forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Август 25, 2019, 18:11:16


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: `Косметски одред`, највећа тајна Србије  (Прочитано 197 пута)
nina
Пуноправни члан
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 114



Погледај профил
« послато: Април 04, 2019, 05:26:14 »

КОСМЕТСКИ ОДРЕД НАЈВЕЋА ТАЈНА СРБИЈЕ!
    Српски специјалци наоружани до зуба иду на Косово!
    Строго чувана тајна о којој се ћутало!

И даље сви окрећу главу када се помене ова тема

Српска војска била је спремна да се врати на КиМ, на шта по Резолуцији 1244 СБ УН има право, формиран је и до зуба наоружан `Косметски одред`, али је ипак 2001. године расформиран, а њен генерал смењен под слоганом да је то била приватна војска Слободана Милошевића.

Од тада судбина јединице и специјалаца који су били у њој није позната, нити се о њој прича.

- Припадници `Косметског одреда` живе и раде у оквиру Треће армије ВЈ у ишчекивању одлуке да се врате на Косово у мисију мира и заштите културне баштине. Нека данашњи дан уђе у историју као дан повратка на свету српску земљу - рекао је 1. септембра 2000. године командант Треће армије генерал Владимир Лазаревић поводом формирања овог одреда.

За команданта `Косметског одреда` именован је генерал-пуковник Момир Вукадиновић, коме је генерал-пуковник Небојша Павковић, тадашњи начелник Генералштаба ВЈ, у име председника СРЈ Слободана Милошевића предао заставу одреда.

ВЈ је тако јавно представила одред који ће први да се врати на простор КиМ. Крштено име ове јединице јесте Трећи одред специјалне намене и већином су га чинили припадници ВЈ, као и један број обучених припадника у униформама МУП-а Србије.




У Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, у додатку 2, став 6, се наводи:

Цитат
"Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља биће дозвољено да се врате да би овављали следеће функције: везу са међународном цивилном мисијом и међународним снагама безбедности, обележавање/чишћење минских поља, одржавање присуства на српским историјским локалитетима, одржавање присуства на кључним граничним прелазима. Затим се у напоменама наводи да ће "повратак особља бити под надзором међународних снага безбедности (КФОР) и биће ограничени на мали договорени број ( стотине, не хиљаде)". Дакле, сваки повратак особља би требало да буде договорен и дозвољен, и само у циљу обављања четири наведене функције ( веза, обележавање/ чишћење минских поља и присуство на историјским локалитетима и кључним граничним прелазима). У складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, не постоји могућност слања 1000 војника из било којег другог разлога осим горе поменута четири или без претходног договора. Штавише, све четири наведене функције без проблема гарантују или КФОР или (тзв.) Косовске безбедносне организације, и таква одлука би у овом тренутку била анти-историјска"

Како се сазнаје, одред је само годину дана након формирања распуштен, а генерал-пуковник Момир Вукадиновић је у оквиру велике НАТО акције чишћења неподобних официра смењен 2001. године.

Покушали смо да вратимо генерала Треће армије Владимира Лазаревића у прошлост и да га питамо за одред који је, како је 2000. године рекао, требало да се врати на свету српску земљу, али нисмо имали великог успеха:

- Сви су заборавили на тај јуначки одред, нажалост. Нисам у прилици и тешко ми је о томе да причам. Био је то скуп професионалаца који су добровољно дошли у састав те јединице... Немојте... Не могу.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=pNcZj0i2gR8" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=pNcZj0i2gR8</a>

Подсетимо предаји заставе јединице присуствовали су потпредседник савезне владе Никола Шаиновић, републички министар полиције Влајко Стојиљковић, Зоран Анђелковић Баки, савезни министар одбране генерал армије Драгољуб Ојданић, као и војни аташеи 12 земаља и представник београдске канцеларије Уједињених нација.

И 19. година после формирања јединице о њој се и даље ћути...



СНАГЕ `КОСМЕТСКОГ ОДРЕДА`:

* 1.000 војника и полицајаца

* 53 BVP-a M80 i M80A

* 17 BOV-1

* 4 BRDM-2

* 19 специјалних возила

* 108 неборбених возила


Извор: Ало


.........


Цитат
А, може ли враћање Војске Србије на Косово и поштовање Резолуције 1244?


Судбина "Косметског одреда" Војске Југославије

Пише: пуковник Горан Јевтовић

Генерал-потпуковник Момир Вукадиновић, који је, као и сви остали, противзаконито и, наизглед мимо било какве логике, пензионисан у септембру 2001.године, заслужује посебну пажњу. Не ради простог поређења поштованог генерала са осталима, јер би то било неумесно с моје стране и непотребно, већ због нечега потпуно другог, али стратешки важног.

Генерал Момир Вукадиновић, у рату командант Београдског корпуса, током 2000. године је одабран и постављен на дужност команданта «3. Одреда специјалне намене ВЈ», који је колоквијално, врло брзо назван – Косметски одред. Јединица која је била одређена за повратак на КиМ према Војнотехничком споразуму из Куманова и у складу са Резолуцијом 1244.


Овде можете преузети Куманосвски споразум.

Овде можете преузети Резолуцију 1244

Био је то ванформацијски и вансеријски састав препотчињен 3.Армији, бројао је око хиљаду посебно одабраних професионалних припадника војске и полиције, са пратећим особљем, организован у четири механизоване чете и остале, мање мешовите јединице. Врхунски су били опремљени, наоружани, обучени и увежбани, и, изнад свега, ванредно мотивисани за извршење деликатног задатка.

3.Одред специјалне намене је располагао  следећом тежом борбеном и осталом техником:

- 53 БВП-а (борбена возила пешадије М-80 и 80/А, оклопни транспортери на гусеницама),

- 17 БПВ-а (борбена војно-полицијска возила, оклопни транспортери на точковима),

- 4 БРДМ-а (оклопна борбено-извиђачка возила на точковима),

- 19 специјалних возила,

- 108 неборбених возила.


Завршна смотра 3. Одреда специјалне намене – Косметског одреда, када је изведена и тактичка вежба са бојевим гађањем под називом «Повратак 2000», одржана је 1.септембра 2000.године на полигону код Пирота, и од тог тренутка је кренуо тајминг за повратак наведене јединице на КиМ. Догађају су поред највиших представника државних органа, Војске и МУП-а, присуствовали високи представници ОУН, војнодипломатски кор, а исти су забележиле све светске и домаће агенције и посленици медија, њих преко стотину акредитованих.

Смотра Одреда је изведена у времену када се, након снажне дипломатске активности наше државе,  очекивала дозвола СБ ОУН и званични позив Команде КФОР-а за упућивање састава у тамошњу мировну мисију.

Доказ томе је, што је 10-так дана након смотре и изведене вежбе, у Генералштаб ВЈ стигао телеграм команданта Мировне мисије на КиМ, у којем је стајало, између осталог – да се предузимају мере за прихват мировне јединице СР Југославије, али да још увек нису створени логистичко-технички услови за размештај људства и технике, као и друга питања у вези ангажовања, у ком смислу се предлаже да се упућивање Одреда одложи за децембар 2000.године...

Порука нам је била јасна – чекали су се резултати септембарских избора и већ тада припремљен сценарио петооктобарског преврата.

Време које је уследило јасно је показало зашто је одлагано упућивање наших снага и на који начин је то кључно питање, које ће пресудно утицати на даља збивања на КиМ, бити решено од стране тзв. међународне заједнице, односно НАТО-а.

Шта је значило, симболично, Вукадиновићево пензионисање, које је било, уједно, и понижавајуће деградирање?

Обрачун, не само са генералом лично као командантом Одреда, већ и са том јединицом, која ће врло брзо бити и формално расформирана у склопу «реорганизације» војске. Нема команданта, нема ни јединице. То је изнад свега било и одрицање државног врха од саме идеје, односно обавезе да наше снаге вратимо на Косово и Метохију. Јер, након тог чина, дакле, након петог октобра, а особито после септембра 2001.године, нико више из државног врха није ни смео да помиње повратак.

Тим проблемом се искључиво бавила Војска (ГШ, 3.Армија и Приштински корпус) и притом мислим, пре свих на начелнике Генералштаба, генерал-пуковника Небојшу Павковића а затим, посебно, генерал-пуковника Бранка Кргу, и то приликом редовних сусрета са командантима КФОР-а, када су се постављала директна питања о времену повратка оружаних снага на КиМ. О томе су редовно састављани извештаји са предлозима мера и упућивани члановима ВСО.

Међутим, обезбеђено је да се тако важно питање потпуно медијски и на све друге начине игнорише, плански гура у заборав а затим и потпуно архивира.

Тај чин је недвосмислено представљао први корак у правцу одустајања од најаче полуге (а то је и време показало) којом би се испунила обавеза из резолуције, догађаји на терену преокренули, избеглим Србима и осталима са КиМ показала не само решеност да се покрајина сачува у саставу Србије, већ и да се омогући повратак на огњишта најмање десетинама хиљада људи. И то у првом таласу. Народ увек иде за војском, старо је правило.

Интерне процене органа и служби Војске Југославије, до којих се долазило путем неформалних анкета управо у избегличким центрима широм Србије и Црне Горе, апсолутно су потврдиле наведену претпоставку. Дакле, подстрек и за напаћени народ и за војску, пре свега на психолошком плану. И, све то је, скоро преко ноћи, нестало као мехур од сапунице.


Да ли би нам се догодио у тако претпостављеним условима, са Косметским одредом на терену, прво масакр 2004.године, а затим и проглашење независности «Косова» почетком 2008.године?

Сигуран сам и убеђен као професионалац, да до свега тога не би дошло.

Уосталом, биле су разрађене све могуће варијанте. Од најмањих инцидената до оружаних сукоба ширих размера, које је Одред могао да решава, у зависности од интезитета, аутономно од више дана до више недеља. Међутим, биле су предвиђене и адекватне снаге у готовости за интервенцију, тежишно из Приштинског корпуса и 3.Армије, уколико би сарадња са КФОР-ом и предвиђена заштита изостале, односно, уколико би се ситуација на терену изокренула у супротном смеру. То је према међународним прописима уобичајена и легитимна процедура.

Напред наведено ваља тумачити у светлу чињеница које су биле веома видљиве и свима познате – у то време су се у саставу мировне мисије ОУН на КосМету налазиле и снаге оних земаља које нису биле чланице НАТО-а. Рецимо, бројчано јак и мотивисан контигент оружаних снага Русије, затим Украјине и других пријатељских држава. Свакако је да наше снаге не би биле усамљене и остављене на цедилу. А са њиме и српски народ.

И не би изигравали «глинене голубове», онако како ће од 2003. па надаље, неосновано и константно, а према налозима својих западних ментора, изјављивати тадашњи министар одбране, Борис Тадић. Уосталом, шта је ризичније и жалосније – то што би прекаљени професионални војници, сви од реда добровољци, «изигравали глинене голубове» јер им је то, у крајњем, у опису послова, или што је голоруки српски народ и припадници осталих заједница у том статусу непрекидно, ево, пуних 15 година? (сада већ 19.година)

Можда је, управо због свега наведеног, подсећање на 1.септембар 2000.године када је постројен Косметски одред и када су нас делиле недеље а највише пар месеци од његовог упућивања, најоригиналније завршити једном необичном и крајње симболичном секвенцом, својеврсном поруком, коју и дан данас може да посведочи више од хиљаду учесника и гостију.

У склопу церемоније, начелник Генералштаба, генерал Павковић је свечано уручивао Војну заставу команданту Одреда, генералу Вукадиновићу и том приликом истакао: «...данас предајем Војну заставу 3.Одреду као најчаснији симбол наше отаџбине. Застава симболизује нашу слободу, државни суверенитет и недељивост наше територије. Она је уједно, највиши симбол војничке части и ваше оданости нашим националним интересима...»

С обзиром да је падала киша, са небеса је, баш тада, тачно у том тренутку, и прецизно баш  према врху копља, запарала муња уз снажан одјек грома.

Сви су је видели и на свој начин доживели (и преживели). Само једна, и ниједна више – муња и гром. Нико није био повређен. Остаје нам, да након толико година, поново размишљамо о тој недвосмиленој поруци и симболу, као правом одговору нашем властитом, умишљеном самопорицању и самозатирању.

Онако  како нам је у аманет оставио и пророчки поручио патријарх Павле – «Бог помаже ако има коме...»

Уосталом, још увек није касно да вратимо неки нови Косметски одред или одреде. Осим ако није укинута резолуција 1244, а да о томе нисам обавештен.

Кориштен материјал Фонда стратешке културе

Приредио Вања Савићевић


Извор:ВОСТОК

Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!