forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Март 31, 2020, 16:29:56


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: У нама је револт, али и страх...  (Прочитано 715 пута)
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1584



Погледај профил
« послато: Септембар 19, 2014, 13:03:16 »

У нама револт али и страх

кад непогоде и ненадане стихије нанесу бол, иништење, кад судбински ток општег живота залута очигледним странпутицама, тада се свако од нас сме и мора упитати, - шта нам онда долази сутра, сукобљавамо се на сопственим револом  али и са страхом!

Данас, то познајемо, увиђамо грешке и пропусте, сагледавамо све што нам је ружно и некорисно. Па ипак, у том „данас“ – не налазимо ни снагу а ни вољу, да снагом сопствене воље, учинимо да наступе мар мале промене!

Радник који је остао без посла и чију је фабрику продао преварант, остаје без зараде. Повлачи се у себе, стид га мучи јер његове мишице намају више могућност, да зараде оно што је за живот породице потребно. Понижен и препуштен судбини, обилази безбројна врата, у потрази је за комадом хлеба јер без тога, нема живота.

Честити и поштен сељак, власник нечега што је хранило његову породицу, неимар и трудбеник, нема коме да прода своју тешко стечену летину, накупци одређују вредност његове капи зноја.

Држава односи своје, откупне станице умањују исплате, стотине разлога погађа појединца у његовом настојању да стекне правду. Нажалост, малверзације, тајне провизије, измишљени разлози само да би се квалитет робе умањио, од њега, сељака, неимама, стварају сиромашка који ће се борити да до наредног покушаја, следеће године, - некако преживи.

Пензионери који су по  четрдесетак година вредно радили за своју старост, биће покрађени од саме државе јер неки људи, самовољно, узеће им њихова у дугим годинама  уплаћена средства за ту мизерну малу пензију коју је србски систем утањио и обезглавио. Неко ће завући руке у те пензиске фондове и узеће онолико колико му буде требало. Да би се покрила некаква друга пљачка, надокнадио губитак који је многе из политичког света Србије, до неба обогатио.

Они сретници који данас у Србији имају некакв посао, Бога ће молити да их приватни послаодавци не најуре на улицу. Пристаће да раде и за обичну цркавицу, само да некако преживе, исхране своју децу, опстану у тој силној бујуци пропадања у коме се са муком бори народ да опстане!

Поткрадаће их ти Богом дати нови власници предузећа, фабрика, малих занатских радњи, трговачког сектора и свега другог где се још ради и послује али уз погажена радничка права, уз непостојећу сигурност за њихова радна места. Српски народ који заиста негде ради за плату, живи у страху да сутра неће имати ни тај минимум, којег грицка штедљиво данас!

Државна администрација, она  је на сигурном. Долазе милиони евра нових кредита, узима се из буџета, узима из свега где би се могао наталожити по неки динар. Купују се скупа одела, испијају скупа пића, вози се у црним џиповима и летује на скупим острвима. Бити уз администрацију, то значи бити на сунчаној страни обале. На оној где влада сигурност.
Улични контенери остављени су сиротињи. Да преврче, тражи, да се понизи до саме границе поноса којег је држава и систем, и тако скрхао немилосрдно радећи само за себе.

Револт је у нама. То „нама“ посвећујем српском народу, гладнима, напуштенима, преваренима, издатима. Баш као што је и сама држава издата и распродана у бесцење. Изнета на сточну пијацу па ко више да. Ко плати, имаће је.

Тај револт народни, он и јесте управо због тога, јер ко води ову државу Србију, издао ју је без одобрења народа. Без моје сагласности, Твоје драги пријатељу који читаш ове редове, свих нас који на валову попут стоке, мољакао за мрвицу разумевања, за милост у недаћи која слама наше породице, нашу децу чини тужним јер у очима деце, само је неумитни знак питања, - зашто нам је овако?

Јер отац ми је вредан, честит, мајка поштена, деда поносон и бака смирена и чутљива. Комшије и суседи су нам слични, и код њих је тешко, нема се, страх је друга ствар која је у низу недаћа, отворио врата многих који незнају шта ће сутра!
Револт и страх. И велико непресатано питање које тражи одговор, зашто нам ово чините. Чију памет заступате, Божије сте погазили, народно издали, државно распродали, све друштвено, покрали и себи стрпали у џеп!

Сад нам и даље говорите, уверавате, лажете, обећавате! Све стара имена, позната лица које мало ко жели да сретне у свом дому. Омражена, огавна, неискрена, покварена!
Српски неморал је у лицима српских политичара. Људи који су нас упропастили и слагали.

Зар немамо право на револт?
Зар немамо право за страх?

Јован М. Пидиканац
Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!