forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Новембар 22, 2019, 19:06:46


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Изгорела једна од најстаријих српских културних институција  (Прочитано 2761 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12372



Погледај профил
« послато: Јул 29, 2012, 18:24:26 »

Позориште "Бора Станковић" у Врању, старо 120 година, изгорело до темеља


Запалили ноћни клуб, изгорело позориште


Врањско позориште "Бора Станковић", старо 120 година, изгорело је до темеља. Пожар је подметнут, јер су две непознате особе полиле бензином и запалиле дискотеку "Паладијум", која се налази поред позоришта.

За непуних десетак минута изгорео је читав стари део театра - кров, фоаје, сала са седиштима, сцена, оба позоришна клуба, сценографије за све актуелне представе...



Огромна штета

Ватрогасци на лицу места нису могли много да учине јер је ватрена стихија била изузетно брза и захватила око 500 квадратних метара.


Зграда позоришта "Бора Станковић" у Врању, стара 120 година, изгорела је до темеља у подметнутом пожару у зору 2. јула.

Материјална штета је огромна, а права штета у једној од најстаријих позоришних кућа у Србији немерљива је.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Uy7lab6uAuA" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=Uy7lab6uAuA</a>



Цитат
Позориште "Бора Станковић" саградио је трговац Јанча Јовановић 1892. године, а само четири године касније, прву позоришну представу Врањанци су одиграли 30. јануара 1896. године. Био је то Његошев "Горски вијенац" у режији Радоја Домановића, ондашњег професора Гимназије у Врању.
Уследио је период који је обележила иницијатива омладине и градске интелигенције која ће између два светска рата припремати и показивати бројне позоришне комаде.

Врањанци су 5. октобра 1942. године формирали "Позориште грађанске касине", када у Врању почиње организовани позоришни живот.

Окружно народно позориште у Врању основано је 27.априла 1946. године и успешно је радило до 31. аугуста 1954. године. Потом је уследио период успешног деловања аматерског позоришта, са сталним репертоаром, бројном публиком и наградама на републичким и југословенским фестивалима.

Позориште "Бора Станковић" се  5. септембра 1997. године поново придружило породици професионалних позоришта Србије.

Већ 30 година Позориште успешно организује "Борине позоришне дане", на којима је до сада приказано преко 400 представа, а учествовала су бројна позоришта из наше земље и иностранства.










Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12372



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Јул 29, 2012, 18:25:36 »

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=JDTdqnA6a9A" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=JDTdqnA6a9A</a>


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12372



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јул 29, 2012, 20:22:40 »

"Угасиће се светионик на југу Србије"

Када сам чула ове речи, стресла сам се. Да ли ћемо и то дозволити? Да ли ће бити снаге, воље и новца да се ово позориште, најстарија српска култрна институција, подигне из пепела? Питање, које је за сада без одговора.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12372



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Август 05, 2012, 05:21:56 »

500.000 РСД за позориште у Врању


Град Врање навео је да је у акцији прикупљања средстава за обнову зграде позоришта "Бора Станковић" изгореле у пожару до сада прикупљено близу пола милиона динара.

Међу последњим уплатама је и 100.000 динара које су радници врањске Електродистрибуције одлучили да издвоје за изградњу зграде врањског позоришта.

По 100.000 динара уплатили су Радио телевизија Врање и предузеће „Мико траде“, затим Удружење драмских иметника Србије (50.000), ЈП Водовод 30.000 и Народни универзитет 18.700 динара.

Од појединаца за сада највеће износе дали су градоначелниик Врања Зоран Антић, који је уплатио 15.000 динара и генерални директор компаније „Алфа плам“ из Врања, Горан Костић (10.000 динара).

"Акција прикупљања средстава тек је почела. Ми највеће уплате очекујемо од државних органа и институција, великих компанија из иностранства са којима годинама сарађују врањске фирме и културних манифестација које ће се одржати широм Србије за помоћ овом позоришту“, каже Весна Милетић, шефица Информативне службе града Врања.

На седници Одбора за обнову зграде позоришта "Бора Станковић“ у Врању закључено је да ће нова зграда бити готова до 31. јануара идуће године, а да ће коштати око 200 милиона динара.

Зграда позоришта, културни и историјски споменик, као колатерална штета, изгорела је у зору 2. јула ове године у пожару подметнутом у суседној дискотеци.

(Танјуг)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12372



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Август 05, 2012, 05:24:32 »

Цитат
Од појединаца за сада највеће износе дали су градоначелниик Врања Зоран Антић, који је уплатио 15.000 динара и генерални директор компаније „Алфа плам“ из Врања, Горан Костић (10.000 динара).

Ал` су се показали,  Cheesy. Толике износе ће пензионери од својх пензија да одвоје.
Како их није срамота.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12372



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Август 25, 2012, 00:44:18 »

Обнова позоришта "Бора Станковић"


У Врању је почела акција чишћења зграде позоришта "Бора Станковић" која је изгорела 2. јула у пожару. Згариште чисте припадници 4. Бригаде копнене војске Србије, а укључила су се и јавна предузећа.

Припадници 4. Бригаде копнене војске Србије и многа јавна предузећа укључили су се у акцију чишћења зграде позоришта "Бора Станковић" у Врању, која је изгорела 2. јула у пожару.

Чишћење се обавља ручно, јер механизација не може да приђе згаришту. Износи се инвентар и преостала сценографија. Чистиће, како кажу, по фазама сцену, па згариште, како би што пре почела реконструкција зграде позоришта.

Градоначелник Врања Зоран Антић каже да ће се све што је изгорело у позоришту очистити и склонити на неки отпад како би се, што пре, кренуло са грађевинским радовима.

Зграда позоришта саграђена је пре 120 година. Под заштитом је Завода за заштиту споменика културе у Нишу. Завод је дао сагласност, а архитекте су направиле пројекат реконструкције.

Синиша Митић, члан Одбора за обнову позоришта каже да ће зграда бити много боља, него раније.

На рачун за обнову позоришта, из дана у дан, стиже све више средстава. Иако је зграда изгорела, позориште живи, јер уметност не сме да заћути, поручују глумци играјући на отвореном у граду. У току су и припреме за фестивал Борини позоришни дани.


Директор позоришта "Бора Станковић", Радмила Ђорђевић каже да се настоји да програм буде квалитетнији и садржајнији.

"Кад се коначно будемо договорили ко може да дође, онда ћемо то и објавити", додала је Ђорђевићева.

Како је планирано, Борини позоришни дани биће одржани од 21. до 25. октобра у Дому војске у Врању, а репертоар ће, како кажу, бити прилагођен условима.

( Припремила Данијела Манић Стојиљковић, РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12372



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Септембар 12, 2012, 01:34:43 »

Труле позоришне даске (2): Гологузе певаљке и успаљени политичари

Позориште "Бора Станковић" у Врању је преко ноћи претворено у згариште у обрачуну градских криминалаца. Зграда стара 120 година која је носила име највећег врањског писца нестала је нетрагом као и српска култура. Ова вест са југа Србије је слика и прилика живота који у Србији нагриза сиромаштво и безнађе последњих неколико година. Власт, и локална и републичка, само је слегла раменима, пара нема ни за шта, ко би се још бавио судбином позоришта.

Позориште Бора Станковић пре пожара


Саша Стојковић, професионални глумац у некадашњем врањском позоришту "Бора Станковић", каже да је српска култура у тунелу пуном мрака. И сама чињеница да у великом делу земље Србије позоришта уопште не постоје довољно говори о стању државе.


- Лесковачко позориште реновира се већ другу сезону, врањско је изгорело и нема озбиљних најава да ће бити реконструисано, па испада да јужно од Ниша нема ниједног театра. Ни аматерског, ни било каквог другог, у пола Србије! Естрадизација позоришта је свеприсутна, и грађани, који одвајају онолике паре за културу, данас од ње могу да виде само гологузе певаљке како се бесомучно увијају око шипке пред успаљеним политичарима у првом реду - резигниран је Стојковић.


Глумци без театра: Саша Стојковић (трећи слева)

О платама у култури и позоришту има своје мишљење и сматра да оне директно одређују репертоар.

- Добре плате у култури уметнике доводе у подређени положај у односу на власт која им те зараде исплаћује, па се више нико и не сећа када је у Србији могао да види друштвено ангажовану представу. А скоро ни било какву представу. У недостатку новца за озбиљан рад, уметници прелазе на тезгарење, па се данас и велика уметност, какву смо имали прилике да гледамо на Бориним данима, своди на две позајмљене столице, личну гардеробу и глумачко умеће - огорчен је Стојковић.

Институција глумац је доведена у питање и разградњом школског система.

- Све бројнији факултети из година у годину производе све више глумаца за које има све мање посла. Квалитет тог кадра потпуно је сумњив, јер да није, не бисмо стално гледали једна те иста лица у позоришту и на филму, него би стално нови и нови млади глумци могли да покажу снагу свог талента. Оно, није да нема кланова, политичког и тајкунског гурања и сличних препрека младима, али је чињеница да 90 одсто свршених студената глуме постају глумци тек у касним тридесетим.

-То их, наравно, не спречава да глуме глумце по бифеима и кафићима, заборављајући да се права уметничка каријера прави искључиво на сцени. А сцена је и физички све мање, озбиљних пројекта је још мање, па чак и оним правим посвећеницима остаје да глуматају по тезгама, да се аче и бече, засмејавају народ, називајући то скоро па поспрдно именом позориште - тврди Стојковић.


Позориште "Бора Станковић" претворена у руину


А како је у Врању, тако је и у читавој Србији.

- Осиромашена држава најпре ће закинути на култури. Тек повремене побуне, као она против Кокана Младеновића у Атељеу 212, уз изјаву "ми нисмо овде да бисмо примали плате, него да бисмо правили представе" више су израз немоћи пред стварношћу него покушај да се нешто озбиљније промени. И чим је градоначелник Београда најавио промене, одмах се нашао неко паметан да каже: "Па да, све је у овој земљи у реду, само глумци сметају" - каже Стојковић.

Славомир Костић, професор географије из Врања, својевремено је био и аматерски глумац, па му је проблематика у култури и позоришту позната и блиска.

- Када се друштво нађе у економској или политичкој кризи, такво стање се у пуној мери рефлектује на културу. Сведоци смо последњих двадесетак година, колико траје транзициона криза у Србији, да је од свих институција културе позориште најрањивије. Оно је разапето између два антиподна гледишта; по једном, глумачка професија дотакла је само дно живота и рада, глумци су, дакле, највеће жртве економске, политичке и моралне кризе, јер су издвајања из државног и локалних буџета за позориште све мања и тања, а то убија и репертоар и егзистенцију глумаца.

-Друго гледиште, међутим, а то посебно важи за позоришта у престоници, полази од чињенице да су театри у проблемима због "размажености" глумаца који играју у више позоришта и "уцењују" матичне куће - наводи Костић.

Иако се оба гледишта могу на овај или онај начин оспорити, чињеница која се не може побити јесте да глумци у Србији данас једва преживљавају. У таквим условима битисања културе преживљавају само локални театри који су на буџету локалних самоуправа.

- Иако је извор таквог финансирања културе често несигуран, због нередовног пуњења градских каса у градовима Србије, ове позоришне куће животаре у релативној материјалној сигурности и репертоару који, колико-толико, води рачуна о минимуму уметничких критеријума. Међутим, позориште је изгорело до темеља 2. јула ове године. Слоган "позориште живи", који су након пожара изговарали глумци више је крик очајања - истиче Костић.

Оно што многима, па и Костићу, на крају, никада неће бити јасно то је како се могло догодити да се пожар поклопи са кризом:

- Симболично тако је затворен круг Голготе на коме је разапето све што постоји и живи у земљи Србији у тегобном дводеценијском битисању у којем су срушене не само културне, већ и све друге вредности и светиње.

(Д.Ђорђевић, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12372



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Октобар 29, 2019, 04:53:55 »

"Угасиће се светионик на југу Србије"

Када сам чула ове речи, стресла сам се. Да ли ћемо и то дозволити? Да ли ће бити снаге, воље и новца да се ово позориште, најстарија српска култрна институција, подигне из пепела? Питање, које је за сада без одговора.


Коментар испред сам написала те 2012. године и ево, коначно, након седам година, као Феникс, никло је из пепела, изникло је поново, позориште "Бора Станковић" из Врања. Баш лепо.

А да ли је и ово могло да прође без ЊЕГА? Свакој чорби ОН мора да буде запршка, па докле више Молим? У културним манифестацијама, а нарочито једном оваквом догађају, политичким говоранцијама није место!!! (ПОГЛЕДАТИ видео)

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=wgsr4aZ0U1k" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=wgsr4aZ0U1k</a>


***

ЗГРАДА позоришта страдала је у подметнутом пожару као "колатерарна штета", јер је паљевина била намењена дискотеци у суседној згради. Истрага је обављена, али случај досад није добио судски епилог. Зграда представља културни и историјски споменик овог дела Србије, а саградио је 1892. године чувени врањски трговац и задужбинар Јанча Јовановић Балџија.


***


ОПЕРОМ "Коштана" у режији Југа Радивојевића, у понедељак, 21. октобра је отворена зграда реконструисаног позоришта "Бора Станковић", које је страдало у подметнутом пожару 2012. године.


Отварање је обележено тродневним програмом, а дан пре свечаног отварања био је посвећен онима који ће тек проводити дане у новом позоришту. За њих је у недељу, 20. октобра одиграна представа за децу "Бастијен и Бастијена" Народног позоришта из Београда. Дан после свечаног отварања на новој сцени су играли и Врањанци, који су премијерно извели представу "Нечиста крв" у режији младог Југа Ђорђевића, који је поникао у врањском театру.

- Повратак глумаца врањског ансамбла у потпуно обновљену зграду позоришта без сумње је најважнији догађај за све Врањанце, али и грађане целог југа Србије.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=-VwzgTow0sU" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=-VwzgTow0sU</a>

У обнову је уложено укупно 368 милиона динара. Из локалног буџета је издвојено и од прилога појединаца и колектива прикупљено, укупно 195 милиона динара, а 173 милиона је донирала влада Србије.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=esOxpLUUAxY" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=esOxpLUUAxY</a>

Обнову су пратили бројни проблеми, али је на крају Врање добило театар који ће имати мултифункционалну улогу.

Поред велике сцене, која броји 256 седишта, позориште има партер и ложу, најсавременију техничку и сценску опрему, сада постоји и такозвана мала сцена кабаретског типа. А после 30 година Врањанци ће добити и биоскоп који ће бити у овој сали.


Нова сцена позоришта `Бора Станковић`

Директор Позоришта Ненад Јовић захвалио је свима на подршци у протеклих седам година, када је ансамбл радио у крајње непримереним условима. Уметнички директор Бојан Јовановић истакао је да нова зграда има велики значај не само у технолошком већ и у психолошком смислу, због тога се предстојећи "Борини позоришни дани" одвијају под слоганом "Повратак кући".

(Јелена Стојковић, Новости)


***


Завршени 39. "Борини позоришни дани":
 `Нечиста крв` на сцени реконструисаног позоришта

Последње вечери овогодишњег фестивала "Борини позоришни дани", који се одржавају 39. годину заредом, ансамбл врањског театра стао је на сцену реконструисаног позоришта. Они су пред врањском публиком извели представу `Нечиста крв`, рађену по мотивима романа писца чије име носи театар.

Шест фестивалских дана, који су се одвијали под слоганом "Повратак кући", изазвало је велико интересовање публике.

- Презадовољан сам фестивалом и реакцијом публике. Видели смо одличне представе, сваке вечери је сала била препуна, људи су чак и стајали јер није било довољно места, а сваке вечери се тражила карта више - каже, за `Новости`, Бојан Јовановић, уметнички руководилац врањског театра.

Према његовим речима, фестивал је ове године пратило око 1.500 људи, који су имали прилику да уживају у представама које су неоспорно врх позоришне продукције.

Овогодишњи фестивал је био у свечарском духу, јер је непосредно пре његовог одржавања отворена реновирана зграда која је страдала у пожару 2012. године. Од следеће године планирано је да се врати стручно оцењивање представа и награђивање најбољих глумаца, по чему је фестивал био препознатљив.

Ове године суд о представама давала је публика, која их је оцењивала. Како каже уметнички руководилац Бојан Јовановић, оцене публике су увек биле у складу са квалитетом представа, а чињеница да ове године ниједна представа није добила оцену испод 4 говори о квалитету фестивала. Према оцени публике, најбоља представа овогодишњег фестивала је `На Дрини ћуприја`, у режији Кокана Младеновића, која је добила просечну оцену публике 4,84.

`На Дрини ћуприја`

(Ј. С - Д. Р., НОВОСТИ)


***


Листајући новинске чланке, од те 2012. године, када је позориште изгорело, па све до данас, када је "подигнуто из пепела", приметила сам да је током свих тих година било свега и свачега. Колико је и у овоме ПОЛИТИКА умешала своје прсте. Бедно и јадно!!!
Например, између осталог, ова вест, којом је описан догађај из 2015.



***

"Врање: Рат саопштењима због позоришта"

ВРАЊЕ - Чињеницу да су у изградњи овдашњег позоришта коришћени опасни материјали, што је руководство града саопштило на конференцији за медије, позивајући се на извештај института `Винча`, локални напредњаци искористили су да затраже оставке градоначелника и већника, позивајући их на "командну" одговорност.

Уз констатацију како "човек који за три године није способан да изградњу ове установе културе покрене даље од почетка, не заслужује да води град", из врањске СНС питају и зашто је - од септембра 2014, када је Градска грађевинска инспекција установила да се користи штетни "оплатол" - истина скривана, а радови настављени, све док се радници Водовода нису пожалили на здравствене проблеме?


- Градски одбор напредњака покушава да аболира кривце за "смрдљиве зграде" не само у Врању, већ и у читавој Србији, а најодговорнији седе у влади која је, упркос противљењу ЕУ, још 2013. укинула Агенцију за хемикалије и отворила пут за богаћење појединаца - тврди градоначелник Зоран Антић (СПС), уз подсећање да је челник СНС у граду под Пржаром, Славиша Булатовић, као члан Савета за јавну безбедност, гласао за извештај и предлог мера који је сада предмет осуде.

Први човек Врања тврди и да није било намере да се извештај заташка, већ се чекао предлог мера стручњака из `Винче`...




КОЛЕКТИВНА ОСУДА

Уследиле су и реакције осталих коалиционих партнера социјалиста: ДС, ЈС, СДПС и ПУПС, који имају представнике у Градском већу. Сви се слажу да треба пронаћи кривца, нико не осећа ни "командну одговорност", а најконкретнија је била Партија уједињених пензионера, из које поручују да је извођача радова, фирму "Банковић", неко "прогурао" на тендеру, иако је већ имала сличне испаде, па траже да се читав поступак преиспита...
(Јелена Стојковић, НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!