forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Октобар 22, 2017, 23:00:13


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Нешто ПОУЧНО  (Прочитано 1764 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11713



Погледај профил
« послато: Август 25, 2015, 07:30:33 »

Узео је мачка са улице и пробао да га одведе кући,
 а онда се десило нешто...





Каже се да одело не чини човека, а ова прича на савршен начин доказује ову изреку. Ова мачка је само желела да буде вољена, да неко покаже трунку саосећања према њој и да је пусте да их воли. Срце ће вам препући када прочитате кроз шта је све морала да прође у животу, али ћете научити и једну важну животну лекцију.




Сви који су живели у мом насељу знали су ко је Ружни. Ружни је био мачак луталица.




Ружни је волео три ствари у животу - да се бије, да једе смеће и да "воли". Ове три ствари у комбинацији са уличним животом доста су утицале на Ружног.

За почетак, имао је само једно око, а на месту другог била је зјапећа рупа. Са исте стране није имао ни уво, леву ногу је некада давно ломио, али никада није зарасла како треба па је увек изгледао као да ће скрене на леву страну.




Реп је давно изгубио у некој тучи, остао је само патрљак који се увек трзао. Био је сиви пругасти мачак, али је то било тешко видети јер су му глава и врат били прекривени ранама. Чак му је и тело било препуно жутих окорелих краста.

Сваки пут када би га људи видели, реаговали би на исти начин. "КАКАВ ГРОЗАН МАЧАК!", говорили би.

Свој деци су рекли да га ни случајно не дирају јер је тако грозан, одрасли и деца су га гађали камењем, поливали водом, избацивали из дворишта и ударали штапом ако би пробао да уђе у њихов дом.


Ружни је увек реаговао на исти начин. Ако би га неко прскао водом из црева, он би само стајао, трпео воду све док не престану. Ако би га неко гађао нечин, погурио би се као да је нешто скривио.

Најдирљивије је било када би посматрао децу како се играју. Пробао би да им приђе, тихо мјаучући и гуркајући главу у њихове руке, молећи их за мало нежности и љубави.


Једног дана Ружни је нежност изгледа потражио и од комшијских хаскија. Њима се то није допало и они су га гадно напали. У свом стану сам чуо његово очајничко мјаукање и пожурио сам да му помогнем. Када сам стигао, већ је било касно - било је јасно да је његов тужни живот био готово окончан.

Ружни је лежао у локви сопствене крви, са ногама и задњим делом леђа искривљеним под чудним углом док му је на предњој страни тела зјапила огромна рупа. Када сам га подигао и пробао да га однесем кући, чуло се како шишти и ропће, борио се да га оставим. Сигурно је био у стравичним боловима.


А онда се десило нешто невероватно.
Док сам га држао у рукама, осетио сам његову њушку на свом увету. Гуркао је њушкицу у мене и покушавао да се мази и поред стравичних болова које је осећао.  У свој својој агонији, тај ружни стари мачак је желео мало љубави и пажње.

У том тренутку сам помислио да је Ружни најлепши и најмазнији мачак којег сам видео у животу. Ниједан једини пут није покушао да ме огребе или уједе, нити чак да побегне од мене. Лежао је у мојим рукама, апсолутно верујући да ћу успети некако да му олакшам муке.


Ружни је угинуо у мојим рукама пре него што сам стигао до стана, али ја сам га још дуго држао у рукама размишљајући о томе како је један обичан израњавани улични мачак успео да потпуно промени моје мишљење о томе шта то значи имати чисту душу, волети искрено и потпуно. Ружни ме је научио више о давању и саосећању него што су то могле да учине хиљаде књига, стручњака, емисија... Због тога сам му вечно захвалан.  Он је имао ожиљке споља, на телу, али ја сам их имао унутра и било је крајње време да почнем да их исцељујем и да научим да волим дубоко и искрено. Да се без резерве дам онима до којих ми је стало.


Многи људи желе да буду богатији, успешнији, популарнији... Што се мене тиче, ја ћу се увек трудити да будем Ружни.

Поделите ову дирљиву причу са људима до којих вам је стало.


(Мој љубимац)


***


У бре, ал` ме ово растужи и расплака  Тужан




« Последња измена: Април 19, 2017, 04:46:39 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11713



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Август 28, 2015, 13:15:26 »

ЉУБАВ, УСПЕХ И БОГАТСТВО
прича о три старца





Једнога дана, једна жена је заливала свој врт, када је угледала три старца пред својим вратима.
Није их познавала, али им је пријатељским гласом рекла:
" Мислим да вас не познајем, али ми се чини да сте гладни. Молим вас уђите унутра и поједите нешто".
Старци су је упитали: "Је ли Ваш муж код куће?"

"Не", одговорила је жена, "није".
"Онда морамо отићи", рекли су у глас сва тројица.

Навече када јој се муж вратио кући, жена му исприча шта се тога дана десило. "Сада им можеш рећи да сам се вратио и позови их назад у кућу, нека уђу унутра", рекао је муж, и жена је отишла позвати старце на вечеру.

"Нажалост, не можемо сви прихватити Ваш љубазни позив". Рекли су јој старци.
"Зашто не?" упитала је изненађена жена.

Један од стараца показа на једног од њих и рече:
"Његово име је БОГАСТВО".
А онда показа на другога и рече:
"Овом је име УСПЕХ".
"Мени је име ЉУБАВ".
"Сада иди у кућу код мужа и заједно донесите одлуку кога ћете од нас тројице позвати унутра".
Жена се вратила у кућу и све испричала мужу.

Муж пресрећан рече:
"Супер! Позови БОГАТСТВО да са свим и свачим напуни нашу кућу!"
Она није била задовољна с његовим предлогом и упитала га:
"Зашто рађе не позовеш УСПЕХ?"
Разговор између њих двоје је слушала њихова кћер и сва одушевљена рекла: "Зар не би било боље позвати ЉУБАВ? Наш дом би тако био напуњен Љубављу!"


Послушали су савет њихове кћерке, муж је рекао жени:
"Иди и замоли Љубав нека буде наш гост, нека уђе у кућу".

Жена је изашла испред куће и упитала:
"Ко је од вас Љубав? Молим вас нека дође и буде наш драги гост".
Љубав је седела у својим инвалидским колицима и скупа са њима се одвезла у кућу. Друга два старца су кренула за њом. Запрепаштена жена је упитала зашто иду и Богатство и Успех, када је она позвала само Љубав? Старци су у један глас одговорили:
"Да си позвала Богатство или Успех, друга два би отишла. Због тога што си позвала Љубав и куда год Она иде, нас два је следимо!"


Тамо где има ЉУБАВИ, увек долазе БОГАТСТВО и УСПЕХ!


(Блог Весне Михајловић)


***

Баш тако. Где нема љубави, нема ничега.




Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11713



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Август 29, 2015, 05:28:43 »

ПРИЧА ЈЕДНЕ УЧИТЕЉИЦЕ


Учитељица се звала Нада. Првог дана школске године својим ученицима петог разреда је испричала једну лаж. Попут већине учитељица рекла је дјеци да их све подједнако воли.


Али то је немогуће јер је у првом реду за клупом на свом месту сједио дјечак, по имену Марко. Учитељица Нада је проматрала Марка претходне године и примијетила да се ријетко игра са осталом дјецом, одјећа му је неуредна и да се не купа редовно. Марко је такођер знао бити непријатан. Дошло је до тога да је учитељица Нада заиста уживала да пише велике масне јединице црвеном хемијском оловком на његовим задацима. У школи гдје је учитељица Нада предавала, наставник је на крају године био дужан да прије него што напише своје мишљење о сваком ученику, прочита мишљења осталих наставника од претходних година. Учитељица Нада је оставила Марков извјештај за крај. Када га је прочитала доживјела је велико изненађење.




У првом разреду, за Марка је писало, "Марко је бистро дијете и увијек се смије. Уредан је и лијепо одгојен. Право је задовољство познавати га." У другом разреду, "Марко је одличан ученик, сви га воле, али има проблема код куће јер му је мајка неизљечиво болесна." У трећем разреду, "Тешко је поднио смрт своје мајке. Труди се колико може, али његов отац уопште не обраћа пажњу и ако се нешто не промијени, то ће се лоше одразити по њега." У четвртом разреду, "Марко се повукао у себе и не показује интерес за школу. Нема много пријатеља и понекад спава на часу."

Учитељица Нада је сада схватила у чему је проблем и постидјела се. Још јој је горе било када су јој ученици донијели божићне поклоне умотане у украсне папире, сви осим Марка који је свој поклон донио неспретно умотан у обичну кесу од папира. Учитељица Нада је уз велики напор отворила баш његов поклон између свих осталих. Нека дјеца су се почела смијати када је открила огрлицу од пластичне имитације камења, гдје су неки видно недостајали, као и до пола испуњену бочицу парфема. Утишала је дјечји смијех тако што је рекла да је огрлица предивна и ставила је око врата, а парфем је ставила себи на руку. Марко је остао последњи послије школе да би јој рекао: Учитељице Надо, данас сте мирисали као некада моја мајка."

Пошто су дјеца отишла, плакала је скоро сат времена.

Од тог дана је престала предавати дјеци граматику и математику. Умјесто тога почела их је учити.
Учитељица Нада је обратила посебну пажњу на Марка. Како је радила с њим, тако је живнуо. Што га је више потицала, брже је напредовао. На крају године Марко је постао један од најбољих ученика у разреду, поред тога што је слагала да подједнако воли сву дјецу Марко је постао њен омиљени ученик. Следеће године је пронашла поруку испод врата од Марка, да је она и даље најбоља учитељица коју је имао у свом животу. Шест година је прошло прије него што је добила нову поруку од Марка. Написао јој је да је завршио средњу школу, трећи у генерацији, али да је она и даље најбоља учитељица у његовом животу.




Послије четири године, добила је још једно писмо да му је понекад било тешко, али је завршио факултет са најбољим оцјенама. Увјеравао је учитељицу Наду да је она и даље најбоља учитељица коју је имао у свом животу. Послије четири године стигло је још једно писмо у коме је писао да је одлучио да и даље настави са студирањем. Писмо је било потписано са Дипл. Инг.
Али овдје није крај причи
. Стигло је још једно писмо тог прољећа. Марко је рекао да је упознао једну дјевојку и да ће се вјенчати. Објаснио јој је да му је отац преминуо прије неколико година и питао је учитељицу Наду да ли би пристала да на вјенчању узме мјесто обично резервисано за младожењину мајку. Наравно да је учитељица Нада пристала. И као што већ погађате, ставила је ону огрлицу и онај парфем. Загрлили су се и Марко јој је шапнуо: "Хвала учитељице Надо што сте вјеровали у мене. Хвала вам много што сте ми омогућили да се осјећам посебним и да могу постићи нешто у животу."
Учитељица Нада, је са сузама у очима, шапнула:"Марко, гријешиш, ти си тај који ми је омогућио да постигнем нешто у животу. Прије тебе ја нисам знала како да учим друге."

(Блог Весне Михајловић)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11713



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Август 29, 2015, 05:43:39 »

ПРИЧА О ЧЕТИРИ СВЕЋЕ




Четири свеће су полагано гореле …



Била је тишина и могао се чути њихов разговор.




Прва свећа је рекла:

"Ја сам МИР … људи ме не успевају сачувати … нема потребе да горим, мислим да ћу се угасити". И одмах се угасила.




Друга свећа је рекла:

"Ја сам ВЕРА … на жалост многи људи имају површну веру и ја их не занимам … нема смисла да горим и даље … " Тек што је то изговорила, дунуо је лагани поветарац и угасио је.




Трећа свећа је жалосно проговорила:

"Ја сам ЉУБАВ … немам више снаге … људи често заборављају на мене …"  И истог момента се угасила.



Недуго затим у собу је ушло дете …

"Шта је ово … ?" упитало је дете. "Требало је да горите до краја". Рекавши то, почело је плакати.




Тада се огласила четврта свећа:

"Не бој се … ја сам НАДА. Докле год ја горим, моћи ћемо да упалимо остале три свеће …"




(Весна Михајловић)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11713



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Август 31, 2015, 05:48:12 »

КРУГ ЗЛА


Био један краљ који је био толико окрутан и неправедан да су сви његови поданици жељно ишчекивали његову смрт или барем свргавање са престола.

Међутим једнога дана он их је све изненадио објавивши да окреће нови лист у своме животу.




"Нема више суровости, нема више неправде", обећао је и држао се своје речи. Од тога дана он је у целом краљевству био познат под надимком "Племенити господар".


Месеци су прошли након његове трансформације и једнога дана један од његових управника скупио је довољно храбрости да га упита:
"Господару, шта вам се десило толико важно да се тако изненада промените?"


Краљ му је одговорио:
"Док сам једног јутра јахао кроз моју шуму, видео сам да један од мојих паса јури лисицу. Лисица је успела да се домогне своје јазбине, али ју је ипак пас успео ујести за задњу ногу и тако је рани и остави убогу за цели живот. Касније сам одјахао у село и видео како тај исти пас лаје на неког човека. Човек без размишљања узе повећи камен, баци га на пса и сломи му ногу. Човек од страха поче ужурбано да трчи путем и ту налети на коња који га прегази и смрска му колено. Коњ пак настави махнито да трчи, али паде у неку рупу коју није видео и сломи обе ноге. Сведочећи свим тим догађајима, помислио сам: `Зло привлачи зло. И, ако и ја наставим да чиним зло, сигурно ће се и мени нешто лоше десити`. Тако да сам одлучио да се променим."


Његов управник, сада већ сасвим сигуран да са краљевом главом нешто није у реду, изађе напоље уверен да је коначно дошло време да се краљ збаци са престола.

Заокупљен мислима није ни приметио степенице испред себе. Паде и сломи врат.

Арапска прича



(Додала бих, добро изважи / извагај пре него нешто помислиш и пожелиш другоме и не каже се џаба – "пази шта желиш, могло би да ти се оствари". Будимо будни и недајмо мислима да дивљају…)

(Весна Михајловић)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11713



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Новембар 07, 2015, 11:32:11 »

БОГАТАШ И СИРОМАХ


Једнога дана један богаташ је дао корпу смећа једном сиромаху.


Сиромах му се насмеши и оде с’ корпом. Испразни је, очисти и затим напуни предивним цвећем.
Врати се богаташу и врати му корпу, богаташ се зачуди и рече:
Зашто ми дајеш ту корпу, напуњену предивним цвећем, кад сам ја теби дао пуну корпу смећа?

А сиромах му одговори:
Свако даје оно што има у срцу.





П.С.
Ова причица ме подсетила на мој живот, колико сам пута током живота урадила неко добро за некога, веровали или не, чак и на свој уштрб, да би помогла другом и то без икаквог очекивања да ми врате нешто за узврат, неки су се понашали управо тако, као да сам смеће… Тужан Тада ми је било тешко, али сада знам и шта ми је то хтело рећи, шта сам из тога препознала као поруку и научила…Хвала им за лекције.


(Весна Михајловић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11713



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Новембар 13, 2015, 23:38:29 »

НАША ОГЛЕДАЛА И МИ







Увек из нас ислази само оно што и имамо у себи, друго ништа не може да изађе, јер га и нема. Зато се каже да је наша околина наше ‘огледало’, јер оно што они са својим поступцима и понашањем у нама изазову, то је наша унутрашњост, а не њихова на којој требамо радити, препознати, окајати, опростити и не чинити више, под условом, ако је лоша вибрација изазвана.

Много пута нам се не свиђа како се други понашају према нама, како се опходе према нама, према некоме и тада би требали то освестити. У нама се као реакција јавља, подиже вибрација негодовања, беса, љутње…тада би требали освестити да и у нама у нашем есенцијалном делу бића постоји то исто, исти начин на који неког другога иритирамо, мучимо, крадемо му енергију. Увек се требамо запитати који је то део нас, наше личности што препознамо у другом.

Его ће нам се увек јавити и бранити нас говорећи нам "ма не, ниси ти крив, ниси ти погрешио, погрешио је он, он је тај што те напада, што те мучи а не ти…".Размишљајући о свему и свачему дошла сам до закључка да су две особе, ако постоје, размишљају, осећају, делују и функционишу на истом или сличном принципу, у истом правцу и на исти или сличан начин, онда оне слично и вибрирају на истој или сличној фреквенцији. Ако којим случајем не вибрирају на истој фреквенцији, увек се догоди да је једна више освештена у односу на ону другу и нема негативних промисли према оној другој, неосвештенијој, док ова неосвештенија увек нађе нешто што јој смета код ове освештеније, нађе нешто што не ваља, нешто што је нервира, нешто што не воли код ове друге. То значи да та неосвештенија особа треба нешто освестити/препознати код себе и у себи, у својој унутрашњости, пронаћи шта је чини незадовољном, шта је чини љутом, који је то узрок да је чини бесном, исфрустрираном…, у мислима, у осећањима или у делу, у њеном функционисању. Она не би требала да размишља како јој је крив неко други, како је неко други неисправан или погрешан, као што је у овом случају та освештенија особа. Ми сами пројектујемо наше несавршености на друге особе, видимо у њима управо те наше несавршености које нам долазе као изазови у виду љутње, беса, мржње, љубоморе, узнемирења…Тада мислимо како су те особе неисправне, лоше, са лошим намерама према нама, са лошим деловањем према нама, јер у нама изазивају све те лоше вибрације, а све то постоји само у нама и у нама ‘одзвања’. Никако не би требали покушавати мењати другога, јер је то немогуће, то је бачена инвестиција, него би требали освестити да све то што нам се не свиђа код другога, постоји у нама у нашем есенцијалном делу бића као камен спотицања на коме требамо радити…, јер наши ближњи су наша ‘огледала’ у којима се свакодневно ‘огледамо’.

П.С. Знам да се са овим текстом неће многи сложити, јер је признати тако нешто превише болно и шта би наш его у том случају радио, јер за њега је увек неко други крив, а не ми


(Весна Михајловић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11713



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Април 19, 2017, 04:33:39 »

ПИСМО МАЈКЕ - СИНУ –
 ПРИЧА О МАЈЦИ И СИНУ, ЊЕГОВОМ ИЗГУБЉЕНОМ ОКУ



Моја мајка је имала само једно око.



Мрзео сам је, била је срамота за нас. Она је у мојој школи спремала храну за ученике и учитеље.

Једнога дана, моја мајка је ушла у разред да ме поздрави. Касније су ме другови задиркивали. Било ме је стид. Само што нисам пропао у земљу и желео сам да моја мајка једноставно нестане. Када сам је поново видео, рекао сам јој да ме срамоти, и да је боље да умре! Моја мајка није ништа одговорила, само ме немо гледала. Нисам застао ни тренутак да размислим о томе шта сам јој рекао, био сам толико љут. Био сам незаинтересован за њена осећања…

Желео сам да одем од куће и никад више да је не видим. Учио сам пуно и тешко. Тако сам добио прилику да одем у Сингапур на студије. Тамо сам се оженио, купио кућу и добио децу. Био сам сретан и задовољан својим животом. Али једног дана, моја мајка је дошла да ме посети. Није ме видела годинама нити је икада видела своје унуке. Појавила се на вратима. Моја деца су почела да је исмевају.. Ја сам се извикао на њу: "Како си се усудила да дођеш у моју кућу и да ми плашиш децу? Само тако си се појавила непозвана. Иди одавде одмах!"

Моја мајка је само тихо одговорила – "Опростите, мора да сам погрешила кућу" – и нестала…

Након неколико година, добио сам писмо. Позван сам на годишњицу матуре. Жену сам слагао да морам да идем на пословни пут. После прославе, из неке радозналости свратио сам до своје родне куће. Када су ме видели, суседи су ми рекли да је умрла. Ни једну сузу нисам пустио. Предали су ми једно писмо, за које су ми рекли да је од ње…


"Сине мој драги, мислила сам на тебе сво време. Опрости што сам дошла до твоје куће и преплашила твоју децу. Било ми је драго када сам чула да си успео у животу. Жао ми је што сам ти увек била терет и срамота. Видиш, када си био дете, догодила се једна несрећа у којој си изгубио око. Као мајка нисам могла да поднесем да одрастеш без једног ока. Доктори су те прегледали и рекли ми да је немогуће. Ја сам ти онда дала једно своје око…Била сам поносна да знам како ће мој син гледати и видети свет за мене, с тим оком.

С љубављу, увек уз тебе,

Твоја мајка"



(Весна Михајловић, блог)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!