forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 12, 2018, 18:57:33


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Незапосленост у Србији  (Прочитано 16733 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« послато: Јун 10, 2011, 21:14:23 »

Видни знаци опоравка привреде

ПРОКУПЉЕ, 10. јуна 2011. (Бета) - Председник Србије Борис Тадић оценио је у петак да српска привреда показује знаке опоравка од велике светске економске кризе.


У Србији у последња два месеца први пут за три године расте број запослених и ако се настави тим темпом до краја ове године биће забележени важни резултати, казао је Тадић на отварању нове производне хале фабрике ауто-каблова "Леони"
у Прокупљу.

Према његовим речима, долазак страних инвеститора који успешно раде у Србији, мења слику о њој у свету и омогућава јој да постане позната као земља добрих радника и способних стручњака.

"Кренућемо по свету у потрагу за новим инвестиорима", казао је Тадић и додао да је за привлачење инвеститора у неразвијене средине у Србији веома важна добра спрега Владе и локалних власти.

10.06.2011 Vesti "Beta"

***********************************************



Навикли смо да пред изборе слушамо свашта, али овакву изјаву, па још да је даје председник државе у којој скоро ништа не функционише, а по најмање ПРИВРЕДА, више је него неозбиљно.

Ово су чињенице:

Губитке у 2010. забележили су размењиви сектори, прерађивачка индустрија 32 милијаде динара, сектор трговине на мало и велико 5 милијарди динара,
грађевнарство 12 милијарди динара, сектор саобраћаја и складиштења 12 милијади динара...

Из Агенције за привредне регистре стижу упозорења на раст краткорочих кредита и стално смањење властитог капитала предузећа као извора финансирања у односу на позајмице. У 2010. за 15 процената порасли су краткорични кредити док су дугорочни расли за пет проценатаи и укупно финансирање привреде се заснива на позајмицама, што може да угрози продуктивност.

А о броју незапослених, који из дана у дан расте да и не говорим..

Број незапослених људи у Србији је достигао свој историјски максимум.
Национална служба за запошљавање има евидентирано око 730 хиљада незапослених.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Јун 13, 2011, 10:33:49 »

730,000 evidentiranih. Koliki je onda pravi broj?
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јун 14, 2011, 17:12:12 »

730,000 evidentiranih. Koliki je onda pravi broj?

Питаш за број незапослених, ...одговорићу ти на питање са укупном
бројком запослених

Укупан број запослених у Србији 1.770.444 ..мислим да тај број
говори све!!!



Али, ево мало података и о незапосленима:

Цитат
Procenjuje se da je od septembra 2008. do istog meseca 2010. godine bez posla ostalo 440.000 radnika.

Prema poslednjim podacima Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavljeno je oko 730.000 nezaposlenih lica. Pojedini ekonomisti smatraju da ih je bar za polovinu više, jer se ne prijavljuju svi koji su bez posla.

– Zaposlenost kod nas pada već 22 godine, a danas nam je produktivnost kao pre 31 godine – kazuje ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija.

– Broj nezaposlenih se povećava, a s tim i broj siromašnih – upozorava Vladan Božanić, načelnik u Republičkom zavodu za statistiku.

Božanić je nedavno izjavio da je stopa nezaposlenosti već premašila 20 odsto.

Autor:
Politika
Objavljeno: 03.06.2011.





Ништа мање интересантан је и овај података, да је број становника Србије је од 2000. до 2010. опао за 220.000!

Процењује се да је у Србији 1. јануара 2010. живело 7,307 милиона људи.

У случају да се циљеви популационе политике не остваре и да се настави емиграција, Србија ће на крају друге деценије 21. века бројати 6,64 милиона становника, наводи се у извештају о социјалном укључивању,




Ево цифара, па да мало размишљамо и о теми:


Број становника..............................7.307.000

Број запослених...............................1.770.444

Број незапослених.............................. 730.000    


Број пензионера (за прошлу годину)....1.600.000


Закључак изведите сами!!!


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јун 14, 2011, 19:31:12 »

Kako majstorski masiraju statistiku da je prikazu sto bolje mogu. Ovakva kako je prikazana je uzasna, ali je u sustini mnogo bolja nego u stvarnosti.

Kada se od 7,307,000 oduzme broj zaposlenih, nezaposlenih i penzionera dobije se broj od 3,206,556.

Srbija ima oko 3,500,000 radno sposobnih. Kada se od te brojke oduzme broj prijavljenih poljoprivrednih proizvodjaca (koji su vec i ovako i onako uracunati u zaposlene), sta je sa ostatkom radno sposobnog stanovnistva? To su sve isto tako nezaposleni, samo sto nisu prijavljeni na birou rada. Samo ako se ovako izracuna dobice se pravi procenat nezaposlenih, a ne ovaj izvestaj da se zamazu oci narodu. Prava nezaposlenost u ovome momentu prelazi liniju od 35% sto je apsolutno pogubno.

Moze da se gleda i ovako da se vidi tacno koliko svaki zaposleni usta hrani.

7,307,000 : 100 = 73,070 (1%)
1,770,444 : 73,070 = 24.22%

Znaci da zaokruzimo na 25%. Prakticno samo 1 od 4 stanovnika radi. Ako znamo da je oko 3.5 miliona radno sposobnih onda ispada da je prava statisticka stopa nezaposlenosti 50%.

Onda tu ima jedna jos vise porazavajuca statistika, ako se od ukupnog broja zaposlenih oduzme stvaran broj koji radi u proizvodnji i poljoprivredi, a ostavi se administracija drzave i servisni deo ekonomije (koji je uzasno i neprirodno visok) doci ce se do veoma porazavajuce brojke da ustvari jedan koji stvarno radi u proizvodnji ili poljoprivredi (bez ova dva segmenta ni servisna industrija niti sama drzava kao takva ne bi mogla da postoji) ispalo bi na kraju da ima najmanje 5 do 6 gladnih usta na jednog proizvodnog radnika.

Pa se posle pitamo zasto je sve u drzavi skupo, od svih proizvoda siroke potrosnje do hrane, pa do svih servisnih usluga, zasto drzava propada i nemoze sama sebe da izdrzava bez stranog kapitala, kao bolesnik da dijalizi. Eto zasto: "Ako koza laze, rog ne laze". Do ovih brojki svako moze da dodje, one nisu nikakva tajna, samo treba znati sve moguce uglove kako se ovakve analize rade. Normalno zuti nemaju ni zivce ni zeludac da narodu kazu pravi nacin kako da gleda u brojke.

Ako hocete jos goru sliku, onda se u igru ubaci broj radnika koji su jos uvek prijavljeni da rade u preduzecima, a ne primaju redovnu platu jer su preduzeca ili nesolventna i u blokadi ili su u stecajnom postupku. Tek je ta cifra porazavajuca. Onda se uzme komparativna kupovna moc prosecne plate, pa da tek onda vidite pravu katastrofu od prave statistike. To sto Srbija izdrzava je pravo cudo i po realnoj statistici ta zemlja je odavno bankrotirala.

Strani krediti se najcesce koriste za otplatu i samo servisiranje dugova i kakvo takvo odrzavanje drzavnog sistema i socijalne margine, jer je Srbija konstantno u negativnom trgovinskom balansu. Sustinski ispada da je jedini pravi i zivi novac na kome pociva gotovo ceo segment licne potrosnje novac koji dolazi od dijaspore. To je u sustini najveci procenat zdravog kapitala koji beskamatno i bespovratno ulazi u zemlju.
Сачувана
Чоколада
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 84


Свет од чоколаде


Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јун 14, 2011, 23:08:55 »

Kako majstorski masiraju statistiku da je prikazu sto bolje mogu. Ovakva kako je prikazana je uzasna, ali je u sustini mnogo bolja nego u stvarnosti.

Kada se od 7,307,000 oduzme broj zaposlenih, nezaposlenih i penzionera dobije se broj od 3,206,556.


заборавио си и децу Намигивање дакле, број радника је још мањи...
Сачувана
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Јун 15, 2011, 04:01:01 »

Nisam. Deca su u ta 3,2 miliona. Srbija ima ukupno oko 3,5 miliona radno sposobnog stanovnistva sto je sasvim druga stavka.
Сачувана
Stranac Majevicki
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 16


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Март 03, 2012, 12:52:05 »

Sinoć na njemačkoj i švajcarskoj telviziji rekoše da Srbija ima 20% nezaposlenih i neki sitniš od duga.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Март 19, 2012, 07:26:06 »

Sinoć na njemačkoj i švajcarskoj telviziji rekoše da Srbija ima 20% nezaposlenih i neki sitniš od duga.

...Значи и они воде Тадићеву изборну  кампању Зеленко.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Април 11, 2012, 07:02:07 »

Незапосленост у Србији ће и даље да расте

Незапосленост у Србији ће наставити да расте у наредном периоду будући да се за ову годину очекује минимални привредни раст, оцењено је на представљању студије Међународне организације рада " Утицај кризе на зараде у Србији" у Београду.


Све више људи чека на бироу рада

 
"С обзиром да ће раст БДП у овој години бити практично око нуле, а наше искусто показује да смо и у време релативно високих стопа раста имали раст незапослености, очекује нас благи пораст незапослености" рекао је аутор студије и професор на Економском факултету у Београду Михаил Арандаренко.

Према подацима Анкете о радној снази, стопа незапослености у Србији старијих од 15 година на крају новембра 2011. године износила је 23,7 одсто док је на крају 2008, када је избила светска економска криза, износила 14,7 одсто. Од 2000. до данас без посла је остало око 900.000 људи, казао је Арандаренко.

Према подацима Анкете о радној снази, од избијања кризе у јесен 2008. број запослених старости од 15 до 64 године смањен је до краја прошле године за око пола милиона, са 2,65 милиона на 2,14 милиона запослених.

Национални координатор Међународне организације рада у Србији Јован Протић оценио је да "алармантна незапосленост" није искључиво карактеристика Србије, већ и других земаља у окружењу.

"Нажалост, нема пуно индикатора који показују да би незапосленост могла да опадне у скоријем периоду и то је тренд и у другим земљама у региону. Хрватска је пробила стопу од 20 одсто. Нећу да кажем да се приближава нама, али то је доста висока стопа незапослености", рекао је он.

У студији се наводи да су просечне зараде и пре кризе и након избијања кризе расле брже него бруто домаћи производ.

Према ауторима студије, у приватном сектору је последњих година забележен раст зарада од три одсто, што је последица отпуштања радника са ниским платама, па је повећан укупни просек зарада оних који су задржали посао.

Вести
« Последња измена: Август 31, 2012, 22:16:15 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Април 22, 2012, 11:11:12 »

Алармантна констатација:


Цитат
За само 15 година у Србији више неће бити ни једног запосленог човека
   Да, добро сте чули. У Србији 2027. године сви људи у земљи ће бити незапослени. То није рекао овај или онај политичар жељан публицитета и медијске пажње, већ нам то говоре чиста математика и статистика, а то су егзактне науке у којима не постоји произвољност и слободно тумачење чињеница. Није вам потребан компјутер, нити високо образовање економског смера да бисте се и сами у то уверили. Напротив, довољно је само да одвојите мало времена и да у руке узмете обичан калкулатор, па да дођете до закључка који очигледно није популаран међу актуелним креаторима економске политике земље. Потребно је само да укључите здрав разум, и да заборавите на нереална обећања ликова са телевизије, који фантазирају о инвестицијама и новим радним местима, иако за то немају никаквог реалног утемељења.



   Дакле, кренимо од познатих података у вези са бројем отпуштених радника у последње четири године. Ради се о преко 400.000 изгубљених радних места од 2008. године, па све до ове текуће 2012. године. Као што можемо видети, то је око 100.000 отпуштених радника сваке године, а то опет значи, ни мање ни више, него да је само у последње четири године сваког дана без посла остајало око 300 људи. А остајаће и даље. Јер тај тренд не само да се не успорава, него сасвим напротив, једнаком жестином се наставља и даље, без изгледа да ће на било који начин бити заустављен у будућности. Наиме, да би се зауставила незапосленост било би потребно да порасте бруто домаћи производ за барем 5%, што ни изблиза није оствариво, јер се очекује да раста бруто домаћег производа у овој години неће ни бити, или ће у најбољем случају он износити тек пола посто. Према томе, огромна незапосленост у Србији ће неминовно и даље расти, иако већ и сада по званичној статистици она износи застрашујућа 24 процента, што је убедљиво највећи проценат на Балкану. Све то значи да ће, како смо рекли, и у наредним временима свакога дана без посла остајати најмање по 300 радника. Е, сада је само још потребно да узмете свој калкулатор и да израчунате колико је потребно да прође дана, па да и последњи запослени радник остане без посла, уколико економски колапс настави да се одвија тим истим темпом, а видели смо да нема ништа да га обузда. По званичним подацима, сада је запослено 1.750.000 људи, и ако сваким даном буде 300 радника мање, онда долазимо до закључка да ће за само 15 година и последњем раднику бити враћена радна књижица уз напомену да више није потребан у свом дотадашњем предузећу.



    Данас свака пета особа у Србији нема посао, јер се број незапослених само у претходне три године невероватно повећао чак за трећину. У ствари, стање је још и горе од тога, зато што по незваничним, али реалним подацима, у Србији има и читавих милион незапослених. Најмање трећина од тог броја се односи на младе људе, јер је цела једна половина младих до 30 година незапослена. Осим тога, и када је реч о онима који су још увек запослени, треба имати у виду да је међу њима око 20 процената оних који раде «на црно», што значи да немају формални уговор о раду, као ни социјално и пензионо осигурање.

О каквој катастрофалној ситуацији се ради, можемо видети и када се упоредимо са нашим најближим суседима, који су увек традиционално имали слабије економске и социјалне показатеље него ли Србија. Наиме, Македонија и Босна и Херцоговина званично имају приближно једнак проценат незапослености, док је чак и Црна Гора у бољем положају по том питању са њених 18 процената незапослених.

Они који су управљали економским токовима земље, и који су последњих година убеђивали грађане Србије да ће им отворити 200.000 нових радних места, показали су се крајње лошим прогнозерима и економским стручњацима. Од промена 2000. године, па до данас, без посла је остало 900.000 људи, а привредници и синдикални радници оправдано процењују да ће и ове 2012. године бити отпуштено додатних 50.000 до 150.000 радника, зато што није испуњен ни један услов да се деси супротно. Досадашњи модел развоја, или прецизније речено назадовања, заснивао се на задуживању и потрошњи, без озбиљног улагања у производњу. А подсетимо, према економској теорији, да би дошло до смањења незапослености и раста запослености, било би потребно да се повећа привредна активност, односно да се привуку стране инвестиције, и да се покрене производња, као и извоз. Међутим, у условима када је сасвим јасно да нема изгледа за брзи економски опоравак на Западу у догледно време, из тога произилази да немају оправданости ни очекивања да ће се радна места повећати за рачун извоза на то тржиште. У том смислу, привредници полажу наде у извоз српске робе на источна тржишта, а у првом реду у Русију, Украјину, Индију, Кину, и друге земље.

Да би се нешто покренуло набоље, Србија би морала да оживи и покрене своју замрлу индустријску производњу, што сада очевидно није случај, већ се као што знамо, предузећа и фабрике затварају једна за другом. Видећемо како ће те проблеме покушати да реши нека нова гарнитура економских стручњака у следећем периоду после избора, а до тада се можемо само осврнути на неки од актуелних примера, и то из земаља Европске уније. Па тако примећујемо да је, рецимо Кипар, недавно узео позајмицу од Руске Федерације у износу од 2,5 милијарде евра, како би подстакао свој привредни раст, а самим тим и да би повећао своју домаћу запосленост. Кипарски владин званичник је тим поводом изразио очекивање да ће поменути руски зајам побољшати кредитни рејтинг земље и подстаћи стране инвестиције.

И Србија има са Русијом договор, који тек треба да буде реализован, о узимању 800 милиона долара кредита, под условима који су повољнији од оних по којима се држава задужује на међународном финансијском тржишту.Тај кредит треба да послужи за финансирање пет пројеката у оквиру модернизације српске железнице. Остаје нам само да видимо како ће тај и слични пројекти утицати на побољшање економске и социјалне ситуације у земљи, коју сви становници Србије, по својим сопственим осећањима, оцењују најгорим могућим оценама.


Међутим, вратимо се на почетак ове приче. Да ли још увек држите свој дигитрон у рукама? Е па, онда видите да је могуће да стање у области незапослености буде још горе, чак и од овог садашњег очајног стања. И неминовно ће бити, са преко 300 отпуштених радника сваког дана. Дакле, као и до сада, одлазиће стотина за стотином, хиљада за хиљадом, и за 15 година ће сви грађани Србије бити незапослени.

Да ли вам се чини да је донекле претеран овај сценарио, и да ће се на економском плану десити нешто што ће на чудесан начин преокренути ситуацију у позитивном правцу? Ако се служимо математиком и статистиком, онда је одговор да није претеран, него да ће се отпуштања наставити све до значајнијег привредног опоравка, који данас није ни на видику. Нема никаквих назнака да ће Србија по садашњем економском моделу задуживања и потрошње успети да нешто промени набоље у сектору запошљаваља, па чак ни да макар заустави постојеће трендове.

А док не дође до толико жељеног економског напретка, не испуштајте калкулатор из руку, и да бисте стално били у току са актуелним стањем на српском тржишту рада, сваког месеца од постојећих 1.750.000 запослених одузмите нових 10.000 отпуштених радника. И тако сваки месец. Све док последњи запослени не остане – председник републике.
(Глас Русије)



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Јун 08, 2012, 00:52:30 »

Novi Sad -- Jedan od najvećih problema s kojima se Srbija suočava je velika nezaposlenost, jer je brojka radno sposobnih bez posla, daleko iznad 700.000 ljudi.
Kada se tom broju dodaju i oni radnici koji rade, ali ne primaju platu, a njih je, po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića oko 100.000, onda se razmere krize značajno povećavaju, jer je onda nekoliko stotina hiljada članova njihovih porodica bez primanja.

Pored toga, sasvim je moguće da će, budući da potrošnja opada, da je proizvodnja sve manja, a da investicija gotovo da nema, broj nezaposlenih, ali i onih koji rade, a ne primaju zarade rasti i da će stanje biti i gore. To, naravno, negativno utiče na položaj radnika koji su, uplašeni da ne ostanu bez posla, spremni da rade i duže i za manje pare, ili da ih uopšte ne primaju, ili da rade nepreijavljeni, u crnoj ili sivoj zoni.

Nekoliko važnih meseci u ovoj godini već je izgubljeno, a kako stvari stoje, oni koji treba da stvaraju atmosferu u kojoj bi se stanje promenilo nabolje, za sada ne žure. Dok se važne odluke ne donesu, Srbija će, izvesno je, biti zemlja u kojoj se posao mnogo lakše gubi nego dobija/nalazi/zasluži, a takva situacija dodatno pogoršava položaj onih koji još rade. Jer kako drugačije objasniti da je puno radnika koji rade a ne primaju zarade i ćute, osim da strahuju da li će sutra imati posao i nadaju se da će, kad tad, poslodavci ipak platiti njihov rad.

Po Orbovićevim rečima, položaj radnika u Srbiji je veoma loš, iako se, na osnovu postojećih zakona ne bi moglo tako reći.

"Ukoliko bi se na položaj radnika u Srbiji gledalo na osnovu zakona i kolektivnih ugovora, onda se može reći da su prava radnika dobra i da su oni zaštićeni. Naravno, situacija nije takva, a suština je da se postojeći zakoni ne poštuju, a mobing na radnom mestu je sve priustniji pa su, faktički, prava radnika u našoj zemlji, u odnosu na ona koja važe u Evropi, na veoma niskom nivou", kaže Orbović.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ukazuje da su radnici u Srbiji apsolutno obespravljeni, da ih mnogo radi, a ne prima zarade, a da veliku odgovornost za to snosi resorno ministartvo.

"Radnici u Srbiji nemaju nikava prava, u očajnoj su psihološkoj situaciji i ne bune se", kaže Ranka Savić i dodaje da "o tome svedoči i broj nezaposlenih u zemlji, ali i to što nikada nije bio veći broj izgubljnih radnih mesta nego u prethodnih nekoliko godina".

Oba predstavnika sindikata slažu se da je neophodno preduzeti mere koje će doprineti poboljašnju privredne situacije u zemlji, povećanju proizvodnje i boljem položaju radnika. Naravno, ne treba biti previše mudar i uvideti da se nešto mora brzo preduzeti, jer je stanje sve lošije, kao ni da će odugovlačenje u rešenju sadašnjih, već nagomilanih problema, dovesti do još gore situacije.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=06&dd=07&nav_id=616619


 Ове људе нико није обавестио да је социјализам умро и они ће морати физички да нестану јер неће схватити да рад за џабе не води никуда и да они за тај рад неће добити баш ништа.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Јун 17, 2012, 22:50:38 »


Цитат
Незапосленост у Србији ће и даље да расте

Незапосленост у Србији ће наставити да расте у наредном периоду будући да се за ову годину очекује минимални привредни раст, оцењено је на представљању студије Међународне организације рада " Утицај кризе на зараде у Србији" у Београду.

 Спојлер:
Све више људи чека на бироу рада

 
"С обзиром да ће раст БДП у овој години бити практично око нуле, а наше искусто показује да смо и у време релативно високих стопа раста имали раст незапослености, очекује нас благи пораст незапослености" рекао је аутор студије и професор на Економском факултету у Београду Михаил Арандаренко.

Према подацима Анкете о радној снази, стопа незапослености у Србији старијих од 15 година на крају новембра 2011. године износила је 23,7 одсто док је на крају 2008, када је избила светска економска криза, износила 14,7 одсто. Од 2000. до данас без посла је остало око 900.000 људи, казао је Арандаренко.

Према подацима Анкете о радној снази, од избијања кризе у јесен 2008. број запослених старости од 15 до 64 године смањен је до краја прошле године за око пола милиона, са 2,65 милиона на 2,14 милиона запослених.

Национални координатор Међународне организације рада у Србији Јован Протић оценио је да "алармантна незапосленост" није искључиво карактеристика Србије, већ и других земаља у окружењу.

"Нажалост, нема пуно индикатора који показују да би незапосленост могла да опадне у скоријем периоду и то је тренд и у другим земљама у региону. Хрватска је пробила стопу од 20 одсто. Нећу да кажем да се приближава нама, али то је доста висока стопа незапослености", рекао је он.

У студији се наводи да су просечне зараде и пре кризе и након избијања кризе расле брже него бруто домаћи производ.

Према ауторима студије, у приватном сектору је последњих година забележен раст зарада од три одсто, што је последица отпуштања радника са ниским платама, па је повећан укупни просек зарада оних који су задржали посао.

Вести


 




Србија прва у Европи по броју незапослених

Србија је избила на прво место у Европи по броју незапослених, а трећина од њих има само завршену основну школу. Обећања о новим радним местима пала су у воду, а држава је и даље без компаса...

Неславан рекорд у власништву Србије: Људи би да раде, а посла нема

Наиме, без обзира на то да ли су тек на прагу пунолетства или су већ у седмој деценији живота, чак 762.576 наших грађана сања исти сан - посао. Неизвесност, али и беспарица, која као зла пара увек иде уз њу, увезала је све оне који не би имали ништа заједничког само да су околности мало другачије.

Исту коб наши деле са 17 милиона Европљана, па смо, бар по овој пошасти, као остали. У ствари, чак и предњачимо. Са стопом од 24,7 одсто незапослених, Србија се попела на сам европски врх.

Тако је, приметили би многи, у Србији стало све сем редова на бироу. Стандардно су непрегледни, дугачки, тужни...

- Смањио се, ипак, у односу на мај прошле године - уверавају нас у Националној служби за запошљавање. - У истом периоду прошле године посао је чекало 1.546 грађана више него данас.

Недовољно - рећи ће обичан свет и они који говоре у њихово име. Тако је у програму баш сваке партије сузбијање незапослености означено као државни приоритет, а исте амбиције чују се и из редова синдиката, привредних савета, комора, институција...

Цитат
Шкртост

Ефекти су поражавајући. То, међутим, не би требало да буде изненађујуће ако се погледа степен озбиљности који је држава показала у решавању овог проблема. Додуше, Влада Србије је, на предлог Министарства економије и регионалног развоја, усвојила Националну стратегију запошљавања за период 2011-2020. године, са основним циљем да се у том року „успостави ефикасан, стабилан и одржив тренд раста запослености и да се политика запошљавања усклади са тековинама ЕУ“.

Истовремено је, међутим, преполовила буџет за активне мере запошљавања и Националној служби за запошљавање пребацила тричавих 3,4 милијарде динара! С друге стране, само за исплату новчане помоћи онима који дане проводе на бироу издвојила је пет пута више новца него што троши за програме запошљавања. И ти су спискови све дужи. На крају 2011. је, примера ради, исписивано 63.395 чекова, а на почетку исте године 70.142.

Колико се онда политички врх показао зрелим да регулише овај проблем и да ли уопште има лека - одговара нам Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије.

- Да је држава радила довољно на сузбијању незапослености не би ни дошли довде. Напротив, својим понашањем само је помогла да се ова стопа додатно подигне, а томе је највише допринела лошим приватизацијама које нису имале ни циљ ни смисао. Отпуштено је превише људи, а премало је отворено радних места.

Он зато сматра да и нови сазив очекују претешки изазови, али нема вере да ће се добро решење брзо наћи.

- Питање незапослености је било актуелно само као предизборни програм и служило је за замајавање народа. Још се ни не назиру јасне тактике које ће се убудуће примењивати. Зато ће и нова влада имати велику одговорност, биће јој веома тешко, али се бојим да ће доживети и доста непријатности ако јој решавање највећег проблема не пође за руком.

Орбовић мисли да је подстицање привреде неопходно, али не на начин како се то до сада радило - упумпавањем субвенција страним фирмама за „бабино брашно“:

- Стране компаније донеле су лош квалитет радних места, а број новозапослених није се ни примакао броју отпуштених. Немогуће је отворити радна места а не дозвољавати домаћој привреди да коначно стане на своје ноге.

Цитат
Привреда

Исто сматрају и стручњаци из Међународне организације рада. Према проценама које је изнела струка, без видљивије привредне активности шансе да се помакнемо са мртве тачке једнаке су нули.
 
- Раст БДП мора да буде већи за бар један проценат него што је данас - процењује Јован Протић, национални координатор Међународне организације рада у Србији. - Да би се стопа незапослених смањила за 0,2 одсто, БДП мора да порасте бар један процентни поен. А према званичним прогнозама, БДП ће у овој години порасти свега 0,5 одсто.

Протић, међутим, указује и на још један предуслов за подстицај запошљавању. А то је брисање сувишних прописа.

- Да бисмо лакше запослили некога неопходно је омогућити флексибилнији улазак на тржиште рада. То се може постићи само изменама Закона о раду, који је, за ове тржишне услове, престрог.

Он сматра да би „омекшавањем“ услова за излазак са тржишта рада - као што је укидање обавезе последњем послодавцу да плаћа отпремнину за целокупни радни стаж и у име свих претходних газда - многи лакше одлучивали о упошљавању старијих радника. Од њих се данас бежи главом без обзира јер представљају синоним за финансијски дебакл. Уједно, продужавањем рада на одређено време послодаваци би били лакше руке при потписивању нових уговора.



Цитат
Дипломци

До тог тренутка ћемо се изгледа добро начекати. Ниједан од ових предлога не може да се реализује док не добијемо ново државно руководство, а када ће распоредити потоње функције још се ни не наслућје. Зато је онима са почетка текста преостало само да и даље чекају боља времена на бироу. Ако је веровати статистици, доћи ће тек за три године и шест месеци, колико незапослени у просеку чекају свој нови посао.

  Ипак, није баш све ни у тим (не)срећним околностима, већ и у предиспозицијама. Ни ту се, нажалост, не можемо похвалити.

Само са основном школом послу се нада чак 218.641, односно 28,67 одсто укупног броја незапослених. Два разреда средње школе има их 33.151, а три 196.971. Завршену средњу школу има 214.311, односно 28,1 одсто, а факултет 52.127.

Зато су стручњацима у НСЗ руке поприлично везане, јер, у тренутку када је тржиште гладно менаџера, стручњака за финансије и информатичких магова, наша понуда радне снаге није на завидном нивоу.

И светски експерти упозоравају да је структура незапослених већи проблем од пуког броја. А највише их боли што су без посла - млади. У Шпанији и Грчкој чак половина младих не ради. Ни Србија није много боља. Годинама уназад највеће учешће у регистрованој незапослености чине управо они који би требало да харају тржиштем. Старих између 25 и 29 година је у овом часу чак 13,69 одсто у укупном броју незапослених, а длаку иза њих су они између 30 и 34 године (12,50 одсто). Ни њихово образовање није за похвалу, јер више од 45.000 нема ама баш никакав занат у рукама.
(Вести)





Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Јун 24, 2012, 05:23:34 »

Незапослени у Србији: Робови на одређено време

Скоро никаква понуда послова довела до тога да грађани србије раде и без плате и без доприноса. Уговори су најчешће са временском клаузулом. Плата углавном касни и стиже из неколико делова

На сајму за запошљавање многи траже своју шансу

ГОДИНАМА сам била незапослена, када сам коначно нашла посао, морала сам врло брзо да га напустим. Више ме је коштало да радим него да седим код куће. О пријављивању и плаћеном здравственом није било ни говора. Плата је требало да буде око 200 евра и за тај новац се очекивало да се ради од јутра до мрака, сваке суботе, празником. Када је прошао први месец, постало је јасно да од зараде нема ништа. Обећавали су сутра, следеће недеље... Прву су ми исплаћивали у ратама од по 5.000 динара, а другу ни до данас нисам успела да извучем. И вероватно никад нећу.

Београђанка Јелена Б. у међувремену је нашла други посао. Хиљаде других радника у Србији сваки дан одлази у фирму, у њој чека вече, алж им плата измиче. Као и оверена књижица, и стаж... А на посао их враћа нада да ваљда неће тако заувек. Уколико и потпишу уговор са послодавцем, најчешће је на одређено време. Уместо да „пробни“ рок траје највише годину дана, у српском сценарију тако се проћердају године стажа.

Процене кажу да најнижу зараду, која је око 20.000 динара, у Србији прима око 142.000 радника. Званична статистика пребројала је најмање 55.000 грађана који на крају месеца не приме - ни динар. Мање од 15.000 динара месечни су приходи за око 38.000 запослених. И сви они су далеко од званичног просека, који износи око 40.000 динара. Истовремено, око 55.000 предузећа својим радницима не уплаћује порезе и доприносе.

Већина нема избор, јер, ионако ниска, стопа запослености у Србији и даље опада. У поређењу са мартом 2011. године у Србији ради 17.000 људи мање.

Анализа "Кварталног монитора" Фонда за развој економске науке показује да је највећи пад запослености током пола године био у прерађивачкој индустрији, око 4.000 људи. Места су се губила и у пољопривреди и грађевинарству, као и у другим привредним гранама. Једино где се запошљавало у овом периоду су информисање и државни сектор. У администрацији и јавним пердузећима упослено је 2.000 нових људи, колико и у образовању.

- Тржиште рада у Србији стагнира и мале су могућности запошљавања - упозорава Јелена Жарковић Ракић, професор Економског факултета. - Иако се у јавности најчешће говори о високој стопи незапослености као основном проблему тржишта рада, ниска активност радне популације једнако забрињава. Заједно указују на недовољну искоришћеност реалног сектора.

Коришћењем података из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику аналитичари су посматрали и судбину незапослених људи. Односно, да ли су се случајно током шест месеци неки од њих - запослили.

- Током прошле године вероватноћа да незапослени појединац нађе посао била је веома ниска, свега 9,2 одсто - напомиње Јелена Жарковић Ракић. - У земљама Европске уније транзиција из незапослености у запосленост износи нешто мање од 30 одсто у случају Белгије, Словеније, Италије и Чешке. У Великој Британији, Аустрији, Шпанији, Литванији и Естонији око 45 одсто незапослених после годину дана нађе посао. Око 18 одсто незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање Србије је након шест месеци изгубило вољу да даље тражи посао и повукло се са Бироа. Истовремено, вероватноћа да запослени остане без посла након шест месеци је 5,3 одсто.

Стопа неактивности - радно способних грађана Србије који не раде, али и не траже посао - из године у годину је све већа. Током 2008. износила је 37,4 одсто, а последњи подаци показују да је стигла до 40,1 одсто. А одатле људи једва да прелазе у друге категорије, било запослене, било незапослене. Током прошле године свега три одсто неактивних се обратило Националној служби за запошљавање или евентуално нашло посао.


ЗА ПРЕВОЗ - КАД ИМА

ПУТНИ трошкови (или маркица за превоз) такође је у пракси релативна категорија. Државни сектор не брине - стигну или новац или карта. У привреди, ситуација је разнолика. Ако је превоз и предвиђен, уплаћује се кад има новца. Многи послодавци о овом "луксузу" и не размишљају.

Цитат
ОДМОРИ ЛУКСУЗ

ЗАКОН каже да радник у Србији има право на најмање 20 радних дана годишњег одмора. Многи се не сећају када су успели да се са посла извуку на више од две недеље, што је половина законског минимума. По заснивању радног односа запослени би први предах могао да тражи после пола године. У појединим предузећима на то не сме ни да помисли најмање годину дана.[/quote=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:385520-Nezaposleni-u-Srbiji-Robovi-na-odredjeno-vreme] вечерњвечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Јул 09, 2012, 23:44:57 »

На бироу 52 доктора наука

До посла преко Националне службе за запошљавање најбрже долазе стручњаци за финансије, инжењери електротехнике, информатике и машинства, математичари, наставници страних језика, фармацеути и лекари, посебно анестезиолози, кардиолози и офтамолози


БЕОГРАД - До посла и ове године преко Националне службе за запошљавање најбрже долазе стручњаци за финансије, инжењери електротехнике, информатике и машинства, математичари, наставници страних језика, фармацеути и лекари, посебно анестезиолози, кардиолози и офтамолози.

Добро пролазе и столари, фасадери, армирачи, заваривачи, оператери на ЦНЦ машинама, а занимања са којима може да се започне сопствени бизнис и пристојно заради су - обућар, кројач, инсталатер и кувар.

Ипак, како је речено у НСЗ, ни особама са најтраженијим образовним профилима радно место није загарантовано, јер послодавци поред квалификација очекују да кандидат поседује одговарајуће радно искуство, посебна знања и вештине.

На евиденцији те службе налази се око 750.000 незапослених, а већина њих има средњу стручну спрему.
Према подацима НСЗ, око 90.000 има диплому високе школе или факултета - на пример, на посао чека око 9.000 економиста, више од 5.500 правника и скоро 2.000 лекара, као и 52 доктора наука.

Да радна места нису сигурна ни за факултетски образоване особе, потврђује податак да 10 одсто незапослених са високом стручном спремом учествује у обукама за тржиште рада и потребе послодавца.

У НСЗ кажу да се за обуке и преквалификације најчешће опредељују особе са занимања из области економије, права и администрације, као и друштвено хуманистичке области.

Да поред факултетске стекну још једну диплому о завршеној обуци за, рецимо, вођење пословних књига, посао геронтодомаћице, пекара или термофасадера одлучују се, такође, и пољопривредни инжењери.

(Курир)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Јул 25, 2012, 02:09:25 »

Србија предводи Европу на путу у безнађе


Србија је по броју оних који траже посао у самом европском врху, а до краја године би могла постати и убедљиви предводник. Стопа незапослености, која је управо достигла рекордних 25,5 одсто, неће се зауставити, па би према прогнозама аналитичара, већ до краја године сваки трећи грађанин могао завршити на бироу.

У Републичком заводу за статистику потврђују да је према резултатима последње анкете о радној снази, у формалној и неформалној економији заједно, запослено 2.157.618 грађана. С друге стране, без плате је 736.802 од укупно 2.894.421 радно способног становништва.

 
- Ове прогнозе, по којима сваки трећи грађанин у завршници 2012. неће имати посао, ни најмање нису нереалне јер је српска економија већ годинама у великој кризи, нимало се не помера на боље, а нема ниједне дефинисане мере којом би се то могло зауставити - оцењује и професор Економског факултета Љубодраг Савић и додаје да би се стопа незапослености могла попети на алармантних 30 одсто.
 

Србија трећа по броју незапослених
Стопа незапослености још на самом почетку кризе 2008. године била је значајна јер је износила 14,5 одсто

Данас су испред нас само БиХ са 28 одсто незапосленог становништва и Македонија са 31 одсто.

 
У Аустрији само 4,1 одсто без посла

Према подацима Европског завода за статистику у земљама еврозоне незапосленост је тренутно 11,1 одсто, а предњаче Грчка са 21,9 одсто и Шпанија са 24,6 одсто незапосленог становништва. У Хрватској је стопа незапослености 14,5 одсто, у Словенији 8,8 одсто, а најнижа је у Аустрији и износи 4,1 одсто.

(Вести, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Октобар 03, 2012, 07:28:36 »

Слободне зоне против незапослености

Једно од решења за проблем незапослености у Србији су слободне царинске зоне. Компаније које раде у њима ослобођене су одређених пореза и такси, а поступак царињења олакшан. У Србији постоји 11 слободних зона, у којима ради 10 хиљада људи.

У Србији свакодневно расте број незапослених, а производња је све мања. Да би се тај тренд прекинуо потребне су инвестиције, због чега улагачима морају да се понуде услови пословања бољи него у земљама у окружењу.

"У Србији је све бирократично, то је једна тема о којој политичари морају размислити убудуће, да има што мање папира да се не мора све 5,6 пута анексирати", каже генерални директор компаније "Дрекселмајер" Миро Видошевић.

Решење за такве проблеме делимично је у слободној царинској зони, а компаније које раде у слободној зони имају далеко мање трошкове пословања од оних које раде ван ње.

Разлог је што су ослобођени одређених пореза и такси, а истовремено им је и поступак царињења олакшан.

Слободне зоне су инфраструктурно опремљене. У свету их има око 10 хиљада, а интересантно је да су недавно, по оцени Фајненшел тајмса, две из Србије, Пирот и Зрењанин, сврстане међу 50 најповољнијих места за улагање.

"Локација је врло близу Румуније, с једне стране, а са друге Београду и Новом Саду, као највећим потрошачким центрима у земљи, близу је ауто-пута који полази север-југ и ускоро ће имати директну копчу са њим", истиче директор Слободне зоне Зрењанин Бранислав Малагурски.

Осим олакшица прописаних законом, локалне самоуправе имају право да инвеститоре у слободним зонама ослободе плаћања разних локалних дажбина. На први поглед то значи да ће општински буџет бити ускраћен за те приходе. Ипак, предности су много веће.

"То су таксе, порези и доприноси које локална самоуправа има могућности да наплати запошљавањем својих грађана, повећавајући промет, отварајући могућност за други развој - интелектуални, инфраструктурни, туристички", објашњава градоначелник Зрењанина Иван Бошњак.

"У овом моменту можда најјаче фирме раде у слободним зонама у Србији, тако је у 2011. години извоз из слободних зона је био око 500 милиона евра, док је промет био милијарду и 300 милиона евра", истиче Милан Ристић из Управе за слободне зоне.

У Србији тренутно постоји 11 слободних зона, у којима ради 10 хиљада људи. Осим што би ускоро требало да буде формирана још једна зона, план је и да се у наредне две године број запослених повећа за још 6000 људи. (РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Октобар 05, 2012, 06:46:54 »

Дневно без посла остане 80 радника


Ни у овој години се не смањује број запослених који су проглашени за непотребне. Вишак 33.000 радника, отпремнина ни десетом. Свакога дана између 50 и 80 радника послодавци остављају без хлеба


НЕ прође ниједан дан у којем барем један послодавац у Србији не прогласи свога радника - вишком. Тако је само од почетка ове године са радног места директно на биро отишло чак 33.270 радника, који више нису потребни својим фирмама. Што говори да ће до краја године бројка пребацити прошлогодишњу од укупно 42.500. Да ствар буде гора, синдикалци тврде да је број отпуштених далеко већи.

- У Србији свакога дана послодавци прогласе између 50 и 80 радника за технолошки вишак - оцењује Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. - Примера ради, у дуванској индустрији ”Филип Морис”, која је некада бројала хиљаде запослених, данас ради само њих 312.

У прошлој години је много више радника успевало да наплати по сто евра за сваку годину стажа, али данас то готово никоме не полази за руком. Ове године више од 90 одсто оних који су проглашени за вишак нису добили ни динара јер су им предузећа пропала и упркос томе што бивши радници имају право на тај новац, они немају од кога да га наплате.

Исплате коче и они послодавци који се надају изменама Закона о раду. Према прогнозама Зорана Мартиновића, државног секретара у Министарству рада и социјалне политике, нови прописи би могли да угледају светлост дана већ наредне године, а најзначајнија измена се односи управо на отпремнине.

- Предложено је да послодавац раднику исплаћује отпремнине само за време које је провео код њега у фирми, а не за укупан стаж - каже Мартиновић.

У међувремену, отпуштеним радницима остаје само могућност да се пријаве на биро за запошљавање и да се надају новом радном месту или, што је вероватније - пензији, јер је већина ”вишкова” у зрелим годинама и са позамашним стажом иза себе.

Док не нађе нови посао или се не пензионише, радник проглашен за технолошки вишак има право на новчану накнаду, и то у висини од 50 одсто плате коју је примао у последњих шест месеци. Та помоћ, међутим, не може бити већа од 40.000, али ни мања од 16.000 динара месечно и најдуже може да се исплаћује две године.

У НСЗ додају да је квалификациона структура ових вишкова поприлично ”шарена”, али да је међу њима скоро 5.000 високообразованих радника. Највише је, међутим, оних са дипломом средње школе - 63,3 одсто, а потом оних који немају квалификација или су полуквалификовани - 21,6 одсто.

БРОЈКЕ

42.500 радника проглашених вишком прошле године

16.000 динара најнижа исплата

Цитат
НЕСЛАВНИ СТАТУС СТЕКЛО ПРЕКО 300.000 ЉУДИ

ПРЕМА подацима Републичког завода за статистику, у Србији 342.261 грађанин још није пронашао посао иако је ”статус” технолошког вишка зарадио пре најмање пет година. У Министарству рада објашњавају да радник може да се прогласи за вишак због три разлога. Први је технолошки - ако је фирма купила нове машине које аутоматски обављају оно што је рађено ручно. Други је - економски, односно фирма је пред банкротом, а трећи - организациони, тј. услед спајања две фирме укидају се дупле позиције.

(Б.Стјеља, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Октобар 14, 2012, 06:43:58 »

Godinama na birou, a biraju posao
IZVOR: PRESS
Beograd -- Stopa nezaposlenosti u Srbiji galopira iz dana u dan, a osobe sa fakultetskom diplomom bi radije da budu na birou, nego da rade bilo kakav posao, piše Press.



Povećanje nezaposlenosti nije problem koji je obuhvatio samo našu zemlju, već i mnogo razvijenije države u Evropi i svetu.

Razlika je, međutim, što se u drugim zemljama nezaposleni inženjeri, umetnici, pravnici i ekonomisti rado prihvataju i poslove za koje nije potrebna fakultetska diploma, dok se srpska inteligencija radije odlučuje da sedi na birou i čeka posao, koji će jednog dana - možda - i dočekati.

Nezaposlenost tera ljude na čudne odluke, reći će neko kad pročita sledeće redove. Jedan Britanac, Džejmi Foks (22), diplomirao je engleski jezik i muziku, ali je počeo da radi - kao strašilo. Poslodavac mladog Džejmija je lokalni farmer, koji momku plaća da sedi na njivi i tera proždrljive ptice. Oruđa kojima barata su zvono za krave i harmonika, a obuka za ovako neobičnu profesiju trajala je nekoliko sekundi, piše Press.

"Uglavnom sedim i čitam, ali čim vidim ptice moram da ustanem i oteram ih. Nije to loš posao. Neki ljudi me ismevaju, naravno da ne nameravam da budem strašilo do kraja života. Ali trenutno mi taj posao odgovara jer bolji nemam," kaže vredni radnik.

Ovo je bila priča o jednom Džejmiju, a pravo pitanje je koliko bi ljudi u Srbiji bilo spremno da uradi nešto slično i obezbedi sebi i svojoj porodici kakav-takav prihod. Shvatate i sami - kod nas nema mnogo takvih.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je 25,5 odsto, ali - iako izgleda neverovatno mnogi od njih i te kako biraju poslove i odbijaju prekvalifikacije. Naravno, ne treba ni očekivati da neko mukotrpno završava fakultet nekoliko godina a posle toga rado pristane da bude perač prozora, ali u vreme opšte ekonomske krize bilo kakva dnevnica je bolja od sedenja i čekanja. Ipak, u našoj zemlji na nivou statističke greške je broj onih sa fakultetskom diplomom koji su spremni, recimo, da čuvaju decu, obavljaju neke uslužne delatnosti ili prodaju od vrata do vrata...

Pomenuti farmer sa početka priče imao je sreće da nađe Džejmija, dok smo svedoci da naši domaći farmeri godinama unazad uzaludno traže pastire, berače malina, fizičke radnike, piše ovaj list.

"Generalno, naši nezaposleni pokazuju manje interesovanja za obavljanje teških fizičkih poslova u oblasti poljoprivrede, rudarstva, građevinarstva... Niko neće da bude zidar, armirač, tesar, zavarivač," napominju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Tako će više od 57.000 pravnika i dalje radije sedeti na birou i čekati bolje sutra nego prihvatiti posao terenske prodaje osiguranja i zaraditi kakvu-takvu dnevnicu. Nije drugačije ni kada su u pitanju lekari, koji nikako ne bi prihvatili posao lekara opšte prakse ako su specijalizirali. Sujeta „krasi" i diplomirane ekonomiste, ali i filozofe, filologe...

Kako kažu u NSZ, jedan od razloga za odbijanje posla je i to što poslodavci sve češće nude plaćanje na procenat.

"Dešava se da nezaposleni odbiju posao ako se traži fleksibilno radno vreme, ali i one poslove kod poslodavaca koji očekuju da osoba obavlja više različitih poslova, takozvani "čovek za sve". Veće interesovanje postoji za poslove koji su vezani za jedno mesto (administrativni poslovi, finansije, osiguranje), bez obzira na zanimanje, kao i za poslove u trgovini i ugostiteljstvu," kažu u ovoj službi.

Na pitanje na koje sve pomalo neobične poslove su obrazovani ljudi kod nas spremni da pristanu, iz Nacionalne službe za zapošljavanje odgovaraju da visoka stopa nezaposlenosti i teška ekonomska kriza ipak pokreću ljude da se bave poslovima za koje se mnogi nisu školovali.

"Iz iskustva saradnika koji rade na podsticanju preduzetništva, neke od zanimljivih poslovnih ideja su pansion za kućne ljubimce, otvaranje radnji za izradu suvenira i rekonstrukciju tkanih delova nošnji. Još uvek opstaju i stara zanimanja. Poznato je da su sada aktuelne i „profesionalne provodadžije", koji se bave bračnim posredovanjem, a sve aktuelnija je profesija izvršilaca naplate, potaživanja za pravna i fizička lica," kažu u NSZ.

"Gubitak posla može biti podsticaj"
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže za Press da, dok je gubitak posla za neke noćna mora, snalažljivim i vrednim ljudima to može biti podsticaj.

"Strahovi i zabrinutosti vezani za posao sve su češći s obzirom na sadašnje stanje na tržištu rada. Treba imati na umu da put do uspeha vodi preko neuspeha, pa je zato važno da ne pokleknemo prilikom pojave problema. Ko se najbolje prilagodi promenama, biće mu najlakše kako na poslu, tako i u privatnom životu," kaže Milivojević.

Rešio da proda fakultetsku diplomu
Ako je suditi prema oglasu koji se u aprilu ove godine pojavio na internet oglasniku Market.ba, 2.500 konvertibilnih maraka, odnosno približno 1.300 evra vredi fakultetska diploma. Mersad Gušić iz Sarajeva iz očaja je odlučio da proda diplomu jer, kako tvrdi, od nje nema nikakve koristi.

"Prodaja diplome jedan je vid protesta protiv opšteg stanja. Pre ovoga sam mislio da izađem na ulicu i prosim pokazujući diplomu, kao oni što prose sa lekarskim nalazima. Međutim, kazna za prosjačenje je 250 maraka (oko 130 evra), pa ne bih imao odakle da platim," kaže Gušić.

Gušić je završio Odsek sociologije na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=13&nav_category=206&nav_id=651570

Овај чланак је највероватније преписан из неких медија из окружења,пошто Национална служба за запошљавање у Србији не позива скоро никога ко се код њих налази на евиденцији,да би им било какав посао понудили.Још нисам чуо ни за један случај да су они некоме пронашли посао,па макар и неки који нема везе са оном професијом, коју има незапослени.Али се зато може приметити да је број запослених у тим бироима за запошљавање,на свим општинама по Србији,из дана у дан све већи.Тако да лично не видим сврху постојања те Националне службе за запошљавање.Верујем да они не баратају чак ни са тачним подацима о броју незапослених.Оправдање за велики број незапослених мора да се пронађе,па макар се кривица свалила на саме незапослене,јер они ето одбијају понуђене послове,како се тврди у овом чланку.Поставио бих питање,откуда онда опет оволики број незапослених и поред толиких послова "који се нуде на тим бироима",ако се зна да се са евиденције бришу они који одбију понуђени посао?!
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Октобар 15, 2012, 01:06:23 »

Чланак, у поруци изнад је изазвао велике реакције, наравно, код незапослених грађана у Србији.

Пренећу пар коментара,

Цитат
Боже, слатко ме насмејасте овим текстом.... У Србији стручност апсолутно није критеријум за проналажење посла..већ само и ИСКЉУЧИВО веза.....ВЕЗА...... И шта...ја као инжењер, међу најбољим студентима у генерацији треба да радим као страшило...док моје колеге које су једва свршиле студије имају стални посао и убијају месечно и по 80 хиљада....... А и ова Национална служба за запошљавање....хехехее..чему ли ТО уопште служи..... Док се не манемо замљачких и буразерских веза и негативне селекције која тако настаје...бићемо у чабру...јер сада на ТВ и радију раде мутави...по школами неписмени....и све је окренуто натрашке....знамо сви то, јако добро.... Ко има везу...не траба му ни факс...а ни средња..добиће лаптоп и службени телефон....и фиксну плату.... Мислите о томе...:


Цитат
el to predlažete lekarima i inženjerima da budu strašila? E svaka vam čast! Bravo za pisca teksta, bravo srpska pameti, pa kolika si, pravo je čudo da ova država uopšte više i postoji. U svim normalnim državama, lekar i inženjer su strateška zanimanja, jer je to kadar koji se ne može napraviti preko noći, potrebne su godine i godine mukotrpnog rada, učenja i odricanja da bi se postao stručnjak. Zamera se u tekstu što ljudi traže posao u struci. Pa svaki ozbiljan čovek želi da radi u struci, da radi ono za šta se školovao, kakva god da je struka u pitanju. Ne može jedan čovek da bude sposoban za sve i da radi sve, zato i postoje profesije, ne postoji univerzalnost osim u zemlji Srbiji, samo Srbin sve zna i za sve je sposoban. Normalno je da ne možete uvek raditi ono što volite, ali ni jedna struka nije toliko uska da u okviru nje ne možete raditi. Ja lično ne poznajem lekara koji odbija da radi kao lekar opšte prakse. To je najobičnija laž koja se plasira, da bi se stekao utisak da ljudi sede i čekaju da im nešto padne s neba. U našoj zemlji je problem u tome što su klinički centri i bolnice, puni lekara sa kupljenim diplomama, zato nam pacijenti i umiru posle rutinskih operacija i od bezazlenih bolesti, a nikome ne pada napamet da te lažne diplome oduzme i da se reši takvih “stručnjaka”. Kada bi se to uradilo, narednih deset godina medicinski fakultet nebi mogao da iškoluje dovoljno doktora. Našim bolnicama i kliničkim centrima nedostaje hiljade lekara i medicinskih sestara, ali oni ne mogu biti uposleni jer jednu trećinu zaposlenih u zdravstvu čini nemedicinsko osoblje. Gde to ima osim u Srbiji? U EPS-u od 50000 zaposlenih, 20000 čine oni čija profesija nema nikakave veze sa proizvodnjom električne energije, dok diplomirani inženjer mašinstva ili elektrotehnike sa odseka energetika ni slučajno ne može ni praksu da obavi, a kamoli da se zaposli. Telekom je slao na stručne obuke gomilu inženjera, ali mnogi od njih ni jednu nisu mogli da odrade, ali čik majci da je neko od “stručnjaka” dobio otkaz zbog neznanja i nesposobnosti. To je problem u Srbiji, što se nepismenima i nesposobnima čuva radno mesto, što nikada niko u Srbiji nije dobio otkaz zbog ne znanja i nesposobnosti, što u administraciji imamo ljude koji niti znaju da koriste računar niti znaju engleski jezik, što čobanina teramo da koristi kopjuter, a inženjera da čuva ovce. Zbog takve pameti Srbija je i došla do prosjačkog štapa. Posle ovakvih predloga, pametnom, poštenom i stručnom čoveku, ostaje samo da pokupi svoje stvari i da zauvek ode odavde. Dok Srbija gleda kako da na srpska polja postavi fakultetski obrazovana strašila, u belim mantilima ili sa laptopovima u rukama, dotle pametne zemlje prave strategije kako da do tog kadra jeftino dođu. Sada mi je jasna suština srpske nesreće, kako je moguće da se u jednoj bogatoj zemlji živi tako bedno. Zato jednoga dana kada budeš Srbijo pala na kolena, a bliži ti se taj dan, neće mi te biti žao, jer sa ovakvom pameću, bolje ni ne zaslužuješ!


Цитат
Draga Biljana, i ja sam radila dok sam studirala. Radila sam i 90-tih 3 posla jer mi je plata bila 1,5 maraka nedeljno. Nisam svercovala vec sam svaki dan isla i vredno radila na pravom poslu, dok su drugi uzeli "neplaceno" ili "bolovanje" i svercovali ili sljakali u inostranstvu. Radila sam tako dok se nisam udala, dobila decu, onda sam i dalje odgovorno radila, promenio se gazda, terao nas da radimo po 16 sati, i opet su bili povlasceni koji nista nisu radili a ja opet po 16 sati. Otisla sam na SIZ, zelela da zapocnem svoj posao, tamo su me neobrazovane i bezobrazne kadrovske rezerve ocetkale i dale subvencije svojim pajtasima, opet preko veze. Nastavila sam i dalje da trazim posao, ali zena preko 45 godina sa preko 20 godina staza je TRN u oku svake mlade nadobudne HR-ovke, sa ne kazem da od 10 oglasa za posao samo sa 1 dobijem odgovor. A imam fakultet, koji je najtrazeniji, reference, sve... Ovaj clanak je sramotan, po meni svaki savetnik koji ne zaposli 10 ljudi za 3 meseca nije DOBAR savetnik i treba i sam da ide na SIZ da menja posao. Toliko.

 Неодлучан
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Октобар 26, 2012, 00:50:54 »

Сваки пети посао чека довека


Списак оних који предуго чекају запослење стално расте, а перспектива је још гора. Послу се дуже од две године нада 445.737, а 2008. их је било упола мање


Велики број младих покушава да нађе неки ангажман на Сајму запошљавања

Ходници на бироу све су крцатији, а време чекања на први посао све је дуже. Тако у последњем извештају Владе РС о стању социјалне укључености становништва пише да је 2008. стопа дугорочне незапослености била ”само” 9,5 одсто, док је данас она достигла рекордних 20,4! То значи да је пре четири године скоро сваки десети радно способни становник Србије на посао чекао најмање годину дана, а данас се у оваквој позицији налази сваки пети.

Према подацима из овог, другог по реду Владиног извештаја о социјалној укључености, негативни трендови на тржишту рада никако се не стишавају. Напротив, у 2008. години послу се дуже од 12 месеци надало 310.374, док то данас чини њих чак 590.475! Ништа боље није ни онима који након две године проведене на бироу нису пронашли посао. Таквих је 2008. било 235.231, а у 2012. чак 445.737!

- Највећи проблем са запошљавањем у Србији је лоша квалификациона структура оних који траже посао - оценио је стање на тржишту рада Дејан Јовановић, директор Националне службе за запошљавање. - То значи да чак 250.000 незапослених нема никаквих стручних квалификација. Тачније, око 80.000 нема завршену ни основну школу, а око 170.000 нема диплому средње школе и самим тим никакав занат у рукама. Зато је најважније да се они образују, али и да се још више пажње посвети активним мерама за запошљавање.

Да Влада нема намеру да ову идеју спроведе у дело, види се по новцу који је наменила за запошљавање.

- И у 2013. години ћемо за активне мере добити 3,4 милијарде динара, односно исто колико смо имали и у овој години - потврдио је Зоран Мартиновић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. - Ми смо тражили више новца јер сматрамо да је ова сума недовољна, али су могућности републичког буџета ограничене и зато нам није одобрен износ који смо предложили.

А предложено је скоро дупло више. Са шест милијарди динара, колико су у Министарству рада очекивали, планирано је упошљавање око 50.000 кандидата са бироа, док ће са овим ресурсима до посла у 2013. доћи највише њих 30.000.

ЦЕО ГРАД ЕКОНОМИСТА БЕЗ НАДЕ

У Националној служби за запошљавање кажу да се на бироу могу наћи и профили који одавно нису тражени, а нека се занимања не ”производе” дуже од деценије! Тако у овом часу посао чека око 700 културолошких техничара и исто толико инокореспондената, али и 4.000 дактилографа, 20.000 економских техничара.

Цитат
СВАКИ РЕКОРД ДУПЛИ

Према последњим анализама Републичког завода за статистику, стопа укупне незапослености је такође достигла свој историјски рекорд јер је у априлу износила 25,5 одсто. У пролеће 2008. године ова је стопа била 13,3 одсто.

(Б.Стјеља, вечерње НОВОСТИ))
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Октобар 26, 2012, 00:59:23 »

Одлично је овај читалац коментарисао,

Цитат
Služba koja sebe naziva Nacionalnom Službom za Zapošljavanje predstavlja, u samom nazivu, uvredu za nezaposlene. Ta služba treba da se zove, prema poslu koji obavlja, a to je Služba za Evidentiranje Nezaposlenih. Ko je na birou zna zašto


и сама се често питам да ли та Служба има погрешан назив, с обзиром да незапослени свака три месеца одлазе код њих да би оверили  картон за незапослене, и само због тога. Они  никоме не помажу да добије посао, али се зато видно примећује да код те Службе расте број запослених.  Сваке године је све више радника на шалтерима, сваке године је све више саветодаваца, а какав савет незапослени добијају то је равно комедији.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Октобар 28, 2012, 03:37:43 »

Радно место као привилегија

Како ће се на живот обичних људи одразити све оно што ових дана планира Влада Србије. До краја године више грађана без радне књижице, у 2013. "замрзавање" отказа и субвенција за запошљавање


ПРИВРЕДА у рецесији, повећан број незапослених, раст проблематичних кредита, али и одлука државе да, некако у исто време, има врло изражену и развојну, али и социјалну улогу резултирали су да буџет за наредну годину предвиђа да се за сваки тринаести динар који ћемо да потрошимо задужимо. Можда и продамо по нешто од "породичне сребрнине", али упућени кажу да Влада, уколико буде одговорна, неће тај процес покретати све док држава бар не крене ка позитивном привредном расту.

Јавни дуг државе ће, како се најављује, још наредне године бити у узлазној путањи, односно достићи ће чак 65 одсто бруто друштвеног производа. А већ 2014. године дуг би требао да пада, односно до краја те године износио би 58 одсто.

Како ће се ове бројке и пројекције одразити на обичне животе, вероватно је "питање за милион долара".

СОЦИЈАЛА

НЕЗАПОСЛЕНИ, њих 750.000 у Србији, у наредној години вероватно неће наћи посао и мораће да чекају 2014. годину, ако је судити по средствима које је држава издвојила. За активне мере запошљавања из буџета је предвиђено 3,4 милијарде динара, што је на сличном нивоу као и сада.

До краја 2012. године најсуморније прогнозе говоре о повећању броја грађана без радне књижице и до 30 одсто у Србији, што је још око 150.000 незапослених. Следеће године следи "замрзавање" отказа, али и већих субвенција за налажење посла, па се очекује да стопа незапослености мирује.

Једино чему ће грађани без посла моћи да се надају јесу редовне исплате новчаних накнада из Националне службе за запошљавање, које су стално касниле. За 12 месечних исплата издвојено је 18 милијарди динара, што је 1,5 милијарди динара више него ове године. У буџету ће се новчано помоћи само социјално угрожени, док ће сви заинтересовани за нову радну књижицу у јавном сектору, морати да сачекају још годину дана. Управо се први талас запошљавања грађана најављује тек за почетак 2014. године.

(Е.Е.Р, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Новембар 16, 2012, 01:25:07 »

Cela generacija uzalud studira

I. MIĆEVIĆ

Izbor studija ne poklapa se sa potrebama tržišta rada, država ne pokazuje interes da to uskladi. Posao traži 68.541 osoba sa diplomom. Tek svaki drugi pravnik i ekonomista nađe posao


Ubedljivo najviše školujemo pravnika i ekonomista

DIPLOMU fakulteta ili visoke škole u Srbiji godišnje stekne 46.000 mladih. U isto vreme, 68.541 osoba sa diplomama traži posao, a indeks ima još 228.531 student! O tome koliko nam je kojih stručnjaka potrebno brigu ne vodi nijedna institucija, pa se mnogi, kada polože poslednji ispit, suoče sa uzaludnom potragom za poslom.

Ubedljivo najviše školujemo pravnika i ekonomista, od kojih neki uspeju brzo da se zaposle, dok drugi godinama čekaju na zaposlenje.

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da u oblasti prava, ekonomije i ostalih društvenih nauka tokom jedne godine diplomira 15.811 ljudi. Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja je 12.917 diplomiranih ekonomista i 6.050 pravnika. A, od početka godine zaposlilo se - 5.485 ekonomista i 2.212 pravnika.

Statistika kaže da godišnje dobijemo 7.306 novih inženjera - mašinskih, elektrotehničkih, građevinskih. Na birou ih je trenutno 4.406, samo sa diplomom mašinskog i elektrotehničkog fakulteta.

Lekara, stomatologa, veterinara i socijalnih radnika se iškoluje ukupno 4.210, a nastavnika za 180 manje. Istovremeno, na birou je čak 13.924 vlasnika diploma filozofskog, filološkog i ostalih društvenih fakulteta, osim prava i ekonomije.

- Usklađivanje potreba tržišta i upisnih kvota trebalo bi da bude jedan od najvažnijih poslova kojim bi država ozbiljno trebalo da se bavi. Tu bi trebalo da se uključe sva ministarstva, da se oformi telo koje bi bilo zaduženo za analize i prognoze, a privreda i univerziteti su tu da pomognu - kaže za ”Novosti” prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. - Mi predlažemo Vladi upisne kvote, ali uglavnom prema zahtevima fakulteta i prakse iz prethodnih godina.

On dodaje da je u zemlji u kojoj je privreda gotovo zamrla teško predvideti koji stručnjaci će biti potrebni za pet ili deset godina, pa se zato trude da obrazovanje očuvaju na duge staze, ne obazirući se na trenutno stanje.

A svi visokoobrazovani na posao u proseku čekaju 20 meseci. Do radnog mesta najbrže dolaze stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, matematičari, nastavnici stranih jezika i lekari pojedinih specijalnosti - anesteziolozi, kardiolozi i oftalmolozi.


PRESTONICA BEZ GRANICA

NA državnim fakultetima godišnje diplomira 28.476 studenata, dok ih je na privatnim 8.179. Još oko 9.500 mladih stekne diplomu visokih privatnih i državnih škola. Ubedljivo najviše diploma izda se u Beogradu - 23.416, a u Vojvodini još 13.968. U celoj južnoj i istočnoj Srbiji visoke škole izdale su tokom 2010. godine svega 18 diploma.
BROJKE 68.541 osoba sa fakultetom na birou
46.000 diploma stekne se godišnje
228.531 studenta trenutno ima indeks
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:406196-Cela-generacija-uzalud-studira


Ни једна власт није овом проблему пришла озбиљно.Све се ради стихијски,па и оволико штанцовање правника и економиста и не само тих професија. Све се ради неплански,рекао бих,дилетантски и аматерски.

Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #23 послато: Децембар 14, 2012, 08:15:20 »

Pola radno sposobnih je nezaposleno
Izvor: Tanjug

Beograd -- Vlada Srbije mora da reformiše radno zakonodavstvo kako bi smanjila nezaposlenost koja je kod radno sposobnog stanovništva veća od 50 odsto.



To je poručeno na promociji studije "Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnosti radne snage", koju je finansirao USAID.

Ova studija je pokazala da čak dve petine nezaposlenih posao nema duže od pet godina, kao i da je 2011. u Srbiji bilo samo 2,17 miliona zaposlenih - manje od polovine (45,5 odsto) radno aktivnog stanovništva.
U studiji su dati i odredjeni predlozi za izmene Zakona o radu, poput produženja trajanja ugovora o radu na odredjeno vreme sa 12 na 24 ili 36 meseci, promene metode za obračun minimalne zarade, kao i pojednostavljenje procedura za otkaz.
Predloženo je i da se izmeni maksimalno ograničenje prekovremenog rada sa 10 sati sedmično, na 60 sati mesečno, omoguće moderniji oblici zapošljavanja kao što su rad u paru, rad na daljinu i da se pravo na otpremninu propiše samo za godine radnog staža provedene kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu.
U studiji se predlaže i da se ciklus preraspodele radnog vremena produži na 12 meseci, što podoguje sezonskim poslovima i da se omogući privremeni premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto do 30 dana bez promene ugovora u o radu.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=13&nav_id=668745

Колика је то онда у процентима незапосленост Молим?
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Децембар 26, 2012, 06:53:46 »

Ево ко све чами на бироу рада


Београд -- У трку до новог радног места не улазе сви равноправно. У НСЗ кажу да веће шансе да потпишу уговор имају они чије су дипломе "атрактивније" на тржишту рада.

А то су занатлије, лекари специјалисти, информатичари, без обзира на то што су управо они веома заступљени на бироу.

С друге стране, све је више оних који су једини представници свог занимања, али им та "уникатност" нимало не помаже.

У Националној служби за запошљавање рачунају да на њиховом списку у овом часу постоји чак 500 незапослених који понаособ бране своју браншу. Тако, на бироу већ дуже време чами само један пресвлакач дугмади, узгајивач малих и егзотичних животиња, поправљач чарапа, бижутер, бачвар, израђивач батерија, минер, кинооператер, бродски кувар, позоришни шаптач, заповедник брода, микробиолог, књижевник, тренер за бокс, филозоф...

"Брзина запошљавања не зависи искључиво од масовности ових занимања на бироу. Највећу шансу за посао имају радници са искуством и лица са одговарајућим лиценцама", објашњава Срђан Андријанић из НСЗ.

Андријанић додаје да је на бироу, међу "високообразованим" кандидатима, у овом часу највише дипломираних економиста - 8.954 и правника - 5.917, а међу онима са дипломом средње школе, поред најбројнијих економских техничара, матураната гимназија и продаваца, има и 10.970 машинских техничара.

Искуство је показало да ће међу онима са средњом стручном спремом посао најдуже чекати пољопривредни техничари који до радног места у просеку стижу за три године и пет месеци, а потом матуранти гимназије (три године и четири месеца), економски техничари (три и по године) и медицинске сестре, које уговоре потписују за две и по године.

А за разлику од њих, занатска занимања попут столара, фасадера, армирача, заваривача, радника на склапању делова за аутомобиле, кувари, месари и геронтодомаћице - боље пролазе.

Ни факултет није гаранција брзог силаска са бироа па, како кажу у НСЗ, посао најдуже чекају стоматолози (пет година и четири месеца) и историчари уметности (три године и два месеца), а најбрже се запошљавају педијатри и анестезиолози (за само четири месеца), као и пластични хирурзи (за шест месеци) и инжењери математичари и информатичари, чија незапосленост у просеку траје годину дана.

"Ове године запослено је 200.000 грађана са бироа, а у 2013. години очекујемо још боље резултате", рекао је у понедељак Дејан Јовановић, директор Националне службе за запошљавање и додао да ће акценат убудуће бити стављен на запошљавање младих јер је на евиденцији око 200.000 људи млађих од 30 година, али и да ће посебна пажња бити посвећена онима који су без посла остали у периоду приватизације.

Цитат
Више од 50 одсто младих нема посао, а неуспешне приватизације и криза довеле су до затварања фирми које су запошљавале углавном оне средњих година. У ситуацији у којој је постало одлично "ако се уопште има посао", а фантастично "ако се редовно прима плата" нико очигледно није довољно мудар да направи неки конкретан корак, а држава као по обичају нема довољно пара.

(Новости, Б92)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #25 послато: Децембар 26, 2012, 07:07:42 »

Цитат
"Ове године запослено је 200.000 грађана са бироа, а у 2013. години очекујемо још боље резултате"

Одакле су им ове цифре и како ли су настале, када се зна да у Србији дневно на стотине радника губи посао??!  (Сваког дана у Србији се подели по 300 отказа на послу)

С обзиром да се сви евидентирани незапослени морају на свака три месеца појављивати, ради овере евиденционог картона, могуће је да су људи изгубили вољу да долазе  само због тога, а онда, када се не појаве, Биро их брише из евиденције и они се онда третирају као да су запослени ( јер више нису код њих на евиденцији незапослених  Зеленко ) па одатле вероватно оволика цифра да је са Бироа "запослено 200.000 ове године"  Cheesy.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #26 послато: Децембар 30, 2012, 05:24:02 »

Srbija: Još hiljade bez posla

Sindikati prognoziraju porast nezaposlenosti u sledećoj godini. Najgore će proći zaposleni u metalskom sektoru



SLEDEĆE godine bez posla će biti 33 odsto radno sposobnog stanovništva naše zemlje, prognoze su Veća Saveza samostalnog sindikata Srbije. Sindikati ne kriju pesimizam i očekuju da će bez posla u 2013. godini ostati bar još nekoliko hiljada radnika, a najgore će, kako kažu, proći metalski sektor.

Na radnoj i svečanoj sednici Gradskog sindikata u Jagodini, Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata poručio je da je mala stopa rasta zaposlenosti od prethodnih par meseci kratkotrajna. Kako napominje, sledeća godina biće još gora od ove kada je socijalna politika u pitanju.

Цитат
NAJTEŽE U VOJVODINI
BROJ građana Srbije koji su bez posla trenutno je manji za tri odsto u odnosu na april ove godine. Stopa nezaposlenosti najviša je u Vojvodini, pa je tako bez zaposlenja 25,7 odsto radno sposobnih građana, dok je u Beogradskom regionu ta brojka 20,1 odsto. U Šumadiji i zapadnoj Srbiji nezaposleno je je 20,3 odsto stanovnika.

 Zbog katastrofalnog stanja u privredi, stopa nezaposlenosti će preći 30 odsto - kaže Mihajlović. - Bez novih investicija i stvaranja ambijenta strana ulaganja i sa tendencijom odlaska stručnjaka, sigurno je da će u toku sledeće još mnogo ljudi ostati bez posla.

Mihajlović tvrdi da će tako visoka stopa nezaposlenosti stvarati nezadovoljstvo u narodu koji će rešenja potražiti na ulici. Metalski kompleks je, prema njegovim rečima, u najtežoj situaciji, jer je pretrpeo velike udare u poslednjih deset godina.

- Mnoge firme iz bivše Jugoslavije još uvek nisu privatizovane - dodaje Mihajlović. - Sudeći po svim ekonomskim pokazateljima, ta preduzeće se ni ove godine neće prodati. Teško će se naći strateški partneri, a država nema para da uposli ljude. Otkaz im, očigledno, ne gine.

Sindikat ne krije da nije zadovoljan onim što je država uradila da suzbije nezaposlenost u ovoj godini, ali dodaju da će i sindikalna organizacija morati da se menja i prestrojava u skladu sa potrebama zaposlenih.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:412819-Srbija-Jos-hiljade-bez-posla

Пре него што је изабрана ова власт,обећала је да ће учинти све да упосли многе који су без посла.Обећање је испунила,наравно на исти начин као што су то радили и ови пре њих.Посао углавном добијају пријатељи,родбина и партијски послушници.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #27 послато: Март 17, 2013, 05:41:41 »

Čistačica sa fakultetskom diplomom!

Na beogradskom Fakultetu za fizičku hemiju raspisan je konkurs za radno mesto spremačice ali je pravi poraz za državu to što su se za ovaj posao prijavile i osobe sa fakultetskom diplomom.


Potvrđeno je da su se na ovaj konkurs prijavile 42 ženske osobe, od kojih su dve devojke sa visokim obrazovanjem.

Posao je dobila osoba sa srednjom stručnom spremom sa obrazloženjem da su osobe sa fakultetskim obrazovanjem prekvalifikovane za ovu poziciju.

Radica Milovanović (45), zahvaljujući kojoj smo saznali za ovu informaciju, kaže da sama na posao čeka od 18. godine, kada je završila srednju frizersku školu – smer scenski masker.

– Nikada nisam radila u struci, a uredno sam konkurisala – kuvala sam kafe u banci, radila u studentskoj menzi, čistila četiri godine u domu zdravlja, radila na prodaji zdrave hrane, po trafikama… Sa biroa nikad nisam pozvana, a od svih ovih poslova skupila sam oko osam godina staža – priča Radica.

Ona kaže da je ovakvi slučajevi uvek rastuže, jer kako da svojoj deci govori da završe fakultet i da posle čiste, kad zna da nema nikakvu vezu i nije član nijedne partije.

– Poražavajuće je da neko uloži u svoje znanje, a onda „juri metlu” da bi imao zdravstveno i socijalno osiguranje u državnoj službi, radno vreme i godišnji odmor, jer kod privatnika toga nema. I onda se pitamo zašto nam deca odlaze iz Srbije – rezignirano zaključuje Milovanovićeva.

Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže da je čuo za slične primere i da se na oglas za spremačicu u školi javi po 135 osoba sa diplomama fakulteta i srednje škole, što je tragedija za jednu državu.

– Ništa nije sramota raditi, ne potcenjujem nijedan rad, ja sam dete sa sela i radio sam sve fizičke poslove i na njivi i u štali… Ali ovo pokazuje da naše obrazovanje nije plansko, već prevaziđeno i zastarelo. Prvo je trebalo doneti strategiju razvoja države, da znamo koje kadrove želimo i u kom pravcu želimo da idemo, pa tek onda strategiju razvoja obrazovanja – smatra Brajković.

Po njegovim rečima, u ovoj i sličnim pričama nije loše samo to što su ljudi uložili ogroman trud i vreme kako bi stekli određeno znanje i sada su primorani da traže poslove za koje nisu kvalifikovani, već i to što je država ulagala u kadar koji posle toga nije iskorišćen.

– Naravno da je dobro za pojedinca da se obrazuje, ali je katastrofa po državu da ulaže velike pare, a onda to ne iskoristi. I treba razumeti kada je posle ovakvih iskustava put tih ljudi sa diplomom – odlazak u inostranstvo – kaže Brajković.
http://www.pressonline.rs/info/drustvo/266016/cistacica-sa-fakultetskom-diplomom.html

Разорена економија,привреда,школство.Нападнута породица,СПЦ.Урушен систем вредности.Шта рећи српској младости коју скоро па ништа апсолутно ништа не интересује,када виде родитеље како се муче,а многи завршили највише школе.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #28 послато: Април 01, 2013, 03:46:53 »

НЕСХВАТЉИВО: На бироу сам 22 године, а посао ми нису нудили!

Разумем да нема посла у Србији, али не могу да схватим да ме ниједном нису позвали на разговор, каже наша читатељка М. Ј.



БЕОГРАД - Ово има само у Србији!
Из године у годину незапосленост у Србији је у порасту и све је више људи на бироу који се надају да ће у неком тренутку добити посао. Неки чекају годину, две, неки и дуже, али - веровали или не - има и оних који су више од 20 година на бироу, а никада нису позвани на разговор за посао.

Наша саговорница из унутрашњости М. Ј. каже да је на бироу 22 године и за то време никада је нико није позвао.
- Никада ме за 22 године, колико сам на бироу, нико није позвао ни на један разговор. Обавезују нас да се јављамо на свака три месеца, а немам ништа од тога. Још кажу да ако случајно не одете да се пријавите, аутоматски вас бришу са списка. Не видим поенту свега овога. Разумем да нема посла у Србији, али не могу да схватим да ме ниједном нису позвали на разговор, па макар из чисте формалности - огорчена је наша саговорница.

Из Националне службе за запошљавање (НСЗ) кажу да они дају све од себе и да су једна од најмодернијих државних институција, која у складу с расположивим средствима реализује мере путем којих је велики број људи нашао посао.

- Брзина долажења до посла, поред понуде и услова тржишта рада, зависи и од спремности лица да га активно тражи. Међу лицима која најдуже чекају на посао су пре свега они који не прихватају понуђене послове. Део ових лица има приходе ван радног односа и пошто нису егзистенцијално угрожени, једноставно не желе да прихвате послове који не одговарају њиховом занимању и квалификацијама - кажу у овој служби.

Без посла 60.000 дипломаца

Према последњим подацима НСЗ, 59.551 факултетски образован грађанин тренутно је без посла. За мере активне политике запошљавања оде највише новца, па НСЗ има на располагању 3,4 милијарде динара, с којима, како кажу, добро балансирају.

- Већ неколико година се овај износ није знатније мењао, али упркос томе, имамо све бољи учинак. Тако смо, захваљујући програмима активних мера у 2010, запослили 150.000 грађана, у 2011. години 180.000, а 2012. чак 205.000 незапослених - кажу у НСЗ.

Цитат
Они најдуже чекају на посао

♦ Професор општенародне одбране и друштвене самозаштите    4,8 година
♦ Историчар уметности        3,6 година
♦ Организатор економског пословања        3,6 година
♦ Дипломирани инжењер металургије        3,4 године
♦ Професор дефектолог за особе с поремећајем у понашању    3,2 године
♦ Социолог        3 године
♦ Дипломирани инжењер прераде и обраде дрвета        2,7 година
♦ Политиколог        2,9 година

*Подаци Националне службе за запошљавање

http://www.kurir-info.rs/neshvatljivo-na-birou-sam-22-godine-a-posao-mi-nisu-nudili-clanak-717204


Нико не зна чему служи ова установа.Ко зна колико она има запослених и стално се тај број повећава,добијају неки новац и од државе и из иностранства.Нико конкретно не зна шта раде толики службеници те филијале.До сада још никога нисам упознао коме су они пронашли посао,али зато знам многе које су скинули са евиденције,само ако су закаснили један дан да  овере евиденциони картон.И шта се онда дешава,пошто се на тај начин смањује број евидентираних(а никако да им они проналазе посао),стиче се такав утисак,када се гледају статистички подаци на неки одређени временски период, како ето опада број незапослених.А политичари,који су на власти тада то користе као део свог предизборног програма,како су они успели да смање цифру незапослених Cheesy
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #29 послато: Мај 16, 2013, 22:34:32 »

Сваки трећи незапослен у Србији

Министарство финансија очекује да се заустави раст броја незапослених, али послодаваци и синдикати очекују нова отпуштања. Прошле године без посла у Србији остало 19 хиљада радника, а за прва четири месеца ове године, пет хиљада мање. Незапослен је сваки траћи грађанин који би да ради.



Прошле године без посла је остало 19 хиљада радника, а за прва четири месеца ове године, само пет хиљада мање. И док у Министарству финансија и привреде очекују да се заустави раст броја незапослених, послодаваци и представници радника оцењују да следе нова отпуштања.

Готово сваки трећи који би да ради нема посао. Од почетка године, 14.309 радних књижица пренето је из фирми на Биро рада, придружујући се армији од готово 800 хиљада незапослених, колико их је на евиденцији Националне службе за запошљавање.

Број незапослених на евиденцији почетком године нешто је већи, јер се многи пријављују због могућности укључивања у активне мере које спроводи Национална служба за запошљавање.

Међутим, представници радника тврде да је ситуација лошија, односно да је ове године двоструко више људи, чак 30 хиљада, остало без посла.

"На основу наших резултата отпуштања и отказа, са терена, јер ми смо људи који раде на терену, имају контакт, ја потпуно одговорно тврдим да је тај податак много већи - милион и 50 хиљада је тренутно у Србији незапослених" каже Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката.

У Министарству финансија и привреде кажу да се може очекивати успоравање раста броја незапослених, а за неколико година и веће запошљавање, под условом да у међувремену привреда, сваке године, расте од пет до седам одсто. Тај оптимизам не деле привредници - сваки други очекује да ће пре отпуштати него запошљавати.

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца каже да у наредним месецима може доћи до малог побољшања због сезонских послова, али да ће на јесен већ доћи до пада запослености.

"До веће запослености може да дође дугорочно само ако променимо начин понашања и вођења државе. Ми смо у апсурдној ситуацији да 31 одсто људи ради у држави, а просек у Европи је 10 до 12 одсто. Не производе ништа, издржава их привреда", каже Рајић.

У приватном сектору је око милион радника који, практично, издржавају 2,5 милиона људи - пола милиона запослених у јавном сектору, милион и по пензионера и око милион незапослених. Економисти кажу - може и горе.

"Кризу незапослености у Србији није могуће решити инстатнт мерама већ структурним системским мерама и сачекати неколико година да дају резултате, а неминовно је да нас ова висока стопа преко 20 одсто прати у наредних неколико година", каже Никола Алтипармаков из Фискалног савета.

Што значи - после реформи и неколико година привредног раста, могло би да дође до значајнијег запошљавања.

РТС, припремила Мирјана Брајковић

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1325122/%D0%A1%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B8+%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8+%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%BD+%D1%83+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8.html







Колико тек има незапослених који нису пријављени на Биро рада.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #30 послато: Мај 17, 2013, 03:37:09 »

До посла само на муфте

Ако некада пожелите да, као једна од скоро 800.000 незапослених особа у Србији, ућешћем на јавном конкурсу седнете за ону „другу страну шалтера“, то јест да заснујете радни однос у некој од преко 50 филијала Националне службе за запошљавање (НСЗ) широм Србије, знајте да се таква жеља граничи са научном фантастиком!
Попуњавање слободних места у редовима те државне институције, веровали или не, врши се без спровођења јавног конкурса, пише у одговору који је „Ало!“ добио из НСЗ-а. Колико су на тај начин запослили службеника, одбијају да одговоре.




НСЗ: Код њих не постоје конкурси за радна места | Фото: Небојша Раус

Према званичним подацима Министарства финансија и економије на дан 15. марта 2013. године у НСЗ-у је било запослено 2.007 службеника, за чије плате се сваког месеца издвоји 161,7 милиона динара. Од тога 1.775 службеника запослено је на одређено време, 168 службеника је запослено или ангажовано на одређено време, док 64 службеника има радни ангажман „по другом основу“.
Међутим, колико „ћата“ и на која све радна места је, посматрано по локалним филијалама, НСЗ запослио у протекле четири године, а колико је њих уз отпремнине напустило ту службу, нисмо успели да сазнамо.
Захтев „Ало!“ је одбијен званичним решењем у коме пише да тражимо превелики број информација и да би се давањем података о запосленима повредили њихови приватност и углед (!?).

- Запослени у НСЗ-у нису именовани нити су постављена лица, односно нису носиоци државних и политичких функција, нити су својим понашањем дали било какав повод за тражење информације. Такође, број тражених информација је неразумно велики, а у НСЗ-у не постоји јединствени документ који их садржи и који би могао да буде достављен. Израда нових докумената и обједињавање тражених података изискивала би ангажовање великог броја запослених у дужем временском периоду и у потпуности би реметили процес рада надлежности НСЗ-а - наводи у свом одговору Срђан Андријанић из НСЗ-а.
Међутим, на питање колико је НСЗ расписао јавних конкурса у протекле четири године за пријем службеника у радни однос, добили смо конкретан одговор:

- НСЗ приликом заснивања, односно престанка радних односа примењује одредбе Закона о раду и нема обавезу оглашавања слободних радних места - наводи се у одговору из те институције. Потпуно исто објашњење претходно смо добили и у ПИО фонду, о чему је „Ало!“ претходних дана писао.
У ове две институције тренутно је на неодређено време запослено 5.074 службеника на неодређено, док је 550 службеника ангажовано по уговору или запослено на одређено време.
У овом тренутку посао чека 792.888 незапослених, колико се званично налази на евиденцји НСЗ-а, док с друге стране ова државна установа своја радна места попуњава на нетранспарентан начин.

Конкрус није обавезан, али...


Да се на запослене у НСЗ-у и ПИО фонду не примењују одредбе Закона о раду, потврђују и у Републичком инспекторату за рад. У тој институцији објашњавају да закон не утврђује јавно оглашавање као обавезан начин запошљавања, осим у случају када НСЗ добије такву информацију од послодавца.


- Према Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености (члан 10), Национална служба за запошљавање је дужна да у року од 24 сата од добијања информације о потреби за запошљавањем од послодавца ту информацију учини доступном лицима која траже запослење објављивањем на огласној табли, интернет адреси и у наредном периодичном издању огласа Националне службе - каже за „Ало!“ директор Инспектората Драгољуб Перуча.

То практично значи да НСЗ може да огласи слободна радна места у својој администрацији само уколико покаже добру вољу да такву информацију подели са незапосленима.


Цитат
Супруга Владимира Хомана у НСЗ без конкурса!

Да је у процесу запошљавања у НСЗ присутна дневна политика, показује пример Гордане Златковић Хоман, супруге функционера Г17 и доскорашњег директора ЈП „Емисиона техника и везе“ Владимира Хомана. Без спровођења јавног конкурса у НСЗ запослена је на управно-административним пословима 15. маја 2008, да би 5. марта прошле године била распоређена на радно место „саветника за остваривање права из осигурања у првом степену“. Када је госпођа Златковић Хоман засновала радни однос у НСЗ-у, њен супруг Владимир Хоман је био генерални секретар у тадашњем Министарству науке.


http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/do-posla-samo-na-mufte/19173


Сасвим тачно.
А свако може да примети да је запослених на Бироу рада сваке године све више и више и да вероватно нико не зна на који начин се они примају у радни однос.
Сачувана

Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #31 послато: Мај 18, 2013, 16:37:08 »

Ovde isto treba uzeti u obzir da u je na jedan ili drugi nacin u drzavnoj sluzbi Srbije zaposleno nesto preko 500,000 ljudi. To je nesto malo preko 30%. To nijedna drzava sa normalnom ekonomijom ne bi mogla da podnese. Problem je sto Srbija neme niti razvija bilo kakvu proizvodnju, poljoprivreda je unistena, masinska i metalska industrija vise ne postoje, nema sta da se razvija i nadgradjuje. Od zemlje sa relativno velikim ekonomskim potencijalom po glavi stanovnika, nasa ekonomija se u sustini svela samo na servisno trgovacku, sto je krajnji apsurd. Skolski sistem je totalno neuskladjen sa razvojnim potrebama, sto je i na neki nacin razumljivo kada se zna da pravi razvojni plan i ne postoji. Mi naprosto "stancujemo" vojsku pravnika, ekonomista i "menadzera" od nasih studenata, samo neznam sta ce tacno da menadzuju, a inzinjera je sve manje i manje. 
Сачувана
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #32 послато: Мај 26, 2013, 03:25:14 »

Maja Piščević: Ljudski potencijal glavni adut za IT sektor
Maja Piščević, izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji kaže da je ljudski potencijal glavni adut srpske IT industrije za privlačenje svetskih investitora u oblasti informacionih tehnologija.


 
Maja Piščević, izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji kaže da je ljudski potencijal glavni adut srpske IT industrije za privlačenje svetskih investitora u oblasti informacionih tehnologija.
 
-Mi toga nismo ni bili svesni dok na nedavno održanoj investicionoj konferenciji u San Francisku nismo dobili povratne informacije koliko se visoko vrednuje srpski kadar, visokoobrazovani ljudi u Srbiji koji su spremni da rade za vrlo konkurentne nadoknade- kaže Piščević.
 
Ona kaže da su pored ljudskih resursa, veoma važni faktori za privlačenje stranih investitora politička stabilnost, kratki rokovi za pokretanje biznisa, dobro poresko okruženje i adekvatna tehnološka infrastruktura.


http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/384209/Maja-Piscevic-Ljudski-potencijal-glavni-adut-za-IT-sektor


  Оно што мени одувек,овде у Србији није било јасно је следеће:
-како држава Србија мисли да ангажује људе у ИТ сектору у које није ништа уложила и да им наплаћује порез ?
-како овакве персоне из белог света које раде као намештеници разних влада или њихових агенција мисле да раде то исто и да легализују рад тих људи,поготово ако се зна да већина њих нема одговарајуће факултетске дипломе,него су самоуки,са дугогодишњим радним искуством?Треба имати у виду да се софтвер и ИТ сектор мењају из дана у дан а да разне бирократе немају интелектуалне ни стручне капацитете да то прате и да ИТ стручњаци који уђу у ту бирократију за редовну плату врло брзо престају да буду то што јесу и постају зарђале бирократе.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #33 послато: Октобар 08, 2013, 03:21:41 »

Dobiješ otkaz, pa brojiš milione

Procenjuje se da je u Srbiji nekoliko hiljada ljudi do sada više puta uzelo otpremnine za iste godine staža. Sadašnji Zakon o radu ne zabranjuje da se od svakog poslodavca naplati novac za ceo radni vek

NIKO tačno ne zna koliko je zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji naplatilo od države otpremninu više od jedanput, na ime istih godina staža. Sigurno je samo da nije retkost da zaposleni u nekom državnom fondu uzme otpremninu za, na primer, 20 godina provedenih na tom radnom mestu, potom pređe u neku opštinsku službu i kroz godinu-dve opet uzme otpremninu, ali sada za 22 godine staža. Ovakvih osoba ima više hiljada, a mogu da odgovaraju jedino svojom savešću pošto ih zakon ni u kom slučaju ne tereti.

 
- Takvo ponašanje je rupa u zakonu, jer nigde ne piše da vi ne možete da uzmete otpremninu dva puta, to jest svaki put kada promenite poslodavca i desi vam se da budete tehnološki višak vi od poslodavca imate pravo da tražite isplatu otpremnine za sve godine staža - objašnjava za "Novosti" Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije. - Bilo je slučajeva da je više hiljada osoba u Srbiji, koje su uglavnom dobri poznavaoci pravne struke ili Zakona o radu, ovo zloupotrebljavalo. A to pokazuju primeri u raznim opštinama, u Penzionom fondu...

Novi Zakon o radu, koji se uveliko najavljuje, trebalo bi, po rečima ministra privrede Saše Radulovića, da bude završen do kraja godine. Jedna od izmena odnosiće se upravo na način obračuna otpremnina. One bi, po novom, trebalo da se računaju samo za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, a ne na ukupan staž.


NAJPOŽELJNIJI
- U Nemačkoj, najrazvijenijoj evropskoj ekonomiji, zaposlene u dobi između 42 i 55 godina starosti, sa između 18 i 31 godinom radnog iskustva, smatraju se najpoželjnijim radnicima, jer imaju razvijene veštine i znanja, a pritom su još u životnoj snazi - ukazuje Rajić. - U Srbiji, nažalost, upravo ovakvi ljudi koji ostanu bez posla imaju malu šansu da se zaposle.

- Smisao zakona o radu je da štiti radnike, ali se u Srbiji dešava suprotno - ističe Radulović. - Veliki broj radno sposobnih ljudi, starijih od 50 godina, niko neće da zaposli jer ne želi da im plaća otpremnine za sve prethodne godine staža koje su proveli u drugom preduzeću.

Trenutno, po računici poslodavaca, radnicima koji se proglase tehnološkim viškom treba da se isplate otpremnine u rasponu od 170.000 pa, u nekim slučajevima, i više od milion dinara po zaposlenom. Promenama Zakona o radu poslodavci će, po rečima Rajića, umanjiti "strah od neuspeha u poslovanju" u budućnosti i neće morati da razmišljaju da treba da izbegnu zapošljavanje osoba sa 15, 20 i više godina radnog staža.

- Ovo će smanjiti i troškove države i Nacionalne službe za zapošljavanje, jer upravo država ima najveći problem sa licima

starijim od 50 godina koja poslodavci, iz ovih razloga, izbegavaju da zaposle, a daleko su od penzije, pa im se staž ne može premostiti - dodaje Rajić.

Promena načina obračuna otpremnine svakako će pogoditi radnike, i to najviše u javnom sektoru.

- Sindikati imaju jako uporište u javnom sektoru i javnim preduzećima, a zna se da je taj naš sektor preobiman i da postoje desetine hiljada zaposlenih koje su višak - ukazuje Rajić. - Kada bi se u ta preduzeća i ceo javni sektor uveli principi menadžerskog upravljanja i povećala efikanost koja je u ovom trenutku na 42 odsto efikanosti u privatnim kompanijama, onda bi mnoge od tih osoba postale tehnološki višak.

NAJPOŽELJNIJI
- U Nemačkoj, najrazvijenijoj evropskoj ekonomiji, zaposlene u dobi između 42 i 55 godina starosti, sa između 18 i 31 godinom radnog iskustva, smatraju se najpoželjnijim radnicima, jer imaju razvijene veštine i znanja, a pritom su još u životnoj snazi - ukazuje Rajić. - U Srbiji, nažalost, upravo ovakvi ljudi koji ostanu bez posla imaju malu šansu da se zaposle.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:457552-Dobijes-otkaz-pa-brojis-milione

  Овом чланку недостаје најбитнија напомена:они који могу да више пута узму отпремнине су лопови и криминалци из државног апарата.
 У чланку јасно пише да нормални људи и обични грађани то не могу зато што нико неће да их запосли.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #34 послато: Новембар 17, 2013, 07:17:43 »

Srbiji su potrebne fabrike i nova radna mesta jer je to jedini način da izađe iz krize, izjavio je danas lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić, prilikom obilaska gradilišta kompanije Leoni u Doljevcu.


Fabrika na 15.000 metara kvadratnihće proizvoditi kablove za automobile brenda Land Rover i Jaguar, trebalo bi sa proizvodnjom da počne na proleće 2014. godine.

- Fabrika će biti pod krovom do Nove godine, do marta završena, a na proleće počinje proizvodnja. Svi oni koji kažu da su kapitalne investicije budalaština, treba da dođu ovde i uvere se da je ovo zapravo kapitalni projekat koji će zaposliti 1.500 ljudi -  rekao je Dinkić, saopštili su Ujedinjeni regioni Srbije.

Prema njegovim rečima, domaće i strane investicije su neophodne Srbiji a svako ko želi dobro našem narodu mora da uradi sve da ih intenzivira.

Onaj ko kaže da će samo poboljšanje privrednog ambijenta dovesti do investicija ne govori istinu, istakao je Dinkić i dodao da bez podsticaja kompanija Leoni nikada ne bi došla u Doljevac, niti bi bilo koji investitor bio zainteresovan da locira fabrike u Gadžinom Hanu, Merošini ili Svrljigu.

- Ako hoćemo da svi krajevi naše zemlje dobiju istu šansu, da se svi regioni ravnomerno razvijaju moramo da podstičemo investicije i više nego do sada. Onima koji sede u kabinetima u Beogradu poručujem da izađu na teren, gradilišta, da obiđu Srbiju, da vide kako živi Srbija - zaključio je Dinkić.

Potpredsednica URS-a Verica Kalanović je ukazala da u Doljevcu postoji problem da priključak za električnu mrežu mora da se traži od Direkcije u Nišu, ali inženjeri ne mogu da se dogovore i njih pet daje pet različitih rešenja.

Tako se četiri puta vraća rešenje kako da se struja priključi na trafo, navela je ona i dodala da će sa takvim poslovnim ambijentom, Srbija teško uhvatiti korak sa onim zemljama u kojima se za 50 dana dobijaju građevinska i upotrebna dozvola.

- Kad govorimo o tome zašto Srbija pada na rang lestvice kada je u pitanju poslovni ambijent, mi mislimo da se razlozi za to dešavaju na nekom drugom mestu. Međutim, dovoljno je da izađete iz Beograda i odete na gradilište i vidite sa kojim se problemima susreću investitori - rekla je Kalanović.

Ona je objasnila da Srbija ima veliku birokratiju, neuređen sistem i da će na poslovnom ambijentu morati da se radi intenzivno u narednim godinama.
Lokalne samouprave nekada nisu dovoljne da svojim radom ponište ono što sada radi administracija u javnim preduzećima, pa je tako u Doljevcu na primer za 24 sata dobijena dozvola za izgradnju ove fabrike, istakla je Kalanović.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/420379/Dinkic-Srbiji-su-potrebne-fabrike-i-nova-radna-mesta

  Србији су потребни затвори и радни логори за лопове кад престану да буду власт а поготово за оне који су на власти.
  Сваки човек са три грама мозга у Србији зна да су приватизација и крађа два различита појма.
  Оно што је радио Динкић у Србији 10 година је била искључиво крађа.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #35 послато: Јануар 12, 2014, 02:58:06 »

Да ли грађани Србије верују да се заиста смањила незапосленост?

Када је у свом недавном обраћању грађанима први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изашао са оценом да је у земљи у протеклој 2013. години смањена незапосленост, то је изазвало праву буру у јавности, с обзиром да се рецимо на бројним интернет форумима јавило на стотине људи који су се такорећи сви до једног у неверици питали како је могуће да се тако нешто примећује једино на папиру у статистичким подацима, али не и у стварном животу?

Штавише, вицепремијер је, позивајући се на податке Републичког завода за статистику, истакао да се незапосленост у Србији смањила за читавих 5 посто, али они који сумњичаво врте главом на те податке, истичу да они по свему судећу не одговарају истини, јер би то значило да је дошло до отварања нових 150.000 радних места, а такође је и у супротности са подацима Националне службе за запошљавање, у којима се каже да је стопа регистроване незапослености и даље близу невероватних 30%, или у бројкама - скоро 800.000 незапослених.

Међутим, ако су статистички подаци контрадикторни, онда се то сигурно не може рећи и за реални животни стандард, за који се једнозначно може рећи да је лош и да сведочи у прилог тврдње да је незапосленост и даље на катастрофално високом нивоу.

А потврде за то стижу из свакодневице, као што су на пример вести о томе да грађани све више добровољно иду у затвор уместо да плаћају новчане казне. Наиме, процењује се да је 2013. године, чак око 10.000 људи у Србији одлучило да борави иза затворских решетака, с обзиром да нису имали новца да плате чак ни безначајне прекршајне казне у висини од неколико хиљада динара.

Дакле, током протекле године смо могли да сазнамо из судова широм Србије да је драматично повећан број оних који одлазе у затвор због сиромаштва, а то се нарочито примећује у градским срединама попут Београда, где се због непоседовања докумената чак сваки десети човек радије одлучио за затворску казну, а слична је ситуација и у мањим срединама као што је Ваљево, где се скоро 400 људи одрекло слободе због неплаћених казни, што представља велико повећање у односу на прошлу годину, и сведочи у корист брзог сиромашења грађана.

Наравно, да је којим случајем током прошле године заиста дошло до смањења незапослености за читавих 5 процената, онда је сасвим логично да би се то морало одразити и у реалном животу, а између осталог и по томе што би било све мање наведених случајева - да грађани радије бирају робијање уместо плаћања ситних казни.

И напослетку, ако је веровати свим оним неповерљивим грађанима који сматрају да се ипак ради о виртуелном смањењу незапослености, онда би се могло рећи да је у Србији управо пронађена формула за решење незапослености и у земљама Европске уније, као на пример у Грчкој. Дакле, чини се да и несрећне Грке само треба подучити домаћој методологији израчунавања незапослености, па ће и код њих она да се смањи у рекордном року. Па макар Грци сумњичаво вртели главом, исто као и Срби.

(Ратко Паић)



***




Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #36 послато: Јануар 17, 2014, 23:43:11 »

Сврха је: "То је по закону" илити Један дан у животу Вање Тамничић

Рођен сам и живим у Београду. Више бих волео да живим у једном другом граду.

Пре мало више од десет година, одмах након што сам дипломирао на факултету, још увек румен и вођен жељом да што пре реализујем све своје радне потенцијале, капацитете и способности, пријавио сам се у Националну службу за запошљавање.

Још током студија наслушао сам се и начитао небројених прича о овој институцији. Све те приче су биле врло сличне – говориле су о јако негативном искуству оних који су били у потрази за послом.

Суштина је била да Национална служба за запошљавање представља наслеђе из прошлог (комунистичко – социјалистичког) времена и да је, као таква, у овом времену, потпуно исчашена и измештена из реалности и превазиђена те да је због тога неспособна да учини било шта корисно на тржишту рада.

Сазнавао сам да запослени у овој институцији ништа не раде и да су, углавном, нељубазни. Дакле, Национална служба за запошљавање је непотребна и бескорисна и за послодавце и за оне који траже посао.

 

У оронулој згради филијале Националне службе за запошљавање која се налази у улици Косте Абрашевића у Београду, по стицању факултетске дипломе, обавио сам разговор са саветницом за запошљавање – озбиљном, пријатном, старијом госпођом, чијег се имана не сећам и која ми је објаснила „како ствари стоје“ на тржишту рада те да је институција у којој ради изгубила смисао постојања обзиром да су се битно променили и односи који су некада постојали на тржишту рада и законска регулатива која третира те односе. Та пријатна, старија госпођа тада се искрено радовала јер, како ми је рекла, не мора више да брине  пошто ће ускоро да оде у заслужену пензију. Било ми је драго због ње.

 

Наравно, одмах ми је постало јасно да је све што сам раније чуо или прочитао о Националној служби за запошљавање – потпуно тачно! Од ње, народски речено – није било баш никакве вајде!

Тада сам био сувише млад и заокупљен битнијим стварима у животу да бих се дуже и интензивније бавио питањем које се тада (а и сада) неминовно наметало: – Због чега, онда, уопште, постоји Национална служба за запошљавање, шта раде толики људи који су ту запослени и колико све то кошта нас грађане – пореске обвезнике?

 

Уместо да тражим одговоре, посветио сам се тражењу посла. Нашао сам га врло брзо. Морам признати да сам имао среће. Након пар година нашао сам наредни посао, а након тога још један па још један. Пратио сам огласе, аплицирао, одлазио на разговоре, тестирања…

 

Након нешто више од десет година од мог првог (и до сада јединог) контакта са Националном службом за запошљавање, у лето 2013. године, остао сам без посла. Нисам успео да нађем нови посао и морао сам да се пријавим на евиденцију институције која и деценију касније – и даље постоји?!

Требала су ми уверења која су неопходна за оверу здравствене књижице за незапослена лица и документ потребан за издавање "бус пус" картице за градски превоз незапослених лица. То је био једини разлог због кога сам морао да дођем на ово место.

Отишао сам у филијалу Националне службе за запошљавање која се налази у Земуну (улица Првомајска). Зграда није нова али је унутрашњост, на моје изненађење, врло детаљно реновирана и изгледа уредно и пријатно за рад људи који су ту запослени. Све је ново, чисто и свеже окречено. Клима уређаји се налазе на све стране.

Чак имају и једног господина у портирској униформи који упућује значајне погледе и даје кратке инструкције свакоме ко отвори улазна врата.

Није било гужве. Свега неколико људи. После кратког дрила на шалтеру, добио сам потребна документа.



Међутим, на шалтеру су ме обавестили да ми је дужност да се видим са саветником за запошљавање који ради на истој локацији. Заказали су ми „термин“ за неколико дана и тада сам сазнао да је саветник, заправо саветница – Вања Тамничић.

 

- Можда се нешто и променило за ових десет година. – помислио сам тада.

 

Одређеног дана, дошао сам у одређено време на исто место и након куцања ушао у канцеларију бр. 42. Ту ради саветница за запошљавање – Вања Тамничић.


Вања се понашала врло формално и званично. У почетку, није била нељубазна. Обраћала ми се кратким реченицма. Са друге стране, потпуно сам био свестан да би саветница сама требала да ми што детаљније објасни шта ће учинити она, а шта треба да учиним ја у ситуацији у којој се налазим. Она то није чинила.

Дао сам јој документа које је затражила и у тишини попунио образац са називима фирми и радних места на којима сам радио. Почела је да куца по тастатури.

 
- Унела сам податке у систем. – каже ми значајно Вања када је завршила и посматра ме као да се чуди што још увек седим у њеној канцеларији.

- У евиденционом картону сам уписала датум када треба да се следећи пут јавите. Доћи ћете овде за три месеца. – саопштава ми званичним тоном.

 

- Молим вас, објасните ми како функционише процес тражења посла. Шта ће се дешавати у наредном периоду и шта бих ја требао да урадим? – питао сам је љубазно.

 

- Па, рекла сам вам. – самоуверено ми одговара Вања и наставља да ме гледа у очи без жеље да ми даље било шта објасни. Као да се чуди одакле ми смелости да се упуштам у велику мистерију њеног посла и институције у којој ради.

Не одустајем и непријатну тишину која је завладала прекидам тако што јој љубазним тоном и бираним речима постављам питања да бих сазнао како она, као саветница за запошљавање, може да ми помогне у проналажењу новог посла. Добијам врло штуре одговоре из којих не могу ни да наслутим, а никако да закључим, шта је то што Вања треба да уради.


Незадовољан њеним одговорима, покушавам поново са питањима. Тон ми је миран. Пристојан сам и стрпљив. Вања ми поново упућује јако штуре одговоре али овај пут се врло јасно осећа нервоза и нестрпљење у њеном гласу.

Саветница Вања, очигледно, није расположена за разговор на тему својих радних обавеза које се, надам се, налазе и у опису њеног радног места. Разочаран, одустајем од даљег покушаја да добијем неку корисну информацију.

Вања ме обавештава да постоји озбиљан проблем са називима позиција/радних места на којима сам радио.

Каже ми да они, у Националној служби за запошљавање, користе називе радних места и описе позиција по некој спецификацији из 90’тих година (прошлог века) и да она не зна како да их усклади са менаџерским позицијама и "модерним" називима послова на којима сам радио јер ови моји садрже и неке стране термине.

Био сам у неверици! Та "спецификација" по којој она ради стара је 20-так година!!!

У тренутку ми је постало јасно због чега Вања није желела да ми објасни шта то она, као саветница, тачно ради. Јер ако не може да уради овако једноставну ствар која је, уједно, почетак и основ за све остало што треба да уследи у тражењу будућег посла – јасно је да ту нема ништа ни од саветовања ни од било какве помоћи у проналажењу новог посла. Национална служба за запошљавање – диносаурус из времена комунизма и даље постоји!

Истовремено, незапосленост је све већа.

Уместо да заврши у забораву, ружном сећању (на ђубришту историје), овом диносаурусу обезбедили су реновирани, уређени и климатизовани изложбени простор. Стална поставка и даље траје. Нажалост, није музејска.

У тренутку се стресем од овог сазнања али се не предајем, не одустајем лако. Посао ми је баш потребан и зато покушавам да преузмем иницијативу.

Пружам јој USB flash drive и обавештавам је да се на њему налази мој CV са детаљним описом послова које сам радио и предлажем јој да га отвори и погледа на рачунару и ако је потребно да га сними уз моје податке које је претходно унела. Додајем да сам сигуран да ће то помоћи да усклади називе послова са оним шта, заправо, ти послови обухватају.

- То не може! Систем је нов и не сме ништа да се утачиње у рачунар. – рекла је Вања строгим гласом.

- Да ли бих могао да вам свој CV пошаљем е-маилом? – питао сам, размишљајући колико треба да буде ограничена особа која доноси одлуку о забрани коришћења било какве екстерне меморије и да ли та особа зна чему служе све оне уздужне и попречне „пукотине“ на кућишту рачунара.

- Можете да ми пошаљете e-mail. – кратко одговара Вања и пружа ми папирић на коме је исписала своју e-mail адресу.

Захваљујем се и одлазим из Вањине канцеларије.

E-mail са CV-ем посало сам јој истог дана. У e-mailu сам је љубазно замолио да ми потврди да је исти примила. Такође сам написао да се надам да ће јој детаљан опис послова које сам обављао помоћи око усклађивања назива позиција за које ми је рекла да јој праве проблем.

Одговорила је брзо. Потврдила ми је пријем e-maila. Такође ми је написала да јој је CV од велике помоћи те да се нада да ће пронаћи одговарајући посао за мене.

И ја сам се надао. Нисам веровао.

 
У наредна три месеца пуно сам радио на проналажењу посла. Време је брзо пролазило и непријатно сећање на диносауруса и Вању је пало у други план. Тим пре што се Вања није јавила да ме изненади неком пријатном информацијом. За та три месеца конкурисао сам много пута, одлазио на разговоре и тестирања. Искуства су била мање или више непријатна и имала су горак укус. Нисам успео да пронађем посао.


Међутим, успео сам да пропустим датум када је требало да се јавим у Националну службу за запошљавање.

У питању је био један дан кашњења. Искрено, заборавио сам. Заборавио сам јер све оно што ми се десило пре три месеца у тој институцији, утицало је да закључим да је сваки наредни одлазак – безначајан и да није вредан труда. Беспотребно губљење времена. Најважније од свега – Вања ми није објаснила због чега морам да се јавим и шта ће се десити ако то не учиним.

Дан након заказаног термина ипак сам отишао у филијалу институције-диносауруса у Земуну.

На самом улазу, док сам правио корак ка момку који је седео за шалтером, пресекао ме је глас човека у униформи портира.

 

- Изволите господине. Шта вам треба? – питао ме је гласно.

 

- Треба да се јавим Вањи Тамничић.

 

- Канцеларија број 42. – рекао је кратко и показао руком у правцу врата канцеларије.

 

Као и прошли пут, никога није било испред канцеларије. Покуцао сам и након потврдног одговора, отворио врата и ушао. Вања је брзо прекинула разговор који је водила телефоном. Мобилни телефон је пажљиво вратила у футролу розе боје и упитно ме погледала.

Рекао сам јој да се јављам са даном закашњења и пружио јој радну књижицу, личну карту и картончић на коме је пре три месеца уписала датум јављања.

Није ме понудила да седнем.

Узела је документа и почела да куца по тастатури.

 

- Касните. Зато нису могли да вам упишу датум на шалтеру него сте морали да дођете код саветника. Код мене, да ја то урадим. – ово је поновила тачно три пута док је куцала по тастатури, сваки пут подижући поглед ка мени.

 

Вања Тамничић је тренирала строгоћу. Била је значајно речитија него пре три месеца. Било ми је смешно, а у исто време и одвратно.

Сачекао сам да заврши са куцањем.

- Нисам ни стигао до шалтера. Одмах су ме упутили код вас. – рекао сам.

- Па, и да сте били на шалтеру они не би могли то да заврше и опет би вас упутили код мене. То је зато што касните. – одговорила је спремно и строго, гледајући ме у очи.

 

Ма, ти си, Вања, опасно значајан играч у овој спрдњи од институције, помислио сам.
И није те срамота да ми то поновиш неколико пута за редом. Твоје колеге на шалтеру, који се налази 3 метра од твоје канцеларије, нису способни ни овлашћени да ураде тако значајну ствар па зато ти мораш да будеш ангажована. Ауу?! Па, код вас постоји  подела рада. И то не било каква! Врло строга подела рада где се тачно зна ко, када и под којим условима сме и може да уради неку од невеликог броја безначајности од којих се састоји ваш посао. И тако сваког дана. И тако годинама. Деценијама. И још за то примате плату. Плату са буџета, од новца који ми, грађани, плаћамо држави на име пореза и других дажбина.

Док мисли навиру успевам да се не препустим афекту и уљудно постављам питање.

- Да ли сте, за ова три месеца, успели да урадите било шта у вези мог посла? Да ли сте успели да пронађете неки посао за мене?

- Не. Ништа. – одговара кратко и више ме не гледа у очи.

 

- Ја сам вам e-mailom послао свој CV са детаљним описом послова које сам радио током претходних година. Да ли се сећате?

Вања одречно одмахује главом.

- Када сте посали CV ? – пита ме незаинтересовано.

- Истог дана када смо се први пут видели, пре три месеца. Одмах након виђења. Ви сте ми одговорили e-mailom да сте примили мој CV и да ће вам помоћи приликом тражења одговарајућег посла за мене.

 

Вања ћути и не гледа у мене. Гледа у једну тачку на свом столу.

Након кратке паузе проговара.

- Доћи ћете за три месеца, поново. Уписала сам датум.


 

Даје ми документа и фамозни картончић са новим датумом и очекује да напустим канцеларију.

 

- Реците ми која је сврха јављања, долажења. – питам је смиреним тоном.

 

Гледа ме збуњено и тупо.


 
- Није ми проблем да поново дођем за три месеца али ме занима која је сврха. Мора да постоји нека сврха, а ја не успевам да је увидим. Молим вас, реците ми која је сврха? – питам искрено.

Вања ме поново гледа тупо. Затим значајно подиже обрву и са изразом лица особе која пред страшним судом износи своју завршну реч одбране, реч која ће одлучити да ли ће наредну вечност  горети у паклу или бивствовати у рају – Вања Тамничић ми саопштава:

- Сврха је… То је по закону.

 

Затечен сам глупошћу која ме је запљуснула као огроман талас. Непријатно ми је. Нисам очекивао да ово може да поприми димензије гротеске. Да се до те мере искриви реалност да то постане застрашујуће. Налазим се у институцији државе Србије, у Националној служби за запошљавање и сведок сам бесмисла. Сваки смисао је одавде давно исчезао. Очајан, одлучујем се за последње питање.

 

- Реците ми још само једну ствар. Да ли ово долажење има неки суштински значај или је то само формалност? – питам и хватам се за кваку.

- Формалност. – тихо и кратко одговара Вања Тамничић, саветница у Националној служби за запошљавање.

 

Колико је грађана Србије доживело овакву или врло сличну непријатност?

На основу онога што сам видео, прочитао и чуо, сигуран сам да је овај број – огроман!

Пажљиво сам погледао веб сајт Националне службе за запошљавање (НСЗ) и наишао сам на бројне лажи. Највећа од свих лажи је дрска порука исписана великим словима: "НСЗ данас – модеран јавни сервис који пружа услуге незапосленим лицима и послодавцима у Србији."

Готово све што се налази под насловом "Индивидуални план запошљавања" је чиста фикција која нема додирних тачака са оним што се дешава у реалном животу. То је бајка написана за грађане који су у потрази за послом и која би била смешна да није трагична и тужна.

Наравно, ту је и пуно текстова који на крајње популистички начин третирају процесе на тржишту рада и претендују да буду информативни за читаоца. Јасно је да је намера била да се оваквим текстовима попуни празан простор на сајту НСЗ те да се код наивних и неупућених грађана остави утисак да им НСЗ може понудити нешто заиста битно и корисно.

Истина је другачија. Оваквих текстова препун је Интернет, а исти или врло слични текстови се одавно могу наћи на свим веб сајтовима небројених агенција за запошљавање (HR агенције).

Све што се може прочитати на веб сајту НСЗ, говори да је суштинска делатност ове институције – бављење ситним и неважним бирократко-административним активностима. Одвратан је покушај да се овакве активности представе као нешто што је од животног значаја за грађане као и за послодавце.

 

Волео бих да ми неко ко је добро упућен у ову проблематику објасни који је, данас, разлог за постојање Националне службе за запошљавање.
Замолио бих да одговор буде подупрт ваљаним, истинитим, прецизним, разумљивим и конкретним аргументима.

Желео бих да знам тачан број људи који су у Србији дошли до посла уз помоћ Националне службе за запошљавање. Желео бих да знам тачан број тих људи у свакој од претходних 10 година. Такође бих желео да знам која је структура стручне спреме (степен образовања) тих људи.

Истина је да се, већ јако дуго, рад Националне службе за запошљавање своди на 2 активности невеликог значаја:

    Издавање потврда и уверења о незапослености која грађани, даље, носе у друге државне институције да би у њима остварили нека своја права (право на здравствену заститу током незапослености и сл.).
    Вођење некакве евиденције и статистике.

Ово ни из близа није довољан разлог за постојање Националне службе за запошљавање. И исту би требало хитно укинути. По закону!

Треба је укинути јер те активности могу да обављају (или већ обављају) друге државне институције као што су Републички фонд ПИО, Републички завод за статистику и сл.

Циљ је смањивање беспотребног бирократског апарата и истоврмено повећање ефективности и ефикасности осталих државних институција које морају бити сервис грађана. Те институције морају бити на услузи грађанима. Никако обрнуто.

Националну службу за запошљавање треба укинути јер је паразит овог друштва, њени запослени паразитирају на буџету. Паразитирају на нашем новцу.

Потребно је да се средства, која сада користе паразити, усмере на места где су потребнија, а таквих места, у држави Србији, нажалост – има и превише. Тако ми се бар чини.

Ако се, пак, закључи да средстава у буџету има довољно, укидањем Националне службе за запошљавање, смањиће се издаци грађана за потребе буџета.

У оба случаја – решавамо се паразита.

У оба случаја – сви смо на добитку.


(Драган Н. Петровић)



***

Све ово ми је врло добро познато. Иста питања и ја сам често постављала свом "саветодавцу" и сличне одговоре увек добијала.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #37 послато: Април 03, 2014, 00:29:47 »

С три дипломе живим од пензије родитеља


Ужичанин Никола Тешовић има 32 године, три факултетске дипломе, диплома археологије, мастер антропологије и мастер историје поређане су на радном столу као апотекарске флашице, све стечене на Филозофском факултету у Београду, односно државном универзитету који се налази на Шангајској листи најбољих високошколских установа. Али отаџбини то није потребно, јер раде само банке, кладионице и кафане, а државне службе су пренапучене партијским кадровима. Никола пак круни четврту деценију живота, а сталног запослења нема, па нема.


Изневерене наде: Никола као студент археологије

 

Запошљавао се осам пута, наравно, увек на одређено време, као замена онима који су рођени на време или правовремено обезбедише ухлебљење. У радној књижици има уписане око четири године радног стажа. Није му сметало где ће остварити своје уставноправо на рад. Путовао је у 50 километара удаљени Косјерић, у златиборско село Јабланица, радио је и у ужичким основним и средњим школама, добијао је похвале од оних којима је преносио знање, а од оних који одлучују - обећања, и тако из године у годину.

Књига му је најбољи пријатељ, али у погрешном времену партијског запошљавања, страначких књижица, позиционо-опозиционих договора Никола је политичким речником казано, ванстраначки кандидат, па самим тим "несналажљив" за живот!



- Желим да будем слободан и да верујем да у земљи у којој сам рођен има места и за нас који немамо никакве везе са политиком. У странку нећу, јер не умем и не могу да причам приче. Страначки и идеолошки говор прикривају стварност и друштвене недостатке и ја себе ту не могу да видим. Завршио сам три факултета са хуманистичком потком и како бих ја могао да изврћем оно што сам научио на студијама у некаквом страначком говору или кампањи. То је за мене незамисливо - држи се Никола својих убеђења.


Политика је на нашим просторима судбина, ко се не бави њом она се бави њиме на најокрутнији начин.


- Нећу да делим летке, да лепим плакате, да будем страначки вишебојац и свезналица или идеолошким говором да манипулишем масама. Толике године сам провео дружећи се са књигом, само ме струка занима и ништа више. Да ли можете да претпоставите колико су држава и моји родитељи уложили у моје школовање да бих ја сада причао о немогућности запослења уместо да своје знање преносим младима и да будем друштвено-користан члан друштва. Зар треба да размишљам о преквалификацији након толико стеченог знања - пита се незапослени ужички интелектуалац.

 

Рад у епизодама

Осам пута је Никола заснивао радни однос. Први пут 2007. године у Уметничкој школи у Ужицу. Најдуже је радио у Основној школи "Нада Матић" у Ужицу од 2008. до 2010. године. Затим је радио у ужичким основним и средњим школама, Основној школи "Мито Игумановић" у Косјерићу, Основној школи у Јабланици и последњи пут је био запослен прошле године у Основној школи "Димитрије Туцовић" у Чајетини.


За разлику од многих дипломаца који су остали у Београду или напустили Србију Никола ниједног тренутка није размишљао о таквом потезу.


- Издржаћу у вери и убеђењу да ћу у свом граду и у својој земљи добити посао. У том ставу нема дилеме. Он је чврст као дорски стуб - каже Никола.

Као и већину младих који су незапослени издржавају га родитељи пензионери. Ту чињеницу тешко прихвата надајући се да ће се ипак једног дана запослити као професор и од те зараде моћи да живи.

- Пре неколико дана предао сам још једну молбу, очекујем да наше следеће виђење и сусрет не буде обележен причом о послу којег нема!

(М.Станимировић, Вести)



***

Доста је оваквих случајева у Србији. Не знам шта да кажем, сем нажалост, да су у тој несрећи, колико толико срећници  незапослени који имају родитеље, који примају пензије. Са друге стране шта је са онима који немају родитеље, а таквих има такође много. Е, Србијо, туго!!!



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
ПЕТАР
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 82


Погледај профил
« Одговор #38 послато: Април 28, 2014, 23:19:02 »

То је то кладионице,кафићи, дрога, алкохол пропсат друштва.Овај момак је доказ да нама не требају стручњаци већ полтрони,то су те грешке које је и а.рајс описивао,нажалост без страначке или неке друге везе или једно и друго врло је тешко доћи до правог пута.Туга Србадије целе.
Сачувана

БОЖЕ ПРАВДЕ
ПЕТАР
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 82


Погледај профил
« Одговор #39 послато: Април 28, 2014, 23:33:00 »

Сврха је: "То је по закону" илити Један дан у животу Вање Тамничић

Рођен сам и живим у Београду. Више бих волео да живим у једном другом граду.

Пре мало више од десет година, одмах након што сам дипломирао на факултету, још увек румен и вођен жељом да што пре реализујем све своје радне потенцијале, капацитете и способности, пријавио сам се у Националну службу за запошљавање.

Још током студија наслушао сам се и начитао небројених прича о овој институцији. Све те приче су биле врло сличне – говориле су о јако негативном искуству оних који су били у потрази за послом.

Суштина је била да Национална служба за запошљавање представља наслеђе из прошлог (комунистичко – социјалистичког) времена и да је, као таква, у овом времену, потпуно исчашена и измештена из реалности и превазиђена те да је због тога неспособна да учини било шта корисно на тржишту рада.

Сазнавао сам да запослени у овој институцији ништа не раде и да су, углавном, нељубазни. Дакле, Национална служба за запошљавање је непотребна и бескорисна и за послодавце и за оне који траже посао.

 

У оронулој згради филијале Националне службе за запошљавање која се налази у улици Косте Абрашевића у Београду, по стицању факултетске дипломе, обавио сам разговор са саветницом за запошљавање – озбиљном, пријатном, старијом госпођом, чијег се имана не сећам и која ми је објаснила „како ствари стоје“ на тржишту рада те да је институција у којој ради изгубила смисао постојања обзиром да су се битно променили и односи који су некада постојали на тржишту рада и законска регулатива која третира те односе. Та пријатна, старија госпођа тада се искрено радовала јер, како ми је рекла, не мора више да брине  пошто ће ускоро да оде у заслужену пензију. Било ми је драго због ње.

 

Наравно, одмах ми је постало јасно да је све што сам раније чуо или прочитао о Националној служби за запошљавање – потпуно тачно! Од ње, народски речено – није било баш никакве вајде!

Тада сам био сувише млад и заокупљен битнијим стварима у животу да бих се дуже и интензивније бавио питањем које се тада (а и сада) неминовно наметало: – Због чега, онда, уопште, постоји Национална служба за запошљавање, шта раде толики људи који су ту запослени и колико све то кошта нас грађане – пореске обвезнике?

 

Уместо да тражим одговоре, посветио сам се тражењу посла. Нашао сам га врло брзо. Морам признати да сам имао среће. Након пар година нашао сам наредни посао, а након тога још један па још један. Пратио сам огласе, аплицирао, одлазио на разговоре, тестирања…

 

Након нешто више од десет година од мог првог (и до сада јединог) контакта са Националном службом за запошљавање, у лето 2013. године, остао сам без посла. Нисам успео да нађем нови посао и морао сам да се пријавим на евиденцију институције која и деценију касније – и даље постоји?!

Требала су ми уверења која су неопходна за оверу здравствене књижице за незапослена лица и документ потребан за издавање "бус пус" картице за градски превоз незапослених лица. То је био једини разлог због кога сам морао да дођем на ово место.

Отишао сам у филијалу Националне службе за запошљавање која се налази у Земуну (улица Првомајска). Зграда није нова али је унутрашњост, на моје изненађење, врло детаљно реновирана и изгледа уредно и пријатно за рад људи који су ту запослени. Све је ново, чисто и свеже окречено. Клима уређаји се налазе на све стране.

Чак имају и једног господина у портирској униформи који упућује значајне погледе и даје кратке инструкције свакоме ко отвори улазна врата.

Није било гужве. Свега неколико људи. После кратког дрила на шалтеру, добио сам потребна документа.



Међутим, на шалтеру су ме обавестили да ми је дужност да се видим са саветником за запошљавање који ради на истој локацији. Заказали су ми „термин“ за неколико дана и тада сам сазнао да је саветник, заправо саветница – Вања Тамничић.

 

- Можда се нешто и променило за ових десет година. – помислио сам тада.

 

Одређеног дана, дошао сам у одређено време на исто место и након куцања ушао у канцеларију бр. 42. Ту ради саветница за запошљавање – Вања Тамничић.


Вања се понашала врло формално и званично. У почетку, није била нељубазна. Обраћала ми се кратким реченицма. Са друге стране, потпуно сам био свестан да би саветница сама требала да ми што детаљније објасни шта ће учинити она, а шта треба да учиним ја у ситуацији у којој се налазим. Она то није чинила.

Дао сам јој документа које је затражила и у тишини попунио образац са називима фирми и радних места на којима сам радио. Почела је да куца по тастатури.

 
- Унела сам податке у систем. – каже ми значајно Вања када је завршила и посматра ме као да се чуди што још увек седим у њеној канцеларији.

- У евиденционом картону сам уписала датум када треба да се следећи пут јавите. Доћи ћете овде за три месеца. – саопштава ми званичним тоном.

 

- Молим вас, објасните ми како функционише процес тражења посла. Шта ће се дешавати у наредном периоду и шта бих ја требао да урадим? – питао сам је љубазно.

 

- Па, рекла сам вам. – самоуверено ми одговара Вања и наставља да ме гледа у очи без жеље да ми даље било шта објасни. Као да се чуди одакле ми смелости да се упуштам у велику мистерију њеног посла и институције у којој ради.

Не одустајем и непријатну тишину која је завладала прекидам тако што јој љубазним тоном и бираним речима постављам питања да бих сазнао како она, као саветница за запошљавање, може да ми помогне у проналажењу новог посла. Добијам врло штуре одговоре из којих не могу ни да наслутим, а никако да закључим, шта је то што Вања треба да уради.


Незадовољан њеним одговорима, покушавам поново са питањима. Тон ми је миран. Пристојан сам и стрпљив. Вања ми поново упућује јако штуре одговоре али овај пут се врло јасно осећа нервоза и нестрпљење у њеном гласу.

Саветница Вања, очигледно, није расположена за разговор на тему својих радних обавеза које се, надам се, налазе и у опису њеног радног места. Разочаран, одустајем од даљег покушаја да добијем неку корисну информацију.

Вања ме обавештава да постоји озбиљан проблем са називима позиција/радних места на којима сам радио.

Каже ми да они, у Националној служби за запошљавање, користе називе радних места и описе позиција по некој спецификацији из 90’тих година (прошлог века) и да она не зна како да их усклади са менаџерским позицијама и "модерним" називима послова на којима сам радио јер ови моји садрже и неке стране термине.

Био сам у неверици! Та "спецификација" по којој она ради стара је 20-так година!!!

У тренутку ми је постало јасно због чега Вања није желела да ми објасни шта то она, као саветница, тачно ради. Јер ако не може да уради овако једноставну ствар која је, уједно, почетак и основ за све остало што треба да уследи у тражењу будућег посла – јасно је да ту нема ништа ни од саветовања ни од било какве помоћи у проналажењу новог посла. Национална служба за запошљавање – диносаурус из времена комунизма и даље постоји!

Истовремено, незапосленост је све већа.

Уместо да заврши у забораву, ружном сећању (на ђубришту историје), овом диносаурусу обезбедили су реновирани, уређени и климатизовани изложбени простор. Стална поставка и даље траје. Нажалост, није музејска.

У тренутку се стресем од овог сазнања али се не предајем, не одустајем лако. Посао ми је баш потребан и зато покушавам да преузмем иницијативу.

Пружам јој USB flash drive и обавештавам је да се на њему налази мој CV са детаљним описом послова које сам радио и предлажем јој да га отвори и погледа на рачунару и ако је потребно да га сними уз моје податке које је претходно унела. Додајем да сам сигуран да ће то помоћи да усклади називе послова са оним шта, заправо, ти послови обухватају.

- То не може! Систем је нов и не сме ништа да се утачиње у рачунар. – рекла је Вања строгим гласом.

- Да ли бих могао да вам свој CV пошаљем е-маилом? – питао сам, размишљајући колико треба да буде ограничена особа која доноси одлуку о забрани коришћења било какве екстерне меморије и да ли та особа зна чему служе све оне уздужне и попречне „пукотине“ на кућишту рачунара.

- Можете да ми пошаљете e-mail. – кратко одговара Вања и пружа ми папирић на коме је исписала своју e-mail адресу.

Захваљујем се и одлазим из Вањине канцеларије.

E-mail са CV-ем посало сам јој истог дана. У e-mailu сам је љубазно замолио да ми потврди да је исти примила. Такође сам написао да се надам да ће јој детаљан опис послова које сам обављао помоћи око усклађивања назива позиција за које ми је рекла да јој праве проблем.

Одговорила је брзо. Потврдила ми је пријем e-maila. Такође ми је написала да јој је CV од велике помоћи те да се нада да ће пронаћи одговарајући посао за мене.

И ја сам се надао. Нисам веровао.

 
У наредна три месеца пуно сам радио на проналажењу посла. Време је брзо пролазило и непријатно сећање на диносауруса и Вању је пало у други план. Тим пре што се Вања није јавила да ме изненади неком пријатном информацијом. За та три месеца конкурисао сам много пута, одлазио на разговоре и тестирања. Искуства су била мање или више непријатна и имала су горак укус. Нисам успео да пронађем посао.


Међутим, успео сам да пропустим датум када је требало да се јавим у Националну службу за запошљавање.

У питању је био један дан кашњења. Искрено, заборавио сам. Заборавио сам јер све оно што ми се десило пре три месеца у тој институцији, утицало је да закључим да је сваки наредни одлазак – безначајан и да није вредан труда. Беспотребно губљење времена. Најважније од свега – Вања ми није објаснила због чега морам да се јавим и шта ће се десити ако то не учиним.

Дан након заказаног термина ипак сам отишао у филијалу институције-диносауруса у Земуну.

На самом улазу, док сам правио корак ка момку који је седео за шалтером, пресекао ме је глас човека у униформи портира.

 

- Изволите господине. Шта вам треба? – питао ме је гласно.

 

- Треба да се јавим Вањи Тамничић.

 

- Канцеларија број 42. – рекао је кратко и показао руком у правцу врата канцеларије.

 

Као и прошли пут, никога није било испред канцеларије. Покуцао сам и након потврдног одговора, отворио врата и ушао. Вања је брзо прекинула разговор који је водила телефоном. Мобилни телефон је пажљиво вратила у футролу розе боје и упитно ме погледала.

Рекао сам јој да се јављам са даном закашњења и пружио јој радну књижицу, личну карту и картончић на коме је пре три месеца уписала датум јављања.

Није ме понудила да седнем.

Узела је документа и почела да куца по тастатури.

 

- Касните. Зато нису могли да вам упишу датум на шалтеру него сте морали да дођете код саветника. Код мене, да ја то урадим. – ово је поновила тачно три пута док је куцала по тастатури, сваки пут подижући поглед ка мени.

 

Вања Тамничић је тренирала строгоћу. Била је значајно речитија него пре три месеца. Било ми је смешно, а у исто време и одвратно.

Сачекао сам да заврши са куцањем.

- Нисам ни стигао до шалтера. Одмах су ме упутили код вас. – рекао сам.

- Па, и да сте били на шалтеру они не би могли то да заврше и опет би вас упутили код мене. То је зато што касните. – одговорила је спремно и строго, гледајући ме у очи.

 

Ма, ти си, Вања, опасно значајан играч у овој спрдњи од институције, помислио сам.
И није те срамота да ми то поновиш неколико пута за редом. Твоје колеге на шалтеру, који се налази 3 метра од твоје канцеларије, нису способни ни овлашћени да ураде тако значајну ствар па зато ти мораш да будеш ангажована. Ауу?! Па, код вас постоји  подела рада. И то не било каква! Врло строга подела рада где се тачно зна ко, када и под којим условима сме и може да уради неку од невеликог броја безначајности од којих се састоји ваш посао. И тако сваког дана. И тако годинама. Деценијама. И још за то примате плату. Плату са буџета, од новца који ми, грађани, плаћамо држави на име пореза и других дажбина.

Док мисли навиру успевам да се не препустим афекту и уљудно постављам питање.

- Да ли сте, за ова три месеца, успели да урадите било шта у вези мог посла? Да ли сте успели да пронађете неки посао за мене?

- Не. Ништа. – одговара кратко и више ме не гледа у очи.

 

- Ја сам вам e-mailom послао свој CV са детаљним описом послова које сам радио током претходних година. Да ли се сећате?

Вања одречно одмахује главом.

- Када сте посали CV ? – пита ме незаинтересовано.

- Истог дана када смо се први пут видели, пре три месеца. Одмах након виђења. Ви сте ми одговорили e-mailom да сте примили мој CV и да ће вам помоћи приликом тражења одговарајућег посла за мене.

 

Вања ћути и не гледа у мене. Гледа у једну тачку на свом столу.

Након кратке паузе проговара.

- Доћи ћете за три месеца, поново. Уписала сам датум.


 

Даје ми документа и фамозни картончић са новим датумом и очекује да напустим канцеларију.

 

- Реците ми која је сврха јављања, долажења. – питам је смиреним тоном.

 

Гледа ме збуњено и тупо.


 
- Није ми проблем да поново дођем за три месеца али ме занима која је сврха. Мора да постоји нека сврха, а ја не успевам да је увидим. Молим вас, реците ми која је сврха? – питам искрено.

Вања ме поново гледа тупо. Затим значајно подиже обрву и са изразом лица особе која пред страшним судом износи своју завршну реч одбране, реч која ће одлучити да ли ће наредну вечност  горети у паклу или бивствовати у рају – Вања Тамничић ми саопштава:

- Сврха је… То је по закону.

 

Затечен сам глупошћу која ме је запљуснула као огроман талас. Непријатно ми је. Нисам очекивао да ово може да поприми димензије гротеске. Да се до те мере искриви реалност да то постане застрашујуће. Налазим се у институцији државе Србије, у Националној служби за запошљавање и сведок сам бесмисла. Сваки смисао је одавде давно исчезао. Очајан, одлучујем се за последње питање.

 

- Реците ми још само једну ствар. Да ли ово долажење има неки суштински значај или је то само формалност? – питам и хватам се за кваку.

- Формалност. – тихо и кратко одговара Вања Тамничић, саветница у Националној служби за запошљавање.

 

Колико је грађана Србије доживело овакву или врло сличну непријатност?

На основу онога што сам видео, прочитао и чуо, сигуран сам да је овај број – огроман!

Пажљиво сам погледао веб сајт Националне службе за запошљавање (НСЗ) и наишао сам на бројне лажи. Највећа од свих лажи је дрска порука исписана великим словима: "НСЗ данас – модеран јавни сервис који пружа услуге незапосленим лицима и послодавцима у Србији."

Готово све што се налази под насловом "Индивидуални план запошљавања" је чиста фикција која нема додирних тачака са оним што се дешава у реалном животу. То је бајка написана за грађане који су у потрази за послом и која би била смешна да није трагична и тужна.

Наравно, ту је и пуно текстова који на крајње популистички начин третирају процесе на тржишту рада и претендују да буду информативни за читаоца. Јасно је да је намера била да се оваквим текстовима попуни празан простор на сајту НСЗ те да се код наивних и неупућених грађана остави утисак да им НСЗ може понудити нешто заиста битно и корисно.

Истина је другачија. Оваквих текстова препун је Интернет, а исти или врло слични текстови се одавно могу наћи на свим веб сајтовима небројених агенција за запошљавање (HR агенције).

Све што се може прочитати на веб сајту НСЗ, говори да је суштинска делатност ове институције – бављење ситним и неважним бирократко-административним активностима. Одвратан је покушај да се овакве активности представе као нешто што је од животног значаја за грађане као и за послодавце.

 

Волео бих да ми неко ко је добро упућен у ову проблематику објасни који је, данас, разлог за постојање Националне службе за запошљавање.
Замолио бих да одговор буде подупрт ваљаним, истинитим, прецизним, разумљивим и конкретним аргументима.

Желео бих да знам тачан број људи који су у Србији дошли до посла уз помоћ Националне службе за запошљавање. Желео бих да знам тачан број тих људи у свакој од претходних 10 година. Такође бих желео да знам која је структура стручне спреме (степен образовања) тих људи.

Истина је да се, већ јако дуго, рад Националне службе за запошљавање своди на 2 активности невеликог значаја:

    Издавање потврда и уверења о незапослености која грађани, даље, носе у друге државне институције да би у њима остварили нека своја права (право на здравствену заститу током незапослености и сл.).
    Вођење некакве евиденције и статистике.

Ово ни из близа није довољан разлог за постојање Националне службе за запошљавање. И исту би требало хитно укинути. По закону!

Треба је укинути јер те активности могу да обављају (или већ обављају) друге државне институције као што су Републички фонд ПИО, Републички завод за статистику и сл.

Циљ је смањивање беспотребног бирократског апарата и истоврмено повећање ефективности и ефикасности осталих државних институција које морају бити сервис грађана. Те институције морају бити на услузи грађанима. Никако обрнуто.

Националну службу за запошљавање треба укинути јер је паразит овог друштва, њени запослени паразитирају на буџету. Паразитирају на нашем новцу.

Потребно је да се средства, која сада користе паразити, усмере на места где су потребнија, а таквих места, у држави Србији, нажалост – има и превише. Тако ми се бар чини.

Ако се, пак, закључи да средстава у буџету има довољно, укидањем Националне службе за запошљавање, смањиће се издаци грађана за потребе буџета.

У оба случаја – решавамо се паразита.

У оба случаја – сви смо на добитку.


(Драган Н. Петровић)



***

Све ово ми је врло добро познато. Иста питања и ја сам често постављала свом "саветодавцу" и сличне одговоре увек добијала.



 
То је то право у центар,проблем је у систему ,има у свим паразитским институцијама добрих људи који ће вам рећи истину у очи.




« Последња измена: Април 29, 2014, 01:05:02 Модератор » Сачувана

БОЖЕ ПРАВДЕ
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #40 послато: Август 31, 2015, 08:32:42 »

Земља бесмисла: Завршили факултет, а беру воће, конобаришу...

Сваки трећи Новосађанин старости између 15 и 30 година тражи посао. Од 30.000 незапослених људи у Новом Саду, колико их има на бироу рада, више од 6.500 су млади до 30 година, а многи од њих су завршили факултет. Највећи проблем је неусклађеност потражње и понуде послова.



- Седам година сам на бироу и изгубио сам сваку наду да ћу се на тај начин запослити. Имам 30 година и ни дан радног стажа. Радио сам као конобар, продавао у трафици, летос сам ишао у Банат да берем воће... Изгубио сам сваку наду да ћу у овој држави икада радити у струци - каже Александар Стакић, дипломирани правник.

Према евиденцији новосадске филијале НСЗ-а, на бироу рада има чак 236 дипломираних правника. И поред ових података, Правни факултет у Новом Саду сваке године упише 700 студената, а на приватним факултетима буде уписано још око 200 људи. Ништа светлију будућност немају ни млади економисти.

Бојана Прерадовић има 26 година и дипломирани је економиста. Безуспешно посао тражи већ годину дана, како путем сајмова, тако и путем разних врста конкурса.

- Уписала сам економију мислећи да ћу лако наћи посао. Међутим, већ на другој години факултета слушала сам приче својих старијих колега који не могу да се запосле. Мислила сам да ће бити боље, а сада сам у истој ситуацији као и они - каже Прерадовић.

Посебан проблем је радно искуство, које се очекује од младих стручњака, а које нису имали где да стекну.

- Мој ЦВ је пун радног искуства, али ниједно није из струке. Завршио сам физику и годинама покушавам да се запослим у просвети. У међувремену сам радио све што ми је нуђено, а последњих пет месеци радим у продавници електроопреме - каже Иван Херцег.

Поред слабе понуде, један од кључних разлога што се и с факултетском дипломом све теже долази до посла јесте неусклађеност понуде и потражње. Већина факултета у Новом Саду уписне квоте није мењала годинама, тако да се још школујемо за занимања која су била тражена пре две деценије.

(Вести)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #41 послато: Јул 16, 2016, 19:45:05 »

Зовите ме на посао кад прође лето


  Нећу да устајем из кревета за те паре – најчешћи је одговор младих особа са евиденције Националне службе за запошљавање, кад су их из НСЗ пре извесног времена позвали да раде као месари за плату од 20.000 динара у једном трговачком ланцу. Од њих стотину са дипломом средње ветеринарске школе, готово сви су одбили понуђено запослење, а било је и „духовитих” објашњења попут – Ја кољем по кућама за већи новац.

Искуство запослених у НСЗ говори да велики број младих (узраста до 30 година) којима пронађу посао у летњем периоду, уместо да су одушевљени што ће се коначно решити статуса незапосленог лица, на добијену понуду кажу – Ух, па сад идем на море! Да ли тај посао може да сачека до јесени?

Унија послодаваца Србије недавно је изнела да је чак 70 одсто младих неактивно на тржишту рада – не траже посао и спремнији су да седе код куће и добијају џепарац од родитеља. Стручњаци Националне службе за запошљавање кажу да, према подацима Анкете о радној снази за 2015. годину, млађе од 30 година одликује ниска стопа радне активности (29 одсто), која је двоструко нижа у односу на укупно становништво радног узраста (63,4 процента). У преводу, свега трећина младих особа активно тражи посао.

– Стопа незапослености младих до 30 година је 43 одсто, и двоструко је виша у односу на укупно становништво радног узраста (18,5 процената). Са друге стране, стопа запослености младих износи 16,4 одсто и троструко је нижа у односу на становништво радног узраста (52 одсто). То значи да је запослена тек свака шеста особа до 30 година. Ови подаци указују и на неповољан положај младих на тржишту рада – истичу стручњаци Националне службе за запошљавање.

О односу младих према раду говорио је и премијер Александар Вучић, током прекјучерашње посете компанији Бекамент у Аранђеловцу. – Сви би да се запосле, али нико неће да ради у производњи, јер нисмо тако децу васпитали – рекао је Вучић додајући да је то највећи проблем Србије
Они примећују да се млади дуже задржавају у систему школовања – живе са родитељима и рачунају на њихову финансијску подршку. У таквој  позицији, један број њих, пре свега високообразованих, дуже остаје незапослен и бира посао који је у вези са стеченим образовањем или је у складу са њиховим интересовањима.

– Од почетка године 47.967 особа из категорије младих до 30 година упућено је послодавцима, на основу пријављених потреба за запошљавањем, које послодавци достављају Националној служби. Наши подаци говоре да је 7099 особа (14,8 одсто) оправдано одбило понуђено запослење, а само 148 лица је неоправдано одбило понуђено запослење – кажу стручњаци Националне службе за запошљавање, уз закључак да бројке понекад оповргавају стереотип да млади не желе да раде.

Искуство запослених у Омладинским задругама сведочи да млади немају радне навике ни превелику мотивацију да зараде џепарац.

– Кад им понудите било који посао који подразумева нешто већи физички напор, као што је рад на утовару робе или брање воћа на некој плантажи, обично нам одговоре да неће то да раде. „Послом по мери” сматрају продају сладоледа, промоцију популарних брендова, дељење летака и евентуално рад у кафићу, и то свега четири до шест сати дневно. И то не цело лето, већ само 15 до 20 дана, да би зарадили џепарац за летовање – каже Никола Милић из Омладинске задруге Булевар.

Наш саговорник додаје да се често дешава да се млади не појаве на послу, а да претходно нису обавестили ни послодавца ни омладинску задругу. Милић каже да нема утисак да је младима стало да оставе добар утисак код послодавца, као да им није циљ да добију препоруку за наредни радни ангажман.

Душан Миленковић, дипломирани политиколог из Центра за спољну политику каже да се велики број његових колега зачуди кад их послодавац пита какво радно искуство су стекли приликом школовања.

– Већина мојих колега након последњег јунског испита пакује кофере и иде на село или на море. Ја сам готово свако лето радио – некад на грађевини како бих зарадио за летовање, некад сам волонтирао зарад богатије радне биографије. У западним земљама, незамисливо је да се факултет заврши а да се нема ниједан дан радног искуства – неки замрзавају факултетску годину да би стекли то искуство, јер знају да ће будући послодавци ценити њихов радни ангажман – истакао је Миленковић на скупу „Каква будућност чека младе људе у Србији?“ који је недавно одржан у организацији Центра за развој Србије.

http://www.politika.rs/scc/clanak/359210/Zovite-me-na-posao-kad-prode-leto

  Ово је један безобразан наручени пропагандни чланак из врха власти.Да ли је набеђени новинар размишљао о томе колико пара треба да потроши неки сезонац
на превоз, храну и не дај Боже смештај? И ко му гарантује да ће да добије обећане паре?...да не говоримо о повредама на раду и плаћању лечења, пошто је оно само на папиру бесплатно.Нису људи глупи, многи од њих су платили школу идиотима на власти од 5.октобра до данашњих дана.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #42 послато: Фебруар 13, 2017, 09:18:08 »

Пошто сам мало запоставила ову тему, потрудих се да пронађем неки податак и да тему мало освежим , па угледах један текст, који буквално може да се постави у форми доброг вица, али нажалост, као ЦРНИ хумор.


***





Незапосленост у Србији пала на 13,8 одсто

Стопа незапослености у Србији у трећем кварталу 2016. године је смањена на 13,8 одсто, а од 450.000 незапослених две трећине посао тражи дуже од годину дана, саопштили су сарадници Економског института у Београду.


На евиденцији незапослених је 45.000 људи мање него у другом кварталу 2016. године, а 73.000 мање него у трећем кварталу 2015. године, наведено је у публикацији "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ) коју издаје Економски институт у сарадњи са Привредном комором Србије.


По подацима Републичког завода за статистику у Србији је на крају септембра било 2.814.000 запослених, а стопа запослености је износила 46,8 одсто.

Запослених је за 52.000 било више него у претходном кварталу, под чега је 50.000 у неформалном сектору.

У поређењу са трећим кварталом 2015. године број запослених је повећан за 190.000, од чега је 112.000 у неформалном сектору.

Како је објашњено, раст запослености био је углавном у пољопривредим делатностима и прерађивачкој индустрији и то становништва старијег од 55 година са нижим и средњим образовањем, а ти послови су били најчешче сезонски.

Млади су се запошљавали углавном у прерађивачкој индустрији, трговини на велико и мало и у поправци моторних возила.

(Бета, Ало)



***

Мој коментар би био сличан коментару, који се налази испод овог текста у новинама из којих сам га пренела, а гласи овако,

Цитат

Ma bas, poskidali gomilu ljudi sa evidencije zato sto se nisu javili na vreme...pa kao smanjena nezaposlenost?!Kakva obmana i manipulacija masa.Takvo nam je i drustvo, ne bavi se sustinom. Povrsno je sve, informacija, znanje...vesti...zakoni. Ljudi, skole...navike



И овај следећи коментар говори све о томе колико су подаци из горе постављеног текста озбиљни-тачни.

Цитат

Jedno vreme su ovakve izjave bile smesne, potom tuzne - sad su cist kriminal! Neki dan je u Rakovici porusen "Rekord", partijci su razgrabili plac, a nekoliko hiljada radnika je na ulici, npr. Kad tad ce sadasnja vlast sesti ispred pravih tuzioca i poloziti racun za sunovrat. Cuj, sve nam "cveta" a (novu!) MILIJARDU € nas zaduzuje Vucic za "podrsku budzetu"!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #43 послато: Март 25, 2017, 02:28:07 »

Компаније које су добиле подстицаје запослиле 40.000 људи


  Министарство привреде је саопштило данас да су 72 компаније које су добиле подстицајна средства државе и успешно испуниле уговорне обавезе укупно до сада запослиле око 40.000 људи, што је за 27.570 више од броја радника дефинисаних уговором.

Те компаније су првобитно запослиле 18.524 радника или за 6.141 више у односу на уговорено, а затим су и после истека уговора наставиле да примају нове раднике.

Министар привреде Горан Кнежевић је истакао да је овим у потпуности испуњен један од основних циљева давања подстицаја - раст запошљавања и да је у том погледу ова подршка државе превазишла очекивања.

Те компаније су и после истека уговора наставиле са запошљавањем нових радника и закључно са 15. мартом 2017. запошљавају укупно 39.953 људи, што је за 27.570 више од броја радника дефинисаних уговором или за 223 одсто више.

Међу њима су Yura Corporation d.o.o. из Раче, Leoni Wiring Systems Southeast из Прокупља, NCR из Београда, IGB Automotive Comp d.o.o. из Инђије и Горење д.о.о. из Ваљева.

„Сваки уложени евро нам се врати вишеструко за 14 месеци кроз различите порезе и доприносе и друге приходе државног и локалних буџета. Поред чињенице да је велики број људи добио посао у овим фабрикама, много је и оних који су били ангажовани на њиховој изградњи и касније у току пословања”, истакао је Кнежевић.

Он је подсетио да је расписан јавни позив за подршку инвеститорима и позвао заинтересоване привреднике, посебно домаће, због којих су и спуштени критеријуми за добијање ове подршке, да се пријаве за доделу средстава подстицаја.

http://www.politika.rs/scc/clanak/376640/Kompanije-koje-su-dobile-podsticaje-zaposlile-40-000-ljudi

  С обзиром да не постоји никаква контрола давања пара из буџета, лако је претпоставити да је отварање ових радних места пратила енормна корупција.А с обзиром да ове компаније дају бедне плате, не поштују права радника, не дозвољавају синдикално организовање и мобингују раднике, закључак је да је корумпирана комплетна власт.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #44 послато: Јул 18, 2017, 05:54:41 »

Плата 1000 евра, а у Србији нико неће

Beograd -- Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u Srbiji je registrovano oko 676.000 nezaposlenih, od kojih su trećina mladi.


Ipak, NSZ godinama beleži poslove koje niko neće da radi bez obzira na to kako su plaćeni.

Generalno, nezaposleni iskazuju slabije interesovanja za obavljanje teških fizičkih poslova u oblasti poljoprivrede, rudarstva, građevinarstva, kod kojih se traži i odgovarajuća zdravstvena sposobnost, rekli su Sputnjiku u NSZ.

Najčešće se zaobilaze poslovi terenske prodaje — akviziteri, agenti osiguranja, trgovački zastupnici… Jedan od razloga za to je što je plaćanje tih poslova na procenat od realizovanih ugovora uz veoma mali ili nepostojeći fiksni deo, a isplata se obavlja tek nakon naplate proizvoda. Taj posao odbija i zbog velikog područja koje treba obuhvatiti terenskim radom, objašnjavaju u NSZ.

Nezaposleni, kažu, odbijaju posao i kada im ponude loše uslove, odnosno kada je plata ispod prosečne za te poslove na regionalnom nivou, ili su uslovi rada ispod standarda za to zanimanje, ali i zbog neplaćanja prekovremenog rada.

I poslovi bez preciziranog radnog vremena, kada se ne zna koliko vremena će se provesti na poslu, hoće li se imati slobodna subota, nedelja, praznik, takođe su na crnoj listi.

Nepopularna je i praksa da ste na primer kod istog poslodavca i računovođa i sekretarica, administrativac, kafe kuvarica, čistačica… Izbegavaju se, dakle, situacije kada poslodavac očekuje da se obavlja više različitih poslova, kada firmi treba „čovek za sve“, rekli su Sputnjiku u NSZ.

Situacija je slična i kod sezonskih poslova, pa iako su relativno dobro plaćeni, oni koji imaju potrebu za dodatnom radnom snagom teško dolaze do nje. To se ponajviše odnosi na poslove na građevini, posebno one poput iznošenja šuta. Teško je doći i do berača voća i povrća, pastira, drvoseča.

Poljoprivrednici muku muče da unajme radnike, iako je najmanja dnevnica oko 2.000 dinara. S ulaskom Rumunije u EU prošlo je i vreme jeftine radne snage koja je svakog leta nalazila posao na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji.

Drvoseče u letnjoj sezoni mesečno mogu da zarade oko 1.000 evra, ali zbog teškog rada u teškim vremenski uslovima većina taj posao zaobilazi. I čuvanje ovaca se plaća između 200 i 600 evra mesečno, ali ni to nije dovoljno da bi se neko latio čobanskog štapa.

Interesantno je da su i pre četiri godine nepopularna bila ista zanimanja, tako da su deficitarni i tad kao i sada bili varioci, drvoseče, zidari, rudari, teški fizički poslovi u poljoprivredi i akviziteri i menadžeri prodaje.

Zanimanjima za koja na birou za zapošljavanje nema zainteresovanih, uskoro bi mogli da se pridruže i zidari, tesari, armirači, keramičari i vodoinstalateri. Naprosto interesovanje za upis u škole koje obrazuju takav kadar je izuzetno slabo, uprkos tome što je reč o poslovima bez kojih se ne može i iako firme za neka od tih radnih mesta nude zaradu između 50.000 i 100.000 dinara.

Ove godine u celoj Srbiji upisano je samo deset zidara, osam tesara, četiri armirača. Direktorka Građevinske škole Beograd, jedine ustanove u Srbiji koja školuje građevinske zanatlije, Dragana Radovanović, ocenila je nedavno da vodoinstalatera u Srbiji uskoro više neće biti, jer je poslednji završio školu pre tri godine.

Već decenijama nema nijednog učenika na smeru staklorezača i kamenorezača, ističe ona. Građevinske firme nas stalno zovu i traže učenike koji su pohađali našu školu za sva ova zanimanja, ali mi nemao koga da pošaljemo na posao, objasnila je ona.

Po rečima direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Zorana Martinovića, u Srbiji je nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je 2,5 puta više od opšte nezaposlenosti. Evropski prosek nezaposlenosti mladih je oko 18,5 odsto. Pritom, u Srbiji oko 16,5 odsto mladih, niti radi, niti se školuje, upozorio je Martinović.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=07&dd=17&nav_id=1283471

  Вучић неће да ради за 1000 евра зато што је великодушан и нуди тај и такав добар посао другима.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #45 послато: Јануар 23, 2018, 05:02:56 »

Најмање људи на евиденцији
 Националне службе за запошљавање у последњих 25 година


На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се 618.000 незапослених људи, што је најмање у последњих 25 година, каже директор НСЗ Зоран Мартиновић.


Зоран Мартиновић

Он је нагласио да је највећи утицај на смањење броја људи на евиденцији НСЗ имало отварање нових радних места и запошљавање, а да је много мањи утицај миграција и строже контроле сиве економије.

"Очекујемо да се током јануара, фебрура и марта тај број незнатно увећа, јер тада престаје утицај сезонских послова", рекао је Мартиновић за РТС.


Говорећи о појачаној контроли сиве економије, он је рекао да је рад на црно и даље близу 20 одсто, да се једни појавни облици сиве економије сузбијају, други појављују.

Упитан које мере је Национална служба предвидела да спроведе ове године како би се лакше дошло до посла, он је рекао да ће остати све мере које су биле актуелне претходних годуина - програми самозапошљавања, јавни радови, програми стручне праксе, програми обука и за послодавце и тржишта рада...


"Програми обуке и преквалификације су веома важни. Од ове године и запослени код послодаваца моћи ће да рачунају на преквалификацију како не би постали технолошки вишак", појаснио је Мартиновић.

Додаје да се бележи стална тражња ИТ стручњака и да је то занимање и даље дефицитарно.

Да се успешним показао програм оспособљавања ИТ стручњака које су покренули Влада Србије и НСЗ, да они који заврше обуку лако налазе посао и могу да га мењају.

(Танјуг, вечерње НОВОСТИ)


***

Да није жалосно овај наслов би могао да буде нешто попут доброг вица. Зеленко

Пренећу коментар једног читаоца. Као да сам га ја писала, па би то био и мој коментар на овај текст.

Цитат
G. Zorane ne pričaj nam bajke! Za poslednjih 25 godina iz zemlje se iselilo preko 600 000 ljudi. Sve mladi, radno sposobni i stručni ljudi. Ostali su pretežno oni poput mene, koji nisu ni za penziju ni za posao. Na evidenciji NSZ-a ih je manje iz malopre pomenutog razloga, mnogi su otišli na onaj svet čekajući posao, a mnogi su i odustali od prijavljivanja. Mnoge ste obrisali iz samo vama znanih razloga!



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
nina
Напредни члан
**
На мрежи На мрежи

Поруке: 79



Погледај профил
« Одговор #46 послато: Март 31, 2018, 12:41:34 »

Лозничанину, Добривоју Марићу, директору Филијале националне службе за запошљавање за град Београд, награда за смањење незапослености у Београду


Добривоје Добро Марић директор Филијале националне службе за запошљавање за град Београд, добитник је признања "Капетан Миша Анастасијевић" за друштвену одговорност


Лозничанин Добривоје Добро Марић, дипломирани економиста, директор Филијале националне службе за запошљавање за град Београд, добитник је признања "Капетан Миша Анастасијевић" за друштвену одговорност, које је, у Ректорату БУ, примио из руку наше знаменитог песника Пере Зупца.

 У образложењу одлуке стручног жирија којим је председавао проф. др Радован Пејановић са Универзитета у Новом Саду, наглашена је Марићева радна и стваралачка ангажованост, "његов допринос унапређењу привредног и друштвеног амбијента Београда и Србије, рад на смањењу незапослености, брига о младима, стручност и професионализам и висока друштвена одговорност".

Током Марићевог мандата на челу НСЗ за главни град успостављен социјални дијалог између послодаваца на тржишту рада и лица која су на евиденцији НСЗ, асвакодневни контакти са предузетницима и београдским општинама дали су и конкретне резултате – велики број послодаваца сарађује са Националном службом, а у сарадњи са локалним самоуправама организују се бројне заједничке активности, попут обука, сајмова запошљавања и образовања, све у циљу смањења незапослености.

Марић је, без обзира на дужности у Београду, предан и у акцијама у родном крају од родног села Горњег Добрића до Лознице.

Извор: Новости


.......

Хајде да се мало лажемо.Па још и награда за "најуспешнијег" у томе.О којем смањењу незапослености се овде говори.Да медије и новинаре интересује истина,морали би сваки дан да посете све општинске филијале по Београду,па и Србији и сами се увере,колико незапослених, са њихове евиденције је добило посао и како се дошло до те цифре "смањења" броја незапослених.Жалосно је све ово што се у земљи Србији дешава.Тужно!
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #47 послато: Август 15, 2018, 17:41:03 »

Ђорђевић: Све мањи број незапослених на евиденцији НЗС


Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је у среду да се из месеца у месец смањује број незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање (НЗС




Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је у среду да се из месеца у месец смањује број незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање (НЗС) и да је сигуран да ће се Србија у будућности наћи у ситуацији да јој је потребна радна снага.

Остатак текста прочитати у,

 Спојлер:
"Не желимо да седимо скрштених руку, већ да имамо радну снагу и улажемо у њу. Ове године имамо новост у односу на раније године - осим преквалификације незапослених имамо преквалификацију и доквалификације запослених. Желимо да сви запослени задрже своја радна места", рекао је Ђорђевић новинарима у Београду.

Уочи састанка са директорима свих филијала НЗС, Ђорђевић је казао да ће се на састанку размотрити сви проблеми са терена и утврдити како се спроводи политика Владе Србије, која предвиђа запошљавање свих.

"Србија жели да напредује и технолошки. Ми желимо да улажемо у радну снагу и да људима омогућимо да стекну више образовања од онога које имају", казао је министар и додао да се тежи привлачењу све већег броја инвеститора како би се отварала нова радна места.

Ђорђевић је казао да када се погледа број људи на евиденцији НЗС Србија тренутно има довољно радне снаге, додајући да се мора променити ситуација коју је уочио путујући по Србији - да у неким случајевима постоји неинформисаност локалних НЗС и грађана о могућностима које им се нуде.

Наводећи да се континуирано састаје са представницима министарстава привреде и финансија, јер жели да види која су то занимања која ће евентуално бит потребна Србији у будућности, Ђорђевић је казао да је више пута био у ситуацији да му кажу да не треба да се улаже у нека занимања јер када се људи обуче оду у иностранство.

"Ако неко мисли да му је боље на неком другом месту, то је његово право. Верујем да ћемо стварајући једну бољу Србију пружити могућност људима да се врате", казао је он.

Директор НЗС Зоран Мартиновић рекао је да је последњих година листа дефицитарних занимања непромењена, односно да се траже инжењери информатике, електротехнике, електронике, грађевинарства и машинства, лекари специјалисти, професори физике и математике.

Када је реч о конкретним вештинама, како је навео, траже се бравари, молери, заваривачи, зидари, келнери, месари, кувари, радници обезбеђења и неговатељице.

"Треба да едукујемо људе за та занимања", казао је Ђорђевић и додао да се настављају позитивни трендови на тржишту рада и да се континуирано смањује број незапослених на евиденцији НЗС.

Према његовим речима, на данашњи дан око 570.000 особа на евиденцији НЗС тражи посао, али велики број послодаваца упркос томе не може да нађе адекватну радну снагу.

Мартиновић је додао да се мора радити на едукацији ниско квалифкиоване радне снаге, које има око 33 одсто, као и на информисаности послодаваца о могућностима које НЗС пружа.


(Бета)


***



Није ми јасно, КОМЕ они ове лажи потурају, када сви незапослени најбоље знају на који начин они "смањују" незапосленост, као на пример,

* све више незапослених, у очају одузимају себи живот
* све више незапослених одлазе из Србије у нади да ће пронаћи посао на некој другој локацији
* све више незапослених дочекају позне године на тим њиховим бироима за незапошљавање, па ако неки стекну услов, одлазе у старосну пензију и ту их онда чека онај НАЈНИЖИ чек

*...има још начина на који ова власт "УСПЕШНО" смањује број незапослених!!!

СРАМОТА докле смо дошли!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!