forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Октобар 17, 2018, 06:23:16


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Телеком, продаја...акције  (Прочитано 7421 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« послато: Октобар 15, 2010, 01:39:40 »

Влада продаје Телеком




Цитат
Beograd  - Vlada Srbije donela je juče odluku o prodaji akcija Telekoma
 Srbije koje  predstavljaju 51 odsto kapitala tog javnog preduzeća, rečeno je u
 Vladi Srbije. Prodaja  će biti realizovana putem javnog tendera, a Vlada Srbije će
 odrediti minimalnu cenu akcija.
 Na sednici Vlade prihvaćen je i izveštaj privatizacionog savetnika o proceni
100 odsto kapitala  Telekoma Srbije, koja iznosi 2,43 milijardi evra,
kažu u vladi.



Na sednici je usvojen i predlog prenosa bez naknade akcija na građane (15 odsto),
 bivše i sadašnje zaposlene u Telekomu Srbija (6,4 odsto). Ministarstvo finansija biće
 zaduženo za sprovođenje postupka prodaje, izbor strateškog partnera i odrediće minimalnu
 cenu većinskog udela koji će biti ponuđen na međunarodnom tenderu. Tender će biti objavljen
 u Fajnenšel tajmsu i predviđaće, kao i kod prodaje nekadašnjeg Mobi 63, prvo prijavljivanje
zainteresovanih kompanija i proveru tehničkih uslova, a zatim licitaciju, tako da bi ceo postupak
 prodaje državnog udela u Telekomu trebalo da bude završen do kraja godine.

(Danas)

********************************************************************


Сви су изгледи да се овој власти жури,...жури да прода и најпрофитабилније српско
предузеће!
Прошле године је са 13,3 милијарде динара нето профита, Телеком Србије био први по
 нето добити ......

Да ли су избори на видику...или...можда тресе жута грозница,....па им се ваља спремити
за велике трошкове и путовања у једном смеру Молим?


« Последња измена: Април 21, 2012, 02:04:11 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Јун 17, 2011, 07:57:35 »

Од 1. августа плаћање по новом ценовнику

Телефонирање дупло скупље

Рачуница... Цена разговора ће бити већа иако импулс није поскупео зато што је његово трајање више него преполовљено. Претплата поскупљује са 388 на 430 динара

Републичка агенција за електронске комуникације (Рател) објавила је јуче да је „Телекому Србија" одобрила да од 1. августа повећа цене претплате и локалних позива у фиксној телефонији. Месечна телефонска претплата за грађане и фирме повећава се са 388 на 430 динара (без ПДВ), док ће цена телефонирања у локалном саобраћају бити око 100 одсто већа због скраћења трајања импулса.

- Морали смо да повећамо цене јер нас на то обавезује закон који каже да оне морају бити засноване на трошковном систему. То су реалне цене пословања - рекао је јуче за Пресс Милан Јанковић, директор Ратела.

Скраћен импулс

Један импулс у фиксној мрежи остаће на 0,4043 динара без ПДВ-а, али ће трајање импулса у локалном разговору бити скраћено са 60 на 26 секунди у „јаком саобраћају", који траје од 7 до 21 радним данима и суботом. У време „слабог саобраћаја", од 21 до 7 радним данима и суботом, као и од 7 до 21 недељом и празницима један импулс у локалним разговорима трајаће 52 секунде уместо 120 секунди.

Телефонирање у међумесном саобраћају појефтиниће због продужења трајања импулса у време „јаког саобраћаја" са 12 на 17 секунди, односно са 24 на 34 секунде у време „слабог саобраћаја". Импулсни интервали за остале позиве из фиксне мреже остаће непромењени.

Цена једног минута разговора, према решењу Ратела, у „јаком саобраћају" коштаће 92 паре у локалном позиву, а 1,41 динар у међумесном. У време „слабог саобраћаја" минут разговора у локалном саобраћају коштаће 46 пара, а у међумесном 0,705 динара. „Телеком Србија" ће од 1. августа морати да изједначи и све остале цене телефонских разговора за бизнис претплатнике са ценама за становништво. У оквиру претплате становништво ће бити обезбеђено са 300 бесплатних импулса, двоструко више него до сада.

Претплата већа за 10,8 одсто

Рател оцењује да ће и поред поскупљења телефонирања у локалном саобраћају цене локалног позива у Србији и даље бити међу најнижим у региону. Наводи се и пример да је цена локалног позива у Македонији и Босни и Херцеговини око 1,5 динара по минуту, док је цена међумесног позива у највећем броју држава у региону већа од три динара по минуту.

- Месечна претплата за прикључак је повећана за 10,8 одсто, али је још знатно нижа од просечне цене у региону, која износи око 690 динара, при чему су у обзир узете цене у Мађарској, Румунији, Бугарској, Македонији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској. Удвостручавањем броја бесплатних импулса у оквиру претплате грађани ће добити 121,29 динара бесплатног локалног саобраћаја, што је око 28 одсто цене месечне претплате. До сада је месечна претплата укључивала 60,65 динара бесплатног локалног саобраћаја или око 16 одсто цене месечне претплате - кажу у Рателу.


И они изненађени... Саопштење „Телекома Србија"
Ми уопште нисмо тражили поскупљење

Из „Телекома Србија" јуче је стигло саопштење у којем се наглашава да их је РРА обавезала да повећају цену услуга и да то није било предвиђено у њиховом плану за ову годину.

- Републичка агенција за електронске комуникације обавестила нас је јуче о својој одлуци којом обавезује „Телеком Србија" да повећа цену месечне претплате са 388 на 430 динара, као и да промени цене локалног и међумесног саобраћаја. Ради потпуног информисања јавности и наших корисника, важно је рећи да „Телеком" Планом пословања за 2011. годину није предвидео повећање цена, нити смо у складу са тим тражили било какво повећање цена у овој години. Напротив, наш Управни одбор је средином априла одбио предлог Ратела да размотри ново повећање цена и затражио додатно објашњење с тим у вези од регулаторне агенције. Из Ратела нам је усмено објашњено да су поскупљења неизбежна ради обезбеђивања услова за рад и пословање страних инвеститора који су нови оператори фиксне телефоније, односно да либерализација тржишта неизбежно доводи до успостављања економских цена. Имајући у виду законске надлежности Агенције, поштоваћемо одлуку Агенције, а о свим детаљима нових тарифа обавестићемо кориснике када се упознамо са тим, у складу са законом, а најмање месец дана пре примене нових цена - пише у саопштењу „Телекома".

Ekipa Pressa
*********************************************

Ово је поражавајући податак!
Телеком није Планом пословања за 2011 годину уопште предвидео повећање цена импулса ни претплате, али их је Агенцја за РРА обавезала да то урадe.
Објашњење им је усмено дато и овако  гласи:
"Да су поскупљења неизбежна ради обезбеђивања услова за рад и пословање страних инвеститора који су нови оператори фиксне телефоније, односно да либерализација тржишта неизбежно доводи до успостављања економских цена."
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1161



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јун 17, 2011, 19:50:00 »

Ovo nema veze sa mozgom. Uspostavljanje ekonomskih cena ne znaci drzavni diktat kako ce jedna kompanija da posluje. Ako je Telekom profitabilan sa postojecim cenovnikom to je automatski njihova realna trzisna cena proizvoda. Kakva glupost. Cini mi se da ovime drzava posto je vecinski vlasnik Telekoma hoce na silu napravi jos bolji profitni nivo Telekoma da bi mogli da ga prodaju za trazenu cenu, a normalno na racun potrosaca. Oni stvarno nisu normalni.
Сачувана
Поново Пролеће
Техничка подршка
Администратор
Пуноправни члан
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 132


Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јун 17, 2011, 23:57:43 »

И то може бити, али и скупљање пара за празну касу, рекао бих.

Нажалост ово је један од најбаналнијих примера (није један од "креативних" примера којих и те како има), који се константно јављају задњих година (врло озбиљан по џеп становништва, а упадљив и за око јер је ипак 100% у питању), а посебно ове (или ми се чини јер од ове године пратим дажбине "из прве руке").
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Април 21, 2012, 01:58:12 »

Ево га, "бесплатне акције", па још Телекомове! Знам да су избори, али ко може други сем Динкића, да нешто овакво осмисли или Динкић још увек, али из позадине, вуче конце. Него, хоће ли ово опет грађани у редове, испред поштанских шалтера, пред саме изборе?




***

Грађанима 70 € од акција Телекома


Влада Србије одлучила је данас да грађанима и запосленима у тој компанији бесплатно подели акције Телекома Србија и одредила тржишну вредност капитала од 2,27 милијарди евра.

Влада је саопштила да је усвојила Закључак о бесплатној подели акција Телекома, наводи се у саопштењу и додаје да ће запосленима и бившим радницима бити расподељено 6,94 одсто бесплатних акција, а грађанима 15 одсто од укупно једне милијарде акција Телекома.

Како је саопштено, почетна цена једне акције на берзи биће 2,27 евра, а сваки грађанин ће добити по 31 акцију Телекома Србије ад.

Влада Србије задужила је Телеком да спроведе све потребне активности како би се омогућила расподела акција и трговина њима на берзи. Акције Телекома требало би да добије око 4,8 милиона грађана, као и садашњи и бивши запослени радници у том предузећу. (Вести)
« Последња измена: Октобар 30, 2012, 07:24:25 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Драган
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 31


Погледај профил
« Одговор #5 послато: Април 21, 2012, 11:43:05 »

''Жута коалиција'' лаже сосптвени народ празним обећањима о бесплатним акцијама /као и Динкић на
предходним изборима/, а потенцијални купац задовољно трља руке за будзашто куповину, као - це-
мрнтаре, пиваре, шећеране, пољопривредно и грађевинско земљиште, природна изворишта чисте пи-
јаће воде..

Предузборни слоган ''ЖУТЕ КОАЛИЦИЈЕ'':

''Обећање /БИРАЧИМА!/ - лудо радовање /БИРАЧИМА!/''

И велика слова су исувише мала да покажу великост /величину/ ЛАЖИ ''ЖУТЕ КОАЛИЦИЈЕ''!!!

''Не вичем'' - већ довикујем ''наглувим'' бирачима!!!

Драган Славнић
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Август 24, 2012, 05:33:28 »

Синдикат против продаје Телекома


Председник Синдиката Телекома Србије Мирослав Јоксимовић изјавио је да је тај синдикат против продаје Телекома, јер би добијена цена била мања него приликом последњег покушаја продаје.

К
омпанија позитивно послује: Синдикат против продаје Телекома

"Не желимо да се сад, нарочито у овој кризи, продаје Телеком. Прошли пут је добијене ниска цена, а сад би, по нашем мисљењу, била још нижа", рекао је Јоксимовић агенцији Бета.

Јоксимовић је рекао да је вредност Телекома Србије последњих година пала због светске економске кризе, али је истакао да та компанија има потенцијал да после кризе достигне много вишу вредност.

Прецизирао је да је пре 2008. године највећа домаћа телекомуникациона компанија вредела преко четири милијарде евра, а да је прошле године процењена цена за продају била 2,45 милијарди и истакао да је "продаја пукла јер није могла да се добије тражена
цена".

Према речима Јоксимовића, став синдиката је да у било којој продаји државни пакет мора остати већински, тако да да држава гарантује права која су синдикати постигли за раднике, као што су социјални програм и колективни уговор.

"Ако већ мора да се меша капитал, наш став је да се меша тако да држава остане већински акционар", рекао је председник једног од два репрезентативна синдиката Телекома.

Јоксимовић је истакао да би требало престати са одлагањем изласка на берзу и да би Телеком Србије требало одмах да изнесе акције, без обзира на могућност пада вредности на почетку трговања.

"То је најбоље решење да се види тржишна вредност и да се види да ли уопште треба продавати Телеком. Тржиште ће показати да ли наше акције вреде или не вреде и колико вреди Телеком", рекао је он агенцији Бета.

Јоксимовић је оценио да би могао да се догоди мали пад акција у првом тренутку по изласку на берзу, али је истакао да Телеком добро послује тако да нема разлога се вредност тих акција не порасте.

 
Цитат
Радници добијају 6,94 одсто бесплатних акција
Синдикат Телекома Србије је један од два репрезентативна синдиката у највећем домаћем телекомуикационом предузећу, чији садашњи и бивши запослени добијају 6,94 одсто бесплатних акција, односно акције номиналне вредности од по 200 евра по години стажа.
Поред радника Телекома, 15 одсто акција тог телекомуникационог предузећа добиће око 4,8 милиона грађана Србије. Сваки грађанин ће добити по 31 акцију, чија је почетна цена 2,27 евра по једној акцији. Централни регистар хартија од вредности је 3. маја пренео бесплатне акције Телекома Србије на рачуне грађана.

Подсетио је да пример Нафтне индустрије Србије (НИС), чија је акција после изласка на берзу са 505 динара пала на 460 динара, али је после порасла и у једном тренутку вредела чак и 850 динара.

Јоксимовић је истакао да Телеком може одмах да изађе на Београдску берзу и подсетио да је то требало да се деси 5. августа, јер је законски то могуће урадити три месеца након уписа хартија од вредности у Централни регистар.


Цитат
Добит 22,27 милијарди динара у 2011. години

Телеком Србије је објавио да је у 2011. година добро пословао и да је имао нето добит од 22,27 милијарди динара, што је око 6,5 милијарди динара или 41,1 одсто више него годину дана раније.

Јоксимовић је рекао да је у Телеком Србија групи, коју чине Телеком Србије, Телеком Српске и Мтел Црне Горе, запослено око 12.000 радника. Само у Телекому Србија ради око 9.000 радника.


(Бета, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 847



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Април 28, 2013, 06:15:17 »

Treba li po svaku cenu prodavati „Telekom Srbija“ i koja javna preduzeća treba da ostanu državna - Mlađen Kovačević: Ako ga prodamo, taj novac ćemo pojesti kroz budžet
VLADA još nije odlučila, ali licitiranje sa zainteresovanim kupcima nagoveštava da bi „Telekom Srbija“ uskoro mogao ponovo da se nađe u „izlogu“. Zvanično, tek posle praznika država će odlučiti koja će javna preduzeća u budućnosti ponuditi na prodaju, u kojima će ustupiti samo „fotelju“, a koja će zadržati u potpunosti. Najava strategije otvara staro pitanje treba li uspešne firme rasprodati poput „porodičnog srebra“, ali i hoće li, ukoliko ostanu državne, ostati i profitabilne.
Profesor Mlađen Kovačević veruje da „zlatnu koku“, u ovom slučaju „Telekom“, ne treba prodavati. Delimično i zbog krize koja se i dalje oseća u Evropi, pa ni eventualni kupci ne bi bili spremni da plate pravu cenu.

- Nije još vreme za prodaju - kaže profesor Kovačević. - Verujem da država treba da zadrži većinsko učešće u „Telekomu“. Ako ga prodamo, taj novac ćemo pojesti kroz budžet. Doduše, želimo aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, a oni će nas verovatno usloviti da prodamo i postignemo što veću cenu. Kada se privatizuje, novi vlasnik će smanjiti broj radnika za trećinu i povećati cene. Kada prodamo sve „zlatne koke“, počećemo da prodajemo zemlju. Argument onih koji su za prodaju je da će država upravljanjem uništiti te kompanije. Češki „Čez“ je najprofitabilnija kompanija u tom delu Evrope, a država je vlasnik 70 odsto. Postavili su moćan menadžment. To možemo i mi da uradimo. Da dovedemo na nekoliko godina menadžment iz inostranstva.
S druge strane, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da će „Telekom“ iz godine u godinu biti sve manje profitabilan. Delom baš zato što je državni, a delom i zato što su najbolji dani telekomunikacionih kompanija - prošli.

- Ne treba prodavati preduzeća koja imaju prirodni monopol i poseduju važnu infrastrukturu, poput „Železnica“, EPS, „Srbijagasa“, pa verujem da bi i „Južni tok“ trebalo da je u većinskom vlasništvu naše države - smatra Arsić. - „Telekom“ ima konkurenciju tako da ne postoji razlog da se ne proda. Verujem da će mu, ako ostane u vlasništvu države, padati tržišni udeo. Kompanije iz telekomunikacija više ne zarađuju kao pre dve decenije ili početkom veka. Udeo će mu padati i zato što ima višak zaposlenih, a i država nameće kvazifiskalne obaveze, kao što su razna sponzorstva. Državi daje i polovinu profita, umesto da ulaže u dalji razvoj. To ga usporava, a njegovi konkurenti ulažu sve više i ne moraju da imaju previše zaposlenih. I korporativno upravljanje ranijih godina nije bilo na pravom nivou. To što daje u budžet svake godine je veoma malo u odnosu na zaradu od prodaje.

Šta bi bilo sa novcem od prodaje, čini se, nema dileme. Zakrpio bi „minus“ u budžetu Srbije. Jedino je pitanje da li bi pokrio samo jednu ili više godina.

- Mi moramo da smanjimo deficit. Ove godine on ne sme da bude veći od četiri odsto BDP, a sledeće najviše dva odsto BDP - kaže profesor Arsić. - U tom slučaju bi prihod od prodaje „Telekoma“ mogao da se iskoristi za pokrivanje deficita narednih nekoliko godina. Tako bismo izbegli dalje zaduživanje. Postoji mogućnost i da tim novcem otplatimo neke skupe zajmove.
„Telekom“ je državno preduzeće sa najvećim profitom. Prošle godine dobit je bila 11,25 milijardi dinara, upola manja od one postignute tokom 2011. Doduše, „Telekom“ je lane otkupio i deo akcija od grčkog „Ote“. Većina ostalih državnih kompanija godine završava sa gubitkom. Pa, ipak, ekonomisti veruju da ih ne treba sve prodavati.

- Mislim da ne treba prodavati ni Elektroprivredu Srbije - odgovara profesor Kovačević. - Ostala javna preduzeća verovatno niko ne bi ni poželeo da kupi, jer su veliki gubitaši. Ko bi uzeo, na primer, „Železnice Srbije“. Ja nisam ni za prodaju „Energoprojekta“.

STRATEGIJA HRVATSKE

SUSEDNA Hrvatska je završila strategiju prodaje državnih preduzeća. Više od 400 preduzeća biće u naredne dve godine privatizovano ili će udeo učešća države biti stavljen na prodaju. Vrednost državne imovine, po procenama, iznosi 32 milijarde evra. Hrvatska od nje, međutim, ima samo 300 miliona evra prihoda. Zato veruju da će kroz efikasno upravljanje, ali i prodajom preduzeća koja nisu od strateškog interesa ili ne ostvaruju profit, vlada povećati tu dobit.

PONUDA I PROCENA

PROŠLI tender za većinski deo „Telekoma Srbija“ bio je raspisan krajem 2010. godine. Na osnovu procene privatizacionog savetnika, Vlada Srbije je tada odredila minimalnau cenu za 51 odsto akcija - 1,4 milijarde evra. Tada se, međutim, javila samo jedna kompanija „Telekom Austrija“ koja je ponudila ukupno 1,1 milijardu evra. I to sa uslovom da odmah isplati 800 miliona evra, a ostatak na rate. Vlada je ponudu odbila. Ovih dana se čuje da država veruje da „Telekom“ vredi najmanje 2,5 milijardi evra.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:431578-Treba-li-prodavati-Telekom-Srbije

   Треба ли да погађамо шта ће да нам се деси кад српска економија потпуно замре?
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Јун 13, 2013, 09:48:58 »

Телеком на продају у септембру

Телеком Србија ће дефинитивно бити продат, а ова одлука биће објављена у Немањиној 11 крајем овог месеца, а тендер се спрема за јесен.


Извор наводи да засад не постоји сагласнот о томе куда умерити новац од продаје. Динкић би са тим новцем смањио јавни дуг, односно вратио део задужења, док би Вучић хтео да се са тим новцем покрене привреда. Верује се да се овом приватизацијом може остварити приход од две милијарде евра.

У СНС-у још увек нису нашли модел који не би личио на национални инвестициони план, од кога су највише користи имали политичари, а најмање народ. Очекује се да се процес приватизације оконча од краја ове године.

Разговори које су до сада водили сарадници Вучића са амерички и руским партнерима још се третирају као незванични. У међувремену, направљени су контакти и са партнерима у Немачкој и Аустралији, а начелно за сарадњу је отворен и државни национлани телеоператер из Абу Дабија.

"На продају би било понуђено свих 100 акција Телекома. То значи да би се удружено продале акције које данас поседује држава, али и 20 одсто оних које су у власништву Телекома. У пакету би се нашле и деонице на које имају право грађани по Закону о бесплатним акцијам, као и садашни и бивши заполсени у овој фирми"
, објашњава саговорник из Немнајине 11.

(Блиц, Пресс)


Е, благо нама када и ово профитабилно предузеће продају странцима, а нарочито ово предузеће које има важну инфраструктуру.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Децембар 12, 2014, 20:06:21 »

Србија продаје "Телеком"

До краја године тендер за избор приватизационог саветника. Изабрана компанија процениће вредност српског оператора


ТЕНДЕР за приватизационог саветника за продају "Телекома Србија" биће расписан до краја године, сазнају "Новости" у Влади Србије. Овиме ће, практично, започети процес поновне приватизације најпрофитабилнијег домаћег предузећа. Колико ће тачно капитала држава понудити на продају, од 78,1 одсто акција које поседује, и по којој цени, процениће управо изабрани саветник, а "пресудити" Влада.

Пре четири године, процена је била да цела компанија вреди око 2,2 милијарде евра, па је тадашња влада за пакет од 51 одсто тражила минимум 1,4 милијарде евра. Једини понуђач, аустријски "Телеком", није био спреман да издвоји толику суму одједном, већ само 950 милиона евра у кешу и остатак за инвестиције, па је тендер пропао.

Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, сматра да је крајње време за продају "Телекома".

- Реч је о делатности где су инвестиције веома важне како би се држао корак са конкуренцијом, а обавезна уплата дела профита у државну касу свакако не доприноси даљем развоју "Телекома" - објашњава Ковачевић за "Новости". - Држави би, у оваквој фискалној ситуацији у каквој је, сигурно боље било да прода ову компанију и то цело своје власништво.

Према Ковачевићевом мишљењу, држава не би требало да задржи ниједну акцију у "Телекому", јер ће, у случају да је реч о неком значајнијем проценту, око 40 одсто, на пример, то само "кочити" будућег већинског власника. Такође, то може и те како да утиче и на постигнуту продајну цену.

Ковачевић не жели да спекулише са потенцијалном продајном ценом за "Телеком", само истиче да акције ове компаније до данас нису листиране на Београдској берзи, а та цена била би добар показатељ колико је интересовање инвеститора.

И Ненад Гујаничић, берзански аналитичар, истиче да је веома тешко рећи колико нека компанија вреди, уколико није била на берзи.

- Могуће су само процене, поредећи ситуацију са другим компанијама, пре свега у региону - истиче Гујаничић за "Новости" - Оно што је свакако позитивно по питању домаћег тржишта акција јесте да је оно у првих 11 месеци остварило скок од 25 одсто, што свакако побољшава изгледе вредновања нових компанија као што је "Телеком". Такође, на Београдској берзи нема превише алтернатива, па би инвеститори свакако жељно дочекали котирање "Телекома". Наравно, ово никако не мора да значи да би компанија вредела више него пре неколико година када је продавана на тендеру. Једино је извесно да се приликом продаје контролног пакета акција добија нешто виша цена из простог разлога што су тада инвеститори спремни да плате више јер могу чинити с фирмом шта им је воља.


РАЗВОЈ МОБИЛНОГ БАНКАРСТВА

ОД прошлог тендера за "Телеком", расписаног крајем 2010. године, до данас, промењена је структура власништва у овом домаћем оператору. Прво је сам "Телеком" кроз кредит откупио пакет акција од грчке компаније "Оте" за 380 милиона евра, чиме је оператор прешао у стопроцентно српско власништво. Потом је део акција "Телекома Србије" бесплатно подељен грађанима и радницима компаније, па сад поредак изгледа овако: 58,1 одсто је у власништву Републике Србије, 20 одсто у рукама самог "Телекома", док остатак поседују грађани. Наредних дана "Телеком" би требало и званично да постане власник Дунав банке чиме му се отвара и тржиште мобилног банкарства.


(Д.И.Красић, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Децембар 27, 2014, 16:39:27 »

Стање у србској привреди је познато. На самој ивици провалије, тек се преживљава. Новца нема, најављиване инвестиције су изостале, сиромаштво се увелико увукло у србске породице. Ништа боље, или још горе, - стање је у државном буџету. Зна се од куда тамо иду паре, зна се шта се све финансира да би се бар некако одржало.
Правих државних субвенција нема! Запостављене су битне привредне гране, држава попут огромног паука, црпи последње изворе новца како би се постојећи режим одржао!
То је истина. Из тог државног буџета, финансира се у првом реду државна администрација. Милион секретаријата, комисија, агенција, ради за систем! На том незајажљивом " валову" муче државна стока која млеко даје Премијеру, све је мање Србије а све више "новог Вожда"

Продати последњи србски извор новца, Телеком, значи угурати тај новац у Буџет. Државни капитал тад добија улогу инекције која допуњава празнину, омогучава Влади да нахрани своју свиту! Кад би ова остала гладна, не сумњам да би се узбуркало србско политичко позориште.
Пале би неке завесе, на сцену би се видела забринута лица која и тако не верују да им је глумачка каријера осигурана.

А државни капитал уновчити у новац који треба да задовољи најпре "свиту" новог србског Божанства , а остатак ипак оставити гладним и превареним, није ништа друго до битка за време, док се још нешто може дрпити, гурнути у соствене џепове.

Најпре смо доживели објаву плана за Буџет 2015. Познато је да је установљен мањак у средствимна, недостатак плативости државе, недостатак новца за примарне секторе итд.итд.

Након две недеље, ново Србско Божанство" најављује Ребаланс тог најављеног Буџета. Тако је то кад се на најглавнијем државном испиту падне, кад се понавља!
Ребаланс је у ствари само појам за поправни испит!

Започиње велика битка варања јавности, нижу се чињенице које обарају тврдње Владе Србије. Вриште запостављене стране, Просвета јауче, прети, штрајкује. Привреда мумла клетве, Министарства констатују да се тим Ребалансом немогу покрити потребе.

Ново "србско Божанство" - најављује нова корак у јавној расправи. Пред целим "гледалиштем", најављује се Ребаланс, Ребаланса!!

Тога историја државних поступака у извршној власти једне земље, још није доживела!
У Србији се и то може, зашто не, треба само мало храбрости, сналажљивости и углавном глупе или непостојеће Опозиције. Тад све иде као по лоју!

Ребаланс Ребаланса није донео сигурност Влади. Још увек постоје провалије где је новац неопходан, треба по сваку цену сачувати поредак. Потреси у становништву могу бити опасни.
Дакле, ипак продајемо Телеком! Последњи србски сигуран извор новца. Ново "србско Божанство " добија потребно време.

Док не пукне, - док се не подигне кука и мотика, док се прогресивне снаге не уједине, док не надвлада у народу свест да је крај..Да овако више не иде...
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Март 27, 2015, 00:17:23 »

Телеком не пружа никакав отпор намери Владе да га претвори у страно власништво

ПРИСТАО НА ПРОДАЈНЕ УСЛУГЕ ФРАНЦУСКЕ КОНСУЛТАНТСКЕ ФИРМЕ



ТЕЛЕКОМ Србија прихватио је понуду француске консултантске фирме Лазард Фререс САС за пружање услуга менаџментског консалтинга у процесу приватизације српског оператера.


Од саветника се очекује да у наредна два месеца утврди предлог модела приватизације,
саопштено је из Телекома Србија.

Како је раније утврђено, саветник ће у наредном периоду најпре урадити процену вредности компаније, економску и правну анализу, као и анализу тржишта.

Потом се очекује да консултант предложи моделе приватизације и припреми временски и методолошки план приватизације.

На основну њиховог предлога, већински акционар, а то је Влада Србије, требало би да донесе одлуку о наставку приватизације и изабере један од предложених модела продаје пакета акција.

Тиме би требало да отпочне друга фаза, у којој ће све активности координирати и водити изабрани саветник, од објављивања позива до затварања трансакције, наведено је у саопштењу.

(Факти)



***


Забрињава ова пасивност народа на свим пољима.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Мај 19, 2015, 07:11:56 »

Да ли је могуће да се нико не буни против продаје Телекома?



Када је Влада предвођена Демократском странком 2011. године одлучила да прода већински пакет акција Телекома, готово све опозиционе странке организовале су акција против продаје.

Пре четири године, процена је била да цела компанија вреди око 2,2 милијарде евра, па је тадашња влада за пакет од 51 одсто тражила минимум 1,4 милијарде евра. Једини понуђач, аустријски `Телеком`, није био спреман да издвоји толику суму одједном, већ само 950 милиона евра у кешу и остатак за инвестиције, па је тендер пропао.

Томислав Николић и Александар Вучић оштро су се противили продаји Телекома, па су крајем априла 2011. године поднели кривичне пријаве против тадашњег премијера Мирка Цветковића и чланова Владе.

Kривичне пријаве су поднете против: премијера Мирка Цветковића, бивших министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића и Небојше Ћирића, бивше министарке финансија Диане Драгутиновић и државне секретаре у Министарству финансија Вука Ђоковића и Душана Никезића.

Имајући у виду то да све чланове Владе штити имунутет, кривичне пријаве су биле само храна за интелектуално осиромашени народ који је веровао у њихове искрене намере.


Вучић је продају Телекома описао као "пљачку".

- Србија не може да издржи продају Телекома за 840 милиона, 31 одсто, рекао је тада Вучић.


Међутим, када мало боље анализирамо Напредњачко противљење продаји, долазимо до закључка да Вучић није у потпуности био против продаје Телекома, већ против продаје Телекома по цени коју је утврдила тадашња влада.



Вучић је 2013. године изјавио следеће:

- Ако њиме смиримо социјалне тензије, шта ћемо да радимо за годину дана, за две? Не продаје се нешто само ради продаје. Проблем је што немамо пројекте у које бисмо те паре уложили. Ако би отишле у плате у јавном сектору, то би била права катастрофа за Србију. Дефицит би додатно скочио, а ресурс попут `Телекома` био би потрошен низашта, рекао је Вучић за `Вечерње новости`.


Дакле, 2013. године нисмо имали конкретне "пројекте" на које бисмо потрошили новац од продаје Телекома. Вучић 2014. године заузима премијерску фотељу и одједном испливавају "пројкети"на које бисмо могли да потрошимо новац од продаје.


Дакле, неће се крпити буџетски дефицит, али ће се тим новцем исплатити лоши кредити које је узимала Демократска странка. То је Вучићев план.

- Тај новац од продаје ‘Телекома’ ми нећемо користити за крпљење буџетског дефицита, нити једног секунда. Пола ћемо дати да вратимо део кредита који су нам најлошији, а пола ћемо дати у директне инвестиције. То је наш договор са ММФ, рекао је Вучић пре неколико дана.

Како ствари стоје, Вучић је за годину дана отворио пројекте у које би новац могао да се уложи, али примарни разлог продаје Телекома је отплата кредита!


Вратимо се неколико година уназад.

Продаја Телекома одвија се по једном моделу. Очито је да неко форсира продају Телекома. Ко је тај што форсира продају, нама није познато. Мада, јасна је једна ствар. Продају форсира неко из иностранства. Неко нам суфлира шта би Србија требало све да прода како би побољшала свој углед на међународном плану. Знамо колико Вучић пати за међународним признањима.

По свој прилици то је ММФ и/или неке лобстичке групе које су бациле око на српски Телеком.


Бивши гувернер Народне банке Србије, Радован Јелашић, предлагао је раније да се новац од Телекома употреби за "превремену отплату најскупљих делова спољног дуга наше земље или за јачање првог стуба пензионог осигурања".

Бивши премијер Мирко Цветковић је сматрао да би новац од продаје акција Телекома требало највећим делом наменити углавном за путну инфраструктуру и то мање деонице, конкретно Београд-Чачак, Чачак-Појате, Пожега-Вршка Чука и Ниш-Прокупље.

Божидар Ђелић је, на пример, предлагао да се средства употребе за рефинансирање дуга Србије и за изградњу инфраструктуре.

Шта нам то говори? Вучић је само прекопирао предлоге и намере Демократа. Вучић планира да отплати кредите, исто што су предлагали Божидар Ђелић и Радован Јелашић. Вучић предлаже да се новац уложи у инфраструктурне пројекте, Цветковић и Ђелић су то већ раније предлагали.


Вучић се тада бунио против њихових идеја, али сада их лично он спроводи у дело!


Дакле, Вучић раније није има ништа против продаје Телекома, како се чинило на први поглед, већ се противио цени. Друго, желео је он лично да прода Телеком, а не тамо неки Мирко Цветковић. Испунила му се жеља.

Чињеница је да је Телекома најпрофитабилније предузеће и једно од ретких предузећа које пуни буџет Србије. Да ли су наши политичари и чланови владе толико неспособни да осмисле систем помоћу којег ће профит од Телекома и осталих предузећа употребити за отплату јавног дуга?

Најлакше је продати једно профитабилно предузеће и узети паре. Али, осмислити економски систем који ће измирит дуг представља нешто што је мисао именица за наше шупљоглаве чланове владе и острашћеног премијера.

Како би оправдао беспотребну продају Телекома, Вучић сматра да Телеком неће моћи да издржи конкуренцију.

И поред јаке иностране конкуренције, Теленора и ВИП-а, Телеком је и даље неприкосновени лидер на тржишту телекомуникација у Србији. Ако је управа Телекома била толико способна да задржи Телеком на првом месту, зашто би био проблем да се са таквом праксом и настави?

Демократска странка је доживела огроман отпор када је покушала да прода Телекома. Данас се апсолутно нико не буни против Вучићеве продаје Телекома. Зашто?!

Демократе немају шта да се буне, јер Вучић само спроводи њихов план од пре неколико година. ДСС, који се жестоко борио против продаје, данас практично ћути, нити има ту моћ да изазова неке промене узимајући у обзир да немају ниједног посланика.

Остале опозиционе странке се ни не оглашавају. Јавно ни не интересује продаја Телекома, јер медији ту тему не форсирају као нешто значајно.

Иако се већ сада зна да ће продаја Телекома Србији донети велике проблеме у будућности, сви ћуте. Када се за пар година докаже да је то био веома лош потез владе, биће касно да се реагује.


(t)elepromter
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Јул 06, 2015, 07:01:52 »

Почиње трка за `Телеком`


Расписан јавни позив за необавезујуће понуде за српску телекомуникациону компанију. Заинтересовани могу да се јаве до 2. августа, а подаци о њима биће - поверљиви




КУПАЦ "Телекома" се и званично тражи. Агенција за приватизацију објавила је јавни позив за прикупљање необавезујућих понуда за учешће у поступку продаје капитала. Продаје се 58,1 одсто ове компаније, удео који је тренутно у власништву Републике Србије, а заинтересовани могу да се јаве до 2. августа. Од уговора нас, уколико се потенцијални купац и Влада Србије договоре, дели можда и читава година. Ако се посао буде завршавао у максималним законом предвиђеним роковима, параф би могао да се стави тек 16. јула следеће године. О необавезујућим понудама и понуђачима јавност ће мало знати, јер ће се ти подаци чувати као - поверљиви.


Потенцијални купац треба да испуни један од четири квалификациона услова. Може да буде домаћа или страна компанија која најмање три последње године пружа услуге мобилне телефоније, али да је у том периоду имала приходе од телекомуникационих услуга вредне најмање пола милијарде евра. Друга опција је да је купац у последњих 10 година прикупио средства у износу већем од 500 милиона евра. Трећа да је вредност имовине којом управља, на крају 2014. године, износила најмање две милијарде евра.

- Или да је инвеститор, најмање 10 година са минималним власничким учешћем од 10 одсто у најмање једном телекомуникационом оператеру - стоји у огласу Агенције за приватизацију. - И да је са годишњим приходима који се односе на телекомуникационе услуге од најмање 500 милиона евра у најмање једној години периода улагања. Након што Комисија за спровођење поступка утврди листу подносилаца понуда, Агенција за приватизацију ће позвати одабране понуђаче да учествују у другој фази поступка.

А како ће сама процедура тећи Влада је дефинисала пре десетак дана када је усвојила Уредбу о условима и начину продаје капитала великих предуће методом јавног прикупљања понуда. Влада је већ формирала комисију и радну групу које ће радити на овом послу. Сви заинтересовани имају рок од 20 дана да се јаве Агенцији и затраже потребну документацију. У њој су, између осталог, финансијске, правне и пословне информације о "Телекому", али и уговор о чувању поверљивих података. Он се закључује између заинтерссованог понуђача и самог предузећа, овог пута "Телекома".


Цитат
ТРЕЋИ ПУТ
Ово је трећи пут да је "Телеком" на продају. Последњи покушај, пре четири године, није успео. Тада је аустријски "Телеком" понудио мање од милијарду евра за половину предузећа, а читаво је било процењено на 2,2 милијарде евра. И сада се као главни заинтересовани помињу "Дојче Телеком" и "Телеком Аустрије".

Када истекне рок да се поднесу необавезујуће понуде, Комисија током највише две недеље ће утврдити листу понуђача који ће учествовати и у другој фази продаје. Када сазнају да могу у следећу фазу, одабрани имају две недеље да обавесте Агенцију да ће у њу и - ући. Рок за подношење обавезујућих понуда не може бити краћи од два, а дужи од шест месеци.


Може да се продужи за још највише 60 дана. По истеку рока комисија, уз помоћ радне групе, прегледа и оцењује понуде и то по цени, условима продаје, инвестиционим обавезама... Са најбољим понуђачем преговара радна група уз помоћ изабраних саветника, а на коначан текст уговора сагласност мора да да комисија. Рок за преговарање и уговарање је 30 дана. Може да се продужи за највише још десет дана.

(С.Б. вечерње НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Новембар 04, 2015, 09:21:41 »


Приватизација Телекома Србије – агонија која се понавља


У овом тексту осврнућемо се на актуелни покушај продаје Телекома Србије, као и на претходни тендер из 2011. године. Читалац ће сазнати да потенцијални купци Телекома процењују да ће компанија да постане губиташ за 2 године, да Телеком Српске већ послује са губитком, а да се држава понаша недомаћински већ дуже времена. Показаћемо и колико су била нереална очекивања Владе Србије да се, услед њиховог „великог кредибилитета“, може постићи много боља цена него пре 4 године. Од "кредибилитета" дошло се до изјаве председника Владе, да они који причају да је Телеком Србије сребренина, немају појма.

Лоше стање српске привреде прати и пропадање најпрофитабилније компаније у државној својини – Телекома Србије. После смене руководства 2008. године, услед неадекватне кадровске и пословне политике компанија је почела полако али константно да тоне. Одређени пословни потези не могу се разумети ни на који други начин осим као извлачење новца из овог предузећа, да наведемо само случај куповине "Арене спорт", а са друге стране, пропуштене су прилике за развој у сегменту мултимедије, који једини има тенденцију раста на тржишту телекомуникационих услуга. За детаље око тог случаја читаоци могу да погледају е-маил преписку између Бранка Радујка и Драгана Ђиласа која је пре само пар дана објављена на сајту Телепромптер.
(PROCURELI ĐILASOVI MEJLOVI: Kako je Đilas opljačkao `Telekom` preko "Arena Sport" kanala)

Добра илустрација да се са таквом пословном политиком наставило је одлука да се пређе на нову платформу за ИПТВ од "HUAWEI", што је проузроковало да сви постојећи уређаји код корисника ИПТВ-а морају да се замене јер су некомпатибилни са новом платформом. У питању је око 400.000 уређаја (који могу само да се баце), а набавка нових коштаће бар 25 милиона евра плус трошкови замене. То је могло да се избегне уз унапређење постојеће платформе код `Intracoma`, или прелазак на Microsoft платформу, уз цену од највише 5 милиона евра.

Влада повлачењем целокупне дивиденде оставља Телеком без довољно средстава за развој с обзиром да Телеком нема класичан монопол, а осим у области фиксне телефоније, у осталим сегментима трпи изузетно оштру конкуренцију.

Поступак приватизације било ког предузећа, а посебно стратешког попут Телекома, представља велики "стрес" за саму компанију. Руководство је немотивисано јер очекује да нови власник постави своје кадрове, развојни планови се одлажу, итд. – компанија улази у стање хибернације. Да ствари стоје још горе, појединци у том периоду покушавају да извуку што више одређене користи за себе, посебно ако имају свест о томе да их нови власник неће задржати.

Влада морала пажљиво да процени све околности пре доношења одлуке о приватизацији, али, као и пре 4 године, и овај покушај приватизације је недовољно промишљен и лоше припремљен, а цео поступак се води поред институција система уз активно учешће разних ад-хок тела.

Тендер за продају Телекома из 2011. године само је оптеретио компанију дуговима

Како би се обезбедила средства у буџету због предстојећих избора донета је одлука о приватизацији Телекома без споразума са мањинским власником (власник 20% акција је био грчки партнер ОТЕ) који је имао и законско и уговорено право да блокира све промене власништва Телекома, укључујући и поделу тзв. „бесплатних“ акција грађанима.

На продају је понуђено је 51% акција Телекома, без спецификације да ли су то државне акције или комбинација државних акција и акција ОТЕ-а. Треба имати у виду да у том тренутку у Грчкој букти финансијска криза, и да је компанија ОТЕ више него вољна да прода своје акције у Телекому, између осталог јер Телеком није исплаћивао издашне дивиденде акционарима (до продаје ОТЕ није имао скоро никакве користи од власништва у Телекому), обзиром да је претежни део добити реинвестирао у развој и ширење у региону. Међутим, журба да се продаја „заврши“ што пре због предстојећих избора је превагнула над аргументима да је потребно обезбедити сагласност ОТЕ-а. Влада се тиме а приори ставила у подређени положај према мањинском партнеру, а што ће мањински партнер касније јако добро наплатити.

Неразјашњени односи са мањинским партнером довели су до дискусија са потенцијалним купцима, који су постављали логично питање – „шта ови на крају продају?“. То, међутим, није био једини проблем у том поступку. Услед неповерења које је владало између ДС која је хтела сама да води поступак и Г17 Млађана Динкића који је био ресорни министар економије и регионалног развоја (и контролисао Агенцију за приватизацију), донета је одлука да продају води министарство финансија уместо Агенције за приватизацију, које је било недовољно способно и кадровски и логистички за такав сложен поступак (пре Телекома, нису водили нити један једини поступак приватизације).

Погледати остатак текста.
 Спојлер:
ОТЕ, схвативши журбу Владе да обави за приватизацију пре изборног термина, проценио је да време иде у његову корист, односно да може да постигне повољнију цену за продају својих акција, играјући на могућност блокаде свих промена у компанији. Када је Влада, након пропасти тендера, хтела да анимира потенцијалне бираче и да им подели „бесплатне“ акције, ОТЕ претњом блокаде поделе акција обезбедио откуп својих акција по веома доброј цени (плаћено је 380 милиона евра, 320 милиона за акције и 60 за дивиденду). При томе, уместо да акције откупи Влада, Телекому је дат налог да он сам исплати свог акционара. У намери да не оптерети буџет са трошковима откупа, Влада је тим потезом учинила велики фаул према компанији, јер је 380 милиона евра искоришћено не за модернизацију или ширење Телекома, већ за исплату акционара, дакле, без икакве користи за пословање компаније. Закон о привредним друштвима није подржавао такву праксу, и он је предвиђао да компанија у року од две године мора да отуђи или поништи тако стечене акције. То је и логично, јер компаније треба да улажу у развој, а не у исплату својих сувласника.

Преписка коју је објавио сајт Телепромтер показује делимично и комуникацију око откупа удела ОТЕ у Телекому. Занимљиво је и да о томе (тадашњи) генерални директор Телекома Бранко Радујко подноси извештај Драгану Ђиласу (тадашњем заменику председника ДС), и тражи његову сагласност (пошто је „Борис 7 дана ван земље“) јер председник Владе наводно „тражи политичку подршку“. Та преписка је веома интересантна јер показује и крајње опскурне околности куповине „Арена спорт”-а, што је не само законски било проблематично, већ је и представљало веома спорну пословну одлуку.

Последице таквог „изнуђеног“ откупа акција од ОТЕ-а су знатно отежале положај компаније. Телеком је био принуђен да подигне кредит под не баш повољним условима од 470 милиона евра, претежно за исплату ОТЕ-а (уместо да то уради Влада). Друга последица је да се на тај начин индиректно повећао проценат акција које су „бесплатно“ добили грађани и запослени Телекома. Куповином акција од стране Телекома, оне су постале тзв. „сопствени“ капитал предузећа. У пракси то значи да уместо 22% акција, мали акционари располажу са 28% гласова, пошто сопственим акцијама нико не управља (власништво Телекома је: Република Србија 58%, мали акционари 22% и сопствене акције 20%).

Тендерску документацију је откупило 7 учесника. Медијима су достављане информације о интересовању „великих играча“ (између осталих спомињао се познати милијардер Карлос Слим), подгревана је атмосфера да је у питању одличан потез. Чак и у приватним разговорима, људи из Владе су били веома оптимистични.

Нереална очекивања била су подстакнута и проценом консултантске куће Deloitte, која је ради поделе „бесплатних“ акција проценила укупну вредност капитала на 2,5 милијарде евра (иако су се оградили да је та процена рађена само за ту намену). Наиме, запослени и пензионери Телекома су „бесплатне“ акције добијали у вредности од 200 евра по години стажа проведених у компанији. Ако би се те акције обрачунавале на основу књиговодствене вредности Телекома запосленима би било подељено око 20% акција (уз 15% које је следовало осталим грађанима, мали акционари би поседовали 35% капитала, а држави би остало само 65%). Тако процена свела је право запослених на само 7% од укупног капитала.

Показатељи Телекома ни тада нису били претерано добри услед деловања економске кризе и лошег управљања у претходне 3 године, али добронамерна упозорења никога у власти нису интересовала. Након сазнања да је предата само једна понуда, од Телекома Аустрије, уследио је шок. Али прави нокаут је дошао тек када је понуда отворена, пошто је понуђено само 950 милиона евра.

Влада је покушала да преговорима „поправи понуду“, али иновирана понуда је суштински била лошија од иницијалне.

Из небраног грожђа у коме се нашла, без пара и за изборе и за грађане, Влада се извукла на најгори могући начин. Ради обезбеђивања средстава на међународном тржишту капитала издате су прве српске обвезнице у висини 2 милијарде долара са огромном каматом од 7.5% уз 0.25% провизије. Било је потребно и „намирити“ грађане са „бесплатним“ акцијама, па је брже боље исплаћен ОТЕ. Телеком је принуђен да подигне неповољан кредит који није служио за развој компаније, и тиме постао баласт који треба отплаћивати у будућности. Такво предизборно понашање из 2011. године није било ограничено само на „случај Телеком“, већ и на задуживање Србијагаса и других јавних предузећа, довело је и до прекида аранжмана са ММФ-ом, који је одбио да прихвати буџет за 2012. годину.

Поуке из неуспеле продаје 2011. године нису стигле до нових власти


Промена власти 2012. године није донела ништа ново у односу према компанији. Руководство које је постављено није се показало ни мало способније од претходног.

Нова власт је одмах почела да се хвали својим „кредибилитетом“, и наравно, уследиле су изјаве да долазе бројни инвеститори који би да приватизују Телеком под „новим околностима“. Ту пропаганду је водио тадашњи први потпредседник Владе Александар Вучић. То је било пропраћено и стандардним неолибералним фразама о неопходности приватизације. Реторику коју су својевремено жестоко нападали приликом продаје Телекома 2011. године, усвојили су и сами када су дошли на власт.

Нису схватили да су упали у исту замку као и претходници, а то је да су поверовали убеђивањима разних мешетара и консултаната како купци наваљују на куповину Телекома као муве. Одлука да се приступи продаји је додатно запечаћена меморандумом са ММФ-ом којим се Влада обавезала да прода Телеком и Аеродром.

Тржишни положај је погоршан и Телеком мање вреди него 2011. године

Никога нису занимали конкретни подаци, који (по извештајима РАТЕЛ-а) показују опадање учешћа Телекома на тржишту. У фиксној телефонији телефонији укупан број корисника је за 4 године смањен за 300.000, док је услед могућности миграције бројева, само за 9 месеци 2014. године 41.000 претплатника прешло код других оператера. ИП телефонија такође смањује приходе од позивања међународних бројева и у фиксној и у мобилној мрежи. Тржишно учешће Телекома Србије у сегменту мобилне телефоније опада са 50,7% у 2009. години на 38,6% на крају 2013. године, до 36,6% на крају 2014. године. Због примене апликација као Viber и Whatsapp приходи од роминга вишеструко опадају. Укупан приход од мобилне телефоније свих оператера пао је током 2014. године за 4%. Тенденција пада прихода у сектору мобилне телефоније се очекује и наредних година код свих оператера збирно.

Једини сегмент који има раст у телекомуникационом сектору представља мултимедија, и то је област где је конкуренција кабловских оператера велика а Телеком има најмање учешће на тржишту – СББ је водећи провајдер услуга са око 52% тржишта, а Телеком се налази на око 17%. Узрок томе лежи у пословним промашајима и неадекватном понашању менаџмента, који је пропустио да развија тај сегмент тржишта.

Ако знамо да дуг од откупа акција ОТЕ-а није враћен, лако је уочити да сви показатељи говоре да се Телеком налази у лошијој позицији него што је био 2011. године.

Без обзира на све то, Влада је имала веома амбициозни циљ: државни пакет акција треба продати за минимум 1,65 милијарди евра, односно, очекивали су да је вредност 100% Телекома око 2,35 милијарди евра.

Правни оквир продаје је (намерно?) недоречен


При кабинету председника Владе са 2 саветника из консултантске куће Тонија Блера формирани су и ткзв. „delivery unit“, са посебним задужењима око продаје Телекома. Поред самог председника Вучића, „Блерови саветници” се у том поступку појављују као људи из сенке.

Донета је и посебна уредба о поступку продаје акција само ради приватизације Телекома, пошто је Закон о приватизацији у томе делу остао „креативно“ недоречен. Уредба је посебан „бисер“ у досадашњој регулативи око приватизације, јер омогућава велику импровизацију у поступку продаје. Тако је тендер расписан, а да у јавном позиву није назначен проценат акција који се нуди, није дефинисан метод продаје, нити када истиче рок за подношење „обавезујућих“ понуда.

Иницијална фаза током које заинтересовани купци подносе „необавезујуће“ понуде окончана је 12. августа ове године и поднето је 8 понуда, од којих 6 од стране инвестиционих фондова а 2 од оператора. То не значи да није искључено да се у даљем току поступка појави и неки нови „купац“, пошто је уредба и у том делу недоречена. У току је друга фаза продаје, када се „позвани“ кандидати упућују да приступе анализи пословања компаније и да поднесу „обавезујуће“ понуде (што не значи да се још неко не може пријавити, поред „позваних“). При томе, јавности није саопштена препорука саветника о моделу продаје, нити је познат модел продаје. Овакав поступак отвара низ питања, а посебно како ће се вредновати различите потенцијалне понуде (нпр. за различите пакете акција, моделе приватизације, инвестиције, статус сопствених акција исл.). Учешће неформалних лица као што су „Блерови саветници” у целом поступку отвара додатна питања о кредибилности саме процедуре. Колико је процедура „транспарентна“ говори и да нико јавности није саопштио ни датум када се подносе „обавезујуће“ понуде (незванично се спомиње 16.11. о.г.). Тек пред крај рока за предају понуда, крајем октобра, потенцијалним купцима је презентиран и социјални програм, са одредбама о више него „дарежљивим“ отпремнинама за вишак запослених, које превазилазе све до сада уговорене износе у поступку приватизације.

Након почетка тендера, илузије полако престају

Шта показују финансијски показатељи Телекома? За овакве трансакције узима се код процене вредности 100% капитала мултипликатор од 5 до 6 вредности ЕБИТДА (која у суштини представља апроксимацију готовинског тока којег компанија генерише у току пословне године и висине нето дуга). То нам даје максимални износ 2,3 милијарде евра (уз мултипликатор 6) минус дуг према банкама и добављачима од око 610 милиона евра (највећи део су кредити повучени за исплату ОТЕ), тако да је очекивана максимална вредност за 100% акција испод 1,7 милијарди евра, тако да би држави за део од 72% следовало максимално 1,2 милијарде евра. Инвеститор треба поред тога да за социјални програм (у Телекому је од 3.500 до 5.000 запослених вишак) издвоји бар 100 милиона евра. Према информацијама које су „процуреле“ у Политици, Влада је прихватила отпремнине у висини од 1.000 евра по години радног стажа. Ако је то тачно, у том случају за социјални програм потенцијални купац мора да издвоји чак око 200 милиона евра.

Нови власник теба да малим акционарима понуди исти износ по акцији који плаћа држави, тако да за исплату малих акционара треба резервисати бар 400 милиона евра.

Да ствари око продаје не стоје ни мало добро, потврђено је писањем „Политике“ од 16.10.2015. године, где се наводе „незванични“ подаци да је најбоља понуда само 1,2 милијарде евра, а да је жеља Владе да се постигне цена од 1,5 милијарде евра за државни пакет. Лицитацију наниже наставио је председник Владе, који је 18.10. у интервјуу за ТВ Пинк изјавио да се очекује од 1,4 до 1,5 милијарди евра. Ако то упоредимо са понудом Телекома Аустрије из 2011. године (950 милиона за 51% капитала, прерачунато за 72% капитала би била 1,35 милијарди евра), видимо да и Влада полако постаје свесна да се очекивања о знатно бољој цени него што су добијали претходници по свему судећи неће остварити. Изјава премијера од 2.11. да они који причају да је Телеком сребрнина у суштини немају појма шта причају додатно потврђује да поступак продаје не иде нимало добро.

Влада се уплела у замку коју је сама направила, тврдећи да може да постигне много повољнију продају од претходне

Због наратива који су сами ширили о својој „способности“ и „кредибилности“, Влада и посебно њен председник, уплели су се у сопствену мрежу.

Ако инсистира да Телеком буде приватизован, Влада ће продати акције по неповољним условима уз политичку штету и незадовољство грађана. За разлику од ФИАТ-а или Железаре у Смедереву, овде се не може сакрити трансакција, нити избећи поређење са претходним покушајем продаје.

Други сценарио је да се продаја Телекома огласи неуспелом. То би подразумевало да Влада и њен председник учине одлучне кораке на консолидацији компаније.

Потенцијални купци процењују да Телеком већ за 2 године може да постане губиташ ако се настави са досадашњих пословањем. Колико је та ситуација реална говори нам и податак да је за 6 месеци Телеком Српске постао губиташ.


Улога регулаторних тела на тржишту

Тржиште телекомуникационих услуга је посебно регулисано тако да чак три незавнисна регулаторна тела контролишу понашање учесника: РАТЕЛ, Комисија за заштиту конкуренције и РЕМ. На удару регулатора, посебно РАТЕЛ-а, до сада је углавном био Телеком, док са друге стране доминантан кабловски оператор СББ уживао релативно погодан положај на тржишту. Тако је приступна мрежа СББ како и других кабловских оператора подизана без икаквог плана и стандарда, а регулатор до сада није инсистирао да се мрежа стандардизује и то на истом нивоу као и мрежа Телекома (каблови тренутно иду између зграда и ваздушним путем и на много других нестандардних начина).

Не треба ни заборавити да СББ (а и други кабловски оператори) послују на тржишту Србије без плаћања било какве лиценце. То треба посматрати у контексту чињенице да је ВИП платио само лиценцу за „улазак“ на тржиште мобилне телефоније као трећи оператор 250 милиона евра. РАТЕЛ, Комисија и РЕМ код купљених садржаја за које су ауторска права плаћена за територију читаве Србије не обавезују власнике да морају под једнаким финансијским условима свим кабловским и другим операторима на својим мрежама да понуде садржај. Последица је да иако су плаћена ауторска права за читаву Србију тај садржај може да прати само један број корисника зависно од тога који је кабловски или ИПТВ оператер направио договор са носиоцем садржаја. То указује и на постојање одређених картелских договора, јер се, по правилу, најпопуларнији спортски канали могу наћи само код СББ-а и одређених кабловских оператора, док је Телеком осуђен да ИПТВ корисницима дистрибуира само пакет „Арена спорт“. У сваком случају регулатори морају да одвоје случај када оператори сами купују права за читаву Србију од случаја када та права купују друге компаније па продају оператерима.

Телеком може успешно да послује у будућности

Да би Телеком могао успешно да послује потребно је да се промени менаџмент и доведу најбољи кадрови који познају компанију на челне позиције, уз чврсту подршку Владе и обећање да се неће мешати у њихов рад. Нов менаџмент Телекома би уз предузимање одлучних мера, врло брзо могао да преокрене негативне тенденције у пословању компаније.

Неопходно је одустати од исплате дивиденди наредних година (та средства треба да се уложе у развој и за враћање дугова). Консолидацију мора да прати оштар али неопходан социјални програм. Држава би требало да престане да законским прописима утиче на политику зарада у компанији, како би се могли стимулисати најбољи кадрови.

Уштеде на набавкама (где Телеком губи од 40 до 60 милиона евра), као и на трошковима услед вишка запослених већ прве године донеле би минимум 100 милиона компанији.

Уз пар година домаћинског пословања, Србија би имала компанију која би била за понос и која се не би продала за „тепсију рибе“, како народ каже. Судбина Телекома може бити и показатељ за судбину овог друштва. Ако можемо Телеком да доведемо у ред, моћи ћемо и државу. Ако су нам потребни свуда странци, неће бити среће ни за државу. Телеком је постизао до краја 2008. године изузетне резултате као државна компанија. То треба да буде показатељ да то није узалудан пут.

Овај текст је проширена верзија чланка који је објављен у новембарском издању "Нове економије".

(Богдан Петровић)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Новембар 04, 2015, 10:01:38 »

РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТИ ПРЕДАЛИ ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОКО 100 000 ПОТПИСА
ПРОТИВ ПРОДАЈЕ "ТЕЛЕКОМ СРБИЈА" А.Д.
 


Репрезентативни синдикати "Телеком Србија" а.д. Синдикат Телекома "Србија" и Јединствени синдикат Телекома Србије предали су јуче, 02.11.2015. године у 12 часова Влади Републике Србије петицију "Стоп продаји Телекома" са око 100.000 сакупљених потписа грађана Републике Србије.

У име Владе Републике Србије делегацију репрезентативних синдиката примио је министар привреде Жељко Сертић, државни секретар у министарству туризма, трговине и телекомуникација Татјана Матић, помоћник министра Ирини Рељин, шеф кабинета премијера Ивица Којић и сарадници, а предаји је присуствовао и генерални директор "Телеком Србија" а.д. Предраг Ћулибрк.

Овом приликом поновили смо све аргументе против продаје "Телеком Србија" а.д. које смо до сада наводили и изнели јасно противљење продаји поткрепљено са око 100 000 потписа подршке грађана Србије.

Министар привреде је истакао да ће Влада Републике Србије сарађивати са репрезентативним синдикатима и консултовати их у вези наредних дешавања, уз разматрање свих аргумената и ставова репрезентативних синдиката.

Потписивање петиције смо организовали у намери да представницима државе пружимо доказ да је велики број грађана против већинске продаје "Телеком Србија" а.д. и да подржава наш захтев да се поступак продаје обустави, односно да наш став одражава вољу грађана, јер је преко 65% њих апсолутно против продаје "Телеком Србија" а.д..

Истовремено смо представницима државе ставили до знања да синдикати настављају борбу за очување компаније и да ће организовати велики синдикално грађански протест "СТОП ПРОДАЈИ ТЕЛЕКОМА СРБИЈА" дана 11.11.2015. године.

 
- изјава председника Синдиката Телекома "Србија" Мирослава Јоксимовића

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=YYy4MVRCxy4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=YYy4MVRCxy4</a>


- изјава председника Јединственог синдиката Телекома Србије Славољуба Кандића

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=1uJAUPxTB_Y" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=1uJAUPxTB_Y</a>


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=JnR5ll9TsiY" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=JnR5ll9TsiY</a>

(Синдикат Телекома)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Новембар 10, 2015, 18:13:04 »

Нови власник Телекома отераће 100.000 људи





Репрезентативни синдикати Телекома Србије организоваће у среду, 11. новембра, у подне испред Владе Србије простестни скуп против продаје тог државног предузећа.


Како су најавили Јединствени синдикат Телекома Србије и Синдикат Телекома Србије учесници протеста "Стоп продаји Талекома" окупиће се у 11.00 на платоу испред Цркве светог Марка, одакле ће кренути у протестну шетњу до зграде Владе Србије.

Председници та два синдиката Славољуб Кандић и Мирослав Јоксимовић су раније рекли да ће са тог скупа ће бити послата порука Влади Србије да Телеком може успешно да послује и у садашњем власништву и да испуњава све обавезе према држави и грађанима, а потенцијалном купцу да није добродошао.


Према њиховим речима, против продаје државног телекомуникационог предузећа су сви запослени у Телекому и већина грађана Србије.


Председник Синдиката Телекома Србије Мирослав Јоксимовић је изразио сумњу да ће нови власник Телекома отпустити 4.000 запослених и да ће без посла остати и 100.000 радника у домаћим фирмама које сарађују са Телекомом.


Истакао је да у Телекому нема вишка запослених, али да би инвестициони фонд који би купио ту компанију смањио број радника како би предузеће боље продао.

Јоксимовић је још рекао да од премијера Србије очекује да приликом отварања понуда половином новембра каже да продаје неће бити, подсећајући да се лидер Српске напредне странке док је био у опозицији борио против продаје Телекома.

Телеком, како су истакли синдикалци, може успешно да послује и у садашњем власништву и да испуњава све обавезе према држави и грађанима.

Телеком који сада има добит од око 140 милиона евра, по оцени Јоксимовића могао би да има добит од 300 милиона евра кад отплати дугове за кредите који су узети за куповину фирми у региону и у Србији.

Агенција за приватизацију Србије објавила је 3. јула позив за прикупљање необавезујућих понуда за учешће у продаји капитала Телекома Србије, а понуде би требало да буду објављене 16. новембра.

(Бета)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 847



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Новембар 22, 2015, 01:32:13 »

Fond Kolbek, pred vratima Telekoma Srbija

Najnoviji kupac Telekoma Srbija, fond Kolbek (Colbeck), spada u grupu firmi od 11-50 zaposlenih i ima veb sajt od dva pasusa. O delatnostima ovog fonda najviše se zna po skandalima i kontroverznim vezama njegovih osnivača čije partnere savetuje kompanija Lazard – privatizacioni savetnik Vlade Srbije za prodaju Telekoma
(foto, Dva Džejsona - levo Džejson Bekman, desno Džejson Kolodne, osnivači i vlasnici fonda Kolbek)


Brojni srpski mediji su, na osnovu “izvora bliskih” Vladi Republike Srbije, objavili da je najvišu ponudu za Telekom Srbije od 1,47 milijardi evra dao investicioni fond Kolbek (Colbeck Capital Management).

Najnoviji kupac Telekoma, fond Kolbek, ima veb sajt od samo dva pasusa i spada u grupu firmi od 11-50 zaposlenih /1/. O njenim delatnostima se malo zna osim po skandalima i kontroverznim vezama njenih osnivača. Firmu su osnovala dva Džejsona, Džejson Kolodone (Jason Colodne) i Džejson Bekman (Jason Beckman).

Junak rijalitija

Džejson Kolodone je postao poznat zbog svog učešća u jednom poznatom američkom rijaliti šou sa svojom tadašnjom devojkom. Posledica ove slave bio je otkaz iz firme Patrijarh (Patriarch Partners) gde je tada radio, jer su direktori firme smatrali da je to nedolično. Kolodone je tužio Patrijarh i tražio odštetu od 55 miliona dolara. Došlo je do poravnjanja ali se nije saznalo kakvo je poravnjanje bilo.

Od 2008. godine su dva Džejsona radila za Gi de Šimaja (Guy de Chimay), harizmatičnog investicionog bankara koji je svuda isticao da pripada belgijskom plemstvu.
Gi de Šimaj na suđenju


Uspon i pad strateškog partnera

Gi je uspeo da privuče investitore tvrdeći da  upravlja fondom od 200 miliona dolara koji pripadaju njegovoj porodici.

Džejson Kolodne i Džejson Bekman osnovali su 2009. godine fond koji su nazvali Kolbek (Colbeck Capital Management), spajajući po tri prva slova svojih prezimena. Kolbek i Kancelarija porodice Šimaj (Chimay Family Office) su postali strateški partneri /2/.

Tri godine kasnije se ispostavilo da je Gi de Šimaj prevarant i da porodične pare ne postoje. Gi je za sebe uspeo da skupi 7 miliona dolara po Ponzi (“Dafina”) principu. Sud u Njujorku ga je osudio na 3-9 godina zatvora /3/. Dva Džejsona su dospela na optužnicu /4/ ali su uspela da ubede sud da nisu znali za prevaru, iako su blisko sarađivali sa Gi de Šimajom duži niz godina.

Fabijan Tilman - i njegovi sajtovi

Uspeh u porno biznisu

Kolbek je takođe poznat po finansiranju firme Manvin (Manwin), nemačkog kralja pornografije Fabijana Tilmana (Fabian Thylmann) 2011. godine. Između ostalog, Manvin je u svojoj ponudi uključivao i veoma popularne porno sajtove “Pornhub”, “MyDirtyHobby” i “Reality Kings”.

Kolbek je obezbedio Manvinu kredit od 362 miliona dolara i omogućio mu da razvije svoju porno imperiju /5/. Pošto obezbeđivanje kredita porno firmama nije uobičajeno, u medijima su se iznosile špekulacije ko je stvarno dao novac.

Jedna od pretpostavki je bila da iza posla sa Manvinom stoji poznati milijarder Ronald Vejn Barkl zvani Ron (Ronald Wayne Burkle), s obzirom na saradnju između njega i dva Džejsona. Barkl je negirao da je finansirao Manvina. Ron je vlasnik velikih supermarketa i hokejaškog kluba Pingvin iz Pitsburga,

Fabijan Tilman je uhapšen krajem 2012. i optužen zbog utaje poreza i distribucije pornografije maloletnicima, ali je pušten uz dvocifrenu milionsku kauciju kako su objavili mediji, pri čemu mu je oduzet pasoš /6, 7/. Naredne godine je prodao firmu za 73 miliona evra. Proces protiv njega je još u toku

Ronald Barkl i Bil Klinton

Partner povezan sa parom Klinton

Životna priča Rona Barkla, važnog poslovnog partnera Kolbeka, je takođe živopisna. On potiče iz skromne porodice ali je uspeo veoma brzo da se obogati. Ron je suosnivač Jukaipa (Yucaipa Companies). Bogatstvo je stekao zahvaljujući saradnji sa Majkl Milkenom, čovekom koji je bio osuđen na 10 godina zatvora zbog velikog broja prevara u investicionoj banci Dreksel (Drexel). Ova banka je zbog suđenja i lošeg poslovanja bankrotirala, a direktor Dreksela, Leon Blek (Black), je ubrzo osnovao investicioni fond Apolo (Apollo) koji je, takođe, potencijalni kupac Telekoma /8/.

Ron Barkl je član Demokratske stranke i finansijer političkih kampanja porodice Klinton. Od 2002. do 2007. Bil Klinton je bio viši savetnik Ronovog Jukaipa i u tom periodu bilo mu je isplaćeno 15 miliona dolara. Ron Barkl je skrenuo veliku pažnju javnosti svojim razvodom, mediji su bili puni šokantnih detalja. Njegova bivša supruga Dženifer je na sudu iznosila i načine poslovanja svoga supruga. Zbog toga je Barkl tražio da se dokumenti njegove brakorazvodne parnice učine tajnim za javnost i u tome je uspeo, zahvaljujući ekspresno donetom zakonu u parlamentu Kalifornije. Mediji su pisali da je uoči izglasavanja zakona Barkl donirao demokratskim poslanicima 1 milion dolara, kao i 200.000 dolara za kampanju guverneru Kalifornje Arnoldu Švarcenegeru, koji je zakon potpisao /9, 10, 11, 12/.

Lazard je bio savetnik Barklovog Jukaipa /13/.
Piter Fojo – bivši direktor Nekstel Meksika

Stiže smenjeni “kralj telekomunikacija”?

Kako navodi dnevni list Danas /14/, Kolbek će, u slučaju da kupi Telekom, angažovati Pitera Fojoa (Peter Foyo), bivšeg generalnog direktora i predsednika mobilnog operatera Nekstel Meksiko (Nextel México), koji je deo NII Holdingsa. Prošle godine beogradski Telegraf je pisao da je Fojo, ''kralj telekomunikacija i jedan od najmoćnijih poslovnih ljudi Latinske Amerike'', posetio Beograd, kao i da je svratio u Komtrejd (Comtrade) da se vidi sa ''srpskim prijateljima'' /15/. Međutim, istina je da je krajem 2013. godine gospodin Fojo smenjen sa mesta direktora Nekstel Meksika /16/. Do smene je došlo zato što je ovaj mobilni operator imao velike finansijske gubitke i izgubio oko milion korisnika. Upravljanje gospodina Fojoa Nekstel Meksikom bilo je izuzetno oštro kritikovano: zbog nebrige, odsustvovanja sa radnog mesta, velikih otpuštanja, čak mu prebacivano da mu je prioritet bio organizovanje modnih revija umesto uvođenje novih tehnologija /17,18/.

Lazard je zvanično savetnik celog NII Holdinga, što znači i Nekstel Meksika /19/.

Interesantno je da je Lazard bio jedini prijavljeni na tender za privatizacionog savetnika pri prodaji Telekoma, i da su gotovo svi izgledni kupci Telekoma zapravo klijenti Lazarda. Ostaje nejasno koja je uloga Vlade Srbije u ovoj prodaji, kako bi se mogli obrazložiti njen tok, njene procedure i uloga firme Lazard.

NASTAVIĆE SE ...

 

/1/ https://www.linkedin.com/company/colbeck-capital-management-llc

/2/ http://www.spoke.com/people/jason-colodne-3e1429c09e597c1012a77369

/3/ http://www.bloomberg.com/news/articles/2011-03-23/money-manager-de-chimay-sentenced-to-3-to-9-years-for-fraud-1-

/4/ https://dockets.justia.com/docket/new-york/nysdce/1:2010cv01586/359107

/5/http://video.foxbusiness.com/v/2228731858001/wall-street-meets-the-porn-industry/?playlist_id=2226098883001#sp=show-clips

/6/ http://www.welt.de/wirtschaft/article114704755/Wall-Street-Millionen-bauten-das-Youporn-Imperium.html

/7/ http://www.welt.de/vermischtes/weltgeschehen/article113144082/Sexfilme-an-Kinder-Ermittlungen-gegen-YouPorn.html

/8/ http://www.balkanmagazin.net/biznis/cid131-125061/ko-je-najnoviji-kupac-telekoma-srbija

/9/ http://observer.com/2006/04/the-complete-ron-burkle/

/10/ http://articles.latimes.com/2006/may/20/local/me-burkle20

/11/ http://www.laweekly.com/news/ron-burkle-poor-little-rich-grocer-2153860

/12/ http://www.huffingtonpost.com/2008/04/04/what-did-bill-do-to-get-1_n_95189.html

/13/ http://www.thedeal.com/content/restructuring/lenders-take-the-keys-to-barneys-closet.php

/14/http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/amerikanci_nude_147_milijardi_evra_za_telekom.4.html?news_id=311408

/15/ http://www.telegraf.rs/vesti/1304553-americki-kralj-telekomunikacija-u-bg-necete-verovati-sta-ga-je-odusevilo

/16/ http://www.bloomberg.com/news/articles/2013-12-24/nii-holdings-decline-in-mexico-forces-tough-decisions

/17/ http://www.cnnexpansion.com/expansion/2014/09/23/nextel-del-ascenso-a-la-estrepitosa-caida

/18/ http://www.cnnexpansion.com/negocios/2014/08/12/nextel-como-perdio-1-millon-de-clientes

/19/ http://www.satnews.com/story.php?number=2110793671 

http://www.balkanmagazin.net/javno-mnjenje/cid141-126902/fond-kolbek-pred-vratima-telekoma-srbija

 Где ли је Вучић ове ископао.Да није онај мали Божидар Ђелић,са теткиног кауча умешао своје прсте.Он је извршни директор те компаније Лазард, која је приватизациони саветник Владе Србије за продају Телекома,а која саветује и партнере оснивача фонда Колбек (Colbeck) који се помињу као могући купци Телекома.Да не бринемо,српски спасилац Вучко је гаранција да неће бити ни лажи ни преваре.
Сачувана

nina
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 67



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Април 11, 2018, 00:26:41 »

Аустријанци опет хоће "Телеком"


Аустријски "Телеком" не одустаје од српског оператера и за аквизиције већ има спремну милијарду евра. Понуда овог оператера од 1,1 милијарду 2011. године одбијена, а 2015. није била ни разматрана



"ТЕЛЕКОМ Аустрија", који је пре седам година покушао да купи српског националног оператера - "Телеком Србију", не одустаје од те могућности. Наиме, како је изјавио генерални директор компаније "Телеком Аустрија" Алехандро Платер, тај концерн жели да се, пре свега куповином, даље шири на исток Европе. Он је посебно нагласио да мора више да се инвестира у Србију, Хрватску и друге земље бивше Југославије.
- Исток је у нашој ДНК, и због тога морамо да даље разматрамо ширење на тај регион. Можемо за аквизиције да потрошимо милијарду евра - казао је он у клубу економских новинара у Бечу.

Платер је изразио уверење да је међународна експанзија најбољи пут за стварање радних места у Аустрији и додао да је Аустрија мало тржиште, на којем се не може постићи потребна величина да би концерн био конкурентан.

- Ми смо у конкуренцији са "Т-Мобилом" и "Дреи", а обе компаније су велике - објаснио је први човек "Телекома Аустрије", која је део мексиканског мобилног оператера "Америка мовил".


Платер је нагласио да без експанзије "Телекома Аустрије" не може да буде успешан, и да та компанија мора да постане релевантна у Европи.

- Уколико се укаже прилика за куповину, "Телеком Аустрија" може без проблема за то обезбедити капитал у висини од милијарду евра, без докапитализације - истакао је Платер.


Алехандро Платер / Фото Renee Del Missier

Последњи покушај продаје "Телекома Србије" био је током 2015. године, када се, на крају, од ње и одустало. Тада је у игри био амерички инвестициони фонд "Аполо", који је, незванично, наступајући заједно са "Телекомом Словеније" за 58 одсто српског "Телекома" нудио 1,2 милијарде евра. У тој причи "Телеком Аустрија" није учествовао, али јесте неколико година пре те несуђене продаје.

Тада је, у 2011. години, аустријски "Телеком" за 51 одсто српске компаније нудио прво 950 милиона евра и 450 милиона евра за капиталне инвестиције. Потом је побољшао понуду на 1,1 милијарду евра, уз услов да Комисија за заштиту конкуренције дозволи да "Телеком Аустрија" у свом власништву задржи овдашњег оператера "Вип мобајл". Пошто је тадашња влада нудила већински пакет за минимум 1,4 милијарде евра, понуда Аустријанаца је - одбијена.

Иначе, у Србији постоји огроман број противника продаје домаћег телеоператера, првенствено у оквиру стручне јавности. Њихов основни аргумент је, између осталог, да "Телеком Србија" не треба продавати, јер остварује годишњи профит већи од добити свих осталих конкурентских компанија заједно на домаћем тржишту, као и да би продаја довела до одлива новца из земље, раста цена услуга и отпуштања запослених.



ПРОФИТАБИЛНИ

КОМПАНИЈА "Телеком Србија" послује на три регионална тржишта - осим Србије, присутна је још у Републици Српској и Црној Гори. Упошљава 12.401 радника у матичној и у још девет зависних предузећа. Збирни нето профит, за 2016. годину, износио је 14,95 милијарди динара.



НИЖА ЦЕНА?

АЛЕХАНДРО Платер, генерални директор "Телекома Аустрије", подсетио је да је и "Телеком Србија" и "Телеком Словеније" већ у више наврата требало да буду приватизовани, али да продаја није успела због цене.

- Цена продавца се увек оријентисала на процене од пре пет година, али те цене се више не могу постићи - указао је Платер.

Извор: Д.И.К. Новости


........

Ако нека власт продаје ресурсе који доносе зараду,онда са том влашћу нешто није у реду.Тада постаје више него видљиво да она ради против интереса сопствене државе и народа.

Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!