forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Октобар 19, 2018, 12:19:48


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: У Србији петина становника нема рачун у банци  (Прочитано 663 пута)
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 848



Погледај профил
« послато: Март 08, 2017, 08:26:52 »

У Србији петина становника нема рачун у банци

Две милијарде људи у свету нема рачун у банци, у Европи њих 138 милиона, а у Србији, према подацима Светске банке, без банкарског рачуна је једна петина становника


Две милијарде људи у свету нема рачун у банци, у Европи њих 138 милиона, а у Србији, према подацима Светске банке, без банкарског рачуна је једна петина становника, речено је вечерас на Копаоник бизнис форуму.
Како се чуло на панелу под називом "Финансијска инклузија: пут за праведан раст и привреду без готовине", у Европској унији је од 2014. године право на банкарски рачун гарантовано законом.

Финансијска инклузија, која подразумева доступност финансијских услуга и коришћење безготовинског начина плаћања, доказано утиче на привредни раст и смањење сиромаштва, рекла је директора Мастерцарда за тржиште Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине Јелена Ристић.

Категорија која је најугроженија од финансијске изопштености су млади људи, затим они са нижим образовањем и људи који живе у дислоцираним регионима.

Ненад Мијаиловић, државни секретар из Министарства финансија нагласио је да је доказано да постоји корелација између финансијске инклузије и привредног раста, али је указао на опасност од агресивног кредитирања уз лошу проверу бонитета клијената, што ствара проблем и доводи у крајњој инстанци до финансијских неравнотежа.

Жељко Ожеговић, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе нагласио је да је смањивање готовине у оптицају циљ ове владе, али и начин за смањење "сиве економије".

Према његовим речима, финансијска инклузија захтева активне мере за развој е-банкарства и м-банкарства, а важан аспект је и мотивисање људи да смање коришћење готовог новца.

Ожеговић је напоменуо да су се банке раније утркивале у отварању филијала, а сада у земљи имамо и оне које послују без иједног шалтера, јер се све трансакције обављају путем интернета, додајући да је то можда правац у ком треба размишљати.

Оцењујући да је неопходно повећање финансијске писмености, изнео је идеју о отварању инфо-киоска.

Додао је да је наградна игра са фискалним рачунима тек прва од 68 мера од којих се очекује да пружи одређени допринос едукацији - да људи схвате зашто је потребно да траже фискални рачун и зашто је лоше да држава буде ускраћена за новац који треба да јој се уплати.

Посебни саветник министра за рад, запошљавање,борачка и социјална питања, Владан Манић, изнео је податак да је у 2016. години у Србији 1,3 милиона пензионера примало прензију преко текућег рачуна, а та услуга је државу коштала 80 милиона динара на годиушњем нивоу.

С друге стране 426.000 пензионера је примало пензију на руке, што је коштало државу 811 милиона динара годишње. Због тога се, како је навео, размишља о италијанском моделу - ограничавања права пензионера, односно да се новим пензионерима не дозволи опција примања пензија на руке, већ да морају да отворе текући рачун.

Такође је рекао да то министарство подржава увођење картичког система за дечји додатак и друге једнократне исплате, како би се контролисало да ли се средства која се из буџета исплаћују корисницима троше наменски, примера ради за дечје ципеле, а не за дуван или алкохол.

Председник Извршног одбора Ерсте банке Славко Царић сматра да је едукација пут за превазилажење проблема финансијске ексклузије. Такође истиче да дигитализација омогућава демократизацију избора финансијских услуга, и да у младима види потенцијал за омасовљавање коришћења таквих банкарских сервиса.

Када је реч о немогућности приступа банкарским услугама због дислоцираности, решење види у франшизним филијалама - да банка локалном предузетнику који познаје прилике да право коришћења логоа и бренда за обављање делатности, при чему он улаже knоw-hоw.

За председницу Извршног одбора Сбербанке Србија, Маријану Василеску, недоступност банкарској услузи се може решити путем мобилних банкара.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:653784-U-Srbiji-petina-stanovnika-nema-racun-u-banci

   Да ли човек, јединка има неку корист од рачуна у банци у Србији ако нема сталне приходе? Не, на тај начин омогућава банци да га опљачка и да због неколико цифара, адресе и личних података у неком банкином компјутеру постане бескућник, због неке фиктивне услуге коју му, као чини банка.А бескућник и човек без посла не може да има рачун у банци зато што не постоји начин да га банка покраде.
   Писање оваквих чланака и подржавање пљачке и крађе коју на овај начин чине поједини новинари и такозвани економисти је уобичајено дешавање у Србији.
Сачувана

Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!