forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 10, 2018, 19:52:18


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1] 2   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Пољопривреда  (Прочитано 21269 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« послато: Фебруар 10, 2012, 16:15:16 »


Скупља храна


БЕОГРАД – Пошто је почео да "дивља" курс евра, који је достигао 112 динара, у трговинама су скочиле цене неке робе. Иако поједини произвођачи основних прехрамбених производа тврде да не планирају поскупљења, они наводе да у уговорима које склапају са трговинама најчешће стоји одредба да се цена испоручене робе у динарима равна према курсу евра. Тако у једној домаћој уљари кажу да не планирају да повећају цене, али такође напомињу да се цене уговорима за испоручену робу увек везују за курс евра.




Виша цена пшенице

Жарко Галетин, директор Продуктне берзе у Новом Саду, напомиње да цена пшенице расте, јер је лоше стање усева и у Европи и у Америци, па ће Русија ускоро забранити извоз, што ће утицати да цена пшенице расте.

- Ових дана пшеница се продаје по 21,50 динара за килограм и она ће наставиће да расте, као и цена кукуруза. То отвара питање цена брашна и хлеба – каже Галетин.

Мирослав Малешевић из новосадског Института за ратарство и повртарство сматра да ће цене расти и због неспособности државе да помогне пољопривреди када је то потребно.

- Држава сада нуди 12.000 тона минералног ђубрива у размену за пшеницу, а да би се прихраниле засејане површине потребно је 150.000 тона. То је била прилика да се омогући да сељаци прихраном повећају род, али за то држава нема пара. Цене тих производа расту и на берзама. Пшеницу нећемо имати од кога да купимо, јер је лоше стање свуда, а, ако је и нађемо, цена ће бити папрена. Страхујем од ломова – каже Малешевић.

Већа зарада, али и трошкови

Према речима пољопривредника Саве Којића из Црепаје, пољопривредни производи ће сигурно поскупети, јер ће вишкове држава извозити да би смањила платни дефицит, и тако ће смањити понуду на домаћем тржишту. Којић наглашава да ће пољопривредницима истовремено поскупети минерално ђубриво и остали репроматеријал а сељак неће имати вајде од поскупљења његових производа.

Глобалне цене хране поново бележе раст после шестомесечног пада, због лоших временских услова и малих залиха неких намирница, саопштила је јуче ФАО, организација Уједињених нација за храну и пољопривреду.

Петровић: Ниже цене


Министар пољопривреде и трговине Душан Петровић изјавио је да нема разлога за поскупљење основних животних намирница, истичући да очекује да тренд стабилних цена буде настављен.

- Без обзира на то што су на берзама кренуле цене пшенице и кукуруза, нема никаквог разлога за покупљење основних животних намирница – рекао је Петровић, и напоменуо да је неопходно повећање производње у пољопривреди, што није могуће без експанзије извоза. Он је нагласио да храна у Србији није скупља него у окружењу и да нема "одскакања" у њеним ценама.

- У последњих годину дана цена хране не расте, а цене многих производа су пале. Литар јестивог уља коштао је и до 145 динара, а сада можете да га купите по цени од 117 и 118 динара – рекао је он.

Петровић је додао да је цена килограма шећера достизала и 130 динара, а сада на акцијама износи и по 83 динара, као и да је слична ситуација са ценама свињског, говеђег и пилећег меса.

Правда


« Последња измена: Август 30, 2012, 04:05:42 Модератор » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Фебруар 10, 2012, 16:18:27 »

Цитат
Пшеницу нећемо имати од кога да купимо, јер је лоше стање свуда, а, ако је и нађемо, цена ће бити папрена. Страхујем од ломова – каже Малешевић.


Ова реченица осликава данашњу Србију, ону Србију која би могла целу Европу да храни,...а сада је доведена у ситуацију да  увози пшеницу. Шта смо доживели!!!

Министар пољопривреде и трговине Душан Петровић (ДС) избацује "пароле" (предизборне) да не треба да страхујемо, јер неће бити поскупљења хране.
И он је "експерт", "велики стручњак" жуте демократије, правник који се разуме у пољопривреду ко, да не кажем шта  Превртање очима
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јун 12, 2012, 07:35:11 »

Тек се очекују нова поскупљења

Неочекивано поскупљење воћа, поврћа и меса утицаће да инфлација током лета буде на врхунцу, а тек се очекују и нова поскупљења. У Србију су стигли и страни купци, који су спремни да плате у кешу и три пута више за српске производе.


Скоро је сигурно да ће цене воћа, поврћа, меса и осталих основних животних намирница утицати да инфлација у току летњих месеци буде највиша од почетка године.

Стручњаци тврде да се тако нешто и могло очекивати, као и да је тај тренд више пута најављивала и централна банка.

Могуће је чак да нам се понови ситуација од пре две године када су летњи месеци донели изразито висок раст цена и када је требало више од пола године да се, бар статистички, инфлација врати у нормалу. У то време се дешавало да килограм кромпира кошта и 200 динара, пишу Новости.

Ако се погледа понуда зелене пијаце ових дана, примећује се сличан тренд. Јабуке већ достижу цену и од 120 динара, банане су, са прошлогодишњих 90, дошле и до 160 динара. Домаће паприке - бабуре, које су се прошлог јуна могле да се купе и за 80 динара, данас коштају чак 200 динара по килограму.

Према најавама оних који откупљују воће и поврће, ситуација са ценама зелене пијаце се, до јесени, неће битније променити.

„Разлога за то има више. Пре свега, код произвођача су се појавили страни купци, пре свега они из Руске Федерације, а који су спремни да, и то у кешу, плате много више за српске производе“,  тврде препродавци који редовно снабдевају овдашње зелене пијаце.

Тако се недавно појавила и фирма из Аустрије, која је спремна да купи комплетан род јагоде и то по цени од 1,5 евра по килограму. Зашто би се произвођач онда трудио да тражи другог купца.

Поред тога, кишно пролеће узело је свој данак и када је у питању род. Извештаји из читаве Србије кажу да су аграрни производи значајно лошијег квалитета него лане.

Не треба заборавити ни цене по којој пољопривредници, али и откупљивачи и накупци плаћају гориво како би до пијаца дошли, али и пад динара, тврде продавци.

Када је у питању снабдевање основним животним намирницама, купце ових дана прилично изненађује и цена меса у овдашњим месарама. Само у последње две недеље јунетина је, рецимо, поскупела два пута. У супермаркетима је, тако, са 590 динара јунећи бут прошле недеље поскупео на 640 динара, да би овог викенда поново променио цену - за додатних 30 динара.

(Нови Магазин)




***


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јул 22, 2012, 04:57:47 »


Суша у Србији

Наводњавање по мери државе

Привредна комора Србије указала да је суша у ратарству направила штету од преко две милијарде долара и да се на јесен могу очекивати више цене меса и млека

Наводњавање у Панчевачком риту Фото Р. Крстинић

Опет је суша у Србији. Oпет пребројавамо усахле њиве и меримо насталу штету. И поново дискутујемо о томе зашто је, крај толиких река, наводњавање само изузетак, а не правило.

Привредна комора Србије пре неколико дана је саопштила да је суша у ратарству направила штету од преко две милијарде долара и да се, последично, могу на јесен очекивати веће цене меса и млека.

Ако нам суша често наноси штету, а статистика показује да је у сто година чак 51 са мањком падавина, како то да, до сада, тај проблем није решен повећавањем наводњаваних површина?

Да ли је једини одговор само недостатак новца или је у питању још много тога – наша неспремност да се суочимо са променама климе па због те више силе немоћно ширимо руке и гледамо у небо.

Пре неколико дана у истој тој комори могло се чути да би било потребно уложити најмање две милијарде долара како би се повећале површине под системима за наводњавање на два милиона хектара, што је половина обрадивог земљишта. Пролетос је министар пољопривреде Душан Петровић најавио да ће за четири године под системима за наводњавање бити 1,1 милиона хектара ораница. Министар је рекао да је за ову годину у буџету предвиђено пет милијарди динара. Иначе, Министарство пољопривреде бесповратно даје 40 одсто инвестиције, а број наводњаваних хектара повећава се "пужевом" брзином.


Светла тачка у обезбеђивању новца за наводњавање јесте то што је Србија, после многих година паузе, почела да користи кредит Светске банке за ту намену од 62,5 милиона долара.

Саветник за пољопривреду у ПКС Милан Простран каже да је код коришћења система за наводњавање битна – економија. Другим речима, наводњавају се само оне културе код којих зарада оправдава такво улагање.
Упозорава и да наводњавање има другу страну медаље, а то је испирање земљишта, због чега је важна агротехника. По њему, размере суше код кукуруза ни сада нису исте зависно од прилагођеног сортимента и примењене агротехнике.

– Са пројектима наводњавања треба наставити и, по мом мишљењу, реално је да се годишње заливане површине повећају за 50.000 хектара. У јавности се може чути да је у наводњавање потребно уложити чак три милијарде евра. Намеће се питање колико је реално, с аспекта задужености земље, да се само за ову намену задужимо за толики износ. Најреалније је да паре тражимо од Светске банке, јер их они радије дају за наводњавање него за друге ствари. Сем тога, кредити за наводњавање су велика инвестиција за појединце и привреду и зато иза тога мора да стоји држава – сматра Простран.

(Јована Рабреновић, Политика)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 685


Zeka


Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јул 22, 2012, 08:42:36 »

Цитат
Саветник за пољопривреду у ПКС Милан Простран каже да је код коришћења система за наводњавање битна – економија. Другим речима, наводњавају се само оне културе код којих зарада оправдава такво улагање.
Упозорава и да наводњавање има другу страну медаље, а то је испирање земљишта, због чега је важна агротехника. По њему, размере суше код кукуруза ни сада нису исте зависно од прилагођеног сортимента и примењене агротехнике.

– Са пројектима наводњавања треба наставити и, по мом мишљењу, реално је да се годишње заливане површине повећају за 50.000 хектара. У јавности се може чути да је у наводњавање потребно уложити чак три милијарде евра. Намеће се питање колико је реално, с аспекта задужености земље, да се само за ову намену задужимо за толики износ. Најреалније је да паре тражимо од Светске банке, јер их они радије дају за наводњавање него за друге ствари. Сем тога, кредити за наводњавање су велика инвестиција за појединце и привреду и зато иза тога мора да стоји држава – сматра Простран.


Ми смо срећна нација јер имамо генијалце као што је овај Милан Простран из чијег би презимена ја избацио слово Т па би онда имао адекватно презиме које би се таман усагласило са његовим горњим паметовањем.
Зашто би наводњавали и покушали било шта да урадимо сами када овај генијалац има решење, још само да предложи да Сунце не сија у Јулу па да му дамо медаљу за генијалан изум.
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Јул 22, 2012, 09:02:06 »

Ово "друштво" из ДС (читај доскорошња власт, и још увек у Војводини) је



 Спојлер:
Ministar Petrović najavio je ranije da bi veliki projekat navodnjavanja u naredne četiri godine trebalo da obuhvati 1,1 milion hektara (ha) poljoprivrednih površina.

Za te namene je ove godine iz budžeta izdvojeno pet milijardi dinara, a prva faza obuhvata čišćenje 600 kilometara kanalske mreže na 40 lokacija u Vojvodini, iz kojih bi trebalo da se navodnjava oko 45.000 hektara površina.

Biće uređen i veliki broj ustava i crpnih stanica, što bi trebalo da bude gotovo za oko tri meseca.

Ministar je istakao da će unapređenjem sistema navodnjavanja značajno biti povećani prinosi.

Zbog nerazvijenog sistema navodnjavanja gubici poljoprivrede su čak 500 miliona evra, a kada se uključi prerađivačka industrija, idu i do dve milijarde evra.

Petrović je rekao da ceo projekat unapređenja sistema navodnjavanja u Srbiji košta između tri i četiri milijarde evra, a da je za primarnu kanalsku mrežu potrebno izdvojiti oko 1,3 milijarde evra.

Ministar je napomenuo da je u planu za ovu godinu da bude očišćena postojeća kanalska mreža i da se urade kanali za navodnjavanje 70.000 hektara.

(ПОЧЕЛА реализација великог пројекта наводњавања)

за време предизборне капмање имало пуна уста "ПОЧЕТКА НАВОДЊАВАЊА у наредне четири године". Како су само штрапацирали по ораницама, које ево, само за нешто више од месец дана од тада, пресушише..


Ево, како је то изгледала за време предизборне кампање  Cheesy

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=VnSGaK9Qd4U" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=VnSGaK9Qd4U</a>

Ваљда, после овога, неко треба да га позове на одговорност и не само њега.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 685


Zeka


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Јул 22, 2012, 09:11:13 »

Цитат
Ваљда, после овога, неко треба да га позове на одговорност и не само њега.

Нема више позивања на одговорност, у апсану и суђење за конкретно не чињење и лоповлук, па ако треба и о бандеру после.
То је једини и исправан поступак да се напокон решимо ових љигаваца и лопова.
Ово су све ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉИ !!
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Јул 22, 2012, 09:23:23 »

Цитат
Ваљда, после овога, неко треба да га позове на одговорност и не само њега.

Нема више позивања на одговорност, у апсану и суђење за конкретно не чињење и лоповлук, па ако треба и о бандеру после.
То је једини и исправан поступак да се напокон решимо ових љигаваца и лопова.
Ово су све ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉИ !!

Супер си ме подсетио на моје, не тако давно, размишљање.

Не бих ја њих хапсила и у апсане затварала!
То би за њих био рај, па сети се да су почели да граде затворе, који скоро на хотеле  личе. Осетили су шта им се спрема, па су почели да граде себи "други смештај" Зеленко А,тамо би се они излежавали, читали књиге, новине, гледали Тв, рекреирали...

МОРЕ, ја бих њих све КОЛЕКТИВНО одвела на оне запуштене и у коров обрасле  оранице, у нашим напуштеним селима. По цели дан би радили на њивама. Прво би оним негованим ручицама чупали коров и шибље, склањали све то што је никло по запуштеним њивама, па би онда сејали, копали канале за наводњавање, узгајали стоку....и све то под будним оком наоружаних чувара...

То би им била "доживотна робија"!!! Мислим, да од рада, за њих нема горе робије!!!

Колико њих има, да ни дана немају радног стажа,а све "експерт до експерта", али изгледа ЗА УНИШТАВАЊЕ свега  што су генерације вековима стварале.


Срамота бре, ево податак,

Цитат
По наводњавању испред Србије сучак и земље попут Македоније, Грчке и Турске, док је Албанија по томе увек била испред нас.


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Јул 26, 2012, 03:24:05 »

Шљива нема ни за џем


Високе температуре "обрале" воћњаке, род мањи готово 80 одсто. На почетку пролећа шљива је наговештавала добар род, али су температурни шокови пореметили развој плодова


ВРЕМЕ је ове године "убило" и шљиву. Ништа није ишло наруку воћарима - род је у целој Србији готово преполовљен. А све то ће за последицу имати и раст цена.

У Институту за воћарство у Чачку кажу да ће овогодишњи род подбацити за бар 40 одсто.

- Суша је утицала тако што је условила смањено наливање плодова, као и појачано опадање плодова - каже Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку. - Чачак је један од водећих производних региона у Србији, са око 1,2 милиона стабала шљиве. Велики је број старих засада, где преовлађују старе аутохтоне сорте, које углавном служе за призводњу ракије. Тако, у овом крају готово 80 одсто рода заврши у ракији.

Више од милион стабала шљиве у Подгорини, због високих температура имаће род испод просека. У шљивицима још недозрели плодови са грана увелико опадају. Стручњаци кажу да се на тај начин стабла боре за опстанак за време високих температура.

- На почетку пролећа шљива је наговештавала добар род, али су температурни шокови, смена хладног и топлог времена пореметили развој плодова - каже Златан Павловић, члан организационог одбора „Сајма шљива“ у Осечини. - Шљива се ионако тешко бори са високим температурама, какве владају овог лета. Зато се стабла суше, одбацују плодове, да би уопште преживела. Ако се овако настави, ове године шљиве неће бити ни за теглу џема, а камоли за ракију или сушење.

У Јадру, Рађевини, Азбуковици и Подрињу, где је под шљивом око 5.000 хектара, овогодишњи род ће, по процени стручњака Завода за пољопривреду у Лозници, бити скоро за две трећине слабији. Уместо очекиваних осам тона по хектару, овог лета, може се очекивати нешто више од две тоне.

Дипломирани инжењер воћарства Златица Крсмановић, из Завода за пољопривреду у Лозници, каже да је најтежи ударац шљиви задао мраз, почетком априла, када је то воће било у пуном цветању, а затим је је уследила дуготрајна суша, која и даље траје. Према њеним речима, ситуација је утолико тежа што је у овом делу Србије тек петина нових засада, где се примењују интензивније агротехничке мере. (вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Јул 28, 2012, 03:00:31 »

   Тако је то кад неки мајмун који се зове Мишковић,Беко,Дракулић,Коле или Пецони мисли да буде ''пољопривредник''.Такав онда систематски убије тржиште одређене културе увозом и дампинг ценама а мајмуни који воде државу ништа не раде да то спрече и подрже праве пољопривреднике.
  Само причају о којекаквим ''законима тржишта'' о којима немају појма а уствари дозвољавају прављење монопола и картела.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Август 04, 2012, 17:00:29 »

Политичари, шта ће вам народ јести?


Суша каква се не памти у Србији прети да ионако лошу економску ситуацију у земљи учини још неподношљивијом. Подбацио је род малине, кромпира ће бити много мање него што је посађено, шљиве и јабуке су већ пресушене, кукуруза ће, кажу стручњаци, бити мање и до 70 одсто.

И сточном фонду, тврди Милош Петковић, сточар са планине Вујан код Горњег Милановца, иду црни дани.

Милош Петковић

Да ли је баш тако лоше?
- Камо среће да је само лоше, јер се српски сељак са лошим годинама некако избори. Али, ово је катастрофа за све који се баве пољопривредом, а за сточаре не може бити гора. Народ већ сада, усред лета нема са чим да храни стоку, јер је трава на пашњацима потпуно спржена. Никада се до сада није десило, ја барем не памтим, да су сељаци у ово доба године стоку хранили сеном које је достигло астрономску цену, око 250 динара за балу. Џак кукуруза од 50 кг кошта скоро 1.600 динара, а џак сточног брашна око 1.000 динара. Кад сточар подвуче црту, онда му је резултат чиста штета.


Може ли ишта да се уради?
- Тешко. Сељаци су почели да распродају стоку у бесцење, обори и штале биће потпуно празни. Изгоре нам све живо, сточни фонд оде на добош, подбацили готово сви усеви, осим пшенице и зоби, а државни врх се забавља причом о враћању украденог бицикла неком Јапанцу. Да ли је, бре, то најбитнија ствар у овом тренутку у Србији? Па, зар је премијеру тај бицикл важнији од суше која прети да нас поптуно уништи?

Сручњаци су проценили да штета од суше премашује 2 милијарде евра?
- То је директна штета, али ако се укалкулишу последице које ћемо осетити наредних година, онда ће ова цифра бити вишеструко увећана. Да су те паре употребљене на време за изградњу система за наводњавање и у мојој штали би краве данас другачје рикале. Овако, наредних година из штала се неће чути ништа, а политичари нека нам објасне шта ће народ јести наредних година.


Мораћемо да увозимо храну?
- Ако мисле да се све може надокнадити увозом меса и друге хране, онда и не треба да буду ту где јесу, јер ће и тај увоз на крају платити овај јадни народ. Држава ће морати да изнађе начин да помогне сељацима, не само зато што смо ми у тежој ситуацији него икада, него због тога што без нас нема ни опоравка земље.   (З.Марјановић, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Август 05, 2012, 06:10:53 »

Баш њих брига.Важно је да је њихов фрижидер пун.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Август 06, 2012, 01:56:24 »

Државо, дај сено или кредите


Везира Дацић, из села Биоци на Пештеру, каже да за својих 65 година није запамтила овакву сушу. Пештерска висораван све више подсећа на Сахару. Све је изгорело, трава, детелина, пшеница, кукуруз... Реке, извори и бунари су пресушили, па се вода преноси у бурадима и канистерима на тракторима или запрегом.

КАКО НАПОЈИТИ СТОКУ: Везира Дацић из Биоца

У недостатку воде, Пештерци ових дана пију сурутку, а и млека имају у изобиљу. Овај крај познат је по великом броју стогодишњака који углавном истичу да дуговечност дугују клими и здравој исхрани.

- Цео живот, са синовима, снајама и унуцима, бавим се сточарством. Имам 350 оваца, 20 крава и друге крупне стоке. Било је још сушних лета, али овако није било. Стадо пропада, а ми ништа не можемо да учинимо. Не знам колико ћемо још издржати. Гладној и жедној стоци прети помор. Јагњад нисмо могли да продамо, јер није било купаца, откуп млека је неорганизован, цене су багателне, пуне су нам куће и бачије непродатог сира, месецима немамо од чега динар да откинемо. Ако пропаднемо, биће невоље и за државу - прича Везира.

Чекајући кишу


КУДА СА СИРОМ: Садија Камберовић из Дражевића

Мештани села Биоци, прича Везира, ишле су у општину Сјеница и тражили помоћ, бар у води.

- Нису хтели ни да их чују, имају они, правдају се, својих проблема, а Београд је далеко, тамо се, како гледам на телевизији, бије битка за власт, ко још, мари за наше невоље - пита се ова вредна и разборита домаћица.

Везирине комшије Кенан и Кемал Шаботић имају заједно 800 оваца, Кенан 450, Кемал 350 и у још већој су невољи.

- Ово није обична суша, ово је одавно елементарна непогода у којој је и држава, као зимус када смо били затрпани снегом, требало да нам притекне у помоћ. Да нам бар дотерају по неку цистерну воде или из робних резерви пошаљу коју тону сточне хране, да нам стока скапава од глади и жеђи. Ништа од тога, кад увече укључимо телевизор, чујемо како ће пољопривреда имати приоритет, како ће се удвостручити аграрни буџет и како је храна наша извозна шанса - истиче Кемал Шаботић.


Није још касно за помоћ, сматра Кемал:

- Нека нас ослободе пореза, нека нам дају повољне кредите за набавку сточне хране, нека нам пошаљу сточног брашна и концентрата на одложено плаћање, нека се држава потруди да извеземо месо, пршуту, суџук, сјенички сир, све је то здрава храна из нетакнуте природе која може да се прода свуда у свету. Невоља је што ми нисмо способни да било шта сами предузмемо, а од државе и општине нема вајде...


Радоје Куч из Долића, села у којем су остали само земља и камен, не крије да је очајан.

- Нисам накосио ни пласт сена, можда ће стока некако преживети до јесени, пашће ваљда киша, биће мало траве за козе и овце. Шта да радим са кравама, како без трунке сена да чекам зиму. Суша је узела данак у целој Рашкој области. И да имамо пара, не бисмо имали где да набавимо сточну храну - жали се Куч.


Загађени извори


Исто стање је и у Дражевићима. Садија Камберовић свакодневно мора да помузе пет крава и стотину оваца, па од млека прави сјенички сир.

- Нема косидбе, нема сена, нити стока има шта да пасе, трава је потпуно изгорела. Не сећам се да смо имали овакву годину. Једва смо преживели сибирску зиму, пролећа скоро да није ни било, одмах су почела несносне врућине. Има села у којима људи немају ни капи воде. Стока цркава до глади и жеђи - каже Садија.

У Црвском, пештерском селу у месној заједници Баре на граници Србије и Црне Горе, жеђ мучи и стотинак житеља који су, кад не стигне цистерна из Сјенице, принуђени да пију неисправну воду са замућених извора. У селу је стотинак мештана, махом стараца који су принуђени да воду километрима носе на леђима или да је, на коњима,

у бурадима, допремају да би напојили више од 1.500 оваца. Тибор Јелић из Црвска жали што општина Сјеница никако да реши проблеме са водоводом и ослободи их патњи.

- Многи су морали да се одселе у Краљево, Крагујевац, Смедерево, Чачак... И ја сам се селио у Крагујевац, али нисам могао да издржим "у туђини", вратио сам се у Црвско, јер нигде није лепше него у родном селу. Ако преживимо ово лето и следећу зиму, живећемо овде вековима - каже Јелић.

Међу пештерским сточарима има и повратника из иностранства који су своју уштеђевину уложили у у стада оваца надајући се да ће као фармери боље живети него као гастарбајтери у Швајцарској или Немачкој. Један од њих је Расим Наумовић, који је две деценије радио у Немачкој.

- Имам 300 оваца, намеравао сам да докупим још повећавам стадо све до 1.000 грла, али сада ћу добро размислити да ли ћу и и даље улагати у сточарство. Из тешке ситуације намеравам да се извучем тако што ћу покушати да сено увезем из других делова Србије и да у исхрани стоке више буде силаже и житарица. Бићу на губитку, али сада је најважније да се спаси што се спасти може, а шта ћу даље, још не знам. Ваљда ће нова Влада Србије нешто урадити за пољопривреду - нада се Наумовић...

Цитат
Не можемо ни до пијаце

Садија Камберовић је чула да по Београду због суше скачу цене хране, воћа и поврћа, док је на Пештеру килограм сира јефтинији од евра.
- Дајемо га за багателу, јер немамо расхладне уређаје и не можемо да чекамо бољу цену. По овој жеги, док се боримо да спасемо стада, не можемо да стигнемо до пијаца у великим градовима где би вероватно било купаца - јада се Садија.


Цитат
Рецепт за излазак из кризе

На Пештеру се тренутно узгаја око 30.000 оваца, 20.000 расних крава и око 10.000 грла друге крупне стоке. Већ на јесен знатан део оваца и говеда ће због суше под нож и у пршуту, па ће се сточни фонд додатно смањити. Пре пола века на Пештеру се узгајало 50.000-60.000 оваца, стучњаци тврде да су на висоравни услови за сточарство много бољи него у Аустралији и да би, у срећнијим временима, могло да се узгаја бар 100.000 оваца.
Енвер Дацић, сточар из Карајукића Бунара, има рецепт како да Србија изађе из кризе:
- Са малим улагањима, уз много већу бригу државе, могли бисмо да преплавимо Европу, Русију и арапски свет здравом храном.

(Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Август 08, 2012, 02:37:12 »

Кнежевић: Поскупљења због суше


Нажалост, због суше поскупеће поједини прехрамбени производи, каже министар пољопривреде Србије Горан Кнежевић.

Министар пољопривреде, Горан Кнежевић

"Покушаћемо да интервенишемо са одређеним количинама робе, покушаћемо да субвенцијама пољопривредницима омогућимо и да њихови производи буду јефтинији, да омогућимо да не буде великог скока цене хране", казао је Кнежевић за Б92.

Он је навео да је о томе требало много раније размишљати и да је претходна влада морала преко Дирекције за робне резерве да обезбеди одређену количину стратешких производа и да интервенцијом на тржишту онемогући да се цене "практично не пењу до неба".

Министар пољопривреде је казао да ће се штета од суше мерити у више стотина милиона евра.

Цитат
Хлеб од септембра 80 динара!
Уколико се не забрани извоз пшенице, за месец дана следи поскупљење, упозоравају пекари

Хлеб би до четвртка требало да поскупи десет динара, са 44 на 54 динара за векну, изјавио је за Курир Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије. Пекари се плаше да би, уколико се не забрани извоз пшенице, цена хлеба могла да достигне и 80 динара.
   (Бета, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Август 08, 2012, 02:41:40 »

Цитат
Нажалост, због суше поскупеће поједини прехрамбени производи, каже министар пољопривреде Србије Горан Кнежевић.

Да се захвалимо министру на овим "лепим" речима. А, није морао баш ни то да нам саопштава. Све, све, ал` баш хлеб да поскупи и да то буде први "поклон" народу што је за њих гласао... Превртање очима
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Tekila Gerila
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 6


Погледај профил
« Одговор #15 послато: Август 08, 2012, 17:09:32 »

Цитат
Нажалост, због суше поскупеће поједини прехрамбени производи, каже министар пољопривреде Србије Горан Кнежевић.

Да се захвалимо министру на овим "лепим" речима. А, није морао баш ни то да нам саопштава. Све, све, ал` баш хлеб да поскупи и да то буде први "поклон" народу што је за њих гласао... Превртање очима

Е ја га нећу ни јести...
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Август 11, 2012, 08:14:52 »

Километри до воде

Пештерски горштаци, навикнути да се боре са суровом природом Висоравни, издржали су много зима и суша, али кажу да са овом не могу сами да изађу на крај.


"Морају да кољу". "Кољи и бацај. Да продамо немамо коме, а не можемо ни да све поједемо. Ја не могу да поједем двеста оваца."

Међу пештерским сточарима има и повратника из иностранства и града. Један од њих је и Драган Балшић који је, пошто је остао без посла у Краљеву, одлучио да се врати у своје село.

"Воду допремам из Карајукића бунара", каже Балшић. "Две цистерне по хиљаду литара. Воду немам никако, а морам да напојим 120 оваца и говеда, и да буде за потребе домаћинства."
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Август 17, 2012, 00:56:44 »

Странци цене српске оранице

Да српске оранице крију немерљиво благо, заклињу се Немица Вивијен Шедлер и њен муж Холанђанин Боудвин Кегелс, који већ три године у мачванском селу Јаловик код Владимираца производе око 50 врста поврћа, житарица, лековитог и зачинског биља.

Обрађују 11 хектара, од чега је 5,5 хектара у њиховом власништву, а осталу земљу су им бесплатно на коришћење дали мештани само да не би била запарложена, јер они не могу да је обрађују. Оранице су ослободили свих отрова, не користе пестициде и вештачко ђубриво, а за јачање биљака и плодност земље користе искључиво природне рецепте.


У Мачви производи органску храну: Вивијен Шедлер

- У Србију, у село Неменикуће на Космају, дошла сам пре седам година да бих производила органску храну - прича 32-годишња Вивијен.

- Завршила сам студије религије у Берлину, а затим сам четири године била на пракси биодинамичке производње где сам научила све о производњи органске хране. То знање сада примењујемо у Србији која може да буде рај за органску храну.

За сада узгајамо раж, кукуруз и све врсте поврћа које продајемо на једној београдској пијаци. Стоку хранимо кукурузом узгајаним без пестицида, тако да ће и њихово месо и млеко бити органско. Одгајамо патке, кокошке, овце и козе.



Вивијен узгаја и мангулице

Боудвин и Вивијен су се срели на конгресу представника биодинамичке пољопривреде. За Јаловик су се одлучили јер су у овом селу нашли одговарајућу кућу са имањем.

- Кегелс је задужен за механизацију, имамо трактор и велики број прикључних машина, а ако се догоди да нам нешто зафали позајмимо од пријатеља Лазе из суседног села. Одгајамо и мангулице, козе, овце и краве буше (брдске краве). Пошто нам је земљиште одмах поред куће, планирамо и да уведемо систем за наводњавање - прича Вивијен.

У њихово домаћинство долазе студенти из целог света на праксу. Вивијен и Кегелс желе да добију дозволу која би им омогућила да издају сертификате студентима који код њих обаве праксу за производњу органске хране. Желе да унапреде и прошире ову врсту производње.



Пракса је круна дипломе: Вивијен Шедлер, Карла Рубин, Боудвин и његови родитељи


- Није довољно бубати на факултету. Без праксе диплома ништа не значи. Надамо се да ћемо остварити сарадњу са Министарством за науку у Србији и моћи да остваримо свој циљ - опет ће Вивиен.

И Вивијен и Боудвин траже српско држављанство не само да би могли да остану у Србији већ и да би могли да остваре сва права као грађани наше земље. У Србији им се родила и кћерка Карла Рубин. У посету сину, снахи и унуци овог лета су били Боудвинови родитељи Кирила и Нени Кегелс, који су засукали рукаве и показали да су спретни и умешни у пољопривредним радовима. (З.Глигоријевић, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Август 17, 2012, 01:04:09 »

Овај текст је објављен прошле године, али без обзира на то, сада сам га поставила, јер у њему има неке симболике и поуке.
Па, зар странци треба да нам држе лекцију и да нам показују на властитим нашим пољима и ораницама, како су оне од Бога дате на дар и шта оне значе за здрав живот човека.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Август 27, 2012, 00:12:06 »

И без приноса и без зараде

Ратарима у Мачви суша је однела и принос и зараду. За нова улагања и обнову производње, кажу немају новца, а нове мере Ваде за ублажавање последица само ће мало ублажити штету.

На узгоју педесет грла у домаћинству Ивановића кажу да дневно губе 100 евра. Зато су пре неколико дана продали седам телади, а купца чека још једанаест. Због суше, кажу, нема хране, а улагање се не исплати.


За узорне домаћине из Табановића свака помоћ пољопривредницима је добро дошла.

"Одговара нам субвенционисана нафта, одлагање кредита, али не одговара нам у сточарству субвенционисање, још увек не знамо услове и на који начин. Ако буде по оном услову да будем дужан домаћим кланицама те нам субвенције не одговарају због кланичара који нису коректни у овим нашим пословима", каже Милан Ивановић из Табановића.

За исхрану стоке обрађују 70 хектара, са три хектара под луцерком, због суше, имају само 130 бала, а на од 25 хектара под кукурузом, на скоро половини, неће имати шта да оберу.


"Треба нешто конкретније, ово је слабо. Нафта, то је у реду, ако буде регресирана, без акциза, јер знате опет сељак врати држави", каже Миодраг Ивановић из Табановића.

Род до 70 одсто умањен је на већини мачванских поља.

Иван Мирковић из Табановића каже да ће ове мере сигурно добро доћи, али да им треба више помоћи, јер су, како каже, штете огромне.

Пољопривредници наглашавју да је несигурност производње највећи проблем, а пут до остваривања олакшица, надају се, неће бити уз обимну документацију за коју, како кажу, немају ни снаге, ни времена. (РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Август 29, 2012, 03:05:43 »

Тоне муља закрчиле војвођанске канале

Из војвођанских канала годишње се извади око 180.000 кубних метара муља и трске, али и разног другог отпада


НОВИ БЕЧЕЈ - Посматрано са насипа канал Дунав-Тиса-Дунав код Новог Бечеја не примећује се да у приобаљу има неких проблема. Све постаје јасније када се жели доћи до посаде брода багера "Дунав", јер од густог барског растиња чамац не може да се приближи обали.

Радници ЈВП "Воде Војводине" сушни период користе за чишћење муља, због којег је смањена оптимална дубина канала.

Руководилац пловног багера Војислав Грбић каже да из војвођанских канала годишње изваде око 180.000 кубних метара муља и трске, али и разног другог отпада.

"Проналазимо платформе за риболов, затим сајле, аутомобилске или тракторске гуме. То нам успорава рад, али успевамо све проблеме да превазиђемо. Са пловним багером "Дунав" радимо 12 година и он је један од три које имамо у "Водама Војводине" за ове намене", каже Грбић.

Каналска мрежа Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав у Војводини дуга је око 700 километара.

Ови радови су, како кажу, компликовани, јер најпре треба монтирати трасу цеви, којима се муљ одводи на место за складиштење, а простора за то често нема поред насипа.

У Новом Бечеју посао на два километра измуљивања трајаће два месеца. За то време ће се из канала извадити око 30.000 кубика муља.

Стеван Илинчић, помоћник директора ЈВП "Воде Војводине" за хидросистем Дунав - Тиса - Дунав каже да ће се, након завршетка радова, омогућити већи протицајни профил канала, више воде за Банат, а биће, како каже, лепша обала.

"Овај део канала пуштен је у употребу 1975. године, а одржава се у складу са планом редовног одржавања и ово су највећи радови на чишћењу, који су предузети", објашњава Илинчић.

Војвођански канали и реке су често неискоришћени за пловидбу, управо због муља на њиховом дну. Тако на каналу Бегеј од Зрењанина до румунске границе, пловидба већим бродовима је немогућа, због муља, који је понегде дебљине и два метра.

(Курир)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Август 29, 2012, 03:12:49 »

Цитат
Тоне муља закрчиле војвођанске канале

И онда се питамо како  је то и због чега суша у ратарству направила штету од преко две милијарде долара ...
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Август 29, 2012, 12:12:31 »

Сушно и горко лето

Према првим проценама, род шећерне репе ове године ће бити за трећину нижи него лане. Има парцела које ће остати и без рода.


Ове године је, због суше, убрзана вегетација свих јесењих култура, па је и убирање рода почело десетак дана раније од уобичајеног рока. Према првим проценама пољопривредника, род шећерне репе за трећину нижи него лане.


Произвођачи шећерне репе из Српске Црње код Зрењанина први су почели вађење ове биљне културе. На основу првих извађених количина, процењује се да се приноси крећу око 40 тона по хектару, што је за око 30 одсто мање него лане.

Никола Танин, пољопривредник из Српске Црње, међу првима је почео да вади шећерну репу, под којом има 40 хектара обрадивих површина. Комплетан род ће завршити у шећерани у Сенти, а први приноси су знатно нижи него лане, с обзиром на то да је суша узела део рода.

"Први приноси су нешто већи од 40 тона по хектару. Не могу бити задовољан тиме. На овој парцели је било нешто више падавина, али ни то није допринело да род буде издашнији", каже Танин.

Шећерна репа је прошла кроз више проблематичних фаза у развоју, тако да ће неке од парцела бити и без рода.


"Принос ће бити на мојим њивама и до 30 модсто мањи него лане. Засејао сам 40 хектара шећерне репе, а око 10 хектара ми је измрзло и нисам пресејавао. Када се сви проблеми узму у обзир, могу бити задовољан и са овим што ћу превести у шећерану, с обзиром на неповољне временске прилике", каже пољопривредник из Српске Црње Данијел Ђурин.

Произвођачи су уговарали производњу по цени од четири динара за килограм репе. Толико је исплаћивано и прошле године, па се ратари надају вишој цени како кампања прераде буде одмицала.

У Србији је, ове године, под шећерном репом било 60.000 хектара, али се још увек не зна колико ће рода завршити у шест домаћих шећерана, пошто је бар 5.000 хектара уговорено да се прода у Хрватској, чији прерађивачи нуде вишу цену.

(РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #23 послато: Август 29, 2012, 12:15:45 »

Цитат
Сушно и горко лето

И поред лета "горког" и  јесен и зима ће да нам буду "горке", поскупеће шећер Тужан
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Август 30, 2012, 03:38:11 »

Најмање пшенице за последњих 60 година


Србија је ове године оборила светски рекорд у смањењу сетвених површна под пшеницом. Стручњаци предлажу мере које би окренуле овај неповољни тренд, између осталог и субвенције




Србија је светски рекордер у смањењу сетвених површина под пшеницом. Иако је овогодишња жетва обављена на укупно 482.613 хектара у рекордном року, површине засејане хлебним житом у нашој земљи биле су најмање за последњих шест деценија.

Како сматрају у Привредној комори Србије, пшеница треба да постане стратешки производ и да заузме најмање 600.000 хектара. Тако бисмо сваке године могли да извозимо милион тона ове житарице.

Стручњаци указују да се неповољан тренд смањивања површина под пшеницом последњих 20 година, може променити гајењем у плодореду, повећањем субвенција, укључивањем прерађивача у уговарање производње и лиценцирањем већег броја јавних складишта.

- Ове године у лошим условима имали смо добру жетву пшенице - каже Војислав Станковић, саветник за пољопривреду председника ПКС. - Род ће бити довољан за домаће потребе и залихе, а остаће и око 400.000 тона за извоз. Ови подаци, међутим, не би требало да нас заварају, јер површине под пшеницом у Србији треба стабилизовати на 500.000 до 600.000 хектара.

(вечерње  НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #25 послато: Август 30, 2012, 05:36:53 »

Киш: Мере недоступне за велики број пољопривредника

Пољопривредници имају одређену дозу зебње да ће мали број њих бити обухваћен владиним мерама за превазилажење последица актуелне суше у аграру, изјавио је данас Тањугу председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш.


Он је истакао да "то (мере) лепо звучи", али да пољопривредници морају да виде како ће бити написане уредбе за примену мера за санирање последица суше, које би Влада Србије требало да усвоји сутра.

- Досадашње искуство нам говори да једна реч или реченица у уредби или мери, зна да искључи неколико хиљада газдинстава или да велики број газдинства не буде укључен - казао је Киш.

Он је рекао да се пољопривредници плаше да велики број њих неће бити дотакнут мерама, и то пре свих мања регистрована пољопривредна газдинства.
- Не видимо, ни колико ће пара бити више за пољопривреду у ребалансу буџета, што смо месецима слушали - нагласио је Киш.

Према његовим речима, произвођачи не виде да ће се ребалансом буџета издвојити пуно пара за сушу, а мере, како оцењују, нису ништа ново, већ редовне мере "предвиђене срамним (аграрним) буџетом од 2,2 одсто (републичког буџета).

Влада Србије требало би да на сутрашњој седници усвоји уредбе које ће омогућити да се примене мере за санирање последица суше, потврђено је Тањугу у Министарству пољопривреде.
Влада Србије усвојила је 23. августа мере за превазилажење последица актуелне суше у аграру, а пољопривредницима је за помоћ у санирању последица суше намењено око 150 милиона евра.

Министар пољопривреде Горан Кнежевић изјавио је раније ове недеље да је то у последњих 20 до 25 година највећа појединачна помоћ за пољопривреднике и да је у тешким економским условима урађено највише што се могло.

Уз подсећање да су последице суше биле катастрофалне и да се штета може мерити стотинама милиона евра, Кнежевић је објаснио да је на име помоћи урађено све што се могло, јер је држави за нормално функционисање "потребно да се до краја године задужи за 2,5 милијарди евра".

- Ситуација је таква каква јесте и врло је озбиљна, а последице суше су катастрофалне - умањен је род кукуруза и соје за неких 50 одсто, а шећерне репе од 25 до 40 одсто - рекао је он.

Мере обухватају омогућавање додатног грејс периода од годину дана за субвенционисане краткорочне и дугорочне аграрне кредите, током ког пољопривредници неће враћати главницу, а наставиће уговорено плаћање камате.
Регистрована пољопривредна газдинства ће бити ослобођена плаћања накнаде за одводњавање и наводњавање за 2011. и 2012. годину, а биће упућена препорука локалним самоуправама да ослободе регистрована пољопривредна газдинства плаћања закупа пољопривредног земљишта у државној својини за 2012.

Републичка дирекција за робне резерве интервентно ће купити до 200.000 тона меркантилног кукуруза на домаћем тржишту, ради попуњавања стратешких резерви, а привремено ће бити укинуте царине и прелевмани на увоз свих врста житарица до наредне жетве.

Дневно ће се пратити извоз свих врста житарица и у случају извоза који би значајно угрозио снабдевање домаћег тржишта биће предузете одговарајуће мере. Када је реч о повећању подстицаја, предвиђена средства за тов јунади биће повећана са постојећих 5.000 динара по грлу на 10.000 динара, а за тов свиња са постојећих 500 динара по грлу на 1.000 динара до краја године.

Предвиђено је и да се постојећи износ премије за млеко од пет динара по литру млека повећа на седам динара за трећи и четврти квартал ове године, као и да се до краја године прошири број корисника подстицаја за генетско унапређење сточарства ублажавањем критеријума за стицање права на те подстицаје.

Цитат
Дачић: Штета за аграр од суше већа од милијарду евра

Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је домаћа пољопривреда претрпела шету од суше већу од милијарду евра. Дачић је на конференцији за новинаре после састанка са члановима Колегијума Социјално-економског савета у Београду казао да се ради на изменама уредби и одлука да би могле да се примене мере за помоћ пољопривреди које је Влада донела прошле недеље.

По његовим речима, са министрима пољопривреде и финансија Гораном Кнежевићем и Млађаном Динкићем данас је потписао "препоруке банкама и другим институцијама и организацијама да би утицали на репрограмирање обавеза пољопривредника".
- Влада ће помоћи пољопривредницима у ослобађању или репрограмирању обавеза према банкама, државним органима или локалним и покрајинским властима - навео је он.
Дачић је подсетио да ће се економским мерама пратити и регулисати односи на тржишту пољопривредних производа, пре свега житарица, и да ће се интервенисати из Робних резерви.
- За сада нису предвиђена ограничавања извоза тих производа, али, ако буде нарушен баланс, то ће бити крајња мера. Помоћ ће добити и они који се баве сточарством, а следи договор са Нафтном индустријом Србије о регресирању горива за пољопривреднике - казао је Дачић. (Бета)

(Танјуг, Бета, Блиц)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #26 послато: Септембар 04, 2012, 18:49:53 »

Банатски паори: Продајте земљиште домаћим сељацима

Асоцијација пољопривредника "Банатски паори" затражила је од Министарства пољопривреде да омогући малим и средњим пољопривредницима да купе државно земљиште по повољним условима, пре него што од 2014. и странци стекну предуслове за куповину земљишта у Србији.


"Банатски паори" су затражили, у те сврхе, измену Закона о пољопривредном земљишту, и то тако да паори могу да купују државно земљиште уз повољне хипотекарне кредите на 20 година.

"Предност у куповини требало би да имају мали и средњи паори, а најбоље би било да се продаје максимално 20 хектара по газдинству, чиме би 20.000 малих паора дошло до обрадивог земљишта, и тиме ојачало свој статус", речено је агенцији Бета у асоцијацији "Банатски паори".

Оцењује се да би се на тај начин повећао удео средњег слоја пољопривредника у укупној структури и додаје да је средњи слој ослонац сваке државе и напретка у њој.

"Ако већ морате да продате земљу, продајте је нама, српским сељацима, а не странцима", пише у саопштењу.

"Банатски паори" су подсетили да у Србији има око 400.000 хектара државног пољопривредног земљишта. (Бета)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #27 послато: Септембар 26, 2012, 06:10:40 »

Светски научници: Излечићемо српске шљиве

Водећи амерички генетичар Ралф Скорца открива да је меденослатка сорта шљиве потпуно безбедна за људе


Феликс Николеску и Ралф Скорца у посети Београду

БЕОГРАД - Решење проблема.
Ралф Скорца, један од водећих стручњака за генетско унапређење воћа при америчком министарству пољопривреде, посетио је Србију и говорио о сорти шљиве "меденослатка", на којој његов тим стручњака ради већ петнаест година. Скорца за Курир каже да је ова сорта, генетски модификована, потпуно безбедна и сигурна и за околину и за људе.


- Постоји велики проблем, посебно у овом делу света, али и у САД, са одређеним болестима шљива, конкретно са болешћу шарка. За њу немамо добар одбрамбени механизам и зато је много стабала шљиве заражено. Наша је идеја и жеља да нађемо бољи начин да дрвеће буде отпорно како би узгајивачи могли да узгајају воће, а конзументи добијају висококвалитетно воће - каже Скорца и објашњава шта његов тим заправо ради са овим биљкама.

- Ми узимамо мали део гена и убацујемо га у биљку како би она могла да изгради имунитет. То вам је као кад се људи вакцинишу против вируса. Убацили смо мали инфицирани део и то стимулише природни имунитет шљиве. Ми их заправо ојачамо. После 15 година истраживања утврдили смо да су шљиве веома отпорне на болести. Све те информације и истраживања дали смо регулаторним агенцијама у САД (постоје три), пре тога проверили смо да ли су безбедне по околину, по људе, урадили смо све могуће анализе на шљивама, и исто то су и они спровели са својим независним стручњацима и рекли су: Одобравамо ово! - објашњава овај научник.

Када је реч о Србији, Скорца каже да је, према истраживањима, око 58 одсто стабала шљиве заражено и да би, уз одговарајуће дозволе, било добро да се ова сорта култивише и у Србији.

- Не кажем да ће то решити све проблеме у Србији, али било би од велике помоћи. Наравно, одлука је на узгајивачима - закључује овај научник. На крају, он додаје да не постоји ниједно истраживање по ком ово лоше утиче на људско здравље или околину. Такође, он тврди да приликом истраживања меденослатке шљиве никад није установљено да изазива тумор јетре.

Цитат
Усклађивање закона

Феликс Николеску из Румуније, стручњак ЕУ за биотехнолошке законе и правила, каже за наш лист да свака земља која жели у ЕУ мора да усвоји одређене норме у овој области.

- Румунија је, рецимо, прошла кроз све то, тако да свака земља која је кандидат за ЕУ мора да усклади своје законе, па и из ове области, са европским - наглашава Николеску.
 (Курир)



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #28 послато: Септембар 26, 2012, 06:14:11 »

Нед`о Бог да нам ови генетичари "лече" наше српске шљиве. А, шта то српским шљивама фали?

Цитат
...да је ова сорта, генетски модификована, потпуно безбедна и сигурна и за околину и за људе....

Ој Србијо међ` шљивама!!!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #29 послато: Септембар 28, 2012, 19:57:54 »

Цитат
Ралф Скорца, један од водећих стручњака за генетско унапређење воћа при америчком министарству пољопривреде, посетио је Србију и говорио о сорти шљиве "меденослатка", на којој његов тим стручњака ради већ петнаест година. Скорца за Курир каже да је ова сорта, генетски модификована,потпуно безбедна и сигурна и за околину и за људе.

Чуди ме да је ова вест у српској јавности прошла неопажено,..


Цитат
Ми узимамо мали део гена и убацујемо га у биљку како би она могла да изгради имунитет. То вам је као кад се људи вакцинишу против вируса. Убацили смо мали инфицирани део и то стимулише природни имунитет шљиве

Ако неко тајно разговара и ако дозволи да нашу српску шљиву на овај начин лече.... Превртање очима.....оде онда и шљива на пут без повратка.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #30 послато: Октобар 11, 2012, 05:23:32 »

СКАНДАЛ: Нико не испитује храну у Србији!


За пет дана примене новог упутства о узорковању производа од 889 пошиљки хране испитано свега десет


Узорци хране сада се анализирају једном недељно

БЕОГРАД - Ко зна шта једемо?
Храна из увоза готово да се више не контролише од 1. октобра, кад је на снагу ступило ново упутство о узорковању производа на граничним прелазима!

Ово за Курир тврди извор из одељења фитосанитарне инспекције за безбедност хране, који каже да је за пет дана откако је одредба ступила на снагу од укупно 889 пошиљки хране контролисано свега 10 узорака.

- Свака та пошиљка садржи две-три врсте хране, а узорковано је само 10 врста. На основу чега су прехрамбени производи стављени у промет кад претходно нису узорковани и анализирани? - каже овај добро обавештени извор и додаје да је срамно то што је Министарство пољопривреде на овај начин дозволило да у земљу уђе и несметано се продаје воће и поврће са ко зна каквим пестицидима, отровима и хормонима из Македоније, Грчке, Алжира, Туниса, Турске...

Подсећамо, директор Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде Јан Баћански недавно је објаснио да је због смањења трошкова у буџету Србије одлучено да се узорковање хране из увоза врши једном недељно, као и да се то неће радити код оних намирница које су до сада контролисане неколико пута а прошле су све анализе.

- Инспектори сада практично глуме писаре на граничним прелазима, пишу решења и лупају државне печате на слепо, што увозничком лобију омогућава легалан увоз најјефтиније, најнеквалитетније и најнебезбедније хране у Србију - каже овај забринути стручњак.

У Министарству пољопривреде рекли су да надлежни не могу да одговарају на питања јер тада не би имали времена да раде свој посао и да ће све саопштити на данашњој конференцији за новинаре.

Цитат
Шеварлић: Могућ увоз ГМ хране!

Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета и председник Друштва агроекономиста Србије, каже да је оваква ситуација веома комплексна.

- Ово значи да се попушта увозничком лобију, да се затварају очи пред последицама прехрањивања становништва, као и то да некоме одговара да смо све више оптерећени ГМ храном из увоза. Јер питање је да ли се заиста користи само 0,9 одсто ГМ соје, како, на пример, пише на етикети, или је тај број дупло већи - каже професор и додаје да је добро питање због чега се врши само узорковање соје, а не и кукуруза и кромпира.

(Сања Илић, Курир)




***



Евидентно, никада народ није био луђи,...ко зна од чега  Зеленко

А ово име, Јан Баћански, па још директор Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде.Зато нема нигде неких чајева који су били мелем за многе болештине. Нисам параноична, али све више примећујем да несрби "чуче" на неким врло значајним  функцијама,...а Срби ћуте и повлаче се корак по корак....
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #31 послато: Октобар 11, 2012, 05:51:26 »

Srbija uvozi hranu. Pa na prvom mestu to je nenormalno, a onda sve ovo ostalo. O tome i da ne raspravljamo, to je ludilo.
Сачувана
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #32 послато: Октобар 19, 2012, 09:54:18 »

Zapušteno imanje postaće luksuz
Izvor: Novosti

Beograd -- Biti vlasnik zapuštenog poljoprivrednog zemljišta skoro svuda u svetu je luksuz, a uskoro će tako biti i u Srbiji.


Ministarstvo finansija razmišlja o izmenama poreza na imovinu kojim bi visokim stopama "kažnjavalo“ nekorišćenje oranica i građevinskih parcela.

Kada bi se to primenjivalo i na državu, mogla bi se nadati paprenim uplatnicama.

Srbija, prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda, ima 884.046 hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga, u zakup izdaje oko 450.000 hektara obradivih površina. Od preostalih 430.000 hektara deo se ne koristi.

Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, oko 50.000 hektara. Ali država ovaj porez ne plaća.

"Država nije poreski obveznik u smislu plaćanja poreza na imovinu, ali je obveznik svih drugih obaveza",objašnjavaju u ovom Ministarstvu.

Ne obrađuje se uglavnom zemljište lošijeg kvaliteta i to u područjima gde su napuštena sela. Najviše na jugoistoku Srbije, i delovima centralne i južne Srbije. U onim područjima gde je poljoprivredno zemljište kvalitetno i gde živi veći broj poljoprivrednika prosečno se od četiri do pet poljoprivrednika nadmeće da dobije u zakup državno zemljište.

Kako Novosti saznaju skoro šest godina, od 2007. kada je država počela da vodi evidenciju o izdatim parcelama, pa do 28. septembra ove godine, od zakupa poljoprivrednog zemljišta ostvaren je prihod od 19.048.730.000 dinara.

Svaka lokalna samouprava ima godišnji program izdavanja obradivih parcela u državnoj svojini, koji mora da dobije „zeleno svetlo“ Ministarstva poljoprivrede.

Od ukupnog prihoda ostarenog u poslednjih šest godina od iznajmljivanja obradivog zemljišta, u republičku kasu otišlo je 5.859.020.000 dinara, AP Vojvodina je dobila 5.570.114.000, gradovi 1.842.800.000, dok je opštinama pripalo 5.776.798.000 dinara.

"Smatram da će pomoći da se svaki centimetar poljoprivrednog zemljišta obrađuje, na šta upozoravamo godinama. Nema potrebe praviti razliku između privatnog, zadružnog, državnog ili bilo kojeg zemljišta. Niko nema prava da drži neobrađeno zemljište. To je prirodni resurs za koji postoji veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača, kompanija i svih onih koji se bave obradom poljoprivrednog zemljišta”, kaže za Novosti predsednik MK grupe Miodrag Kostić.

Najveće parcele državnog poljoprivrednog zemljišta su na prostoru 17 beogradskih opština. Kada se sve sabere, u prestonici je čak 40.000 hekatara državnih oranica.

"Razlikuju se procene o tome koliko se oranica u Srbiji ne obrađuje, a kreću se od 400.000 do 600.000 hekatara”, kažu u Privrednoj komori Srbije. Većina je, ipak, u privatnom posedu. Najveći deo se nalazi u pograničnim područjima, ali i u selima koja izumiru.

Od 4.600 sela u Srbiji, oko 700 će nestati već za deset do 15 godina. U njima je 140.000 kuća u kojima niko ne živi i 50.000 brazda koje niko ne obrađuje.

PRODAJA DA SAČEKA

Nedavno pokrenuta inicijativa da država proda poljoprivredno zemljište, ipak, „ne pije vodu“.” Država ne može da donese odluku o prodaji poljoprivrednog zemljišta dok ne uradi četiri stvari."Prvo mora da se završi popis, da bismo znali šta sve u poljoprivredi imamo, zatim da se donese zakon o zadrugama, koji bi regulisao povraćaj zemlje zemljoradnicima i zadrugama. Takođe, mora da se sprovede Zakon o restituciji i izmeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu. I na kraju, treba sačekati da cena zemljišta poraste", kaže Milan Prostran, savetnik u PKS-u.


http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=10&dd=18&nav_id=653071


Закон по мери тајкуна и монополиста!
Сачувана

moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #33 послато: Октобар 19, 2012, 16:51:11 »

Bivši ministri upropastili Ministarstvo poljoprivrede




Ministarstvo poljoprivrede Srbije upozorilo je danas da je dovedena u pitanje isplata subvencija poljoprivrednicima jer je blokiran račun tog ministarstva zbog naplate starih dugova.

Ministarstvo je trebalo da isplati po 40.000 dinara poljoprivrednicima

"Bivši ministri poljoprivrede Saša Dragin i Dušan Petrović ostavili su dugove koji se prinudno naplaćuju blokadom računa Ministarstva", piše u saopštenju.

Dodaje se da zbog kašnjenja isplata subvencija poljoprivrednicima koje je usvojila sadašnja Vlada, "a koje su najveće u poslednjih 25 godina", postoji bojazan da neće moći da se sprovede jesenja setva po planu.

Ministarstvo poljoprivrede je, kako je navedeno, na osnovu prinudne naplate duga po sudskim rešenjima, od početka 2012. godine do danas ukupno platilo 1,2 milijarde dinara, a juče je na naplatu stigao i novi iznos od 204 miliona dinara.

 

Objašnjeno je da je na osnovu Uredbe o isplati sredstava nekomercijalnim gazdinstvima, Ministarstvo je trebalo da isplati po 40.000 dinara poljoprivrednicima, ali se po nalogu ministra Saše Dragina isplaćivalo upola manje.

Taj problem, kako tvrdi Ministarstvo poljoprivrede, nije rešio ni Dušan Petrović, zbog čega se sada dugovi prinudno naplaćuju, kao i sudski troškova i advokatske usluge.

Ministarstvo je procenilo da će ukupan iznos prinudnih izvršenja dostići dodatnih jednu i po, do dve milijarde dinara tokom 2013. godine, što će blokirati normalan rad tog ministarstva. Očekuje se da će problem biti rešen "u koordinaciji s Vladom".

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/262921/Bivsi-ministri-upropastili-Ministarstvo-poljoprivrede



А Ивана Дулућ Марковић,не би смели на њу да забораве.

Цитат


Rođena je 1961. godine u Zagrebu. Završila je Poljoprivredni fakultet u Zagrebu, a doktorirala u Beogradu.

Od 2000. radila je kao direktor Saveznog zavoda za biljne i animalne genetičke resurse. Profesor je na Poljoprivrednom fakultetu u Banjaluci. Od 2004. do 2006. godine bila je ministarka poljoprivrede u republičkoj vladi, a nakon toga jedan od njenih potpredsednika. Bila je potpredsednik Vlade Vojvodine.

U stranci G17 plus je od 2006. godine bila potpredsednik. Iz stranke se povukla u maju 2010. godine, a godinu i po dana kasnije se vratila u nju, tačnije u URS.

   ( “Samo lud i mrtav ne može da se predomisli, a ponovo sam stala uz Mlađana Dinkića jer smatram da je sposoban da sve ideje pretoči u dela.”  Tanjug, )

Сачувана

moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #34 послато: Октобар 20, 2012, 19:06:02 »

Šeici na srpskim njivama
Izvor: Tanjug, Novosti

Beograd -- Vlada Srbije završila je posetu Abu Dabiju, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o saradnji u oblasti poljoprivrede.



Saradnja između dve zmelje očekuje se i oblasti agro-industrije i izgradnji sistema za navodnjavanje, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede.

Na osnovu memoranduma, koji je u ime Vlade potpisao ministar Mlađan Dinkić, u narednim mesecima se planira zaključivanje posebnog međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Sporazumom su predviđena zajednička ulaganja u 10 poljoprivrednih gazdinstava koja su trenutno u državnom vlasništvu, a koja u posedu imaju oko 9.000 hektara obradive površine.

Planira se i zaključivanje nekoliko operativnih ugovora sa korporacijom "Al Dahra", vodećom agro-industrijskom kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja veoma uspešno posluje na nekoliko kontinenata.

Ta kompanija bi preuzela 66,7 odsto vlasništva u zajedničkoj kompaniji za iznos od 100 miliona evra.

Kako je navedeno u saopštenju, zajednička kompanija bi dobila u dugoročni zakup još 16.000 hektara državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente do 250 evra po hektaru.

Predviđene su i dodatne investicije od najmanje 100 miliona evra za nabavku moderne opreme, mehanizacije i kompletno pokrivanje svih 25.000 hektara savremenim sistemima za navodnjavanje.

Vlada Srbije se obavezala da pruži punu podršku Al Dahri za preuzimanje jedne luke na Dunavu, koja bi postala logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

Sporazumom je predviđen i zajednički program investicija u moderne sisteme za navodnjavanje, čime bi bilo pokriveno milion hektara obradivog zemljišta u Srbiji, a sada se navodnjava svega oko 100.000 hektara.

Očekuje se da bi ukupna vrednost investicija u čišćenje postojećih kanala za navodnjavanje i izgradnju nove mreže mogla da dostigne do 1,25 milijardi evra, od čega bi oko 300 miliona evra bilo uloženo u prvoj fazi zajedničkog projekta.

Finansijska sredstva za modernizaciju postojeće i izgradnju nove kanalske mreže obezbedili bi Emirati, a Srbija bi ih otplatila kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih poljoprivrednih proizvoda - pšenice, kukuruza, deteline lucerke, mesa, mlečnih proizvoda, poluproizvoda i gotovih prehrambenih proizvoda.

Ovi poljoprivredni proizvodi bi se iz Srbije izvozili preko kompanije "Al Dahra" na tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i na treća tržišta, navodi se u saopštenju.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=10&dd=20&nav_id=653434

Као да је дошао почетак краја.Земља се продаје.Николић спомену неки дан село.Ако је ово концепт спашавања села,боље да га одмах забораве. Ово треба у старту спречити,у противном,остајемо и без земље.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #35 послато: Октобар 24, 2012, 06:21:52 »

"Ускоро покољ стоке у Србији"


Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић упозорио је да, због скупе сточне хране и њене несташице, предстоји покољ стоке у Србији. Договор Министарства пољопривреде и Дирекције за робне резерве да се интервенише сточном храном је добар, али ће га тешко бити реализовати без посредства задруга које су уништене. Та интервенција државе може да користи само великим фармерима који имају контакт са Робним резервама, а помоћ ће тешко стићи до мањих одгајивача, сматра Шеварлић.

Идуће године удео сточарства у укупној пољопривредној производњи Србије смањиће се на 25 одсто: Узрок су погрешне мере аграрне политике

Шеваралић је оценио да ће се идуће године удео сточарства у укупној пољопривредној производњи Србије смањити на 25 одсто, што значи да Србија улази у зону трајне зависности од увоза сточарских производа. Узрок су погрешне мере аграрне политике, као што је било смањење премија за млеко, рекао је Шеварлић.

Говорећи о осталим проблемима, Шеварлић је навео да је конкурентност мала јер домаћи сељак по хектару производи 11 пута мање од колеге из Немачке, а необрађено је више од 200.000 хектара ораница. Структура извоза, како је додао, није повољна јер је заснована на сировинама, а сталан је политички притисак да пољопривреда остане "социјални амортизер у кризи".

Шеварлић је рекао да су поседи у Србији и даље мали, власнички односи су нерегулисани, аграрни буџет је недовољан, а извори финансирања су скромни и скупи. Процењено је да би вредност аграрне производње у Србији са садашњих 4,5 милијарди евра могла да се увећа на 11 милијарди евра, под условом да се достигне бар просечна вредност производње у ЕУ, која износи 1.873 евра по хектару, изнео је Шеварлић и најавио да ће 18. новембра у Скупштини Србије бити јавна седница о генетски модификованим организмима (ГМО) у Србији.

Увођење производње и увоза ГМО, како је оценио, много би више штетило него користило држави и грађанима.

(Бета)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #36 послато: Новембар 12, 2012, 05:09:38 »

Šeici mogu da obrađuju našu zemlju
Izvor: Politika

Beograd -- Čije su oranice u Srbiji ili još bolje rečeno ko sve može da ih obrađuje? Da li treba praviti razliku ko sve treba da bude posednik ovog vrednog resursa?




Mogu li arapski šeici da obrađuju našu zemlju?

Ova tema iznenada se nametnula nakon što je ministar finansija Mlađan Dinkić, posle povratka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, saopštio da je tamo našao kupca za desetak propalih poljoprivrednih preduzeća.

Odgovor je - mogu. Stranci, prema važećim propisima, ne mogu kao fizička lica da kupe zemlju, ali mogu kao pravna lica, u privatizaciji, da kupe poljoprivredno preduzeće ili kombinat, podrazumeva se sa zemljom kojom oni raspolažu.

Već ima nekoliko takvih primera. Čini se da je u slučaju poziva arapskim šeicima da budu investitori u poljoprivredu ministar finansija naljutio vojvođanske paore zato što im je ponudio i državnu zemlju koju ta preduzeća obrađuju i to zakup. Jer, tako nešto nije nemoguće, ali je malo teže izvodljivo.

Propisi koji regulišu oblast zakupa državne zemlje kažu da na licitacijama za njihovo korišćenje, i to u drugom krugu, mogu da učestvuju i pravna lica sa sedištem na teritoriji lokalne samouprave koje ima najmanje 10 hektara u vlasništvu na teritoriji te katastarske opštine.

Znači, ukoliko bi šeici kupili poljoprivredno preduzeće mogli bi da se nadmeću i da zakupe i državnu zemlju.

Zoran Knežević, direktor Uprave za zemljište u Ministarstvu poljoprivrede kaže da Zakon o poljoprivrednom zemljištu nikoga ne stavlja u privilegovan položaj ni vlasništva, ni korišćenja zemljišta.

"Naš stav je da zemlju treba da obrađuju oni koji to mogu na adekvatan način kako bi bili konkurentni. Po našem zakonu zemlju obrađuju poljoprivrednici i pravna lica čija je osnovna delatnost poljoprivreda", kaže sagovornik Politike..

U Srbiji ima 4,2 miliona hektara obradivih površina, a po statistici prosečni posed je još uvek mali – oko tri hektara. Realno stanje je ipak drugačije, pa u Ministarstvu poljoprivrede računaju da je prosečni posed povećan na oko pet hektara s tim da ima gazdinstava i sa nekoliko stotina, pa i do hiljadu hektara.

Privatizacijom poljoprivrednih preduzeća i kombinata izmenila se i posedovna struktura tako da su neki, poput Miroslava Miškovića, Đorđija Nicovića, Miodraga Kostića, Vojina Lazarevića, Petra Matijevića, kupovinom i po nekoliko preduzeća došli do velikog poseda. Tako se u javnosti može čuti da Delta ima 25.000 hektara, Nicović malo više, Kostić oko dvadesetak hiljada hektara.

Direktor Uprave za zemljište kaže da je smanjen, čak i prepolovljen, broj hektara koje obrađuju njihova preduzeća iz prostog razloga što državnu zemlju koju su ranije obrađivali ti kombinati sada mogu da dobiju u zakup poljoprivredna gazdinstva. Na licitacijama, kaže Knežević, zemljoradnici nude veće cene zakupa i tako „odnose” zemlju.

Odgovor na pitanje da li nama trebaju ovako veliki zemljoposednici ne treba tražiti na adresi Ministarstva poljoprivrede zato što su oni nastali Zakonom o privatizaciji.

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu državna zemlja se ne prodaje, već se na osnovu odluka lokalne samouprave daje u zakup onome ko za nju više ponudi.

Primaran cilj Ministarstva je, kaže on, da se očuva poljoprivredno zemljište. Jer, zbog pretvaranja u građevinsko, pošumljavanja, povećanja broja stanovnika svakog sata se u svetu izgubi 900 hektara. U Evropskoj uniji ove godine nestaće 100.000 hektara obradivih površina, a u Srbiji je taj prosek 7.000–8.000 hektara godišnje.

U nekim godinama gubili smo i po 34.000 hektara. Bogate zemlje su svesne tog problema pa su u zemljama u razvoju kupile čak 220 miliona hektara. Za poslednjih deset godina Ujedinjeni Arapski Emirati su kupili čak 2,2 miliona hektara.

Inače, mi možemo da računamo da još samo u naredne četiri godine stranci kao fizička lica iz Evropske unije neće moći da kupuju zemlju kod nas. Nakon što i poslednja zemlja Litvanija ratifikuje SSP, a to se očekuje do kraja ove godine, teče taj rok. To znači da će već 2017. godine građani EU biti izjednačeni s našim po ovom pitanju.

Ministar Goran Knežević već je najavio da će pokušati naknadno da ispregovara nešto drugačije rešenje što bi podrazumevalo da se svih 27 članica EU s tim složi.

U javnosti se može čuti da bi motiv za kupovinu naših oranica mogla biti njihova niska cena, odnosno kasnija preprodaja po ulasku u EU u kojoj su cene više. Poznavaoci prilika kažu da su i kod nas cene zemlje povećane i da se za zemlju prve i druge kategorije kreću od 8.000 do 15.000 evra po hektaru.

Statistika, inače, pokazuje, da se godišnje ne obrađuje između 170 i 300.000 hektara, uglavnom u istočnim i jugoistočnim delovima. Razlozi su ekonomske prirode i to što su parcele sitne zemlja lošijeg kvaliteta, bez infrastrukture.

Za neobrađivanje zemlje izriču se prekršajne kazne od 2.000 do 200.000 dinara ako se radi o pravnom licu. Ove godine napisano je 12 takvih prijava.



Zloupotrebe zakupa državnog zemljišta

Najčešća zloupotreba kod zakupa državne zemlje je da je ne obrađuje onaj ko ju je izlicitirao na aukciji, auredno plaća zakup. Tada reaguje poljoprivredna inspekcija i onaj ko je to zloupotrebio goni se i prekršajno i krivično. Sa njim se raskida ugovor, tri godine nema pravo na subvencije i isto toliko ne može da zakupljuje državno zemljište.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=11&dd=11&nav_id=659434


Динкић жели да им да и ПКБ који се већ консолидовао, људи раде, примају плате итд.Он и њему слични већ годинама раде у интересу крупног међународног капитала,а не у интересу грађана Србије.Све што можемо треба сами да обрађујемо,а не  да продајемо странцу,јер једном продато,више се не поврати.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #37 послато: Новембар 16, 2012, 02:16:30 »

Zašto jedino Srbija prodaje zemlju?
Izvor: Politika

Beograd -- Trenutak otkada će stranci, a pod tim se podrazumevaju fizička lica, moći da kupuju zemlju u Srbiji iz dana u dan sve je bliži.



Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji tako nešto predviđa ratifikovale su praktično sve zemlje članice Evropske unije.

To jedino još nije učinila Litvanija, ali to bi moglo da se dogodi već ove godine.

Po slovu Sporazuma nakon četiri godine od trenutka kada ga i poslednja zemlja članica ratifikuje, a to bi moglo da znači već u 2017. godini, mi bismo trebali, kako je izričito navedeno, da dozvolimo strancima, građanima Unije, da pod istim uslovima kao i domaća lica mogu da kupuju zemlju. Naš Zakon o poljoprivrednom zemljištu, u kome sada postoji zabrana za tako nešto, moraće da se izmeni.

Druge zemlje, koje su već u EU dosta dugo, to ni izbliza nisu učinile. Ostavile su sebi dosta duge rokove nevezano za članstvo u Uniji. U slučaju Poljske zabrana prodaje zemlje strancima na snazi je 12 godina od datuma ulaska u EU. Mađarska je ispregovarala sedam plus tri godine. Taj rok Mađarima uskoro ističe, a aktuelna vlada traži od Brisela da rok bude produžen.

Nijedna od poslednje primljenih deset članica EU, uključujući i Hrvatsku, tako nešto nije dozvolila dok ne uđe u punopravno članstvo, a pojedine zemlje su zadržale moratorijum na takvu prodaju zemlje i posle toga.

Zašto smo mi, koji još nemamo ni datum za početak pregovora za članstvo u EU, a ne znamo ni kada bismo mogli da postanemo punopravni članovi, u SSP-u ispregovarali rešenje na sopstvenu štetu – pitanje je koje traži odgovore.

Prilikom nedavnog skupa posvećenog problemima agrara i izvozu hrane Božidar Đelić, pregovarač i potpisnik SSP upitao je Vensana Dežera, šefa delegacije Evropske unije u Srbije, da li se može pokrenuti revizija Sporazuma. Dežerov odgovor je bio – morate da pitate Brisel, piše Politika.

Šta, uostalom, Srbija može da uradi da minimizira moguću štetu?

Goran Knežević, ministar poljoprivrede rekao je da je, jedna od zamisli, da se stvarno pita Brisel. Da se od svih 27 članica Unije zatraži da nam omoguće ono što su druge zemlje u pristupanju EU sebi obezbedile – da im stranci za budzašto ne razgrabe neobnovljiv resurs kao što su plodne oranice.

"Poljoprivredno zemljište je veliki resurs koji ne smemo da rasprodamo, kao što smo rasprodali preduzeća", rekao je ministar.

Jedno od rešenja moglo bi da bude da stranci kao budući vlasnici zemlje budu ograničeni time da samo oni koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije mogu da kupuju zemlju.

Neko drugo rešenje moglo bi da bude da se strancima ograniči veličina poseda koji mogu da kupe. Takvo rešenje postoji i u drugim zakonodavstvima zemalja članica EU.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=11&dd=15&nav_id=660615



Тако је када држава не види шта је национални интерес,наиме када они који воде државу немају дефинисану никакву стратегију за очување националних интереса.Очигледно је да су њихиви интереси у ствари нечији други интереси. Питај Бога шта је у њиховим главама и шта они уопште мисле,нарочито докле ће овакода нас возају.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #38 послато: Новембар 21, 2012, 00:38:55 »

НЕВИЂЕНА ПЉАЧКА: Нестало 414.000 хектара српских ораница?!


То је урађено тако што су директори задруга са начелницима катастара пред приватизацију прекрајали податке, каже Илић



Курир је упозоравао на сумњиву продају земље - 20. јун 2011.

БЕОГРАД - Како су продате њиве?!
Кроз приватизацију друштвених предузећа у приватне руке прешло је више од 400.000 хектара државног и задружног пољопривредног земљишта, сазнаје Курир.

Иако се према закону пољопривредно земљиште не може приватизовати, кроз књижење државне и задружне земље као друштвене својине, стотине хектара најквалитетније пољопривредне земље завршило је у приватним рукама.

Лажни листови

Ненад Илић, председник Удружења за борбу против корупције „Обруч“, тврди да је „кроз приватизацију нестало 214.105 хектара задружне земље“.

- То је урађено тако што су директори задруга са начелницима катастара пред приватизацију прекрајали податке тако што су задружно пољопривредно земљиште водили као друштвену својину. Законом о пољопривредном земљишту из 1992. године и из 1997. целокупно земљиште пре приватизације морало је бити из друштвене преведено у задружну својину. Директори предузећа су у лажне поседовне листове уписивали друштвену својину над земљиштем у власништву задруге и као такво га продавали. Те програме приватизације одобравала је Агенција за приватизацију и тако је дошло до нестанка 214. л05 хектара задружног и више од 200.000 хектара државног земљишта - каже Илић и наводи пример Раткова, где је при приватизацији пријављено 160 хектара државног пољопривредног земљишта, а званични подаци РГЗ кажу да је било 413 хектара.

Савет се огласио

Овим проблемом, о коме је Курир раније писао, бавио се и Савет за борбу против корупције, који је јуче саопштио да је 6. новембра 2012. године Влади Србије доставио Извештај о државном и задружном земљишту у поступку приватизације.

- Савет је у извештају закључио да приватизацијом пољопривредних предузећа и комбината није законито решен статус пољопривредног земљишта. Многа предузећа приватизована су без претходно решеног питања својине над земљиштем - рекао је потпредседник Савета проф. др Мирослав Милићевић.

Шта је радила Агенција?

У извештају Савета за борбу против корупције пише да је пропуста било у самом процесу приватизације зато што је Агенција за приватизацију обављала промет земљишта иако за то није била надлежна, јер је у складу са важећим законима пољопривредно земљиште у јавној својини ван промета.

- Агенција дужна је да пружи доказ о томе на основу којих овлашћења је отуђила државно и задружно земљиште - каже Милићевић.

(Славица Томчић)


***


Ово се зове ЗЛОЧИН и ИЗДАЈА отаџбине!!!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #39 послато: Новембар 21, 2012, 07:54:12 »

Izgubis oranice, gubis hranu, izgubis hranu, sta ti ostaje, gubis sve. Ove manipulacije su bile lako izvodljive i bez pomeranja u katastru. Naime ako strana firma otvori firmu u Srbiji i 100% je vlasnik takve firme nema nikakve veze. Njihova srpska filijala se vodi kao srpska firma i kao takva je zasticeno pravno lice. Tada moze da kupi sta god hoce bez ikakvih restrikcija, zadruge, firme, sta god bilo.
Сачувана
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #40 послато: Децембар 08, 2012, 17:55:36 »

Nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu u martu 2013.
Beta

Nacrt novog zakona o poljoprivrednom zemljištu biće završen do marta naredne godine, a najveće promene odnosiće se na uređenje i monitoring korišćenja zemljišta, ali i na pooštravanje kaznenih odredbi, izjavio je danas Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Minisatarstva poljoprivrede.



- Probaćemo da otklonimo nedostatke u primeni postojećeg zakona, pre svega u delu korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini - rekao je Knežević i naveo da će se pooštriti kontrola svih zakupaca poljoprivrednog zemljišta u
državnom vlasništvu, ali nije želeo da iznosi pojedinosti.

 
Kako je dodao, promene će se odnositi i na poglavlja zakona vezana za uređenja poljoprivrednog zemljišta, i to u delu zemljišta kod komasacija i navodnjavanja.

Knežević je ocenio da se "najveći nedostaci kod korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini odnose se na nedovoljan monitoring i nepostojanje adekvatnih kaznenih odredbi".

Kako je objasnio, razmatra se uvođenje novih kaznenih odredbi, kao i povećanje iznosa već postojećih kazni, ali i povećanje broja poljoprivrednih inspektora koji kontrolišu na koji način se postupa sa zemljištem.

 

- Trenutno u Srbiji ima 19 poljoprivrednih inspektora što je nedovoljno, zbog čega se planira povećanje njihovog broja u saradnji sa lokalnim samoupravama - kazao je direktor Uprave za zemljište.

Knežević je istakao i da zakon o naknadama za korišćenje prirodnih resursa koji je u pripremi, niće dodatno oporezovati neobrađeno poljoprivredno zemljište.

On je ipak naveo da je poreska politika u oblasti zemljišta veoma važna, zbog čega Ministarstvo poljoprivrede u saradnji s Ministarstvom finansija pokušavaju da pronađu način na koji bi porezima moglo da se utiče na povećanje obrade poljoprivrednog zemljišta.

- Zemljište je prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa i zato treba da ima specijalan tretman - kazao je Knežević.

On je istakao da problem napuštanja poljoprivrednog zemljišta postoji i u EU, gde zemlje poput Litvanije i Estonije imaju više od 40 odsto poljoprivrednog zemljišta koje je napušteno, a ukupno se u Uniji ne obradjuje oko 38 miliona hektara.

Knežević je kazao da u Srbiji, od ukupno pet miliona hektara obradivih površina, svake godine neobrađeno ostane od 200.000 do 500.000 hektara.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/356987/Nacrt-zakona-o-poljoprivrednom-zemljistu-u-martu-2013
Сачувана

moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #41 послато: Децембар 18, 2012, 16:36:30 »

Zakon o zadrugama sledeće godine
Izvor: Beta

Beograd -- Novi zakon o zadrugama trebalo bi da bude usvojen na proleće naredne godine.


"U januaru je planirana skraćena javna rasprava o nactu novog zakona o zadrugama, koji bi trebalo da se nadje u skupštinskoj proceduri na prolećmnom zasedanju parlameta", izjavila je savetnica u Ministarastvu finansija i privrede Dragijana Radonjić Petrović.

Ona je istakla da zemljoradničke zadruge predstavlju potencijal za oživljavanje poljoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj i omogućavaju smanjenje migracija iz seoskih područja.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Senad Mahmutović istakao je da će država sve učiniti da zemljoradničke zadruge ponovo budu okosnica razvoja poljoprivrede i sela i da budu uključene u sve segmete agrarnog razvoja i razvoja sela što do sada nije bio slučaj.

On je dodao da će se zadrugama obezbediti podsticaji, kao i za sve druge učesnike u poljoprivrednoj proizvodnji.

"Najbolji mehanizam investicija u poljoprivredu je preko zadružnog sektora," istako je on, navodeći da postojeći zakon ne nudi najbolja rešenja za ovu oblast.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović naveo je da je u Srbiji trenutno registrovano 1.733 zemljoradničke zadruge od kojih je 1.503 aktivno.

On je rekao da je u 2012. osnovano 53 novih zemljoradničkih zadruga, što je na nivou prethodnih godina, ali je istovremeno u stečaju 92, a u likvidaciji 52.

Prema njegovim rečima, zemljoradničke zadruge imaju u Srbiji 32.700 zadrugara i više od 100.000 kooperanata.

Prema podacima Ministarstva finansija i privrede, u Srbiji su registrovane 2.124 zadruge, u kojima članstvo ima 123.000 gradjana, a zadruge su organizovane u 16 zadružnih saveza.

Od ukupnog broja zadruga, 67,1 odsto su zemljoradničke, 17,8 studentsko-omladinske, 6,9 odsto stambene, 4,1 zanatske, 0,4 potrosačke zadruge, dok 3,8 odsto čine druge vrste zadružnog udruživanja koje se uglavnom mogu podvesti pod socijalno zadruživanje.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=18&nav_id=670038

Џаба све то.Бољитка неће бити све док влада не смањи измишљене и нагомилане функције и док не укине разне агенције које испумпавају новац који би могао врло делотворније да се употреби.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #42 послато: Децембар 22, 2012, 03:45:19 »

Kada je politika gora od suše...

Izvor: Novosti

Beograd -- Neupućeni bi rekli da su suša i prepolovljeni rod bili glavni problem koji je mučio poljoprivrednike u ovoj godini.



Zemljoradnici su, međutim, saglasni da su katastrofalnu sušu, na "rang-listi“ problema pretekli - političari i nebriga države.

Godina im je, kažu poljoprivrednici, počela zaokretom agrarne politike i malim budžetom za jedinu delatnost u Srbiji, koja iole funkcioniše.

"Onda nas je "sastavila“ suša", priseća se Miroslav Kiš, ratar iz Subotice.

"Bilo je i mraza, koji je uništio voćnjake, pa su stigle i zabrane izvoza, promena vlasti, a muku mučimo i sa Zakonom o podsticajima, koji, bukvalno, ništa ne menja. I dalje smo daleko od sredstava, koja bi mogli da "povučemo“ iz pretpristupnih fondova EU. Kako god da se okrene, političari su bili gori po poljoprivredu od vremenskih neprilika..."

Stočarima je, takođe, kako navodi Josip Dulić, vlasnik farme muznih krava iz Đurđina, neadekvatna državna politika napravila više štete od suše.

"Još letos smo ukazivali na to da će stočna hrana biti skupa, zbog suše, i da bi trebalo da nam država brzo pomogne", kaže Dulić.

"To se, međutim, nije dogodilo. Subvencija po hektaru isplaćena je tek u novembru, premija za mleko za treći kvartal stigla je tek pre nekoliko dana, a subvencije po umatičenom grlu tek se sada sporadično isplaćuju. Za taj novac sada možemo da kupimo stočnu hranu koja je daleko skuplja. Da smo ga dobili letos, sigurno je da bismo kupili daleko više i daleko kvalitetnije hrane, i sad bismo i mi, ali i država, imali obezbeđeno stabilno snabdevanje mlekom"

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=20&nav_id=670887

Политичари су за пољопривреду гори од елементарне непогоде!
Сачувана

Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #43 послато: Децембар 24, 2012, 08:05:53 »

U poljoprivredu treba uloziti da bi se iz nje profitiralo. Vrlo prosta filozofija, kao i za svaki drugi posao. Ako nasa drzava nema adekvatne mehanizme finansijske podrske poljoprivredi, od nje nece ni biti koristi. Kraj price. Pitanje je zasto nasi politicari uporno izbegavaju da nadju resenje za nase najvece proizvodne mogucnosti koje mogu da nas izvuku iz krize, poljoprivreda, namenska vojna industrija, masinska industrija koja je unistena totalno, ali jos uvek imamo kapacitete koji se mogu obnoviti. U cemu je problem? U izdaji i u poltronstvu Zapadu. Tu je problem.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #44 послато: Децембар 10, 2013, 04:43:05 »

Сељаци: Шта ће књиговођа за мали обор?

Пољопривредници огорчени одредбом закона која уводи обавезно "вођење књига" за газдинства.



Нека престану да систем уводе преко нас, сељака. Шта ће некоме ко ради пет или 10 хектара, или има једну крмачу и неколико прасади, књиговођа. Он и сам гледа од чега да преживи. Како онда да "намакне" још 100 евра месечно за књиговођу. Овим прописом само ће га отерати у "сиву економију" - овако, у даху, на одредбе Закона о порезу на доходак грађана, које предвиђају да свако пољопривредно газдинство ангажује књиговођу, реагује Војислав Малешев, лидер Клуба "100 П плус".

Закон о порезу на доходак грађана усвојен је пре шест месеци, а примена је почела од децембра. Тај акт наметнуо је регистрованим пољопривредним газдинствима обавезу да воде књиговодство или изнајме рачуновођу. Казне за непоштовање овог прописа су од 50.000 до 500.000 динара.

- Оваква обавеза, донекле је и разумљива за нас, који смо у систему ПДВ, али, за мала газдинства, већином старачка, апсолутно је неоправдана - додаје Малешев. - Како они да се снађу у томе, како да ангажују књиговођу, како да знају који је добар, и да ли треба да слушају његове савете. Уместо тога, вероватно ће се "повући" у сиву економију, производе продавати шверцерима и накупцима, и тако "заобилазити" систем, чиме ће држава додатно бити на штети.

Милорад Орихан, из Куцуре, који се бави ратарством и обрађује око 40 јутара ораница, такође каже како је овакав пропис, у најмању руку - смешан.

- Како да платим књиговођу, кад сам за жито добио 16 динара по килограму, а за кукуруз 13 динара - огорчен је Орихан.

- Надам се да ће овај пропис бити промењен, пошто је, у најмању руку, смешан и нелогичан...

Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривреде, Привредне коморе Војводине, такође истиче како овај пропис има логике, само ако се примени на оне пољопривреднике који су већ ушли у систем ПДВ.

- Колико је мени познато, ово питање је регулисано подзаконским актима, пошто у самом закону тај проблем није регулисан - каже Бугарин.

- Чуди ме, ако је већ тако одређено, да ниједна институција није раније реаговала, односно, што Министарство финансија, или Пореска управа, нису раније скренули пажњу земљорадницима и јавности на ове промене. Не може се од пољопривредника очекивати да прате медије, или, "Службени гласник"

Цитат
СЕЉАКА СУ УБИЛИ


Српског сељака су већ убили, само чекају свештеника да га покопа. Увођење књиговођа за сељака је смешно. Велики сам произвођач кромпира и купуса, улажем у своју земљу, али од државе сам ове године добио само субвенције за пет хектара по 6.000 динара и 200 литара бензина. А потрошио сам бар 2,5 тона горива. Одакле сада да књиговођи дајем 50 евра месечно. Не преостаје нам ништа друго него да гасимо газдинство - каже Стеван Ђунић, пољопривредник из Пријепоља.


(Н.С. вечерње НОВОСТИ)



***


Невероватно, шта им све неће пасти на памет како би тотално уништили пољопривредника и пољопривреду. Све је јасно као дан. Припрема се терен за ГМО и Монсанто.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #45 послато: Март 07, 2015, 07:39:50 »

Откупите свиње или блокирамо све



Пољопривредни произвођачи су поново затражили од надлежних да што пре предузму хитне мере за решавање проблема у откупу свиња.



Сточари су најавили за 9. март и протест упозорења у Богатићу.

Они су упозорили да ће, уколико не буде омогућен откуп одређеног броја свиња преко Робних резерви и спроведени остали механизми за заштиту домаће производње, бити принуђени да организују блокаде.

Унија пољопривредника Мачве тврди да ресорно министарство није поштовало договор који је постигнут пре више од двадесет дана, а то је да се направи списак са бројем товљеника које ће Резерве откупити.

Представник Организационог одбора пољопривредника Златан Ђурић рекао је Танјугу да су одгајивачи свиња саставили спискове са готово 50.000 товљеника за откуп, али да надлежни нису ништа предузели.

Он је приметио да су тако демантоване тврдње кланичара да нема довољно свиња ни за домаће тржиште, а камоли за извоз.

"Тражили смо и забрану увоза, ограничење маржи, и измену правилника о коришћењу и промету меса", истакао је Ђурић.

Према његовим речима, одгајивачи свиња ће у понедељак у Богатићу организовати протест упозорења и дати рок од 48 сати да влада, Министарство пољопривреде и надлежни предузму хитне мере.

"У супротном, бићемо принуђени на грађанску непослушност, блокаду саобраћајница, ауто-путева, мостова", тврди Ђурић.

Захтеве пољопривредника Мачве подржали су и пољопривредници из Војводине, а како је Танјугу изјавио председавајући Управног одбора Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш, са истим проблемима се суочавају и одгајивачи свиња из Срема.

И Киш наводи да је на састанку у Министарству пољопривреде раније договорено да ће се у сарадњи са Министарством трговине наћи решење и да ће преко Резерви бити откупљене свиње како би се растеретила понуда, али је, додао је, "од тога остало само обећање".

"Држава мора да има мере да штити домаће пољопривредне произвођаче, иако је слободна трговина, постоје механизми који се могу активирати", истакао је Киш.

Он је навео да се и произвођачи млека налазе у сличној ситуацији јер немају коме да продају то што су произвели, због увоза огромне количине млека у праху и сирева.
До повећане понуде и проблема на тржишту товљеника у Србији дошло је због повећаног увоза свиња и свињског меса по ценама нижим него на домаћем тржишту и због тога што није дошло до планираног извоза у Русију због осцилација рубље.

По подацима Привредне коморе Србије, увоз товљеника из Европе је 2014. више него удвостручен у односу на годину пре. По подацима ПКС, у Србију је лане увезено око 18.000 тона свињског меса и 330.000 грла свиња, што је 33.000 тона "живе ваге", односно 15.000 до 16.000 тона меса.



Министарство: Поново ћемо упутити допис Резервама

Министарство пољопривреде и заштите животне средине поново ће упутити захтев Републичкој дирекцији за робне резерве да размотри предлог о интервентном откупу товљеника, речено је Танјугу у Министарству пољопривреде.

У Министарству наводе да су још 13. децембра Робним резервама упутили допис са таквим предлогом, али да до данас нису добили одговор.

Они такође очекују да ће следеће недеље бити организован још један интерресорни састанак на коме би се размотриле мере за решавање проблема у откупу товљеника.

(Танјуг)


***

Ово је ужасна истина. Док становништво Србије купује и једе робу сумњивог порекла, која потиче из увоза (нарочито месо и млеко) домаћи произвођачи се игноришу и НАМЕРНО саботирају, све у циљу да престану да производе и то што сада производе. "Газда" са Запада рекао да у Србији не сме ништа да се производи, а ова власт прећутно пристаје на то и свесно учествује у овом "злочину" према сопственом народу.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #46 послато: Март 07, 2015, 08:42:20 »

О овом јавашлику која се ланчано понавља свих година, писано је безброј пута. Наиме, он је стар колико и сама Србија. Откуп товљеника је у Србији терминиран увек у сврху добити оних ресора, који су се тим откупом и бавили.
Сеећам се случајева из давне ( социјалистичке ), прошлости.
Дођу господа, уговоре са сељацима, онако на реч, не брини, исхрани нам двадесетак свиња до тежине од 95 - 105 кг. и добићеш максималну цену. Јави нам и камиони долазе.

И тако, од куће до куће. Сељани би дали труда, будно надледали исхрану и ток гојења а кад би било време, јављали би тим људима које су у међувремену и препознавали.

Наравно, никог није било да се појави. НИје било њих а није било ни камиона.
 Узрујани сељани су се договарали, стајали у бризи шта ће се десити са њиховим свињама али након 3 недеље, ево ти тих наших "откупљиљвача".
Прво што кажу, ух, неваља ништа, свиње су вам изван классе која се тражи. Предебеле су брате, прешла тежина црту за ону уговорену цену!

Шта се могло, сељани су легли на уцену за нову, наравно нижу цену, свиње су откупљене а само половична вредности тог напорног и дугог рада, била је исплаћена.

Откупљивачи су трљали браде од задовоњства, делили масне премије,( јер су свиње биле заиста првокласно гојене и у оквиру жељене тежине ), па се таква прича понављала свих тих година.
Ево и данас, неко плаћа цену преваре, сењани ће увек остати оштећени а неко ће трљати браду и делити новац из преваре, - све је то Србија. Тврда и окорела у свијим бедним преварама и лажима.
Профит по сваку цену, - циљ је и данас....
Сачувана
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #47 послато: Фебруар 25, 2016, 05:58:03 »

У прилог порукама изнад ових,у којима смо писали о проблемима узгајивача домаћих свиња,управо иде и ова вест.



Најавио увоз свиња па добио отказ?

Колико је у Србији ризично писати о темама које се тичу увозничког лобија и тајкуна, показује пример уредника и новинара ТВ Б92 Уроша Давидовића. Он је на Фејсбуку открио да је Србија увезла 300.000 свиња у 40 увозних дозвола и најавио да ће о томе бити речи у пољопривредној емисији "Добра земља".

"Добра земља" укинута: Урош Давидовић

- Толико дозвола је издато у Управи за ветерину по незваничним али поузданим информацијама које сам добио. Сви који се баве свињарством знају шта то значи. Оно што смо најавили пре две недеље - се нажалост и остварило. Више о томе у "Доброј земљи" у недељу - написао је Давидовић.

Само неколико дана касније Давидовић је обавестио своје пријатеље на Фејсбуку да је "Добра земља" укинута.

- "Добра земља" више не иде на ТВ Б92. Поштење и морал имају своју цену. Платили смо, али нема везе. Платили би и више ако треба - навео је Давидовић. И добио и отказ.

- Потписао сам решење о постојању разлога за отказ уговора о раду. Следеће што следи је отказ уговора. У решењу се између осталог наводи да сам повредио радне обавезе и недолично се понашао према клијентима, а заправо је проблем био у томе што нисам хтео да повредим Закон о јавном информисању и да супротно задатку новинара да информише, наводим купце да купују одређене производе - саопштио је Давидовић разлоге прекида емисије иако јавност верује да је у питању најава прилога о увозу свиња којима се десеткује српско сточарство.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/554567/Najavio-uvoz-svinja-pa-dobio-otkaz

  Када би неки новинари показали своју професионалност и одбили да преносе дезинформације,у којима власт приказује како наводно тече мед и млеко у Србији и приказивали ону сурову реалну слику,ова власт не би могла дуго да опстане.Новинари из неког чудног разлога ћуте и пишу онако како им се нареди.Неки тако раде зато што су уновчили своје ћутање,а неки из страха за своју егзистенцију.С обзиром да је у питању криминал који држава спроводи над српским сточарима,време је да се неки следећи велики народни протести позабаве и са овим великим проблемом.Власт мора да се раскринка,нарочито министарство пољопривреде.Годинама се намерно уништава домаћа пољопривреда,а онај ко то ради,мора кривично да одговара,у питању је нацинални интерес земље и зна се која одговорност стоји иза тога.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #48 послато: Фебруар 27, 2016, 06:01:05 »

У прилог порукама изнад ових,у којима смо писали о проблемима узгајивача домаћих свиња,управо иде и ова вест.



Најавио увоз свиња па добио отказ?

Колико је у Србији ризично писати о темама које се тичу увозничког лобија и тајкуна, показује пример уредника и новинара ТВ Б92 Уроша Давидовића. Он је на Фејсбуку открио да је Србија увезла 300.000 свиња у 40 увозних дозвола и најавио да ће о томе бити речи у пољопривредној емисији "Добра земља".

"Добра земља" укинута: Урош Давидовић

- Толико дозвола је издато у Управи за ветерину по незваничним али поузданим информацијама које сам добио. Сви који се баве свињарством знају шта то значи. Оно што смо најавили пре две недеље - се нажалост и остварило. Више о томе у "Доброј земљи" у недељу - написао је Давидовић.

Само неколико дана касније Давидовић је обавестио своје пријатеље на Фејсбуку да је "Добра земља" укинута.

- "Добра земља" више не иде на ТВ Б92. Поштење и морал имају своју цену. Платили смо, али нема везе. Платили би и више ако треба - навео је Давидовић. И добио и отказ.

 Спојлер:
- Потписао сам решење о постојању разлога за отказ уговора о раду. Следеће што следи је отказ уговора. У решењу се између осталог наводи да сам повредио радне обавезе и недолично се понашао према клијентима, а заправо је проблем био у томе што нисам хтео да повредим Закон о јавном информисању и да супротно задатку новинара да информише, наводим купце да купују одређене производе - саопштио је Давидовић разлоге прекида емисије иако јавност верује да је у питању најава прилога о увозу свиња којима се десеткује српско сточарство.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/554567/Najavio-uvoz-svinja-pa-dobio-otkaz

  Када би неки новинари показали своју професионалност и одбили да преносе дезинформације,у којима власт приказује како наводно тече мед и млеко у Србији и приказивали ону сурову реалну слику,ова власт не би могла дуго да опстане.Новинари из неког чудног разлога ћуте и пишу онако како им се нареди.Неки тако раде зато што су уновчили своје ћутање,а неки из страха за своју егзистенцију.С обзиром да је у питању криминал који држава спроводи над српским сточарима,време је да се неки следећи велики народни протести позабаве и са овим великим проблемом.Власт мора да се раскринка,нарочито министарство пољопривреде.Годинама се намерно уништава домаћа пољопривреда,а онај ко то ради,мора кривично да одговара,у питању је нацинални интерес земље и зна се која одговорност стоји иза тога.





УРОШ ДАВИДОВИЋ, АУТОР ДОБРЕ ЗЕМЉЕ, ПОРУЧИО:
После овога што ми се догодило у емисији тек сам почео



Аутор емисије "Добра земља" Урош Давидовић, која се до недавно емитовала на Б92, који није пристао да му ова телевизија помера термин емитовања у ранијем термину од 6 ујутру, након неколико дана медијске прашине која се дигла око укидања емисије огласио се и на свом блогу.

Он је у тексту под насловом "Боље добар глас, него златан пас!" и алтернативним ""Добра земља" мора бити боља!" објаснио да је сам дао отказ и објаснио зашто је то урадио.



Текст преносимо у целости:

"Када сам био дете постојала је нека едиција књига „Дечије свезнање“. Можда се неко тога сећа а можда је понека књига и остала заборављена у понекој дечијој соби. Једна од ствари која ми се урезала у памћење, нисам имао више од осам година, из једне од књига је било објашњење појма „Боље добар глас – него златан пас!“. Објашњење  које је тамо стајало је : у Средњем веку златан пас, или појас , додељиван је како би се одликовао неки великаш и тај „златан пас“ означава формалне титуле које се додељују, а добар глас је углед који нека особа ужива.


После свега што ми се догађало у протекле две недеље, могу само да закључим колико и како је то само ТАЧНО !
Када су хтели да ми се наругају обично би ми говорили „Да се нешто деси, да ли мислиш да ће пољопривреднике да буде брига за тебе!?“.
Можда, сам имао мало сумњи и такве ствари бих обично прећутао.

Али ДАНАС могу да кажем : „О, да !“ . Стало им је. Ти људи , пољопривредници, су ме још пре купили својом искреношћу, гостољубивошћу, знањем, срдачношћу, међутим, после овога што ми се догодило, могу само да кажем да не постоји ништа драгоценије тих пријатељства која сам склапао на брзину, између два снимања, кроз телефонске разговоре, у трку. Ти људи су ми истински пријатељи и урадили су за мене оно што би урадили за правог пријатеља а ја многе, већину , чак лично ни не познајем.
Наравно, свашта сам доживео ових недеља али ако ми је нешто дало снагу то је оно што сам чуо и доживео од пољопривредника. Не постоји важнија ствар од обавезе које осећам према тим људима. Поруке  које сам добио су све супротно онога што у овим исквареним и чудним временима можете да чујете. Поруке које сам добио су, поштење, напоран рад, и поштовање других, се исплате. Добро се добрим враћа. Људи су несебични , добри и бринуће о другима. Ако се трудиш да будеш добар, нећеш остати остављен и сам.

И на крају „Боље добар глас него златан пас!“. Није капитал у новцу,  није капитал у зградама, камерама, компјутерима и аутомобилима. Капитал је у ономе што си добро направио ! Капитал је у ономе што знамо да радимо и у томе какви смо људи.

Што се тиче ТВ Б92, о бившим девојкама и бившим послодавцима, не причам или причам све најбоље. А, у осталом, многи мени драги људи су и даље тамо запослени. То су сасвим обични, дивни  људи,  који морају да се из месеца у месец боре да плате рачуне, кредити,  одшколују децу и имају од чега да живе.  Телевизији Б92 желим све најбоље, пуно успеха у раду, добру гледаности и да узимају огроман новац од спонзора. Јутрос сам формално, ја дао отказ њима, а не они мени , али то је искључиво из практичних разлога, нема ту ни трунке ликовања.
Пар речи и о политици. У емисији `Добра земља` су гостовали и долазили а и гостоваће и долазиће људи из свих политичких странака. И из СНС, СПС, СНП,ДСС, СВМ, ДС, ЛСВ итд. Најскупља ствар на свету, а уједно и најдрагоценија је СЛОБОДА. Ја је имам. Јер, ја, сам независтан. Нисам члан ниједне странке и могу да мислим шта год желим. Могу да гласам за кога год желим – и имам тај луксуз у животу да причам истину. Остаћу слободан и независтан из једног разлога, осим очигледног, у који дубоко верујем, а то је да НИСУ НОВИНАРИ А НИ МЕДИЈИ ти који ће да одређују шта ће народ да мисли и како ће да гласа.

Опасно је такве ствари и препустити новинарима , натоварити им то тешко бреме, испод кога  се чак и чврсти карактери ломе а камоли они мало мање одлучни да истрају. КАДА будем одлучио да се бавим ПОЛИТИКОМ  – тог момента ће мој ангажман као НОВИНАРА ПРЕСТАТИ. То је по мом дубоком уверењу , једини поштен приступ према гледаоцима.

Што се мене лично тиче, после овога што ми се догодило , у емисији ,  ТЕК САМ ПОЧЕО !
Све оно што сам изградио заједно са мојом колегиницом, наставиће да живи, направићу нову емсију, нова издања, нове , још боље ствари ... ОВА  ЗЕМЉА МОРА БИТИ БОЉА !
Управо, захваљујући ономе са чиме сам започео овај текст, и са духовном снагом коју сам добио захваљујући гледаоцима, постоји и практична „тежина“ реакције јавности , захваљујући чему очекујем да убрзо пронађем нови поса. .

На крају овај текст завршићу, са два цитата из  Библије ...

Цитат
Не одговарај  безумнику по безумљу његову, да не будеш ти као и он.
Одговори безумнику према безумљу његову , да не мисли да је мудар.
Сол. 26 ,  4,5

И уз то ...

Цитат
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
Проп.  7 , 1"

(Курир)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #49 послато: Јул 13, 2016, 07:20:46 »

НЕ ЗНАЈУ ШТА ЋЕ СА ЊИМ:
У Лесковцу парадајз једва 10 динара,
 у Београду осам пута више!


ЈАГОДИНА - На Градској тржници у Јагодини, највећој у Поморавском округу и овом делу Србије, цена прадајиза је данас 50 до 60 динара, а произвођаци у околини Лесковцу, били би сретни да га продају за 10 динара, да га не би бацили на депонију.

Јагодина је од Лесковца удаљена 130 километара, међународним аутопутем, на коридору 10, стиже се за око сат и по, и трошкови транспорта су мали, посебно за велике количине.


Гледајући са тог аспекта цена парадајза у Јагодини али и Пожаревцу, Смедерево и Београду би могла бити бар два пута мања од садашње, али очито неко други диригује цену, а то није држава, изјавио је данас један купац на тржници у Јагодини.

Зашто је цена готово шест пута већа у Јагодини, а осам у Београду, него у Лесковцу, не знају ни продаваци, који углавном, ови у Јагодини, не желе да причају о томе.

И док грађани у Јагодини парадајиз купују на комад, "највише до килограм", кажу продавачи, произвођачи из околине Лесковца, не знају куда ће са њим, добро је роди и због високих темература и брзо сазрео у готово свим пластеницима овог дела Србије.

(Курир)

***

Србија је одавно банана држава. Нико се ни за шта не пита, а свашта се дешава. Муља се на све стране. Једино народ испашта и глупо ћути.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1] 2   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!