forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Август 25, 2019, 18:10:19


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: 68г. од победе над нацизмом  (Прочитано 1654 пута)
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 708


Zeka


Погледај профил
« послато: Мај 09, 2013, 12:05:33 »

Годишњица победе над нацистичком Немачком




У свету се обележава 68. годишњица победе над нацистичком Немачком у другом светском рату. За њу је плаћена огромна цена: милиони војника, али још више цивила, су гинули од бомби, болести, глади, били мучени у концентрационим логорима. Огромна нацистичка машина је заустављена и срушена. Војници разних националности су се борили раме уз раме и победили. Непроцењиви удео у заједничкој победи су имали народи Русије, Украјине, Белорусије и других република Совјетског Савеза, који су у овој бици изгубили 27 милиона својих синова и кћери. У исцрпљујућем рату са Хитлеровом војском они су одбранили не само своју отаџбину, него су ослободили и многе европске државе.

Ми никада нећемо заборавити да су свој допринос победи дали и народи других држава учесница антихитлеровске коалиције: САД, Велика Британија, Француска, укупно више од 50 држава. Као коначан резултат њихових надљудских напора, у Берлину је потписан Акт о безусловној капитулацији нацистичке Немачке. И, ево, већ 68. пут на овај дан ослобођења, свет одаје признање ветеранима фронта и позадине који су изборили Велику Победу, сећа се војника и цивила који су погинули у тој борби.

У Русији не постоји породица која није изгубила неког рођака за време рата. Нема куће у којој није било туге. Данас се сећамо оних који су се тукли с непријатељем на фронту, оних који су радили у позадини – свих, који су дали своју снагу, здравље и живот за Победу.

Одавајући почаст онима који су у име наше заједничке Отаџбине - планете Земље – дали живот да би учврстили братство, духовну блискост, покушаћемо да остваримо машту погинулих о обичној људској срећи будућих генерација.

Данас одајемо пошту и изражавамо вечну захвалност свима који се нису вратили из рата. Данас се чују молитве у црквама многих држава света, на свим језицима. Молитве се могу разликовати по конфесијама, али њихов смисао је исти: „У блаженом успећу је вечни покој. Господе, дај га преминулим рабам Твојим, који пролише крв своју и даше живот свој бранећи земљу. И нека им је вечнаја памјат! И да буде памјат њихова из рода у род! Вечнаја памјат!“


Глас Русије
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 708


Zeka


Погледај профил
« Одговор #1 послато: Мај 09, 2013, 12:16:19 »

ПАМТИ БЕЧ, А ПАМТЕ ЛИ АЛПИ И ДУНАВ? или ЗАШТО ЈЕ 9. МАЈ И ДАН ПОБЕДЕ НАД УЈЕДИЊЕНОМ ФАШИСТИЧКОМ ЕВРОПОМ?





Почетком Другог светског рата читава Европа је буквално била преплављена диктаторима: Пилсудски, па Бек – у Пољској, Сметона у Литванији, Улманис у Латвији, генерал Метасас у Грчкој, у Италији Мусолини, у Португалији генерал Антониу Кармон и Салазар; Примо де Ривера, па одмах затим Франко – у Шпанији, у Албанији Ахмет Зогу, у Румунији маршал Антонеску, у Естонији Пјаст, у Финској маршал Манергејм, у Мађарској адмирал Хорти; Цанков, па за њим цар Борис у Бугарској, Квислинг у Норвешкој, Анте Павловић у Хрватској, монсињор Тисо у Словачкој…

Добар део њих су постали фирери  својих држава  још пре 1933.године, када је на власт у Немачкој дошао Хитлер, који је европске владаре ујединио ради похода на Исток.

Белгија, Холандија и Луксембург, земље које нису биле диктаторске и нису ратовале са СССР-ом, ипак ће на совјетско-немачки фронт   упутити између 90 и 110 хиљада војника, а Швајцарска и Шведска, земље које су и формално објавиле да су неутралне, заједно са Шпанијом („Плава“ СС дивизија и авио-ескадра)   послале су преко 50.000 добровољаца. Последњу војну јединицу коју су сачињавали Норвежани и Данци (дивизија „Норланд“) је Црвена Армија разбила када је стигла  код Берлина. Немачки аутор књиге „Резултати Другог светског рата“ (1953) К.Пфефер доказује: „Највећи део добровољаца из Западне Европе је ишао на Источни фронт само зато, што је у томе видео заједнички задатак Запада… добровољци из Западне Европе су, по правилу, прилазили војним  јединицама СС-а…“

Познати енглески историчар А.Тејлор је писао о две „неутралне“ земље, које су мање од свих других зависиле од нацизма – о Швајцарској и Шведској, да су оне „Немачкој могле да доносе више користи као неутралне, него тиме, што су се нашле у положају побеђених. Немачка је из Шведске добијала руду гвожђа, а прецизне уређаје из Швајцарске. Без тога она не би могла да настави ратовање“. Скоро сваки трећи фашистички  пројектил је био произведен од челика за који је кориштена шведска руда, а скоро комплетан волфрам је стизао из Португалије…

Чешка, која је 30-х година била светски извозник оружја, са 45 потпуно мобилисаних и добро наоружаних дивизија, без и једног метка се предала немачкој групацији која је имала 30 дивизија. Зато су фабрике само једног чешког концерна - „ Шкода“ -  од августа 1938.године (када су Немци освојили Судете) до септембра 1939.године нацистима дале исто онолико војних производа колико су Британцима давале све војне фабрике Енглеске. Совјетски Савез Немци су напали са 21 тенковском дивизијом  од којих је 5 било снабдевено чешким тенковима.

Највећи део европског становништва је сарађивао са хитлеровцима, полазећи не само од идејних гледишта, већ и од себичлука, са надом да ће на богатим просторима Русије нешто ућарити. А Фирер је у ствари предводио  европски крсташки поход  против совјетске Русије. Амбасадор Немачке у Ватикану  фон Берген, саопштио је 24.06.1941.  Берлину да  „у  круговима блиским Ватикану поздрављају ову нову фазу рата са одређеним олакшањем и са посебним интересом прате њен ток“…

Шта је остало? Словенска Пољска? Делимично – да. Али се морамо присетити да се у Хитлеровој армији борило преко 100.000 официра и војника који су 1.09 1939.године поседовали  пољске пасоше. Професор Ричард Качмарек,  директор Института историје Силезког  (Шлеског – прим.прев.) универзитета, аутор књиге „Пољаци у вермахту“, тврди да је „кроз немачку армију у току рата прошло око пола милиона Пољака“ (то је - без Армије  Крајове којом је руководила влада из Лондона, и која се борила против Црвене Армије и партизана често активније, него против вермахта). Само у 1942.години Пољаци су чинили 40 – 45% војног састава 96.пешадијске дивизије вермахта, приближно 30%  - 57.дивизије, исто толико 11. дивизије (заједно са Чесима), око 12% 110-е дивизије… Из интервјуа Р.Качмарека пољским новинама «Gazeta Wyborcza»: „можемо да сматрамо да 2 – 3 милиона људи има у Пољској рођака који је служио у вермахту. Колико међу њима зна шта се са овима догодило? Вероватно, мало. Мени стално долазе студенти и питају како да се установи шта се десило са стрицем, дедом. Њихови најрођенији то прећуткују, ограђујући се речима да је деда погинуо у рату. Али трећа послератна генерација се тиме више не може задовољити…“

Једина земља у Европи која није пристала да учествује у фашистичком безумљу које је обухватило читаву Европу, била је Србија. Пакт о придруживању оси „Рим – Берлин – Токио“  који је 25.марта 1940.  у Бечу потписао тадашњи премијер Цветковић, а којим се предвиђало да се читава економија Југославије стави на располагање Хитлеру, уз право да  он слободно премешта немачку војску, на Балкану је изазвао експлозију народног негодовања. Два дана после потписивања  премијер је свргнут, а пакт раскинут. И у Београду, и у читавој земљи становништво је ликовало, славећи победу. На улицама су паљена страшила са ликом свргнутог премијера – колаборационисте. У Берлину су ти догађаји изазвали такав бес да је Хитлер истог дана потписао директиву под шифрованим називом „Казна“. Европска штампа је спроводила бесну антисрпску кампању, почела да описује „прогоне немачке мањине“  у Србији .  Растурани су фото-фалсификати у којима су у крупном плану приказиване „избеглице“ које су називане  „жртве југословенског терора“. Напад на Србију немачких јединица и јединица њених сателита је почео дводневним непрекидним бомбардовањем Београда, када је погинуло преко 18.000 људи. Иако су Срби оборили 40 бомбардера, укупна тежина бомби, бачених на Београд, је била преко 360 тона.

Сваки човек који слави Дан победе треба да зна да је дан  бомбардовања Београда 1941.године у много чему приближио устанак Јужних Словена. И то – захваљујући Србима. Зато што:

-                Почетак реализације плана Барбароса у упад у СССР је одложен за месец дана, а због доласка јесени са њеним кишама и ветровима, блатњавим путевима и хладноћом, немачка техника је почела да троши гориво изнад сваке предвиђене норме (отприлике за трећину), што је успорило –„блицкриг-2;

-                У јеку борби пред Москвом Хитлер је био принуђен да део дивизија пребаци са Источног фронта на Запад, за борбу против непокорних Срба.

Почетком  Другог светског рата сви ауторитарни режими су представљали  гигантске чиреве на телу европске цивилизације. Од двадесетак земаља Европе, које су постојале у јуну 1941.године (ако се ту не подразумевају и оне патуљасте) скоро једна половина – Шпанија, Италија, Данска, Норвешка, Мађарска, Румунија, Словачка (која у то време није била заједно са Чешком), Финска, Хрватска (и тада одвојено од Југославије) – заједно са Немачком су ступиле у борбу против Русије/СССР-а   тако што су на Источни фронт послале своје оружане снаге. Не рачунајући бројност   армија тих званичних савезника Немачке, само у саставу вермахта и СС се борило преко 1.800.000 становника из свих крајева Европе!

Општи утисак о томе ко се и како борио против совјетске Русије  може да се стекне према саставу војних заробљеника из маја 1945.године: предало се 60.280 Пољака, 23.136 Француза, 21.822 Хрвата, 4.729 Холанђана, 2010 Белгијанаца, 1652 Луксембуржана, 456 Данаца, неколико хиљада Чеха. А то је само део њих, из земаља које - каже се - нису ратовале против СССР-а. Довољно је да се каже да је око 600.000 заробљеника из   армије  Немачке и њених савезника после одговарајуће провере совјетска команда ослободила непосредно на фронтовима,на којима су се оне предале.

У титанској борби која се развила совјетски народ је успео да извојује победу над ауторитарно-фашистичким чиревима који су били дубоко урасли у тело Европе. Али не сме да се заборави да су и нацизам   и тоталитаризам  –чеда европског прогресизма и рационализма. Нису се тек тако и Хитлерови фашисти, и њихови вазали из других земаља,  трудили  да се пред крај рата предају Енглезима и Американцима, а не совјетским јединицама. Тако да – судите сами  који је режим био ближе фашистичком – совјетски или западни – „либерално-демократски“.

Иако је рат који је почет у јуну 1941.године представљао  борбу између два идеолошка антипода  - фашизма и комунизма – борбу не за живот, већ на смрт, за наше претке тај антагонизам није играо ама баш никакву улогу. За њих је то био Велики отаџбински рат - народно-ослободилачка  борба. Рат против непријатеља који је напао нашу земљу! Рат да би се опстало! Свети рат!


Николај Малишевски
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 708


Zeka


Погледај профил
« Одговор #2 послато: Мај 09, 2013, 12:23:00 »



Цитат
Рат против непријатеља који је напао нашу земљу! Рат да би се опстало! Свети рат!



Главни извор подршке Хитлеру био је, ипак, хемијски картел ИГ Фарбен (пуним именом: Интерссен Гемеинсцхафт Фарбен).
Важност подршке ИГ Фарбена национал-социјалистичком покрету осветљена је у
једној књизи написаној о овом картелу. У њој се каже: „Без огромних
производних могућности ИГ Фарбена, његових опсежних истраживања,
најразличитијих технолошких искустава и опште концентрације економске моћи,
Немачка не би била у могућности да септембра 1939. почне свој освајачки
рат."
,,ИГ Фарбен" је, међутим, што је готово непознато, имао један извор економске моћи: Вол стрит у СједињенимДржавама. „Без капитала који је обезбедивао Вол стрит, не би било ИГ Фарбена на првом месту, а готово сигурно не би било ни Адолфа Хитлера и Другог светског рата."
Важност ,,ИГ Фарбена" уплановима немачке нацистичке партије може се илустровати производом који су производиле компаније под доминацијом ,,ИГ Фарбена". То је био смртоносни гас „циклон Б" који се користио у Аушвицу, Битерфелду, Валфону, Хехсту,
Агфи, Лудвигсхофену и Бухенвалду.
"ИГ Фарбен" је биохемијска компанија и пре него што се спојио са другим фабрикама из картела, тако да је био и произвођач бојних отрова који су се користили за време Првог светског рата.
Америчка подршка ИГ Фарбену се наставила када је, 1928. године, Хенри Форд удружио своје немачке филијале са онима „ИГ Фарбена".
Највећи значај за ратне припреме Адолфа Хитлера имао је процес такозване хидрогенизације, којим се од угља добијао бензин. Тај процес је осмислио иизводио ,,ИГ Фарбен".
Једна ствар је веома значајна. Чињеница је да постројења за синтетичку производњу горива никада нису била мета савезничких бомбардовања, тако да су до краја рата 25 до 30 ових рафинерија радиле са 85 одсто својих капацитета.
И друге америчке компаније помагале су Немцима у стварању потребног ратног материјала. На пример, ИТТ(Интернатионал Телепхоне анд Телграпх) је имао значајан удео у компанији „Фоке-Вулф" (Фоцке-Wолфе) која је производила авионе. То је значило „да јеИТТ производио немачке (борбене) авионе који су коришћени да би се убијали Американци."
Једна историјска чињеница много тога открива. Наиме, тројица чланова Одбора директора америчког ,,ИГ Фарбена" осуђени су као немачки „ратни злочинци" због својих „злочина против човечанства" почињених за време Другог светског рата, и то док су били у
Директорском одбору ,,ИГ Фарбена" у Немачкој. Нико од Американаца, који су
седели у истом Одбору са осуђенима, није изведен на суд и оптуженкао ратни
злочинац, иако је учествовао у доношењу одлука заједно са Немцима.

Исто тако Американци су пребацили у Америку око 12000 окорелих нациста.
Вернер фон Браун је био један од њих, човек који је конструисао ракете ФАУ којима је бомбардован Лондон и који им је осмислио свемирски програм.
Значи фашизам никада није побеђен, доказ је данашњи свет.
У сваком случају Совјетима треба одати признање, Србима треба одати признање.
Хвала и писцу чланка изнео је неке истине које, бар мени, нису биле познате.
Што је најжалосније, изгледа да се историја опет понавља.
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!