forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Јул 26, 2017, 10:47:33


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Оду здрави, ВРАТЕ СЕ У КОВЧЕГУ  (Прочитано 1047 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« послато: Јануар 22, 2014, 09:47:51 »

И генерал Милетић умире у Хагу

Трагедији Срба у Хашком трибуналу изгледа нема краја. Тек што је откривено да је лидер радикала Војислав Шешељ оболео од рака због чега је и оперисан и почео да прима хемотерапију, "Вести" сазнају да је у још незавиднијој ситуацији борбе за живот некадашњи начелник Одељења за оперативно-наставне послове Главног штаба Војске Републике Српске, 67-годишњи генерал Радивоје Милетић.


Тешко оболео: Радивоје Милетић и недавно преминули Млан Гверо


Милетић у Хашком трибуналу чека изрицање другостепене пресуде због догађаја у Сребреници, због чега је већ осуђен на 19 година затвора. Али, то је тренутно у другом плану зато што доктори чине све да зауставе галопирајућу леукемију.

Да зло буде још веће, Милетић је због дијабетеса скоро већ ослепео, па му је крајње отежано и нормално функционисање у притвору!


- Болест је откривена случајно. Генерал се обратио затворском доктору и веома брзо је установљено да је у питању једна од ретких тешких болести. Одмах је пребачен у Стационар Притворске јединице, а породица је контактирала власти у Србији како би се евентуално омогућио његов трансфер ка некој од болница у Београду. Све је стопирано када је установљено да чак ни ВМА нема лекове које он прима у Притворској јединици у Хагу. Потом је затражио, а затворска управа му је одобрила, да са лечењем настави у својој ћелији - објашњава извор "Вести".


Јавности је већ познато да су у Хашком трибуналу озбиљно нарушеног здравственог стања више високих војних и полицијских официра како Србије, тако и Републике Српске.

Уз раније здравствене тегобе, генерал Владимир Лазаревић сада има проблема са ногама, а некадашњи начелник Јавне безбедности МУП-а Србије Сретен Лукић је буквално и пребачен у Хашки трибунал из болесничке постеље Клиничког центра Србије, где су му рађене озбиљне претраге на срцу.


Последњи "станар" Шевенингена, генерал Ратко Младић, стигао је са кофером лекова и чињеницом да је преживео три мождана удара, а због лошег здравственог стања суђења су често била прекидана, да би на крају и званично,после препоруке доктора, била скраћена.

Не може ни да прати суђење: Ратко Младић

Генерал Ратко Младић је већ дошао са дијагнозом човека који је преживео три мождана удара, са тенденцијом погоршања здравственог стања. Истовремено, бивши шеф ДБ-а Јовица Станишић је мало-мало па пуштан у Београд на лечење.

Загонентна смрт: У једној од ових хашких ћелија преминуо је Слободан Милошевић
 


Како је "Вестима" недавно рекао његов адвокат Бранко Лукић, код њега је такође утврђено да болује од "обмане сећања" која се манифестује веровањем пацијента да говори истину, мада су у питању фикције.

Тешко оболео је и бивши шеф ДБ Србије Јовица Станишић, који је такав и одведен у Хаг, а онда је, мало-мало, морао да се враћа у Београд ради лечења, попут генерала Небојше Павковића.

Генерал Радислав Крстић је као тежак инвалид и једини оптуженик и осуђеник без једне ноге буквално већи део времена проведеног у Хагу и затвору користио неадекватне протезе које су му онемогућавале кретање, а пре неколико година је, издржавајући вишегодишњу казну затвора у Великој Британији, једва извукао живу главу јер је мало фалило да га исламски фундаменталисти буквално закољу у ћелији наочиглед стражара и наводно - максималних мера безбедности.

Цитат
Гверо умро после операције
Генерал Радивоје Милетић је у Хашком трибуналу био оптужен због догађаја у Сребреници заједно са још шесторицом високих војних официра ВРС.
Првостепеним пресудама из јуна 2010. године, Вујадин Поповић и Љубиша Беара су осуђени на доживотну казну затвора, Драго Николић на 35 година, Љубомир Боровчанин на 17, Винко Пандуревић на 13, а Милан Гверо на пет година затвора.
Генерал Гверо је фебруара прошле године преминуо од последица ампутације ноге.


Цитат
Убиства и самоубиства

Слободан Милошевић је умро 2006. године од последица инфаркта у својој ћелији, а генерали Војске РС Ђорђе Ђукић и Момир Талић су преминули убрзо пошто су пуштени на привремену слободу због погоршаног здравственог стања и наводног лечења у земљи.

Овом списку треба придодати и бившег градоначелника Вуковара Славка Докмановића и председника РСК Милана Бабића, који су се убили у својим ћелијама.


(Ђ.Баровић, Вести)


***


Толико трагедија, а српска власт ЋУТИ, што и није неко чудо, али зашто српски народ .........ЋУТИ?!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Август 18, 2015, 09:47:10 »

Оду здрави, врате се у ковчегу








Генерал-мајор Миле Мркшић, који је преминуо издржавајући 20-годишњу казну у Португалу, нова је у низу српских жртава хашких казамата.


Цитат
Блиц: Апел ћерке Милета Мркшића - Отац ми умире, омогућите му да се лечи у Србији (14.08.2015)

- Тату скоро да нисам препознала. Добија кисеоник кроз цевчице, храну одбија, драстично је смршао, до анорексичног стања, не може да говори. У видно је запуштеном здравственом стању и слободно могу рећи да умире. Доктори су потврдили да је стање критично, да су процене лоше и да сваког трена може да умре - очајна је Марија Мркшић.

Генерал-мајор ЈНА Миле Мркшић


Добровољно се предао Хашком трибуналу 15. маја 2002. године и истог дана је пребачен у притвор.

Суђење је почело октобра 2005. године, а 27. септембра 2007, судско веће Хашког трибунала осудило је Мркшића на 20 година затвора за помагање и подржавање мучења, окрутног поступања и убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара 20. новембра 1991. године.

Бивши командант Војске Републике Српске, генерал-мајор Миле Мркшић, преминуо је у затвору у Португалији, где је служио казну по пресуди Хашког трибунала....



Мркшић је преминуо од канцера плућа, чиме је наметнуто питање да ли је неписано правило Хага да српски осуђеници умру у затвору или буду пуштени кући на самрти.

Последњи пример таквог односа према српским осуђеницима, прича адвокат Тома Фила, је Горан Хаџић кога Хаг није хтео да пусти због инфаркта, па га је кући вратио умирућег од канцера на мозгу. Лидер радикала Војислав Шешељ је предат Београду када је у Хагу утврђено да су се услед канцера јетре појавиле метастазе.

- Ниједан од Срба кога је Хаг оптужио није се вратио без болести, иако су здрави отишли тамо. Или су стигли у Србију у сандуку, или већ јако тешко болесни, тек толико да умру код куће - каже Фила за `Вести`.

Цитат
Смрт бржа од пресуде

Током судског поступка преминула су шесторица оптужених Срба. Милан Ковачевић је умро 1998. због пуцања стомачне аорте, Славко Докмановић нађен је обешен у затворској јединици 1998, а генерал Момир Талић преминуо је од рака плућа након што је пуштен због лошег здравља. Милан Бабић се 2005. обесио, а тело Слободана Милошевића, 2006. нађено је у притворској ћелији.



Он указује да је много српских оптуженика у Хагу умирало под различитим околностима, што је очит доказ односа према Србима, односно да се тај међународни суд обрачунава са њима.

- То је класичан политички суд - оценио је овај адвокат који је у Хагу био бранилац неколицине оптужених људи из Србије.

Цитат

Суд за Србе

Од оснивања суда 1993. подигнута је 161 оптужница од чега више од половине против Срба. Какав је однос према осуђеницима српске националности из Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске говори податак да су од 13 ослобођених само двојица српске националности и то бивши шеф државе Милан Милутиновић и бивши капетан ЈНА Мирослав Радић. После одслужења две трећине казне изашли су на слободу некадашња председница РС Биљана Плавшић, ратни председник скупштине Момчило Крајишник и пуковник ЈНА Веселин Шљиванчанин.


Било је јасно, каже адвокат Бранислав Тапушковић, да је питање дана када ће Мркшић умрети, али му Трибунал није дао да умре код куће, у кругу породице.

- Видело се на основу писма његове ћерке да је здравствено потпуно запуштен и да није лечен, а био је озбиљно болестан. Не улазећи у осуде и пресуде, могу да кажем да је крајње нехумано што Трибунал није водио рачуна о најелементарнијим људским правима и није му дао ни два дана слободе. А било је јасно да нису у питању месеци, већ дани када ће умрети - каже Тапушковић.


Он износи пример бившег председника СР Југославије и Србије Слободана Милошевића за кога се знало да болује од високог крвног притиска, али ништа није урађено да му се помогне.

- Милошевић је тражио да се лечи у Москви, а ако у Хагу нису хтели да га пусте да тамо оде, могли су бар да га сместе у болницу, а не да га пусте да умре у притворској јединици - каже адвокат са великим хашким искуством.


(Вести)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Август 20, 2015, 07:03:56 »

Оду здрави, врате се у ковчегу








Генерал-мајор Миле Мркшић, који је преминуо издржавајући 20-годишњу казну у Португалу, нова је у низу српских жртава хашких казамата.


Цитат
Блиц: Апел ћерке Милета Мркшића - Отац ми умире, омогућите му да се лечи у Србији (14.08.2015)

- Тату скоро да нисам препознала. Добија кисеоник кроз цевчице, храну одбија, драстично је смршао, до анорексичног стања, не може да говори. У видно је запуштеном здравственом стању и слободно могу рећи да умире. Доктори су потврдили да је стање критично, да су процене лоше и да сваког трена може да умре - очајна је Марија Мркшић.

Генерал-мајор ЈНА Миле Мркшић


Добровољно се предао Хашком трибуналу 15. маја 2002. године и истог дана је пребачен у притвор.

Суђење је почело октобра 2005. године, а 27. септембра 2007, судско веће Хашког трибунала осудило је Мркшића на 20 година затвора за помагање и подржавање мучења, окрутног поступања и убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара 20. новембра 1991. године.

Бивши командант Војске Републике Српске, генерал-мајор Миле Мркшић, преминуо је у затвору у Португалији, где је служио казну по пресуди Хашког трибунала....



Мркшић је преминуо од канцера плућа, чиме је наметнуто питање да ли је неписано правило Хага да српски осуђеници умру у затвору или буду пуштени кући на самрти.

Последњи пример таквог односа према српским осуђеницима, прича адвокат Тома Фила, је Горан Хаџић кога Хаг није хтео да пусти због инфаркта, па га је кући вратио умирућег од канцера на мозгу. Лидер радикала Војислав Шешељ је предат Београду када је у Хагу утврђено да су се услед канцера јетре појавиле метастазе.

- Ниједан од Срба кога је Хаг оптужио није се вратио без болести, иако су здрави отишли тамо. Или су стигли у Србију у сандуку, или већ јако тешко болесни, тек толико да умру код куће - каже Фила за `Вести`.

Цитат
Смрт бржа од пресуде




Генерал Момир Талић

Током судског поступка преминула су шесторица оптужених Срба. Милан Ковачевић је умро 1998. због пуцања стомачне аорте, Славко Докмановић нађен је обешен у затворској јединици 1998, а генерал Момир Талић преминуо је од рака плућа након што је пуштен због лошег здравља. Милан Бабић се 2005. обесио, а тело Слободана Милошевића, 2006. нађено је у притворској ћелији.



Он указује да је много српских оптуженика у Хагу умирало под различитим околностима, што је очит доказ односа према Србима, односно да се тај међународни суд обрачунава са њима.

- То је класичан политички суд - оценио је овај адвокат који је у Хагу био бранилац неколицине оптужених људи из Србије.

Цитат

Суд за Србе

Од оснивања суда 1993. подигнута је 161 оптужница од чега више од половине против Срба. Какав је однос према осуђеницима српске националности из Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске говори податак да су од 13 ослобођених само двојица српске националности и то бивши шеф државе Милан Милутиновић и бивши капетан ЈНА Мирослав Радић. После одслужења две трећине казне изашли су на слободу некадашња председница РС Биљана Плавшић, ратни председник скупштине Момчило Крајишник и пуковник ЈНА Веселин Шљиванчанин.


Било је јасно, каже адвокат Бранислав Тапушковић, да је питање дана када ће Мркшић умрети, али му Трибунал није дао да умре код куће, у кругу породице.

- Видело се на основу писма његове ћерке да је здравствено потпуно запуштен и да није лечен, а био је озбиљно болестан. Не улазећи у осуде и пресуде, могу да кажем да је крајње нехумано што Трибунал није водио рачуна о најелементарнијим људским правима и није му дао ни два дана слободе. А било је јасно да нису у питању месеци, већ дани када ће умрети - каже Тапушковић.


Он износи пример бившег председника СР Југославије и Србије Слободана Милошевића за кога се знало да болује од високог крвног притиска, али ништа није урађено да му се помогне.

- Милошевић је тражио да се лечи у Москви, а ако у Хагу нису хтели да га пусте да тамо оде, могли су бар да га сместе у болницу, а не да га пусте да умре у притворској јединици - каже адвокат са великим хашким искуством.


(Вести)




***

Генерал Владимир Лазаревић не може ни на ноге



Већ дуже време са правним заступницима Владимира Лазаревића у Хагу породица српског генерала покушава да издејствује одлуку Хашког трибунала да се њиховом супругу и оцу време проведено у Србији на операцијама и лечењу урачуна у казну, чиме би стекао услов да буде пуштен на слободу јер би на тај начин његово време до сада проведено у Шевенингену било дуже од две трећине казне. И због лошег здравственог стања одавно се очекује да генерал буде пуштен из затвора, или да буде пребачен у неку од заводских установа у нашој земљи, где би одслужио остатак казне.


- Владимир је у тешком стању. Издају га ноге и не може да хода, слабо једе, а не прима ни неопходну терапију за циркулацију, што код њега изазива тешке вртоглавице и сталну несвестицу. Бринемо да ли ће уопште жив дочекати слободу - каже за "Вести" генералова супруга Олга Лазаревић, која се са синовима Марјаном, Владаном и Миланом свакодневно нада добрим вестима, али за сада их нема.

Генерал Лазаревић осуђен је 29. фебруара 2009. године без иједног доказа на 15 година затвора, а прошле године ова казна смањена је за једну годину. Добровољно се предао 3. фебруара 2005. године.

- Са Националним саветом наше земље за сарадњу са Хагом, тим правних заступника генерала Лазаревића још прошле године, крајем лета поднео је захтев трибуналу за његово пуштање на условну слободу - истиче Милан Петровић, један од адвоката српског генерала и додаје да је заједно с лечењем у нишкој волници и на ВМА у Београду, Лазаревић одлежао више од две трећине казне на коју је осуђен.

До сада је Трибунал одбијао да призна време лечења у казну, иако је то у другим случајевима хашких осуђеника (на пример из Хрватске) редовно прихватао. Генерал је још од 2013. године требало казну да издржава у Пољској, али ни после годину и по дана пољске власти нису донеле одлуку о премештању генерала у неки од тамошњих затвора.

У породици Владимира Лазаревића надају се и дубоко верују да ће и Влада Србије учинити све како би се генерал вратио кући што пре. А као могуће, а вероватно и јединио решење да некадашњи командант Приштинског корпуса и Треће армије ЈНА изађе на слободу пре средине наредне јесени, помиње се захтев за помиловање, који би до краја августа требало да буде упућен Хашком трибуналу.

Цитат

Пољаци га неће у свој затвор

Како нам је речено почетком овог месеца, влада Пољске би коначно ових дана требало да се изјасни где ће Лазаревић провести остатак затворских дана, али се то упорно одлаже управо због лошег здравственог стања генерала.

 


(М.Т.Вести)


***

Ми смо проклет народ када смо овако дозволили да нам ПОНИЖАВАЈУ наше генерале, наше борце који су храбро стајали на бранику отаџбине деведесетих и оне злокобне 1999.године. Уместо да данима, годинама, сви подједнако тражимо од целог света да се процесуирају чланице НАТО које су нас бомбардовале, убијале недужни народ, ми на челу са овом издајничком влашћу све ово гледамо мирно, као да се то нас уопште ни мало не дотиче.

Овај човек је на правди Бога кажњен неправедно. Замислите осуђен је без иједног доказа на 15 година затвора И ево још ће да га УБИЈУ, као и све којима нису могли наћи никакву кривицу!!!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Октобар 09, 2015, 02:27:48 »

ОПТУЖЕНИК
 Радован Караџић тражи истрагу о болестима у Хагу


Хашки оптуженик Радован Караџић обратио се генералном секретару УН Бан Ки Муну писмом, у којем га је упозорио на алармантно висок број малигних обољења међу оптуженицима у притворској јединици УН у Хагу и позвао га да затражи истрагу.


Караџић је навео да су била два случаја изненадне смрти, два самоубиства и 11 оболелих од рака или леукемије, истичући да су њему оперисали жучну кесу и да му је изненада скочио ниво шећера у крви, иако је пре доласка у Хаг био здрав.


Караџић је позвао Бан Ки Мунa да покрене истрагу УН, заједно са Црвеним крстом и Светском здравственом организацијом, јер су надлежни у Хагу одбили предлог о покретању истраге о учесталим тешким обољевањима у притвору.

Он се пожалио Бану и на правосудни систем по којем се суди у Хагу, јер је такав систем непознат у бившој Југославији, као и због суђења на страном језику, што је увек, како је нагласио, на штету оптуженог.

Он је навео да суђења трају предуго, а да су многе пресуде донете на основу непознавања правосудног система у бившој Југославији и оптужби за дела која су била дозвољена и обавезујућа према југословенским законима.


(Танјуг, Ало)


***


И ово је доказ да су Срби, хашки затвореници, препуштени сами себи. Србија и Република Српска би зеједно (мислим на државне институције) одавно требале да реагују, а не да то чини сам Караџић.



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Октобар 22, 2015, 21:58:14 »

Сведок Младићеве одбране пронађен мртав


Вештак одбране у предмету Тужилац против Ратка Младића, Душан Дуњић, који је данас (22. октобар) требало да сведочи у судници, пронађен је мртав у хотелу у којем је одсео, саопштио је Хашки трибунал.


Вештак одбране, Душан Дуњић, требало је данас (22. октобар) да сведочи

Дуњића су, како се наводи, пронашли службеник хотела и представник Међународног суда. Одмах је обавештена хитна служба, која је потврдила смрт Дуњића, а холандске власти спроводе истрагу о његовој смрти, каже се у саопштењу.

Дуњић, стручњак за судску медицину из Србије, сведочио је у више предмета пред Међународним судом. Био је вештак тужилаштва на суђењима у предметима Милан Милутиновић и други, Властимир Ђорђевић и Рамуш Харадинај и други.

На суђењима у предметима Радован Караџић, Станислав Галић, Драгољуб Кунарац и други и Вујадин Поповић и други, Дуњић је сведочио као вештак одбране, наводи се у саопштењу Трибунала.




***


Хашки трибунал је изгледа расадник смрти само за Србе. И сада не само за оптуженике, већ и за сведоке ОДБРАНЕ Срба.

« Последња измена: Фебруар 10, 2016, 06:31:58 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Фебруар 10, 2016, 07:17:19 »

Хаг убио и Толимира



Бивши ратни начелник Генералштаба Војске Републике Српске за безбедност и помоћник генерала Ратка Младића, генерал Здравко Толимир (68), преминуо је после дуже и тешке болести у ноћи између понедељка и уторка у својој ћелији у Хашком трибуналу. Толимир је током свог боравка у Трибуналу преживео више можданих удара, боловао је и од рака коже, а према незваничним сазнањима преминуо је од последица срчаног удара.




На доживотни затвор осуђен је 2012. због догађаја у Сребреници и Жепи, а та пресуда је постала правоснажна у априлу прошле године од када је чекао да буде пребачен у неки европски затвор где би издржавао казну. У процесу који је против њега вођен од 2007. године бранио се сам, а током извођења доказа одбране извео је само четворицу сведока.

За некадашње његове сапатнике у Хагу, бивше саборце, али и адвокате, са којима смо разговарали на вест о смрти Толимира, он је био поштен и частан официр Војске Републике Српске. Истовремено, наши саговорници су одлучни у тврдњи да би држава Србија, али и Савет безбедности УН морали да испитају све учесталије смртне случајеве Срба у Хашком трибуналу.

Некадашњег потпредседника Савезне Владе СРЈ и последњег Србина који је пуштен на слободу након правоснажне хашке пресуде, Николу Шаиновића, вест о смрти Толимира је веома погодила. Дуг низ година заједно су тамновали на истом спрату у Притворској јединици Шевенинген.

- Изузетно ми је жао да је још један Србин оставио свој живот у Хагу. Толимир је те своје хашке године провео у борби са болестима, имао је више можданих удара и великих здравствених тешкоћа које су у тим, затворским условима, биле још теже. Трудио се увек да делује стамено и са вером у Бога. Био је на свој начин доследан себи и никога никада није оптужио, нити је своју одговорност пребацивао на другог. Памтићу га по томе. Нажалост, није имао деце, а његовој супрузи и породици упућујем најискреније саучешће - каже Шаиновић за "Вести".

И лидер радикала Војислав Шешељ је такође имао прилике да доста времена у Трибуналу проведе у разговору са генералом Толимиром.

- Генерал Толимир је тешко болестан и доведен у Хаг и све ове године је био у полумртвом стању. Он је био неспособан за процес, али изузетно добар човек и с њим сам имао прилике интензивно да се дружим и та дружења ће ми остати у веома лепом сећању - истиче Шешељ. - Он је у Хаг и дошао као велики верник. Колико се сећам, неко време је провео у манастиру и ми смо га и поштовали и дивили се због те посвећености вери. Јер, огромна већина нас није била спремна на такав аскетски живот.

Шешељ даље наводи да је Толимир сваки пост у целости постио, био је предан Богу, али се дружио са људима и био пријатан у сваком друштву.

- Из њега је просто избијала доброта. Никада никоме није ружну реч рекао, нити је на икога икада тон повисио. Мислим да га је та велика преданост вери одржала дуже у животу него што би иначе, када имамо у виду стање у коме се налазио - наводи Шешељ и додаје да очигледно "нема краја смртним исходима за Србе у Хагу".

- Хашки трибунал је антисрпска гиљотина која наставља свој прљави, крвави посао док га не оконча.


Горан Петронијевић, правни саветник бившег председника Републике Српске каже да је имао прилике да упозна генерала Толимира.

- То је један диван човек који се у последње време јако посветио вери, а такав однос је имао и према људима. Разговарао сам са његовим колегама и влада неподељено мишљење да не постоји професионалац какав је он био - каже Петронијевић и наглашава да је са смрћу овог генерала постало очигледно да је реч о "епидемији смрти Срба у Хагу".

- Та епидемија прелази у много озбиљну сумњу да се у Трибуналу догађа нешто друго, нешто другачије од обичних болести које резултују смртним исходом. Зар није очигледан доказ број Срба, који су умрли у хашкој ћелији или чим су пуштени. Дуго времена сам размишљао да можда нема говора о некој завери, зато што су ипак у питању старији људи, па су и смртни исходи због изазваних стресова и осталог, међутим ово сада већ прелази у нешто што би требало да забрине све, а првенствено Уједињене нације. Управо на душу УН и Савета безбедности иде и ова затворска јединица Трибунала и све што се унутар ње догађа - каже Петронијевић.


Генерал Здравко Толимир



Цитат

Покајао се и опростио свима

Војо Билбија, протојереј-ставрофор, старешина Ротердамске парохије Западно-европске епархије СПЦ и свештеник који је све ове године био са Србима у Хашком трибуналу, овако је прокоментарисао за "Вести" смрт Здравка Толимира:
- Био је у вери онакав какав је вероватно и раније био у свему, потпуно искрен и није у исповеди и покајању штедео себе. Он је опростио свима, и судијама и тужиоцима и противницима и био је спреман да се пресели Господу. Његова вера и искрено покајање остаће нам као пример.



Нису му дали ни да се лечи!

Нада Толимир, супруга преминулог генерала у кратком телефонском разговору за `Вести` казала је да још не зна када ће отићи у Хаг, али да је још нико од званичника Србије није позвао и изјавио саучешће.


- За неколико дана је требало да отпутујем у Холандију и видим се са мужем а онда ми је синоћ (понедељак), око 23 сата зазвонио телефон и обавестили су ме да је Здравко преминуо. Заиста не могу у овом тренутку да вам кажем било шта више, разумите ме, јако ми је тешко - казала је Нада Толимир и додала да је њен супруг у више наврата тражио да буде привремено пуштен на лечење у Србију, али да му то није дозвољено.


- Мој Здравко јесте био болестан, али идиоти му нису дозволили да дође и лечи се у својој кући. Зато сам сваког месеца ја одлазила код њега. Последњи пут сам била средином јануара и већ је све било планирано да поново отпутујем. Ето, није ми се жеља испунила да га видим - једва изговарајући реченице, кратко нам је рекла супруга генерала Здравка Толимира.


Цитат
Мистериозно хапшење

Здравко Толимир је, према званичној верзији, ухапшен 31. маја 2007. године на Дрини код Љубовије, при "покушају нелегалног преласка границе између Србије и БиХ". Акцију хапшења је извео МУП Републике Српске у сарадњи са МУП-ом Републике Србије који је блокирао гранични прелаз у Србији. Међутим, Толимир је на првом саслушању изјавио да је ухапшен у Србији, а да је касније пребачен у Републику Српску.


Цитат


Трагични предзнак

Здравко Толимир је за овај Божић, у ломљењу чеснице између преосталих Срба у Хашком трибуналу имао среће да извуче "пару", односно сребрни крстић са ланцем. Међу Србима који су тамо робијали влада уверење да онај ко извуче новац из чеснице следећи излази из затвора. Ово веровање се, у случају Толимира, на најтрагичнији начин обистинило.



(Ђ.Баровић, Вести)



***


Као што неко раније рече: "Ниједан од Срба кога је Хаг оптужио није се вратио без болести, иако су здрави отишли тамо. Или су стигли у Србију у сандуку, или већ јако тешко болесни, тек толико да умру код куће".

Нажалост, овај частан Србин, војник, генерал, својој породици и целој српској нацији се из хашког Казамата вратио У КОВЧЕГУ! И он је убијен у Хагу, а да нико (сем неколицине усамљених појединаца) није ни оком трепнуо и осудио на било који начин ове хашке УБИЦЕ! Српски званичници ћуте! Од њих нико није ни очекивао да ће  на било који начин да реагују. АЛИ шта то ради српски народ? О ком је он јаду забављен, када на овакве трагедије уопште не реагује? О како ли ћемо само да изађемо пред наша поколења, УЗДИГНУТОГ или СПУШТЕНОГ чела??!





Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1158



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Фебруар 10, 2016, 21:46:55 »

Slava mu i pokoj dusi. Neka mu je zemlja laka. Doci ce jednoga dana na celo Srbije ljudi koji ce znati da osvete sve nase gubitke i izdaje. Dotle kako nam Bog blagi da.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Фебруар 15, 2016, 10:59:12 »

Хаг убио и Толимира



Бивши ратни начелник Генералштаба Војске Републике Српске за безбедност и помоћник генерала Ратка Младића, генерал Здравко Толимир (68), преминуо је после дуже и тешке болести у ноћи између понедељка и уторка у својој ћелији у Хашком трибуналу. Толимир је током свог боравка у Трибуналу преживео више можданих удара, боловао је и од рака коже, а према незваничним сазнањима преминуо је од последица срчаног удара.




На доживотни затвор осуђен је 2012. због догађаја у Сребреници и Жепи, а та пресуда је постала правоснажна у априлу прошле године од када је чекао да буде пребачен у неки европски затвор где би издржавао казну. У процесу који је против њега вођен од 2007. године бранио се сам, а током извођења доказа одбране извео је само четворицу сведока.

За некадашње његове сапатнике у Хагу, бивше саборце, али и адвокате, са којима смо разговарали на вест о смрти Толимира, он је био поштен и частан официр Војске Републике Српске. Истовремено, наши саговорници су одлучни у тврдњи да би држава Србија, али и Савет безбедности УН морали да испитају све учесталије смртне случајеве Срба у Хашком трибуналу.

 Спојлер:
Некадашњег потпредседника Савезне Владе СРЈ и последњег Србина који је пуштен на слободу након правоснажне хашке пресуде, Николу Шаиновића, вест о смрти Толимира је веома погодила. Дуг низ година заједно су тамновали на истом спрату у Притворској јединици Шевенинген.

- Изузетно ми је жао да је још један Србин оставио свој живот у Хагу. Толимир је те своје хашке године провео у борби са болестима, имао је више можданих удара и великих здравствених тешкоћа које су у тим, затворским условима, биле још теже. Трудио се увек да делује стамено и са вером у Бога. Био је на свој начин доследан себи и никога никада није оптужио, нити је своју одговорност пребацивао на другог. Памтићу га по томе. Нажалост, није имао деце, а његовој супрузи и породици упућујем најискреније саучешће - каже Шаиновић за "Вести".

И лидер радикала Војислав Шешељ је такође имао прилике да доста времена у Трибуналу проведе у разговору са генералом Толимиром.

- Генерал Толимир је тешко болестан и доведен у Хаг и све ове године је био у полумртвом стању. Он је био неспособан за процес, али изузетно добар човек и с њим сам имао прилике интензивно да се дружим и та дружења ће ми остати у веома лепом сећању - истиче Шешељ. - Он је у Хаг и дошао као велики верник. Колико се сећам, неко време је провео у манастиру и ми смо га и поштовали и дивили се због те посвећености вери. Јер, огромна већина нас није била спремна на такав аскетски живот.

Шешељ даље наводи да је Толимир сваки пост у целости постио, био је предан Богу, али се дружио са људима и био пријатан у сваком друштву.

- Из њега је просто избијала доброта. Никада никоме није ружну реч рекао, нити је на икога икада тон повисио. Мислим да га је та велика преданост вери одржала дуже у животу него што би иначе, када имамо у виду стање у коме се налазио - наводи Шешељ и додаје да очигледно "нема краја смртним исходима за Србе у Хагу".

- Хашки трибунал је антисрпска гиљотина која наставља свој прљави, крвави посао док га не оконча.


Горан Петронијевић, правни саветник бившег председника Републике Српске каже да је имао прилике да упозна генерала Толимира.

- То је један диван човек који се у последње време јако посветио вери, а такав однос је имао и према људима. Разговарао сам са његовим колегама и влада неподељено мишљење да не постоји професионалац какав је он био - каже Петронијевић и наглашава да је са смрћу овог генерала постало очигледно да је реч о "епидемији смрти Срба у Хагу".

- Та епидемија прелази у много озбиљну сумњу да се у Трибуналу догађа нешто друго, нешто другачије од обичних болести које резултују смртним исходом. Зар није очигледан доказ број Срба, који су умрли у хашкој ћелији или чим су пуштени. Дуго времена сам размишљао да можда нема говора о некој завери, зато што су ипак у питању старији људи, па су и смртни исходи због изазваних стресова и осталог, међутим ово сада већ прелази у нешто што би требало да забрине све, а првенствено Уједињене нације. Управо на душу УН и Савета безбедности иде и ова затворска јединица Трибунала и све што се унутар ње догађа - каже Петронијевић.


Генерал Здравко Толимир



Цитат

Покајао се и опростио свима

Војо Билбија, протојереј-ставрофор, старешина Ротердамске парохије Западно-европске епархије СПЦ и свештеник који је све ове године био са Србима у Хашком трибуналу, овако је прокоментарисао за "Вести" смрт Здравка Толимира:
- Био је у вери онакав какав је вероватно и раније био у свему, потпуно искрен и није у исповеди и покајању штедео себе. Он је опростио свима, и судијама и тужиоцима и противницима и био је спреман да се пресели Господу. Његова вера и искрено покајање остаће нам као пример.



Нису му дали ни да се лечи!

Нада Толимир, супруга преминулог генерала у кратком телефонском разговору за `Вести` казала је да још не зна када ће отићи у Хаг, али да је још нико од званичника Србије није позвао и изјавио саучешће.


- За неколико дана је требало да отпутујем у Холандију и видим се са мужем а онда ми је синоћ (понедељак), око 23 сата зазвонио телефон и обавестили су ме да је Здравко преминуо. Заиста не могу у овом тренутку да вам кажем било шта више, разумите ме, јако ми је тешко - казала је Нада Толимир и додала да је њен супруг у више наврата тражио да буде привремено пуштен на лечење у Србију, али да му то није дозвољено.


- Мој Здравко јесте био болестан, али идиоти му нису дозволили да дође и лечи се у својој кући. Зато сам сваког месеца ја одлазила код њега. Последњи пут сам била средином јануара и већ је све било планирано да поново отпутујем. Ето, није ми се жеља испунила да га видим - једва изговарајући реченице, кратко нам је рекла супруга генерала Здравка Толимира.


Цитат
Мистериозно хапшење

Здравко Толимир је, према званичној верзији, ухапшен 31. маја 2007. године на Дрини код Љубовије, при "покушају нелегалног преласка границе између Србије и БиХ". Акцију хапшења је извео МУП Републике Српске у сарадњи са МУП-ом Републике Србије који је блокирао гранични прелаз у Србији. Међутим, Толимир је на првом саслушању изјавио да је ухапшен у Србији, а да је касније пребачен у Републику Српску.


Цитат


Трагични предзнак

Здравко Толимир је за овај Божић, у ломљењу чеснице између преосталих Срба у Хашком трибуналу имао среће да извуче "пару", односно сребрни крстић са ланцем. Међу Србима који су тамо робијали влада уверење да онај ко извуче новац из чеснице следећи излази из затвора. Ово веровање се, у случају Толимира, на најтрагичнији начин обистинило.



(Ђ.Баровић, Вести)



***


Као што неко раније рече: "Ниједан од Срба кога је Хаг оптужио није се вратио без болести, иако су здрави отишли тамо. Или су стигли у Србију у сандуку, или већ јако тешко болесни, тек толико да умру код куће".

Нажалост, овај частан Србин, војник, генерал, својој породици и целој српској нацији се из хашког Казамата вратио У КОВЧЕГУ! И он је убијен у Хагу, а да нико (сем неколицине усамљених појединаца) није ни оком трепнуо и осудио на било који начин ове хашке УБИЦЕ! Српски званичници ћуте! Од њих нико није ни очекивао да ће  на било који начин да реагују. АЛИ шта то ради српски народ? О ком је он јаду забављен, када на овакве трагедије уопште не реагује? О како ли ћемо само да изађемо пред наша поколења, УЗДИГНУТОГ или СПУШТЕНОГ чела??!





***


Смрт генерала Толимира:
 неопходна је независна истрага!



МТБЈ је 9. Фебруара известио о новој смрти у свом затвору. У ноћи између 8 на 9. фебруар, скончао је генерал Здравко Толимир. У саопштењу о смрти генерала Толимира има неколико аспеката на које треба обратити пажњу.

Као прво, без обзира што је место издржавања казне Толимира било одређено још пре неколико месеци – он је све до своје смрти задржан у затвору у Шевенингену.

Као друго, истрагу околности око смрти генерала Толимира преузео је на себе Резидуални механизам за међународне кривичне трибунале (МРМКТ) а не Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ). То значи да истрагу неће спроводити К. Агиус, него поново по злу познати Т. Мерон.

Као треће, сва ранија саопштења о смрти оптужених формулисана су на следећи начин: "био је нађен мртав". Та формулација је такође претпостављала указивање тачног времена. Оба трибунала дала су једнаке изјаве о томе да је "Здравко Толимир умро прошле ноћи".(1) Нова формулација није случајна. Она искључује указивање на околности нађеног умрлог. У вези са тим постављају се питања:


*    Ко је открио да је Толимир умро?
*    У каквим околностима је тело нађено?
*    У које време се то десило?
*    Колико је прошло времена од тренутка смрти и проналажења тела?
*    Колико је прошло времена између налажења тела и позива полицији Холандије?
*    У које време је стигла полиција?
*    Ко је прегледао тело пре доласка полиције?
*    Како је спроведена експертиза?
*    У које време је тело било изнето из затвора?
*    У које време је спроведена прва експертиза?
*    Какви су резултати експертизе?
*    Да ли је спроведена токсиколошка експертиза? И ако није – зашто није? Ко је донео одлуку да се таква експертиза не спроводи?

Питања је много. Ово су само најважнија…

Подсећамо да је свако од ових питања својевремено помогло да се установи да смрт других затвореника у том затвору није била природна као што је то тврдило руководство затвора и трибунала, него су то била убиства. Тако је на пример установљивање тачног времена између смрти Слободана Милошевића и почетка токсиколошке експертизе, показало да су власти МТБЈ умишљено отезале време почетка те експертизе, како би сачекали да делује "Рифамицин" који неутралише отрове, који је убачен у крв Слободана Милошевића… Изгледа невероватно, али тело Слободана Милошевића нису извозили (што значи да није било ни могућности да се спроведе експертиза) цели дан! Нико до дан данас није објаснио који су били разлози задржавања тела током целог дана.

Скривање информације по другим питањима у предмету Здравка Толимира такође указује на чињење злочина и покушај скривања његових трагова. Саопштења МТБЈ се одликују истакнутом краткоћом и састоје се од две-три реченице. Саопштење МРМКТ је нешто обимније (то се може рећи само на фону саопштења МТБЈ), међутим, скреће пажњу на себе то да је текст састављен на тај начин, да се ни на једно важно питање не може наћи одговор.

Тако, на пример, саопштење МРМКТ говори о томе да је "медицински сарадник одмах позван и власти Холандије су приступиле стандардној процедури истраге у складу са законима земље". Међутим, из ове констатације немогуће је схватити ни у колико сати је пронађено тело, ни ко га је пронашао. И премда нам изјављују да је "медицински сарадник" био "одмах" позван – из такве конструкције речи не може се схватити ни време наласка тела, ни време доласка полиције. "Одмах" позван – али када је дошао? Анализирајући текст долазиш до закључка да је он састављен на тај начин да би се апсолутно све информације прикриле и да се то може учинити само ако веома желите да информације сакријете.

То се тиче и саме информације о спровођењу аутопсије. МТБЈ је томе посветио једну фразу: "Након што је Здравко Толимир преминуо у притворској јединици УН у Шевенингену 8. фебруара 2016. године, холандске власти су извршиле аутопсију у складу са стандардним процедурама које су обавезне према холандском националном законодавству". (2)

МРМКТ поново изгледа многоречив на фону МТБЈ: "Након што је Здравко Толимир преминуо у Притворској јединици Уједињених нација у Шевенингену 8. фебруара 2016. године, холандске власти  су извршиле аутопсију у складу са стандардним процедурама које су обавезне према холандском националном законодавству. Холандске власти су обавестиле Механизам да је на основу резултата аутопсије закључено да је Здравко Толимир умро природном смрћу".(3)

Међутим, и тај текст садржи обрисе чишћења било какве информације из њега. Као прво, треба обратити пажњу на то да се упорно не наводи узрок смрти. Чак и ако поверујемо да је узрок смрти "природан", како тврди холандска полиција, узроци ипак имају свој назив. Но, МРМКТ и холандска полиција упорно ћуте. А сам Здравко Толимир је имао операцију на срцу. После тога је имао основа да живи. Без правог садржаја је и фраза о томе да је о природним узроцима смрти генерала Толимира “било закључено”. Закључити се може свашта, али у овом саопштењу нема чињеница.

На тај начин, ми смо данас сведоци скривања правих информација о узроцима смрти генерала Здравка Толимира. На очигледан начин се скрива и информација о току истраге. У вези с тим што је генерал Толимир штитио себе лично, а такође и у вези са завршетком мисије његових правних саветника који су му помагали у време судског процеса и жалбе, влада Србије је дужна да одреди адвоката за истрагу околности смрти Здравк Толимира. Адвокат треба да захтева да му се доставе сви документи који се тичу стања здравља генераловог и сви резултати спроведене експертизе.

На данашњи дан, иако су оба трибунала објавила своја саопштења о току истраге, међутим, сву реалну власт је у своје руке узео Т. Мерон. Он је изајвио да је поставио бившег председника МТБЈ В. Енсена као истражитеља. Међутим, не може се веровати тандему Мерон-Енсен. Та лица су предводили два крупна међународна злочина под називом "међународни трибунали". Нема никаквих основа веровати ни холандским властима. Према званичним саопштењима, видимо да спровођење истраге не одговара минималним критеријумима независности и непристрасности, а такође и елементарним процесним стандардима. А кад је тако, ми имамо све основе да питамо: зашто? У овом свету се ништа случајно не догађа. Ако су нарушене елементарне процедуре – значи да за то постоји разлог. И ако се то догађа у затвору у коме су убијена најмање четири затвореника – ми једноставно имамо све правне основе да тражимо спољну истрагу. Да ли ће ту истрагу спроводити адвокат који одреди влада Србије или адвокат кога одреди породица генерала (упркос свему, подршка владе Србије била би пожељна) – представља посебно питање, но – главно се огледа у томе што нова смрт у Хагу не сме остати без истраге.

..............


(1)
Саопштење МТБЈ је овако представљено: « Zdravko Tolimir je prošle noći preminuo u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Scheveningenu. Pritvorski ljekar  je odmah pozvan i nizozemske vlasti su pokrenule standardne istrage koje su obavezne prema nizozemskom nacionalnom zakonodavstvu» (http://www.icty.org/bcs/press/zdravko-tolimir-preminuo-u-pritvorskoj-jedinici).

Саопштење МРМУТ изгледа овако:  «Zdravko Tolimir preminuo u Pritvorskoj jedinici. Zdravko Tolimir je prošle noći preminuo u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Scheveningenu» (http://www.unmict.org/bcs/novosti/zdravko-tolimir-preminuo-u-pritvorskoj-jedinici).


(2) http://www.icty.org/bcs/press/autopsijom-potvr%C4%91eno-da-je-tolimir-umro-prirodnom-smr%C4%87u


(3) http://www.unmict.org/bcs/novosti/autopsijom-potvr%C4%91eno-da-je-tolimir-umro-prirodnom-smr%C4%87u



(Александар МЕЗЈАЈЕВ)



***

Ма, брига Вучића за ИСТИНУ! Када је и он (попут раније власти) одлучио да Расим Љајић буде председник НАЦИОНАЛНОГ Савета за сарадњу са Хашким трибуналом, онда је све јасно ко дан!

Адвоката би требала породица да ангажује, али да јој при томе помогну сви који су у могућности. Првенствено би то требали да буду они часни, некадашњи, припадници војске, и сви заједно да се обрате Путину и браћи Русима за помоћ, зато што је од ове и овакве "српске" власти и Бог дигао руке!


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Фебруар 17, 2016, 08:07:05 »

Србијо, помагај да не прођемо као Толимир



Милан Лукић, који је у Хашком трибуналу осуђен на доживотну робију, а затворску казну издржава у Естонији, преко свог Фејсбук профила упутио је драматично писмо српској јавности у којем апелује да се помогне тешко оболелим генералима Драгомиру Милошевићу и Милану Мартићу, који са њим робијају у овој земљи.


Писмо српској јавности: Милан Лукић


"Обраћам вам се јер су сви глуви на молбе мојих сапатника генерала Драгомира Милошевића и Милана Мартића. Генерал је 75 година стар и у тешком је здравственом стању. На једно око види само десет одсто, а на друго не види уопште. Здравље га напушта константно, срце му није у реду и више је инвалид јер ноге га издају, једва се креће. Питање је дана кад ће пасти у постељу", стоји на почетку овог апела Лукића у коме се наводи и да је Мартић дијабетичар који дневно по четири пута мора да прима инсулин, а да је већ више пута у затвору доживео "шећерни шок".

"Враћали смо га из мртвих, а да ли ће следећи пут преживети, не знам. Ни ја нисам у стању да се бринем о њима јер и моје здравље није више у најбољем реду", објаснио је Лукић и навео да су о тешком здравственом стању осуђених Срба који робијају у Естонији обавештени и председник Србије Томислав Николић, али и многи министри у Влади, међутим да, наводно, "ништа не предузимају"

"Помозите им пре него буде касно и заврше као генерал Здравко Толимир и други. Нико за све ове године тамновања у Естонији није није дошао да нас обиђе из Српске православне цркве. Пишите и патријарху да пошаље некога да посети мученике у Естонији, да се увери у њихово здравствено стање. Пишите председнику, премијеру, министрима и новинарима. Зар морају сви да се враћају кући у сандуцима? Једино ви, јавност, можете помоћи", написао је Милан Лукић.

Цитат
Јово Мартић: Затвор без доктора
Брат некадашњег председника Републике Српске Крајине Милана Мартића, Јово, није знао да објасни на који начин је Лукић објавио овај апел, али је потврдио да је већи део тачан.
- Мој брат заиста има шећер, а ситуација у затвору где робија је лоша и било је до сада свачега. Можете ли да замислите да за цео затвор не постоји ниједан доктор, већ само једна медицинска сестра, и то је све. На срећу, мој брат је прошле године сведочио у процесу против Хаџића у Хагу па му је тамошњи лекар прописао нову терапију и питање је шта би било да није - истиче Јово Мартић.
 

(Ђ.Баровић, Вести)

***

Ово је језиво! Никада овако није био понижен наш народ. Понижен и згажен од државних институција. Зашто народ ћути на сва ова понижења која свакодневно доживљава због овакве власти?
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!