forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 10, 2018, 22:07:38


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Терезин 100 година касније - 1918-2018  (Прочитано 525 пута)
chule80
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 61



Погледај профил
« послато: Децембар 17, 2017, 22:52:06 »

 Браћо и сестре,

велика нам је част да Вас позовемо на јединствену туру, а то је задњи викенд априла 2018. године по средњој Европи. Циљ нам је да обиђемо велика стратишта и значајна места за србски народ.

Наиме, у суботу 28. априла 2018. се навршава 100. годишњица смрти Гаврила Принципа, припадника Младе Босне, револуционарне организације с почетка 20. века, која се борила за ослобођење Срба и свих других јужнославенских народа од тираније и окупације Бечког двора и Млетачке Републике.



Гаврило Принцип је србски револуционар који је са својим саборцима извршио атентат на аустријског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда и његову жену у Сарајеву, на Видовдан 1914. године, што је послужило Хазбуршкој монархији да покрене рат против Краљевине Србије, који је већ годинама раније био планиран, само се чекао добар повод односно изговор.

По извршењу атентата, сви припадници Младе Босне су ухапшени и суђено им је у Сарајеву, када су осуђени на вишегодишње казне затвора. Сваки Младобосанац је послат у други затвор, а Гаврило Принцип је послат у Терезин, градић који се данас налази за северозападу Чешке Републике. Тамо је и скончао 28. априла 2018. године (постоје сумње да је отрован), само шест месеци пре краја Првог светског рата и остварења идеје за коју се борио. На зиду ћелије где је био утамнчен написао је своје чувене речи:


Тромо сe врeмe вучe
И ничeг новог нeмa,
Дaнaс свe ко jучe
Сутрa сe исто спрeмa.

И мeсто дa смо у рaту
Док боjнe трубe jeчe,
Eво нaс у кaзaмaту,
Нa нaмa лaнци звeчe.

Свaки дaн исти живот
Погaжeн, згњeчeн и стрт.
Ja ниjeсaм идиот –
Пa то je зa мeнe смрт.

Aл’ прaво je рeкaо прe
Жeрajић соко сиви:
“Ко хоћe дa живи нeк мрe,
Ко хоћe дa мрe нeк живи!”
 

 Аустро-Угарска монархија је током Великог рата оснивала бројне концентрационе логоре где је доводила славенске народе, навише Србе и Русе, али и друге народе. Један од тих логора је свакако онај у Јиндриховицама такође у Чешкој Републици, недалеко Карлових Вари.

То је до скоро потпуно непознат србској јавности, тачније намерно заборављен после Другог светског рата, јер су југославенске комунистичке власти скривале геноцид над Србима и у Првом и у Другом светском рату. У Јиндриховицама је сахрањено преко 8.300 Срба (војника и цивила) што га чини највећим србским гробљем ван Србије (већим чак и од Зејтинлика у Солуну).



Поред тога, обићићемо у Словачкој и србско гробље у Великом Међеру, где су аустријске власти 1914-1918 такође имали велики концентрациони логор за утамнчење Срба и других народа. На том месту је сахрањено преко 5.000 србских војника и цивила.

У повратку ћемо свратити у градић Маутхаузен на северу Аустрије, где постоји велико србско стратиште током Првог светског рата које су основали Хазбурзи (8.200 Срба убијено) и Другог светског рата, који су обновили немачки нацисти (7.000 убијених Срба), укупно око 15.200 војника и цивила србске националности у два светска рата.



На овом путу ћемо прећи око 2.400 км за нешто више од 48 сати, и имаћемо смештај односно једно ноћење у добром хотелу. Полазак је планиран за петак 27. априла 2018. године око 20 сати из Београда, али ћемо на аутопуту покупити заинтересоване из Новог Сада и Суботице. Повратак је планиран за понедељак 30. априла 2018. године у раним јутарњим сатима.

Цена путовања је економска, само 70 евра у динарској противредности, а број места је ограничен.

Пријавите се на време и поделите ово са људима који су поштоваоци наше историје и славних предака, јер овде ћемо заједно да видимо доста ствари и чујемо многе намерно заборављене и забрањене лекције више од 70 година. Баш као што су војници србске војске у Великом рату рекли: - "Децо, немојте нас заборавити!".
 


На овом путовању забрањено је ношење страначких и навијачких обележја, као и алкохолизам, повлачи за собом искључење из аутобуса и о свом трошку се враћа у Србију.




Све информације и резервације можете добити путем следећих контакта:

Телефон: +381 63 283563 (Станко)
Е-маил: srbskisvetionik@gmail.com
Портал : www.srbskisvetionik.org.rs
Сачувана

chule80
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 61



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Јул 09, 2018, 17:22:49 »

Извештај из Чешке и Словачке априла 2018

Последњих година свест нашег народа се озбиљно мења, јер све више прозападни медији подваљују тезу како је Гаврило Принцип из села Обљај код Босанског Грахова био терориста, односно да је револуционарна група Млада Босна у Сарајеву на Видовдан 1914. године одговорна са извршењем атентата на аустријског надвојводу и престолонследника Франца Фендинанда за Први светски рат, односно да сноси одговорност за смрти преко милион Срба. Најгоре од свега је што добар део наивних Срба прихвата то заборављајући неке интересантне чињенице.

Прво, да је  Бечки двор још крајем 19. века осмишљавао планове за свој Продор на Исток (Drang nach Osten), a на том путу стајали су православни Срби. Друго, Аустроугарска монархија иако је била германска творевина, покоравала је велики број славенских народа, међу њима највише Словака, Срба, Чеха и др. Треће, Краљевина Србија је почетком 20. века имала (не)очекивано велики економски успон и привредни раст, један од највећих у Европи тих година, а што је дошло као резултат потписивања низа економских споразума србске Владе са Русијом, Француком и САД.


Четврто, сан о уједињењу Срба у једну слободну државу почео се рађати читав век пре Сарајевског атентата, јер је стварањем Карађорђеве устаничке државе србски народ на Балкану, поробљен од аустроугарских и османлијских завојевача видео да може да оствари свој вишевековни сан. Пето, Франц Фердинанд је свесно жртвован од Бечког двора, јер га тамо нико није волео, а његовим убиством, Аустроуагрска би добила велики адут у рукама. Зато и не чуди чињеница да је он у Сарајево крајем јуна 1914. послат са врло мало обезбеђења.

Шесто, можда и најважније аустроугарске власти, још од почетка окупације Босне и Херцеговине јула 1878. године почеле су страховити терор и угњетавање србског православног становништва, које се из дана у дан појачавало. Зато је створена револуционарна организација Млада Босна, са циљем да ослободи Србе и Босну и Херцеговину, те оствари уједињење са Краљевином Србијом.


Прође читав век од тог Гавриловог пуцња на Видовдан у Сарајеву, који је означио је почетак те борбе одосно остваривања тог сна који је започет од Карађорђа 1804. године, али је ситуација код Срба поражавајућа...  јер се све више губи та веза са пореклом, заветима предака и заборављају стратишта Срба.

 

*                          *                       *

 

Пре годину дана, док је нас пар другара седело код споменика Гаврилу Принципу у парку, испод зграде Владе Србије, разматрали смо како обележити 100. годишњицу смрти хероја који је ношен Косовским идеалима и Обилићевским заветима уклонио тиранина нашег народа преко Дрине и Саве. Доћи на то место где смо и били тада чинило нам се као сувише мало за јунака какав је Гаврило. Бранко предложи да се иде у Терезин, односно на север Чешке републике. Хм... "Мало је то подалеко", размиљшам ја на глас.

- "А Кајмакчалан ти није подалеко", одговара он и наставља, "Треба видети да нам ови државне институције плате пут, или бар део. Скупити људе није проблем, може и више удружења...".

- "Тешко да ће нама неко давати паре, морамо то сами, по обичају. Знам да ће и цена бити мало јача него за Кајмакчалан", закључујем ја.

Наредних месеци имали смо низ других активности које смо успешно одрађивали, али ми је тај Терезин некако одзвањао у глави као неки вапај Гаврила да се не заборави његова жртва и допринос слободи нашег народа.


Крајем прошле године, приликом прављења планова за 2018. годину уврстим и тај Терезин у план активности. Размишљајући и о томе како би ваљало још нешто посетити, места на том путу до Терезина. Тако видех на карти неке занимљиве локације Велики Међер у Словачкој, Јиндриховице у Чешкој, а у повратку да свратимо у северну Аустрију у Маутхаузен... Бонус би било Беч и Нежидер. Не размишљајући пуно о разним ометањима које нас могу спречити у остваривању тог плана, огласили смо најаву... Доста људи нас је запиткивало, јер им се чинило да је добро обићи та стратишта, али и Гаврилову ћелију.

Пар дана пред пут бус је био попуњен. Јавише се Херцеговци, Кордунаши, Далматинци, Топичани, Вардарски Срби... из скоро свих србских земаља, али нико, ниједан Србин из Гавриловог краја. Да ли је могуће, питам се ја... окренем телефон Вулета који је Ливњак, и кажем му тај поражавајући податак, а он вели: "Ајде да видим какве су ми обавезе наредних дана, ако све буде како ваља, упиши и мене". Супер, помислих.

Поред јурцања разних папира и документације пред пут, морали смо некако најавити тај наш долазак у Чешку, Словачку и Аустрију нашим амбасадама. Тако да ме изненадио леп одзив наших дипломата у Прагу, Братислави и Бечу. Поред тога, контактирали смо и наше горе лист - Дејана Ранђеловића, који деценијама живи у Карловим Варима, где поред свог посла одржава малоузеј и крипту у Јиндриховицама. Он нам је тамо био и домаћин.


Трајче је обезбедио и лепе мајице специјално за ову прилику, са ликом Гаврила Принципа, а путници који су са нама походили у сред Европе су то добили по економској цени, јер је био циљ да тамо дођемо сви исто одевени.

Полазак је био заказан за петак 27. априла 2018. године увече, пошто је план био да наредног дана стигнемо у Терезин и присуствујемо обележавању 100. годишњице Гаврилове смрти. Креће полако и она позитивна трема, наши чланови су се данима раније наоштрили на ово путешесвије, иако морам да признам да је ово била до сада најзахтевнија акција Србског Светионика, с обзиром на утрошено време, новац и простор где се одвијала.

Крећемо из Београда како је планирано и правац Нови Сад, где купимо и остатак екипе, па правац Суботица. Горан је очитао молитву за срећан пут... Била је то прилика да се људи мало раздиване, јер неки се нису недељама видели. Тамо изгубисмо на прелазу код Хоргоша великих 4 сата, што нас никако није радовало, већ напротив, стварало је нервозу. Додуше могли су нас и до ујутро задржати, јер шта Мађар зна ко је Гаврило Принцип.

Овде морам да напоменем једну ствар, а то је да нам је највећи непријатељ био закон Европске уније о саобраћају, који прописује 21 сат вожње са мањим паузама, а након тога мора 9 сати да аутобус буде угашен.

Наше прво место које смо планирали посетити јесте словачки Велики Међер или Нађимер, које се налази јужно од Братиславе 60 км. Ту су аустроугарске власти формирале логор који је био првобитно на једној ледини, а онда су касније направљене и бараке. Локално словачко становништво се трудило да помогне колико може србске заробљенике, али су Аустроугари били сурови према Србима у Великом рату.


Испред самог гробља чекала нас је трочлана делегација: г-дин Драган Стојовић, први конзул наше амбасаде у Братислави, који се стварно потрудио да нама овај обилазак Великог Међера протекне у најбољем реду. Поред њега ту је био чика Стане, председник Удружења Срба у Словачкој, који се већ деценијама бори за културни идентитет Срба у Словачкој.

Између осталог, његово удружење је радом помогло уређивање овог спомен подручија, јер су почетком 1990-их локалне мађарске власти овде доделиле парцелу кинолошлом друштву, па је србско гробље било намењено за трке паса. Касније је реаговала Влада у Братислави и ово је исправљено. Новаца увек фали, али се Срби у Словачкој максимално труде и имају коректну сарадњу са људима из наше амбасаде.

Стане Рибић, иначе рођени Новосађанин је био уједно и преводилац за све оно што нам је заменик градоначелника причао. У једном моменту је засузио, када је причао о томе како је нађена једна бака у старачком дому пре пар година коју су контактирали због снимања документарног филма, односно то је била девојчица сведок једне хуманог чина у то време Великог рата, која дарива србског логораша.

Положили смо венце, направили смо једну заједничку слику, код спомен крста, запалили свеће у капелици и уписали се у књигу утисака. Нажалост нисмо имали више времена, те смо морали на пут даље. Разменили смо и поклоне. Ми добисмо књигу, а они наше мајице Колубарски марш.

Почела је тако трка са временом, возачи су терали аутобус колико је било дозвољено... али не лези враже, испод Прага, неких 110 км радови на путу, што значи иде се у две траке, а онда још ланчани судар, па се сузило на 1 траку. Изгубисмо додатних 1.5 сат. Почех да проклињем Чешку и овај пут.

Није ту мукама био крај, јер након ручавања у једном добром ресторану уз аутопут, стали смо ради обавезне паузе по закону... две чешке патроле су нас на паркингу зауставиле и тражиле нашим путницама путно (здравствено) осигурање... Петнаестак путника није имало, тако да се казна морала платити, а ми ту преко сат времена изгубисмо... "Терезин сузама не верује".

Није било друге него да одемо у Карлове Вари где смо имали смештај у једном хотелу, који је био најбољи однос цене и квалитета. Тако смо на уласку у хотел имали још мало напора и нервозе јер је 52 путника морало да се брзо смести. Из искуства прво дадох собе за возаче, а онда и остали, прво двокреветне, па тро и четверокреветне.

Тамо дође и Дејан Ранђеловић, наш домаћин, па је убрзао споразумевање са рецепционерком, јер они не знају енглески.

Мене запало да будем са Вулетом, Мијаком и Мићом у соби. Тако да је одмах пало туширање да мало дођемо себи. Прошетасмо увече и до центра... градић је мртав иако је била субота увече. Само у центру града пар локала је радило до поноћи. Мада мени уистину није било до пића и лудовања, већ сам маштао да се опружим. Рекоше цимери да се померио нисам како сам легао.


Ујутро рано устадосмо и имали смо поред у неком ресторанчићу лаки доручак. А већ у 8 сати и неки минут кренули смо са Дејаном пут Јиндриховица. Прво нам је Дарко очитао молитву, а онда је Дејан Ранђеловић преко микрофона причао ту истроријску причу... Да су аустроугарске власти основале овај логор на територији данашње Чешке, где су доводили Србе са Балкана, прво србске војнике који су заробљени у борбама, а после и цивиле.

Десетине Срба је умирало сваки дан. Најмлађа жртва је био један србски дечак од 8 година, а најстарија његов деда од 83 година живота. Заробљени Срби су умирали углавном од глади и болести, а зими и од хладноће. Логор је затворен по завршетку Великог рата. Тек 1931. године на десетогодишњицу од устоличења југославенског краља Александра I Карађорђевића овде је подигнут малоузеј и крипта где су похрањене кости србских мученика. Преко 8.000 Срба има овде кости.


Иначе, чешки владар Томаш Масарик је био у добрим односима са нашим краљем после Великог рата, те је он у име Чешке поклонио једно парче земље у Јиндриховицама Краљевини СХС, са циљем да се ту направи мемеориални комплекс. Изградња није ишла очекивано брзо... али је направљена. Освештана је са водом из седам србских река: Дунав, Сава, Дрина, Морава, Зета, Тимок, Вардар.


Други светски рат је спречио даље уређење и изградњу. Да би послератне југославенске комунистичке власти намерно заборавиле на то стратиште Срба и деценије су тако прошле да нико то није посећивао, а још мање одржавао. Све је обрасло у коров.

Тек случајно неке 1994. године наш домаћин Дејан је открио то стратиште и контактирао нашу амбасаду у Прагу, где су још били комунистички кадрови, који су се правили необавештени и слабо су се трудили да та истина изађе на видело. Међутим, Дејан ....

***

ОСТАТАК текста са фотографијама погледајте --> ОВДЕ





« Последња измена: Јул 10, 2018, 06:40:58 Гога » Сачувана

chule80
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 61



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јул 09, 2018, 17:25:05 »

Видовданска искра

Вијековна тмина пала је снова,
И ничег новог под сунцима нема,
Издајство и гријех Срба окова,
Још благо лице на икони снијева.

И гази вријеме корачај са хордом,
Уморено село крај Грахова дријема,
Сања смјелу младост са идејом гордом,
Још му име живо, душа одвећ нијема.

Видовданску искру угарцима гасе,
А Косово грца морем крви нове,
Ко да неста древне светородне расе,
И покајног гласа што га Христос зове.

А ћелија једна и казамат хладни,
Бјеху некад гроб из ког васкрс крочи,
Ту распет на стијени ко Прометеј давни,
Он заогњи смис`о и заклопи очи.

И не пусти јецај прекора и боли,
Док Господње име на ланцима збори,
Пониженом роду слободу измоли,
Угасну тихо у априлској зори.

Душа му бијела као зрака слети,
На камени праг гдје се негда свила,
Бљесну као нада из тамничке клети,
И вјечном почетку разви млада крила.

Тај гласник слободе са Божијег длана,
И данас ко јуче објављује глас -
Из праха си рођен као украс дана,
Из праха устани и даћу ти спас!
 


СЛАВА МУЧЕНИЦИМА ВИДОВДАНСКЕ СЛОБОДЕ!

ВИЈЕК ОД УСНУЋА СЛАВНОГ ПОКОЉЕЊА 1918. + 2018.
 

Горан Лучић
30.04.2018

Сачувана

chule80
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 61



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јул 09, 2018, 17:25:30 »

 Када би више Срба посетило Терезин, чуло причу о Гаврилу Принципу и видело самицу у којој је провео скоро 4 године, не би више користили израз Танталове него Гаврилове муке.

 

Горан Митровић
30.04.2018.



« Последња измена: Јул 09, 2018, 18:37:20 Гога » Сачувана

chule80
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 61



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јул 09, 2018, 17:26:34 »

Принцип Терезина

Пред Принциповом ћелијом старом
Поносито стојим са мојим другаром!
У мени дамари снажно бију
За те младиће пале за Србију!

И док емоције у нама навиру
Гледам стару логорску капију
Злочиначки отисак постављен на њој
Што бес пробуди снажан мој!

И ту на том страдалном месту
Где сам вољу да дођем имао честу
Ја направих ову лепу слику
Моме роду за понос и дику!

Гледај и памти Србски роде
Где су наши тамновали због слободе
И нису се злотвору никада дали
Зато су за нашу слободу у Терезину пали!

Па ти запамти и обиђи то место роде
Нека те жеља и понос тамо воде.
На месту смрти њихове удахни живот
Нека виде злотвори сви, да смо ми и даље Срби!

А њима, Младој Босни и Гаврилу
Учинисмо славу и видесмо истину!
Поклонисмо се њиховој сени и делу
Учинисмо поносну Отаџбину целу!

Вечна слава и хвала Младој Босни и Гаврилу Принципу и свим родољубима који су пали за слободу Отаџбине, а почивају широм Европе!

Предраг Антовић
30.04.2018.

Сачувана

chule80
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 61



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Јул 09, 2018, 17:27:06 »

 Све у свему сад кад се слегло од Терезина... могу ти рећи да је мени било супер све: и шала и друштво и обилазак србских стратишта.

 

Мирослав Митић
05.05.2018.

Сачувана

chule80
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 61



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Јул 09, 2018, 17:28:50 »

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=uS2MvBN57oM" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=uS2MvBN57oM</a>
Сачувана

chule80
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 61



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Јул 09, 2018, 17:29:54 »

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=gNfD1TaErcg" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=gNfD1TaErcg</a>
Сачувана

Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!