forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 12, 2018, 18:59:53


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Креће черупање ПКБ-а, много заинтересованих  (Прочитано 6980 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« послато: Април 07, 2015, 03:54:25 »

ПОЉОПРИВРЕДНИ КОМБИНАТ БЕОГРАД
 ПКБ






Оснивање и историјски развој



ПКБ Корпорација је правни следбеник Пољопривдног комбината Београд који је одлуком Владе Републике Србије, као државно предузеће основан 27. децембра 1945. године, са задатком да снабдева Београд основним производима исхране.

Од скромних почетака у мочвари Панчевачког рита, ПКБ је израстао у највећи систем агробизниса у бившој СФРЈ.


Основу система чинила је примарна пољопривредна производња, ратарство и сточарство, која је изградила прерадне капацитете на основним производним линијама: прерада млека, прерада меса, производња концентроване сточне хране, прерада воћа и поврћа, прерада житарица и других производа.



Упоредо са развојем прерадних капацитета, развијена је сопствена мрежа трговинских и туристичко угоститељских објеката чиме је заокружен систем производње, прераде и пласмана производа исхране из програма ПКБ-а.


Финансијска функција система била је интегрисана кроз ПКБ Интерну банку тако да су профитни центри у знатној мери кредитирали сезонске потребе примарне производње са обртним средствима.

Интензиван развој ПКБ-а створио је потребу да се у систему формирају организације носиоци развоја и то: Институт ПКБ Агроекономик и ПКБ Агроинжењеринг које су, поред реализације развојних програма у ПКБ-у, биле носиоци консалтинг и инжењеринг услуга које је ПКБ пружао у земљи и у низу земаља у развоју у Африци, Блиском Истоку, Јужној Америци, земљама бившег СССР-а.

Овакав ПКБ био је интересантан за низ предузећа у Србији која су дошла у кризу пословања и која су видела и нашла решење опстанка у интеграцији са ПКБ-ом.

Законским пројектима у предтранзиционом периоду, наметнуто је сегментирање технолошких целина на појединим линијама производње и њихово организовање у посебне правне субјекте.

Ово је довело до дезинтеграције ПКБ-а и једностараног изласка из система профитабилних центара прехрамбене индустрије, трговине и финансијске функције.

Све је то довело да данашња ПКБ Корпорација представља Друштво примарне пољопривредне производње са развијеном и стручном логистиком.


(ПКБ корпорација А.Д.)


***



Производни капацитети и ресурси

ПКБ Корпорација је највеће пољопривредно Друштво у Србији, има правни субјективитет, своју имовину и делатност.Основне капацитете ПКБ Корпорације чине:

ПКБ Корпорација запошљава oko 2.000 радника. Производња ПКБ Корпорације чини главну сировинску базу индустрије млека и меса, сточне хране, индустијског и другог поврћа, а представља веома значајног произвођача сировине за млинско пекарску индустрију и индустрију шећера и уља у Србији.

ПКБ Корпорација се може сматрати генетским центром јер је и један од најзначајнијих произвођача семена ратарских култура и приплодних јуница у Србији.



ПКБ Корпорација располаже са 30.500 ха земљишта од чега је:
. земљиште у државној својини – 23.000 ха
. земљиште у својини друштва – 7.500 ха




У ратарству 20.500 ха обрадивих површина У сточарству капацитети за одгој:
. 9.000 музних крава са припадајућим подмлатком за ремонт сопственог стада и продају ВСЈ на тржишту Србије.
.    3.500 грла јунади у тову
.    6.000 свиња
.    2.000 оваца свих категорија
.   биковски центар и ВО станица, чији капацитети покривају потребе ПКБ Корпорације и значајан део тржишта Србије
.   фарма кока носиља капацитета 30.000, 7.000.000 јаја на годишњем нивоу





Техничка инфраструктура за подршку основне производне делатности (радионице, технички центри, админстративни простор, магацини и др.) укупне површине 38.000 м 2. Складишни и дорадни системи:
.   ПКБ "Агросеме" - фабрика за дораду семена , пун капацитет фабрике је 15.000 тона семена стрних жита и соје до 1.000 тона. Сушара у сезони може да осуши до 6.000 тона кукуруза у клипу.
.   ФСХ ПКБ "Инсхра" фабрика сточне хране, капацитета 120.000 тона концентрата на годишњем нивоу, силоси капацитета 53.000 тона, подне магацине капацитета 1.500 тона џакиране робе, сушаре за житарице, 32 тона/h и 16 тона/h.




Погони за производњу воде (сопствени водовод) за снабдевање санитарном водом:
.   Производних погона и фарми ПКБ Корпорације
.   Прехрамбене индустрије у индустијској зони ПКБ-а (предузећа ранијих чланица система ПКБ)
.   МЗ Падинска Скела и седам сателитских насеља, у којима живи 25.000 становника



Погон за производњу индустријске паре за потребе прехрамбене индустрије у индустријској зони ПКБ-а. Пољопривредна механизација и транспортна средства:
.   трактори свих категорија 295 комада
.   комбајни за убирање усева 33 комада
.   утоварних машина 17 комада
.   линије за балирање сена 12 комада
.   преко 1.000 свих врста прикључних машина


Поред производих, ПКБ Корпорација покрива и витални део комуналних функција у насељима и индустријској зони у Панчевачком Риту.





***

Садашњи статус и организациона шема





Данашња ПКБ Корпорација је Матично предузеће у систему ПКБ и има учешће у капиталу у 4 предузећа из области примарне производње и прехрамбене индустрије.

Практично, у систему ПКБ, на принципима капитал односа функционишу:

ПКБ Корпорација, матично предузеће и зависна предузећа:

. Пољопривредна Авијација ПКБ-ДОО предузеће, у функцији примарне производње ПКБ Корпорације,

. ПКБ Агроекономик ДОО, Институт за научна истраживања, у функцији производње и развоја ПКБ Корпорације,

. ЕКО-ЛАБ ДОО, за управљање квалитетом, лабораторија акредитована од стране АТЦ (Акредитационо тело Србије) према стандарду СРПС ИСО ИЕЦ 17025/2006.Лабораторија испитује безбедност хране, квалитет земље и семенског материјала, под акредитационим бројем 01-045.

. Ветеринарска станица ПКБ ДОО, задужена за здравствену заштиту сточног фонда у ПКБ Корпорацији.



 
***



ПОЛИТИКА ИНТЕГРИСАНОГ СИСТЕМА МЕНАЏМЕНТА


ПКБ Корпорација, основана 27.12.1945.године у Панчевачком риту, једна је од водећих компанија у земљи у области примарне биљно-сточарске производње. Тржишно је оријентисана и зато у својој друштвеној одговорности види одговорно и успешно пословање. Такво пословање подразумева примену највиших стандарда у свим аспектима пословања, од запошљавања људи, преко квалитета производа и услуга, до заштите животне средине, бриге о здрављу запослених, као здрављу и задовољству крајњих корисника наших производа и услуга. Главна делатност је производња сировог млека тј. млечно говедарство, које се базира на расном саставу млечног типа холштајн-фризијске расе крава, оплемењених канадском и америчком генетиком. ПКБ производи и сточну храну, углавном за сопствене потребе и део за екстерну продају, као и семенску робу (пшеница, јечам, кукуруз, соја и сунцокрет) коју дорађује у сопственом дорадном центру, како за интерну употребу, тако и за екстерну продају.



МИСИЈА: Мисија наше компаније је да сталним радом тежимо ка остварењу високих приноса и врхунског квалитета пољопривредних производа и услуга (млеко, месо, житарице, индустријско биље, поврће и семенска роба), кроз повећање ефективности и ефикасности, уз примену ISO 9001:2008; ISO 14001:2004; OHSAS18001:2007; HACCP И GLOBAL G.А.P. испуњавамо захтеве и очекивања запослених, потрошача као и крајњих корисника. То ће се одразити кроз одржавање и неговање дугогодишњих партнерских односа са нашим уговарачима који су упућени на сарадњу са нашом компанијом, кроз примену свих законских регулатива и правних норми.





Визија
: Наша визија је да и даље останемо највећа фарма у европи, и највећи произвођач сировог млека у Србији, поштован и уважен пословни партнер у регионалним и европским размерама.
То се може остварити спровођењем обуке запослених на свим нивоима, стручним оспособљавањем кадрова преко стручне литературе, стручних конференција, сајмова из делокруга нашег рада, развојем нових производа и услуга, применом најновијих техничких и технолошких достигнућа из области аграра. На овај начин настојимо да постанемо синоним доброг домаћина и добре пољопривредне и произвођачке праксе у области аграра.




Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Април 07, 2015, 04:28:42 »

Пољопривредна корпорација Београд (некадашњи Пољопривредни комбинат Београд – ПКБ) одлуком владе Србије из марта 2010. прешла је у власништво града Београда.

Тако се завршио вишегодишњи сукоб две идеје, оне која се залагала за убрзану и бескомпромисну приватизацију, чији је поборник био и Милош Бугарин, некадашњи генерални директор ПКБ-а, и оне која је сматрала да снабдевање престонице храном треба да остане у државним рукама, како је то тврдио градоначелник Београда Драган Ђилас. Бугарин је желео да се окористи од провизија добијених од захвалног приватизационог купца коме би ПКБ у бесцење био препуштен, али је на крају ипак победила Ђиласова стратегија да се преласком у власништво града ПКБ полако, али сигурно и темељно опљачка.

Александар Антић, Драган Ђилас, Милош Бугарин и Душан Петровић


Као утеху Милош Бугарин је прешао на место директора Привредне коморе Србије и смео је да задржи све оно што је стекао за време директоровања ПКБ-ом. У сву ту имовину спада и стан од 96 квадратних метара на првом спрату зграде у Кнез Даниловој улици број 8 у најстрожем центру Београда. Стан је Бугарин у закуп добио од ПКБ-а 14. новембра 2002. године.

Само две недеље касније, тачније 29. новембра 2002. Бугарин, тада генерлни директор ПКБ-а, свом предузећу подноси захтев заведен под бројем 10216 за куповину поменутог стана. Овај захтев се експресно усваја и Милош Бугарин већ 6. децембра 2002. са ПКБ-ом потписује уговор о куповини стана по цени од 901.366 динара, односно за мање од 10.000 динара по квадратном метру (средњи курс евра на тај дан је био 61,5797 динара).

. Још за време Бугариновог газдовања ПКБ-ом дошло је до масовног черупања овог некадашњег пољопривредног гиганта. Уговором од 31. јануара 2003. ПКБ продаје ПКБ Визељу: кланицу са хладњачом (површина 9.127,95 квадрата), управну зграду (1.760,54 квадрата), енергетски блок (820 квадрата), депо за стоку (2.390 квадрата), објекат за прање возила (120 квадрата), део парцеле КП 259/3 (1 ха 93 а 22 м2) и део земљишта са објектима (43 а 85 м2). Све ово је наплаћено 56.660.161,13 динара.


. Истовремено, ПКБ предузећу Крмиво тадашњег великог донатора Демократске странке и Чеде Јовановића, Драгољубу Марковићу даје у закуп на десет година 99,46 хектара плодне земље и то по смешној цени од само 100 евра по хектару?!

. Исте те 2003. године ПКБ од МК Комерца незаобилазног Миодрага Костића Колета набавља милион литара нафте по укупној цени од 35.500.000 динара. Нико заинтересованим радницима није умео да објасни зашто се нафта куповала од предузећа које управља српским шећеранама, уместо да је набављена директно од НИС-а.

. Ни Ђиласова идеја лагане пљачке ПКБ-а кроз градско газдовање није остала без резултата. Наташа Петковић, дипломирани економиста, и Славица Марковић, дипломирани агроекономиста, руководству предузећа дана 8. септембра 2011. године достављају допис заведен под редним бројем 5980 у коме их обавештавају о неправилностима у ревизији коју је обавила ревизорска кућа Делоитте д.о.о.

Већ на самом почетку њих две скрећу пажњу на чињеницу да их ревизор није консултовао ни за време израде ревизије, а ни касније, иако су оне овлашћене рачуновође. У тачки 1.2 поменутог дописа се наводи: "Необјашњиво је да овлашћени ревизор није утврдио критеријуме матице ПКБ Корпорације а.д. који се користе приликом одређивања која зависна и придружена друштва улазе у круг консолидације и нису били у могућности да одреде ефекте поменутих питања".

У тачки 2.1 дописа стоји: "Није тачно да је мање исказан резултат периода за 10.207.000 динара када је извршено спајање уз припајање ПКБ `Инсхра`. Десило се 31. децембра 2009. да залихе ПКБ Корпорације а.д. готових производа, односно меркантилни кукуруз који се налазио у ПКБ `Инсхри` је иста позајмила сталном купцу за израду концентрата и у књигама је створена обавеза према ПКБ Корпорацији без њене сагласности и потраживање од купца са приходом, а било је извесно да се припаја ПКБ Корпорацији… Тако да на стању 31. децембра 2010. године нема ничега од наведеног у извештају овлашћеног ревизора Дилоитта".

Коначно, Петковићка и Марковићка постављају питање: "Шта се дешава са редовном ревизијом Цонфида – Финодит д.о.о. Београд, Имотска 1? Да ли ревизија Делоитта д.о.о. (која је рађена накнадно) може радити корекцију финансијских извештаја ПКБ Корпорације а.д. за 2010. годину и на основу којих позитивних прописа?"


Из свега овога је јасно да град Београд кроз штимовање завршних годишњих извештаја жели да прикрије масовну пљачку која се спроводи у ПКБ-у. Овај некадашњи гигант који је не тако давно запошљавао више хиљада радника данас на платном списку има свега 2.457 запослених (по извештају за 2011. годину).

(Васељенска Тв, 2012.)


***


Реаговања: Земља ПКБ-а мора да остане ораница


Реаговања на текст `Новости` о спречавању пренамене обрадивог земљишта београдског комбината: Оваква одлука бивше власти у Београду скандалозна и штетна, тврде стручњаци


ОДЛУКА бивше власти у Београду да, противно закону, преведе 70 хектара обрадивог земљишта које припада Пољопривредном комбинату Београд (ПКБ) у грађевинско је скандалозна и штетна, и свакако је треба спречити, оценили су Танјугови саговорници.

"Одлука је благо речено скандалозна, јер знамо да је ПКБ фабрика хране од стратешког значаја за град Београд, а самим тим и за Србију", оценио је секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Ненад Будимовић. - То треба спречити, стопирати, јер би било заиста погубно. - Сваког дана тоне и тоне хране долазе одатле у Београд преко Панчевачког моста. Дати најквалитетнију земљу за изградњу објеката стамбене или индустријске намене, стварно је непримерено.


Некадашњи дугогодишњи радник ПКБ-а, Драган Миливојчевић, констатовао је "да то није први пут да се моћници на власти усуђују да буду старији од природних и од људских закона".

- Свако пољопривредно земљиште је национално богатство, које је само једном подарено и не може се стално занављати. Једном изгубљено, то пољопривредно земљиште постаје велики губитак за сваку заједницу - истиче Миливојчевић. - То земљиште треба чувати на сваки начин, јер у окружењу ПКБ-а постоји и велика површина земљишта, под ритом, која се не обрађује, као што је терен према рибњаку у Крњачи, а који се може, уз нешто веће трошкове, користити за то грађевинско земљиште.

Закон о пољопривредном земљишту врло прецизно каже да за друге намене не треба користити земљиште изнад пете класе, а ово у ПКБ-у је изузетно квалитетно, може се користити за производњу било које културе уз примену најсавременије технике, објаснио је Миливојчевић, сада директор фирме `Драган Марковић` у Обреновцу.

Само у изузетном случају, када су државни интереси у питању, рецимо, као што је пут, пруга или нешто друго, закон дозвољава да се земљиште испод пете класе претвори у грађевинско, прецизирао је он.

ПКБ запошљава 2.000 радника, располаже са 30.500 хектара земљишта, од чега је 23.000 хектара земљиште у државној својини и 7.500 хектара земљиште у својини друштва. За ратарску производњу намењено је 21.500 хектара обрадивих површина, а ПКБ има 9.000 музних крава са припадајућим подмлатком за ремонт сопственог стада, 3.700 грла јунади у тову, 400 крмача и припадајући број товљеника, 2.000 оваца свих категорија...



ЂИЛАС: ТВРДИМ ДА ЈЕ ГРАД УШТЕДЕО ОГРОМНЕ ПАРЕ
ГРАД Београд и ја као његов градоначелник никада нисмо имали намеру да приватизујемо Пољопривредни комбинат Београд. Управо супротно, спречили смо приватизацију и продају и захтевали од Владе да пренесе акције тог предузећа на град Београд, што је и учињено. Тим својим захтевом спречили смо продају Комбината неком од заинтересованих домаћих крупних бизнисмена.

Од укупно 23.000 хектара земљишта, 70 хектара у власништву ПКБ чини 0,3 одсто укупне површине којом Комбинат располаже. Поменути хектари налазе се уз Зрењанински пут и уз Северну тангенту која је саставни део будуће трасе приступних саобраћајница мосту између Земуна и Борче. Самим тим, логично је да њихова намена буде измењена у грађевинску како би се средства од евентуалне продаје искористила за даљи развој Пољопривредног комбината.

У тренутку када је земљиште у власништву Комбината, пренамена има за циљ да спречи било ког појединца да куповином пољопривредног земљишта оствари профит кроз поступак касније пренамене. Другим речима, продајом само 0,3 одсто земљишта ПКБ-а ово предузеће би било у стању да врати дугове који су се гомилали у претходне две деценије. Из тог разлога прихватили смо и да део земље која се налази са друге стране Дунава и која не може да буде саставни део ПКБ-овог земљишта, буде продат `Ал Дахри` за 28 милиона евра. Нажалост, од те најављене инвестиције неће бити ништа. Још пре неколико месеци истекао је и предуговор који је потписан између града, Владе и `Ал Дахре`.

(Танјуг, 05. децембар 2013.)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Април 07, 2015, 04:41:11 »

Коле и странци хоће ПКБ


Десет инвеститора заинтересовано за Пољопривредни комбинат, а чак 13 за "ПКБ плантаже". Осим `МК групе`, на списку немачка, кинеска, италијанска, данска предузећа

Миодраг Костић, жели да купи и "Пољопривредни комбинат Београд" и "ПКБ плантаже"

ВЛАСНИК "МК групе" Миодраг Костић, жели да купи и "Пољопривредни комбинат Београд" и "ПКБ плантаже", али ће српски бизнисмен у овој трци имати озбиљну конкуренцију. На црту са Костићем за ПКБ изашло је још девет заинтересованих кандидата, а најозбиљније су данска фирма "Бигадан" која се бави производњом постројења за прављење струје из биомасе, као и немачка "EES Group GmbH" из исте бранше одрживе енергије. Због ПКБ је Агенцији за приватизацију писао и кинески "JB Euity Limited", који ипак нема седиште у овој земљи, већ према доступним информацијама, послује на релацији Единбург - Хонгконг.

Осим Костићеве фирме, још само једна са листе је из пољопривредне делатности. "TerraProduct61" из Леушића, села поред Горњег Милановца, у власништву је азербејџанске фирме, једног турског држављанина и домаћина етно-села "Рајски конаци" Радише Јевтовића.

Од домаћих привредника, као потенцијалног газду ПКБ себе види и Милош Пауновић, али и Аустријанац Јозеф Калтенгер, власник компаније у области међународне трговине и развоја и главни уредник магазина удружења пољопривредних новинара.

Конкурисала је и фирма "SDB&AIT" која је у Агенцији за привредне регистре уписана у априлу ове године и чији је оснивачки капитал 100 динара. Власници су Слободан Димитријевић и становник Русије Андреј Иванович Таназли са по 50 одсто. Своју понуду послао је и власник једне београдске фирме која тргује ауто-деловима и запошљава троје људи. Послује у плусу, али са добити од 7.000 динара.

У игри за куповину "ПКБ плантажа" је чак 13 инвеститора, од којих је троје из Италије, деветоро из Србије, а једно писмо стигло је из САД.

Владан Зарић, директор "ПКБ плантажа", каже да су највеће интересовање показале три италијанске компаније "Centalzoo", "Bruno S.r.l." и "Ferrante".

- Представници ових компанија су долазили код нас и веома су заинтересовани за стратешко партнерство. У питању су озбиљне фирме које су лидери у преради воћа и месној индустрији - каже Зарић. - Постоји чак могућност и да се удруже у конзорцијум и да наступе заједно. Чак би могла да им се прикључи, као мањински партнер, и домаћа фирма "Агросава".

Онај ко купи "Плантаже" ући ће у посед 1.500 хектара земље у власништву фирме, а на располагању ће имати и око 1.500 хектара државног земљишта које ово предузеће обрађује.

- Власник "МК групе" Миодраг Костић није долазио код нас, али смо чули да је заинтересован за куповину наше фирме, као и ПКБ корпорације. Милош Бугарин, директор "МК аграра" је био на челу ПКБ, тако да Костићу и нису потребне информације о нама, јер их он већ има.


Цитат
ИМОВИНА 220 МИЛИОНА ЕВРА

ПКБ има више од 30.000 грла стоке, од чега 22.000 говеда и 9.000 музних крава. Годишња пројектована производња износи 65 милиона литара сировог млека, што чини између 10 и 12 одсто укупне производње млека у Србији. Прошлу годину ПКБ је завршио са пословним губитком, укупан ниво задужења компаније је око 65 милиона евра, од чега су пола обавезе према држави. Вредност имовине процењује се на око 220 милиона евра, а просечна плата у компанији је 424 евра.



(З. Радовић - Д. И. Красић | 21. новембар 2014,вечерње НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Април 07, 2015, 04:54:48 »

Продаја ПКБ је противуставна!


Стручњаци се успротивили приватизацији Пољопривредног комбината Београд. Страх од промене намене земље


ДРЖАВА не сме да приватизује ПКБ корпорацију. Више од 90 одсто капитала налази се у државној својини, а продаја земљишта као природног ресурса, у таквој структури, противзаконита је и противуставна!

Ово за `Новости` тврди професор Миладин Шеварлић, саветник Економског института. Како каже, сваки изговор да је ПКБ власништво Београда, правно и чињенично је апсурдан, јер у Србији постоји само једна државна својина.

- Сва друга имовина у државној својини, која је дата на коришћење локланим самоуправама, укључујући и Београд, не може бити њихово парцијално власништво, већ искључиво државе Србије - истиче професор Шеварлић. - Ако су политичари већ одлучили да продају последње бастионе српског модерног агробизниса, зашто не сачекају јули 2017. године. Тада ћемо бити обавезни и да продајемо пољопривредно земљиште купцима из ЕУ. Или се продаја, у минут до дванаест, намешта да би купци у овој прераној приватизацији, као будући препродавци трговцима из Европе, зарадили више и брже.

Професор Шеварлић наглашава да би било боље када би ПКБ био у државној својини и постао репро центар за говедарску и свињарску производњу. И то не само за Србију, већ и за земље ЦЕФТА региона, Русију и земље Царинске уније.

- Ако ПКБ има неизмирених обавеза, Град Београд увек може да прошири урбанистичко и индустријско подручје - сматра наш стручњак. - Онда би тих 300 или 1.000 хектара продао по цени која би, вероватно, била већа, од укупне цене коју ће унапред намештени купац платити за свих 30.000 хектара земљишта, и више од 20.000 грла говеда. Ту су и стакленици на неколико хектара земље, на стотине нових трактора, комбајна и друге пољопривредне механизације. Једини известан бизнис, не само у Србији већ и у читавом свету, јесте производња хране.


ПКБ САЧУВАТИ ОД ТАЈКУНА

ПОЉОПРИВРЕДНИ комбинат Београд не би требало још продавати, јер у журби могу да се направе грешке, па да држава остане без млека, сматра Милан Простран, агроекономиста. Уз то, питање је да ли ће нови власник да настави да се бавим млекарском производњом или ће да побегне од сточарства.

- ПКБ дневно произведе 200.000 литара млека - каже Простран. - То је највећа фабрика млека у овом делу Европе. И због тога никако не би смела да трпи исту судбину као и остала пољопривредна предузећа која су била лоше приватизована и опљачкана



(Ј. Субин, 22. новембар 2014. вечерње НОВОСТИ)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Април 07, 2015, 05:19:56 »

Мали: Руси заинтересовани за ПКБ

Руски инвеститори заинтересовани су за приватизицију ПКБ-а, изјавио је данас градоначелник Београда Синиша Мали


Руски инвеститори заинтересовани су за приватизицију ПКБ-а, изјавио је данас градоначелник Београда Синиша Мали, који верује да је тај пољопривредни комбинат интересантан и за инвеститоре из других земаља.

Мали је у изјави Танјугу рекао да је прошле године, када су уведене санкције ЕУ према Русији, та земља изразила заинтересованост да купује што више производа из Србије, посебно пољопривредних и прехрамбених.

"То су активности које теку већ неколико месеци уназад, а с обзиром да је ПКБ у процесу приватизације, они су изразили заинтересованост да учествују у том процесу како би себи створили базу за извоз, не само пољопривредних, него и млечних производа у Русију", рекао је Мали.

Он је подсетио да се кренуло са приватизацијом ПКБ-а и да очекује да ће до половине године бити расписан јавни позив за потенцијалне инвеститоре, а у међувремену се ради на сређивању имовинско-правних односа.

"Мислим да ће ПКБ, бар тај пољопривредни део, бити интересантан за већи број инвеститора, а не само за инвеститоре из Русије", закључио је Мали.


(Танјуг)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Април 07, 2015, 05:34:47 »

Костић и Матијевић се удружују да би купили ПКБ Корпорацију


Миодраг Костић и Петар Матијевић


ЂИНЂИЋ КОСТИЋУ ПОКЛОНИО ШЕЋЕРАНЕ, А ОН ТВРДИ ДА МК ГРУПА
ПОСТОЈИ ДУЖЕ ОД 30 ГОДИНЕ



КОМПАНИЈЕ MK Гроуп и Индустриjа меса "Mатиjевић" имаjу намеру да удруже капитал, знања и искуства и оснуjу Kонзорциjум ова два привредна друштва, као заинтересованог купца за куповину ПKБ Kорпорациjе AД Падинска Скела, наводи се у заjедничком саопштењу те две компаниjе.



Идеjа оснивања Kонзорциjума jе стварање респектабилног домаћег купца у процесу приватизациjе, коjи ће бити равноправан понуђач са другим домаћим и страним инвеститорима.

Подсећа се да jе компаниjа MK Груп jедна од водећих холдинг компаниjа у Србиjи чиjа jе основна делатност производња и трговина пољопривредним производима.

Са преко "30 година искуства" сврстава се међу наjвеће и наjснажниjе компаниjе у домаћем аграру, а компаниjа ИM "Mатиjевић" jе присутна на српском тржишту од 1992. године, као jедна од наjвећих произвођача меса и месних прерађевина.

Заjедно са привредним друштвима из области аграра, као повезаним лицима, ИM "Mатиjевић" jе такође jедна од водећих компаниjа чиjа jе основна делатност производња и продаjа пољопривредних производа.

(Танјуг)



***

Како су се само нашла ова двојица. Један тајкун, профитер, који би да земљу са које се хранио годинама цели Београд и шире, претвори у простор на ком ће да се узгаја ГМО, а овај власник компније "Матијевић" је одавно познат по,

Цитат
Индустрија меса Матијевић користи ГМО (погледајте на дну плаката), тако да ако једете њихово месне прерађевине вероватно једете месо животиња које су јеле генетски модификовану храну која је, опет вероватно, дошла са поља МК Комерца који је пре неколико година почео да увози од Монсанта генетски модификоване производе.


(У канџама Монсанта и Codexa Alimentariusa)



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Април 07, 2015, 20:09:15 »

Trebalo mi je malo vremena da procitam sve clanke. Sta reci, nazalost dobro si ih izabrala i pokazuju hronologiju jedne velike pripremane pljacke. Uostalom kao i sve ostalo sto se radi po Srbiji. Nema druge, Srbija prvo i osnovno mora sama da se izbori da vodjstvo drzave postane jedna nova vlada nacionalnog spasa i da se svi ovi kvazi politicari koji su na jedan ili drugi nacin umesani u politiku od samoga pocetka 90-ih godina jednostavno potisnu i pociste iz svakog vida javnog zivota. Tada bi mozda i nesto moglo da se uradi. Srbija jos uvek i pored svega ima velikog potencijala, ali nazalost nema adekvatno vodjstvo koje bi moglo da taj potencijal pravilno kanalise i upotrebi
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Април 08, 2015, 16:07:20 »

Trebalo mi je malo vremena da procitam sve clanke. Sta reci, nazalost dobro si ih izabrala i pokazuju hronologiju jedne velike pripremane pljacke. Uostalom kao i sve ostalo sto se radi po Srbiji. Nema druge, Srbija prvo i osnovno mora sama da se izbori da vodjstvo drzave postane jedna nova vlada nacionalnog spasa i da se svi ovi kvazi politicari koji su na jedan ili drugi nacin umesani u politiku od samoga pocetka 90-ih godina jednostavno potisnu i pociste iz svakog vida javnog zivota. Tada bi mozda i nesto moglo da se uradi. Srbija jos uvek i pored svega ima velikog potencijala, ali nazalost nema adekvatno vodjstvo koje bi moglo da taj potencijal pravilno kanalise i upotrebi


Изгледа да је некога "заголицала" ова наша тема. Обрати пажњу на текст који ћу испод да поставим. Појављује се реч "черупање", управо реч из назива наше теме и још неки делови...


***


Радници забринути због најављене приватизације



ЈОШ нису познати детаљи како ће тећи приватизација Пољопривредне корпорације Београд, али је свима јасно да је реч о златној коки. Држава је одлучила да је прода, а синдикати сумњају да би неко могао да је купи за мале паре и "очерупа". Најава српских бизнисмена, Миодрага Костића и Матијевића, да ће се удружити како би преузели ПКБ, најављује оштру борбу за имовину, земљиште, животиње, механизацију и стручњаке у Падинској скели. У реду за овог пољопривредног гиганта стоје и фирме из Данске, Немачке и Кине.


Скупштина Града Београда је одлучила да се ово предузеће приватизује моделом продаје дела имовине, а приватизациони саветник "прави" пакет имовине који ће бити стављен пред потенцијалне купце. Најављено је да ће половином године бити објављен јавни позив заинтересованим инвеститорима, али синдикати сматрају да тај поступак треба обуставити.



Цитат
Jавни позив за приватизациjу ПKБ средином 2015.


Jавни позив за приватизациjу Пољопривредне корпорациjе Београд (ПKБ) очекуjе се средином ове године, а цела трансакциjа би могла бити готова у четвртом кварталу 2015. године


Jавни позив за приватизациjу Пољопривредне корпорациjе Београд (ПKБ) очекуjе се средином ове године, а цела трансакциjа би могла бити готова у четвртом кварталу 2015, изjавио jе Танјугу генерални директор ПKБ Драгиша Петровић.

ПKБ jе велика компаниjа коjа и сада функционише на задовољаваjући начин, па су за њу заинтересовани броjни инвеститори, истакао jе Петровић.

До сада jе, каже, званично ПKБ посетила само кинеска делегациjа, а директних преговора са потенциjалним купцима за сада ниjе било.

"Интересовање jе велико, што се види и по броjу пристиглих писама о заинтересованости. Наравно, та писма о заинтересованости нису ограничаваjучи фактор и не спречаваjу да се jош неко ко jе заинтересован jави за куповину имовинског пакета ", навео jе Петровић.



Подсећа да jе Скупштина ПKБ краjем фебруара изабрала приватизационог саветника коjи треба да направи пакет за продаjу имовине.

После тога, додао jе, власник, односно Град Београд треба да усвоjи таj пакет, а затим следи расписивање jавног огласа, прикупљање понуда, одабир наjбољег понуђача, преговори са наjбољим понуђацем и закључивање уговора о продаjи.


Град Београд jе, подсећа, 30. децембра донео одлуку о моделу и методу приватизациjе ПKБ-а,и то кроз модел продаjе дела имовине Субjекта приватизациjе, методом jавног прикупљања понуда са jавним надметањем.

"Замишљено jе да се направи имовински пакет коjи ће у себи садржати довољно пољопривредног земљишта за одржавање сточарске производње на овом нивоу, животиње, механизациjу, обjекте коjи су везани за пољопривредну производњу и броj запослених коjи jе потребан да то све функционише на jедном добром нивоу", поjаснио jе Петровић.

Челник ПKБ jе казао да ПKБ тренутно, са зависним друштвима, има 2.108 запослених, а у самом ПKБ-у броj jе нешто мањи од 1.900 људи.

Петровић jе истакао да jе компаниjа у 2014. години остварила значаjан раст пословних прихода од око осам одсто у односу на претходну годину изражено у еврима.

Oн jе прецизирао да jе ПKБ у 2014. години забележио око 54 милиона евра прихода, а у 2013. години 50 милиона евра.

"Пословне расходе, коjи су нажалост овде "нееластични", држали смо на истом нивоу, односно релно су мањи око три одсто у односу на 2013.годину", напоменуо jе Петровић.

Петровић jе истакао да су добри резултати остварени и у производњи млека, коjа jе у 2014. износила 65,4 милиона литара и била jе за пет одсто већа него 2013.

"Oно што jе такође интересантно да jе ПKБ корпорациjа jедини произвођач млека, коjи jе у току прошле године остао без целокупног износа премиjе за млеко, доношењем правилника Mинистарства пољопривреде, ми смо практично остали прошле године у односу на претходне године, "закинути" за више од три милиона евра", казао jе Петровић.

Oн jе подсетио да jе ПKБ у претходних неколико година уложила више од 10 милиона евра у фарму музних крава коjа jе међу наjсавремениjим у овом делу Eвропе, а улагало се и у системе за наводњавање чиjи jе укупни капацитет 5.600 хектара.

У ПKБ се тренутно обрађуjе око 21.000 хектара земљишта, а око половине од тога служи за производњу сточне хране.

Што се сточарске производње тиче, ПKБ има око 22.000 грла говеда, од чега око 9.000 музних крава. ПKБ jе активирао и фарму свиња и очекуjе да у току ове године испоручи 9.000 товљеника.

Tаj пољопривредни гигант има и фарме са 20.000 кока носиља и 2.000 оваца.

Поред тога, ПKБ има фабрику сточне хране, коjа тренутно ради са 30 одсто капацитета.

ПKБ такође има своjа зависна предузећа - ветеринарску станицу са довољним броjем ветеринара, коjи покриваjу практично контролу производње у ПKБ-у, сетификовану "Eколаб" лабораториjу коjа поред тога што ради за ПKБ, ради и на трзишту и за друге, ПKБ авиjациjу и Институт Aгроекономик коjи има своjе сорте семена одређених култура. ПKБ се прошле године сертификовао и за ИСO стандарде, Хассап и Глобал геп.

(Танјуг)




- Проценили су целу фирму на 210 милиона евра, а ми сматрамо да вреди три пута више - каже Милисав Ђорђевић, председник Самосталног синдиката радника ПКБ. - Продали смо четири хектара земље код новог моста "Михајло Пупин" за 800.000 евра, а ми на том потезу имамо још 300 хектара. Само та земља има већу тржишну вредност од читаве суме за коју хоће да нас продају. А ми имамо и 9.000 крава, 20.000 грла остале стоке, 29.000 хектара земље... Већ су почели да праве уступке, па се прича да ће тражити да нови власник очува делатност у наредних пет година и да запослени добију отпремнине од по 300 евра по години стажа. А ми питамо, шта после тих пет година?

Стручњаци у Србији, такође, сматрају да ће нови власници уништити најперспективније пољопривредно газдинство у Европи.


- Страхујем да ће будуће газде брзо повратити мала уложена средства и зарадити вишеструки износ капитала, само по основу препродаје и пренамене пољопривредног земљишта у грађевинско - прича професор Миладин Шеварлић, агроекономиста. - Било да од тога направи индустријско или грађевинско земљиште. Ако садашња генерација, са оволико ресурса, није способна да организује пољопривредну производњу на одржив начин, како да то очекујемо када је у рукама малог броја земљопоседника.

Према речима професора Шеварлића, поставља се питање ко је дозволио Граду Београду да продаје друштвену имовину. Како каже, чак ни Устав Србије не дозвољава продају природних ресурса.

- ПКБ је најуређенија пољопривредна површина у Европи - истиче професор Шеварлић. - Они имају неколико предности у односу на све друге фирме. Због локације имају мање трошкове транспорта, па је потребно кратко време за снабдевање воћем и поврћем у свежем стању. То тешко може да има било који град у свету.

Професор Шеварлић свима који се залажу за приватизацију пољопривредног земљишта саветује да продају своје станове странцима и да их онда од њих изнајме да у њима живе.



ПРЕДЛОГ

ЗАПОСЛЕНИ у ПКБ противе се најављеној приватизацији овог предузећа. Представници оба репрезентативна синдиката ПКБ-а предложили су алтернативни модел мешовитог власништва који би, према њиховом мишљењу, компанији омогућио да инкасира више од 400 милиона евра.

Контролни пакет од 51 одсто акција у ПКБ-у требало би да, према том предлогу, трајно припадне држави, још 15 одсто било би подељено свим грађанима, а неколико процената добили би запослени и пензионери фирме. Осталих тридесетак одсто било би понуђено на берзи.

(З. Р. - Ј. Су., вечерње НОВОСТИ)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Април 21, 2015, 03:22:17 »

''Купцу ПКБ-a бришемо све обавезе''

Beograd -- PKB će do kraja godine biti prodat strateškom partneru po principu prodaje imovine, izjavio je pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević.


"Privatizacija PKB-a će podrazumevati prodaju zemljišta, ali uz obavezu preuzimanja i određenih uslova, a to je da se zadrži kontinutet proizvodnje poljoprivredne delatnosti u određenom periodu, određeni broj radnika, a tržiće se jaka bankaraska garancija kako bi se obezbedili jaki investitori", kazao je on.

Milosavljević je na Trgovinsko investicionom forumu Beograd-Šangaj održanom u Privrednoj komori Beograda naglasio da novi vlasnik PKB-a neće naslediti bilo kakve obaveze iz prethodnog perioda poslovanja korporacije.

On je dodao da je PKB najatraktivnija kompanija za privatizaciju, jer je u neposrednoj blizini Beograda i raspolaže sa oko 30.500 hektara obradive površine, velikim brojem stočnih grala, a proizvodnja mleka iz PKB-a zadovoljava 10 odsto potreba tržišta Beograda za mlekom.

Direktor PKB-a Dragiša Petrović izjavio je ranije agenciji Beta da novom vlasniku kapitala te kompanije ne bi trebalo dozvoliti da dovede do uništenja stočnog fonda PKB-a i da bi on trebao da nastavi sa proizvodnjom mleka jer je PKB najveći proizvođač mleka u Srbiji i da proizvodi 10 do 12 odsto mleka koje se u zemlji preradi.

"Država mora da vodi računa o resursu koji postoji u PKB-u, a to je stočarska proizvodnja i proizvodnja mleka. One treba da su prioritet jer su neelastične, zahtevaju veliki broj ljudi, a imaju jako spor obrt. Kada krenete od nule trebaju godine da biste ih unapredili, a u PKB-u postoji znanje, iskustvo i mogućnost za dalje tehnološko unapredjenje celokupnog postupka proizvodnje", kazao je Petrović.

On je tada kazao da je PKB u 2014. uplatila u budžet 740 miliona dinara.

PKB u svom vlasništvu ima 1.400 hektara građevinskog zemljišta i 5.200 hektara poljoprivrednog zemljišta i oko 2.000 zaposlenih.

Predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević izjavio je krajem 2014. da se PKB Korporacija privatizuje da bi postala tržišno konkurentna, ali da novi vlasnik PKB-a neće moći da raspolaže gradjevinskim zemljištem kombinata.

Grad Beograd od nedavno je otkupio akcije malih akcionara i tako postao vlasnik skoro 100 odsto akcija PKB Korporacije.

Na poziv Agencije za privatizaciju za dostavljanje pisama o zaintersovanosti za 502 firme na spisku za privatizaciju sredinom prošle godine, za PKB je bilo najviše interesenata, 11 domaćih i stranih kupaca.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=04&dd=20&nav_id=982880

  Није довољно што поклањају и пљачкају предузеће које плаћа порезе држави и исплаћује плате радницима,него су решили да га поклоне неком лопову и још да му укину обавезу плаћања пореза на поклон а вероватно ће дотични лопов престати и да исплаћује плате радницима!!!
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Јануар 01, 2016, 00:16:59 »

Продаје се ПКБ, почетна цена 150 милиона евра

ПКБ у свом власништву има 1.400 хектара грађевинског и 5.200 хектара пољопривредног земљишта. У ПКБ-у и зависним предузећима има око 2.000 запослених.


  Агенција за приватизацију огласила је данас продају имовине Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) по почетној цени од око 150 милиона евра.

Продаја ће бити обављена методом прикупљања понуда са јавним надметањем, а отварање понуда је 2. марта 2016. године. Рок за подношење пријава за учешће у поступку надметања за имовину ПКБ-а је 29. фебруар 2016. године, а заинтересовани купци дужни су да уплате депозит у вредности 34,5 милиона евра.

Право учешћа у поступку имају домаћа правна лица која су регистрована за обављање пољопривредне производње, узгој музних крава, а чији је приход од пољопривредне делатности најмање 50 милиона евра у последњој пословној години.

На продају је понуђен део сталне имовине и променљива имовина ПКБ-а.

Од сталне имовине, између осталог, продаје се 17.677 хектара земљишта у општинама Палилула, Сурчин и Зрењанин, грађевински објекти који се користе у пословне сврхе, удели ПКБ-а у појединим предузећима - ЕКО-ЛАБ, ПКБ Агроекономик - Институт за научноистраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација ПКБ, Ветеринарска станица ПКБ.

Процењена вредност променљиве имовине ПКБ-а на крају 2014. године износила је 39,6 милиона евра, а сталне имовине 303,9 милиона евра.Променљива имовина обухвата целокупно стадо, залихе, засађене усеве на земљишту и њена тржишна вредност биће утврђена у року од 30 дана од проглашења купца.

ПКБ тренутно обрађује око 21.000 хектара земље и половина тих површина углавном служи за производњу сточне хране, док се на осталим површинама производе ратарске културе које су најисплативије, попут семена.ПКБ у свом власништву има 1.400 хектара грађевинског и 5.200 хектара пољопривредног земљишта. У ПКБ-у и зависним предузећима има око 2.000 запослених.

На позив Агенције за приватизацију за достављање писама о заинтересованости за 502 фирме на списку за приватизацију, средином 2014. године, за ПКБ је стигло најавише писама, од 11 домаћих и страних компанија.(Бета)

 http://www.politika.rs/scc/clanak/346404/Prodaje-se-PKB-pocetna-cena-150-miliona-evra

  Лоповчине из СНС-а и СПС-а не мирују.Славе своју плаћеничку Нову Годину и чекају коферчиће са понудама.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Март 19, 2016, 07:30:21 »

Матијевић:Купићемо ПКБ кад појефтини

Vlada Srbije i grad Beograd najverovatnije će sniziti cenu PKB sa 154 na 91 milion evra, što je 30 odsto tržišne vrednosti te kompanije, saznaje „Blic“.


- Opet se niko nije javio na oglas koji je raspisan u decembru, iako je cena već bila umanjena na 51 odsto. To je očigledno skupo za domaće kompanije, a strane se plaše da uđu u ovaj posao zbog toga što im je nesigurno kako će se rešiti problem vlasništva nad skoro 18.000 hektara zemlje - objašnjava izvor „Blica“ iz Vlade Srbije.

Naš sagovornik kaže da postoji i bojazan da nakon 31. maja, kada prestaje zabrana prinudne naplate, poverioci nagrnu na imovinu kako bi naplatili potraživanja od 70 miliona evra.

- Procene su da je bolje i da se proda po nižoj ceni nego da ode u stečaj - kaže izvor „Blica“.


Da je cena visoka smatra i Petar Matijević, vlasnik mesne industrije „Matijević“, koji je zajedno sa Miodragom Kostićem i njegovom „MK grupom“ napravio konzorcijum kako bi došli u posed PKB.

- Kupićemo PKB samo ako cena padne i bude prihvatljiva. Država treba da ima u vidu da je došlo do drastičnog pada cena poljoprivrednih proizvoda prošle godine i da postoji rizik ulaganja u ovu oblast - kaže Matijević za „Blic“.


I dok je za investitore cena visoka, zaposleni smatraju da se kompanija prodaje u bescenje i nezakonito.

- Državno zemljište po zakonu ne može biti prodato. Osim toga, PKB ima održiv model poslovanja sa profitom. Država bi trebalo da pusti da PKB kao državno preduzeće posluje po tržišnim principima. Saglasni smo sa racionalizacijom broja zaposlenih, ali ne i sa rasprodajom firme - kaže Nikola Lazić iz Nezavisnog sindikata PKB.

SERTIĆ: RAZMATRAMO NOVI POZIV


Ministar privrede Željko Sertić najavljuje novu procenu vrednosti PKB. - Razmotrićemo dalje korake i biće odlučeno da li će se objaviti novi javni poziv pod relaksiranijim uslovima. Minimalna cena ispod koje imovina ne sme da se prodaje je 30 odsto procenjene vrednosti - kaže Sertić za „Blic“.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/cena-pada-biznismen-se-necka-matijevic-kupicemo-pkb-kad-pojeftini/cgyvezl

   Ко је и кад први пут назвао пљачку у Србији после 5.октобра приватизацијом? Пљачка се наставља, јешћемо ђубре које пакују криминалци као Костић и Матијевић.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Април 08, 2016, 16:26:46 »

Сертић: ПКБ је прецењен

Стручњаци сматрају да је потпуно невероватно да се држава будзашто одриче 17.000 хектара земљишта надомак Београда чија ће цена у наредним годинама само да расте


  Држава треба да стави прст на чело као и у случају „Телекома” и добро размисли шта је најбоље да уради са ПКБ-ом. Да има у виду да продаје највећу фарму краву у Европи али и огромно земљиште од 17.000 хектара, непосредно уз Београд, чија ће вредност у наредним годинама само да расте.

Ово је заједнички став аграрних аналитичара и економиста на питање „Политике” шта мисле о најављеној приватизацији београдског пољопривредног комбината. Али и нека врста одговора на последњу изјаву министра привреде Жељка Сертића да је ПКБ прецењен и да цена која је постављена на првом тендеру (154 милиона евра) не одговара стању на тржишту. Он је у изјави за Танјуг рекао да су „све процене фирми и појединаца биле да је компанија прецењена” и да се сада још размишља о моделу приватизације јер у првом кругу продаје није било заинтересованих инвеститора.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, мисли потпуно супротно. За њега је, каже, невероватно да се Србија одриче земљишта ПКБ-а, ресурса чија ће вредност у наредним годинама само да расте.

– Када бих ја куповао ПКБ куповао бих га због чињенице да има вредну земљу непосредно поред главног града. Поштено речено, не видим разлику између земљишта које ПКБ-а има уз пут ка Зрењанину и оних пет хектара који су недавно продали као грађевинско за три и по милиона евра. У следећих пет или десет година сва та земља вредеће бар десет пута више – истиче наш саговорник.

– Ако ПКБ купе двојица бизнисмена који показују намеру, Матијевић и Костић, неће издржи ни годину, две да задрже делатност. То је и нереално очекивати у нестабилним тржишним условима. Посебно после најаве укидање прелевмана на увоз млека и меса. Тржиште ће бити преплављено много јефтинијим производима и зато мислим да неко ко купи фарму неће наставити да се бави сточарством – сматра Савић.

Са друге стране, истиче, ни досадашње управљање овим комбинатом није било добро. ПКБ је почео да пропада деведесетих година прошлог века када је кренуло парчање и продаја дела комбината. Демократска власт је после 5. октобра имала прилику да поврати предузеће али уместо тога продат је – „Имлек”, „Фриком”, запуштена фабрика шећера и приватизована фабрика меса „Имес”. Остала је на крају примарна ратарска и сточарска производња која сама по себи не може да функционише без прераде. Наш саговорник је мишљења да ако се посматра дугорочно, ПКБ никако не треба продавати због вредног земљишта. Али предузеће не може да опстане ни у овом облику. Ако држава намерава да задржи комбинат морала би да постави професионални менаџмент. Продајом дела земљишта комбинат би могао да се растерети дугова и препусти тржишту а да се уз државне гаранције обезбеде капацитети за прераду млека или меса.

– Звучи утопистички, али најгоре решење је продаја. Заиста не могу да верујем би Миодраг Костић био умешнији и способнији од државе.

Дубоко сам убеђен да он размишља на следећи начин: бићу ослобођен губитака, сејаћу и чекаћу неко боље време па ћу са продајом пет, шест хиљада хектара исплатити све што сам уложио – каже професор Савић.

Горан Живков у ауторском тексту објављеном на сајту „аграрије” каже да се „плаши да држава оваквом приватизацијом неће добити највећу могућу цену нити ПКБ инвеститора какав му је потребан”.

– Плашим се да се неће десити ни једно ни друго. У ствари, некако ми се чини да се купац већ зна – истиче он. На овакво размишљање наводи га то што се ПКБ продаје у комаду што је, сматра, супротно економској логици. Како објашњава, компанија се састоји из неколико различитих производних јединица – модерних пластеника за производњу поврћа, фарме свиња и крава, ратарске производње, привредних објеката који су више интересантни као некретнина него део будуће производње.

– Лично не знам ниједног произвођача млека који уопште и производи поврће, а не и да је добар у томе. Не познајем ниједног који се бави некретнинама и фармом свиња, нити вожњом авиона и науком. Од ПКБ је било потребно направити функционалне целине и тако их продавати – истиче Живков. Тако би, додаје, било више такмичара и то би било у складу са економском логиком, стратегијом пољопривреде да се створи слој пољопривредника који су у стању да буду конкурентни по уласку у ЕУ и омогућило би већу запосленост.

Подсећамо, први позив за продају целокупне имовине ПКБ-а по почетној цени од 154 милиона евра није успео јер није било заинтерсованих понуђача. Дуг компаније је око 70 милиона евра. Како је „Политика” објавила у току је нова процена целокупне имовине предузећа после чега ће се знати даља судбина комбината. За сада су интересовање показали само Петар Матијевић и Миодраг Костић који би наводно заједнички купили комбинат али „када му буде пала цена”. Представници оба синдиката ПКБ-а верују да се одуговлачењем и новом проценом капитала управо обара вредност фирме и да само земљиште вреди неупоредиво више.

http://www.politika.rs/scc/clanak/352635/Sertic-PKB-je-precenjen

Стара прича.Премијер и ресорни министар се спремају да са Колетом и Матијевићем опљачкају ПКБ.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Јануар 23, 2017, 20:14:56 »

Благо дају за шаку долара



Србија је одлучила да прода Пољопривредну корпорацију Београд, па је Министарство привреде објавило јавни позив за прикупљање писама инвеститора који су заинтересовани за куповину.


Постаће вишак: Краве на фарми ПКБ-а



Рок за подношење пријава је 17. фебруар, а потенцијални купци треба да предложе цену, модел приватизације, инвестициони програм, план пословања и број радника које би запослили.


Оно што је занимљиво јесте да је позив Министарства привреде уследио након што је премијер Србије Александар Вучић у Давосу разговарао са Ал Дарејем, директором фирме Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата о потенцијалним инвестицијама у српски аграр и прехрамбену индустрију.


Ова арапска компанија је и раније била заинтересована за куповину српских пољопривредних предузећа, а 2013. године тадашњи министар финансија Млађан Динкић је чак потписао уговор о заједничком улагању у српски аграр у вредности од 400 милиона евра. Како то обично бива, све је остало мртво слово на папиру, а једино што је ова компанија купила било је 51 одсто власништва Руднап аграра, предузећа које се бави узгојем јабука, чији је власник Војин Лазаревић.


Милан Простран, пољопривредни стручњак, каже да је велика грешка најављена продаја ПКБ.

- Не треба за шаку долара продати овако вредан и значајан пољопривредни комбинат. У 2016. години ПКБ је позитивно пословао и држава би требало да постави квалитетан менаџмент који би руководио фирмом. Купци ће прво гледати веома атрактивно земљиште и бојим се да ће се одмах одрећи сточарства - категоричан је Простран.

Према његовим речима, стране компаније које су куповале пољопривредне комбинате широм источне Европе најпре су се одрицале производње млека и крава.

- Залагао сам се да се један део ПКБ одвоји и организује као истраживачки центар на коме би праксу имали студенти пољопривреде. Како ствари стоје, ускоро студенти сточарства неће знати како крава изгледа јер ће потенцијалним купцима бити само атрактивно земљиште на памети - уверен је наш саговорник.



Цитат
Заинтересован и Матијевић

За куповину ПКБ раније су били заинтересовани и Предраг Матијевић, власник индустрије меса Матијевић, сам или у конзорцијуму са Миодрагом Костићем, власником МК групе. Матијевић је за медије потврдио да је и сада заинтересован за куповину аграрног гиганта.





Професор Пољопривредног факултета у Земуну Др Миладин Шеварлић сматра да би ПКБ, као највећа агробизнис компанија у Европи, морао да буде под посебном пажњом државе и јавности и да се види шта је јавни интерес у продаји ПКБ-а.

- Не схватам шта је јавни интерес и зашто треба да продаје ПКБ - казао је Шеварлић.

Он је појаснио да би нови власник ПКБ-а продајом само неколико стотина хектара могао да измири целокупну цену за преузимање компаније, што би могло да доведе до тога да приватизација ПКБ-а постане "највећи спекулативни посао 21. века у Србији".


Цитат
Хектар коштао 700.000 евра


ПКБ има око 2.000 радника, а последња процењена вредност је 410 милиона евра. Минимална цена испод које се не сме ићи јесте трећина процењене вредности. Предузеће газдује са 1.400 хектара грађевинског и 5.200 пољопривредног земљишта. Кад се томе дода и земљиште у државном власништву, то је око 21.000 хектара, каже Простран. Поређења ради, површина урбаног Београда је 36.000 хектара.

На расписани тендер 2015. године није стигла ниједна понуда, а почетна цена за 51 одсто капитала била је 154 милиона евра. Иначе, те исте године ПКБ је компанијама МПЦ и Лидл укупно пет хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони, код насеља Греда и Борча, за 700.000 евра по хектару.



(Вести)


***

Како год окренеш, ето нама Арапа.....са свих страна, уз свесрдну помоћ властодржаца!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Јануар 26, 2017, 23:43:58 »

ПКБ је велики скоро као ЦЕО БЕОГРАД



Са готово 30.000 хектара можемо га звати "другим Београдом", јер урбана површина главног града износи око 36.000 хектара, односно 360 квадратних километара.



Састоји се из девет газдинстава, а располаже са преко 30.000 кока носиља, 9.000 крава, 6.000 свиња... Запошљава око 2.000 људи. О земљишту од око 30.000 хектара (23.000 хектара у својини државе и око 7.500 хектара у својини друштва), које се налази у саставу ПКБ корпорације, убудуће ће се одлучивати на републичком нивоу, због, како је на седници Скупштине града образложио Никола Никодијевић "већих могућности државе да реши будући статус ПКБ корпорације".

...

Да је стратешко партнерство један од модела о којем се размишља када је у питању приватизација овог пољопривредног гиганта, потврдио је у недавном интервјуу за `Блиц` и генерални директор ПКБ корпорације, Драгиша Петровић.

Он је рекао да је и стратешко партнерство једна од опција, јер је важно да се настави производња, очувају радна места и омогуће инвестиције и технолошко унапређење производње.

На седници скупштине града Београда, на којој је усвојена одлука о преносу акција овог предузећа са града на републику, одборник ДС Зоран Алипмић изнео је примедбу да је оваква одлука нелогична.

Он је подсетио да је у питању огромна имовина која се налази надомак Београда, а која у свом саставу има и велики број атрактивних грађевинских локација, те да је нелогично да се једна локална самоуправа одриче такве имовине у корист било кога.

(Ч.Лазић, Блиц)

***

Ово ће да буде пљачка века. И опет ће народ да ћути. Докле?

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Јануар 30, 2017, 01:39:58 »

Зашто су Костић и Матијевић одустали од ПКБ-а



Одустајањем Петра Матијевића и Миодрага Костића, двојице најјачих домаћих кандидата за куповину ПКБ-а, све је извесније да ће држава стратешког партнера морати да потражи међу страним компанијама. А да је реч о озбиљној намери показује и то што се и у меморандуму са ММФ-ом Србија обавезала да ће поново расписати тендер за приватизацију ПКБ-а.

За сада се као озбиљно заинтересована помиње само `Ал Дахра` из Уједињених Арапских Емирата док међу преосталим, највећим домаћим играчима из сектора аграра до сада нико није исказао такве намере.

Најаве да би странци могли да се домогну више од 17.000 хектара ораница надомак Београда и обрађују земљу која има потенцијал да храни половину Србије сигурно неће одушевити домаћу јавност. Али дају и довољно материјала опозицији да оптужи власт за недомаћинско понашање и распродају српске земље.

Необично јесте да је, пре само неколико дана, Матијевић без резерве изјавио за наш лист да није одустао од ПКБ-а, у коме види огроман потенцијал, и да ће са Костићем разговарати о заједничкој понуди. Шта се у међувремену догодило да промени план, без да је и ушао у трку и сачекао да министарство привреде званично објави тендер и почетну, минималну цену?

– Костић више није заинтересован, а ја не могу сам. Чак и у конзорцијуму нас двојица не бисмо могли да будемо конкуренти `Ал Дахри` и кинеским компанијама које су заинтересоване. Они имају много већи капитал за инвестирање. Новац је данас јефтин и њима доступнији него нама – рекао је јуче Матијевић за `Политику`.

На питање да ли је било притисака да откажу учешће како би се осигурала позиција другим кандидатима, он каже да "их нико није притискао" и да више није реч о цени која ће бити понуђена за ПКБ, већ о томе да би шансе домаћег конзорцијума биле минималне колико год да понуде. ПКБ је, према његовом мишљењу, једна од малобројних српских фирми која је преостала и која вреди.

– Није нама руковођење проблем. Обрађујем у Србији око 33.000 хектара земље, што је дупло више земље него што има ПКБ и постижемо максималне приносе. Ризик да се уђе у тако велику инвестицију је огроман, две године суше и пропали сте – каже Матијевић. Истиче да би мишљење могао да промени када би знао да су арапска или кинеска компанија одустале.

За државу су што се тиче ПКБ "све опције у игри", али се према изјавама министра пољопривреде Бранислава Недимовића "неће журити са одлуком и продајом". Како је рекао за РТС, инвеститори до 17. фебруара треба да доставе писмо о заинтересованости са предлогом модела приватизације и оквирним планом пословања.

– Настојаћемо да се очува сточарска производња и спречимо евентуалне покушаје куповине пољопривредног земљишта зарад претварања у грађевинско – рекао је Недимовић и додао да ће држава донети одлуку тек када буде сагледала све понуде.

ПКБ је прошле године пословао позитивно, али је дуг нарастао на око 60 милиона евра. Важи мишљење да би за Србију из стратешких разлога најбоља опција била да задржи власништво над корпорацијом, која осим плодних ораница има и највећу фарму у Европи – око 9.000 музних крава, што је половина од укупног броја грла у осталим пољопривредним комбинатима у Србији. У условима када највећи део домаће млечне индустрије држе странци, а ЕУ не зна шта ће са вишковима млека, очување сточног фонда ове пољопривредне корпорације је од пресудне важности за домаћу пољопривреду.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да је ПКБ осакаћен продајом својих прерађивачких фирми (`Имес`, `Имлек`, `Фриком`…) и због таквог кратковидог посматрања од предузећа је остала само љуштура која се бави само примарном производњом.

Каже да такво предузеће, без прераде, нема апсолутно никакве шансе да буде профитабилно у тржишној привреди.

– А само ограда их дели од `Имлека`, који пак може да купује млеко од кога год жели у Србији или Европи. Чак је пропуштена прилика да се кроз стечај купи `Шабачка млекара` и обезбеди сигурна прерада млека за ПКБ – истиче Савић, додајући да за разлику од других државних фабрика које праве губитке ова фирма и даље има невероватан потенцијал. Тренутно су једини адути производња здраве хране и прехрамбена сигурност која се на тај начин обезбеђује.

– То Србија мора да има увиду, поготово када се јави купац као `Ал Дахра` која жели да инвестира овде управо због тога што немају обрадивих површина и што ће храна у 21. веку бити стратешка ствар истиче наш саговорник. Држава, према његовом мишљењу, сада има неколико могућности. Једна је да прода корпорацију Кинезима или Арапима, своју будућност стави на коцку али се ослободи сталног помагања предузећу. Или, да се определи за једну од две опције, које су по Савићевом мишљењу једнако прихватљиве.

Држава може да остане титулар својине, али изабере професионални менаџмент, постави јасне задатке и ту стави тачку што се тиче даљег мешања. Уз обезбеђење инвестиција за прераду меса и млека. Друга могућност је да се уђе у промену власничке структуре и кроз докапитализацију, јавно партнерство или продају мањинског пакета акција обезбеди свеж капитал од кога би ПКБ комплетирао своју производну структуру – истиче наш саговорник.

Држава је формално власник ПКБ-а од септембра прошле године када је Град Београд уступио 99 одсто акција. Корпорацијом, међутим, и даље управља менаџмент који је поставио град. Како сазнајемо први састанак са представницима државе организован је јуче и то на иницијативу запослених. Тема није била најављена приватизација већ разговор о повећању плата. Преговори су прошли неуспешно по око 1.700 запослених (око 70 одсто раде у сточарству) чије су просечне зараде 44.000 динара.

Држава се не бави озбиљно ПКБ-ом, што се види и по томе што компанијом и даље управља старо руководство. После прошлог, пропалог тендера није урађена ни нова процена капитала. Ми ћемо инсистирати на мањинском стратешком партнерству и задржавању ратарско-сточарске делатности. То је једина прихватљива могућност – каже представник синдиката ПКБ-а Милисав Савић. Како каже, у последње три године ово предузеће било је ускраћено за око 1,2 милијарде динара (око 10 милиона евра) на основу укинутих премија за млеко и што их ставља у неравноправан положај у односу на друге произвођаче.

Однос државе се није променио, па се отвара питање да ли треба да се обратимо Агенцији за борбу против корупције. Да ли неко намерно хоће да осиромаши фирму – пита Савић.

(Ивана Албуновић, Политика)




Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Фебруар 24, 2017, 09:25:13 »

За ПКБ стигло осам писама, заинтересовани и странци





ПОНУДУ како и по којој цени виде приватизацију Пољопривредне корпорације "Београд" доставило је седам компанија и један грађанин из Ковина. Писмо заинтересованости послале су две компаније из Србије, компанија из Уједињених Арапских Емирата, НР Кине, Сингапура и две из Велике Британије. Министарство ће најоптималнији начин продаје ПКБ-а ускоро предложити Влади, а јавни позив би могао да се очекује можда већ до краја марта.


Да су своје виђење продаје доставили Министарству признали су Петар Матијевић и Миодраг Костић и то одвојено. Министарство имена заинтересованих, као и њихове понуде, још не сме да открива. То што су сада послали писмо, заинтересоване кандидате не обавезује да учествују у јавном позиву, али исто тако ни остале компаније не елиминише из коначне трке.

- Наглашавамо да писма о заинтересованости нису обавезујућа, нити недостављање писама о заинтересованости на било који начин елиминише могућност учествовања у даљем поступку
- кажу у Министарству привреде. - Министарство привреде ће у наредном периоду, ценећи процену вредности капитала, имовине и обавеза ПКБ-а дату на дан 31. децембар 2016. године, а коју треба да достави ПКБ-у, стратешки значај фирме, као и исказано интересовање инвеститора, предложити Влади најоптималнији начин за приватизацију. То може бити продаја капитала, имовине, стратешко партнерство или комбинација наведених модела.

Пољопривредна корпорација "Београд", односно 51 одсто ове фирме, последњи пут је нуђена по почетној цени од 154 милиона евра, али није било заинтересованих. У септембру прошле године Скупштна града пренела је 99 одсто акција на државу.


ГРАЂАНИН заинтересован за приватизацију Пољопривредне корпорације "Београд" могао би лако бити Милош Пауновић. Он је јавности већ познат као вечити кандидат у великим продајама државних фирми. Између осталог, писао је да је заинтересован и за РТБ "Бор".


(С.Б. вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Август 31, 2017, 06:43:28 »

Радници против продаје `ПКБ`


Цитат
Пољопривредну корпорацију Београд не треба приватизовати, поручили синдикалци. Без субвенција комбинат годишње у буџет уплати милијарду динара




ПОЉОПРИВРЕДНУ корпорацију Београд (ПКБ) не треба приватизовати.
Објекат је од стратешког значаја за Београд, али и читаву Србију. Надлежни би требало да преиспитају пословање ПКБ и да санкционишу евентуалне злоупотребе, које су се догодиле у претходном периоду. Иначе, `ПКБ` држави уплати годишње милијарду динара у буџет, а не добија субвенције као друга предузећа. А губици, који се помињу да су настали у `ПКБ` корпорацији из Падинске скеле, настали су у периоду деведесетих када је `ПКБ` био уништаван зарад социјалног мира.

Ово су поручили представници Синдиката ПКБ "Независност" на округлом столу "Распродаја Србије - приватизација ПКБ", поводом најаве продаје овог пољопривредног гиганта. Писма заинтересованости за приватизацију ПКБ доставило је осам инвеститора. Да уђу у овај вредни посед, жели једна особа из Ковина, две компаније из Србије - Индустрија меса "Матијевић" и "МК Груп", али и компанија "Ал Дахра" из Уједињених Арапских Емирата, као и компаније из Кине, Сингапура и две из Велике Британије. Њиихова имена не могу бити објављена, јер носе ознаке тајности.

- Ако је циљ технолошко унапређење `ПКБ`, које није могуће остварити без приватног капитала, синдикат "Независност" сматра да би евентуални улазак таквог новца могао да буде прихватљив искључиво кроз уговор о стратешком партнерству - поручио је Милан Којић, председник синдиката "Независност". - Тај уговор би морао да има јасно дефинисане обавезе партнерства, да остави производњу најмање у истом обиму и очува постојећа радна места, уз задржавање државе као већинског власника. ПКБ ради позитивно и остварује добитак иако за многе подстицаје остаје ускраћен.

Недавно је министар пољопривреде, Бранислав Недимовић, рекао да ће ускоро бити расписан први обавезујући позив за приватизацију ПКБ, а у Министарству привреде су испричали да писма о заинтересованости нису обавезујућа, нити недостављање таквих писама на било који начин елиминише могућност даљег учествовања у поступку приватизације ПКБ.

- Држава мора да остане већински власник `ПКБ` - нагласио је и Зоран Стојиљковић, председник Уједињених гранских синдиката "Независност". - То је стратешки важна фирма за производњу хране и требало би довести професионални менаџмент. Власт, међутим, упорно на чело великих компанија доводи лојално партијско руководство, које нема менаџерске способности. Србија има довољно стручњака који би могли да управљају великим корпорацијама. Синдикати су тражили разговор са надлежнима у Влади Србије и предочићемо све аргументе који потврђују да ПКБ не треба приватизовати.

На том скупу представници су подсетили и да Закон о приватизацији и Закон о пољопривредном земљишту "забрањују" продају добара од општег значаја и добара у општој употреби.


НЕУСПЕШНЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

ПРИВАТИЗАЦИЈОМ пољопривредних предузећа без посла је остало 53.000 радника и они су најбројнији отпуштени после оних из текстилне индустрије. О корупцији приликом приватизације пољопривредних предузећа указивао је и Савет за борбу против корупције, али ништа није по том питању учињено, испричао је Дејан Титовић, председник Гранског синдиката прехране, угоститељства, туризма, пољопривреде и дуванске индустрије. - Пример погубне последице приватизације је предузеће "Агробачка", када су после продаје страдали и радници и имовина - казао је Титовић. - Они су у свом саставу имали фарму крава, силосе, рибњак, млин, али је после продаје све уништено. Исто је доживело и предузеће "Мала Босна", које је имало 600 хектара обрадиве земље.

(Ј.Субин, НОВОСТИ)


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Август 05, 2018, 20:57:33 »

ПКБ још може да храни Србију

Фото З. Јовановић
 Са фарме ПКБ у Ковилову дневно се испоручи више од 15.000 литара млека,
 а месечно овде на свет дође више од 100 телади


ШТА год да буде, и да нас купе и да останемо државни, краве ће и даље неко морати да помузе, а шталу да очисти. Барем три године, док траје законска обавеза купца. Брине нас шта ће бити после. Са 40 година стажа и још који месец до пензије не страхујем за себе, али ми је жао 1.700 радника ПКБ за које будућност може да буде неизвесна. А знам да као што смо супруга и ја из овог комбината одшколовали обоје деце и данас помажемо унуцима, тако су могле и будуће генерације.

Тако, за `Новости`, говори Јовица Миленковић, ратар тракториста ПКБ фарме "Ковилово", у Падинској скели. Можда је, говори наш саговорник, решење могло да се потражи некако другачије, па да ПКБ храни Србију, да се поје деца здравим млеком, а не увозним концентратима.

ИСТЕ бриге муче њега и осталих 115 колега на овом имању, али и раднике читаве корпорације, у којој је све подређено сточарству. Од како је, пре десетак дана, поново почело да се говори о приватизацији ПКБ и јавном позиву средином августа, надвио се, кажу наши домаћини, облак неизвесности.

Како нам је у Министарству привреде речено, закључком Владе Републике Србије, одређено је да на приватизацију иду "ПКБ корпорација АД" Падинска скела и зависна друштва - "Ветеринарска станица", "Еко-лаб", "Агроекономик", сви методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем.

- Ради се о око 17.000 хектара пољопривредног земљишта, седам фарми, имање у Сурчину без стоке, фабрика за дораду семена "Агросеме", фабрика сточне хране "Инсхра", газдинство Хортикултура као и зависна друштава - каже нам Милисав Ђорђевић, председник Самосталног синдиката ПКБ. - Бренд остаје, па нови купац добија све чисто. Под ПКБ ће и даље у државном власништву да остане 5.000 хектара грађевинског земљишта и водовод, јер ми имамо нашу мрежу којом снабдевамо своја имања, али и околна насеља.



СВАКИ радник кога смо врелог августовског јутра затекли, са лопатом, музилицом, на трактору, у штали, или у униформи технолога, није оспорио да је обнова неопходна. И да су услови у којима раде све лошији. Каткад недопустиви. Али, помисао да остану без посла плаши их више од радног века проведеног на дотрајалом, запуштеном, газдинству старом готово седам деценија. Слушали су о скандинавским шталама чистим попут апотека, али, веле, млеко са ПКБ фарми многи и даље радо увозе.

- Надали смо се, ипак, да ће се проблем ПКБ решити стратешким партнерством, где би 51 одсто комбината остало у рукама државе - каже Ђорђевић. - Овако смо последњих година шеткани, били час градски, час државни... Из Министарства привреде нам је обећано да ће свим радницима бити понуђено да добију отпремнине од најмање 450 евра по години стажа, а после приватизације могу да наставе да раде код новог послодавца.

Док лопатом чисти канал штале, где леже краве пред тељење, што ради већ две деценије, Биљана Весковски нам додаје да ако нови власник настави делатност, она ће ту свакако бити потребна. Баш као и већина њених колега.


- Ово је специфичан посао, нема овде опције кључа у браву, ово су жива створења која морају бити нахрањена и збринута и не могу ниједан дан без човека - објашњава она. - А колико знам, ПКБ нема вишка радника, већ вазда запошљава и сезонце. Само на овој фарми 950 је музних крава, а ту је и пратећи тов јунади и свиња. Плате су редовне, а просек је 50.000 динара.

ЗОРИЦА Костић, технолог, у Ковилову ради три године, а 12 је у ПКБ-у. Са ове фарме, вели, дневно иде 15.000 литара млека, а 120 телади месечно дође на свет. Музе се у седам штала, а ту су и болница и породилиште.

- Посао је тежак, али близина животиња, па макар и у оваквој суровој индустрији где се одмах теле одузима од мајке, чисти душу - каже Зорица. - Много ми се пута дешавало да се вежем за животиње, имам и љубимице са којима се мазим сваког дана. Ретко су овде људи нерасположени и љути.




СТРАХ

ИМА и оних који страхују да купац ПКБ заправо само жели земљу, а не стоку и пољопривреду. Многи, како су нам рекли, плаше се и чаршијских прича о изградњи индустријског парка.


Наш репортер на фарми ПКБ


МЛЕКО ПРВЕ КЛАСЕ

* ГОДИШЊЕ ПКБ произведе 50 милиона литара млека, а сваког дана 150.000 литара.

* ДА је оно доброг квалитета, потврђује и да сваки литар који се овде произведе желе да откупе Руси.

* ДОМАЋИМ фирмама ПКБ продаје млеко прве класе.





ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПРОДАЈУ

КАКО је прецизирало Министарство привреде, јавно надметање биће обављено заједно и у истом поступку моделом продаје имовине и то дела пољопривредног земљишта и дела земљишта намењеног за пољопривредну производњу, грађевинских објеката ПКБ корпорације који се користе у пословне сврхе, опреме, залиха резервних делова, стада и удела ПКБ корпорације у зависним друштвима, као и моделом продаје капитала у власништву Републике Србије.

Очекује се објава јавног позива током августа 2018. године.

(Бојана Царановић, вечерње НОВОСТИ)


***

У овоме се види наша ПРОПАСТ! Уместо да се финансије усмеравају у ово предузеће, да се обнавља, проширује, оно се растача, оставља да пропада, а Србија увози млеко јако сумњивог квалитета, које углавном смрди на лекове. И не само млеко. УЖАС!!!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Септембар 02, 2018, 17:45:55 »

Сјајан текст Бранка Драгаша, уклапа се одлично у ову моју тему!



***


ПКБ

Наставља се распродаја Србије. Приватизација је смишљена од стране неолибералних идеолога да се униште национални ресурси држава и да се мултинационалне корпорације појаве као власници презадужених националних држава.

Млађи читаоци се не сећају, али желим да их научим, а старије читаоце да подсетим, да је 2001. године кренула приватизација у Србији са бруталном преваром државе и грађана под паролом `Почетак за иметак!`


Сукобио сам се одмах на почетку те године са Ђинђићем око бандитског закона о приватизацији, који ће се завршити потпуном распродајом националних ресурса и стварањем касте новобогаташа од политичара и тајкуна, који су и избацили ову срамну паролу – `Почетак за иметак`, која је оголила њихове намере да преваре и опљачкају грађане Србије.

Генијалност Ђинђићеве приватизације је била у томе да се друштвена и државна предузећа продају по књиговодственој вредности уписаног капитала, које су биле старе и до десет година, да се не врши нова процена капитала, ако се, пак, и врши онда су то радиле за велике паре одабране куће блиске власти које су значајно умањивале вредност капитала и тако омогућавали бираним купцима да, кредитом из банке, купе у бесцење друштвена и државна предузећа и да их распродају, врате кредит и тако крену у нове приватизације.

Тај систем организоване пљачке смо назвали тунеловање. Карактеристика ове приватизације, незабележене у историји постојања тржишта, да се предузеће, тако умањене вредности, продаје по почетној цени од 20% од те књиговодствене вредности. На моје питање Ђинђићу зашто свој стан у центру Београда не продаје по почетној цени од 20% од тржишне вредности и где то има на тржишту да продавац хоће да добије што мање новца за ону робу коју продаје, није било никаквог одговора.

Схватио сам да је на делу велика пљачка државе Србије и њених грађана и последње недеље фебруара 2001. године сам напустио тај преварантски модел и постао један од првих и највећих критичара тог неолибералног модела шок терапије и операције без анестезије.

Интересантно да још нема уопште књиге о приватизацији у Србији од 2001. године до данас и ако неки млади економисти, само њима верујем и њима се обраћам, желе да се баве том темом, спреман сам да им помогнем, јер је историјски важно да се уради таква једна обимна студија организоване пљачке државе и народа. Шта се данас у томе променило? Ништа. Било ко да је на власти, они настављају да на исти начин распродају националне ресурсе, јер циљ те распродаје је да се додворе својим газдама ван земље који их држе на власти и да се узме добра провизија из ове пљачке, која ће политичарима на власти и њиховим тајкунима да донесу довољно новца да обезбеде своје праунуке. И то је сама суштина приватизације у Србији.



Најбољи пример функционисања сваке власти се огледа на покушајима да се приватизује највећи пољопривредни комбинат у Европи – ПКБ Корпорација.

Ево, ово је четврти пут да покушавају да продају ПКБ и мој четврти покушај да пробудим грађане Србије, посебно Београђане, да устану у одбрану ПКБ и да не дозволимо овом Драмосеровом криминалном клану да то ураде.

Када су жути криминалци хтели први пут да продају ПКБ и када су се синдикати побунили и замолили ме да им бесплатно помогнем у покушају да се одупремо намештеној продаји ПКБ-а, звали су ме све тадашње опозиционе партије, рачунајући и радикалног Драмосера, улагивали ми се и молили ме да стручно наступим у јавности и покажем сву штетност продаје ПКБ-а.Успели смо, захваљујући чврстој одлуци синдиката да бране своју компанију по сваку цену и мојим анализама сам показао да ПКБ много више вреди него што га приказују у књигама.

Данас не видим ту жељу и снагу синдиката да одбране ПКБ Корпорацију.У јуну месецу 2007.године одржали смо конференцију за медије и тада сам први пут у јавности обелоданио да је моја процена капитала да ПКБ Корпорација те године вреди – 648.984.303 евра.То је било велико изненађење за јавност, јер је власт ширила лажи, што је увек у приватизацији радила, да је компанија презадужена, да се распада и да треба што пре да се прода. Моја процена капитала је била 10 пута већа од цене по којој су тајкуни хтели да преотму компанију.


Данас велиздајничка власт продаје ПКБ по почетној цени од 104 милиона евра.То је 17% од процене капитала из 2007.године.Шта се догодило у последњих десет година од процене коју сам тада направио? Цена пољопривредног земљишта у околини Београда је двоструко скочила и цене ораница настављају да скачу, тако да ће се, за неколико година, цене пољопривредног земљишта на великим површинама изједначити са ценама у ЕУ.

Зашто онда продавати ПКБ? Пре него што изнесем званичне бројке из биланса Корпорације, морам овде, по ко зна који пут, да разбијем лажи неолибералних талибана и њихових муцавих аналитичара и новинара, који нам већ две деценије упорно причају како држава није добар власник и да се зато мора извршити приватизација.

Када тим незналицама наведем низ компанија у свету које су у већинком државном власништву, од телекомуникације, шећерана, нафтних компанија па све до енергетских компанија, када им покажем да је приватизације у Енглеској уништила рударство а у Калифорнији пренос електричне енергије, они креште као папагаји и даље понављају своје промашене неолибералне мантре. Посебно је дебилно када политички врх државе то понавља и кажу како држава није добар господар у државним предузећима, па ако не знају да управљају државним предузећима, који су много нижи систем за управљање, како онда воде државу, која је много виши и тежи систем за управљање.

Капитал ПКБ-а је у билансима 48,824 милијарде динара са 31.12.2017.године или 417,299 милиона евра. Капитал је смањен јер две године за редом компанија прави губитке у 2016 -1,244 милијарде и у 2017-2,358 милијарди динара, што је уобичајна пракса уочи приватизације да се покаже да фирма не може да послује и да треба да се приватизује.

Ако ПКБ у књигама вреди 417,299 милиона евра, зашто је почетна цена за његову продају 104,5 милиона евра? Каква је ово накарадна тржишна логика? Обавезе су : дугорочне -2,811 милијарди динара, одложене -3,732 милијарде динара и краткорочне 6,774 милијарде динара или укупно 13,317 милијарди динара или 113,82 милиона евра.

Обртна имовина је, такође, смањена са 3,804 милијарде динара на 3,453 милијарде динара. У пресеку обртне имовине са укупним обавезама, Корпорација има дебаланс од 84,307 милиона евра. Пословни приходи се смању ју са 4,708 милијарди у 2016.години на 3,994 милијарде у 2017.години.У извештају Ревизора пише: "…Закључком Владе број 023-12852/2017 од 28. децембра 2017. године препоручује се надлежним државним органима да не издају налоге за блокаду рачуна, односно не спроводе поступак наплате својих потраживања као и да повуку средства обезбеђења која доспевају на наплату према Друштву најкасније до 31. децембра 2018. године. Обавезе према државним повериоцима на дан 31. децембар 2017. године износе РСД 6.055.403 хиљада."

Пошто половину свих обавеза отпадају на државне обавезе, онда би опоравак Компаније могао много брже да се оствари, наравно, под условом да се смени комплетан менаџмент, постављен партијским директивама, који је само за две године направио губитак од 30,786 милиона евра.Зашто такав неспособан менаџерски тим није одмах смењен? Зашто су одложене државне обавезе до краја ове године? Зашто су пали послови приходи у 2017.години за 16%? Зашто су пословни расходи у истој години повећани за 15,89%? Какво је ово пословање највеће пољопривредне корпорације у држави?

 За кога се спрема приватизације ПКБ-а? Зашто се ПКБ задужио од 2013 -6,88 милијарде динара до 2017 -13,313 милијарди динара? Зашто политичка гарнитура на власти је то дозволила? Која су решења?


Понављам решења које сам изнео пре десет година.
Предлажем да се ПКБ Корпорације приватизује на следећи начин: 51% држава Србија, 15% сви грађани Србије који имају држављанство, % за раднике и пензионере ПКБ на основу година радног стажа и % продаје акција на Берзи грађанима Србије , тако да нико од повезаних лица нема више од 2% акција.Тако ће настати мешовита корпорација у којој политичари неће моћи ништа да одлучују, јер ће 49% капитала ПКБ Корпорације бити приватни капитал који ће потпуно контролисати пословање Корпорације.

Када се овако изврши приватизација, онда се поставља пословодство компаније на јавном конкурсу на коме могу да учествују и странци и бира се најбољи менаџмент, који ће пристати да ради на провизију од реализације Корпорације која ће правити профит, уместо што сада прави губитке.Како се отарасити дугова

Рекао сам већ да је дебаланс између обртне имовине и обавеза 84, 307 милиона евра. У августу 2014. године написао сам текст да је 5 ха земљишта око моста „ Михаило Пупин“ продат као грађевинско земљиште по цени од 67 евра/ м2 или 670.000 евра по ха. Како на том месту има још 300 ха грађевинског земљишта то се продајом може добити 201 милион евра.

Поред овог грађевинског земљишта, ПКБ још 1.132 ха грађевинског земљишта и на том земљишту може да нађе инвеститора за заједничко улагање или, ако нема боље решење, да прода и тако обезбеди довољну ликвидност за своје развојне пословне активности. Како је укупна задуженост ПКБ Корпорације 113,82 милиона евра, продајом 300 ха грађевинског земљишта за 201 милион евра, могу да се врате сви дугови и да претекне 87 милиона евра за развој компаније.

Ако се прода и преосталих 1.132 ха под истим условима Корпорација добија – 758.440.000 евра, што укупно чини само у грађевинском земљишту 959.440.000 евра. Ако на ову цифру додамо моју процену из 2007. године од минимум 650 милиона евра, онда је то вредност Корпорације од најмање 1,6 милијарди евра. Зашто се Корпорација која вреди најмање 1,6 милијарди евра продаје за 104,5 милиона евра? То је кључно питање које сваки грађанин, који прочита овај текст, треба да постави?

Зашто тако моћну и вредну компанију да продајемо у бесцење? Посебно истичем овде идеју, коју сам пре неколико година први пут објавио, да ПКБ Корпорација овим новцем може да купи ИМЛЕК и све оне компаније које су некада биле у саставу ПКБ-а и које могу поново да се врате у власништво Корпорације. Значи, уместо да се распрода ПКБ , нудим опцију да ПКБ Корпорација постане највећи инвеститор и највећи извозник аграрних производа на Балкану. Не верујете?

Дајте да направим тим који ће спровести ову стратегију и донети велики новац држави, радницима и свим акционарима. Е, то је приватизација у којој сви добијају, компанија се увећава и постаје велики играч на светском тржишту.

Шта ће да уради већински власник? Када узме ПКБ за мале паре, направиће две компаније, једна са грађевинским земљиштем и друга са основном пољопривредном производњом компаније. На тај начин ће раздвојити капитале и продаће грађевинско земљиште и узети 959,440 милиона евра , а онда ће ПКБ препродати некоме великом пољопривредном концерну и зарадити минимум 650 милиона евра.

Наравно, сви политички актери који буду омогућили ову приватизацију имаће своје личне интересе у предстојећој приватизацији. Велики новац је у игри, а када је велики новац у игри, онда су велеиздајници на све спремни. Њих интересује само новац.

Државу су потпуно упропастили и сада распродају оно мало што је преостало. Како их спречити у овој новој пљачки? Три пута сам успео јер су синдикати били одлучни да не дају своју компанију. Сада ту одлучност не видим. Или можда ја нисам добро обавештен.

Зашто ћуте Београђани? Зашто ћуте грађани Србије? Да ли ће ту испред нашег носа да се догоди још једна приватизациона пљачка? Да ли смо толико сви уплашени да нико нема храбрости да викне : СТОП ПРИВАТИЗАЦИЈИ ПКБ КОРПОРАЦИЈЕ!

Нудим концепт који је најбољи за државу, раднике и грађане Србији. Изазивам све преплаћене експерта на црту. Изађите ако смете! Објасните зашто свој стан не продајете по почетној цени од 20% од тржишне вредности стана. Грађани јесу апатични и разочарани, али нису глупи. Грађанима поручујем, устаните и узмите своју имовину! Газдујте вашом имовином!






Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Септембар 13, 2018, 03:14:46 »

НОВОСТИ САЗНАЈУ
 Само један купац хоће ПКБ


Истекао рок за пријаве за куповину ораница Пољопривредног комбината Београд. Према незваничним информацијама, стигла је једна понуда инвеститора, а реч је о српском огранку "Ал Дахре"



О КУПОВИНИ плодних ораница крај Београда размишља једна компанија.
Јуче у подне истекао је последњи рок да заинтересовани инвеститори поднесу пријаву за учешће у јавном прикупљању понуда са јаваним надметањем, а све са циљем приватизације. Пријаву је, како су незванично сазнале `Новости`, доставио само један заинтересовани инвеститор.

Надлежни још не откривају о коме је реч. Незванично, за некада највеће пољопривредно предузеће у земљи биле су заинтересоване две компаније - српске испоставе "Ал Дахре" из Уједињених Арапских Емирата и једна хрватска компанија, иза које заправо стоји индијски капитал. Оне су откупиле документацију. Исто тако незванично, банкарску гаранцију су поднели Арапи, што би могло да укаже да су се они и званично пријавили за "трку", али ову потврду из надлежног министарства нисмо могли да добијемо.

Ко се и званично пријавио, јавност би требало да сазна 13. септембра. Отварање главне коверте, у којој стоје подаци о понуђачу, заказано је за четвртак у подне. Отвараће се коверте само оних којима је пријава одобрена. Уколико је стигла коверта са понудом, али отварању не присуствује понуђач, самтраће се да је од учешћа одустао.

Почетна цена имовине, у којој је и капитал три зависна предузећа, јесте 104,5 милиона евра. Будући власник треба да подмири и цену сточног фонда. Вредност стада ће се утврдити непосредно пре продаје. Синдикат ПКБ није био задовољан ни моделом продаје ни почетном ценом. Инвеститор не купује фирму, већ имовину. Негодовали су што је процењена вредност ПКБ 2015. године била 314 милиона евра, а сада је спала на 208 милиона евра.

Право да учествује у надметању има домаћа фирма, којој је претежна делатност пољопривреда или трговина пољопривредним производима. Очекује се да она самостално или са зависним предузећима остварује годишњи приход од 400 милиона евра.




ИМОВИНА

ИМОВИНУ ПКБ чини око 17.000 хектара пољопривредног земљишта, око 70 километара каналске мреже за наводњавање, око 17.000 грла стоке, али и комбајни, трактори. Тренутно упошљава око 1.700 радника.

(С.Булатовић, вечерње НОВОСТИ)



***

ПКБ:
 Арапи стижу, радници на опрезу


Понуђач за ПКБ званично ће се знати сутра, али сва је прилика да је реч о фирми "Ал Дахра Србија". У марту основали су "Ал Дахра Балканс", па променили име. Послују на територији Србије од 2014. године


Карикатура Тоше Борковића


ЧИЈИ је потпис на јединој пристиглој пријави за учешће у надметању за Пољопривредну корпорацију Београд, знаће се сутра. Тачно у подне је заказано отварање главне коверте, али како ствари стоје, највише је изгледа да је за ПКБ заинтересована једино "Ал Дахра Србија", српска ћерка-фирма "Ал Дахре" из Уједињених Арапаских Емирата.

"Ал Дахра" у Србији послује од 2014. године када су постали већински власници, 51 одсто, фирме "Руднап аграр" Војина Лазаревића. Већ почетком следеће године "Ал Дахра интернешнл" је постала једини власник плантаже у Иригу - "Ал Дахре Руднап".

У марту ове године основали су "Ал Дахра Балканс", али су тек регистрованом предузећу недавно променили име у "Ал Дахра Србија". Иза ове, млађе фирме, стоји "Ал Дахра агрикалчр" из Уједињених Арапских Емирата. Претежна делатност новооснованог предузећа је узгој музних крава, а пријављени су, такође, у Иригу.

Пре тачно годину и по, у време када су заинтересовани за државну пољопривредну фирму слали писма о својим намерама, "Ал Дахра" је обелоданила да је спремила 130 милиона долара за куповину њива широм света. Тада су Арапи најавили да им је циљ да у Србији имају 20.000 хектара. Уколико они стоје иза пријаве за трку за ПКБ, ова најава би се могла остварити. ПКБ располаже са 17.000 хектара сада пољопривредног земљишта.

Надлежни синдикате ПКБ јуче још нису обавестили како тече потрага за купцем.

- Нико нам званично ништа не каже. И ми смо чули да су само Арапи доставили банкарску гаранцију и пријаву - каже за "Новости" Милисав Ђорђевић, председник самосталног синдиката ПКБ.

- Ко год да је заинтересован, нас чека тешка борба. Нама никако не одговра модел по коме се ПКБ продаје. Не продаје се фирма, већ њена имовина. Значи, ми ћемо бити новозапослени, без свих права за које смо се досад изборили. Следи нам борба за колективни уговор и тешки преговори. Уколико је послодавац прави, у нама ће имати партнере и добре раднике. Имаће уговорну обавезу од три године, а нас после тога поново чека неизвесност.

Цитат
УЛАЖУ У БЕЗБЕДНОСТ

"АЛ ДАХРА", како је лане најавио њен председник Хамид ал Дареиказао, улаже како би обезбедили већу безбедност хране. Ова компанија највише земље поседује у Египту - 54.000 хектара. По око 4.000 хектара имају у Сједињеним Америчким Државама и Шпанији, а око 2.000 хектара у Аустралији.

(С.Булатовић, вечерње НОВОСТИ)


***

ПРЕТУЖНО! Само умоболник продаје нешто што може да храни Србију и пола Европе!?

Поновићу једну реченицу-питање, из текста Бранка Драгаша, који се налази изнад ове поруке:

Цитат
Ако ПКБ у књигама вреди 417,299 милиона евра, зашто је почетна цена за његову продају 104,5 милиона евра?

Паметном доста! Ако и ово прође без било чије реакције, онда смо ми као народ дефинитивно УГАСИЛИ!!!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Септембар 13, 2018, 17:11:45 »

ЈУЧЕ су медији објавили, да ће се данас знати КО је купац ПКБ, отварањем те фамозне коверте тачно у подне... и ево министарство се огласило, а онда следи отварање коверте која садржи податке о финансијској понуди, а то ће бити одржано сутра, у петак у 12 сати. Шта ли мућкају сазнаћемо ускоро.



***


Једину пријаву за ПКБ поднела `Ал Дахра`,
у петак отварање понуде


У Министарству привреде је отворен главни коверат за приватизацију Пољопривредне корпорације Београд, а пријаву за учешће у поступку је доставила једна компанија - Ал Дахра Србија и комисија је утврдила да је документација исправна. Како је саопштило министарство, отварање коверте која садржи податке о финансијској понуди биће одржано у петак у 12 сати.
Министарство привреде раније је потврдило да су две компаније откупиле документацију, а да је стигла само једна понуда.

Рок за достављање понуда за куповину имовине ПКБ по почетној цени од 104,5 милиона евра истакао је у понедељак, а на продају је 16. 785 хектара земљишта ПКБ-а на Палилули, у Сурчину и Зрењанину, као и стока, објекти, опрема, резервни делови.

Исто тако понуђена је и имовина зависних друштава као што су Еколаб, Институт ПКБ Агроекономик и Ветеринарске станице ПКБ, те две парцеле градског грађевинског земљишта у Борчи од 1,8 хектара и 1,2 хектара, по почетној минималној цени од 939.113 евра, односно 284.000 евра.

Процењена вредност земљишта, грађевинских објеката и опреме је 208,5 милиона евра, удела од 29 одсто капитала Еколаба у власништву Акционарског фонда 214.700 евра, а 45,77 одсто Института ПКБ Агроекономик 431.300 евра.





ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ:
 ЈОШ НЕ ЗНАМ ДА ЛИ ЈЕ ИСПРАВНА ПОНУДА ЗА ПКБ


Председник Србије је изјавио да би у случају приватизације, Пољопривредна корпорација Београд радила 10 пута боље. Вучић је казао да је ПКБ добар пример разлике између садашње и претходне власти.

"Ако уђу у ПКБ, не знам да ли је исправна понуда, то ће се знати данас или за седам дана, не знам ни сам", рекао је Вучић додајући да ће инвеститор радити у складу са уговором, не прецизирајући о којој компанији је реч.

Истакао је да ће инвеститор свакако радити 10 пута боље и омогућити веће плате радницима, имати бољу производњу и већи допринос БДП-у.

"Слушам празне приче од 2008. Имали смо само три године када је то предузеће радило у плусу,али ниједна у времену владавине демократа и љотићевих фашиста, мислим да су то биле 2012. 2014. и 2016. Био је минус у време лидера те чудно склепане коалиције сатављене од отпадака ДС са љотићевцима".

Вучић је рекао да је за време Ђиласа минус износио 87 милиона евра, док је ПКБ 2017. завршио годину са минусом од 80 милиона евра.

Истакао је да је претходна власт причала бајке, а да су те силне инвестиције у ствари биле - само једна изграђена фарма. Вучић наводи да опозиција људе обмањује причама да о судбинама компанија и пословању одлучују и воде запослени, као да је и даље лажни комунизам и радничко самоуправљање, али да свако ко разуме економију може да направи разлику, пошто су се они хвалили минусом од 3,1 одсто раста, а садашња власт растом од четири одсто или 4,9 одсто.

(вечерње НОВОСТИ)


***

Сваки пут ћу се питати, када прочитам било коју сличну вест у вези "продаје" ПКБ-а,
 колико неко треба да буде "ударен" у мозак, па да продаје нешто овакво и то још странцима Молим? Молим? Молим?



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
nina
Напредни члан
**
На мрежи На мрежи

Поруке: 79



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Септембар 15, 2018, 19:11:27 »


ДОНЕТА ОДЛУКА: ПКБ продат Ал Дахри за 105,055 МИЛИОНА ЕВРА!




Министарство привреде саопштило је да је прогласило Ал Дахру купцем ПКБ-а. Та компанија је за ПКБ понудила 105,05 милиона евра.

 

У Министарству привреде раније данас је отворена коверта са финансијском понудом коју је српски огранак арапске компаније Ал Дахра доставила за приватизацију Пољопривредне корпорације Београд.

 

Комисија за спровођење поступка је том приликом утврдила да је понуда у складу са правилима поступка, а Министарство привреде је, на предлог Комисије, прогласило Ал Дахру купцем, наводи се у саопштењу.

Министарство привреде подсећа да је почетна цена одређена у износу од 50 одсто процењене вредности предмета продаје на дан 31.12.2017. године, односно да је износила 104.554.593,74 евра.

 

На цену коју је Ал Дахра доставила, биће додата и цена за стадо према попису који ће бити урађен непосредно пре увођења купца у посед и износиће 100 одсто процењене вредности стада на дан пописа.

 

Закључење купопродајног уговора се очекује у наредном периоду, након што Управа за спречавање прања новца достави Министарству привреде обавештење да за то не постоје сметње, наводи Министарство...


Извор: Курир

...........

 Шокиран Шокиран Шокиран
ЗБОГОМ памети! Србијо,ЛАКУ НОЋ!



Сачувана
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Септембар 23, 2018, 20:59:36 »

 Тендер је био само формалност:како је продат ПКБ

Prodaja PKB-a bila je neminovnost jer država se, i u ovom slučaju, pokazala kao loš vlasnik i nesposoban menadžer


Rok od mesec dana za završetak tendera (10. septembar) mogao je da sugeriše da je tender samo formalnost i da je kupac već poznat. Otuda je malo koga iznenadila informacija da je kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata jedini učesnik tendera, pa prema tome i kupac PKB-a jer ispunjava uslove tendera. Na činjenicu "unapred poznatog kupca" sumnja se, međutim, već nekoliko godina.

Još 2013. godine (19. februar), prilikom potpisivanja međudržavnog sporazuma UAE i Srbije, potpredsednik Upravnog odbora kompanije Al Dahra Hadim Abdul el Darei poručio je da je ta firma ozbiljno zainteresovana za ulaganje u Srbiju i da će PKB biti njen partner u čitavom poslu koji sledi.

Taj raniji dogovor o privatizaciji PKB-a obesmislio je tender i učešće bilo kog drugog zainteresovanog kupca. Niko od ozbiljnih "igrača" nije spreman da bude "fikus" za fingirano takmičenje i troši vreme-novac na već dogovorenu transakciju. Kad su otvorene ponude i kad se saznalo da se na tender prijavila samo Al Dahra, i mediji pod kontrolom vladajuće partije rezignirano su konstatovali da je "slabo interesovanje" za kupovinu poljoprivrednog kombinata iz Padinske Skele. I zaista, ako nešto "bode oči" u aktuelnoj prodaji PKB-a, onda je to svakako odsustvo interesovanja velikih domaćih i stranih kompanija. Jer sve do pre neki dan predstavnici Vlade obaveštavali su javnost o spremnosti mnogih kompanija i investicionih fondova iz Velike Britanije, Rusije, Kine, Singapura, Nemačke... da kupe PKB.

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/tender-je-bio-samo-formalnost-kako-je-prodat-pkb

   Ко зна ко се крије иза тог,наводног новог власника.Ово нису чиста посла.
Сачувана

Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #23 послато: Септембар 26, 2018, 16:14:19 »

Sve rade po nalogu MMF-a, bez obzira na posledice po narod. Usput cepaju provizije i to je sva filozofija. Ne verujem da su bas toliko glupi da prave takve kardinalne greske iz neznanja. Samo nisu to samo Vucic i njegova kamarila, to je pocelo odmah posle 5-og Oktobra, svi su to radili, ovaj sadasnji samo to dovrsavaju.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Децембар 04, 2018, 09:00:56 »

КЗК одобрила "Ал Дахри" куповину ПКБ-а


Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) Србије одобрила је компанији "Al Dahra Agricuture" из УАЕ да купи Пољопривредну корпорацију Београд (ПКБ) и њена три зависна предузећа



Комисија за заштиту конкуренције Србије одобрила је компанији "Al Dahra Agricuture" из Уједињених Арапских Емирата да купи Пољопривредну корпорацију Београд (ПКБ) и њена три зависна предузећа - Еко лаб, ПКБ Агроекономик и Ветеринарска станица ПКБ.

Како се наводи на сајту Комисије, приликом испитивања ефеката пријављене концентрације на конкуренцију, Комисија је, на основу доступних података и података које јој је доставио подносилац пријаве, оценила да концентрација неће нарушити конкуренцију у Србији.

"Имајући у виду да је подносилац пријаве активан само на једном релевантном тржишту производа у Србији - тржишту производње и продаје јабука, Комисија закључује да између учесника у концентрацији постоји незнатно хоризонтално преклапање у пословању. Према подацима подносиоца пријаве, његово учешће на тржишту производње и продаје јабука износи око 5 до 10 процената, а Агроекономика од око нула до пет процената".

ПКБ-ова непокретна имовина продата је у октобру ове године "Ал Дахри" за око 105 милиона евра, а ова компанија је најавила да ће у наредне три године инвестирати 30 милиона евра у ПКБ.

(Танјуг)



***

Мени из овог текста није баш најјасније шта је аутор мислио када је написао ово,

Цитат
...приликом испитивања ефеката пријављене концентрације на конкуренцију, Комисија је, на основу доступних података и података које јој је доставио подносилац пријаве, оценила да концентрација неће нарушити конкуренцију у Србији

али ми је јасно да смо сви ми грађани на губитку. Пре свега смо опљачкани, а и остали смо без нечега тако вредног и значајног за Србију, нарочито за Београд. А тек како ће нам да буде касније када нам Арапи буду одређивали цене производа који потичу са српских ораница. Из једног коментара испод овог текста се управо ово назире,

Цитат
Beograđani što ste jeli jeftino i zdravo jeli ste, sada se spremite da radite da bi mogli da kupite da jedete. Nema vise PKB, ali glasali ste za to. I cenim vase glasanje, tako cete naterati vašu decu, unuke da mora da rade i zarade da bi kupili hranu ili da jedu safalkadu od 199din po kilogramu ili da se vrate na dedovinu i seju i sade da bi jeli koliko toliko zdravu hranu, ali to je iskljuceno jer cim se spomene rec rad Begrađani dobiju stress, znaci vratice se dobroj safaladi od 199di po kilogramu
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!