овај посао били укључени и други пољопривредници, задруге и кооперанти.

(Ј.Субин, В.Илић, вечерње НОВОСТИ)


***

Свака част овој малој групи ентузијаста, који покушавају да оживе домаћу, некадашњу сорту кромпира, али без учешћа владе Србије, министарства Пољопривреде, неће имати неког значајнијег успеха. Жути петооктобарци су уништили и угасили производњу семенског материјала, готово за све пољопривредне сорте, а ови данашњи Вучићеви напредњаци затиру и оно мало што је остало. То што се урадило и што се ради је равно ГЕНОЦИДУ сопственог народа!



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Мај 13, 2019, 23:27:00 »

Српска чинија с албанским парадајзом или шпанском салатом,
док се у лонцу крчка киргистански
или аргентински пасуљ зачињен белим луком из Кине,
 на трпези су и пржени кромпирићи који су у тигање ускочили из Холандије.
 Невероватно, али истинито,
Србија као земља са епитетом пољопривредне земље
 увози воће и поврће и од комшија, али и од целог света,
а још невероватније да увози чак и које истовремено и извози.



 

Нажалост, то је наша реалност, каже за `Вести` аграрни аналитичар, бивши директор Сектора за пољопривреду Привредене коморе Србије Жарко Галетин.

Србија, према његовим речима, увози "све и свашта", па тако, како каже, на тезгама имамо велики црвени парадајз који када је реч о укусу, не личи ни на шта.


- То је последица нашег запуштеног повртарства које је, како можемо видети, развијено само у неким крајевима земље и то на малим површинама, попут јужне Бачке и неким крајевима централне и јужне Србије - указао је овај стручњак.

Задруге као спас

Он решење незавидне ситуације у пољопривреди види у италијанском моделу "кооперативе" који је дао успешан репродукциони ланац.

- Нама недостаје такав модел, а са разједињеношћу и индивидуалношћу произвођача, нема успеха. Зато су нам потребна кооперативна удруживања и задруге. До тада ћемо, као сада, јести било шта. Иако постоји фитосанитарна инспекција, на нашем тањиру се нађе кинески лук за који се не зна да ли је генетски модификован, има ли хормона и чиме је и колико прскан - прича нам Галетин.


Парадајз, указује он, у Србију долази и из удаљених земаља попут Турске и Туниса.

- Кад стигне до наших продавница треба да буде свеж и углавном јесте, али када га купите за два до три дана буде труо, што говори да то, поврће одређено време, држи нешто попут хормона. Или, рецимо, имамо у рафовима и на пијаци јабуке таквог изгледа да када их само погледате не знате да ли су праве или пластичне, што довољно говори да нису на здрав начин гајене - описује овај стручњак увозно воће и поврће.

Галетин објашњава да производи са српских њива имају далеко мање хербицида и пестицида, али можемо да приметимо и да тих "маде ин Сербиа" има далеко мање на домаћим трпезама.



Села пред уништењем

Ипак, највише парадајза, половина укупног увоза је из Албаније, а ово Србима омиљено поврће стиже и из Италије, већ традиционално из Македоније, Турске и Грчке. Краставци и паприка су дошли на пијаце и у рафове из Шпаније, Македоније, Грчке и Турске, а шаргарепа из Велике Британије и Русије док се осим шпанске увози и зелена салата из Туниса и Италије.

Осим киргистанског на трпези у Србији су и пасуљ из Алжира, кромпир из Белгије и Немачке, а грађани једу и немачки грашак из суседне Мађарске. У тортама је лешник из Турске, а јабуке и крушке су увезене из Пољске. Шаргарепа осим из Европе, стиже и са удаљених дестинација попут Јужноафричке Републике, а црни лук чак са Новог Зеланда.

Због, како га председник Уније пољопривредних произвођача Златан Ђурић, назива "неконтролисаног увоза" пољопривредних производа, српска села су, истиче он, пред уништењем. За такво стање криви и Европу и Србију.

- Очито је дириговано да српско село и сељак не постоје и да треба да буду сведени са 48 одсто популације у земљи, колико их је било, на свега три одсто, како би развијене државе још профитирале проширењем свог тржишта на нас. Уз то и да нам узму све природне ресурсе које имамо - коментарише председник ове пољопривредне асоцијације са седиштем у Сремској Митровици.

Тврди и да реализацији оваквог сценарија који Србији намећу европски комесари као домаћи задатак, кумује српски увознички лоби.


Црно на бело

Србија истовремено увози и извози црни лук, шаргарепу кромпир, парадајз, пасуљ, грашак, купус... Увоз поврћа у Србију је већи од извоза, указује за `Вести` пољопривредни стручњак Бранислав Гулан и износи податке да се у последњих пет година просечно годишње извезе 87.400 тона свежег поврћа, а увезе 103.900 тона и тај увоз годишње расте око четири одсто.

- Највећи просечан извоз је у шаргарепи, 18.240 тона годишње или нешто више од петине укупног извоза свежег поврћа, а шаргарепу увеземо у просеку 1.735 тона, црни лук извеземо 16.068 тона, а увеземо 1.735 тона, док извеземо 13.710 тона паприке, а увеземо 8.554 тоне - каже.


Очигледни губици

Највећи увоз, 61 одсто је из Албаније, а скор најнегативнији у парадајзу.

- Србија извезе 9.858 парадајза, а увезе чак 27.542 тона, што значи да је увоз већи од 17,5 тона, а највише нам долази из Албаније чак 51 одсто укупно увезених количина. Кромпир, такође, годишње извеземо 6.636 тона, а увеземо 15.625. Прошле године је увоз био већи чак за 24.000
тона - каже Гулан и истиче да се у Србију више увезе купуса него што се извезе и то нас кошта близу милион долара у негативном билансу.

(Д.Декић, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12316



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Август 01, 2019, 19:59:23 »

Хладњаче нам пуне, а воће ипак увозимо

Наши стручњаци из области воћарства истичу да се годишње у Србију увезе на десетине хиљада тона воћа, и поред тога што су хладњаче препуне производа из Србије.

Фото М.Лабудовић


Поједини несавесни привредници купују страно воће уз минималне трошкове, притом не водећи рачуна о квалитету или евентуалним вирусима којима је воће заражено, препакују га и извозе под етикетом као да је производ из Србије. Тиме узрокују немерљиву штету воћарима и овдашњим продавцима.

Др Зоран Кесеровић, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже да је Србија лане увезла око 60.000 јабука, а годину раније 70.000 тона.

Фото Д. Дозет

- То је катастрофалан и поражавајући податак с обзиром на то да се, рецимо, тренутно, у хладњачама налази око 60 одсто непродатих домаћих јабука. Годишње се у Србији произведе око 400.000 тона јабуке и то је довољна количина да се подмири наше тржиште, али и да се добро заради приликом извоза. Морам да кажем да је јабука, поред малине и жита, стратешки производ, јер се највише извози - рекао нам је проф. др Кесеровић. - Немогуће је да држава не зна ко се бави реекспортом. Морају се одредити мере којима ће наши произвођачи бити заштићени. Зато се треба обратити агроекономистима...

Србија, иначе, годишње извезе око 200.000 тона овог воћа на руско тржиште, што је половина јабука произведених у домаћим засадима. Након Турске и Белорусије, Србија је трећи извозник воћа у Русију.

Слична ситуација као са јабуком, а можда и лошија, јесте са малином, воћем по коме је Србија најпрепознатљивија у свету, нарочито због одличног квалитета "црвеног злата".

Невероватно, али истинито је да у Србији заврши скоро половина малина произведених у Босни и Херцеговини. Даље, запањујући је податак да је увоз малина из Чилеа, рецимо, од 2006. до 2018. године, према подацима чилеанског министарства пољопривреде, порастао чак за - 467 одсто!

- У периоду од јануара до октобра претпрошле године, на пример, увезли смо из БиХ 10.990 тона малина, а у истом периоду из Србије је извезено 82.619 тона овог воћа - рекао нам је др Александар Лепосавић, један од водећих светских стручњака у овој бласти, запослен на Институту за воћарство у Чачку. - Лош маркетинг сваке године, који се огледа у томе да се прича о присуству норовируса у нашим малинама, о лошијим стандардима у хладњачама, проблемима пласману... негативно утиче на српску малину и сам тај бренд у свету. Све је то узроковало да у 2018. години, према подацима америчке привредне коморе, учешће српске малине на светском тржишту падне за 6,5 процената.

Др Лепосавић истиче да ништа од онога што је лоше утицало на извоз малина и њихов пласман - не стоји. Пре свега, истиче он, у 99 одсто случајева када су пронађени норовируси у малинама које су завршиле на иностраном тржишту, заправо се није радило о воћу са простора Србије, већ да је реч управо о реекспорту.

- Тачно је да је малина у којој је прошле године примећено присуство норовируса увезена из Србије, из хладњаче у Србији. Али, стварно порекло није била наша земља. То се лако може утврдити методама за утврђивањем идентитета, јер, гарантујем да ниједна малина на свету није тако доброг квалитета као наша, домаћа - казао нам је др Лепосавић.

Између осталог и због све чешће појаве реекспорта, што делује дестимулативно на произвођаче, од 2014. године приметан је константан пад у количини произведених малина у Србији. Тако је 2016. године у Србији произведено 83.000 тона, а лане 56.000 тона.

Стручњаци из области воћарства, али и сами произвођачи не верују у решеност државе да стане на пут несавесним трговцима. Додају да надлежни инспектори треба боље да обављају свој посао и коначно стану на пут реекспорту који штети домаћој привреди.

- Наравно да се тачно може утврдити ко увози, а потом воће извози као српско на руско и остала тржишта. Само не знам што се томе већ једном не стане на пут. Ми произвођачи највише трпимо. Нашу муку ретко ко види. Највећа смо им сметња и онда када тражимо одговарајућу цену за наш труд и рад - рекао нам је један од ивањичких малинара Милан Савић.


ЧЕКАЈУ КУПЦА

ЗА првих девет месеци прошле године у Русију је било извезено око 110.000 тона воћа, чија је вредност била више од 150 милиона евра. Ипак, хладњачари се надају и да ће се у марту априлу наставити извоз воћа, јер у хладњачама има више од 200.000 тона јабука, које чекају купца.

(Влада Илић, вечерње НОВОСТИ)


***

Више пута сам приметила да јабуке које могу да се купе по супермаркетима, па чак и на пијацама немају везе са јабукама произведеним у Србији, а продавци увек кажу да су јабуке наше.


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!