forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Октобар 17, 2018, 06:24:35


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: ГЛАВНА ЖЕЛЕЗНИЧКА станица укинута - ПРЕЛАЗНО решење је  (Прочитано 259 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« послато: Јун 16, 2018, 21:30:49 »

Последњи полазак воза са Главне Железничке станице Београд




Цитат

ЕМОТИВНИ ИСПРАЋАЈ СА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ
Последњи воз за Бар отишао уз дугу сирену и песму "А САД АДИО"


Београд-Бар возом, једна од најдуговечнијих линија са хиљадама превезених путника имала је синоћ свој последњи полазак са Главне железничке станице у Београду, а овај тренутак емотивно је улепшала и песма "А сад адио".

Било је 21.10 сати, време за полазак воза на линији Београд - Бар. Синоћ је овај одлазак имао посебну вредност, јер је последњи пут кретао са Главне железничке станице.

Тим поводом, као сећање на нека лепа времена, када се на море ишло најчешће овим превозом, а дужина пута није никоме сметала, већ је путовање возом било време за упознавање, дружење, свирање гитаре, заљубљивање, овом возу је синоћ приређен величанствен одлазак.


Уз тактове нумере "А сад адио", путници су се укрцавали последњи пут са ове станице, будући да ће од сад то моћи да учине са железничке станице на Топчидеру. Они који остају махали су онима који одлазе, а овај емотивни тренутак употпунила је дуга сирена машиновође који је њоме поздравио и људе, али и станицу, симбол неких лепих времена.

Од 1. јула, ова станица ће престати са радом, а већина возова биће већ од 16. јуна преусмерана на станицу у Топчидеру, ако и на станицу Београд-центар (Прокоп).


(Блиц)



***

Испраћај последњег Барског воза
са колосека 6. ГЖС Београд. 21:10, 15.6.2018.

Услед потпуне измене Савском анхфитаратра, и изградње Београда на Води, Главна железничка станица Београд биће, после 185. година затворена за саобраћај возова.

 Станица ће бити музеј.


 Поласци Барских возова премештају се у Топчидер. Комплетна станица се гаси, 30.6.2018. Остали међународни и локали возови саобраћаће са станице Београд Центар.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=CbbOG3ZUkGo" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=CbbOG3ZUkGo</a>


Аутор видео снимка: Младен Жарковић

***

Преносим коментар који говори све:

Цитат

Овај је гори од Нерона. Уништиће цео град да сазида чардак на води.Страшно!





Мислим да нема тог човека, не само из Србије, него из целог њеног окружења, који нема неке емоције везане за ову железничку станицу. Сећања која сада са сетом навиру Тужан


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Јул 01, 2018, 04:51:33 »

Последњи поздрав перонима успомена


На главној железничкој станици у Београду, после равно 134 године, од сутра се више неће чути "звиждук" локомотива, пиштаљка машиновође и граја путника. Први путници 20. августа 1884. били краљ Милан и краљица Наталија. Возовима стизали великани, политичари...


Од данас возови неће пристајати у главну железничку станицу - Фото Петар Милошевић



ОД прве парне локомотиве која је "задимила" град са десне савске обале до данас прошле су тачно 134 године. Од тада постоји здање Железничке станице, које сваки житељ главног града препознаје као обележје престонице. Римски бројеви на фасади, који подсећају на то када је станица пуштена у рад, само додатно збуњују неупућене, због тога што је тако исписана 1884. година.

Фото: Фото-документација Борбе



Сад је дошло време да се растајемо од своје "штајге". Од тог доба милиони људи су кретали одавде неким својим путем, или су се, опет, враћали у свој град, жељни мириса станичних перона који лече меланхолију и обећавају мир дома.

НЕМОГУЋЕ је набројати све који су овде дочекани или су, опет, испраћени одавде. Од краљева до генерала, од спортиста до уметника, од врхунске господе до уличних џепароша... Овде је дочекан Никола Тесла 1892. године, када је једини пут долазио у наш град, и у њему провео дан и по. Одавде су фудбалски репрезентативци кренули 1930. године у Монтевидео, овде смо почетком 1931. дочекали начелника Генералштаба Армије САД Дагласа Макартура, којем су се Јапанци предали на крају Другог светског рата. Уз станичне пероне, заустављао се легендарни "Оријент експрес", спајајући Париз и Истанбул, сви важни политичари и државници оног доба, стизали би на ове колосеке.

У првој половини 20. века највише међународне државне делегације су у Београд стизале железницом, док авијација није преузела примат у превозу дипломата. Тако је било дуго и после рата. Други човек комунистичке Југославије Александар Ранковић на овом месту дочекује делегацију француских солунаца који посећују своје камарате, а смењују се лидери социјалистичких земаља из окружења, бугарски Георги Димитров и румунски Георги Георгију Деж. Комшије су, очигледно, имале више поверења у железницу.

На овом месту, своје последње путовање окончао је и "највећи син свих југословенских народа и народности" Јосип Броз Тито, 1980. године, када је његов ковчег из Љубљане стигао у Београд.

БИЛА је ово и "капија Београда", током многих деценија када су људи из унутрашњости долазили у велеград, у којем су планирали да остваре своје животне снове. Прва два корака су била - искорак на перон и узбрдица Балканске улице.

- Изградња пруге и здања Железничке станице завршени су истовремено и прве пробе оптерећења обављене су 18. и 19. августа 1884. године - рекао нам је виши кустос Музеја града Београда Дарко Ћирић. - Тада је отворен и Железнички мост, који и данас постоји.

У то време су га звали "Савски" и био је први београдски мост направљен од чврсте грађе. Како објашњава Ћирић, проба је обављена тако што је од станице преко моста прешла композиција сачињена од девет локомотива и 24 кола напуњена шљунком.

- Дан касније, 20. августа, пуштена је у саобраћај пруга која је повезивала Београд и Земун - додаје Ћирић. - Први путници били су краљ Милан и краљица Наталија, на путу ка Бечу. "Српске новине" извештавају да је овај догађај испратила свечана топовска канонада, као и клицање одушевљене публике.

Одмах је за првим возом за Земун кренуо и други, у којем су били чланови владе и остали високи званичници, да би 23. августа кренуле две композиције новоотвореном пругом ка Нишу.


Од 1884. године београдска железничка станица била је симбол престонице
 / Фото: Фото-документација Борбе



ДУГО је и у послератном времену основно превозно средство био воз, убедљиво најјефтинији и најсигурнији вид транспорта. Старијим читаоцима није тешко да призову амбијент "жестоког судара" градских и провинцијских навика разноликих путника. Они, рурално настројени обавезно би се изували чим уђу у купе, масна хартија у којој је била умотана пилетина постајала би додатни декор, а поспани учесници радних акција покушавали би да одремају на горњим, ребрастим полицама за пртљаг које су звали "роштиљ". Дабоме, средином прошлог века постојали су и вагони које нису одвајали купеи, већ су сви путници боравили у једној великој просторији на точковима.

Одавде су фудбалски репрезентативци кренули на пут за Монтевидео
 / Фото: Фото-документација Борбе



Здање милицијске станице (дуго је данашњој полицији претходила милиција) увек је било пуно. Невешти дођоши би очас били оџепарени, а постојали су и специјализовани милиционери, који су деценијама радили посао препознавања оних који су склони овом занату. Дабоме, кад смо код "заната", припаднице оног најстаријег такође су имале своје "испоставе" на станици, као и у оближњим парковима.


СТАНИЦА је имала две "институције" чији мирис млађи путници нису дочекали, а старији нису заборавили. Биле су то чекаоница и бифе, који су правили "пресек" васколиког живља који је настањивао некадашњу Југославију. Није тамо мањкало ратара обучених у једино "излазно" одело, са шајкачама и панталонама из неког од претходних ратова, али ни господе којој револуција није изобичајила навику да се на улицу не излази без шешира и кишобрана.

У бифеу и великом холу билетарнице, пећи бубњаре су зими грејале озебле путнике, снажно супротстављене јаким градским снеговима.

На перонима би их чекали амалини, униформисани носачи, међу којима је било и оних који су имали плочице на којима пишу називи језика на којима "умешно" комуницирају са странцима.

Донедавно је одлазак на одслужење војног рока било обичај и једна врста јавног проглашавања младића одраслим човеком. Тада би момци још дуго махали са прозора вагона, док су им доле, са перона, одмахивали родитељи, другари и уплакане девојке. Када воз почне да нестаје у даљини, регрут би још неко време гледао лепршање марамица и уздигнуте флаше са ракијом...



Фото: Фото-документација Борбе


БРОЗ ВОЛЕО "ПЛАВИ ВОЗ"

ПАРЊАЧА која од 1984. године стоји испред здања Железничке станице је прва локомотива која је вукла Брозов "Плави воз" од 1947. до 1957. године. На њој и данас стоји ознака серије "ЈЖ 11-022".

Тадашњи председник Југославије волео је да путује својим омиљеним возом, и остало је забележено да је њиме прешао више од 600.000 километара, не само у тадашњој држави, већ и у иностранству. Када би страни државници долазили у посету, попут египатског вође Гамала Абдела Насера, стизали би у Београд авионом, а онда би "Плавим возом" ишли ка Загребу и Пули, па одатле на Брионе.

Дуго је за грађане Србије воз био основно превозно средство / Фото: П. Милошевић


СТАРА ПОШТА И ВИЛЗОНОВ ТРГ

ЗГРАДА Железничке станице подигнута је према идејном решењу Аустријанца Фон Флатиха, које је разрадио архитекта Драгиша Милутиновић. У време грађења је представљала једно од најмонументалнијих здања и симбола тадашње краљевске престонице.

А прелепо здање које је некада красило Савски трг, који се простире испред станице, а који је пре рата носио име Вилзонов трг, по америчком председнику Вудроу Вилсону којег смо ми тада звали Вилзон, била је и зграда поште. Пројектовао је велики архитекта Момир Коруновић, али њене раскошне фасаде нису издржале савезничко бомбардовање у Другом светском рату.

Увелико "рањену" зграду "дотукао" је соцреалистички стил архитекте Павла Крата, који јој је дао данашњи изглед.

Уз станичне пероне, заустављао се легендарни "Оријент експрес",
спајајући Париз и Истанбул


MDCCCLXXXIV

Увек постоје они који "нису пазили на часу", па тако и има и Београђана који нису учили римске бројеве. Њих је посебно збуњивао натпис који стоји на улазу у здање станице, јер је исписан баш на тај начин.

Бројеви MDCCCLXXXIV означавају годину када је станица изграђена, а то је 1884.

(Зоран Николић, вечерње НОВОСТИ)

***


Као што сам написала у поруци испред ове, "Сећања која сада са сетом навиру" Тужан.
Да ли је истина да нам ова садашња власт, по нечијој жељи, хоће да прекине све везе са нашом богатом прошлошћу. И не само да прекине, него да ИЗБРИШЕ!!!


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
nina
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 67



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јул 06, 2018, 02:11:02 »

Последњи полазак воза са Главне Железничке станице Београд




Цитат

ЕМОТИВНИ ИСПРАЋАЈ СА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ
Последњи воз за Бар отишао уз дугу сирену и песму "А САД АДИО"


Београд-Бар возом, једна од најдуговечнијих линија са хиљадама превезених путника имала је синоћ свој последњи полазак са Главне железничке станице у Београду, а овај тренутак емотивно је улепшала и песма "А сад адио".

Било је 21.10 сати, време за полазак воза на линији Београд - Бар. Синоћ је овај одлазак имао посебну вредност, јер је последњи пут кретао са Главне железничке станице.

Тим поводом, као сећање на нека лепа времена, када се на море ишло најчешће овим превозом, а дужина пута није никоме сметала, већ је путовање возом било време за упознавање, дружење, свирање гитаре, заљубљивање, овом возу је синоћ приређен величанствен одлазак.


Уз тактове нумере "А сад адио", путници су се укрцавали последњи пут са ове станице, будући да ће од сад то моћи да учине са железничке станице на Топчидеру. Они који остају махали су онима који одлазе, а овај емотивни тренутак употпунила је дуга сирена машиновође који је њоме поздравио и људе, али и станицу, симбол неких лепих времена.

Од 1. јула, ова станица ће престати са радом, а већина возова биће већ од 16. јуна преусмерана на станицу у Топчидеру, ако и на станицу Београд-центар (Прокоп).


(Блиц)



***

Испраћај последњег Барског воза
са колосека 6. ГЖС Београд. 21:10, 15.6.2018.

Услед потпуне измене Савском анхфитаратра, и изградње Београда на Води, Главна железничка станица Београд биће, после 185. година затворена за саобраћај возова.

 Станица ће бити музеј.


 Поласци Барских возова премештају се у Топчидер. Комплетна станица се гаси, 30.6.2018. Остали међународни и локали возови саобраћаће са станице Београд Центар.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=CbbOG3ZUkGo" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=CbbOG3ZUkGo</a>


Аутор видео снимка: Младен Жарковић

***

Преносим коментар који говори све:

Цитат

Овај је гори од Нерона. Уништиће цео град да сазида чардак на води.Страшно!





Мислим да нема тог човека, не само из Србије, него из целог њеног окружења, који нема неке емоције везане за ову железничку станицу. Сећања која сада са сетом навиру Тужан








Цитат
Зоран Павловић

Смејаће нам се цео свет , ово је брука , па где су овде у 21. веку покретне степенице за старије и  већина носи ствари кад путује замислите девојке, жене , старе по овим силним степеницама. Па где су приступнице за инвалиде. Брука ко је ово пројектовао тај на робију треба да иде. Овако ће изгледа и нову аутобуску направити са хиљаду степеница и катакомби.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=zf_QVSw8Ebc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=zf_QVSw8Ebc</a>


Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12021



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јул 19, 2018, 08:24:48 »

Тотални дебилизам!!!
УКИНУЛИ су деценијама свима ПОЗНАТУ ЖЕЛЕЗНИЧКУ станицу, а да онима који путују возом нису пронашли адекватну замену. И то у милионском Београду Шокиран И све то због лудачког "пројекта" `Београд на води`!!!

Ово испод је ПРЕЛАЗНО решење!!!!! Превртање очима Замена за познату Железничку станицу, која је до јуче била свима на дохват руке.





***

НЕДОСТАЦИ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ НА ТОПЧИДЕРУ:
 Треба већа чекаоница и шалтер више


Простор око железничке станице Топчидер добро уређен, али недостаје још пропратних садржаја и погодности за путнике. Реновирана билетарница, саграђен паркинг, направљено стајалиште градског превоза где стају линије 3, 3Л и 38А


МЕЂУНАРОДНИ возови за Бар, од 1. јула полазе са дворске станице Топчидер. У два објекта изграђена 1884. године, која се деценијама нису користила, ЈП "Србија воз" уложило је око два милиона динара, а упркос новитетима, станици недостаје још много тога.

Пошто станица Београд центар, где је по затварању Главне железничке станице пребачен сав железнички саобраћај, нема простор за прилаз ауто-возу, одлучено је да почетна станица возова који путују за Бар буде Топчидер.

- У делу где је првобитно била станица Топчидер направљени су благајна, нова чекаоница, замењени су прозори и врата, направљен нови тоалет - кажу из ЈП "Србија воз" и напомињу да су све урадили сопственим средствима и са својим људством. - У другом објекту, који је некада био Дворска чекаоница, сређују се службене просторије. Урадили смо нову прилазну рампу за особе са отежаним кретањем, хоризонталну и вертикалну сигнализацију, поставили путоказе на српском и енглеском језику.

Сада путници лако могу да се снађу јер је билетарница јасно обележена, као и пропратни садржаји. Лако могу да уоче таблу која их упућује на излаз са станице и на стајалиште јавног превоза. Свуда су постављене и клупе... У договору са власницима, продужено је и време рада оближње продавнице до 21.30, као и кафанице "Топчидер".

У договору са Градом, направљено је стајалиште градског превоза где сада стају линије 3, 3Л и 38А, а направљен је и паркинг простор за такси и возила суграђана.

- Први пут сам овде и лепо су уредили прилаз станици - каже Станко Стаменковић, који ће се пут Јадрана отиснути 26. јула.

Фото: П. Милошевић



Међутим, по кишном времену или зими, мала чекаоница не може да прими све који путују за Бар, као ни оближњи угоститељски објекат. У станици постоји само по један тоалет за мушкарце и жене.

Фото: П. Милошевић


- Највише ми је засметало то што ради само један шалтер - прича једна суграђанка. - Дошла сам да се распитам за цену карте, а морала сам да чекам 20 минута јер је господин пре мене куповао карту и давао све податке службеници због утовара аутомобила. Било би лепо да су негде истакли ценовнике. Уједно, паркинг код станице је баш мали.


Ако на време уоче прилазну рампу за особе са инвалидитетом, вучење кофера и торби путницима биће олакшано све док не дођу на плато станице. Ако желе да се сместе у чекаоницу, чека их нераван терен до тамо, неколико степеница, као и узан пролаз између живе ограде и колосека. У близини станице нема ниједне мењачнице, пекаре, или киоска.


СТАНИЦА ЗЕМУН ЧЕКА АУТОМОБИЛЕ

ДА подсетимо, станица "Прокоп" никада није била пројектована за поласке ауто-возова, већ је пројектом развоја београдског железничког чвора предвиђено да се утовар и истовар аутомобила обављају у Техничко-путничкој станици Земун.

Почетак њене изградње предвиђен је крајем ове године, а завршетак 2020. Станица Топчидер је прелазно решење.

(С.Б.Милошевић, вечерње НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
nina
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 67



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Август 06, 2018, 05:20:50 »

Слика говори више од 1000 речи!











Сачувана
nina
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 67



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Август 14, 2018, 01:55:38 »

ДО ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ ТОПЧИДЕР ИЗ ЦЕНТРА ГРАДА КЛАЦКАЛИ СМО СЕ ОКРУГЛО САТ ВРЕМЕНА:
До воза само тројком, а до тројке - МУКЕ




Железничка станица "Топчидер"

Наравно, лако може да се избегне клацкање, ако одлучите да је одлазак таксијем боља опција. Лакша, али и скупља

Ако решите да путујуте у Црну Гору возом, наоружајте се стрпљењем већ при самом поласку на железничку станицу. Услед измештања Главне железничке станице, ауто воз Београд - Бар сад саобраћа са стајалишта "Топчидер".  

Иако је воз брзи, до њега се долази прилично споро. Наиме, сви они који се према новом перонском колосеку за Бар упуте јавним градским превозом, имају само једну опцију - трамвајску линију број 3.

  
Цитат
Ова линија саобраћа од кружног тока Богословија до Вуковог споменика Рузвелтовом, прелази Булеваром краља Александра, затим, Београдском до Славије, Немањином, Савском, поред Мостарске петље и Моста на Ади. Затим следе Топчидер, Кошутњак и, преко Раковице, последња станица је у Кнежевцу.

Трамвај на линији бр.3

Примедбе грађана на слабу аутобуску повезаност не јењавају, те се екипа Еспреса упутила ка Топчидеру како бисмо утврдили колико је заста времена потребно да се дође до ове железничке станице из центра града.

 
Цитат
Иницијална идеја била је како доћи до станице "Топчидер" за пола сата, али је иста је у старту пропала, јер нам је само до београдског сајма, где смо чекали "тројку", требало толико!

Тачно у 14.15 часова кренули смо из Таковске улице. Аутобус на линији број 23 смо чекали неких 15 минута. До сајма нам је требало још толико. А онда кроз пролаз да би дошли до "тројке". Прошло је десетак минута, а ње ни на видику.

 

Након 25 минута, трамвај се коначно појавио. Уследило је "клацкање" до Топчидера. Требало нам је округло сат времена од Таковске до железничке станице.  

Иако нисмо носили кофере, вожња нам је тешко пала. Одмах сам се запитала - како ли је кад крене читава породица, па прво кроз један аутобус с торбама и децом, па кроз трамвај... И на све то паклено време.

Наравно, лако може да се избегне клацкање, ако одлучите да је одлазак таксијем боља опција. Свакако је лакша, али и скупља.

Пут до брзог воза, који креће са станице "Топчидер", авантура је велики размера, а осећај је сличан оном који доживљавамо док гледамо филм "Ко то тамо пева", само нам фали Мишко!

Извор: Милица Божиновић, новинарка рубрике Вести


......................

Вози Мишко, из ове Вучићеве хаварисане Србије!

  
Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!