forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Јануар 18, 2018, 15:39:35


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Терезин 100 година касније - 1918-2018  (Прочитано 42 пута)
chule80
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 51



Погледај профил
« послато: Децембар 17, 2017, 23:52:06 »

 Браћо и сестре,

велика нам је част да Вас позовемо на јединствену туру, а то је задњи викенд априла 2018. године по средњој Европи. Циљ нам је да обиђемо велика стратишта и значајна места за србски народ.

Наиме, у суботу 28. априла 2018. се навршава 100. годишњица смрти Гаврила Принципа, припадника Младе Босне, револуционарне организације с почетка 20. века, која се борила за ослобођење Срба и свих других јужнославенских народа од тираније и окупације Бечког двора и Млетачке Републике.



Гаврило Принцип је србски револуционар који је са својим саборцима извршио атентат на аустријског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда и његову жену у Сарајеву, на Видовдан 1914. године, што је послужило Хазбуршкој монархији да покрене рат против Краљевине Србије, који је већ годинама раније био планиран, само се чекао добар повод односно изговор.

По извршењу атентата, сви припадници Младе Босне су ухапшени и суђено им је у Сарајеву, када су осуђени на вишегодишње казне затвора. Сваки Младобосанац је послат у други затвор, а Гаврило Принцип је послат у Терезин, градић који се данас налази за северозападу Чешке Републике. Тамо је и скончао 28. априла 2018. године (постоје сумње да је отрован), само шест месеци пре краја Првог светског рата и остварења идеје за коју се борио. На зиду ћелије где је био утамнчен написао је своје чувене речи:


Тромо сe врeмe вучe
И ничeг новог нeмa,
Дaнaс свe ко jучe
Сутрa сe исто спрeмa.

И мeсто дa смо у рaту
Док боjнe трубe jeчe,
Eво нaс у кaзaмaту,
Нa нaмa лaнци звeчe.

Свaки дaн исти живот
Погaжeн, згњeчeн и стрт.
Ja ниjeсaм идиот –
Пa то je зa мeнe смрт.

Aл’ прaво je рeкaо прe
Жeрajић соко сиви:
“Ко хоћe дa живи нeк мрe,
Ко хоћe дa мрe нeк живи!”
 

 Аустро-Угарска монархија је током Великог рата оснивала бројне концентрационе логоре где је доводила славенске народе, навише Србе и Русе, али и друге народе. Један од тих логора је свакако онај у Јиндриховицама такође у Чешкој Републици, недалеко Карлових Вари.

То је до скоро потпуно непознат србској јавности, тачније намерно заборављен после Другог светског рата, јер су југославенске комунистичке власти скривале геноцид над Србима и у Првом и у Другом светском рату. У Јиндриховицама је сахрањено преко 8.300 Срба (војника и цивила) што га чини највећим србским гробљем ван Србије (већим чак и од Зејтинлика у Солуну).



Поред тога, обићићемо у Словачкој и србско гробље у Великом Међеру, где су аустријске власти 1914-1918 такође имали велики концентрациони логор за утамнчење Срба и других народа. На том месту је сахрањено преко 5.000 србских војника и цивила.

У повратку ћемо свратити у градић Маутхаузен на северу Аустрије, где постоји велико србско стратиште током Првог светског рата које су основали Хазбурзи (8.200 Срба убијено) и Другог светског рата, који су обновили немачки нацисти (7.000 убијених Срба), укупно око 15.200 војника и цивила србске националности у два светска рата.



На овом путу ћемо прећи око 2.400 км за нешто више од 48 сати, и имаћемо смештај односно једно ноћење у добром хотелу. Полазак је планиран за петак 27. априла 2018. године око 20 сати из Београда, али ћемо на аутопуту покупити заинтересоване из Новог Сада и Суботице. Повратак је планиран за понедељак 30. априла 2018. године у раним јутарњим сатима.

Цена путовања је економска, само 70 евра у динарској противредности, а број места је ограничен.

Пријавите се на време и поделите ово са људима који су поштоваоци наше историје и славних предака, јер овде ћемо заједно да видимо доста ствари и чујемо многе намерно заборављене и забрањене лекције више од 70 година. Баш као што су војници србске војске у Великом рату рекли: - "Децо, немојте нас заборавити!".
 


На овом путовању забрањено је ношење страначких и навијачких обележја, као и алкохолизам, повлачи за собом искључење из аутобуса и о свом трошку се враћа у Србију.




Све информације и резервације можете добити путем следећих контакта:

Телефон: +381 63 283563 (Станко)
Е-маил: srbskisvetionik@gmail.com
Портал : www.srbskisvetionik.org.rs
Сачувана

Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!