forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Новембар 25, 2017, 11:28:46


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Истина о злочину у Сребреници  (Прочитано 6828 пута)
Chuck Norris
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 52



Погледај профил
« послато: Октобар 28, 2011, 16:35:53 »

The Real Srebrenica Genocide
http://4international.wordpress.com/2008/02/15/the-real-srebrenica-genocide-the-mass-murder-of-serbs-in-srebrenica-and-gorazde/

Interesuju me vasa misljenja u vezi sa ratnim dejstvima , desavanjima i zlocinima 92-95 uzimajuci u obzir da je bio rat  Тужан , a rat je sam po sebi zločin...
bio sam u vojsci na tom terenu ( ne 95) pa su moji utisci  u suprotnosti sa vecinom zakljucaka koji se poturaju kao činjenice.
« Последња измена: Јул 04, 2012, 02:31:43 Модератор » Сачувана

Konobar donesi vrata da izađem
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Октобар 28, 2011, 21:04:37 »

Волео бих кад бих ти могао испричати детаље и истину. Уствари, то би најбоље могао урадити неко, ко је у тим тешким данима страдања и рата, био на лицу места. Оно што је за Сребрницу битно, то је чињеница, да су међународне снаге смештене управо у том граду, деловале неуједначено и без неких видних активности у заштити цивилног становништва. Маса муслиманске војске, под налетима српских напада, повукла се у сам град и била је под заштитом управо тих међународних снага. Ноћу, добро наоружани и под вођством Насера Орића, правили су "излете" по околним српским селима. Радиле су каме и маљеви као давних година у другом светском рату. велики број српског живља је пострадао, од кућа су остала згаришта а нејач и стари, били су немилосрдно масакрирани. Ова игра је трајала веома дуго. Холандске снаге нису чиниле ништа да се спрече убиства и злодела. Њихова надлежност је био град, где су мирно и под заштитом, уморни кољачи из ноћи, спавали миран сан по дану.

Приликом ослобађања Сребрнице од српске војске под командом генерала Младића, цивилно муслиманско становништво није страдало. Одмазда је вршена над делом муџахадина и окорелих Орићевих убица. Не кажем да на српској страни нису чињене грешке. Напротив, неки неписани закони рата нису поштовани, али је број убијених муслимана био далеко мањи него што се то у документима Хага наводи.

Медиска кампања углавном вођена у УСА уз директну асистенцију америчке владе, од Срба је направила геноцидан народ, Суд у Хагу је ослобађајућом пресудом над Насером Орићем, верификовао учињена убиства српског народа као појаву из нормалних ратних дејстава и ослободила убицу!

То би био онако, кратак и брз преглед догађаја и глобалном виду без улажења у неке детаље. Уосталом, и мени су као и теби, углавном пренешени путем штампе, извештаја и казивања...
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #2 послато: Октобар 28, 2011, 23:33:38 »


Ево како тај "врли, врли" Запад (ЕУ и УСА), коме се до идолопоклонства клањају овдашњи жути властодршци, прави замену теза па крвника ослобађа кривње, а убијеног прозива убицом!?!

Свака даља реч је сувишна!


*************************************************************************

Насер Орић гост Дневника ТВ 1 поводом хапшења Ратка Младића


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=L44f6--FlhY" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=L44f6--FlhY</a>

Face to Face, 28.05.2011.
Becka-raja.at


Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #3 послато: Октобар 29, 2011, 00:09:32 »


А ево како о "Масакру у Сребреници" говоре подаци до којих је дошла независна експертска група из Холандије, на челу са професором Едвардом Херманом.

Уз краћи приказ књиге, који нам предочава "Српска аналитика", ово изузетно драгоцено дело објављено је и на српском језику и могуће га је прочитати пратећи линк, постављен при крају текста.


*************************************************************************

Едвард Херман:”МАСАКР У СРЕБРЕНИЦИ”




Аутор Уредништво 28. октобар 2011.
Поред недавно објављене монографије „Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида,“ студија професора Едварда Хермана и његове експертске групе, „Масакр у Сребреници: докази, контекст, политика,“ коју наша невладина организација „Историјски пројекат Сребреница“ објављује у изврсном преводу Маје Војводић, представља други велики, од скора забијени ексер у мртвачком сандуку дискредитоване верзије сребреничких догађаја.

Значај ове студије тешко је преценити. Пре свега, зато што је она плод вишегодишњег преданог труда, под руководством професора Хермана, групе страних аутора који осим посвећености истини у најчистијем смислу те речи немају апсолутно никакав мотив да ово деликатно питање разматрају из угла који би на било какав начин могао бити користан српској страни. Сви аутори су Англосаксонци или особе које по образовању и културном идентитету припадају том цивилизацијском кругу. Привидни изузетци потврђују правило. Једини аутор чије се презиме завршава на –ић, Џорџ Богданић, рођени је Американац, који не говори буквално ни реч српског. Џорџ Самуели је мађарског порекла. Професор Едвард Херман је Јеврејин. Нико од њих нема неки посебан афинитет према Србима који би био већи од афинитета према истини.

Али још важнији од тога су њихов озбиљан аналитички приступ и упорност у тражењу убедљивих одговора, за разлику од линије најмањег отпора коју још следи знатан број њихових колега у јавном животу и академском свету. Опортунистичко мирење са званично сакросанктним ставовима о Сребреници у данашњем корумпираном миљеу ни у којем случају не би нашкодило њиховим каријерама и репутацијама, али би било фатално по њихов људски и научни интегритет.

Зато, са поносом и задовољством, представљамо српској читалачкој публици ово изузетно и интелектуално освежавајуће дело. Оно не доводи у питање само крајње сумњиву званичну конструкцију о Сребреници, и то управо на начин који би Дидеро препоручио као прави да би се проверила истинитост неке тезе. Оно сада, такође, на српском језику, представља елоквентан прекор свим бескрупулозним фалсификаторима ових трагичних догађаја. Сви које ова студија немилосрдно раскринкава одмах ће се препознати у њеном огледалу. Тај спектар обухвата  поткупљене, плиткоумне, српске политичаре који мисле да, доношењем кривотворених „декларација,“ на задовољство својих наредбодаваца, могу преокренути стварност и изиграти суд историје. Он се протеже све до локалних „невладиних“ трчкарала, који ругањем властитој земљи свакодневно потврђују лојалност према њеним страним уништитељима.

http://www.scribd.com/doc/70663584/Masakr-u-Srebrenici-SRB

(Фонд “Историјски пројекат Сребреница”, Холандија)

(*Књига “Масакр у Сребреници” објављена је у оквиру интернет магазина Српска аналитика уз претходну дозволу и ауторизацију фонда “Историјски пројекат Сребреница”, који и поседује ауторска права на књигу).

Српска аналитика



Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Новембар 02, 2011, 01:42:06 »

Игра бројки!!!

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=1KfjyJak24w" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=1KfjyJak24w</a>
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
peraazdajic
Гост
« Одговор #5 послато: Новембар 26, 2011, 06:14:55 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Снимак јединице "Шкорпиони" који је послужио за стварање утиска о некаквом геноциду који се наводно десио у Сребреници 11. јула 1995. године, је у ствари изрежирано "стрељање".



На снимку се јасно види како након лажног стрељања, "жртва" устаје и скудају му лисице са руку. Уз то, на крајевима цеви аутоматских пушака, виде се појачници трзаја који се стављају на цев онда када се користи маневарска, а не бојева муниција. Они су сиве или беле боје и наврћу се на крај цеви. Дакле, преведено на народни језик, коришћени су ћорци уместо правих метака.

Поред појачника трзаја на цеви, који се користи за маневарску муницију (ћорке), звук пуцња јасно указује да је коришћена маневарска муниција. Овај снимак јасно доказује да је цео догађај лажан. Није било стрељања! Није било геноцида.

Погледајте сада снимак, и обратите пажњу на следеће детаље:
- звук пуцања
- беличасте крајеве цеви
- устајање "жртава"
- скидање лисица

Подсећамо да је причу око наводног стрељана, пре неколико година, покренуо "Фонд за хуманитарно право" на чијем челу се налази Наташа Кандић, осведочени србомрзац. Због медијског мрака у којем се налазимо, готово је немогуће да истина изађе на видело. Марионетска власт у Србији, коју предводе највећи издајници у историји Српске државе, строго контролише све медије, електронсе и штампане, како би испунила домаћи задатак који је добила од својих западних господара и спонзора.

Зато молимо све праведне Србе да проследе овај снимак на било који начин, да би истина коначно изашла на видело. Објавите ову страницу на фејсбуку, твитеру, некој другој друштвеној мрежи.

Ево вечерас сам поставио на ЈУ-ТЈУБ...

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=i0qMJcB2VWI" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=i0qMJcB2VWI</a>

Извор: http://www.crveneberetke.com/forum/viewtopic.php?f=24&t=763


« Последња измена: Новембар 26, 2011, 14:15:44 Пера Аждајић » Сачувана
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Јун 23, 2012, 09:01:25 »

STEFAN KARGANOVIĆ: KAKO JE UZDRMAN TABU SREBRENICE




Da li se u Srebrenici leta 1995. godine dogodio ratni zločin ili genocid? Odgovor na ovo pitanje od ogromne je važnosti za budućnost građana Srbije i Republike Srpske, ali i za Srbe kao narod. U situaciji kada se u svetskim centrima moći istrajava na rezolutnom važenju zvaničnog narativa koji genocid više i ne dovodi u sumnju, u situaciji kada smo svedoci kriminalizacije i javne rasprave o ovoj temi, svaki glas, svaki argument i dokaz koji tvrdnju o počinjenom genocidu ozbiljno osporava, postaje dragocen i od prvorazredne je nacionalne i državne važnosti. Knjiga – u izdanju naše kuće i NVO Istorijski projekat Srebrenica – koja će već sledećeg petka, 29. juna, uz novi broj „Pečata“ biti poklonjena čitaocima, upravo je takav – dragoceni i argumentovani kritički prilog iz pera niza renomiranih i kredibilnih autora, čije tvrdnje ne samo uzdrmavaju već i ruše tezu o genocidu.

Naš sagovornik advokat Stefan Karganović u ime NVO Istorijski projekat Srebrenica, čiji je i predsednik, kao jedan od autora i urednik ove knjige objašnjava razloge svog uverenja da „oportunistička spremnost srpskih političara da, radi lične fotelje i ličnog nezameranja moćnicima ovoga sveta, žrtvuju državni i nacionalni interes nije odraz samo neznanja i površnosti nego zločinačkog nehata“. Govoreći o složenim aspektima „toljage Srebrenica“ i njihovoj dalekosežnoj važnosti za srpski politički, duhovni i moralni opstanak, on obrazlaže i zbog čega, kao događaj od prvorazredne nacionalne štete, uvek ističe i ima „na umu Deklaraciju o Srebrenici, koju su, postupajući po naređenjima stranaca, 2010. godine kroz Skupštinu progurali tadašnji predsednik Srbije i njegova koaliciona ekipa“.

Za nedelju dana naša javnost, a čitaoci „Pečata“ posebno, dobiće na dar knjigu „Srebrenica – falsifikovanje istorije“. Autori su eminentni, veruje se njihovom stručnom, naučnom i intelektualnom autoritetu, kao i odgovornom javnom istupanju. Na koje biste važnije informacija iz ovog zbornika kritičkih eseja posvećenih temi Srebrenice posebno skrenuli pažnju?

— Knjiga je u celini nezamenljivi priručnik za sve odgovorne građane koji žele da saznaju šta se dogodilo u Srebrenici i kakve to veze ima sa njima. Kao najvažnije informacije koje ovaj zbornik sadrži, ukazao bih na dva momenta. Prvo, definitivno rušenje forenzičke konstrukcije o događaju, a, obzirom na to da je to jedini materijalni dokaz za Srebrenicu, moći ćete da cenite značaj te kritike. Drugo, raskrinkavanje iskaza „krunskog svedoka“ Haškog tribunala Dražena Erdemovića, pripadnika misterioznog Desetog diverzantskog odreda koji je za novac, a ne sa genocidnom namerom (citiram sudinicu Miru Smajlović iz presude u predmetu „Kos“ pred Sudom BiH pre neki dan) pobio muslimanske zarobljenike u Pilici. Kao američki pravnik, u zaključku ću na ovu temu dodati samo još i sledeće: mi smo zvanični narativ o Srebrenici, koji slušate od raznih Sonja, Čeda i Nataša, stavili pod razboritu sumnju. Dok se ta razborita sumnja pomoću dokaza ne otkloni, nijedan profesionalan prosuditelj činjenica neće moći da izrekne presudu „kriv“.

U odnosu na druga, na srpskom jeziku ne baš brojna izdanja koja su posvećena  Srbrenici, da li nova knjiga predstavlja nekakav pomak? Predočava li neke bitno nove momente?


— Ova knjiga je pomak već samim tim što u njoj učestvuje nekoliko nesrba, a ona predstavlja kritički komentar na knjigu „Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika“, koju je u srpskom prevodu izdala naša NVO „Istorijski projekat Srebrenica“, a koju je uredio profesor Edvard Herman čiji su autori svi takođe nesrbi.

Zvanična verzija „Slučaja Srebrenica“ postaje svojevrstan tabu – ne samo da se ne sme dovesti u pitanje već je nedopustivo postavljanje pitanja oko ratnih događanja i tumačenja činjenica. Kako se boriti protiv sve brutalnijeg istrajavanja Zapada na zaključku da se u Srebrenici dogodio genocid?

— Nas „tabui“ nimalo ne impresioniraju, niti obavezuju. Američki sam građanin, i kod nas je na snazi apsolutna ustavna garancija slobode govora. Neka samo pokušaju, bilo kad i bilo gde, da mi to uskrate! Način da se borimo protiv njihovog istrajavanja na falsifikovanju istorije je da budemo još odlučniji i istrajniji u isticanju činjenica. Ko se prvi umori ispašće iz igre. A to nećemo biti mi.

Ima li u novijoj istoriji događaja sa kojima je uporediv konstrukt Srebrenice?

— Najbolje poređenje koje mi pada na pamet jeste masakr poljskih oficira u Katinu. Za to su dugo, iz čisto propagandnih razloga, kao i u slučaju Srebrenice, bili optuženi Nemci. Sada, posle niza decenija, najzad smo saznali istinu: za taj zločin kriv je Hitlerov kolega i saveznik Staljin. To je nepobitan i ohrabrujući dokaz da, ako ste na strani istine, vi sigurno pobeđujete. Istovremeno to je upozorenje svim bahatim pobornicima krivičnog gonjenja drugomislećih o Srebrenici, da su njihovi napori da zacementiraju laž osuđeni na propast. Na lokalnom planu tu imam u vidu opake agitatore tipa Nenada Čanka, Čede Jovanovića i ideološki srodnu bulumentu. A tabu je već uzdrman, i oni su toga svesni. Zato i hoće da kriminalizuju javnu raspravu što pre i da onemoguće dalja istraživanja.

Strani autori (sve brojniji), kada govore o Srebrenici, pominju pojmove poput „toljage u službi savremenog disciplinovanja planete“, „ideološkog falsifikata“, „farse i manipulacije“, a izvesno je da se u tim imenovanjima politička i ideološka pozadina – kao presudan motiv i razlog – uvek podrazumeva. Koliko je svetska javnost svesna cinične i zloćudne upotrebe Srebrenice i nametanja teze o genocidu?

— Nažalost, „svetska javnost“ je privid, kao što je koncept javnosti u Srbiji danas samo privid. I u inostranstvu i u Srbiji najveći broj ljudi prinuđen je da brine o svakodnevnoj egzistenciji i preostaje im vrlo malo vremena za pitanja koja im iz te perspektive izgledaju „sporedna“. Naravno, ta klima je idealna za kontrolore javnog diskursa koji, kao u slučaju Srebrenice, žele da nametnu agendu koja njima odgovara. Koliko ljudi ima vremena i mogućnosti da traži nezavisne izvore i da se iz njih informiše? Ali to je istovremeno i Ahilova peta te masovne indoktrinacije politički korisnim lažima. Na takav način stečena „ubeđenja“ vrlo su površna i promenljiva zato što počivaju na hipnotički ponavljanim parolama, a ne na proučenim i pounutrašnjenim činjenicama. Zato je naš antibiotik – dokumentovana istina, toliko efikasan i po njihove lažne teze tako opasan.

Kako je uopšte moguće da i danas, posle gotovo dve decenije, veliki deo istine o ratnim događanjima u Srebrenici još uvek nije utvrđen? Upravo o toj zamućenoj slici vi često pišete i javno govorite. Ko upravlja „neznanjem“ o Srebrenici? Kakva je uloga i „haškog Levijatana“ u ovoj, slobodno se može reći velikoj svetskoj farsi?

— Uloga „haškog Levijatana“ – takođe poznatog pod nazivom Haški tribunal – je da stvori privid pravne respektabilnosti ciničnoj farsi iz vašeg pitanja. Upravljači falsifikata i mistifikacija zahtevaju da im se ispune dva glavna uslova: da oni imaju potpunu kontrolu nad javnim diskursom i da im se takođe dozvoli da zastrašuju, ako već u svim zemljama ne mogu i da krivično gone, sve koji razgolićuju i osporavaju njihove laži. Mi smo odlučili da budemo bezobrazni i ne dozvoljavamo ispunjavanje nijednog od tih uslova.

Vaša, i ne samo vaša ocena je da je „u interesu međunarodnih faktora i mnogih lokalnih igrača da činjenice nikada ne budu razjašnjene“. Razlog: prikrivanje njihove vlastite odgovornost i korišćenje lažne konstrukcija događaja, koja u tom lažnom obliku postaje moćan politički instrument za ucenu Srbije i Republike Srpske. Imenujte „igrače“ i pojasnite – da li su svi oni još uvek moćni da odlučuju u pomenutom smislu?

— Ti igrači su zemlje koje pripadaju hegemonističkom bloku, koji je u opadanju. Posebno naglašavam poslednji deo mog odgovora i pozivam sve faktore u BiH i šire u regionu da ga pažljivo razmotre. Juče ti igrači nisu bili tako moćni kao prekjuče, danas nisu tako moćni kao što su bili juče, a sutra će biti još slabiji. Sa njima neminovno propadaju i sve propagandne konstrukcije i falsifikati istorijskih činjenica koje su oni iskonstruisali ne bi li i na taj način pomogli svojim lokalnim balkanskim satelitima. Zato preporučujem satelitima da što pre normalizuju svoje odnose sa srpskim susedima, i sa njihovim prirodnim saveznicima koji jesu u usponu. Za pametnog – dosta.

U zasnivanju i argumentovanju srpske odbrane od optužbi za navodno počinjeni genocid u Srebrenici najčešće se pominju (osporavaju) laži o broju žrtava, kao i (implicitno) „pravo na osvetu“. Da li se upravo ovakvim izborom i insistiranjem svejedno što je reč o i te kako važnim momentima, ne samo u psihološkom i istorijskom smislu, previđa suštinsko pitanje: ko je i zbog čega planirao zločin?

— Vaše pitanje je kompleksno i zahteva složenu reakciju. Načelan odgovor je „da“, ali ne bez preciziranja. Pre svega, ne postoji „pravo na osvetu“ ako to podrazumeva vršenje zločina. Ako je neko popalio vaše selo i pobio njegove žitelje, to vama ne daje pravo da za odmazdu njemu učinite to isto. Skretanje pažnje na brojke i emocije koristi se kao politička diverzija, to je tačno, ali to ne umanjuje neophodnost utvrđivanja činjenica, što se tiče stvarnog broja nastradalih jer iz toga sledi niz važnih konsekvenci. Što se emocija tiče, tu sam potpuno neutralan zato što ovu problematiku posmatram u potpunosti izvana i moje zanimanje za Srebrenicu strogo je kliničke prirode: šta se tamo dogodilo? Naravno, interesovanje takve vrste podrazumeva i razotkrivanje političke logike naručioca ovog zločina.

Možemo li se danas uopšte ponadati neposrednom, jasnom odgovoru na direktno, „nevešto i naivno“ pitanje: Ko je planirao i sa kojim ciljem je „odradio“ Srebrenicu ? Nedavno ste na TV-u doslovno izjavili: „Nemci i Turci, jedina dva naroda koja u svom nacionalnom habitusu imaju upisanu i genocidnost, jako žele da dobiju društvo“?

— Nisam naišao na dokaze uzročnoposledične veze između Nemaca i organizovanja masakra u Srebrenici, ali propagandnu verziju tog zločina Nemci svakako da iz potaje pozdravljaju, ma koliko javno  glumili indignaciju zbog navodnog „genocida“. Njima je u interesu da se njihovi stari suparnici Srbi, od kojih su više puta u istoriji dobili po nosu, sada svrstaju u isti genocidni tabor sa njima. Kao što se u Americi kaže, „misery loves company“, kada ste u blatu i brlogu, vi nastojite da uvučete i druge da vam se u kaljuzi pridruže. To isto važi i za Turke, koji bezobzirno negiraju genocid nad jermenskom zajednicom u Osmanlijskom carstvu, ali čiji današnji neoosmanlijski predstavnici bestidno Srbima drže pridike za navodni genocid u Srebrenici. Srbima bih preporučio da i jednima i drugima na upućeni poziv učtivo, ali kategorički odgovore: „Ne, hvala! Uživajte u vašoj kaljuzi bez nas, a, ako vam je potrebno društvo, pozovite Hrvate.“

Izvesno je da uoči predstojeće godišnjice ulaska srpskih snaga u Srebrenicu 1995. godine, možemo da ponovimo ranije rečeno: sada će, kao i svake godine na taj datum, građani Srbije biti izloženi baražnoj paljbi propagandnih tvrdnji o „genocidu“ i brojkama, presudi i „svedočenjima“. Intenzitet paljbe trebalo bi da nadjača sve pokušaje da se predstave činjenice koje su poslednjih godina utvrđene, a dovode u pitanje „zvaničnu verziju“. Bilo bi dobro da navedete upravo činjenice i brojke koje kompromituju važeći narativ.

— Ta baražna paljba se sve više sastoji iz ćoraka. Primetili ste da smo ove godine prvi plotun ispalili mi, a ne oni. Dovoljno smo jaki da počnemo da delujemo proaktivno. Zato smo se dogovorili sa „Pečatom“ da naše zajedničko izdanje, „Srebrenica – falsifikovanje istorije,“ izađe u javnost sa brojem od 29. juna. Ne samo zato što je to pre kultnog datuma od 11. jula i što na taj način glasnogovornike prvo koristimo mi umesto da ih, kao svake godine, uzurpiraju oni. Drugi i moralno još jači razlog je godišnjica 30. juna 1992. godine stravičnog napada i pokolja u srpskom selu Brežani, nedaleko od Srebrenice, od strane Armije BiH pod komandom Nasera Orića. Podrazumeva se da, po standardnom obrazcu, kada su u pitanju žrtve drugog reda, za taj zločin do sada nije odgovarao niko. Ono što jeste dokazano u pogledu ljudskih gubitaka muslimanske strane je to da je nekoliko stotina zarobljenika bilo streljano u okolini Zvornika, a da je više hiljada poginulo u legitimnim borbenim dejstvima protiv Vojske Republike Srpske tokom povlačenja naoružane kolone 28. divizije ARBiH iz Srebrenice prema Tuzli, između 12. i 17. jula 1995. Prevara se sastoji od zamagljivanja razlike između poginulih i streljanih kako bi se došlo što bliže magičnoj cifri od 8.000 i da bi se na taj način stvorila prividna podloga za tezu o genocidu, a to poslednje suština je ove perfidne igre.

Nedavno ste pomenuli kako i, prema vašem viđenju i iskustvu, šira javnost u Srbiji nije dovoljno upoznata sa događanjima u Srebrenici 1995. Da li je kriva tome neodgovorna elita, njena ravnodušnost i površnost ili se pak brižljivom „tehnikom“ usmeravanja javnog mišljenja nacija anestezira i drži podalje od pune svesti o mogućim posledicama definitivnog ustoličenja verzije o genocidu?

— Nisam siguran šta se ovde podrazumeva pod „elita“. Ko god i šta god oni bili, služe nekom drugom gospodaru, a ne vašoj državi i vašem narodu. Eklatantan primer je nedavna sramna izjava srpskog ambasadora u Londonu Dejana Popovića, gde on tvrdi da je u vezi sa Srebrenicom Haški tribunal „ustanovio činjenice“ i da se tamo „dogodio genocid“. Da li je ministar inostranih poslova Srbije ukorio svog službenika u Londonu za ovakvu neodmerenu izjavu, koja se direktno kosi sa nacionalnim interesom zemlje koju on predstavlja? Svako ko ima internet može da poseti sajt Haškog tribunala i da pročita njegove presude, ali puka konstatacija šta tamo piše nije kraj diskusije niti je ambasador Srbije u inostranstvu potreban da bi presude nekritički prepričavao. Ima li Dejan Popović o svemu tome – kako bi se profesor Milo Lompar izrazio – srpsko stanovište? Ako ga nema, on nema posla u Londonu kao diplomatski predstavnik Srbije. Neka aplicira za prijem u diplomatsku službu Nemačke, Turske ili Hrvatske. U tom svojstvu, ako bude primljen, moći će da potvrdi genocid bez ogrešenja o istorijske činjenice.

Čini se da ovde kod nas svest o mogućim konsekvencama pristajanja (svejedno da li samo „pasivnog“) na zvaničnu verziju Srebrenice, konsekvencama – dugoročnim, istorijskim, političkim, duhovnim i moralnim, zapravo ne postoji!?

— Da, to je srpska ravnodušnost na delu. Konsekvence su višestruke. Politički se Srebrenica koristi kao instrument za zastrašivanje i disciplinovanje beskičmenih srpskih političara. U duhovnom smislu, to je mehanizam za demoralizaciju srpskog naroda i za blokiranje svake kreativne vizije za izlazak iz očajnog stanja u kojem se nalazi. Najzad, a to je nešto što korumpirani mediji od javnosti brižljivo skrivaju, suprotna strana polako, ali sigurno, putem sudskih presuda koje se gomilaju, radi na tome da položi pravne temelje tužbe za odštetu u stratosferskom iznosu protiv Srbije i Republike Srpske. U ovome, vreme svakako da ne radi za njih i uspeh im nije zagarantovan, ali ovo je još jedna srebrenička „toljaga“ koju drže u rezervi. U svetlu svih ovih faktora, oportunistička spremnost srpskih političara da radi lične fotelje i ličnog nezameranja moćnicima ovoga sveta žrtvuju državni i nacionalni interes nije odraz samo neznanja i površnosti nego zločinačkog nehata. Imam na umu izveštaj Komisije Vlade Republike Srpske o Srebrenici 2004, koji je kukavički potpisao tadašnji predsednik RS i Deklaraciju o Srebrenici, koju su, takođe postupajući po naređenjima stranaca, 2010. godine kroz Skupštinu progurali tadašnji predsednik Srbije i njegova koaliciona ekipa.

Možemo li se kao nacija uskoro probuditi u svetu koji će zahtevati da se i pojedinačno odredimo prema Srebrenici? Da nam za odgovarajuće dokumente, dobijanje vize ili kakvog važnog sertifikata, kod kuće i u svetu, uslov bude i izjašnjavanje o pitanju: „Da li je bilo genocida u Srebrenici“?

— Da. To se već dogodilo, i to usred Beograda kada je televizijska mreža „Al džazira“ nedavno regrutovala lokalno osoblje za svoju ispostavu u Srbiji. Jedno od pitanja zainteresovanima da dobiju radno mesto glasilo je da li prihvataju zvaničnu priču o genocidu u Srebrenici. Pod uslovima masovne bede i besposlice, stavljati ljude koji samo žele posao u svojoj struci u takav procep jeste cinično, nehumano i krajnje neprofesionalno. To je jedan od razloga zašto se borimo da promenimo preovlađujuću klimu do te mere da će slično ponižavanje ljudi postati nemoguće.

Koji je scenario budućih poteza međunarodne zajednice u vezi sa pitanjem Srebrenice kao „najvećeg zločina na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata“ za nas najopasniji?

— Kao racionalizacija za preduzimanje „preventivnih“ oružanih mera širom sveta, propagandni narativ o Srebrenici sada predstavlja pretnju po opšti mir. Targetiranim državama se čak više isplati da im se dogodi „Srebrenica“, nego da budu razorene, a njihovi stanovnici masovno pobijeni, kao što smo nedavno imali priliku da vidimo.

U pogovoru knjige „Srebrenica – falsifikovanje istorije“ govorite i o najnovijem, moglo bi se reći – brutalnom  „disciplinovanju“ Tome Nikolića, novog predsednika Srbije, kome se snagom neumoljivog diktata „pod nos“ stavlja obavezna i obavezujuća političko-istorijska mantra Srebrenice. Može li se očekivati jačanje pritisaka?

— Svakako. Jezik tela novopostavljenog predsednika Srbije, po povratku iz Brisela, elokventno govori o tome kakav mu je „tretman“ tamo bio priređen. Ne znam da li su ga Barozo i Van Rompej, kao Hitler i Gering doktora Hahu, jurili oko stola da ga primoraju da potpiše ono šta se od njega tražilo, ali smrknuti izgled predsednika, kada se vratio, sugeriše da bi sada baba možda ponudila pet groša da izađe iz kola, ali više ne može. Ovo je tek početak inkvizitorskih muka „pokretača Srbije“.

Ako je za Zapad i njegove mejnstrim medije tabu činjenično i etičko problematizovanje Srebrenice, kako objasniti da u svetu, a nažalost – kada je o javnom diskursu reč – i kod nas, važi svojevrsni tabu u obrnutom smislu: zabrana razgovora o srpskim žrtvama?

— Taj obrnuti tabu je potpuno razumljiv sa stanovišta snaga koje ga nameću. Oni su besprizorni relativizatori tuđih žrtava.

Najavljuju se, nezvanično i vi o tome govorite, neka važna i za mnoge neočekivana otkrića arhivske građe o srpskim žrtvama i kontinuitetu stradanja Srba na širem području Srebrenice.

— To je vrlo bitno, ne da bi se pravdala osveta, što je meni neprihvatljivo, nego da bi se objektivno i kontekstualno izložile činjenice. Otkriću vam malu tajnu u vezi sa tim: pripremili smo brižljivo dokumentovanu monografiju o srpskim žrtvama na području Srebrenice koja uskoro izlazi iz štampe. U prilogu monografije nalaze se dve stvari koje će vama i vašim čitaocima biti izuzetno interesantne: spisak i lični podaci do sada utvrđenih srpskih žrtava iz Srebrenice i okolnih sela prema definiciji Ženevske konvencije, i izjave preživelih Srba iz srebreničkog okruga iz Drugog svetskog rata date Komesarijatu za izbeglice vlade generala Nedića. Iz toga će se jasno videti kontinuitet zločina. Molim vas strpite se, to će biti bomba!

Ako je Amerika, nezvanično, ali često potvrđivano, jedan od centara iz kojeg se upravlja političko-istorijskim tumačenjem „istine“ o Srebrenici, šta bi se – prema vašem uvidu – moglo ovim povodom zaključiti o mnjenju i stavovima drugih svetskih centara moći, na primer Rusije i Kine?

— Drugi svetski centri moći zauzimaju kritičan stav prema tom tumačenju upravo zbog načina kako se ono koristi za rušenje suverenih država širom sveta. Ta reakcija sa njihove strane je logična i prirodna. Da se u Beogradu vodi srpska politika, vaša vlada ne bi oklevala da tu dragocenu podršku iskoristi za odbranu svojih nacionalnih i državnih interesa. Ovako, iskoristili smo je samo mi, kao holandska nevladina organizacija, tako što smo 5. aprila ove godine u Ruskom domu u Beogradu održali izvanredno uspelu prezentaciju o Srebrenici.

NVO Istorijski projekat Srebrenica nastoji da rasvetli događaje u Srebrenici i dademistifikuje i uzdrma falsifikat koji je suština zvanične verzije događaja. Mislite li da ste uspeli, šta smatrate i dalje najvećom preprekom, a šta eminentnim dostignućem organizacije kojom upravljate?

— Da, uspeli smo preko očekivanja. Razgovor o Srebrenici više nije isti kao pre tri godine kada smo počeli sa radom, ni u privatnom ambijentu, ni u medijima, ni u političkim krugovima, ni pred Sudom BiH u Sarajevu (da vam samo skrenem pažnju na neka vrlo drastična odstupanja od zvaničnog narativa u presudi u predmetu „Kos i drugi“ pre neki dan), ni na brojnim drugim mestima. Duh je izašao iz boce. Mogu da crknu, ali ga vratiti neće.

Rado citirate Noama Čomskog koji upozorava svet: „Ako za Srebrenicu upotrebimo reč genocid, onda za stvarni genocid moramo pronaći novu reč“. Može li se i kako širi krug svetske intelektualne elite animirati za borbu za istinu o Srebrenici? Pojedinci poput E. Hermana, M. Oksenrajtera, D. Džonston – da pomenemo samo imena autora zastupljenih u knjizi „Srebrenica – falsifikovanje istorije“, zasad su ipak usamljeni. Nema sumnje da hrabrog i časnog sveta u pomenutom krugu ne manjka.

— U to da ne manjka hrabrih i časnih ljudi nema sumnje. Ali je zato oportunista i čankolizaca napretek, u inostranstvu kao i u Srbiji. Njih istina ne zanima. Zanima ih samo apanaža koju primaju od svojih nalogodavaca da propagiraju dnevne političke laži, od kojih je jedna – Srebrenica. Nemam iluzija o tome da bi hulje mogle da pobede ako im se moralni i časni ljudi ne bi suprotstavili. Mi smo im zato objavili totaler krieg i mi nećemo odustati dok ih moralno i intelektualno ne potučemo.

Šta sve može i šta bi trebalo da preduzme Srbija kao država u nastojanju i borbi za istinu o Srebrenici? Ako već pominjemo svetske intelektualce, da li naši dovoljno čine da se po naciju ovako preteći ideološki falsifikat raskrinka?

— Ova „država“ Srbija, koja je u Skupštini usvojila Deklaraciju o Srebrenici, nema kapacitet da u vezi sa Srebrenicom bilo šta preduzima, kao ni u vezi sa nizom drugih važnih pitanja gde je vaš nacionalni interes teško kompromitovala. Ona bi najveću uslugu učinila kada bi samu sebe ukinula i time omogućila da se uspostavi prava srpska država, koja će voditi srpsku politiku, da se Srebrenicom i nizom drugih pitanja ozbiljno pozabavi. Ali, sve dok samoubilački duh političkog Tanatosa omađijava srpski narod, sumnjam da će se to dogoditi. Kao što vidite, svetski intelektualci već dovoljno kao stranci čine. Sve dok kritična masa srpskih intelektualaca ne zauzme čvrst stav u odbranu nacionalnih i kulturnih interesa svoga naroda, a utvrđivanje istine o Srebrenici je jedna od prioritetnih tačaka na tom programu, obezglavljeni pojedinci iz šireg društva ostaće zbunjeni i dezorijentisani. Tirade jednog drogiranog mediokriteta o „genocidnosti“ susedne srpske države biće dovoljne da mnoge, koji su slabo obavešteni, dovedu u nedoumicu. Antibiotik koji mi nudimo su činjenice i argumenti. Molim vas, koristite ga, 29. juna možete ga kupiti bez recepta, i odmah zatim počnite da razmišljate svojom glavom.


Advokat Stefan Karganović (1950) od jedanaeste godine živi u SAD, gde je diplomirao prava. Učestvovao je u više timova odbrane pred Haškim tribunalom i svedočio kao veštak u dva predmeta pred Sudom Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Predsednik je Istorijskog projekta Srebrenica, osnovanog 2009. godine u Holandiji – kao nevladina organizacija koja se bavi kontekstualnim istraživanjem događaja u Srebrenici i oko nje između 1992. i 1995. godine.


http://www.standard.rs/stefan-karganovic-kako-je-uzdrman-tabu-srebrenice.html

Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1158



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Јун 23, 2012, 23:12:22 »

Istina o Srebrenici i o svim drugim desavanjima tokom 90-ih na podrucju bivse SFRJ se nikada nece saznati i dobiti na bilo kakvoj tezini ako iza toga ne stane i ako se za to ne bori sama Srbija, odnosno njena vlada.
Сачувана
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #8 послато: Јул 03, 2012, 23:12:34 »

Масакр у Сребреници организовали CIA, MI6 и француска DRM

БЕЛОРУСИЈА НАВОДНО ДАЛА ПОЛИТИЧКИ АЗИЛ ФРАНЦУСКОМ МАЈОРУ КОЈИ
НАВОДНО ПОСЕДУЈЕ ДОКАЗЕ О ПРАВИМ КРИВЦИМА






         ВЛАСТИ у Белорусији крајем јуна одобриле су политички азил некадашњем мајору француске војно-обавештајне службе, DRM, који наводно поседује доказе о правим кривцима за догађаје у Сребреници из јула 1995. године.

         Како преносе београдски медији, реч је о официру војне обавештајне службе Т. Д. који је у време рата био поручник и део групе у DRM задужене за Босну. Овај официр је наводно у Белорусију пренео бројне доказе да је масакр у Сребреници организован од стране CIA, MI6 и француске DRM, а преко паравојне српске формације Шкорпиони која је наводно била директно под њиховом контролом.

         „Војска Републике Српске и Ратко Младић над њима нису имали никакву контролу, нити било ко из Главног штаба ВРС. У јединици су били професионални плаћеници, који су регрутовани од стране ових служби“, предочио је овај официр француске службе и наводно предао комплетне спискове људи из јединице Шкорпиони, као и писане наредбе, које су даване команданту ове јединице.

         Штампа наводи и да је мајор Т. Д. спреман да сведочи на суђењу Ратку Младићу и осталима оптуженим за злочин у Сребреници и докаже да су припадници те јединице, која је била под контролом CIA, MI6 и француске DRM, по њиховом наређењу и инструкцијама убили више од 4.500 људи.

         Овај мајор тврди и да је још око 1.500 муслимана страдало током сукоба са јединицама ВРС, односно пробоја ка Тузли. Међутим, један од кообранилаца генерала Ратка Младића у Хашком трибуналу, адвокат Миодраг Стојановић каже за „Вести“ да је ова прича у сфери спекулација и да лично сумња да је тачна.

         - О догађајима у Сребреници се до сада пуно причало и заиста све ове године у јавности се појављивала и теза да су за све биле одговорне стране обавештајне службе, посебно Француска, али до сада није прикупљен ни један валидан доказ за такву тврдњу. Заправо, једини могући доказ о наводним активностима француске војне обавештајне службе у Босни је пресретнути телефонски разговор из мотела Видиковац код Зворника и команде Дринског корпуса на коме се у позадини чују гласови на француском. Сем тог, не постоји ни један други доказ - каже Стојановић и додаје да ће ипак о свему убрзо разговарати са генералом Младићем који ће им и дати смернице шта и како даље радити.

         -Тек после упутстава генерала видећемо да ли ћемо се обратити властима у Белорусији и тражити сусрет са тим наводним француским обавјештацем. Међутим, сама прича ми делује прилично наивно. Како је могуће да су Шкорпиони наводно вршили егзекуције када је установљено да су у то време били на Сарајевском ратишту и да одатле потиче и снимак који је обелоданила Наташа Кандић. Сребреница је превише озбиљна прича да би се њоме бавили на основу оваквих спекулација - закључује Миодраг Стојановић.

         Према тврдњама овог француског обавештајца, јула 1995. године је постојао и план да се, уколико Војска РС покуша да спречи масакр у Сребреници, изврши атентат на генерала Ратка Младића.

         Овај агент чак наводи и име особе, која је била у непосредном Младићевом окружењу, а која је то требало да уради.

         Према информацијама француског обавештајца, под контролом тајних служби САД, Велике Британије и Француске нису биле само српске, већ и муслиманске снаге, укључујући и Насера Орића и све команданте Армије БиХ у том делу источне Босне.


http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/masakr-u-srebrenici-organizovali-cia-mi6-i-francuska-drm
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Август 31, 2012, 09:39:03 »

Французи смислили Сребреницу


У новој књизи Слободана Милошевића посебно су занимљиви његови одговори - оптужбе на покушаје хашких тужилаца да му припишу водећу, командну улогу у готово свим најтежим и добро познатим злочинима који су се деведесетих година прошлог века дешавали, не само на Косову и Метохији него и у Хрватској и нарочито Босни и Херцеговини.

Најпознатији хашки оптуженик се током вишегодишње одбране у више наврата враћао и на злочин у Сребреници за који је, како тврди, први пут чуо од Карла Билта и понављао да му се и Радован Караџић клео да ништа о томе није знао:

"Све касније информације су то и потврдиле укључујући и накнадно објављен главни извештај холандске владе од априла 2001. у коме у тачки 10. дословце пише: "Не постоје никакве индиције да је акција изведена у сарадњи са Београдом, нити у смислу политичке, нити у смислу војне координације." Тиме би, господо, што се мене тиче, на то могло да се стави тачка, али ја не желим да је ставим, јер желим да се открије истина у вези с тим сулудим злочином у интересу правде, он мора да буде објашњен пред светском јавношћу, а информације које сам ја досад прикупио, а биће их још, говоре о томе како је Изетбеговић користио Сребреницу за све врсте манипулација и држао у резерви за разне политичке нагодбе... време ће показати да је првог јула 1995, у кући једног Муслимана, бившег председника општине, у Зворнику, где су присуствовала два представника муслиманске владе у Сарајеву, представници једне плаћеничке војне формације у саставу Војске Републике Српске, али не под Командом Војске Републике Српске већ Француске обавештајне службе, договорен тај злочин - напуштање Сребренице и покољ.


Ратко Младић у Сребреници


Сви подаци показују да о томе ништа није знао ни генерал Младић, ни генерал Крстић, који је овде иначе осуђен, а ја сам лично уверен да ни Младићу ни Крстићу војничка част не би дозволила да стрељају ни ратне заробљенике, ни цивиле. Поготову Младићу и Крстићу, генералима који су током целог рата управо показивали највише настојања да се увек заштите ратни заробљеници и цивили.

Том плаћеничком јединицом - наставља Милошевић - командовали су исти они који су исте те људе послали само годину дана касније у Заир, да организују побуне и масакр. То је направила иста команда која је годину дана након Сребренице организовала куповину оружја, па молим вас, нека ваши, они који за то примају плату - имају стотине сарадника - траже од Жака Ширака и Француске обавештајне службе, и из других служби, шта знају о овим чињеницама у Сребреници. А обавештајне информације којима ја располажем говоре да је сврха направљеног договора - француска замисао - била следећа: рат у Босни треба завршити ефикасним акцијама НАТО-а, бомбардовањем и директним војним ангажманом. Као оправдање за војну акцију послужиће "геноцид" који ће Срби да изврше. Извршењем "геноцида" слаби се српска преговарачка страна.

-Интерес је и Срба и Муслимана - додаје Милошевић - да се о Сребреници сазна истина, а не да се ствара један лажни мит. Допринос истини о Сребреници неће бити ни ваше фабриковање лажних сведока, ни притисци Педија Ешдауна на руководство Републике Српске. Синхронизовано и одавде и тамо покушава да се направи двоструки злочин који вређа и мртве и живе..."



Цитат
Безобзирна генијалност

"Када смо били у тим добрим односима мени је Холбрук говорио да је Изетбеговић успео да одигра улогу жртве и да је то он, Холбрук, назвао - сећам се његових речи - 'безобзирна генијалност'. Међутим, то није никаква генијалност него само бездушност да жртвује хиљаде својих грађана да би могао да оптужи Србе" - казао је Милошевић, илуструјући однос америчке администрације и Ричарда Холбрука лично према догађајима у Босни.


УБИЈАО СВОЈЕ: Алија Изетбеговић

(Б.Симоновић, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #10 послато: Мај 03, 2013, 03:43:54 »




Орић убио хиљаду Бошњака!



Између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице убили су њихови сународници, рекао један од оснивача СДА Ибран Мустафић. Насер Орић је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човечанства, навео дугогодишњи члан Организационог одбора за обележавање догађаја у Сребреници.



Ибран Мустафић


Један од оснивача СДА и дугогодишњи члан Организационог одбора за обележавање догађаја у Сребреници Ибран Мустафић изјавио је за Вести онлајн да су између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице убили њихови сународници, преноси Фонет.

Према његовим речима, то је учињено током пробоја ка Тузли у јулу 1995. године, зато што су постојали спискови оних који ни по коју цену не смеју живи да се докопају слободе.


За спискове неподобних Бошњака знало је муслиманско руководство са Алијом Изетбеговићем на челу, а ратни командант у Сребреници Насер Орић је најодговорнији што је тај град постао највећа мрља у историји човечанства, рекао је Мустафић.

Истакао је да је списак неподобних Бошњака правила сребреничка мафија, уско војно и политичко руководство у Сребреници, које је од 1993. године било “господар живота и смрти”.

Да сам могао да судим Орићу у Хагу, ја бих му за злочине над Србима пресудио најмање 20 година затвора, а за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година, рекао је Мустафић, додавши да је Орић 1993. године, када је та енклава умало освојена, побегао из Сребренице, а то је урадио и две године касније.

Мустафић тврди да су злочин у Сребреници договорили Изетбеговић и тадашњи председник САД Бил Клинтон.

“Сребреница је апсолутно договорни геноцид између међународне заједнице и Изетбеговића, односно између Изетбеговића и Клинтона. Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на место злочина”, рекао је Мустафић.


Додао је и да постоје велике манипулације именима жртава у Сребреници и сматра да се веома тешко може утврдити тачан број убијених и несталих у том граду.

Сребреница је одавно предмет манипулација, а многи из Изетбеговићевог окружења су још од лета 1992. године кренули у спровођење пројекта по коме је једино битно да се прикаже што више бошњачких жртава, нагласио је Мустафић.

Мустафић је аутор књиге “Планирани хаос” у којој је изнео низ оптужби на рачун тадашњег муслиманског руководства да је злочин у Сребреници био договорен, због чега му је више пута прећено, а 2008. године био је брутално претучен.

Глас дијаспоре



Сачувана
ПЕТАР
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 82


Погледај профил
« Одговор #11 послато: Јул 29, 2013, 10:02:00 »

  Немамо ми шта да причамо о Сребренице више,потписали смо геноцид,ови из Србије су се извињавали Николић је клечао,сад гледајмо сваке године како се пење бројка и како расте пропаганда.Мислим да је број ликивидираних дупло мањи и да није реч о геноциду него о злочину .Хаг се незауставља на Сребреници сад су вратили оптужницу Караџићу за друге градове ,све то иде ка идеји геноцидне Републике Српске и да то буде њен крај закључено са пресудама из Хага,ствари иду у том правцу то се јасно види.
Сачувана

БОЖЕ ПРАВДЕ
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Јануар 12, 2014, 06:22:49 »

Истину о Сребреници платио животом?!

Аутор више студија које побијају званичну верзију о догађајима у Сребреници јула 1995. године, независни истраживач из Швајцарске Александар Дорин, уверен је да постоји видео-материјал који непобитно може да поткрепи његове тезе, али да се такви снимци и даље - плаћају животом.


Замерио се непознатим моћницима: Александар Дорин
 


Дорин наводи да је коаутор његове последње књиге "Сребреница - како се заиста збило" објављење 2012. године у Лајпцигу, Зоран Јовановић умро 13. јула прошле године, само десетак часова пошто му је јавио да је успео да откупи два снимка који у знатној мери руше мит о Сребреници.

- Јовановић је за време рата био начелник Информативне службе Дринског корпуса Војске РС, али и одлично упућен у све догађаје из рата. Чули смо се телефоном пре него што је из Власенице отишао да се нађе на тајној локацији са човеком који је био спреман да прода те сминке, а онда ме је, 12. јула прошле године звао на швајцарски број мобилног телефона да ми каже како их је преузео и да се спрема да се врати у Власеницу. Дан касније ми је јављено да је умро у Србији, и то од последице срчаног удара, али нити је извршена аутопсија, нити су ти снимци пронађени код њега. Од тог тренутка сам добио више упозорења да поведем рачуна о својој безбедности уз објашњење да "прича није нимало наивна" - каже за "Вести" Дорин.


Јовановић је прошле године сведочио и на суђењу Радовану Караџићу као сведок одбране, а у својој ратној архиви је имао више докумената који су побијали тезе о бруталним убиствима Војске РС у зони одговорности Дринског корпуса. Александар Дорин каже да, чим су сазнали о постојању још необелодањених видео-снимака из Сребренице, он и Јовановић су одлучили да покушају да их откупе.


- Преговори су трајали неколико година, а на крају смо се договорили да за почетак платимо 1.000 евра за два краћа видео-фајла, после чега је требало да разговарамо и о другим материјалима. Јовановић ми је јавио телефоном да се срео са тим човеком, да је пажљиво прегледао сминке и да ће преспавати код рођака како ноћу не би путовао за Власеницу. Ујутро га је тај рођак пронашао мртвог, а и његова супруга и кћерка су ми касније рекли да у његовим личним стварима нису пронашли те видео-снимке, али ни најмањи траг у ком је то месту у Србији откупио видео-записе. Не могу да тврдим ништа, али је јако чудно да смо се претходно чули телефоном, да је Зоран био потпуно здрав, а преминуо од срца и да тих снимака нема, као и да ми је неколико пута рекао да ће га ангажман о истини о Сребреници највероватније "једног дана коштати главом" - каже Дорин.

 

Према његовим речима, први видео-записа је део снимка који су муслимани из Сребренице снимили 1994. године, а на коме неки од муслиманских бораца причају да их је у тој енклави неколико хиљада и да су сви жељни да "кољу што више Срба". Други снимак је требало да буде нешто дужи и представљао је сведочење холандских војника који су обезбеђивали ову енклаву.


- Први снимак који наводно у оригиналу траје чак 40 минута недвосмислено показује како Сребреница не само да није била демилитаризована, већ стециште специјалних одреда који су чинили стравичне злочине. Други снимак је заправо потврда изјава холандских војника да је евакуација муслиманских цивила спроведена коректно и без инцидента, што побија тезу о убиствима - објашњава овај истраживач који је неколико месеци раније већ повео рачуна о својој безбедности.


- Неки бивши борци Републике Српске, који данас живе у Паризу, ставили су ми до знања да су сазнали од неких муслимана да због докумената које објављујем о Сребреници морам добро да се припазим. Послушао сам их - каже на крају овај аутор.

Цитат

Претње "сачекушом"

Александар Дорин је пре мање од месец дана у "Вестима" објавио сензационалну тврдњу да је између 3.000 и 4.000 муслимана током јула 1995. године пребегло у Србију. После тог текста, овај Швајцарац тврди да су се удвостручиле претње смрћу преко интернета.
- Обично ми се прети преко такозваних гоуст мејлова преко којих особе које прете остају анонимне. Обећавају ми да ће ме киднаповати, мучити, убити, а преко једног познаника ми је пре само пар дана поручено да ми неки муслимани из Базела припремају "сачекушу" - каже Дорин.



(Ђ. Баровић)





***





<a href="http://www.youtube.com/watch?v=hRla_2z7S1E" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=hRla_2z7S1E</a>

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Април 04, 2015, 07:09:22 »

Политичка прича о Сребреници је отровна и деструктивна лаж




У Новом Саду, у амфитеатру центра СПЕНС, у четвртак 2. априла одржана је промоција другог издања студије пук. Ратка Шкрбића "Сребреничка подвала." Испред издавача "Историјског пројекта Сребреница" Стефан Каргановић се обратио присутнима следећим речима:

"Историјски пројекат Сребреница", холандска невладина организација којом ја руководим, је издавач студије пук. Ратка Шкрбића "Сребреничка подвала", чији ће вам садржај и домети бити приказани вечерас. Циљ наше организације, од како је 2008. године основана у Хагу, је да непристрасно  истражи и утврди шта се у јулу 1995. године стварно  догодило у Сребреници. Без оклевања смо  прихватили да издамо "Сребреничку подвалу" пук. Шкрбића зато што се његови извори и методологија савршено уклапају у задатак који смо себи поставили.

Извори аутора су искључиво доказни материјал Тужилаштва Хашког трибунала, који му је само Тужилаштво по службеној дужности ставило на увид  када је као вештак одбране сведочио у Хагу у   предметима генерала Милетића и Толимира. Фундаментално питање које у својој беспоштедној и беспрекорној студији пук. Шкрбић оправдано поставља гласи: да ли доказни материјал Хашког трибунала подржава тезу Тужилаштва да се у Сребреници догодио геноцид и да су српске снаге по преком поступку стрељале "8.000 мушкараца и дечака"? Сам аутор не истиче и не брани никакву тезу, он само тестира тврдње оптужујуће стране. Он пушта доказе које је добио од стране која тужи, и који су тој страни несумњиво познати зато што потичу из њених архива, да говоре сами за себе. Аналитички део посла обавићете ви, као читаоци његове књиге. Ви ћете пресудити да ли се у Сребреници догодио геноцид у коме је страдало "8.000 мушкараца и дечака". Када прочитате ову књигу имаћете прилику да будете судско веће и донесете коначни закључак.

Ова година је двадесетогодишњица Сребренице. Сарајевске власти и њени међународни спонзори врше интензивне припреме да 11. јула ове године у Меморијалном центру у Поточарима спектакуларно обележе јубилеј. Припремне радње са циљем стварања одговарајуће психолошке атмосфере и производње што јачег политичког ефекта већ су отпочеле. Да вас потсетим на недавна хапшења и подизање оптужнице од стране српског Специјалног тужилаштва против седам особа у Србији за наводно учешће у једном сегменту сребреничког злочина. Неколико стотина особа у Сједињеним Америчким Државама баш ове године се нашло под претњом депортације, са образложењем да би неки од њих могли бити осумњичени за ратне злочине у Босни и Херцеговини, укључујући и Сребреници. Мислим да је непотребно да посебно истакнем једнонационални карактер те велике групе и којој етничкој скупини депортоване особеприпадају. У Савету безбедности Уједињених Нација, Велика Британија је предложила резолуцију да се 11. јули прогласи светским даном сећања на "геноцид у Сребреници", која би – у случају да буде усвојена – практично бацила у засенак минорне историјске инциденте као Аушвиц и Јасеновац. Управо данас, 2. априла 2015, пред Судом за ратне злочине БиХ у Сарајеву почиње суђење петорици оптужених лица за "геноцид у Сребреници". Пресуда Хашког трибунала ратном председнику Републике Српске, Радовану Караџићу, очекује се најесен и њен садржај је унапред предвидљив, као што су то биле пресуде у стаљинистичким процесима тридесетих година прошлог века. Али све то је само – увертира.

Сви знаци указују на то да ће политичким марионетама и кловновима из целога света и из региона бити наређено да се 11. јула ове године сервилно построје у Поточарима и да за крешендо овогодишњег спектакла лицемерно пролију обиље крокодилских суза.

Док они припремају своје лицемерне церемоније, ми из "Историјског пројекта Сребреница" вечерашњим чином отварамо сезону критичког размишљања о догађајима у Сребреници у јулу 1995. године. Не би могли да замислимо бољи начин од представљања јавности другог издања студије пук. Ратка Шкрбића, "Сребреничка подвала". 

На темељу вишегодишњег истраживања Сребренице, наш став је да тренутно расположиви подаци не подржавају закључак да у правном или моралном смислу догађаји у јулу 1995. у Сребреници представљају геноцид.  Поред тога, тврдимо да форензички докази – у оној мери у којој су нам познати, а ми смо сигурни да смо видели све што је доступно – не подржавају фамозни закључак о убијању "8.000 мушкараца и дечака".

Пре неколико дана, председник Републике Српске Милорад Додик изнео је предлог да контроверзе Сребренице буду решене једном за свагда формирањем међународне комисије која ће испитати и утврдити чињенице на начин који је необорив и који ће све стране морати да прихвате. "Историјски пројекат Сребреница" снажно подржава ту иницијативу. Комисија за Сребреницу, састављена од међународних стручњака, треба да буде формирана што пре и да отпочне са радом. То је једини начин да се унесу истина и мир у сферу српско-муслиманских односа, где већ двадесет година – због Сребренице – преовлађују неповерење и нетрпељивост.

Истина се мора утврдити јер политичка прича о Сребреници коју већ дуго слушате и коју ће вам током ове годишњице контролисани медији у још нападнијем облику сервирати, у основи је једна отровна и деструктивна лаж.

Отровна, зато што је смишљена да посеје вечну мржњу и међусобно заувек отуђи две гране истог, верски подељеног народа.

Деструктивна, зато што већ деценију и по, позивајући се на обавезу "хуманитарне интервенције", да се спречи "нова Сребреница", лажна конструкција догађаја перфидно се користи као изговор за агресивне походе и уништавање независних држава које одбију да се потчине.

Косово, Ирак, Либија, Сирија…само су неколико примера безобзирне злоупотребе Сребренице. За разлику од хиљада фиктивних сребреничких жртава, у свакој од ових злочиначких операција, изведених у име спречавања Сребренице, а у ствари ради пљачке и згртања профита, на ломачи је заиста жртвовано по неколико десетина хиљада недужних људи.

Обавеза да се раскринка вишеслојна и разорна превара је довољна морална подлога за феноменално дело пук. Ратка Шкрбића, "Сребреничка подвала". Уједно, то је и морални императив рада "Историјског пројекта Сребреница", наше невладине организације која је заслужено мета беса и мржње свих корисника сребреничке фикције и њихових унајмљених пропагандиста и сарадника.

(Стефан Каргановић)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Мај 31, 2017, 04:50:55 »

Португалски генерал шокирао Запад:
Није било геноцида у Сребреници!





Мартинс Бранко износи чињенице које су му са терена достављали компетентни обавештајни органи и на основу ових доказа, са којима је упозната команда Посматрачке мисија УН у Загребу, сматра да нема сумње да се у Сребреници није догодио геноцид јер није постојао предумишљај.

Како истиче, Војска Републике Српске би, да је постојала геноцидна намера, затворила сребреничку енклаву тако да нико не би могао да побегне. Уместо тога, наводи португалски генерал, нападом из два правца, са југоистока и истока, остављени су коридори за повлачење Бошњака према северу и западу.

Бранко посебно наглашава да Војска Републике Српске не би испланирала превоз за седамнаест хиљада жена, деце и стараца, 12. и 13. јула, од којих су многи отишли на територију коју је контролисала такозвана Армија БиХ, али и у Србију, где су провели неколико година као избеглице.

Бранко не пориче да је као последица напада на Сребреницу било много мртвих, али додаје да ни после двадесет година нико није успео да утврди тачан број страдалих. Подсећа на хетерогеност узрока смрти: од борбених дејстава између Војске Републике Српске и припадника такозване Армије БиХ у бекству, којима су се придружили цивили; међусобне борбе између припадника такозване Армије БиХ, до погубљења ратних заробљеника.

Што се тиче начина како је настала цифра од 8.000 несталих по првобитној процени Међународног Црвеног крста, што се у једном тренутку претворило у недодирљиву истину, аутор каже да је то постала чињеница коју је забрањено порицати још пре него што је утврђена.

"Тешко ономе ко би се усудио да доведе у питање ту неспорну истину. Он ће одмах бити изопштен и оптужен за порицање геноцида. Чињеница да се 3.000 лица који су били проглашени за нестале нашло на списку бирача на изборима одржаним у септембру 1996. нимало није утицала на стално понављање приче о 8.000 мртвих. Медији никада нису показали довољно радозналости да истраже ову и друге очигледне несувислости. Било је лакше бесомучно понављати теорију о геноциду коју су заступала главна средства масовног информисања", наводи португалски генерал.

Сматра да нема дилеме око тога да догађаји у Сребреници представљају перфидан плод дуготрајног планирања и садејства заинтересованих актера. У прилог томе наводи податке из књиге Ибрана Мустафића "Планирани хаос", исказе локалног политичара Златка Дукића и изјаве начелника полиције у енклави Сребреница током сукоба Хакије Мехољића.

Аутор се посебно зауставља на сведочанству тадашњег начелника генералштаба такозване Армије БиХ, Сефера Халиловића, о томе да је Изетбеговић донео одлуку да се „отараси“ Сребренице, али уз извлачење највеће могуће политичке користи.

У наставку својих мемоара португалски генерал без устручавања истиче контраст између ситуације у Сребреници у јулу 1995. и већ следећег месеца у Републици Српској Крајини, за време и напада хрватских оружаних снага на ову територију под заштитом УН и након њега.

"Догађаји у Сребреници не могу се, нити би се смели изједначити са оним што се месец дана касније догодило у Крајини, где је хрватска војска извела операцију систематског убијања српског становништва које није побегло или му није пошло заруком да се склони и то не штедећи никога. Мушкарци, жене, деца, остарели, сви без разлике били су предмет истих свирепости и још горих ствари. Та операција је била подробно испланирана и опсежно је документована. Позната су и наређења за њено извођење која је Туђман издао својим генералима, на састанку одржаном 31. јула 1995. на Брионима, пред операцију ’Олуја‘. Догађаје у Крајини Хашки трибунал никада није разматрао као геноцид. У односу на те догађаје, западни медији су се држали на обазривом растојању, а њихова ћутња је била саучесничка и заглушујућа", закључује Мартинс Бранко у својим мемоарима "Рат на Балкану".

(Извор: sputniknews.com)

(НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!