forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Фебруар 29, 2020, 04:15:36


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 2 [3]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: ОДЕ цела Србија на добош  (Прочитано 42131 пута)
David G
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 4



Погледај профил
« Одговор #100 послато: Фебруар 28, 2020, 04:19:47 »

Синхронизовано ММФ и EBRD



Судбина "Српске банке" која је такође у већинском власништву државе (96,5 одсто) још увек није позната. Ова банка је све до 2009. године позитивно пословала, да би 2009. годину окончала са губицима од 280,3 милиона динара. Кроз медије су се провлачили неки неговештаји да би управо споменута банка могла да постане државна развојна банка. Међутим, на овакве маркетиншке приче режима не треба наседати, јер је готово немогуће да ће ММФ, након 10 година разарања српског банкарског сектора, допустити нашој држави да има своју развојну банку. Политика ММФ-а и Светске банке се своди на просту економску рачуницу која гласи: што би ви у Србији кредитирали вашу привреду, када смо ми ту са својим банкама и својим каматама!? Јер да међународне финансијске институције "грабе" и присвајају за себе све оно што у нашој држави има некакву вредност, очигледно је на примеру "Комерцијалне банке" у којој наша држава има импозантан власнички удео (42,6 одсто).
"Комерцијална банка" је 2009. године остварила добит од 1,8 милијарди динара, а сем тога је по величини билансне активе је на српском тржишту капитала заузела друго место, са учешћем од 9,96 одсто (прва је "Банка Интеса" са 14,83 одсто тржишног удела).
У децембру 2009. године, представници Европске инвестиционе банке (EBRD), која иначе има власнички удео од 25 одсто у "Комерцијалној банци", потписали су са режимом у Србији уговор о докапитализацији "Комерцијалне банке" са 120 милиона евра. На овај штеточински уговор, потпис је у име Владе Србије ставила министарка финансија Дијана Драгутиновић. Њиме се перфидно предвиђа да Србија може да задржи свој власнички удео од 42,6 одсто у "Комерцијалној банци", али уз услов да у наредне три године такође обезбеди новац за докапитализацију и то у истом проценту у односу на власнички удео.

Међутим, како је налог ММФ-а да Србија распрода своје власничке уделе у банкама, а сем тога држава неће бити у стању да обезбеди реалне изворе финансирања за докапитализацију "Комерцијалне банке", јасно је да дефинитивно остајемо и без ове банке.  



Држава тражи финансијског саветника за продају Комерцијалне банке


До краја септембра 2019. банка би требало да добије сувласника у вредности државног пакета акција




Држава је објавила оглас којим тражи финансијског саветника за Комерцијалну банку и тиме је предузела први корак у приватизацији свог удела. Актуелним аранжманом с Међународним монетарним фондом (ММФ), популарно названим "чуваркућа", влада се обавезала да до краја фебруара 2019. године донесе одлуку о приватизацији, а да тендер распише у јуну. До краја септембра 2019. Комерцијална би требало да добије сувласника у вредности државног пакета акција.

Планови и припреме за продају Комерцијалне банке трају још од 2006. године, када је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) докапитализовала Комерцијалну банку са 70 милиона евра. Тада је договорено да ће држава, уколико одустане од приватизације, морати да ЕБРД-у и ИФЦ-у (Међународна финансијска корпорација при Светској банци) исплати 252 милиона евра.

Држава у Комерцијалној банци има удео од 41,74 одсто. Европска банка за обнову 24,43 одсто, ИФЦ има 10,15 одсто акција, немачки ДЕГ фонд 4,6 одсто, а шведски "Сведфонд" 2,3 одсто удела.



Министарство финансија позвало је водеће међународне фирме да доставе изјаву о заинтересованости за пружање услуга финансијског саветника за припрему и спровођење плана продаје акција Комерцијалне банке у државном власништву. Министарство финансија је саопштило да се од саветника очекује да након детаљно извршене анализе прилика на тржишту, различитих модела приватизације, као и анализе конкуренције на тржишту, предложи најбољу могућу стратегију и начин продаје акција Комерцијалне банке у државном власништву, са циљем избора поузданог партнера и максимизације ефеката од продаје капитала. Такође, финансијски саветник ће бити изабран методом избора на основу цене и квалитета, а захтев за достављање понуда биће достављен фирмама које уђу у ужи избор. Рок за достављање изјаве о заинтересованости је 12. новембар.

У огласу је наведено да заинтересоване фирме треба да имају значајно искуство у приватизацији банака и да располажу тимом искусних експерата.

Удео који ће бити понуђен на продају представља целокупан државни удео и чине га акције у власништву Републике Србије, а додатно га могу чинити и све друге акције и у власништву других акционара вољних да своје акције придруже Републици Србији у даљем поступку приватизације.

Мерено укупном активом, учешће Комерцијалне банке у банкарском сектору Србије на дан 31. март 2018. године је 10,83 одсто. Банка располаже мрежом од 204 експозитуре на целој територији Србије. Седиште банке је у Београду. На дан 30. јун 2018. Комерцијална банка има 2.809 запослених.

(Политика)

***


Баш сам се питала, како то да је ова незајажљива власт оволико дуго чекала да прода и ову банку. Сложићу се у свему са коментарем једног читаоца,

Цитат
Радомир М. Мисаљевић
Ми не можемо ништа променити. Пишемо по разним платформама о неправилностима у држави, али то нико не зарезује. Једина нам је прилика да нешто променимо приликом некаквих избора, али ни од тога нема ништа. Власт наставља где је садашња опозиција радила и стала. Значи, сви су исти. Сада су се окомили на Комерцијалну банку, а.д., Београд. Претходно су уништили остале српске пословне банке, Народну банку Србије и Завод за обрачун и плаћање. Платни промет и контрола истог је у расулу. Грађани и привредни субјекти су у дужничком ропству (изградили су српску Бастиљу, дужнички затвор - КПЗ у Панчеву). Парадржавни органи владају државом. Зар Србија не може имати ништа своје, српско, државно. Чиме су уцењени, колико су плаћен. Да све униште. Што пре.


Држава одлучила да прихвати понуду:
 Комерцијална банка одлази у руке словеначке НЛБ

ПАТУЉАК купује џина. Овим речима може се описати информација која је "Новостима" потврђена у Влади Србије да су завршени преговори са словеначком Новом љубљанском банком и да следи потписивање уговора о продаји највеће српске државне - Комерцијалне банке.

Ни рекордна 2019. година у којој је Комерцијална банка зарадила 75,3 милиона евра није била довољна да се наши доносиоци одлука предомисле, него су изгурали продају до краја. Словенцима ће припасти финансијска институција која покрива скоро 11 одсто домаћег банкарског тржишта.

Иако се спекулисало да је НЛБ понудио 450 милиона евра ова информација нам није потврђена.

Ипак, Словенци су понудили више од АИК банке, српског бизнисмена Миодрага Костића као другоg и Рајфајзен банку као трећег понуђача.

"Новостима" је потврђено да је преговарачки процес завршен и да се очекује потписивање уговора. Наша највећа државна банка, осим у матичној држави ради и на територији Црне Горе и Босне и Херцеговине. Осим у Републици Српској, где се позиционирала као шеста банка, недавно је, приликом посете председника Александра Вучића Дрвару, отворила и експозитуру у овом граду. Запослила је четворо људи и отворила рачуне за свих 100 радника у тамошњој новоотвореној фабрици "Јумко".

Да би стекла већинску контролу, држава је мањинским акционарима током 2019. године исплатила нешто више од 260 милиона евра за 41,47 процената власништва.

(Д.Стојаковић, НОВОСТИ)

***
Потписан уговор са Новом Љубљанском банком
 о купопродаји акција Републике Србије у Комерцијалној банци


Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали, председник Извршног одбора Нове Љубљанске банке д.д (НЛБ) Блаж Бродњак и члан Извршног одбора те банке Арчибалд Кремсер потписали су данас у Министарству финансија Уговор о купопродаји акција, у вези са 83,23% обичних акција Комерцијалне банке а.д Београд. Потписивањем овог уговора, банка ће добити новог стратешког партнера, који ће након завршетка трансакције преузети и управљање банком.

Република Србија ће до датума завршетка трансакције укупно приходовати више од 450 милиона евра. Акције Србије у Комерцијалној банци су продате за износ од 387,02 милиона евра, а додатно, држава ће приходовати од камате по стопи од 2% годишње коју ће НЛБ имати обавезу да исплати Републици Србији, за период од 1. јануара 2020. до датума завршетка трансакције. Уговором је предвиђено и да се 50% исказане добити за 2019. годину исплати као дивиденда, на основу чега ће Република Србија приходовати износ од око 31 милиона ЕУР. Додатно, предвиђена је и исплата дивиденди из ранијих година, по ком основу ће Република Србија приходовати износ од око 26 милиона евра.

Министар финансија Синиша Мали је истакао да је веома задовољан успешним завршетком процеса, као и понуђеном ценом.

- Задовољни смо понуђеном ценом, која је међу најповољнијима у односу на упоредиве, недавне и релевантне транаскције у региону. Ова финансијска понуда превазилази и наша очекивања заснована на процени вредности банке, а коју је израдио наш финансијски саветник Лазард. Укупне остварене приходе по овој трансакцији држава ће уложити на паметан начин, и то пре свега у инвестициони план “Србија 2025”, као и у враћање скупих кредита из прошлости. То ће даље допринети побољшању квалитета живота наших грађана и већем привредном расту. Дакле, Србија је постала атрактивна дестинација за инвестирање и ми очекујемо још веће стопе раста, као и даља повећања плата и пензија. Са друге стране, Комерцијална банка је одлично радила, али може да ради и много боље, и верујем да ће то бити могуће захваљујући новом стратешком партнеру. Када је реч о финансијским услугама, где имате отворено тржиште, сматрамо да приватник може да буде много бољи власник од државе. Реч је о озбиљној банци, која има јасну стратегију и визију, и која је једина регионална финансијска институција листирана на Лондонској берзи. Дакле, врло смо задовољни процесом који је био у потпуности транспарентан и који је са великим успехом приведен крају. Надамо се да ће се трансакција успешно затворити у наредних неколико месеци - истакао је министар Мали.


Председник Извршног одбора НЛБ д.д. Блаж Бродњак је истакао да ће та банка остати посвећена јачању и даљем развоју Комерцијалне банке.

- Ова трансакција представља још једну веома важну прекретницу у развоју НЛБ групе након успешног завршетка процеса приватизације наше банке у 2019. години. Јачање присуства у Србији, нашем највећем и веома атрактивном иностраном тржишту, представља наш стратешки приоритет. Као резултат трансакције, тржишни удео у укупној активи НЛБ-а у Србији повећаће се на преко 12%, чиме ће НЛБ постати трећа највећа банкарска група у земљи и испунити стратешки циљ да постане једна од водећих банака на свим тржиштима на којима послује. Обим пословања НЛБ-а у Србији биће далеко највећи унутар групације изван граница Словеније, што ће значајно утицати на нашу позицију регионалне, системски важне финансијске институције. Импресионирани смо квалитетом и потенцијалом Комерцијалне банке и њеног бренда, а похваљујемо и посвећеност Србије и захваљујемо на транспарентном и професионалном поступку. НЛБ ће у потпуности бити посвећена даљем развоју банке, користећи искуство стечено дугогодишњим присуством у региону, приступ фокусиран на потребе и корисничко искуство клијената и велики потенцијал који банка има на тржишту у Србији. Из овог, али и многих других разлога, велико нам је задовољство да пожелимо свим акционарима Комерцијалне банке, а поготово клијентима и запосленима, добродошлицу у НЛБ породицу – рекао је Бродњак.


Након потписивања уговора, у наредних пет до девет месеци очекује се одобрење Европске централне банке (ЕЦБ), Народне банке Србије (НБС) и централних банака и органа за заштиту конкуренције у земљама у којима послују НЛБ и Комерцијална банка, те ће након поменутих одобрења бити закључена трансакција.

Процес проналажења стратешког партнера за Комерцијалну банку започет је јавним позивом 31. маја 2019. године, у току којег је инвестициона банка Лазард, која је саветник Републике Србије у овом процесу, контактирала 28 реномираних финансијских институција широм света, од чега су половина биле банке, а друга половина инвестициони фондови. Од тог броја, њих шест је послало Писма о заинтересованости, након чега су најпре стигле четири необавезујуће понуде, а затим и три обавезујуће. Након свеобухватне анализе обавезујућих понуда и препорука саветника, извршено је њихово рангирање. Преговори са прворангираним понуђачем, Новом Љубљанском банком, отпочели су 27. децембра 2019. године. По окончању преговора, Влада Републике Србије је на седници 20. фебруара 2020. године, усвојила Нацрт уговора о купопродаји 83,23% акција Комерцијалне банке.


Поступак је био двостепени, у потпуности транспарентан, и уз активно учешће реномираног саветника. Овај процес је један од реформских циљева у актуелном аранжману “Инструмент за координацију политика” Републике Србије и Међународног монетарног фонда (ММФ).

(NovostiOnline)

***


Шта рећи, а не заплакати. Мислила сам и надала се да се ово неће десити. Али ето, десило се, Вучић је са својим сатрапима закуцао последњи ексер у мртвачки сандук српских банака!


ИПАК,

Комерцијална не иде Словенцима, већ
америчким инвеститорима


Подсећања ради, још 2006. ЕБРД је ушао у власничку структуру Комерцијалне банке докапитализацијом 70 милиона евра. Три године касније, ЕБРД је додао још 50 милиона евра у капитал ове банке. Проста рачуница показује да је улагањем у Комерцијалну зарадио, јер им је држава прошле године исплатила око 150 милиона евра. Тако је било уговорено такозваном пут опцијом, у случају да не буде постигнута добра цена или да држава одустане од продаје.

Цели текст видети на "ПОЛИТИКА"
Сачувана
Странице: 1 2 [3]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!