forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 12, 2018, 19:00:06


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: МК група: "Нетачни, неистинити и тенденциозни наводи"  (Прочитано 899 пута)
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 859



Погледај профил
« послато: Август 19, 2016, 04:57:32 »

МК група: Нетачни, неистинити и тенденциозни наводи


У вашем цењеном листу, дана 13. 8. 2016. године објављен је чланак под насловом „Костићу и шећерана у Сенти“, чији садржај једним делом садржи нетачне, неистините и тенденциозне наводе, који у својој свеукупности штете пословном угледу холдинг компаније „MK Group“ Београд и личном угледу господина Миодрага Костића. У складу са горе наведеним и по основу важећих прописа који регулишу област јавног информисања, молимо Вас да у следећем броју листа „Политика“ објавите следећи деманти:

„У чланку објављеном дана 12. 8. 2016. године под називом ’Костићу и шећерана у Сенти’, аутора Иване Албуновић, објављени су нетачни, неистинити, тенденциозни наводи, који се састоје у следећем:

а) Нетачно је да господин Миодраг Костић жели да изађе из бизниса шећера, већ је тачно да је са компанијом ’Аграна Аустрија’ потписао Писмо намера о ’Jоint Venture Relationship’

б) Господин Миодраг Костић није 2002. године за три евра купио три шећеране у Бачу, Пећинцима и Ковачици, пошто је купопродајна обавеза по приватизационим уговорима садржавала и обавезе купца, које су се састојале од обавезних инвестиција у вредности од 35.000.000 евра, преузимању обавеза према повериоцима фабрика, ПИО фонду, Пореској управи и Републичким робним резервама у укупном износу од цца 30.000.000 евра, као и социјалних програма укупне вредности 6.000.000 евра.

Није тачно да је Миодраг Костић:
* планирао да изађе из бизниса шећера
* за три евра купио 2002. три шећеране
* икада био главни финансијер ДС-а
* био умешан у препакивање шећера
Дакле, укупна цена фабрика шећера је била девет евра + 71.000.000 евра, а не само три евра како се нетачно наводи у чланку.

При томе, компанија ’Суноко’ је у току и након окончања приватизације извршила и додатна улагања у фабрике шећера у износу од 180.000.000 евра, чиме су наведене фабрике постале најмодерније у региону, високо ефикасне и високопрофитабилне и са јасном пословном перспективом

ц) Господин Миодраг Костић није био главни финансијер Демократске странке, ни пре, као ни после приватизације наведених фабрика шећера

д) Господин Миодраг Костић није био умешан у препакивање шећера и пласман на тржиште ЕУ, пошто препакивања шећера никада није било, јер је та афера потпуно измишљена и медијски злоупотребљавана, о чему као очигледан доказ служи чињеница да ниједан државни орган Републике Србије или ЕУ никада није утврдио било какву одговорност господина Миодрага Костића или било ког другог физичког или правног лица за наводно препакивање шећера.“

http://www.politika.rs/scc/clanak/361683/MK-grupa-Netacni-neistiniti-i-tendenciozni-navodi

   Сви се добро сећамо ДС партијске пљачке кад је Коле Шећерко добио од својих партијских колега на поклон 3 шећеране и пуне магацине у њима...сећамо се и да је био партијски апаратчик-директор ДС-а.Да ли је дошло време да купи закон и спинује чињенице?
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12074



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Август 19, 2016, 07:39:34 »

Чуди ме да дотични господин или његов тим није "прозвао" и `Таблоид` који је објавио овај текст, који је јаван и доступан свима:

Цитат

Tajkun

Književna ispovest Miodraga Kostića: od švercera farmerki do finansijskog nesita

 


Predlog za roman godine

Životna priča Miodraga Kostića opis je puta od siromašnog švercera robe široke potrošnje iz Trsta do tajkuna i jednog od najvećih latifundista Balkana. Šećerane je kupovao za tri evra, svoje poslovne interese branio, ako treba, i oružjem, nekada su ga zvali i "mister 50 odsto", a u javnosti se proslavio svojim glupim izjavama i kao privezak skandalozne pevačice Nataše Bekvalac

 



Arpad Nađ

 
Miodrag Kostić Kole je prema romansiranoj biografiji koju najradije prezentira javnosti, rođen 25. avgusta 1959. u Vrbasu. Poreklom iz radničke porodice, tvrdi da je važio za mirno dete i da je već sa 14 godina počeo da zarađuje sopstveni hleb noseći džakove. Kasnije je, kaže, studirao ekonomiju i zaradio svoj prvi milion. Kako, to već ne želi da otkrije. Posle prvog ređali su se i dalji milioni, a njegovo poslovno carstvo trenutno obrće više od pola milijarde evra godišnje i upošljava preko 4.000 radnika u 35 preduzeća.

Iako je skoro tri decenije u privatnom biznisu, Kole je široj javnosti postao poznat tek početkom ovog veka kada je spektakularno kupio tri šećerane za tri evra. Posle se državi koja mu je to omogućila "odužio" tako što joj je na vrat navukao novi embargo - ovog puta na izvoz šećera. Razlog za ovu kaznu Evropske unije bio je taj da su domaće šećerane kupovale u Evropi subvencionisani šećer da bi ga ovde prepakovale i prodavale istoj toj Evropi po višoj ceni.

Kole se skoro svim vladama i ministrima privrede i ekonomije nudio, a to i dalje čini, kao ekspert za investicije i agrar. Poznat je po svojim biserima kojima je "otkrivao toplu vodu". Jedan od njih objavila je 4. aprila 2011. agencija Tanjug: "Srbija ima rak ranu u kojoj ima 250 miliona evra mesečno više uvoza nego izvoza", kazao je Kole i dodao da bi se to rešilo ako se izvoz poveća. Sasvim u duhu Grunfove filozofije: "Ako želiš da pobediš, ne smeš da izgubiš."  



Švercer

Koletov pohod ka milionima, međutim, nije zasnovan na izlivima iz malog mozga, već na bezobzirnosti i odličnim vezama. U svojoj romansiranoj biografiji on tvrdi kako je karijeru započeo švercom farmerki. To je samo delimično tačno, jer se on i tim poslom bavio u doba SFRJ, ali je milione stekao švercom nafte devedesetih godina prošlog veka.

Mnogi se još sećaju one scene kada ovaj biznismen sa oružjem u ruci pobedonosno stoji na baržama nafte koje je prethodno na Dunavu preoteo od bugarskih carinika. Tako su ga uočila dvojica koja će biti veoma zaslužna za njegov dalji napredak. Prvi je bio kum Nenada Čanka i vođa novosadskog ogranka zemunskog klana, Nenad Opačić. Druga ličnost je bio Zoran Đinđić koji je ovog naoružanog preduzimača hitro preveslao u Demokratsku stranku gde ga je postavio za direktora stranke. Zli jezici tvrde da je upravo Kole bio oficir za vezu između Đinđića i Opačića. Isti ti zli jezici Koletov angažman u petooktobarskom državnom udaru objašnjavaju njegovom željom da lično izvrši procenu koliko bi Dom Narodne skupštine mogao da vredi kada se pojavi na tržištu.

Ovog svog finansijskog nesita Đinđić je, u kratkom vremenu koliko je bio premijer Srbije, na uzdi držao dajući mu, osim šećerana, i sve ostalo što je ovaj poželeo. Kole tako danas ima između 20.000 i 30.000 hektara oranica u Srbiji. Baš skroman kapital za onoga ko za sebe tvrdi da je pare zaradio švercujući farmerke.

Ume Kole ponekad da bude i zaboravan, kada mu to odgovara. Tako u svojim retkim trenucima patriotizma uporno zaboravlja da pomene kako daleko više zemljišta ima u Ukrajini, gde godišnje proizvodi 100 miliona tona pšenice koju lageruje u najvećem silosu u toj zemlji, koji pripada, kome drugom nego njemu lično.

Isto tako mudrujući o dovođenju stranog kapitala u Srbiju, isključivo u formi daljih zaduživanja, Kole nikako da pomene kredit koji je Evropska banka za obnovu i razvoj 2007. dodelila njegovoj firmi Agroinvest, a koji je kompletno otišao za podršku razvoju primarne poljoprivrede u - Ukrajini.

 

Seme zla

Koliko je Kole vezan za zemlju, ali ne i za rodnu grudu (osim ako može jeftino da je kupi), vidi se i iz njegovog preuzimanja Apatinskog brodogradilišta. Vrednost imovine brodogradilišta u bankrotu, kupljenog prošle jeseni za 1,5 miliona evra, procenjena je na 584 miliona dinara, dok potraživanja poverilaca iznose 1,185 milijardi dinara. Upućeni u brodogradnju navode da je najveća vrednost ovog brodogradilišta, koje je radilo od 1929. godine, zemljište od 9,5 hektara u rukavcu Dunava, koji je istovremeno u rangu međunarodnog zimovnika.

Kole ne zaboravlja ni svoj rodni Vrbas u kome je nedavno kupio Mesnu industriju Carnex od kontroverznog investicionog fonda Ašmor. Carnex je u trenutku preuzimanja na Beogradskoj berzi vredeo 26 miliona evra, a koliko je Kole za njega platio nije poznato. Odmah posle toga on je malim akcionarima dao ponudu za otkup akcija i uspeo u onome što Ašmor nije postigao - dosegao je preko 95 odsto Carnexovih akcija i time stekao pravo na prinudni otkup ostatka. S obzirom na to da je i pomenuti investicioni fond isto tako malim akcionarima bezuspešno ranije nudio otkup akcija, jasno je da je Kole u ceo posao ušao preko trećih lica uspavavši tako ionako dremljivu Komisiju za hartije od vrednosti.

Ovim se nikako ne iscrpljuje Koletovo kriminalno interesovanje za srpski agrar. Januara prošle godine u nizu natpisa u srpskoj štampi Koletova MK Grupa je optužena za saradnju sa američkom kompanijom Monsanto, poznatom po proizvodnji genetski modifikovanih (GMO) žitarica. MK Grupa je 11. januara 2011. demantovala da od pomenute kompanije uvozi GMO seme. Već sledećeg dana Ekološki pokret Novi Sad, u saopštenju dostavljenom agenciji Beta tvrdio je da tadašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin zna da je MK Grupa od 2007. godine "zvanični uvoznik genetski modifikovanog semena i herbicida od (američke) Monsanto korporacije na osnovu javno potpisanog ugovora od 16. maja te godine".

To MK Grupa nije mogla više da demantuje, pa je samo saopštila da od Monsanta uvozi seme "u skladu sa zakonima Republike Srbije". Šta tačno sadrži pomenuti ugovor iz 2007. MK Grupa nikada nije saopštila javnosti.

 

Mešetarenje

Iver ne pada daleko od klade, to je poznato, ali nije poznato ko je u sledećem slučaju iver, a ko klada, odnosno ko je koga naučio kako se izigravaju zakoni i krade u privatizaciji.

Jugoslavijakomerc, nekada veliko spoljnotrgovinsko preduzeće, koje je pretendovalo da od braće Karić povrati vlasništvo nad Vilom Jelena na Dedinju, kupila je oktobra 2007. godine Roksanda Kostić, majka Miodraga Kostića.

Jugoslavijakomerc nije se dugo zadržao u posedu gospođe Kostić, jer je u aprilu 2009, samo godinu i po dana od kupovine, uz saglasnost Agencije za privatizaciju, ugovor o prodaji društvenog kapitala ustupljen drugom. Zvanično, to je Aleksandar Obradović, a nezvanično on će za braću Karić nastaviti da na šest godišnjih rata plaća kupoprodajnu cenu preduzeća.

U senci borbe za Vilu Jelena bila je agonija zaposlenih i malih akcionara u ovom preduzeću. Roksanda Kostić kupila je Jugoslavijakomerc 1. oktobra 2007. godine na ponovljenoj aukciji za početnih 25 miliona dinara ili za oko 300.000 evra na šest godišnjih rata. Obaveza novog vlasnika bila je da uloži 2,6 miliona dinara i da u naredne dve godine zadrži delatnost firme, trgovinu odećom i obućom. Roksanda Kostić kupila je time i oko 850 kvadrata poslovnog prostora u Sarajevskoj ulici u Beogradu.

Već početkom 2009. u preduzeću nije više bilo nijednog zaposlenog radnika, a Agencija za privatizaciju, umesto da poništi kupoprodajni ugovor, odobrava prenos vlasništva na Obradovića.

Miodrag Kostić Kole glasi i za najvećeg plejboja među tajkunima, a zovu ga i estradnim tajkunom zbog njegovih intimnih veza sa pevačicama i pevaljkama.

Već je na nekoliko sati video zatvor sa unutrašnje strane, kada ga je privela crnogorska policija po poternici iz Srbije, a sudija iz Novog Sada pustio i pre nego što su mu ga priveli, i to uz silna izvinjavanja. Jedino što je do sada pozitivno Kole uradio jeste da stalno brije glavu, tako da zabelski brica neće imati mnogo posla da ga uredi.



Deo vlasništva Miodraga Kostića

 

- U Srbiji obrađuje oko 20.000, a u Ukrajini 30.000 hektara zemlje

- Šećerane u Baču, Vrbasu, Pećincima i Kovačici

- MK Commerc se bavi trgovinom poljoprivrednih proizvoda, semenskom robom i šećerom

- Na Kopaoniku je vlasnik dva hotela - Grand i Family, apartmana Sunčani vrhovi i restorana nacionalne kuhinje

- Vlasnik firme Maradic Holiday Resort koja poseduje jezero Šelevrenac na Fruškoj gori veličine 65 hektara

- Brokerska kuća MV Investment

- 46 odsto kapitala u MK Fintel Wind, firmi za proizvodnju zelene električne energije

 

Koletova MK Grupa je optužena za saradnju sa američkom kompanijom Monsanto, poznatom po proizvodnji genetski modifikovanih (GMO) žitarica. To MK Grupa nije mogla da demantuje, pa je samo saopštila da od Monsanta uvozi seme "u skladu sa zakonima Republike Srbije"


(Магазин "Таблоид")





...или можда овај текст:

Цитат
Kole u mafijaškom kolu


Do enormnog bogatstva Miodrag Kostić Kole je došao skidajući kožu sa leđa svojim radnicima. U Srbiji poseduje fabrike šećera, desetine hiljada hektara oranica, mesnu industriju, banku…Do svega ovoga došao je, ili besplatno ili za male pare, ili uzimajući bespovratne kredite, često se koristeći prevarama. On, međutim, dobro pazi da se ne sazna kako je i finansijski povezan sa osobom koja traži da se Rusi ubijaju, jer su "genocidan narod". Ipak, pošto je SNS-u poklonio 3,5 miliona evra, ne mora da se plaši nikakvih sankcija.

Prema podacima uglednog magazina Forbs, Miodrag Kostić Kole je najbogatiji čovek u Srbiji, sa kapitalom od oko 520 miliona evra. Tako nešto se i očekivalo od čoveka koji je svojevremeno na poklon dobio tri srpske šećerane i desetine miliona evra subvencionisanih kredita od republičkog Fonda za razvoj.

Rođen 1959. u porodici vozača i kuvarice, poreklom iz Nikšića, Kostić je u privatni posao uplovio odmah posle studija, kada je u rodnom Vrbasu repromaterijalom počeo da snabdeva fabriku šećera. U politiku se uključio kao veoma mlad: bio je član Komunističke omladine Jugoslavije, zatim Saveza komunista, a 1990. osniva Građansku stranku koja je bezuspešno učestvovala na lokalnim izborima u Novom Sadu. Dve godine kasnije ga Đorđe Pašić upoznaje sa Zoranom Đinđićem koji odmah prepoznaje Kostićev potencijal za poslovanje ispod žita.

Miodrag Kostić ubrzo posle tog razgovora postaje direktor Demokratske stranke, a novac zarađuje najviše švercom nafte, što je bio veoma atraktivan posao za vreme sankcija. Kako ovaj biznis nije mogao da se odvija mimo vlasti i mafije, to je jasno sa kim je Kostić zaista sarađivao dok je zvanično bio direktor opozicionog DS-a.


Već u to vreme Kostić je bio više nego bogat čovek, jer je od početka devedesetih imao kuću u Floridi u kojoj su rođena dva od njegova tri deteta: Aleksandar 1993. i Anđela 1997. godine.

Kada je DS posle petooktobarskog puča došao na vlast Kostić je zvanično napustio tu stranku, ali je i dalje ostao u više nego bliskim poslovnim odnosima sa stranačkom vrhuškom. Posle se približio DSS-u kada je ova partija bila na vlasti u Republici, a zatim je počeo saradnju i sa SNS-om.

Zahvaljujući takvom svom stavu Kostić je, između ostalog, stekao i sledeću imovinu:
šećerane u Baču, Vrbasu, Pećincima i Kovačici; hotele Grand i Family, apartmane Konaci “Sunčani vrhovi” i restoran na Kopaoniku; oko 30.000 hektara oranica u Srbiji (u Ukrajini ima bar duplo više zemlje); preko preduzeća Maradic Holiday Resort vlasnik je jezera Šelevrenac na Fruškoj Gori, površine 65 hektara; poseduje oko 50 odsto kapitala u MK Fintel Wind firmi za proizvodnju zelene električne energije…

Dugo vremena je Kostić bio jedan od najvećih akcionara AIK banke, ali se krio iza kastodi računa. Tek pošto je guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković zatražila da se obelodane vlasnici ovih anonimnih računa, ispostavilo se da je jedna od Koletovih firmi, fabrika šećera Sunoko, posle grčkih investitora najveći pojedinačni vlasnik akcija banke. Do para za kupovinu ovih akcija Kostić je došao pomoću Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja mu je u to vreme odobrila dva kredita: jedan u visini od 80 miliona evra za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, a drugi u visini od 10 miliona evra namenski za Sunoko. Uoči preuzimanja većinskog paketa akcija AIK Banke Kostić od EBRD-a dobija još 50 miliona evra kredita. Danas Kostić preko Sunoka poseduje nešto više od 50 odsto kapitala pomenute niške banke koja postaje temelj njegove moći.

Do većinskog paketa akcija je Kostić dospeo kupujući akcije od malih akcionara i to preko firmi koje se nisu zvanično vodile na njega. Akcije su kupovane po 700 dinara komad, a zatim prevarom (kada Kostić kao većinski akcionar na skupštini akcionara predloži i usvoji dokapitalizaciju, ali se tome usprotivi neka od njegovih firmi, i tako stekne zakonsko pravo da banka otkupi sopstvene akcije od nesaglasnog akcionara) samoj banci prodavane po 5.000 dinara za komad, pa zatim po niskoj ceni prodavane ili nekoj firmi iza koje je bio skriven Kostić, kako bi se novom prevarom sa navodnom nesaglasnošću još jednom izvukao novac iz banke, ili direktno Kostićevom Sunoku.

Direktor AIK banke je Vladimir Čupić, nekadašnji direktor Hipo-Alpe-Adrija Banke u Srbiji. Njegov stil rada je svima poznat: daje šakom i kapom kredite i kada klijent dospe u dužničko ropstvo pokupi mu svu imovinu. Tako je svojevremeno davao kredite preduzeću Hotel Balkan u Beogradu, a kada su rate višestruko prevazišle prihode dužnik je odlučio da hotel prenese na banku.

U ugovoru od 1. avgusta 2011. stoji da AIK banka na ime neizmerenog duga od nešto preko deset miliona evra preuzima ceo hotel, izuzev lokala koji se u njemu nalaze i šestog sprata koji je bio u fazi legalizacije. Ukupno je tako 2.884 kvadratnih metara promenilo vlasnika.

Posle toga Upravni odbor dozvoljava iznajmljivanje tog prostora po ceni od 27.000 evra mesečno, ali ga Čupić iznajmljuje bivšem vlasniku za 120.000 evra mesečno. Posle se kirija spušta na 100.000 evra, a kada kirajdžija nije bio u stanju da plaća, AIK banka objavljuje oglas da traži novog zakupca. Ovog puta, međutim, nude se i lokali, koje banka ne poseduje. Ceo oglas je sastavljen tako da Kostićevo preduzeće bude izabrano! Problem je nastao kada je reagovao vlasnik preostalog prostora i kada je "kralj šećera" konačno shvatio da su ga njegovi direktori prevarili, pa je zamalo došlo do fizičkog obračuna između vlasnika i direktora banke.

Na ovaj način, davanjem kredita, pa naglim zavrtanjem slavine i puštanjem menica kako bi se blokadom računa sprečilo dalje poslovanje dužnika, AIK banka je već preuzela hotel Ekscelzior u ulici Kneza Miloša u Beogradu, a pitanje dana je kada će tako da završi i hotel Moskva na Terazijama. Kostić je, očigledno, odlučio da upotpuni svoje ugostiteljsko carstvo tako što će rizik poslovanja da deli sa ostalim akcionarima AIK banke, dok će profit biti samo njegov. Čupić ima odličnog iskustva u tome, jer je svojevremo na taj način uništio ugostiteljsko preduzeće Tri Grozda u Beogradu i nekadašnju Ineksovu Gradsku kafanu na Trgu Republike.

AIK banku danas vodi potpuno novo rukovodstvo, nekadašnji funkcioneri iz Niša koji su ovu banku uzdigli potpuno su marginalizovani, jer poslove vodi Čupićeva beogradska ekipa. Značajan član ove grupe je Vesna Perić, bivši sudija Trgovinskog suda u Beogradu, koja je u AIK primljena samo zato da bi za potrebe banke mogla da vrši pritisak na svoje nekadašnje kolege.

Pri davanju kredita Čupić, Kostić i njihovi ljudi obavezno za sebe uzimaju oko deset odsto provizije. Tako je beogradska Beohemija za kredit od 10 miliona evra platila milion evra provizije.

Onome ko ne želi da se "dogovori" sa Kostićem, i odrekne se svoje imovine, ili ko na bilo koji drugi način pruža otpor, "kralj šećera" otvoreno preti rečima: "Imam ja posebne metode!"

Kostić je svestan da je u ovom trenutku nedodirljiv, jer je SNS-u na njegovu urgenciju AIK banka nedavno dala "kredit" od 3,5 miliona evra.

Taj zajam niti se vraća, niti neko uopšte i pomišlja da traži pare nazad , ali zato se zauzvrat dobija bezrezervna politička, policijska i pravosudna zaštita za mafijaško delovanje. Zbog toga AIK banka može i bez sankcija, protivno zakonu, da izbegne plaćanje obaveznog depozita pri vođenju sudskih sporova.

I sam Kostić je od države dobijao kredite koje nije morao da vrati. Tako je svojevremeno od Fonda za razvoj dobio 320 miliona dinara (u to vreme četiri miliona evra), pare nikada nije vratio, a odmah po dobijanju “zajma” kupio je novu jahtu.


Carnex d.o.o. iz Vrbasa je najpoznatija industrija mesa u Srbiji. Vlasnici ovog privrednog društva su: MK Group iz Beograda (7,83 odsto), Ashmore Carnex Limited sa Kajmanskih ostrva (40,86 odsto) i Carnex Holdings d.o.o. iz Vrbasa (51,31 odsto).

Carnex je 2011. godine zapošljavao 1.761 radnika i ostvario dobitak od 128,8 miliona dinara uz promet od preko 5,5 milijardi dinara. Dve godine kasnije, pod upravom MK Grupe, ovo preduzeće ima čist godišnji prihod od 619,15 miliona dinara uz promet od 6,27 milijardi dinara, ali samo 1.112 zaposlenih.

Krajem maja ove godine, direktori Carnex-a (Jaroslav Stupavski, Tanja Anđelić i Saša Janjić) otpustili su još 72 radnika, i to bez ispunjenja socijalnog programa. O svojoj nameri su samo reda radi obavestili sindikat i to samo u slučaju dva radnika – ostalih 70 su prećutali. Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje uopšte nije ni bila obaveštena. Čak i na zvaničnom sajtu Carnex-a još uvek stoji podatak kako tu radi 2.000 radnika?!

Na mesto otpuštenih primaju se novi radnici, ali ovog puta sa ugovorom na određeno vreme, tako da nemaju pravo na naknadu za prevoz i topli obrok, ali ni na sindikalno udruživanje. Moderno roblje. Kostiću ni ovo nije dovoljno, već bukvalno teži tome da potpuno izgladni meštane Vrbasa i okoline, odakle i sam potiče. Organi lokalne samouprave protežiraju Carnex pri dodeli oranica u zakup.

Tako je juna 2013. Carnex podneo falsifikovanu dokumentaciju da navodnjava 1.000 hektara zemlje, iako je u stvarnosti navodnjavao tek 400 hektara, ne bi li tako ostvario pravo zakupa. Iako je prevara otkrivena, opštinska vlast u Vrbasu, kojoj je tada na čelu bio Željko Vidović iz koalicije ZEV (Za evropski Vrbas) okupljene oko DS-a, ostala je nema.

Spor oko oranica koje trebaju da se uzmu u zakup Carnex je okončao pretnjom opštinskim vlastima da će za svaki izgubljeni hektar otpustiti jednog radnika: 100 hektara manje, 100 nezaposlenih više…

Ni nejasnoća oko stvarnih vlasnika Wheat Corn Holding-a, pa samim tim i cele MK Grupe, nije bez razloga. Postoje ozbiljne indicije da se svojim kapitalom ovde pridružio i Rinat Ahmetov čiji je sin Damir oženio Kostićevu ćerku Dajanu.

Kontroverzni ukrajinski oligarh, nazvan i "Kralj čelika", čije se bogatstvo procenjuje na preko 11 milijardi dolara, uvek podržava one koji su na vlasti, isto kao i Kostić. Dok je predsednik Ukrajine bio Viktor Janukovič, Ahmetov je bio na njegovoj strani, i obilato ga finansijski podržavao.

Kada je u Kijevu na vlast došla hunta na čelu sa Oleksandrom Turčinovim i Arsenijem Jacenjukom, Ahmetov je brzo promenio stranu. Prvo je izjavio kako je radnike u svojim rudnicima na istoku Ukrajine naoružao i naredio im da se suprotstave proruskim snagama. Zatim je 20. maja sa sedam lokomotiva umarširao u Mariopolj, snažno uporište proruskih boraca za slobodu. U tom gradu je njegov gigant Azovštal od koga finansijski zavisi preko 40.000 ljudi. Samo mali broj njih se okupio na zvuke sirena lokomotiva da čuje šta gazda ima da im kaže. Poruka je bila jasna: "Ubijajte ustanike, oni su krivi za genocid…".

Posle ovog govora Ahmetov je zauvek otišao iz Mariopolja, a pet dana kasnije ustanici su zauzeli njegovu palatu u Donjecku iz koje je "hrabri" oligarh pobegao glavom bez obzira pre dolaska narodne vojske.

Dok je podržavao Janukoviča Ahmetov je bio trn u oku Zapada, pa zato nije želeo da se eksponira kao vlasnik preduzeća u Amsterdamu koje kontroliše MK Grupu, a sada Kostiću nije u interesu da se sazna kako je on i finansijski u srodstvu sa osobom koja bi da zarati sa Rusijom. Carnex je veliki izvoznik u Rusiju, a pare su ovoj dvojici važnije od bilo koje ideologije.



Kupio je sve za nula dinara

Nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović tvrdio je krajem prošle godine kako je Miodrag Kostić najviše profitirao od nakaradnog zakona o privatizaciji donetog u vreme vladavine DOS-a. Pavlović je tada rekao:

"…Miodrag Kostić ništa od države nije kupio za pare. Sve za nulu. Na primer, veštak je posle bombardovanja zgradu CK na Novom Beogradu, danas poslovni centar Ušće, proglasio statički nestabilnom i za rušenje. Međutim, Kostić je izlicitirao, ali nije platio ni dinar od svojih para. Skinuo je aluminijumske prozore, liftove, oplate, ploče i oljuštio celu zgradu, utovario skinuto na kamione, prodao i platio prvu ratu, a posle toga preprodao objekat. Geneksove hotele je isto izlicitirao, i dozvolili su mu da uđe u upravljanje hotelima pre nego što je platio prvu ratu. Na početku sezone je počeo da upravlja hotelom, a na kraju sezone je, iz prihoda hotela platio prvu ratu."!


Milica Grabež

(Корени)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!