СПЦ и њени верници славе Божић

[Гога]

СПЦ и њени верници славе Божић

Православни верници и Српска православна црква обележавају Бадњи дан и Бадње вече, који најављују празник рођења Исуса Христа. Овај дан се обележава литургијама у црквама, паљењем бадњака и породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом.

Српска православна црква и верници славе Бадњи дан и Бадње вече, припремајући се за прославу најрадоснијег православног празника, Божића, рођења Исуса Христа. Овај дан се обележава литургијама у црквама и традиционалним породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом.

Патријарх српски Иринеј служио је вечерње богослужење у малој Светосавској цркви на Врачару. Претходно, патријарх је освештао бадњак запаљен испред цркве код храма Светог Саве у Београду.

Поред више стотина грађана, паљењу бадњака и вечерњем богослужењу присуствовали су премијер Мирко Цветковић, државни секретар министарства вера и дијаспоре Богољуб Шијаковић и неколико стотина грађана.

Поглавар СПЦ пожелео је срећан Бадњи дан и Божић и поручио да је бадњак српски симбол и први весник најрадоснијег догађаја - рођења Исуса Христа, чије уношење у кућу представља улазак Христа у наша срца и душе.

"Нека благословен буде бадњак и нека испуни све нас радошћу, миром и љубави", поручио је патријарх грађанима испред храма Светог Саве.

Српска православана црква упутила је јуче божићну посланицу верницима. Празник су верницама и Српској православној честитали представници исламске заједница и политичких партија.

Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.

Према изворном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења. Догоревање бадњака симбол је растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загревају љубављу и слогом, а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја.

Породични празник

Највише народних обичаја у Србији везује се за Бадњи дан и Божић, којима се дочарава догађај рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлејемску пећину, у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најпре поклонили пастири.

У сеоским кућама слама лежи и по три дана, док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.

Постоји обичај да се куће посипају житом и многи други ритуали којима се даје хришћански смисао, јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.

"Ко је гладан нека дође мени, ја ћу га нахранити и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељима.

У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе.

Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се у црквама причешћују они који су поштовали правила поста.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара, поред СПЦ,  славе Руска и Грузијска православна црква, белоруски и украјински православци, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.


РТС

***

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=R15Z6W_aUGY" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=R15Z6W_aUGY</a>

[Гога]

Поводом најрадоснијег хришћанског празника, Београђани ће традиционално, 21. пут, тачно у подне ломити Божићну погачу код Теразијске чесме, тешку 50 килограма, са три златна дуката.

Београђани ће први пут чесницу ломити и испред Цркве рођења светог Јована Крститеља на Вождовцу. Та погача биће, такође, тешка 50 килограма, а у "потрагу" за златницима моћи да крену само деца, јер су златници намењени најмлађим суграђанима.

[Гога]

Традиционално ломљење божићне чеснице код Теразијске чесме

Неколико стотина грађана учествовало у ломљењу чеснице

БЕОГРАД - За само десетак минута божична чесница од 50 килограма завршила је у рукама неколико стотина београђана који су се по 21. пут окупили испред Теразијске чесме како би увеличали ову манифестацију. Традиционално ломљење божићне чеснице у којој су била три златна дуката и ове године није могло да прође без међусобног гурања и довикивања, али ни то није могло да поквари божићни дух који је владао на теразијама.

Божићну чесницу направила је пекара “Тома”, а златне дукате даривало је предузеће “Јабланица” из Београда који су тежили између 2,5 и три грама понаособ.

На њима су били мотиви Томе Миљковића, власника пекаре “Тома” који је преминуо 2011. године.

Када су организатори, који су били окружени оградом, полицијом и редарском службом, кренули да ломе погачу, настао је општи метеж.

Неколико десетина суграђана успело је да прескочи ограду, али је полиција правовременом интервенцијом спречила тежи инцидент.

Први делови чеснице завршили су у рукама најмлађих који су стрпљиво чекали да дођу на ред.

Неколико малишана прикљештено уз ограду

И пре ломљења погаче дошло је до међусобног гурања међу окупљеним београђанима који су покушавали да приђу што ближе чесници. Тако је неколико деце остало прикљештено уз ограду. Када су малишани заплакали, један од полицајаца успео је да смири окупљене и заштити малишане.


Валентина Јашовић новинарка јагодинске телевизије “Палма плус” ипак се прва радовала када је у свом делу чеснице нашла дукат.
 
- Дошла сам овде да радим и нисам очекивала да ћу извући златник. Свако ко нађе дукат очекује да му ова година буде срећна и благородна - рекла је Јашовићева.

Поред чеснице, организатори манифестације делили су и мање погаче, руже, као и православне крстове.

Видевши да неће моћи да дођу до свог парчета чеснице, велики број београђана стао је у ред за погаче које су такође подељене за неколико минута.

Снежана Плавшић из Београда друга је извукла златни дукат за који је пожелела да јој донесе срећу и благостање.

- Очекујем да дукат донесе мир мојој породици и зато ћу га чувати на посебном месту - кратко је прокоментарисала Снежана избегавајући фотоапарате и камере бројних новинарских екипа.

Трећи добитник није био познат а према речима организатора често се дешавало да људи тек кад дођу кући схвате да су извукли дукат.

 
Манифестацију у славу једног од највећих хришћанских празника, Божића, подржали су Управа града, СУП Стари град и Туристичка организација Београда а све у организацији Уније пекара Србије.




Блиц

[Гога]

Чесница са три дуката

Поводом најрадоснијег хришћанског празника, Београђани су традиционално изломили Божићну погачу код Теразијске чесме, тешку 50 килограма. У чесници била три златна дуката.

Више стотина Београђана учествовало је у традиционалном ломљењу Божићне чеснице тешке 50 килограма, у којој су била три дуката, а међу окупљенима испред Теразијске чесме у центру града највише је било деце.

Један од дуката у чесници пронашла је новинарка јагодинске телевизије "Палма плус" Валентина Јашовић, која је дошла на Теразије да извештава са догађаја.

"Дошла сам овде да радим и нисам очекивала да ћу извући златник. Свако ко пронађе дукат очекује да му ова година буде срећна и благородна", рекла је Јашовићева.

Сваки дукат сакривен у чесници тежак је између 2,5 и три грама. Ломљење божићне чеснице организовано је ове године 21. пут.

РТС

[Гога]

Србима у Калифорнији дозвољено да пуцају за Божић, Американци одушевљени

Србима у калифорнијском градићу Џексон полиција сваке године дозволи да на улицама пуцају из пушки двоцевки и сачмарица у ваздух како би обележили Божић по јулијанском календару.

Како је јавила телевизија КЦРА из Сакрамента, главног града државе Калифорнија, реч је о "јединственом начину на који Српска православна црква доноси празнике".

- Док је већина нас запаковала божићне декорације, Срби славе уз прасак - каже спикер.

Телевизијски прилог почиње снимцима питомог божићног богослужења у Цркви Светог Саве у Џексону, градићу од око 4.500 становника у округу Амадор. То је најстарија српска православна црква у Северној Америци, саграђена 1894. године.

ТВ прилог почиње снимцима богослужења у Цркви Светог Саве у Џексону

Динамика се затим драстично мења: камера нас води на улице Џексона, којима се колона Срба у џиповима и "пикап" комбијима вози до центра града, где почиње "прангијање".

Колона Срба у џиповима и комбијима иде ка центру града

Двадесетак Срба са пушкама двоцевкама и сачмарицама неколико минута пуца у ваздух, довољно да задими центар маленог Џексона. Амерички новинар наводи да је реч о слављу, али и традицији која одаје почаст прошлости.

Задимили: Срби на улицама Џексона прослављају Божић по јулијанском календару

- Пре него што су Срби емигрирали овде, пуцали су из својих пушака да би обавестили комшије да долазе на пиће и закуску - објашњава Бо Гилман, мештанин Џексона који данас води фирму за осигурање коју је његов деда, Србин Неђо Вуковић, основао 1951. године.

Бо Гилман, локални бизнисмен српског порекла, објашњава српске обичаје

Иако ми у Србији у први мах то не би помислили, већина мештана Џексона, "били они Срби или не, изгледа да уживају у ларми", наставља репортер телевизије КЦРА.

Американцима се допада пуцњава, "били они Срби или не", наводи калифорнијска ТВ станица

- То је сјајна традиција! Чак и ако нисте Словен - каже кроз широки осмех једна од пролазница.

Спикер на крају прилога смирује гледаоце које је можда узнемирио призор наоружаних мушкараца који пуцају из ватреног оружја насред улице.

- Вероватно се питате да ли је полиција у Џексону дозволила ову пуцњаву? А одговор је: да, пуцало се ћорцима и мало се забавило - каже спикер Галстан Дарт.  

Блиц

[peraazdajic]

Чесница са три дуката

Поводом најрадоснијег хришћанског празника, Београђани су традиционално изломили Божићну погачу код Теразијске чесме, тешку 50 килограма. У чесници била три златна дуката.

Више стотина Београђана учествовало је у традиционалном ломљењу Божићне чеснице тешке 50 килограма, у којој су била три дуката, а међу окупљенима испред Теразијске чесме у центру града највише је било деце.

Један од дуката у чесници пронашла је новинарка јагодинске телевизије "Палма плус" Валентина Јашовић, која је дошла на Теразије да извештава са догађаја.

"Дошла сам овде да радим и нисам очекивала да ћу извући златник. Свако ко пронађе дукат очекује да му ова година буде срећна и благородна", рекла је Јашовићева.

Сваки дукат сакривен у чесници тежак је између 2,5 и три грама. Ломљење божићне чеснице организовано је ове године 21. пут.

РТС

У потрази за дукатом из чеснице старији Београђани буквално газили једни преко других и том приликом повредили неколико малишана.

Унија пекара Србије организовала је 21. традиционално ломљење божићне чеснице у центру Београда, код Теразијске чесме, а оно ни ове године није прошло без оних који нису бирали средства ни начин да дођу до једног од три златника.

Наиме, међу више стотина људи који су присуствовали ломљењу погаче тешке 50 килограма, произведене у пекари „Тома“, нашло се неколико старијих Београђана који су буквално прескакали једни преко других, али и преко деце.

- Како би заузели што боља места, покушали су да се пробију ближе огради и том приликом приклештили су неколико малишана, који су почели да плачу. Једно дете је пало и почело да дозива другаре да му помогну – прича нам један од очевидаца несвакидашњег догађаја. Међутим, ситуацију је убрзо смирио један полицајац, који је окупљенима рекао да се повуку, па су деца могла да одахну.

Иначе, ово је први пут за више од две деценије одржавања ове манифестације да је око чеснице постављена ограда, али и поред тога неколико људи успело је да уђе у простор у којем је чесница.

Извор: http://www.vesti011.com/2012/01/ugnjecili-decu-u-grabljenju-bozicne-cesnice-i-dukata/
-----------------------------------------------------------------------

А ево и ово...

Грађани спремно дочекују традиционалну тучу приликом ломљења чеснице на Теразијама...

http://www.njuz.net/gradani-spremno-docekuju-tradicionalnu-tucu-prilikom-lomljenja-cesnice-na-terazijama/

[Гога]

Данас је Бадњи дан, а сутра Божић

Верници на Бадњи дан узимају бадњак који се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане

Бадњи дан

БЕОГРАД - Православни верници у Србији славе по јулијанском календару Бадњи дан, а у понедељак, 7. јануара, Божић. Бадњи дан је последњи дан божићног поста и тада се довршавају послови око припреме дома и хране за најрадоснији хришхански празник - Божић.

Верници на Бадњи дан узимају бадњак који се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане. Бадњак се прелива вином и премазује медом, а под куће посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Исус Христ.

У црквама широм Србије служиће се повечерја и палиће се бадњаци. Патријарх Иринеј служиће литургију у поноћ у Храму светог Саве. Божићу претходи четрдесетодневни пост, а на дан празника трпеза је богата.

Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и опросте увреде.

(Бета)

***

Традиционално ломљење божићне чеснице на Теразијама

Божићна чесница биће тешка око 50 килограма и у њој ће бити даривана три златна дуката


БЕОГРАД - Унија пекара Србије и ове године, по 22. пут, организује ломљење божићне чеснице у понедељак, 7. јануара, у 12 часова код Теразијске чесме.

Погачу за ову прилику направиће чланови Уније пекара. Божићна чесница биће тешка око 50 килограма и у њој ће бити даривана три златна дуката. Сваке године ломљењу чеснице присуствује све већи број грађана, пре свега деце.

Подршку овој већ традиционалној манифестацији дала је Туристичка организација Београда, Скупштина града Београда, Секретаријат за саобраћај и "Београд-пут".

[Гога]

Патријарх Иринеј: Божић је вечна истина

Поглавар Српске православне цркве Иринеј позвао је у Божићној посланици вернике да у миру и љубави прославе Божић

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Заиста, велика је тајна побожности:
Бог се јави у телу, оправда се у Духу,
показа се анђелима, проповеди се незнабошцима,
верова се у свету, вазнесе се у слави
(1. Тим 3,16)

Прослављамо, браћо и сестре, и ове године Господње дан Христовог Рождества, дан у који је Бог сишао на земљу, у који се Јединородни Син Божји оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве да би нас људе, смртне и пролазне, обдари о животом вечним.

Божић је дан у који је Бог постао човек, да би људи постали богови по благодати; Божић је дан откривања вечне истине о Богу, човеку и свету; Божић је дан у који се сјединило Небо и Земља, у који је засијала свету вечна светлост богопознања; Божић је дан у који су се људи измирили са Богом и познали да су синови Божји - да су сви људи браћа и вечна сабраћа, призвана на узајамну љубав, мирење и праштање.

Радосна вест о рођењу Сина Божјег благовести нам најпре двоједну истину: истину о Христу Богочовеку, истинитом Богу и истинитом Човеку, Сину човечјем, једноме и истоме Јединородном Сину Очевом чији је род неизразив и који је истовремено из царскога рода Давидова. Тако, по богонадахнутим речима Светог Владике Жичког: на Њему се испуњавају обе заповести Божје: ко воли Њега, воли савршеног Бога; ко љуби Њега, љуби савршеног Човека, и у Њему исконску човечност, све људе и сва створења Божја.
На Божић нам се јављају, откривају и дарују три основне светиње људског и свеукупног постојања: светиња оца и очинства, светиња мајке и материнства, светиња детета и детињства. Управо зато Црква, припремајући се за Христово Рождество, слави пред Божић: Детинце, Материце и Оце.

Тако, у Христу као Детету младом, Богомладенцу, Предвечном Богу - како Му на Божић певамо - свако зачеће у утроби мајке и свако рођење задобија вечни смисао; свако новорођено дете постаје светиња. Исто тако је светиња и материнство, освештано богоматеринством Пресвете Богородице, јер утроба матере не рађа више децу за смрт и пролазност: свако рођење новог детета после Христовог рођења постаје рођење за вечност. Тако је тиме и земаљско очинство постало светиња, зато што су му корени у небеском очинству Бога Оца, Христовог и нашег вечног Родитеља.

Рождеством Христовим, дакле, јавља нам се и дарује величанствена и неизрецива Тајна небеске заједнице Оца и Сина и Светога Духа, Једнога Бога љубави у Тројици прослављанога. Њиме земни отац, мајка и дете постају огледало те надумне тајне, као Црква Божја и као породица - Црква у маломе. Јединство света и јединство људског рода, јединство и неуништиво заједништво утемељени су у јединству Божјем и вечној Заједници љубави Оца и Сина и Духа Светога.

Стварајући видљиви и невидљиви свет, Бог га испуњује Својом љубављу и призива на узрастање у тој љубави и савршенству, по мери Божјег савршенства, нарочито када се тиче разумних бића: “Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески” (Мт 5, 48). Тако стварајући свет, Бог већ тада почиње да ствара Цркву као заједницу свега постојећег.

А пуноћу тог стварања и свеукупног дела Божјег управо представља Христово Рождество - дан у који се Бог очовечио да би се човек и творевина обожили. Зато је Црква Божја, као тело Христово, место и заједница остваривања те пуноће, место узрастања и усавршавања “док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове” (Еф 4,13). Породица је основна ћелија те и такве Цркве Божје, слика Божје тројичне љубави. Зато Апостол Павле, кад говори о светињи брака, исту упоређује са љубављу којом је Христос заволео Цркву, приносећи и жртвујући Себе за њу, и завршава богонадахнутим речима: “Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви” (в. Еф 5,25-32).

Када људи поричу и заборављају Бога љубави, распада се породица као њено земно остварење и јављање - то јест, заједница мушког и женског као Света Тајна љубави и рађања за живот вечни. Што је мање вере у Бога, што је мање Бога и Божје љубави у људима, то је све мање љубави у људским односима; све је мање истинске љубави у браку, породици, друштву - то све више међу људима и у људима царује лажна љубав и самољубље.

Људско биће је по природи и призвању створено за љубав. А као што људски организам потребује здраву храну, то човек, губећи праву љубав и здраву храну, замењује их сурогатима љубави и хране. Такав човек постаје неспособан да схвати и прихвати вечну Истину, којој певамо на Божић: Рождество Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу богопознања; још мање може такав човек да схвати и прихвати речи Бога који се јавио у телу: “Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света” (Јн 6, 51).

Није ли наше доба поново кренуло путем смрти, путем замењивања истине Божје лажју, путем служења твари уместо Творцу? Заиста, човек је данас у опасности више него икада да замени Бога сатаном, лажним божанством и лажним знањем, истинску љубав оним што Свети Јован Боговидац назива “похот телесна, и похот очију и надменост живљења” (1. Јн 2, 16). А када год је човечанство у историји кретало тим путем, неминовно се налазило у предворју своје катастрофе и пред пропашћу своје цивилизације.

Наше слављење Божића, као слављење Бога љубави и истинске човечје љубави, као и светиње рађања за вечни живот, догађа се у времену човекове употребе али и злоупотребе Божјег давања и дарова. Та злоупотреба неминовно изазива поремећај основног поретка и правила живљења, узрок је зла и многих болести, угрожава здравље како човека тако и природе, и доводи до губљења смисла живота. Одбацивање и гажење древних хришћанских и свечовечанских моралних основа живота, и на њима грађеног истинског људског постојања и достојанства, води поремећају саме наше природе и живота.

Христово Рождество позива на повратак исконским моралним вредностима, на уздржање, на целомудреност живота младих, на светињу брака, подвиг, пост и молитву.
У овом, дакле, нашем времену, у којем је све на продају - нарочито светиња љубави и смисла живота, Богомладенац својим Рождеством позива све људе свих времена на задобијање вечне божанске љубави, бесмртног здравља и пуноће живота, у заједници Бога Оца и Сина и Духа Светога, Једног Бога у Тројици слављенога.

И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, и поручујемо им да остану и да живе са својим светињама. Молитвено се сећамо и нашег брата и саслужитеља, архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, који у тамници неправедно издржава казну само зато што се определио за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Такође се молитвено сећамо и свих оних који било где невино пате и страдају.

Молимо се новорођеном Христу да у години која долази буде мање немира а више мира, мање мржње а више љубави, мање неслоге а више слоге, и призивамо благослов Божји на вас, децо наша духовна, ма где да сте у свету, да у миру и љубави са Богом и људима прославите Божић, поздрављајући једни друге радосним и древним поздравом:

Мир Божји - Христос се роди!

Ваистину се роди!

Благословена нова 2015. година!

Дано у Патријаршији српској
у Београду, о Божићу
Архиепископ пећки,
митрополит београдско-карловачки
и патријарх српски Иринеј

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД


(В.Н.)

[Гога]

Паљење бадњака широм Србије

Београд -- Поглавар Српске православне цркве Иринеј предводио је освештавање и паљење бадњака на платоу испред Храма Светог Саве.

Паљењу бадњака присуствовао је велики број грађана, а патријарх, који служи вечерњу молитву у Храму Светог Саве, поручио је том приликом да је бадњак симбол великог празника рођења Исуса Христа.

"Сретан Бадњи дан и Бадње вече у коме полажемо наше древне симболе - бадњак као симбол великог празника рођења Исуса Христа."

Он је рекао да је уношење и паљење бадњака један од обичаја нашег народа а да се многи питају од чега је он изворно потекао.

"То је обичај наслеђен из древних времена, када су наши преци припадали другој религији. Они су као симбол своје вере имали бадњак", рекао је патријарх.

Он је истакао да је бадњак по својим својствима развија велику топлоту и светлост и да је то узето као симбол Христа који нас надахњује пламеном љубави и светлошћу истине.

Према његовим речима, тако је бадњак симбол љубави и светлости, диван и добар симбол заједништва и јединства и породичног живота.

Православни верници у Србији обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснихи хришћански празник Божић - празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Православни верници су вечерас широм Србије присуствовали литургијама и традиционалним церемонијама паљења бадњака.

Хладно време није сметало великом броју верника из Јагодине и околних села да вечерас, у портама Саборне цркве светих апостола Петра и Павла, Светог архангела Михајла и Свете Петке у овом граду, присуствује церемонији паљења бадњака.

Пре него што је стављен на ватру, бадњак који је носило неколико младих момака, у поворци верника и свештеника ношен је око цркава. Верници су се утркивали ко ће пре откинути гранчицу са бадњака, пре него што у целости изгори.

Пре церемоније паљења бадњака у црквама је служена литургија, а верници су бадњак китили новчаницама и испод њега остављали поклоне.

У црквеној порти служена је врућа кувана ракија.

Председник Скупштине града Јагодине Драган Марковић Палма, традиционално, са сарадницима, присустовао је паљењу бадњака у свом родном селу Кончареву, на левој обали Велике Мораве, око шест километара од Јагодине.

Бадњак је запаљен у порти цркве у овом селу коју гради његова породица.

Више стотина Ужичана бадње вече провело је на литургији у Цркви Светог Ђорђа уз паљење бадњака у порти.

Традиционално је запаљен и бадњак који је у цркву донео градпначелник Ужица Тихомир Петковић са руководством града.
Петковић је за Танјуг изјавио да се нада да ће ова година граду донети мање изазова, а више снаге, енергије и мудрости да се савладају.

"Искрено се надам да нам се година као што је била прошла неће поновити.Извесно је да ћемо 2015. годину памтити по томе што ћемо створити услове да поново имамо најздравију воду .Влада Републике Србије финансираће реконструкцију Фабрике воде, која ће почети чим обезбедимо све потребне урбанистичке дозволе и процедуре.До краја године сигурно ћемо завршити тај пројекат , како би дугорочно имали хигијенски исправну воду", рекао је Петковић за Танјуг.

Петковић је упутио и честитку Ужичанима поводом Божића, пожелевши да их овај највећи хришћански празник зближи и уједини све како би заједничким снагама Ужице учинили бољим него што је било до сада.


(Танјуг)




Православни верници широм Косова и Метохије прослављају Бадњи дан. У појединим срединама са српском већином током божићних празника појачано је присуство косовске полиције.

Центар Косовске Митровице окићен је бадњацима који се могу и купити. Украшена гранама од бадњака су и возила на улицама овог града која нису у потпуности очишћење од снега.

Од раних јутарњих сати могла се чути пуцњава петарди, а било је повремено и пуцања из ватреног оружја.

Регионални шеф оперативе Косовске полиције Жељко Бојић изјавио је да ће за време божићних празника, данас и сутра, бити повећано присуство полицијских службеника у Косовској Митровици.

Срби из Косовске Митровице на Божић обићи ће храм Светог Саве који се налази у јужном делу Косовске Митровице, а полазак је испред Техничке школе у десет сати.

На централном Косову Срби из Грачанице бадњаке секу у близини Грачаничког језера поред пута Приштина-Гњилане.

***

Шиптари каменовали аутобус са Србима у Ђаковици:
 Опет нисмо успели да упалимо бадњак одакле смо протерани

Аутобус у коме је било око 40 расељених Срба из Ђаковице каменовали су  Шиптари у овом граду испред цркве Успење пресвете Богородице

"Том приликом возач аутобуса задобио је лакше повреде", рекао је Танјугу председник Удружења расељених из Ђаковице Ђокица Станојевић.

Станојевић је додао да се инцидент догодио и поред полицијске пратње коју су Срби имали.



"Нисмо успели ни ове године да запалимо бадњак у граду одакле смо протерани. На самом улазу у цркву дочекала нас је група окупљених Шиптара који су каменицама засули аутобус", прецизирао је он.

Станојевић је рекао да је том приликом поломљено предње стакло аутобуса и да је возач задобио мање посекотине.

"Вратили смо се назад неуспевши да унесемо бадњак у цркву", додао је он.

Станојевић је најоштрије осудио овај инцидент, подсетивши да ово није први пут и да се слично догодило и пре годину дана и раније.

Он је затражио хитну осуду и реакцију међународне заједнице како би се расељеним Србима из Ђаковице омогућило једно од основних људских права - право на живот, повратак, слободу кретања и право на вероисповест.

(Танјуг)

[Гога]

Данас је Бадњи дан, а сутра Божић

Православни верници данас прослављају Бадњи дан, којим званично започиње Божићно славље, односно прослављање рођења сина Божјег, Исуса Христа.


Бадњи дан данас прославаљају верници Српске и Руске православне цркве, који време рачунају по старом Јулијанском календару.

Бадњи дан је назив добио по томе што се на тај дан у кућу уноси бадњак, који ће се затим на Божић запалити. Бадњак је битан симбол у хришћанству зато што се сматра да га је Јосиф запалио у пећини у којој је рођен Исус како би загрејао тек рођену бебу и Марију (Богородицу).

Полазак у шуму некада се обележавао и тако што се пуцало из пушака и прангија. Овај обичај био је битан како би се пуцњима уплашили вукови и медведи који би евентуално дошли на обод шуме у потрази за храном.



На Бадњи дан породица се окупља за истом трпезом. Комплетна припрема за Божић се уствари обавља заједнички. Најпре се жене и мушкарци раздвоје пре подне због другачијих послова, а потом после ручка сви заједнички учествују у припремању вечере и свега што је неопходно за сутрадан.

[Гога]

Данас је Бадњи дан, а сутра Божић

Православни верници у Србији славе по јулијанском календару Бадњи дан, а у понедељак, 7. јануара, Божић. Бадњи дан је последњи дан божићног поста и тада се довршавају послови око припреме дома и хране за најрадоснији хришћански празник – Божић.

Верници на Бадњи дан узимају бадњак који се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане. Бадњак се прелива вином и премазује медом, а под куће посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Исус Христос.

У црквама широм Србије служиће се повечерја и палиће се бадњаци. Патријарх Иринеј служиће литургију у поноћ у Храму светог Саве. Божићу претходи четрдесетодневни пост, а на дан празника трпеза је богата.

Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и опросте увреде.


Срби на окупираним територијама рано јутрос започели су обележавање Бадњег дана, одласком у оближње шуме по бадњак. Срби са севера окупираних територија од раних јутарњих сати секли су бадњаке у оближњим шумама а централна градска улица у Косовској Митровици је њима украшена.

Срби из централног дела окупираних територија, због безбедносних прилика, нешто касније ће организовано ићи по бадњаке. На Бадњи дан у свим црквама и 20 манастира Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске биће служена празнична литургија и ложен бадњак, речено је Танјугу у епархији.

Литургија ће бити служена не само у српским енклавама и на северу окупираних терииторија, већ и у градовима у којима је остао да живи мали број Срба као што су Приштина, Пећ и Призрен. Епископ рашко-призренски Теодосије служиће вечерњу службу у храму Св. Димитрија у Косовској Митровици а присуствоваће јој и директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију, Александар Вулин. За разлику од централне Србије и храмова Српске православне цркве у дијаспори, на окупираним територијама се не служи поноћна литургија.

Из Епархије рашко-призренске су позвали верни народ да се у што већем броју окупи у својим храмовима и у миру и духовној радости прослави Божић, радосни празник рођења Исуса Христа. Централна прослава Божића сутра на Косову и Метохији биће одржана у Грачаници, када ће Срби организовано посетити и храм Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице који је страдао у мартовским нередима 2004. године.

(Васељенска)

[Гога]

РАДОСТ БОЖИЋА:
Кад замирише тамјан и спусти се Божја милост

Срећко Ковачевић (90) са Златибора за `Курир` се присећа како је као дечак славио велики празник с оцем, мајком, браћом и сестрама. Волим кад за Божић падне снег, кад је све овако бело и чисто око нас, ко милост Господња, прича Срећко

ЗЛАТИБОР - Кад деда Срећко Ковачевић (90) у свом дому на крају Златибора прича о Божићу и "рождеству Христовом", као да се Божја рука спусти с небеса, па његова прича више и није прича већ молитва, умилна, тиха, песма скоро, појање празнично...


Радује се старина Божићу. Као да је јуче на свет постао, као да је ономад из мајчиног крила потрчао, као да неће за који дан да напуни 90 лета, као да толико дуго не носи тешко бреме живота на плећима...

- Мили ми ови дани пред Божић, ова тиха радост у срцу док чекамо дан Христовог рођења, мио ми овај мирис тамјана уз који се крстимо и Богу нашем молимо да у здрављу и весељу сви у кући, живи и здрави дочекамо велики празник - каже Срећко.

Ала царски вечерах

По брдима око Срећкове куће, у којој у слози и миру живи са сином Драгишом (64), снахом Анком, унуком Момиром и унуком Радом, пао снег, 89. божићни по реду за његовог века.

- Волим кад за Божић падне снег, кад је све овако бело и чисто око нас, ко милост Господња... Падне снег, приближи се Божић, а мени на очи изађу слике, миле и драге, сећање на мајку и оца, на моје старе... Бадње вече, ја мали, седимо ми око огњишта, отац Момир и стричеви Рајко и Миломир унели сламу, а нас у кући двадесеторо. Задруга велика, мајка и стрине скувале качамак, пред свакога од нас ставе по гуку, испред две ћасе, у једној расо, у другој сирће, ми једемо онај качамак, присмачемо расо и сирће, а срца нам пуна радости, знамо да је сутра Божић... Кад завршимо, кад поједе своју гуку качамака, ђед Микаило потапше се по стомаку и каже: "Ала царски вечерах" - тече прича Срећкова у његовој кући покривеној снегом, као млеко кад се проспе у карлицу...

Оне ноћи кад се Срећко родио Господ му је подарио неку чудну благост, благословио га својом бескрајном милошћу, па крај Срећка и немиран брзо постане миран, љут и чемеран се разблажи, тужноме срце зачас постане весело... И нема ту неког посебног објашњења, то је, једноставно, тако... Ја сведок!

- Гледам овог мог унука Момира. Да се само хоће оженити, да дочекам, да видим праунуке како гучу и пијучу у божићној слами на Бадње вече, као ми кад смо били мали. Ставе нам у сламу шећера, и лешника, и ораха, ако има, ми пијучемо и гучемо, ровимо по оној слами и тражимо и такмичимо се ко ће више да нађе, и радујемо се, и срца нам пуна радости кад нађемо лешник - прича Срећко.

Глад куцала на врата

У дане пред Божић често му на очи изађу слике мајке, стрина, часних старица...

- Јао Боже, како су се оне бориле да нам од празника направе дане радости и среће, и кад се имало, и кад је кућа била празна, а глад куцала на врата. Не знам одакле су, како су успевале да створе тај шећер, те орахе, сакрију ваљда током године и од себе, а кад дође Божић, оне све то изнесу пред нас да се радујемо, да знамо шта је Божић, шта је прави празник, да нам ти дани буду дани среће, пуног срца - прича старина.

Онако како је задојен, Срећко дочекао дубоку старост. Кад он прича, у кући сви ћуте, кад се кади тамјаном, прво се деда окади, па онда сви остали, поштује деда младе, па и они поштују њега.

- На Бадње вече легнемо сви крај ватре на ону божићну сламу, двадесеторо чељади. А у ушима нам звони песма бадњег јутра, она коју смо певали кад кренемо по бадњаке. И преспавамо некако, а једва чекамо да сване Божић, да сви викнемо углас - Христос се роди, Ваистину се роди...

Скромни
СРЕЋНИ С КОРОМ ХЛЕБА

- Било се задовољно са мало. Срећни кад имамо кору хлеба да понесемо за овцама. Нисмо много хтели и желели, па да будемо несрећни што то немамо. Задовољни смо били с тим што смо имали. Више се живело по Божјим законима и заповестима него сад. Кад наиђе старији човек, ти скинеш капу и пољубиш га у руку. Сад, гледам, наиђу понекад туристи, очешу се о мене, не веле ни "добар дан" ни "да бог помогне", а мени зачудо, што тако - каже Срећко.

Живот на катуну
ПРИЧАМ СА СОБОМ И СА СВРАКАМА

- Живот сам провео на катуну, са стадом оваца. Дођем с планине кући, обично мало пре Божића, останем до Младенаца, па назад на планину. Тамо на катуну, тамо је мој рај. Причам са собом и са неким свракама, сам месим себи хлеба, старам се о свом стаду. Има две године, нисам излазио на катун, а жао ми што не могу као некад - каже Срећко.

Постило се
ЧЕКАЛИ БОЖИЋ ДА СЕ ОМРСЕ

- Постило се. Читав пост. Једва чекаш кад ће Божић да се омрсиш. На зобаном или ражаном хлебу, на расолу и сирћету. Понекад умеси мајка и пшенични хлеб, а нама у кући празник. На Божић, кад се имало и кад се могло, закољемо овцу јаловицу, једемо меса тог дана, а после заборавимо кад га поново видимо. А зобани хлеб, као и ражани, опор, тежак, али једемо, важно је да је пун стомак, да смо сити - прича Срећко.

(Аутор: Зоран Шапоњић,Фото: Зоран Шапоњић, Курир)

[Гога]

БАДЊЕ ВЕЧЕ У СРБИЈИ:
Паљење бадњака у манастиру Бешеново, прослава у Поморављу, Краљeву, Смедереву...

Широм Србије верници се окупљају испред цркава и храмова како би присуствовали традиционалном паљењу бадњака

БАДЊЕ вече прослављено је празничном вечерњом службом и налагањем Бадњака уз народно весеље у фрушкогорском манастиру Бешеново.

Бешеново је смештено на јужним обронцима Фрушке горе недалеко од Сремске Митровице.

Манастир, који је задужбина краља Драгутина Немањића, у Другом светском рату потпуно је уништен, а обнова је почела 2012. године уз медијску подршку Вечерњих Новости.

НЕКОЛИКО ХИЉАДА ЉУДИ НА ПАЉЕЊУ БАДЊАКА У ЈАГОДИНИ

Неколико хиљада верника из Јагодине и околних села, присустовало је вечерас литургијама у Саборној цркви Светих апостола Петра и Павла, Светог архангела Михаила и Свете Петке Параскеве у овом граду и церемонији паљења бадњака у портама ових цркава.

Пре него што је стављен на ватру, бадњак који је носило неколико младића, у поворци верника и свештеника ношен је око цркава. Верници су се утркивали ко ће пре откинути гранчицу са бадњака, пре него што у целости изгори.

Пре церемоније паљења бадњака у црквама је служена литургија, а верници су бадњак китили новчаницама и испод њега остављали поклоне, јабуке, суве шљиве, орахе.

У црквеним портама служени су врућа кувана ракија, вино и чај.

Уприличен је и ватромет.

Председник Скупштине града Јагодине Драган Марковић - Палма, традиционално, са сарадницима и породицом, присустовао је паљењу бадњака у свом родном селу Кончареву, на левој обали Велике Мораве, око шест километара од Јагодине.

Бадњак је запаљен, у порти цркве "Светог Јована Криститеља", коју је прошле године освештао патријарх Иринеј са владиком шумадијским Јованом а којој је ктитор Марковић са породицом.

Веома свечано је било и у црквама средњовекових манастира Раваница код Ћуприје, Манасија код Деспотовца, Каленић код Рековца, Миљков манастир код Свилајнца.

ПРОСЛАВА У КРАЉЕВУ

У Краљеву испред Храма Светог Саве уприличено је традиционално паљење бадњака. У веселој атмосфери велики број верника се окупио да присуствује свечаности
Фото: Г. Шљивић

СЛАВЉЕ У СМЕДЕРЕВУ

Неколико хиљада окупљених верника на градском тргу испред храма Светог Ђорђа у Смедереву, присуствовало је традиционалној прослави Бадње вечери и паљењу бадњака. Окупљени су могли да се послуже врућим вином и ракијом а најмлађима су дељени пригодни пакетићи.
Фото: Н. Живановић

ПАЉЕЊЕ БАДЊАКА И БОГОСЛУЖЕЊЕ У ЛОЗНИЦИ

Паљењу бадњака и богослужењу, у три лозничке, градске цркве, присуствовало је најмање 15.000 верника. Малишанима је приређено пијукање у слами и дарови, које је обезбедила Црквена општина Лозница.


Протојереј ставрофор Милан Алескић, старешина градских храмова, рекао је да "љубав доприноси ваксрсењу Јадра, Вуковог завичаја, а нове богомље, дупке пуне као и древа на Шанцу, са ког се бранила Србија од Османлија, сведоче да је вера дубоко у срцима и младих и старијих Јадрана".

Пуни су били и храмови у селима као и Бањи Ковиљачи и овдашњим манастирима од Троноше до Чокешине.

- Лепо је свугде Богу хвала, али је Лозница увек нешто посебно - поручује епископ шабачки Лаврентије.


Фото: В. Митрић

(В.Н. Танјуг)

***

ХРИСТОС СЕ РОДИ:
 Божићна литургија у Храму Светог Саве у Београду

Хиљаде верника присуствује божићној литургији у Храму Светог Саве на Врачару где је претходно патријарх Иринеј предводио освештење и паљење Бадњака.

Патријарх је у обраћању окупљеним грађанима поручио да овај највећи и најрадоснији хришћански празник треба да испуни наша срца и домове, а да свету и нашој земљи донесе мир и слогу, мир који је, како каже, Христос донео својим рођењем.

"Ми вечерас славимо рођење сина Божјег, рођење онога који жели да нас препороди и обнови слику Божју у нама, јер смо ми икона и слика Божја, јер смо ми мали богови у телу земаљском", поручио је Иринеј.

Он је позвао мајке да рађају и на тај начин испуњавају свету заповест Божју, истакавши да то није само њихова дужност, већ и велика част.

"Бити сарадник Божји у стварању и рађању новог живота коју је само Бог наменио родитељима и мајкама је велика част. Рађајте се и множите и напуните земљу", рекао је патријарх и додао да "овај глас Божји треба да чују све мајке и да се радују што им је Господ дао ту част што се мајком називају".

Патријарх Иринеј је честитао свим верницима који обележавању Бадњи дан и Божић, традиционалним поздравом "Мир Божји, Христос се роди".

"Нека је срећан Бадњи дан и благословен најрадоснији и највећи празник поводом Христовог рођења", рекао је патријарх.

(Танјуг,вечерње НОВОСТИ)

[Гога]

ИЗВУЧЕНА ТРИ ЗЛАТНИКА!
У Крушевцу чесница од 70 килограма; Колач ломили и Ужичани;
У Грачаници славили уз КФОР

КРУШЕВАЦ - Замање од пола сата, укусна Божићна чесница у порти Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу нестала је из тепсије, а толико је у недељу било и потребно времена да се пронађу три сакривена златника. Осмогодишња Крушевљанка Теодора Степановић имала је доста среће и у порти и код куће.

-Јутрос сам исто извукла златник и баш сам срећна, јер нисам очекивала да ће то да се догоди и овде – каже за „Новости“ Теодора Степановић, која 17. јануара пуни девет година и ученица је Основне школе „Нада Поповић“.

 Одмах иза Теодориног проналаска, златници су се појавили у комадима чеснице у рукама Лазара Лукића и Наталије Стојановић. У пекари „Нана“ која већ четврту годину заједно са Туристичком организацијом Крушевца припрема манифестацију „Ломљење Божићне чеснице“ верују да су умесили најбољи колач до сада.

- Такве оцене чујемо,а сигурно је да смо се потрудили и да је чесница резултат труда наших креативних пекара– каже за „Новости“ Владимир Лукић, власник пекаре, додајући да су златнике донирали директор БИЕ, Братислав Гашић, Јелица Ђуровић-Петронијевић, директорка ФАМ-а и Предраг Вукићевић, председник РПКК. Нас шесторо је било укључено у припрему и цео процес је трајало око пет сати.

Божићни колач „сервиран“ у порти Саборне цркве тежио је око 70 килограма. Ломљењу чеснице претходио је наступ Дечијег хора „Свети Кнез Лазар“ Цркве Лазарице. Епископ крушевачки Давид рекао је у обраћању бројним присутним верницима да се из царског града на дан Божића шаљу најсрдачнији поздрави на небесима и на земљи.

-Да се радујемо и да се веселимо заједно са небесима, заједно са свим силима анђеоским и људским, јер нам се роди спас, да борави с нама, да с нама хода, да нас слуша, крепи, брани, да нас освећује и просветљује – рекао је епископ Давид.

КРУШЕВАЦ У ЗНАКУ ПРАЗНИКА

БОЖИЋНИобичаји испоштовани су и у Градској управи. Градоначелница Крушевца Јасмина Паруловић дочекала је у недељу ујутро три положајника, награђиване математичареТеодоруПајић, ДанилаГрујића и ДушанаРадисављевића. И друге институције и појединци посветили су ове дане Божићном духу. Одржане су бројне хуманитарне акције, међу којима и концерт намењен изградњи Цркве Светог Никола и апостола Павла у насељу Уједињене нације.


Кувано вино и чај за вернике

Црква Светог Ђорђа

И УЖИЧАНИ ЛОМИЛИ ЧЕСНИЦУ, ПРВИ ПУТ ОВЕ ГОДИНЕ

По угледу на Београд град Ужице је у сарадњи са Црквом, први пут овог Божића организовао испред цркве Светог Ђорђа ломљење чеснице пречника преко 2 метра, састављене од 1.600 кајзерица, а први налазач дуката је ученик Кристијан Катић.

Чесницу је израдило и поклонило ПП Сретен Гудурић.

„Радо смо прихватили позив и у веома кратком року направили чесницу која је тешка 70 килограма,пречника два метра ,састављену од 1600 делова ,кајзерица“, каже генерални директор Сретена Гудурића Александар Станојевић.

У чесници су се налазила три дуката, од којих је два поклонио Град Ужице, а један златара Карат.

Ученик Катић који је пронашао дукат је рекао је да је чуо да пронаћи пару у чесници значи срећу.

"Због тога сам срећан и надам се да ћи бити срећан целе године и добар у школи“, рекао је Кристијан.

ЛИТУРГИЈА У ГРАЧАНИЦИ У ПРИСУСТВУ КФОРА

Божићна литургија поводом најрадоснијег хришћанског празника окупила је данас бројне вернике са централног Косова на литургији која је одржана у Манастиру Грачаница, где је служио епископ рашко-призренски Теодосије.

Током литургије у манастирском дворишту били су присутни припадници Косовске полиције и Кфора.

„У радости дочекујемо празник Божића“, казао је владика, преноси Радио КиМ.

Свечану литургију поводом Христовог родења заједно са владиком Теодосијем служили су свештеници епархије рашко призренске.

Црква, окићена Бадњаком, украсима и сламом, била је пуна верника.

На литургији се причестио велики број верника и деце.

Епископ Теодосије прочитао је посланицу спрког партијарха Иријена, који је поручио даје Косово и Метохија српски Јерусалим.

„У радости и ми данас доцекујемо празник Божица, у храмовима у домовима, у породицама. И ми на Косову и Метохији радујемо се Божићу, да нам Богомладенац Христос дарује силе и снаге да опстанемо на његовом путу , васкрслом путу, путу који води у живот вечни“, рекао је епископ Теодосије.

Владика је поручио верницима да је потребно „да сачувамо све оно што смо примили од наших предака који су сачували и своје име и своју веру и ову свету земљу која је од Бога дата“.

(С.Бабовић, Танјуг)

***

Традиционално београдско ломљење чеснице испред Храма Светог Саве

ПЛАТО испред Храма Светог Саве у Београду ове године био је место традиционалног ломљења божићне честице, коме је присуствовао и патријарх Иринеј. Пекари из Уније пекара Србије направили су два божићна колача од 180 и 80 килограма, у којима су била три златника и десет сребрњака.

Срећу да извуку златнике имали су десетогодишњи Ђорђе Стефановић и две године старија Дарија Туцаковић, који су први пут ове године присуствовали овом обичају. Београђанима је подељено и 2.000 пакета пекарских производа.

- Мању чесницу правила су четири млада пекара, који су четврто колено у породици која се бави овим занатом - каже Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије. - Чесница од 180 килограма, пречника два и по метра, дело је седам мајстора, којима је било потребно пет сати да је направе. Поводом Божића, незбринутој деци смо поклонили 500 пакета наших производа.

(В.Н.)

[nina]

Симболика и обичаји Бадњег дана

Бадњи дан најављује велики хришћански празник Божић. Тог дана бадњак уносимо у наше домове, а породица се окупља уз посну трпезу.

Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огрeју Христа и његову мајку. Обичаје око Бадњег дана су Срби наследили од својих предака и још увек их одржавају.

За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Везује се за словенско божанство Световида. Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.

Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. То је средишњи елемент симболике рађања новог сунца јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацаних у небо су најављивале много рода и приноса.

Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца.

Пре сечења се дрвету назове "добро јутро", честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а онда му се дарује колач посебно направљен за ту прилику (чесница).

Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак.

Онај ко је секао бадњак, трудио се "да се дрво не мучи" тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.

Када домаћин донесе бадњак, оставља га поред улазних врата, а тек са првим мраком се бадњак уноси у кућу и ставља, према обичају, на огњиште.



Хришћански смисао

Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Бадњи дан је последњи дан четрдесетодневног поста и то је увод у један од највећих хришћанских празника – Божић. Обичаји и празновање почињу Бадњим даном, а све се своди на један циљ – умолити Бога да сачува породицу.

Посипање житом на Бадњи дан и Божић подсећа нас на жито које је Мајка Божија, када јој се родио син, бацала животињама у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао.

Слама у дому се тумачи као сећање на то да се Исус Христ родио на слами, чиме је бадњеданска слама симбол јасли у Витлејемској пећини.


Кађење дома је симбол смирне и тамјана који су доношени као дарови новорођеном Исусу. Ораси у слами у угловима куће симболишу власт Божју на све четири стране света.

Поред тога, на сто се поставља божићна свећа и сито или тепсија у коју домаћица ставља четири велике румене јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и орахе. Све то представља жељу за достојним приходом и добрим животом у кући.

Пред оваквом бадњачком вечером, домаћин се прекрсти, припали свећу, окади трпезу, прочита молитву Господњу, разломи колач и сву чељад понуди вечером, при чему се уз чаше вина дижу здравице.



Симболика

Бадња погача симболише самог Исуса Христа ("Ја сам хљеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хљеба живјеће ва вијек; и хљеб који ћу ја дати за живот свијета“ – Јован 6,51).

Риба симболише такође Исуса Христа, јер на грчком језику, преко кога су наши преци примили хришћанство, риба је ИХТИС, а то је скуп иницијала Исуса Христа.

Со симболизује божанску силу, која чува дело божије, као што со чува хлеб и рибу од плијесни и трулежи.

Вино је симбол Исусове крви којом је на Голготи дао откуп Богу за грехе људске, док мед симболизује сласт вечног живота.



Уношење бадњака и сламе

У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера.

Понегде сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипају се бадњак, слама и полажајник.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају "Ко је?" одговара "Бадњак вам долази у кућу". Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори "Добро вече бадњаче!". Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу и поздравља укућане речима "Срећно вам Бадње вече", на шта га укућани отпоздрављају са "Бог ти добро дао и среће имао", док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и љешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Орахе који су у угловима нико не узима.



Паљење бадњака

Бадњак се целива и ставља на огњиште. Када је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу − китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином, посипали житом…

Обичај налагања бадњака на ватру веома је стар. Деца "џарају" ватру, односно гранчицама распаљују ватру изазивајући прегршт варница и искри.

По завршетку, домаћин окади цео дом и вечеру, запали свећу и приступа се бадњој вечери.



Бадњи колач

Божићни колач, познат под различитим називима, домаћица је месила рано ујутру на Бадњи дан, а некад му је приписивана посебна моћ.

Негде се на Бадње вече меси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и намазана медом.

Бадња вечера је посна, али богата. Претходи јој четрдесетодневни пост и свако јело које се изнесе на трпезу има симболичко значење. Треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља.



Бдење

На Бадње вече, ноћ пред Божић пече се месо за сутрашњи празник.

Током ноћи се пазило кад ће бадњак да прегори. Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а касније је само један мушкарац остајао да бди. Према обичају, онај ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан са њим треба да се помири.





Савремено обележавање Бадњег дана

У данашњим, урбаним условима се прослава Бадњег дана изводи у донекле промењеном и прилагођеном облику.

У немогућности сече бадњака у шуми и спаљивања на огњишту сачуване су неке друге особености овог дана, а то је посна али богата трпеза, купљени бадњак у облику пар храстових гранчица и нешто сламе (негде се дода и грана дрена) увезаних црвеном врпцом.

Посвећеност огњишту се огледа у окупљању целе породице за трпезом. Раније се вечерало на слами на кућном поду, па се зато и данас, испод стола за којим се вечера, стави мало сламе и гранчица бадњака.

Спаљивање бадњака се обавља, углавном, паљењем пар листова храста у погодном простору. У новије време се јавило колективно налагање бадњака испред цркве, одношењем у црквену порту или испред манастира, где се кућни бадњак спаљује на великом бадњаку.

[Гога]

Христос се роди! Срећан Божић

Православни верници који поштују Јулијански календар данас славе Божић - рођење Исуса Христа.

Српска православна црква и њени верници данас славе Божић, дан рођења Исуса Христа. Божић данас славе православне цркве које се држе старог, јулијанског календара. Поред Српске православне цркве (СПЦ), између осталих, то су и руска и грузијска црква, јерусалимска православна патријаршија и Света Гора.

Верници Божић виде као најрадоснији хришћански празник који се слави три дана.

Симболи Божића код православних Срба су бадњак и чесница.

Божић је породични празник и слави се у кући и у црквама. Под куће се по традицији посипао сламом да би се дочарао скромни амбијент пећине у Витлејему у којој се, по Библији, родио Христ.

Чесница, погача у коју се ставља новчић, меси се и ломи на Божић на онолико делова колико има укућана. У чесницу се ставља новчић од сребра или злата који симболизује дар новорођеном Христу, а верује се да срећа чека оног у чијем комаду буде новчић.

Људи се на Божић поздрављају са "Христос се роди", а одговор је "Ваистину се роди".

Указујући на значај божићног празника, патријарх СПЦ Иринеј је у Божићној посланици навео да је "Христос дошао као Спаситељ свих народа" али да "радост дарованог нам спасења заједно можемо доживети само кроз међусобо праштање и измирење".

Наводећи да "блага реч лечи, груба реч повређује", а да су "ране од речи често грубље и од физичких рана", патријарх Иринеј је "духовну децу" СПЦ позвао на међусобно разумевање, љубав и праштање,

"Чувајмо се тешких и неопрезно изговорених речи, имајући на уму да друштвено окружење у коме живимо стварамо управо речима", нагласио је поглавар СПЦ.

Он је нагласио да се Србима на Косову одузима чак и основно право на живот достојан човека, као и да слобода за српски народ и све друге није могућа у "самопроглашеној лажној држави Косово".

Он је навео да то доказује и "увођење злогласних такси" на српску робу, затим "сталне претње, хапшења, оснивање такозване косовске војске, чији је циљ даље застрашивање и коначни изгон свих Срба" са Косова.

Патријарх Иринеј је позвао, у посланици, на праштање и помирење народе са простора бивше Југославије.

***

У Храму Светог Саве у Београду ноћас је одржана поноћна литургија на Бадње вече
 коју је служио викарни епископ ремезијански Стефан

***

Патријарх Српске православне цркве Иринеј предводио је освећење и налагање бадњака
испред Храма Светог Саве

Осим великог броја грађана, паљењу бадњака присуствовао је и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

Патријарх је честитао православним хришћанима широм света Божић традиционалним поздравом "Мир Божји, Христос се роди! Ваистину се роди!" и позвао на јединство српског народа где год да живи.

Пожелео је срећно Бадње вече Србима у отаџбини, али и ван ње, који своју православну веру чувају у својим срцима. Такође, пожелео је срећан празник и Србима у Републици Српској уз поруку да смо јединствен народ што би, како је рекао, волео да буде случај и са "братском Црном Гором".

"Народ у Црној Гори показује да је српског порекла и да чува српску православну веру", рекао је Иринеј и позвао да то јединство буде трајно и чврсто јер сви, како каже, носимо истог Господа у нашим срцима.

"Надам се да се не делимо и да се не свађамо и да славимо једног спаситеља, то жели јединствена Српска православна црква. Ми сви дишемо једним духом и једном жељом да будемо јединствени народ Светога Саве", поручио је поглавар СПЦ.

Патријарх је рекао да смо пред вратима најрадоснијег празника који наговештава долазак богочовека Исуса Христа међу људе што је, како је рекао, највећи догађај у историји људског рода.

Говорећи о бадњаку, патријарх Иринеј је казао да је то дрво живота и симбол Христовог рођења.

"Црква нас позива да чувамо наше обичаје, али да не заборавимо да је суштина у Исусу Христу, који је због нас узео људски облик и тиме показао љубав према нама", поручио је патријарх Иринеј.

***

Паљење бадњака у Грачаници

ГРАЧАНИЦА - Велики број Срба из Грачанице и околине присуствовао је освећењу и паљењу бадњака у порти манастира Грачаница, чиме је и званично почело обележавање Бадње вечери као увода у најрадоснији хришћански празник, Божић.

Након тога преломљена је чесница, а уз комад хлеба деци су подељене бомбоне и суво воће.

"Данас сам овде са породицом, ево донели смо гранчицу бадњака да је положимо да изгори. Драго ми је да је ове године оволико народа испунило манастирску порту, никада није било више људи", прича Данијела Прица из Грачанице, преноси Танјуг.

Окупљени верници крај древне задужбине Краља Милутина изразили су жељу да сваки наредни Божић сабере што више Срба око својих светиња али нису пропустили и да прокоментаришу догађаје у вези са СПЦ у Црној Гори.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=8gONHKYPxFA" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=8gONHKYPxFA</a>

"Нашој браћи у Црној Гори одавде из Грачанице желим да поручим да истрају у својој борби да одбране наше светиње, надамо се да ће Свевишњи Господ да услиши наше молитве и да ћемо уз божју помоћ успети да очувамо и српске цркве у Црној Гори", рекао је Горан Стојановић из Грачанице.

У присуству неколико десетина верника данас је у храму Светог Саве у Јужној Митровици служена света архијерејска литургија, а након тога је обављено паљење бадњака.

(`Политика`)