forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 10, 2018, 19:52:33


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1] 2   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Дијаспора  (Прочитано 19897 пута)
НДанило
Администратор
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1001



Погледај профил
« послато: Јун 16, 2011, 03:32:06 »


Хтјели то признати или не у нашу државу је добро дошао само наш новац, а дал смо ми и наша дјеца!?






Zašto tako, otadžbino?

Gde god da su "Vesti" tražile objašnjenje za ignorantski odnos države Srbije prema 16. evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu, uvek se završavalo kod podatka da niko od visokih zvaničnika nije bio da pozdravi mladiće i devojke koji, iako u većini rođeni u drugoj državi, i te kako čuvaju kulturno nasleđe svog naroda i matice.

- Odsustvo najviših zvaničnika pokazuje koliko je ozbiljan pristup države dijaspori. Očigledno smo dobri samo kada donosimo pare - jetko zaključuje predsednik Organizacionog komiteta ovogodišnje smotre Nenad Milenković.

Ali, čak i kad se gleda količina novca koju je Beogradu donela Smotra, a računica se kreće između milion i dva miliona evra, ona nije za ignorisanje.


- Računajte da je bilo 2.500 ljudi na sceni i da je po osobi potrošeno 400-500 evra, pa ćete doći do cifre koja je ostavljena u Beogradu: za smeštaj, za hranu, za suvenire, za orkestre, za iznajmljivanje Centra Sava. Ali ni to ovu našu državu nije interesovalo, što ne znači da mi kao organizatori nismo zadovoljni i da ne bismo sledeće godine opet ovde priredili smotru - poručuje Milenković.

 Uplašili predsednika

Organizator ne može da razume da najveće okupljanje srpskih folkloraša iz dijaspore i regiona i to u prestonici Srbije nije zaslužilo prisustvo bar jednog ministra. Od gradonačelnika Beograda nije stigao čak ni odgovor na poziv da prisustvuje manifestaciji. Za odsustvo predsednika Srbije Borisa Tadića, pokrovitelja Smotre, organizator ima objašnjenje.

- Kao organizatori smo dobijali mejlove od pojedinih društava da će zbog hapšenja Ratka Mladića bojkotovati predsednika, da će ga izviždati. To je nedopustivo i ja sam bio za to da se ta društva suspenduju. Ako dođe domaćin kuće, on mora da se ispoštuje i ne mogu se mešati politika i folklor.

Mislim da je to razlog što nije došao predsednik, ali ne razumem zašto Đilas, Srećković ili ministar za kulturu nisu bili - kaže Milenković.

Iako je ostao gorak ukus u ustima zbog činjenice da niko od visokih zvaničnika nije prisustvovao najvećem okupljanju dijasporske omladine, prvi put organizovane u Beogradu, Milenković primećuje da su folkloraši prezadovoljni, a ima i objašnjenje za odsustvo publike u velikoj sali Centra Sava.

- Nije ono što smo očekivali, ali nije baš da smo iznenađeni. Ne bih rekao da nije bilo publike, to vidimo po prodaji karata. Prodato je između 3.000 i 4.000 ulaznica. U svakom slučaju, mnogo više nego u proteklih 15 godina, kad je prosek bio oko 300 prodatih ulaznica. Prošle godine u Brčkom nismo ni prodavali karte, ali i pored toga nije bilo publike - primećuje Milenković.

 Od Ministarstva - 5.000 evra

Jedino sa Ministarstvom vera i dijaspore Organizacioni komitet je ostvario zadovoljavajuću saradnju. Ministarstvo je obećalo da će sa pola miliona dinara (oko 5.000 evra) sufinansirati Smotru. Taj novac još nije uplaćen.

Svako kulturno-umetničko društvo koje je učestvovalo u takmičarskom programu, njih 51, imalo je obavezu kotizacije i tek sa onih 5.000 evra iz Ministarstva može se pokriti trošak za iznajmljivanje dvorane u Centru Sava koje je organizatora koštalo 12.900 evra.

Utisak da se igralo pred polupraznom salom dolazi i zbog toga što je rodbina učesnika koja je doputovala sa njima, napuštala salu kada se završi nastup njihovih, ali i zato što nikada do sada nisu igrali u tako velikom prostoru.

Odsustvo publike iz Beograda organizator vidi i u činjenici da beogradski mediji nisu propratili Smotru kako to ona zaslužuje.

- Mediji u Srbiji za sve traže da im se plati, čak i kad se radi o ovako značajnom kulturnom i nacionalnom događaju. RTS se uključila u poslednjih nedelju dana, iako smo ih mi kontaktirali pre osam meseci. Praktično, BN iz Republike Srpske je jedina televizija koja nas je maksimalno pratila - ističe glavni organizator ovogodišnje Smotre.
 
RTS se samo kratko pojavio za vreme našeg defilea do Kalemegdana, ali imam utisak da nas je bosanska BN televizija više podržavala nego mediji u Srbiji.

Doživljavali smo da nas na ulici ljudi pitaju šta se to održava. U publici u Centru Sava, osim nas učesnika, bilo je više naših rođaka i prijatelja iz unutrašnjosti, nego samih Beograđana. Negde je zakazala medijska promocija i interesovanje za ovu manifestaciju. Jedino su "Vesti" bile uz nas u svakom trenutku i na svakom mestu.
 
 Vesti



« Последња измена: Август 17, 2012, 13:36:06 Модератор » Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Јун 16, 2011, 04:02:27 »

Очигледно је да у Србији све већ подоста шкрипи!

Не треба да чуди одсуствовања председника Србије, градоначелника Београда и министра за дијаспору,
од њих је одавно Србин дигао руке,
али треба да чуди одсуство грађана Београда, пре свега Срба.

Међутим, моје мишење је да је многе организаторе било каквих јавних манифестација,
па и једне овакве, која је била у Сава Центру, одавно прегазило време.(првенствено мислим на начин
на који се све то промовише)

Врло мало се чини да се иде на анимирање свим средствима, а када у медијима нема слободе,
нити објективности, као што је сада случај у Србији,...онда постоје алтернативни начини и увек ће да
успе манифестација, ако се пронађе начин како да вест процури у народ.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1284


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јун 16, 2011, 04:46:29 »

Не треба да жале што жутаћи нису дошли на смотру. Рецимо, кад бих видио Тадића да долази на представу, ја бих своју карту бацио у канту за смеће и вратио се кући. Тако би нас пуно реаговало и онда би представа имала још мање гледалаца.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јун 19, 2011, 06:18:42 »

Такву прелепу манифестацију која је била у Сава Центру су КРИЛИ од грађана Београда!
Али зато, овакву СРАМОТУ данима рекламирају,....да би се завршила овако како завршила.


Е,...
 мене душа боли, већ неколико дана, од  када сам чула ГДЕ, на ком месту ће да буде
овај концерт!!!
Шта је урађено од најлепшег дела Калемегдана. Молим?

А, није ово први концерт који се ту одржава,....изгледа да су Арена, Хала Пионир, многи
стадиони не довољно добра места за овакве "промоције" суноврата,...

Ова жута власт, када је уништила сву привреду, кренула је да уништава и ПРИРОДУ!
Па, то је деценијама расло, чувано, неговано....

Баш су нашли ту да одржавају концерте, баш ту где је природа извајала прави мали Рај, требала је
трава да се погази, птице  и све оне животињице из оближњег ЗОО врта да се узнемире...

За овај концерт ове пијане Енглескиње монтирана је бина тешка око 70 тона.
Калемегдан блокиран, ограђен, забрањено кретање по њему.
Жао ми што нисам имала са чим да снимим све то, обилазила сам и пре и после концерта.
ТУГА, ОЧАЈ и БЕДА!!!

А ево како је било (Светски, нема шта...ТО ЈЕ ОНО што ова власт треба да покаже
нашој омладини, нашој деци, па и свима нама.
То је она прича, како се сада живи лепше,..РАДОСНИЈЕ..
погледајте...прочитајте!



*********


Европску турнеју певачица Ејми Вајнхаус почела је скандалом у Београду. Публика на Калемегдану буквално је извиждала Ејми, која током сат и 11 минута концерта практично није ни запевала.

Дуго очекивани концерт на којем се окупило "пола Београда", укључујући и америчку амбасадорку Мери Ворлик, одвијао се у настојању Ејми да остане на ногама и нешто пева, а ствар су повремено "извлачили" момци из бенда који су сјајно свирали.

Ејми Вајнхаус, позната као скандалмајстор и склона да напусти концерт зато што је "на нечему", поновила је такав скандал и у Београду.

На почетку, поздравила је Атину, а мало касније публику у Њујорку, мада је било тешко разумети шта говори - а то је све што је радила, неповезано говорила и отпевала тек пар стихова неколико песама које су популарне у Србији као и у целом свету.

После 15-ак минута концерта, на друштвеној мрежи "Твитер" почели су коментари типа: "Караоке Ејми", "Џез концерт у Београду", "Да ли ће полицајци из Старог града да је одведу на трежњење" и слично.

Ејми је око поноћи потпуно отишла са сцене у црно-зеленој мини хаљини са шљокицама, не отпевавши хит којим је за широке масе почела њена каријера, песму "Рехаб" (рехабилитација), а по коментарима и звиждуцима публике чини се да јој је баш то сада потребно.



ТАЊУГ у свом извештају са концерта наводи да је лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић, који је са партијским друговима био у вип ложи, напустио концерт на Калемегдану на самом почетку, а ускоро је са концерта отишла и америчка амбасадорка, која је око 23 сата дошла на концерт праћена фоторепортерима и у пратњи џипова. У публици су још виђени градоначелник Београда Драган Ђилас, министар одбране Драган Шутановац и потпредседница ЛДП-а Наташа Мићић.


******************


„Оставите сву наду, ви који улазите“, пише на улазу у Пакао, ако је веровати Дантеу. Нешто слично могло је да стоји и на капијама које су 18. јуна на Калемегдану биле отворене баш у 18х.

Још им је само недостајао Тадић и Дачић !
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
НДанило
Администратор
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1001



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јун 19, 2011, 06:38:48 »

4.000 дин улазница за ову креатуру, док је Сава центар зврјио празан.
Срамота!
Сачувана
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Јун 19, 2011, 06:57:51 »

To je Srbija danas.
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Јун 22, 2011, 17:57:01 »

Иако касним са коментаром десетак дана од гостовања ове полетне младости из дијаспоре, и почетног поста, надам се да ми то неће нико узети за зло.

Наиме, морам да признам да сам и ја остала необавештена о одржавању ове ВЕОМА ЗНАЧАЈНЕ манифестације, која бележи чак 16.ту годину свог постојања, и да сам била у прилици -итекако бих испратила бурним аплаузом сваку игру педесет и једног културно-уметничког друштва. Тим пре јер 2.500 младића и девојака српског порекла, а рођених ван матице, посвећују значајан део свог слободног времена очувању својих корена, учећи кораке народних игара са српских простора, а могли су - као многи њихови вршњаци у земљама у којима живе - да се окрену другим забавним садржајима, којих је тамо тушта и тма.

Могли су, а нису! И због тога им (као бивши фолклорац) честитам од срца и скидам капу на њиховој истрајности, љубави, одрицањима у корист бављења фолклором и традицијом, дакле свим оним чиме се данашња домаћа младеж  (у Србији) стиди. За разлику од младих из дијаспоре, ови потоњи (у значајном броју) проводе време упразно, на пијанкама, по кафићима, бродовима-ресторанима, на концертима "cool" певача и група, којима је и време одавно рекло "лаку ноћ".

И оно што је најжалосније, они (дакле, младост хвале вредне) СВОЈИМ средствима набављају народне ношње (које су прескупе), СВОЈИМ средствима плаћају путовања, гостовања и такмичења, па ево ЧАК И ЗАКУП САЛЕ У САВА ЦЕНТРУ, а овдашњим (нека ми Бог опрости што тако гледам на њих) ДРЖАВА плаћа гостовања белосветских квази уметника, певача и иних (као што беше и Ејми)!!!! ДРЖАВА плаћа долазак булументе надрогираних на EXIT, SENSATION (најпознатију светску журку у белом, одржаној крајем маја у Београду - БЕЛО, случајност или ?...) итд, само да бисмо се показали пред светом као да идемо "у корак" са њима!?! Питам се само - ГДЕ???

Та иста ДРЖАВА би итекако подједнако МОРАЛА да уважава и младе из дијаспоре, а не да уз БЕДНУ помоћ надлежног министарства од 5.000 евра, сами, из сопствених џепова плате 12.900 закуп сале Сава Центра, уместо да је министарство преузело ту обавезу на себе!!!
И поред понижавајућег односа Отаџбине спрам њих, младима из дијаспоре желим све најбоље, да не клону духом и нека наставе са још више елана на очувању српске културне баштине.

По свему судећи, тачна је констатација покретача теме - за постојећу власт дијаспора постоји само да би пунила њихове бушне касе, а за узврат пружа им маћехински однос у свему осталом. Мора ли то тако да буде и убудуће???

И само још једна опаска, иако нисам присутвовала овој европској смотри фолклора, утеха ми је да сам макар физички била врло близу њих - преко пута Сава Центра на АнтиНАТО митингу, који се ето, истовремено одржавао на истом месту.

 


 
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #7 послато: Јун 22, 2011, 22:59:22 »

Иако 27. јуна 2011.г. истиче позив студентима из дијаспоре да се пријаве за летњу праксу, ипак верујем да ћете имати таман толико времена да пошаљете потребна документа, и спакујете кофере:)....Конкуришите свакако, Отађбина вам толико дугује, чак и више од тога! *************************************************************************


Министарство вера и дијаспоре, и ове године реализује пројекат Летње праксе за студенте из дијаспоре у реномираним страним и домаћим компанијама које послују у Србији - Japan Tobacco International, UNIQA осигурање, Еrnst&Young, Teлеком Србија.

До сада је преко овог пројекта више од 70 студената из дијаспоре стекло прве пословне вештине у својој земљи, драгоцене контакте и повезало се са бизнис сектором у матици.

Кроз пројекат, компаније су добиле могућност сарадње и размене искустaва са студентима који су на иностраним факултетима стекли знања о начину пословања у земаља у којима живе. Поједине компаније, задовољне показаним знањем и профилом наших студената из дијаспоре, понудиле су запослење некима од њих, након завршених студија.

Позивамо студенте са економских, техничких (грађевински, машински, електротехнички), медицинских и друштвених факултета (правни, психологија, филолошки – енглески, немачки, социологија, политичке науке) из иностранства да пошаљу своје биографије до 27 јуна на e-mail: m.misic@mvd.gov.rs и пријаве се за праксу које почињу већ од 1.јула 2011. године.

Више информација о отвореним позицијама у компанијама и терминима реализације праксе можете пронаћи на www.mvd.gov.rs .
 
http://www.mzd.gov.rs/cyr/News/NewsDetail.aspx?id=119&cid=1537
« Последња измена: Јун 19, 2012, 06:08:48 Модератор » Сачувана
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Јун 23, 2011, 11:40:06 »

Konacno jedan program koji izgleda pametno osmisljen i sa produktivnom koncepcijom.
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #9 послато: Јул 09, 2011, 21:58:33 »



Београд, 9.07.2011.
Његова светост Патријарх српски Г. Иринеј и министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић доделили су данас у Београду Национална признања заслужним грађанима Србије из дијаспоре и позвали на јачање веза матице и расејања.

Национална признања се додељују у седам области и носе имена најзначајнијих српских стваралаца који су живели и радили у дијаспори, а од ове године установљена је награда "Мајка Србија".

Патријарх Иринеј позвао је Србе у дијаспори да сачувају своју веру, језик, да јачају везе са матицом, чешће долазе и да децу "вежу за лепу земљу из које потичу".

Он је подсетио да је један од задатака цркве био да окупља српски народ и да је на том пољу она много учинила.

"Црква је много учинила да сачува оно битно за наш народ, веру, језик и културу а то је оно што сваког човека чини посебним", рекао је патријарх и истакао да не постоји разлог да се ико стиди свог имена.

Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић позвао је најстручнији део дијаспоре да непрекидно ради на модернизацији и демократизацији Србије.

"Свесни смо да интелектуална дијаспора има потенцијал да буде наша важна карта за Европу и свет, незамењив мост који представља синтезу европских вредности из традиције", истакао је Срећковић.

Зато је дијаспора, по оцени Срећковића, један од важнијих стубова напретка Србије ка жељеној позицији лидера у региону у пуноправног члана ЕУ али и земље која има снагу да штити државни и национални интерес.



Награда "Михајло Пyпин" додељена је Бранимиру Илићу Главашком, кога је предложила Епархија Источноамеричке Српске Православне цркве у Северној и Јужној Америци

Награда "Милош   Црњански"  додељена је Бранку Анђићу, кога је предложила Амбасада Републике Србије у Аргентини.

Награда „Мајка Србија“ додељена је Душану Видаковићу из Немачке, кога је предложио Епископ средњоевропскe Епархије Српске Православне цркве.

Награда "Никола Тесла"  додељена је др Маји Ј. Матарић коју је предложила Српска православна општина у Сан Габријелу, Калифорнија.

Награда "Слободан Јовановић" додељена је Предрагу Владиковићу из Ванкувера, кога je предложила  Асоцијација за пословну сарадњу са Дијаспором и светом.

Награда "Доситеј Обрадовић" додељена је  др Предрагу Мандићу, кога је предложила Самоуправа Срба у Мађарској.

Награда "Вyк Караџић" додељена је протојереју Србољубу Милетићу, кога је предложила Српска православна црквено-школска општина Св.архиђакон Стефан, Сиднеј.

Национална признања се, у складу са Законом о дијаспори и Србима из региона, додељују у седам области и носе имена наших најзначајнијих стваралаца који су живели и радили у дијаспори.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=hm5xQdKIuSw" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=hm5xQdKIuSw</a>

http://www.mvd.gov.rs/cyr/News/NewsDetail.aspx?id=119&cid=1552
« Последња измена: Јул 10, 2011, 16:36:34 Модератор » Сачувана
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Јул 11, 2011, 05:32:28 »

Ovo ministarstvo je lakrdija samo po sebi. Prvo ako se podje od nacela da se drzava odvaja od crkve, a u isto vreme u ministarstvo vera stavljaju i dijasporu, ova i ovakva Srbija jasno salje poruku da sama svoju dijasporu koja ima pravo da glasa odvaja od sebe. U isto vreme imaju nekakvu skupstinu dijaspore, koja opet radi u saradnji sa ovim ministarstvom i dodje mu kao neko savetodavno telo, samo neznam za sta?
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #11 послато: Јул 11, 2011, 19:59:51 »


Ето, па ти сад угоди народу! Cheesy

Не ваља кад их нема (мислим горенаведеног, по први пут формираног министарства), а не ваља ни кад их има...

Кад дотичних није било, много више њих из различитих структура власти радосно су вам пружали руку....не добродошлице, него да им уделите нешто! А сада је то бар централизовано .. Зеленко Зеленко Зеленко

Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #12 послато: Јул 11, 2011, 20:13:47 »


Дијаспора је један од важнијих стубова напретка Србије ка жељеној позицији лидера у региону у пуноправног члана ЕУ али и земље која има снагу да штити државни и национални интерес, рече Срећко...

Разлог више да се на пријемима за дошавше из дијаспоре служе САМО СОКИЋИ. Зеленко
Сачувана
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Јул 11, 2011, 20:33:27 »


Дијаспора је један од важнијих стубова напретка Србије ка жељеној позицији лидера у региону у пуноправног члана ЕУ али и земље која има снагу да штити државни и национални интерес, рече Срећко...

Rece Srecko pa osta ziv. Koju to snagu oni imaju? Snagu ima smo onaj koji ima ili jaku privredu, znaci pare ili jaku vojsku. Oni nemaju ni jedno ni drugo, to je drzava koja bez dodatnih kredita nije u stanju ni da servisira svoje postojece finansijske obligacije, a kamoli da pravi napredak. Njih zulja sto novac iz dijaspore koji dolazi u zemlju ide u licnu potrosnju, a ne u njihove kase. Samo za ovu godinu premasili su ili ti prevedeno na srpski: "Kratki su" ni manje ni vise 750 miliona Eura od predvidjenih 1 milijarde. Znaci probili su budzet za 75% u odnosu na predvidjeni. Ja razumem sta znaci probijanje budzeta, sa time radim stalno, ali tu postoje mehanizmi koji su unapred predvidjeni i mora da postoji kapitalna rezerva za takve slucajeve. Oni nemaju ni ideju kako da saniraju postojece probleme i hronicno stvaraju nove. Da razumemo i kupovanje socijalnog mira zarad sicardzijske svakodnevne politike, to bi bilo nesto kao uslovno steceni refleks, ali dokle se moze tako? Njaveca glupost je sto postoji potencijal i slika se moze ispraviti, samo problem je sto nasi politicari nevide sumu od drveta ispred nosa im, a i kako bi kada niko od njih nikada u zivotu nije bio odgovoran nizasta i nije licno stvarao nista. Niko od njih nije nikada bio odgovoran u zivotu da prvoga u mesecu ima gomilu zaposlenih i mora da im obezbedi plate i mora da gura posao u napred u isto vreme. Mozda oni i imaju dobre namere, ali i put do pakla je cesto posut ruzinim laticama, samo nemaju pojima kako da snove pretvore u stvarnost i samo se vrte u krug. Da bi se stvari okrenule na bolje potrebno je znanje, iskustvo i zaista celicna politicka volja, a danasnja vlast i takozvana cela opozicija to nemaju. To na kraju narod placa.
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #14 послато: Јул 11, 2011, 21:26:48 »


...Mozda oni i imaju dobre namere, ali i put do pakla je cesto posut ruzinim laticama, samo nemaju pojima kako da snove pretvore u stvarnost i samo se vrte u krug. (Cuburac)

И Архимед беше занесен до снова математичким непознаницама, па је због тога на крају и пострадао...Успео је само да викне - NOLI TURBARE CIRCULOS MEOS! - Не дирајте моје кругове! (у песку)...не видевши шта му се спрема.

Е да би и овом народу једном процветале руже, па макар по њима газили до пакла, Срећковићу и осталима којима се поСрећило  да седе у власти, треба подићи копрену са очију како би ВИДЕЛИ СТВАРНОСТ....због наше, а посебно ЊИХОВЕ будућности!







Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Јул 19, 2011, 18:57:53 »

Мој Јоване,

каже ми мој први комшија, који ме сваког јутра поздравља при одласку на посао. „ Не иде нам ни мало добро. Синоћ, у емисији „Око“, кажу да је српска дијаспора, прошле године послала у земљу целих 5,5 милијарди америчких долара, а види,- и лице му забринуто мада му у погледу читам ону просту и наивну неверицу,-  све пропада код нас! Јад и сиротиња нас притегла! „

Ништа не помаже, - чујем како у браду себи гунђа док затвара баштенска врата за собом и нестаје ми из вида.

Док пијем сам срчући прве гутљаје вреле кафе и чекам да ми се и породица дигне на ноге, покушавам да створим слику од све те количине новца која се налази у тој, од њега поменутој цифри. Много пара, и дочаравам огромну масу тих лепих зелених новчаница, које испуњавају мој читав стан, онако, набијене у свежњевима, до плафона просторија. Богатство, моћ, неизмернa средствa за живот.
За куповину, за плачање рачуна за струју, порез на имовину. Понеки нов аутомобил, можда и одмор на мору или негде у планинама где нема летње спарине и где се може попити и шоља природног топлог млека. Не као овог, из третрапака које мирише понекад и на осушену смолу па ми се унука мршти и нимало не радује док јој спремамо доручак.

Пет ипо милијарди. Рачунам и збрајам своје обавезе, нижем у мислима своје жеље са којима проводим у неком животарењу,  ових последњих десетак година. Отварам врата познатих продавница, скупих бутика, моја жена са пуним рукама разно-разних папирних и пластичних кеса, пуни свој празан орман за гардеробу, видим за себе нове кошуње чије крагне нису испране од ститине прања и нимало искрзане од времена. Стајале су изложене у скупим рафовима који не миришу на нафталин и не подсећају на мирис устајалих дуња на нашим орманима.

Онда се сетим да читав државни буџет наше земље, представља неких два дела од ове своте која нам је пристигла од наших људи из света, па опет збрајам, онако, без оловке и папира, живот нас је научио да брзо рачунамо и сабирамо наше могућности,- али немогу све да сврстам у колону мојих мисли које се плету и у мени стварају неверицу из које се ето, хтео или не хтео, јавља сумња да сам заборавио како се треба служити са бројкама!

Много пута сам сазнао у разговорима са људима који су блиски у додиру са том нашом српском дијаспором, да ни тамо, преко мора и многих граница, не цвета само цвеће и не живи се баш лагодно! Тежак и несигуран посао, мале плате, слаба социјална заштита или, гледано мало и са друге стране тих сјајних медаља које миришу на богатство и моћ, и тамо постоје многа ограничења и зависност од тог немилосрдног капитала, који унесрећује многе наше људе! Па ипак, ето са тих страна, пристиже помоћ. Помажу се породице, стари родитељи који су остали сами и слабо збринути. Одржавају домачинста за један други дан, за неко друго време у коме се живи за повратак. За плаво небо над Србијом, за наш говор, за напуштена огњишта!

Враћам се опет својим бројкама и својем пребројавању.
Од пољопривреде, долази толико, од сточарства четвртина од рударства, од транспорта делић од неких 25 % што нам доноси туризам. Приватни сектор заборављам јер је неприметан у колонама које представљају државни буџет. Банкарство и тако живи само за себе, јавни трошкови се односе на плате јавних установа, наше српске Владе, Парламента и ни сам незнам чега још у том дугачком списку који гута средства из извора српских финансија.

Онда почнем да збрајам инострана власништа одакле новац и тако тече у канале ван нашег утицаја, звече невидљиви златници из Мајданпека, тече српска минерална вода кроз џепове људи које не познајемо, тек ту и тамо, капне која парица и за српске посреднике који су све те работе отуђивања српске имовине, нама, плебејцима, тако нас зову, представили као упсешне привредне потезе и распродали нашу имовину.
Значи, десетак, мало више, или мало мање милијарди тих зелених новчаница, заради читава једна држава. Кроз своју привреду, кроз рад својих грађана, људи попут мене и овог мог суседа који вози некакав стари излупани камион и покушава да одплати свој дуг за њега већ око 5 година. Каже ми, готово посрамљен, да нема одакле и да већ давно, пресипа празно у празно јер је већ заборавио како изгледа пуно! Знаш мој Јоване, све што зарадим, оде на порез и поправке овог старог Тама! Слабо се зарађује, још мање остаје од зарађеног.

А онда, опет хтео или не хтео, сећам се давних шездесетих и седадестих, кад је бивша држава почела да извози нашу радну снагу. Уз провизију по глави. Након што су у ту дијаспору, најпре отишли они незадовољни, нимало вољени од те исте државе, људи који нису били „подобни“ тадашњем режиму, кренула је маса жељних да нешто брзо стекне. Да себи и својима, испуни некакве жеље! Смешкали су се тада режимски људи. Ослобађањем баласта социјалних проблема, незапослености и вишка радне снаге, земља је добила једну нову привредну грану. Она није деловала у земљи и у њу није уложена ни једна једина пара. Па ипак, од тадашње дијаспоре, која се тада и није тако звала! Та гасарбајтерска капљица зноја, градила је земљу, подизала стандард, уносила у наше руралне средине позитивне промене, помагала развој  у свим областима живота са просеком уношења страног капитала који је прелазио већ у оно, сиромашније време, и милијарду долара годишње што је било далеко више него приход од туризма!

Ти исти, ни мало вољени и цењени гастарбајтери, постали су нова привредна грана, нов извор државних средстава, тај новац је узиман и био је далеко више цењен код политичке олигархије комуниста, него  сами људи који су га слали и зарадили!

Онда сагледавам још једну истину јер кроз бројеве и своте које сабирам и слажем на гомилу која вртоглаво расте, ни данас није нимало другачије.
У тој телевизиској емисији се опет позивају ти људи из тог српског расејања, да још више доносе свој новац у земљу. Обаћавају се куле и градови, добродошлице и срдачни осмеси не силазе са лица владајућих људи којима је хитно потребан такав новац.
Онај други, наш, сопствени, давно је покрађен и смештен на сигурна места. На тајним рачунима страних банака. У сламарицама, уложен је у виле и скупе аутопмобиле, у луксуз и лажни незарађени сјај српске пропасти и јада који нас као народ дави и мучи!

Дођите, вратите се, остварите свој сан, улажите у земљу, подижимо заједно и са свим срцем, нашу Отаџбину. Позиви се понављају, обечања гомилају али колико знам, права истина је другачија. Дођите, наши сте, помогните лопове. Подржите својим новцем, преваранте. Оснажите положај властима у пољуљаном поверењу јер су лажна обечања, преваре и лагарије, превршиле давно, сваку меру. Вратите се родном небу и зеленим пољима, песме се певају о лепоти једног сећања јер стварност је другачија, у прљаве крпе увијена и на сточну пијацу, изнешена за најјефтинију продају!

Дијаспора, ова коју ја познајем, испила је своју чашу жучи већ давно у сусретима са српским властима. Многи су се вратили, многи су поверовали тим учесталим позивима. Отворене су продавнице, робне куће, јавне гараже, бензиснке пумпе. Медеран изглед тих инвестиција је храбрио и матично становништво. Све до момента док новокомпонована моћ скрпског богатства, није добила још већи апетит. Док нису пожелели баш та добра, створена из поштеног зноја оних који су године свог рада, за то уложили!

Црвени, комунистички морални одпад, опет је пружио своје прсте за туђе! Притисци и уцене, ненормалне пореске стопе, захтеви за спровођење непостојећих закона кроз присилу и злоупотребу, кроз везе и везице, наметали су срамну вољу, преко ноћи, мењали су се власници!
Од мог размишљања и рачунања без повлачења неке црте, да бих ипак знао шта је остало испод линије, враћам се у стварност. У нашим ормарима за гардеробу остале су оне старе хаљине на које смо се научили и од којих се неби никада тако лако растали, снови на свежњеве зелених новчаница, пробуђени су кроз стварност наше скромне сиротиње, мирис остатака хране од јучерашњег дана је део наше стварности.

Оно што је ипак најбитније и што нико неможе променити, знам да је Власт заиста Власт и да је сав тај новац, послат из капљица зноја наших људи расутих по свету, ипак стигао до свог последњег корисника. Знам да је многима који су га најпре примили, битно олакшао живот и скратио многа понижења, али на крају, кроз систем државне трговине, купње и продаје, стигао је на крају свог пута управо на оно место и за оне, који га нису заслужили.

Новац те наше српске дијаспоре и наших људи из далеког света, помогао је и помаже управо онима, који га никада и неби смели прстом додирнути. Тај новац није зарадила држава Србија. Послат је из племенитости милима и драгима у Отаџбини, који са муком преживљавају, али је стигао ипак у руке олигарсима  којима помаже да опстану. Да са њим попуне настале рупе у државном буџету! Да могу и даље варати и подкрадати, лагати и ширити лажна обечања, да могу народу на грбачи седети и своје силне прохтеве, бесрамно испуњавати.
Да са својим црним џиповима сумануто уз звуке сирена, јуре своје суграђане по пешачким прелазима, да им се сервирају уз светла лампиона пенушава пића увезена из иностранства, да би се њихове супруге шепуриле по чаршији у својој малограђанштини, са новим накитом и скупим хаљинама, да би нас осмеси наших труло покварених политичара, умиривали у нашем страху каква ће нас зла сутра погодити, ко ће нам опет стати за врат, ко ће нас као народ опет понизити!

Зелене новчанице долара  почињу да ми се гаде, спреман сам да их мрзим, презирем, одбацим у свом људском поносу јер, знам да ја нисам за продају и да нема на овом свету пара. са којима би ме неко могао купити.
О српској дијаспори у начелу и не размишљам много. Све су то људи попут мене. И они служе неког, можда за бољу цркавицу и лакше је зарађују, али знам, кад дође комшија Бранко из далеког Торонта, и са сузним очима љби кућни праг, опет ћу са њим седети сатима и причачемо управо о оним стварима у којима смо потпуно исти. Наиме, само смо два Србина која на два краја света, имају исте жеље. Да једног дана, неким провиђењем или случајем, неко напуни наше собе тим зеленим новчаницама, све до таваница а онда, сигуран сам да би својим сновима пустили све на вољу.  Било би лепо да једном дође време када ће се и Срби, нечему радовати...

Јован М. Пидиканац
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #16 послато: Јануар 17, 2012, 12:48:03 »

Ћаоске,  Љутко Љутко Љутко



Лужички Срби

Дрезден – Пре неколико месеци добио сам узнемирујуће писмо са молбом за помоћ од свог истомишљеника Бена Будара – класика србо-лужичке књижевности, песника и приповедача. Читав свој живот Б.Будар је посветио ствари очувања и множења културног наслеђа Лужичких Срба (њих зову и сорби или венди) – реликтног словенског народа који живи у Лужицама, на територији Немачке (области Бранденбург и Саксонија) и који је данас, у демократској Немачкој, доведен до могућности  да потпуно нестане…

Ареал који су некада насељавали Лужички Срби је некада био много већи – захватао је скоро трећину савремене Немачке и мали део Пољске. Пре око 1500 година Лужички Срби су се после вишевековног сукобљавања са Немцима нашли унутар немачке државе. Пре тога су успели да се нађу под заставом чешких и пољских владаоца и, очигледно, нису осећали неко посебно угњетавање, јер историји није ништа познато о устанцима Лужичких Срба у том периоду. Што не може да се каже о периоду њиховог боравка под немачком владавином, када су њихови устанци били гушени врло оштро.

Још  је страшнија чињеница да је главно немачко оружје представљала немачка реч.  Гушена је самосвест Словена – Лужичких Срба.  Немачке називе су добијали градови, који су одувек били словенски. Бранибор је постао Бранденбург, Сосни су се претворили у Цосен, Дрежџани у Дрезден, Липск у Лајпциг, Торгава у Торгау, Плавно у Плауен. Било је забрањено коришћење србо-лужичког језика, тај језик је прогнан из цркава, судова, државних и образовних установа. Мартин Лутер је Лужичке Србе називао „најгори од свих народа“ и обећавао је да кроз 100 година од њиховог језика неће остати ни трага. Фридрих Енгелс је већ врло чврсто одбијао могућност постојања Лужичких Срба и о њима је писао у прошлом времену. „Те словенске области су сасвим германизоване, ствар је готова и више се не може променити…“ Немци су постепено учинили све како би све што има везе са србо-лужичким асоцирало на нешто варварско и заостало.

Јуриј Брезан (1916 – 2006), класик србо-лужичке књижевности сву тугу ситуације је приказао у приповетки „Медаља са Бизмарковим портретом“. Посета службеника вермахта (Лужичанина) кантору локалне гимназије, коју је некада похађао велики број лужичке деце била је препуна лажи. Лужичанин је крио своје словенско порекло. Није показивао да говори српско-лужички. Добродушни старац – Немац је са искреним поносом госту показао државну награду коју је добио због „посебних заслуга“ у сфери образовања. „Никада нисам користио насиље“ – објашњавао му је. Уместо шибе децу је терао да играју битке код Седана. Разред у коме су учила само лужичка деца, поделио је на „пруске официре“ и „Французе“. У тим играма су увек побеђивали „Немци“ који су тријумфално локална брда и реке називали немачким називима, а поражени су бивали приморани да говоре само немачки. То је била игра и лакомислена деца нису схватала њен прави смисао, али је резултат био постигнут: после извесног времена ученицима је постајала непријатна њихова народност, јер је све немачко асоцирало на успех и победе и они су практично заборавили србо-лужички језик. „Данас сам ја једини у селу ко још зна како се ово или оно место називало пре педесет или сто година…“ – хвалио се Немац.

Тако је то трајало више векова. Година за годином, дан за даном, све немачко је уништавало све што је било лужичко. За време Хитлера за Лужичане је прокламовано да су то славенизирани Немци, за које је решено да се врате у наручје немачке културе. У то се време број затвореника лужичке народности по  немачким затворима јако повећао. После уништења Трећег Рајха лужички активисти су молили да пређу у састав Чехословачке – са широком аутономијом, уз гаранцију Стаљина. Али ни Москва, ни Праг нису могли да се одлуче да смање територију савезничке Немачке Демократске Републике. Источнонемачке власти су сачувале инерциону антипатију према Лужичким Србима и на сваки начин су се трудили да дође до меке асимилације Лужичана: под различитим предлозима су затварани лужички разреди, подржавана је миграција из Лужица у друге области Немачке, а у Лужице су слати учитељи и чиновници који су били етнички Немци.

Данас се Лужички Срби грчевито хватају за оно, што је још успело да се сачува. Постоји национални часопис „Домовина“, који се појавио 1958. године), почео је са радом пројекат „Витај!“ за учење србо-лужичке предшколске деце свом матерњем језику, излази низ новина и постоји радио-емисија на матерњем језику. Али то је заиста премало! И – као да би били дотучени – ново, велико смањење финансирања национално-културних организација Лужичких Срба. То је и натерало Б.Будара да се обрати свим људима добре воље, којима није туђе словенско јединство и брига за судбину културног наслеђа Лужичких Срба са молбом да утичу на немачке власти како би их убедили да финансирање национално-културних организација Лужичких Срба остане у досадашњем износу. Б.Будар лично је 20 година радио у „Домовини“ у којој је, осим њега, радило још педесетак ентузијаста. Захваљујући њима лужичка култура Немачке постоји још увек, зато што захваљујући њиховим напорима Лужички Срби имају могућност да у рукама још држе књиге и часописе на матерњем језику («SerbskeNowiny», «Rozhlad» и др. Међутим, сада и „Домовини“, и србо-лужичком Народном ансамблу (који је основан 1952. год.) и Србо-лужичком научном институту (који је основан 1950.) прети ако не потпуни престанак рада, онда, као најмање, битно смањење у обиму рада. У наше време, када број оних који говоре лужичким језиком нагло опада, оваква дешавања могу да имају најнегативније могуће последице по очување србо-лужичког народа који још увек успева да очува своју самобитност. Јер заустављање рада значи – почетак пропасти.

Шта нас, Русе, повезује са Лужичким Србима, и да ли Русија треба да се брине због њихове судбине? Да почнемо од тога, да су у Русији знали да постоји лужички народ још од 17. века. 1697. године императору Русије Петру I, који је путовао преко Лужица, лужички филолог Михаил Френцел (1628. – 1706.) у име Лужичана је поклонио неколико књига на лужичком језику и изразио своје дивљење због државне снаге словенске Русије. Један од идеолога препорода србо-лужичког народа Јан Смољар (1816. – 1884.), словенофил и обожавалац Русије, више пута је путовао у Русију ради сусрета са својим руским истомишљеницима. У име руске владе награђен је орденом Свете Ане 2. степена за заслуге у науци и био је изабран за дописног члана Харковског универзитета. Филолог – слависта академик И.Срезњевски је проучавању лужичког језика посветио више година рада, а амбасадор Руске империје у Константинопољу Ј. Новиков је одбранио магистарску дисертацију на теми србо-лужички језици.

Данас, полазећи од географске близине Лужица и Пољске, Варшава активно Лужичанима пружа подршку. 1845. год. химна Пољске («Ешче Пољска не згинела»)  надахнула је Хандрија Зејлера, аутора прве лужичке химне («Хишче серпство не згубене»). Читав 19. век  пољски историчари и писци су се активно бавили осветљавањем живота сораба у условима тоталне германизације, њиховом историјом и народним  традицијама. Појавила се цела група пољских научника, чија имена асоцирају на истраживања у области србо-лужичког народа – Алфонс Парчевски, Вилхелм Богуславски, Јузеф Крашевски. 1936. године на Варшавском универзитету се појавило Друштво пријатеља србо-лужичког народа, које је у то време имало три филијале у другим деловима Пољске. Још је веће ширење доживела омладинска организација «Prołuż»са центром у Познању, која је имала 3000 активиста србо-лужичке културе по читавој Пољској. Девиза организације је била упечатљива: „Над Лужицама је – пољска стража!“. Основни правци рада  су обухватали не само област науке и културе, већ и политике – борба за права србо-лужичког становништва, упознавање међународне јавности са важношћу србо-лужичке проблематике, културна размена Пољака са лужичким народима, проучавање западног словенства и скретање пажње светског јавног мњења на немачку претњу. Руководство «Prołuż»-а је озбиљно разматрало идеју оснивања Лужичког института у Пољској, али је после формирања НДР-а 1949. године, у чијем се саставу нашла већина лужичких територија, рад те организације ишчезао.

Ослонац на етничке и Пољској блиске Лужичане дозвољава да опстане нада у  узајамност и да Пољска наступа као „старатељ“ тог народа који ишчезава. Лужичани осећају ту подршку и спремно се одазивају на пољске иницијативе које се тичу препорода и популаризације србо-лужичке културе и историје. У Пољској активно ради пољско – србо-лужичко друштво «ProLusatia», интелектуални наследник доратне «Prołuż». «ProLusatia»организује међународне научне конференције, Дане лужичке културе, свечане догађаје  у част познатих научника србо-лужичког националног препорода, стваралачке вечери пољске и лужичке интелигенције, организује пријатељске посете лужичких  политичара и цивилних активиста Пољској и Пољака који проучавају историју и обичаје Лужичана Немачкој, издаје специјализовану литературу. За пољску историју, засићену субјективним симболизмом, Лужице представљају земљу, натопљену пољском крвљу. Код немачког Кроствица (лужички – Хрушчица) подигнут је споменик сећања на војнике 2. армије Пољске војске, која је заједно са Црвеном армијом у априлу 1945. године  ослобађала територију Лужица. У тој битки је погинуо највећи број Пољака (у једној битки) – око 25.000, и њу пољска историографија сматра за једну од најкрвавијих. У раду са србо-лужичким активистима Варшава се понекад дотакне и политичких момената – Анджеј Гурски, од 2009. године посланик пољског Сејма, се обратио МИП-у Пољске са званичном препоруком да активније сарађује са србо-лужичанима и да Берлину чешће поставља питање очувања њихове културне самобитности.

На другом месту према обухватности сарадње са Лужицама се налази Чешка, коју са њима такође вежу чврсте историјске везе. У 9.-10. веку Лужица је била део Великоморавске државе. Данас у Чешкој функционише цео низ културно-истраживачких центара који су се специјализовали за лужичку тематику.

До скора је активност показивала и Југославија, у којој је постојала своја школа сорабистике. Лужички Срби су браћа од стричева балканских Срба (део Лужичана се преселио у 7. веку на територију данашње Србије, и тако зачео образовање српског народа). Данас се цео низ научника и истраживача бави дубоким проучавањем српско-српских веза у оквиру научно-просветног пројекта „Растко Лужица“. Међу самим Лужичанима такође постоје симпатије према својој јужној сабраћи. У југословенским ратовима деведесетих година 20. в. зна се да су на страни српске армије били и добровољци-лужичани.

Лав Гумиљов је за Лужичане рекао да су то хармонични људи код којих је инстинкт за самоочувањем пропорционалан нивоу жеље за очувањем националности, што им је и омогућило да се сачувају као народ, без обзира на хиљадупетстогодишње постојање у окружењу немачког језика. Лужичани немају своје државе, али имају своју културу коју је неопходно сачувати. Зато писмо Б.Будара почиње дирљивим речима: „Помозите нама, најмањем словенском народу…!“

Извор: Глас дијаспоре
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Фебруар 18, 2012, 08:45:14 »

Колика је дијаспора знаће се 2014.

У иностранству се, према првим резултатима пописа, налази 294.045 грађана Србије, што је знатно мање у односу на попис 2002. године, када је у иностранству евидентирано 420.000 особа. Међутим, ови подаци ни изблиза нису релевантни јер ћемо свеобухватније податке имати за две године.


- Прошлогодишњи попис у Србији спроведен је по Уредби 763 Европске уније и система су се придржавале све чланице Уније, као и земље кандидати и потенцијални кандидати.

 

Кад је реч о дијаспори треба разјаснити да се пописује становништво земље, а да се особе које живе годину дана или дуже у расејању пописују као становници те друге земље.

Дакле, колика је српска дијаспора прецизније ћемо знати кад стигну подаци из осталих европских држава, а рок за то је април 2014. године.

Слика ће тада бити целовитија, али не комплетна јер не обухвата податке из Аустралије и с Новог Зеланда где је бројна наша дијаспора - каже Снежана Лакчевић из републичког завода за статистику.

Бројка од непуних 300.000 је само она коју су пописивачима дали чланови домаћинстава којима неко од сродника живи у иностранству.

Поједине чланице ЕУ у попису су уписивале и земље порекла родитеља, тако да ћемо за две године имати и представу о томе колика је српска дијаспора у другој генерацији.

Цитат
Србијом хара бела куга

Иначе, према првим резултатима пописа, у Србији живи 7.120.666 становника, што је 377.335 мање становника него пре девет година. Статистичари истичу да је до смањења броја становништва дошло пре свега услед негативног приодног прираштаја, бојкота Албанаца на југу Србије и миграција.

Љ. ИвановићВести
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Stranac Majevicki
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 16


Погледај профил
« Одговор #18 послато: Март 03, 2012, 12:58:37 »

Neće se znati, nikad ili barem ne dok Ministarstvo za dijasporu ne preuzme neko ko nije stranački postavljen na to mjesto. Ispratio sam sve ministre do sada i sa svima, hvala Bogu, uspio da se sukobim za njihovog mandata, ne zato što ja volim sukobe nego zato što oni nisu bili sposobni i voljni da rade svoj posao.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Април 01, 2012, 05:03:38 »

Србију исељеници не интересују!

Са дијаспором могу чуда да се направе, али ми њих не занимамо осим кад траже паре, порука је многих из Сиднеја и Мелбурна који би требало да прођу компликовану српску процедуру.

Српска власт има дебелих разлога да знатно озбиљније него што сада ради уђе у проблематику људи "на терену", у дијаспори, када је реч о њиховом учешћу у изборима у матици. Према начину како је гласање у дијаспори организовано, наиме, очито је да Београд или нема појма с каквим се све препрекама људи сусрећу да би гласали или да му можда, до тога није ни стало. Дакле, ни до гласова дијаспоре.

У нашој овомесечној анкети са читаоцима "Вести" о изборима, већ код прва три саговорника наишли смо на три различита примера могућих тешкоћа српских бирача. Један ће искористити одмор у Србији, који је пао баш уз изборе, да би тамо гласао, јер је овде сувише компликовано. Други неће гласати и већ дуго не гласа, јер за њега у Србији тврде да нема држављанства, иако је тамо служио и војску. Трећи неће гласати јер је отишао веома млад и верује да га ни нема у бирачком списку.

Да ли Србија зна како да приступи овим људима? Досад, нажалост, одговор је негативан. Једнако као и њихово расположење. Ево шта кажу.

Драган Радовић, Сиднеј


- Не идем на изборе. Цела та ствар у дијаспори није организована како треба. Тамо сам рођен, тамо сам живео, служио армију, а нисам држављанин те земље. Зашто, не знам. Та бирократија тамо сада се од мене захтева некаквих девет папира да бих се накнадно уписао у држављанство. Ја нисам "накнадни држављанин". Узгред, у Аустралији су нам потребна три папира. Дијаспора се само пита када треба нешто да да. Иначе, Србију дијаспора не интересује.

Велибор Миловановић, Сиднеј

- Гласаћу зато што ћу баш тих дана бити у Србији. Иначе, овде је гласање компликовано. Гласа се само на једном месту. Ако су Србији уопште потребни гласови дијаспоре, онда би требало омогућити бирачка места на локалном нивоу, тамо где је народ. Ко је тај што очекује да ће сав тај свет који живи овде доћи да гласа у Сиднеј? Такође, поштом би било најједноставније, како се то ради у Аустралији. Влада ваљда треба да приђе народу, а не народ влади.


Миша Зелић, Сиднеј:
- Не гласам. Дошао сам давно, пре 30 година, као веома млад човек, и верујем да тамо нисам ни пријављен.

Јосип Степановић, Сиднеј

- И при начину како је прописано гласање у дијаспори, утисак је да они са нама манипулишу. Траже нас само кад им требамо. А на другој страни, ми сматрамо да је наша дужност да гласамо. А како кад су све направили тако да човек не може да испоштује што се тражи од њега. Мораш да провериш има ли те у списку, онда да пошаљеш захтев да гласаш у иностранству, па да чекаш да видиш јесу ли ти потврдили, па да кренеш у Сиднеј. Ми смо у породици, чим смо на српском радију чули обавештење да је могуће проверити на Интеренету има ли на списку, то и покушали. И нисмо успели да приђемо обећаним подацима. Не може с народом чинити шта ти је воља, понашати се као да су они једини паметни, а ми смо сви глупаци. Са дијаспором могу чуда да се направе, али ми њих не занимамо осим код тражења пара.


Драган Васић (Мелбурн)
:
- Веома сам заинтересован за политичка дешавања у Србији, па ако би бирачко место било отворено у Мелбурну, сигурно је да би искористио своје право гласа. Нажалост, ми овде у Мелбурну и поред бројне српске заједнице још увек немамо ни Конзулат Србије, па је тиме отварање бирачког места јако тешко. Мислим да би људи требало да гласају на изборима у Србији и кажу своје мишљење. Јако је компликовано за нас који живимо ван Сиднеја и Канбере да остваримо своје бирачко право. После свих ових година, крајње је време да добијмо свој Конзулат у Мелбурну, каже Драган Васић.

Перо Степић (Мелбурн)

- Да сам политичар живео бих у Србији, да ме политика интересује изашао бих на изборе. Нити сам тамо гласао док сам живео у Србији, пошто је био једнопартијски систем, а Тита су одредили да буде доживотни предсеник. Како сам поред Србије и држављанин Аустралије, овде редовно излазим на изборе, не зато што ме политика занима, јер морам и нећу да платим високу казну због тога. Од 1960 године сам у емиграцији, али могу само да кажем да је срамота и жалосна шта се дешава нашем српском народу у Србији. Уколико бих имао прилику да гласам у Мелбурну, питање је за кога да гласам. Једино бих свој глас могао да дам Вуку Јеремићу, за кога бих волео да буде нови председник Србије, видим да је за нашу земљу. Одлазак за мене пензионера у Канберу или Сиднеј, да бих евентулано гласао, ипак је далек и скуп.

Јовица Овука (Мелбурн)

- Цео изборни процес за нас који живимо у дијаспори је прилично компликован. Потребно је да човек прикупи велика документа, пошаље их у конзулат, а затим уколико буде уписан на бирачки списак, мора да путује авионом у Сиднеј да би гласао. То многе људе одвраћа од гласања. Пратим политичка дешавања у Србији, па бих вероватно и гласао, ако бих за то имао прилику у Мелбурну. Иначе у великој сам дилеми, да ли ми који живимо овде у дијаспори, имамо морално право да одлучујемо о судбини људи који живе у Србији. Међутим, можда и ми који смо рођени тамо, треба да се питамо о будућности наше земље из које смо отишли у далеку Аустралију.

Вести
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Јун 13, 2012, 16:19:03 »

Ђелић крио паре дијаспоре

За осмогодишњу блокаду око 3,5 милиона евра Фонда дијаспоре за матицу намењених за хуманитарне потребе и пројекте у матици, као и Фонда "Сања Миленковић" за стипендирање младих талената у области математике и техничких наука, највећу одговорност сноси Божидар Ђелић који је од 2001. до 2004. био министар економије и финансија у влади Републике Србије, тврди др Јасмина Вујић, прва жена декан Факултета за нуклеарну технику на једном од десет најбољих и најцењенијих факултета у Америци, Калифорнијском универзитету у Берклију.

Oна каже да је сада право време да се обнове захтеви за враћање преосталих средстава, и подсећа како је као потпредседник Савета за дијаспору (у периоду од 2002. до 2003. године), који је основала савезна влада, а који је радио под покровитељством Савезног министарства за иностране послове (СМИП), покушала да сазна шта се десило са тим новцем.


За осмогодишњу блокаду око 3,5 милиона евра Фонда дијаспоре за матицу намењених за хуманитарне потребе и пројекте, као и за стипендирање младих талената, највећу одговорност сноси Божидар Ђелић


Међутим, министар Ђелић никада није одговорио на званичне захтеве Савета за дијаспору.

- За Фонд дијаспоре за матицу сам сазнала тек када нас је СМИП и тадашњи министар иностраних послова Горан Свилановић замолио да разрешимо проблем тог фонда. Упутили смо званично захтев министру Ђелићу за разговор, међутим он је упорно одбијао да се с нама сретне. Како смо били решени да сазнамо истину о Фонду, на крају смо колеге и ја отишли право у Министарство, где нас је примила помоћница министра госпођа Јездимировић, којој смо објаснили да не верујемо да су средства Фонда отишла са стечајном масом Беобанке и да не идемо док не сазнамо где су средства заиста завршила. Помогла нам је и госпођа Весна Џинић да утврдимо где се налазе средства - објашњава др Вујић, што ипак није помогло да се средства одблокирају:

  РЕШИЛА ДА ИСТЕРА ИСТИНУ: Др Јасмина Вујић

- Министар Ђелић је упорно годинама тврдио да средства не могу да се добију назад. Као изговор навођене су уобичајене фразе и неистине да је тај новац сакупљан за помоћ Слободану Милошевићу, а не за хуманитарне акције. Ево, после десет година сам присуствовала скупштини Фонда, којом је председавао председник Управног одбора др инж. Милоје Милићевић из Немачке. Интересовало ме је да ли су средства враћена - каже Вујићева.

Цитат
А од Боже ни хвала

Др Вујић се присећа да јој је Ђелић на једном пријему 2009. изнео примедбе на то што је у медијима критиковала његов однос према Фонду. Она му је, ипак, и то без резерве, помогла када је као министар за науку 2010. посетио Сан Франциско залив, Силицијумску долину, Станфорд и Беркли универзитете.
- Мада се о овој посети навелико писало у медијима у Србији, а ми од Министарства за науку никада нисмо добили ни писмо захвалности - каже др Вујић.



Тек у септембру 2008. године Министарство финансија уплатило је Фонду дијаспоре за матицу 230,5 милиона динара, а како тврди извршни директор Фонда Живадин Јовановић осим осмогодишњом блокадом, Фонд је оштећен и конверзијом средстава у динарску противвредност. Још увек нису враћена средства Фонда "Сања Миленковић".

- Веома ме је пријатно изненадио извештај о хуманитарним акцијама Фонда за дијаспору у 2011. години - 100.000 евра је уложено за изградњу дијагностичко-пријемног центра Опште болнице у Аранђеловцу, 70.000 евра за изградњу дечјег обданишта Ђурђевак за 100 српске деце на Космету у Брњици код Грачанице, 10.000 евра за изградњу храма Светог Василија у Банатском Великом Селу, и 9.000 евра за 225 ђака са Космета, и 6.000 евра Фонду за младе пољопривреднике "Борка Вучић" - додаје др Јасмина Вујић.

(Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Јун 16, 2012, 02:32:51 »

Ђелић крио паре, а Мирко га покривао?


Фонду дијаспоре власт осам година држала у блокади 3,5 милиона евра

Око 3,5 милиона евра које су наши људи у расејању уплаћивали Фонду „Дијаспора за матицу“ с намером да се новац искористи у хуманитарне сврхе власт је, као да се не ради о приватним средствима, осам година држала у блокади!

Највећу одговорност за ову блокаду, према речима проф. Јасмине Вујић, декана Факултета за нуклеарну технику на Универзитету у Берклију, Калифорнија, сноси Божидар Ђелић, који је од 2001. до 2004. био министар економије и финансија, док је премијер Мирко Цветковић тражио да се случај не истражује даље!
Наиме, Ђелић је упорно одбијао да средства врати Фонду, па је тек у септембру 2008. премијер Мирко Цветковић донео одлуку о повраћају, али у динарима, чиме је Фонд аутоматски изгубио 60.000 евра, док камата за осмогодишње задржавање средстава, која износи око два милиона евра, никада није уплаћена.
Извршни директор Фонда „Дијаспора за матицу“ Живадин Јовановић каже за „Ало!“ да је Министарство финансија у септембру 2008. уплатило на њихов рачун 230,5 милиона динара, али да је премијер тражио и да се цео случај заборави.

- Када нас је премијер Мирко Цветковић примио у кабинет, рекао је следеће: „Немојте ме питати ко је одговоран за блокаду и зашто, а ја вас нећу питати како ћете уплаћена средства трошити. Важно је да буду искоришћена у хуманитарне сврхе и да поштујете статут вашег Фонда“ - препричава Јовановић сусрет са премијером за наш лист. Он поручује и да Фонду за стипендирање талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“ новчана средства у износу од 130.000 евра још увек, 13 година касније, нису враћена.
- Доказано је и да су прикупљена средства злоупотребљивана. Према нашим информацијама, бивши амбасадор Србије у Бечу је без сагласности или налога Управе Фонда утрошио 737.320 аустријских шилинга (око 52.000 евра). А имамо и доказ да у амбасади у Берну још увек стоји око 24.000 франака. Важно је напоменути да су то приватна средства, а не из буџета и мало је рећи да је незаконито њихово држање на државном рачуну - поручује Јовановић.
Професорка Јасмина Вујић, међутим, као најодговорнијег човека за неоправдано блокирање средстава види бившег министра и потпредседника владе Божидара Ђелића.
- За Фонд „Дијаспора за матицу“ сам сазнала тек када су нас Савезно министарство спољних послова (СМИП) и тадашњи министар иностраних послова Горан Свилановић замолили да разрешимо проблем тог фонда. Упутили смо званично захтев министру Ђелићу за разговор, међутим, он је упорно одбијао да се с нама сретне. У Министарству нас је на крају примила помоћница министра, којој смо објаснили да не верујемо да су средства Фонда отишла са стечајном масом Беобанке и да не идемо док не сазнамо где су заиста завршила - објаснила је за портал „вести“ проф. Вујић. Међутим, одговора годинама није било. А Ђелић је, према речима Вујићеве, упорно тврдио да средства не могу добити назад. Од Божидара Ђелића јуче нисмо могли да добијемо коментар на ову тему, док су из кабинета премијера Цветковића најављени одговори за данас.

 
Фонд обнављао Србију после бомбардовања

Фонд „Дијаспора за матицу“ основан је пре 13 година на иницијативу српског расејања ради пружања помоћи матици у обнови свега што је порушено током агресије НАТО. Током 1999. и 2000. године око 10.000 припадника српског расејања приложило је Фонду око 14 милиона немачких марака. Од значајнијих објеката, средствима Фонда изграђени су мостови преко Велике Мораве код Варварина (1,48 милиона швајцарских франака, обезбеђен од стране Срба из Швајцарске), мост преко Западне Мораве код Крушевца (уложено 230.000 франака), мост „Варадинска дуга“ преко Дунава, код Новог Сада, у који је уложено милион немачких марака, реконструисано је око 100 километара путева разних категорија у Поморављу и Шумадији. Прилозима српског расејања основан је истовремено и Фонд за стипендирање талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“, по имену младе математичарке која је погинула на мосту преко Велике Мораве код Варварина на Свету тројицу 1999. године.    (Ало)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Јун 16, 2012, 03:48:32 »

Где је новац расејања?

Шта се све дешавало са нашим новцем и да ли је завршио код оних којима је намењен?

Хиљаде људи из српског расејања, који су након милосрдног бомбардовања вођени најтананијим осећањима солидарности и хуманости према сународницима у отаџбини доносили кеш и уплаћивали по нашим дипломатско-конзуларним представништвима за санацију разрушене земље, и данас по протеку више од деценије, постављају ово питање. Одговори које добијају углавном су парцијални, тичу се само неког од раздобља у којима се водила битка да се тада сакупљених 12 милиона марака дијаспоре не истопи, показујући и на тај начин какав је наш свеукупни однос према српским родољубима по свету.

Угледна личност српске дијаспоре у Америци професорка Јасмина Вујић вратила је у орбиту јавности поново ово питање захтевајући да сви одговорни, пре свега у власти, али и у управи Фонда сложе коцкице, ставе на увид све релевантне информације и експлицитно покажу где је новац из дијаспоре утрошен у матици. При томе, не треба ничим доводити у питање велики посао и добре намере људи који су водили или воде Фонд, али као и у случају званичника из власти који су са добротворима из дијаспоре све време играли жмурке, у чему је према тврдњама Вујићеве предњачио Ђелић, сваки долар, марка и данас евро мора се знати куда је и коме отишао. Стиче се утисак да је свако од њих дао свој допринос да ни данас, 13 година након оснивања, немамо јасну слику шта је са новцем из Фонда, у чему је одговорност власти највећа.

Иако су током трагања за 4,5 милиона евра, људи из дијаспоре укључујући, и тада и данас, и др Вујић, непобитно утврдили да је новац на рачуну тадашње Београдске банке, финансијске власти су убрзаним стечајем ове банке практично отели овај новац, иако је благовремено дат налог да се средства пребаце на рачун у другу банку. Многи од тадашњих експерата за финансије, међу којима и Ђелић, уверавали су представнике расејања у Савету за дијаспору савезне владе, да ће новац Фонда бити изузет из стечајне масе. На челу Народне банке Југославије тада је био Млађан Динкић, а Агенцијом за санацију банака је руководио потпредседник савезне владе Мирољуб Лабус.

У складу са народном "што се грбо роди, време не исправи" многе ствари у вези са Фондом дијаспоре на почетку, из времена које је претходило ДОС-овој власти после 2000. године, остале су недоречене и неразјашњене. Истине ради, новинарским истраживањем почетком прве деценије садашњег века, потписник ових редова утврдио је да је готово половина средстава Фонда потрошена без икаквог плана трошења који никад није донет. Фонд је основан 1999, а Управни и Надзорни одбор, као механизми контроле скрпљени су тек две године касније, а сва дискрециона права у располагању средствима имао је тадашњи шеф дипломатије Живадин Јовановић.

Све су то моменти које добротвори не знају или су чули половично. Без жеље да се на било који начин доводи у питање оно што је урађено, али са намером да се започети посао и велика енергија српске дијаспоре не расипају узалуд вољом појединаца, обавеза према дародавцима је да им се каже где је њихов новац и да ли је заиста стигао онима којима је, када је идеја изворно настала, и намењен.

Све поштене и правдољубиве људе из дијаспоре, који су одвојили и још увек то чине за своје у старом крају, нарочито занима оно што није урађено због самовоље појединаца из власти, који су рачунали на кратко памћење и да ће се операција отимања средстава дијаспоре - заборавити.

Дошло је време да сви, који су на било који начин били у додиру са новцем дијаспоре, положе рачуне. (Др Радивоје ПЕТРОВИЋ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #23 послато: Јун 19, 2012, 06:14:03 »

Пријаве на конкурс "Упознајте државу Србију" до 25. јуна


Манастир Жича

БЕОГРАД - Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) подсетила је данас заинтересоване студенте из дијаспоре да је остало још седам дана да се пријаве на конкурс „Упознајте државу Србију”, а рок за пријаву истиче 25. јуна.

Реч је о пројекту покренутом у сарадњи са Министарством вера и дијаспоре и уз подршку Теленора и Аеродрома "Никола Тесла"у оквиру којег студенти из дијаспоре могу да посете Србију од 2. до 23. јула и обаве летњу праксу у локалним самоуправама и компанијама.

Услови које би кандидати требало да испуњавају јесу да говоре, пишу и читају српски језик, да се тренутно налазе на основним, постдипломским студијама или на специјализацији у иностранству.

Документа која су обавезни да приложе су мотивационо писмо, скенирана прва страна пасоша, доказ о студијама у иностранству у току школске 2011/2012, као и биографију са фотографијом не старијом од годину дана са детаљним подацима о студијама, освојеним наградама, радном искуству и осталим интересовањима релевантним за овај пројекат.

У августу прошле године, у нашу земљу дошло је 19 студената из Италије, Француске, САД, Канаде, Немачке, Словачке и других држава, који су у праксу обавили у 18 локалних самоуправа.

Циљ овог пројекта је да мотивишемо студенте из дијаспоре да се врате у земљу и знање и искуство стечено у иностранству искористе за добробит локалног економског развоја, наведено је у саопштењу.

(Танјуг)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Јун 29, 2012, 09:44:07 »

Помоћ дијаспоре од 1,5 милиона долара стигла на Косово


Организација српске дијаспоре "28. јун" је данас саопштила да је хуманитарна помоћ вредна 1,5 милиона долара стигла у Грачаницу и да је успешно завршена светска кампања "Бој за Косово".




Контејнер димензија 12 метара и 4,95 тона садржи 3.000 појединачних артикала, наводи се у заједничком саопштењу те организације и Дома здравља Грачаница.

"Роба се налази на Косову и у току је процесовање на царини у складу са стандардном процедуром" , изјавио је директор Здравствене и друштвене заштите Бојан Тодоровић.

Градоначелник Грачанице Бојан Стојановић је нагласио да му је приоритет надгледање безбедне доставе хуманитарне помоћи људима којима је потребна и позвао је председника "28. јуна" Филипа Филипија да посети Грачаницу.

Здравствене установе у Грачаници су одговорне за пружање медицинске помоћи за 40.000 Срба који живе у изолованим енклавама јужно од реке Ибар.

Ова иницијатива је за девет месеци спојила српске заједнице широм 30 земаља и 80 градова у заједничком циљу слања хуманитарне помоћи у отаџбину.

Дом здравља Грачаница је на интернет страници захвалио "28. јуну" за донацију лекова, медицинске опреме, хируршког материјала и одеће у вредности 1,5 милиона долара, намењену тој здравственој установи, као и свим људима добре воље који су учествовали у тој хуманитарној акцији.

Охрабрени успехом кампање "Бој за Косово", "28. јун" је изабрао српски празник Видовдан да објави амбициознији пројекат - "Српске Земље, Српски Род".

Циљ нове иницијативе је сакупљање и слање пет милиона долара хуманитарне помоћи Србима у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Косову и Крајини, у оквиру које ће три контејнера од којих је сваки вредан 1,5 милиона долара бити послати у Србију, Републику Српску и Црну Гору.

Дечије болнице и склоништа за избеглице су главни кандидати за пријем хуманитарне помоћи у Србији и Републици Српској, док су здравствене установе у регионима где је већина популације декларисана као српска могући кандидати у Црној Гори.

Додатна помоћ у вредности од 500.000 долара ће бити послата Србима на северу Косова и у Крајини.

Обимно анкетирање је обављено како би се утврдио најбољи начин да се активира дијаспора и хуманитарне манифестације за прикупљање помоћи се планирају у више од 100 градова широм света.

Донацијама су допринели и бројни спортисти из Србије, познате личности и компаније.


Цитат
"Надамо се да ће Срби широм света препознати ово што ’28. јун’ ради као нешто што је заиста посебно и да овакви случајеви и хуманитарне акције заслужују њихову подршку", рекао је Филипи.

(ким)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #25 послато: Јул 25, 2012, 01:24:05 »

Матица отписала децу у расејању



У расејању не престају реакције због укидања министарства за дијаспору, односно његовог припајања другом министарству.

Милош Јанковић из Дрансија у Француској згрозио се на вест о укидању министарства дијаспоре.
- Не могу да верујем да се тако страшна грешка направи према грађанима Србије који живе ван матице. С обзиром на то да је пола становништа Србије настањено у иностранству, а да немамо ниједно посланичко место у Скупштини, онда не чуди ни оваква одлука. Тим потезом ће још више удаљити нашу децу. То је страшан шамар становништву Србије у расејању, неправда која нам се ни у сну није могла догодити.

Зоран Алексић, председник Савеза Срба у Аустрији, сматра да је укидање министарства за дијаспору и вере само одраз приоритета нове владе и у томе не види конкретан проблем.
 - Неких координираних и сталних видова сарадње са нама у Аустрији није ни било осим пројеката за које су могле да конкуришу све српске организације у свету. Изостанак координације са приближно истим бројем Срба као и у самој матици не може да нам служи на част када младим Србима и Српкињама треба да објаснимо ко смо, чему тежимо и како да остваримо бољу будућност тамо одакле су нам корени, а да не причам о интересу за остваривање гласачког права - сматра Алексић.

Милица Петровић из Бира у Швајцарској сматра великом грешком враћање на стари третман оних који живе ван отаџбине.
 - Једва смо дочекали да и расејање има своје министарство и свој кутак, али изгледа за кратко бејаше. Министарство вера и дијаспоре је нужно да сачувамо нашу децу од асимилације која већ увелико узима свој данак, као што су нам потребне допунске школе да нам деца уче наше писмо и историју - истиче Милица.

- Овим потезом враћамо се у време када је дијаспора била последње чиме су се сународници у Србији бавили. Укидањем министарства за дијаспору омаловажава се чињеница да дијаспора највише новца улаже у Србију - каже Јован Аресињевић из Олтена у Швајцарској.
 

Светозар Пиљуга из Билефелда сматра да министарство за дијаспору за време Срећковића није много учинило, међутим, канцеларија неће имати моћ одлучивања па ће се решавање неког проблема претворити у лутање од врата до врата.
  - Не бих рекао да послове министарства за дијаспору могу да преузму конзулати, јер они једва стижу да ураде и ово што морају и увек су тешко доступни. Знам да држава у општој беспарици мора да штеди, али се плашим да би запостављена дијаспора могла да смањи девизне дознаке и улагања па би наводна штедња Србији могла да се врати као бумеранг. Не могу да се помирим с тим да немамо ни министарство ни представнике у влади - категоричан је Пиљуга.

- И поред недовољног ангажовања претходног министарства за дијаспору верујем да је боље побољшати га него укинути, јер има небројено проблема које дијаспора сама не може да реши. Ако су у питању трошкови онда би можда било економичније да се рационализација проведе у свим министарствима, него да се поједина укидају, а у другима паре немилице троше - каже Љубиша Ћирић из Брауншвајга, који сматра да је у дијаспори пре укидања њеног министарства требало да се проведе шира јавна дискусија.
 

Славица Лоран, у вишемандата председник Свесрпске заједнице Француске, сада благајник истог удружења, не слаже се са укидањем министарства.
 - Неко из матице треба да се окупља око нас. Знам да треба штедети, али не да се укида министарство дијаспоре. За нас овде, у расејању, не треба трошити новце из матице, јер ми овде имамо боље могућности да радимо, па и зарадимо, а не да користимо и трошимо њихов новац.

Александар Марковић, почасни председник КУД-а Младост и Заједнице клубова и удружења у Француској, каже да нема веће глупости од укидања министарства.
 - Министарство мора да постоји, министри се могу мењати, али не схватам да се влада одриче свог расејања. Матица хоће да јој шаљемо новац, да је помажемо, а не жели да нас гледа нити да на нас помисли. Доћи ће им у памет да је то велика грешка за нас и за њих, само се бојим да не буде касно. Почели су са укидањем конзулата, сада бришу нас. Уопште не разумем шта они хоће нити шта им је циљ.

Цитат
Треба повезати фирме

Чедо Драгић, приватни предузетник из Берлина, сматра да је у садашњим условима Канцеларија за дијаспору вероватно јефтинија и рационалнија форма.
- Мислим да би убудуће требало много више пажње да се посвети нашим људима у дијаспори који би могли да помогну Србији. Пре пет-шест година сам лично хтео да отворим фирму у Србији, али не постоји ништа законски регулисано у том правцу, нити информације да ли постоје олакшице... Иако имам тржиште у Србији, а овде добре цене, док то прође нашу границу и царину и стигне доле да се прода, то су троструке цене. Мала и средња предузећа која одавде желе да нешто раде у матици немају никакве шансе. То би требало да буде један од првих конкретних задатака нове владе.


Битни су контакти, савети и информације
 
Др Мирјана Андрејевић-Кри, председник Друштва српских лекара и стоматолога Немачке, неуморна је у настојањима да на разноврсне начине помогне матици и сведок је важности контаката дијаспоре и отаџбине.
 - Свакако да је важно да се држава брине о дијаспори. А нас је веома много. Годинама сам лично сарађивала са министарством за дијаспору и увек су нам излазили у сусрет. Да ли ће се о потребама дијаспоре бринути министарство или канцеларија не знам колико је важно, али је неопходно да неко тело постоји. Дијаспори су пре свега потребне добре информације, савети и стална комуникација са матицом.

(Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #26 послато: Јул 26, 2012, 06:14:42 »

Угрожен и Закон о дијаспори!


Уколико у новој влади Министарство за дијаспору буде замењено канцеларијом, дуго чекани Закон о дијаспори неће бити применљив. Представници напредњака у Скупштини кажу да је ова мера неопходна због великих трошкова, док председник скупштинског Одбора за дијаспору Александар Чотрић за "Вести" каже да је посланички клуб Српски покрет обнове-Демохришћанска странка поднео амандман ради исправке предлога овог закона.

- Поднели смо амандман за исправку закона. Између осталог, тражимо да се канцеларија за дијаспору припоји Министарству спољњих послова, и да се тамо пребаце сви запослени и опрема из некадашњег Министарства за дијаспору - објашњава Чотрић за "Вести".


У исто време, како "Вести" сазнају из одлазећег Министарства вера и дијаспоре поручују да су и они свим шефовима посланичких група у Скупштини јуче упутили предлог амандмана са истом садржином.

- Свим шефовима посланичких група упућен је амандман којим се тражи да овај ресор буде припојен Министарству спољних послова где већ постоји сектор који се бави проблемима расејања - кажу из овог министарства.


Они поручују да би формирањем канцеларије за дијаспору при влади Србије настао правни вакуум. Три милиона наших људи у расејању изгубило би везу са матичном државом, јер актуелни Закон о дијаспори и Србима у региону прецизира да послове везане за расејање обавља министарство у чијој надлежности је дијаспора. У том случају, канцеларија за дијаспору неће имати мандат да спроводи овај закон.


Са правне тачке гледишта, појашњавају извори "Вести", формирањем канцеларије за дијаспору требало би мењати и Закон о дијаспори и Србима у региону, али надлежност за то има само ресорни министар, а не шефови канцеларија.
 
Цитат
Посебна канцеларија


Заменица шефа посланичког клуба СНС-а Јоргованка Табаковић је представљајући посланицима три законска предлога који су предуслов да се формира нова влада, казала да ће будућа влада имати 17 министарстава и четири канцеларије: за КиМ, људска и мањинска права, за цркве и верске заједнице и дијаспору. Табаковићева је додала да ће бити формирана посебна Канцеларија за дијаспору која је првобитно требало да буде део Министарства културе и информисања.

(Б.Р.-Р.Л., Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #27 послато: Јул 28, 2012, 02:56:29 »

  Они су скроз ненормални.Већина оних која су отишли из Србије су то урадили баш због оваквих идиота.Али хајде,да видим какве ће бити обавезе те канцеларије и чему ће то да служи.
  Министарство и није нешто радило у корист дијаспоре.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #28 послато: Август 11, 2012, 08:37:28 »

Да се не заборави

Драган Гавриловић из Помијаче подно Цера, који годинама живи у Швајцарској, носталгију лечи израдом макета аутентичних предмета у правој размери који га подсећају на завичај.


Годишње одморе многи наши грађани из дијаспоре користе за долазак у завичај. Драган Гавриловић из Швајцарске, за своје пријатеље у родном селу Помијачи подно Цера, приредио је изложбу макета.


"Сећајући се детињства, родне куће и деде који ме је свуда водио са собом на колима која вуку волови, направио сам прве макете", прича Драган Гавриловић који већ годинама живи у Швајцарској.

Драган Гавриловић

Израда аутентичних, умањених предмета у правој размери, одмор је за душу али и дуг према завичају, каже Гавриловић:

"Пошто је ово воћарски крај, ту је каца за скупљање воћа, лампек, фуруна за печење прасица... Покушао сам све да направим од аутентичних материјала, од бакра."


Ту је и стара бабина и дедина кућа - да се не заборави, за млађе генерације, за децу и унуке, да виде како се некада живело.

Машинац по струци, Драган Гавриловић је уз лемилицу већ 25 година и, како каже, није му било тешко да до детаља уради и намештај у макетама кућа израђених од шпер плоче, дрваца и метала.


За свој хоби има и велику подршку породице. Супруга Марија му помаже у свему - идејама, набавци материјала и, наравно, чишћењу "нереда".

За пријатеље и љубитеље ове уметности, у дворишту у родној Помијачи изложио је двадсет макета.

Посетиоци нису крили одушевљење: "Ово је у мени узбуркало дивне емоције из детињства, тако смо сви некада живели."

Уз вајате, чардаке и старо оруђе, Драган се опробао и у изради слика. Планира да направи велику макету села са свим сразмерним елементима, да се не забораве ни предели и традиција за које је, каже, нераскидиво везан.

(РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #29 послато: Август 29, 2012, 04:36:11 »

Beograd -- Dijaspora je šokirana postavljanjem potpredsednice Nove Srbije Dubravke Filipovski za direktorku Kancelarije za dijasporu, kaže Srpski svetski kongres dijaspore.
"Dijaspora je protiv postavljanja Dubravke Filipovski ili Aleksandra Vlajkovića za direktora Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu. Želimo da budemo konsultovani u vezi sa postavljanjem direktora Kancelarije za dijasporu", piše u saopštenju Kongresa.

Ako Vlada Srbija želi da pokaže poverenje prema dijaspori i postavi dijasporu i Srbe u regionu za partnere, neka postavi za rukovodstvo Kancelarije lidere dijaspore, a ne potpresednika opštine, piše u tekstu.

"Želimo da ne budemo diskriminisani u odnosu na ostale Kancelarije, gde se najavljuje da će direktori kancelarija za Vere i Ljudska prava biti veliki poznavaoci tih oblasti", navodi se u saopštenju.

Kongres je naveo da je prethodni ministar za dijasporu Srđan Srećković "uspeo da za pola miliona smanji" broj ljudi koji su se na popisima izjasnili kao Srbi u dijaspori, i dodao da se naglo smanjuju i doznake iz inostranstva zbog bojkotovanja dijaspore.

"Uvereni smo da će Dubravka Filipovski biti još uspešnija u asimilaciji srpske dijaspore", naveo je Srpski svetski kongres dijaspore.

Dubravka Filipovski će, kao iskusni portpalor, svaki dan, ceo dan, kao i Srećković, gostovati u medijima u ime dijaspore i pričati kako je dijaspora povratila poverenje u Srbiju, ocenio je Kongres.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=08&dd=29&nav_category=11&nav_id=638421

Српски светски конгрес дијаспоре је потпуно у праву.Постављање лопова и идиота на важна места у министарствима се наставља.Ова Филиповска је неспособни кадар Веље сеље и водиће монолог цео мндат.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #30 послато: Август 30, 2012, 02:07:00 »

Све прече од наших у свету

Да је дијаспора последња рупа на свирали у Србији, без обзира на политичке коалиције које државом владају, говори и чињеница да месец дана након формирања Владе Републике Србије практично није заживела Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, мада је Уредба о њеном оснивању донета почетком августа.


КО ЋЕ БИТИ ЗАДУЖЕН ЗА СРБЕ ВАН ОТАЏБИНЕ: Премијер Ивица Дачић са Срђаном Срећковићем, бившим министром за дијсапору


У међувремену, из бившег Министартва за дијаспору и скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону указано је да је настао правни вакуум у институционалним везама са расејањем јер Закон о дијаспори прецизира да га спроводи за то надлежно министарство. Замрле су и активности Скупштине дијаспоре, коју тренутно нико у Србији не помиње и чије редовно годишње заседање још није одржано.

Док се већ 30-ак дана ишчекује да кабинет премијера Ивице Дачића постави директора канцеларије, незванично су у оптицају имена Дубравке Филиповски, потпредседнице Нове Србије и Александра Влајковића, доскорашњег уредника РТС-а. Раније је помињана и Миланка Карић, али је та инфомација демантована.

Влајковић је фаворит Уније послодаваца и Покрета за привредни препород Србије, изјавио је за "Вести" посланик у српском парламенту Миодраг Николић.

- Ми смо Александру Вучићу предложили Александра Влајковића за директора Канцеларије за дијаспору. Образложили смо између осталог да он

Александар Влајковић

има јаке везе са пословним људима и потенцијалним инвеститорима из дијаспорДубравка Филиповски кратко нам је рекла да "за сада нема ништа ново" по питању избора директора Канцеларије за дијаспору и да лицитирање

Дубравка Филиповски

именима кандидата и претпоставке које јавно круже "више доносе штете него што су од користи". Она је раније изјавила да не би имала ништа против постављења.

С друге стране, Миодраг Лукић, књижевник из Нијенхоха у Швајцарској, сматра да дијаспора не треба да се много узбуђује због постављења директора, јер се по том питању - не пита.

- После Милице Чубрило, која је државним парама помагала будућег мужа, те Срђана Срећковића који је пао на "малим лажима", евентуални избор Дубравке Филиповски се још може претворити и у пријатно изненађење - сматра Лукић.

Раније је као потенцијални кандидат помињана и Миланка Карић, али је Покрет Снага Србије то јуче негирао.

"Миланка Карић сматра да у овом тренутку има изузетно много обавеза да као високи функционер Покрета Снага Србије у парламенту на што бољи начин допринесе борби за очување земље коју води коалиција окупљена око СНС-а на челу Александром Вучићем. Миланка Карић спремна је да пружи пуну помоћ будућем шефу канцеларије у границама својих могућности", наводи се у саопштењу.

Милан Чобанов, потпредседник Централног савета Срба за Немачку, очекује да ће Канцеларија дати "још већи значај дијаспори" и да ће се "дијаспора наћи у фокусу премијера Дачића". Спекулације да ће за директора бити постављена Дубравка Филиповски, Чобанов није желео да коментарише, јер , како је рекао, "не познаје".

- Жао ми је, међутим, да наша министарства са променом власти комплетно мењају гарнитуру, због чега нема континуитета у раду јер новим људима треба времена да се уходају, да се упознају са тематиком, пошто се мало ко у Србији ексклузивно бави питањима дијаспоре - сматра Чобанов.

Чобанов је будућем челнику канцеларије, било ко да буде изабран, препоручио да строго пази на организације и људе из дијаспоре с којима намерава да успостави сарадњу.

- Ми у дијаспори не можемо стално да причамо о авионима и камионима, а с друге стране да нисмо у стању сами да организујемо и исфинансирамо културни живот Срба, па чак ни допунску наставу у иностранству - закључио је Чобанов.

(Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #31 послато: Август 31, 2012, 12:03:36 »

Наши ђаци у дијаспори немају могућност да похађају наставу на матерњем језику

Српску децу уче католички свештеници!

Док поједини министри и многи српски бизнисмени све чешће уписују своје наследнике у стране школе, где наставни програм у потпуности прате на неком од светских језика, српска деца у свету углавном немају могућност да похађају школе на матерњем језику.

Колико Србија води рачуна о деци у расејању, најбоље говори податак који износи Зоран Јовичић, председник Српског светског конгреса дијаспоре, који каже да је све више породица које, не желећи да им деца буду анатемисана у државним школама у иностранству, уписују децу у приватне католичке или јеврејске школе.

- Ствар је у томе што деца досељеника врло често у државним школама не остваре свој пун потенцијал, јер немају адекватно знање службеног језика. Због тога многи од њих не завршавају школу, а врло мали број одлази на факултет. А све су чешћи и случајеви да се деца, попут у јавности познатог случаја породице Самарџић из Швајцарске, класификују као "особе с посебним потребама или ометене у развоју".

 И ту се ствара оно што ми зовемо "синдромом крађе генерације". За разлику од Србије, која нема српске школе, Грци, који негују интелектуално језгро свог народа, имају ланац грчких гимназија и њихова деца су врло образована. С друге стране, колико је образовање српске дијаспоре на дну лествице приоритета Србије, најбоље показује пример Беча, у коме живи више од 180.000 Срба, а у коме не постоји ниједна школа на српском језику - наводи Јовичић.

Он додаје да је један од основних разлога због овако лоше ситуације у школовању дијаспоре тај што држава нема јасну стратегију када је у питању српска емиграција.


- Ми смо у више наврата јавно истакли да је боље да немамо Министарство дијаспоре него да ту институцију воде особе које немају ни искуства ни слуха за потребе нашег народа у свету. А исто мишљење имамо и о формирању Канцеларије за дијаспору, на чијем ће челу, по свему судећи, бити Дубравка Филиповски, потпредседница Нове Србије, која такође нема никакве везе с дијаспором. Ми немамо ништа против ње, већ само сматрамо да проблеме дијаспоре најбоље може да решава онај ко је и сам био део те дијаспоре. Дакле, на месту шефа те канцеларије требало би поставити неког оствареног српског повратника, попут генетичара Миодрага Стојковића или спортисте Милорада Чавића - мишљења је Јовичић, који додаје да Србија не треба да очекује новац од дијаспоре, већ да направи услове да се емигранти врате у земљу.


Србија губи милијарду евра сваке године

Занемаривање дијаспоре Србију сваке године кошта најмање милијарду евра, колико би се улило у земљу да се у њу врати само 100.000 иностраних пензионера, чија примања у просеку нису нижа од 1.000 евра, наводи Јовичић.
- А да је то свакако могуће, показује пример грчке емиграције. Према званичном податку на сајту Аустралијске амбасаде у Грчкој, у Атини живи 120.000 Аустралијанаца који су пореклом Грци. Међутим, за разлику од ове земље, Србија још увек нема потписан међудржавни споразум о социјалном осигурању, тако да они пензионери који би желели да се врате у земљу немају основне услове да то и ураде.

Цитат

Акција размене књига

Српски светски конгрес дијаспоре покренуће акцију прикупљања књига од деце из Србији, које су ученици већ прерасли и које им нису потребне, а за потребе опремања бибилиотеке колеџа "Свети Сава" у Сиднеју, који је у фази изградње.
- Идеја нам је да деца поклоне књиге које им не требају, а да исто ураде и деца у расејању са својим књигама. На тај начин, не само да би се на врло једноставан начин дошло до велике ризнице књига већ би то представљало и могућност да се деца која су учествовала у акцији у будућности и упознају - износи Јовичић једну од идеја конгреса дијаспоре.

(А Медаковић, Ало)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #32 послато: Септембар 13, 2012, 06:13:27 »

Аустралија: Срба мање за трећину?

Сада је извесно да ће Аустралија, барем у наредних пет година, рачунати да на њеној територији живи 69.540 Срба пореклом, што је око 30 одсто мање него у два претходна пописа становништва. Биро за статистику управо је објавио допунске податке о етничкој структури аустралијског становништва до којих се дошло пописом 2011. Та проширена социјална слика наравно не доводи у питање прве бројке, саопштене пре скоро три месеца које су, у најмању руку, изненадиле највећи део чланова наше заједнице.


По последњем попису, у Аустралији живи 69.540 Срба пореклом, што је око 30 одсто мање него у два претходна пописа становништва


Правила су јасна - промена неће и не може бити све до, евентуално, наредног пописа, 2016. уколико у том времену неко докаже статистичарима да су, можда, оманули у начину рачунања броја етничког састава људи приспелих с простора бивше Југославије, како се данас тврди.

Најмање до тог времена, сви овдашњи, федерални и државни, етнички и други пројекти рачунаће са српском заједницом која је, званично, данас 30 одсто мања него што је била. И то је највећа последица овог резултата, поготово уколико није тачан.

Да подсетимо, према попису из 2006, у рубрици "Порекло - према месту рођења родитеља", 95.362 особе означене су као Срби. Пет година раније, Срба је било 97.315.
Како се, илустрације ради, статистика односи према другим народима из бивше Југославије? Хрвата пореклом је, по попису 2011, укупно 126.964. Пет година раније, попис је показивао да их је 118.049, док их је 2001. било 105.747. Њихов број, дакле, повећан је за више од 20.000 у периоду од 10 година.

За разлику од народа који су у бившој Југославији живели у изразитијим мултиетничким срединама, Македонци имају мање одступања. Њих је у попису 2001. било 81.898, 2006 - 83.983, а 2011 - 93.571.


Срби Аустралије

Да ли ће подаци о земљи порекла наших људи дати више одговора? Неће!
Године 2011. у Аустралији су живеле 25.683 особе рођене у Босни и Херцеговини, 48.829 особа рођених у Хрватској, 40.223 особе рођене у Македониј, и - 20.266 особа рођених у Србији.

Треба напоменути да је растурање Југославије, као и стварање нових држава на том тлу, пореметило уобичајен статистички процес. Овоме је, како смо и раније помињали, допринео и приступ више десетина хиљада људи који су и даље уписивали "Југославију" као земљу порекла, иако је статистика захтевала да се упише нова држава. Истини за вољу, и даље има људи који нерадо уписују назив земље која их је протерала.


Несналажењу је помогло и то што је на истоку бивше државе, Србији и Црној Гори, процес одвајања и осамостаљивања трајао много дуже него код осталих. Међутим, уз све објективне околности с којима су се статистичари сусретали, остаје доста дилема о појединим "решењима" којима су сами прибегавали у општем балканском замешатељству. Пре свега се мисли на то да се 2006. године "подразумевало" да је "југоисточна Европа" у ствари "српска", а пет година касније да - није! Ипак се ту ради, како и статистика прихвата, чак о трећини читаве заједнице.

Кад је грешка направљена?
Године 2006. или 2011? Остаје да се види за пет година. Евентуално - уколико се дотле нађе бољи начин како да нас преброје.
У сваком случају, једно је тачно - Срба јесте знатно мање, и према ранијим пописима, него што су то годинама и пре и касније тврдили поједини српски званичници, у настојању да квалитет заједнице представе обичним бројкама, а не неспорним значајем и присуством у овдашњем економском, културном, спортском или верском животу.


ДИЛЕМА
Разлика између порекла и места рођења

У вишекратној преписци са Бироом за статистику још од објављивања првих резултата, "Вести" су, уз остало, упитале да ли постоји могућност, евентуално, несналажења аустралијске статистике при подвлачењу линија између етничког порекла и државе где је неко од бивших Југословена рођен. На пример, да ли податак о 126.264 Хрвата "по месту рођења родитеља" у попису 2011 подразумева да су могуће тако класификовани по земљи порекла, а не по конкретној националности/етнитету? Или, да ли податак о 69.544 "Срба" из истог пописа можда у тај број укључује Албанце, Мађаре, Словаке и друге рођене у Србији?

Одговор је гласио да је овом променом обезбеђено да статистички подаци о "Пореклу" сада буду у складу с приступом који је коришћен при класификацији одговора за "Место рођења".

Шта то значи? Одговор ће се наћи у објашњењу које нам је такође дато својевремено, а гласи: "За 2011. годину, Аустралијски биро за статистику (АБС) направио је промену у начину на који је кодиран одговор 'Југославија' у питању 'Порекло'. Одговори 'Југославија', или сличне варијације, 2011. године су кодирани под 'Југоисточни Европљанин, неодређен'. То је промена у односу на 2001. и 2006, када су ти одговори кодирани као 'Србин'. То представља промену у односу на око 25.000 одговора", речено нам је.

Као илустрација, наводи се да је у попису 2001, у "етничку" категорију "Југоисточни Европљанин", било уписано свега 9.799 особа, али је зато у групи "Србин" било њих 97.315. Пет година касније, међу "Европљанима с југоистока" било је 1.005, а међу "Србима" - 95.362 особе. Прошле године, број "несврстаних" јужноисточних Европљана расте на 27.786, а број "Срба" опада на 69.540.

Категорија "Југоисточна Европа", али као географско подручје рођења, изазива још дилема. Јер, године 2001. под "Југоисточном Европом" уписано је 55.365 особа. Пет година касније - 33.358, а 2011. већ наведених 25.071. Дакле, готово свих 25.071 били су раније "Срби", према категоризацији статистике.

Цитат
Претеривања

Докле се ишло с претеривањем указује бројке од 150.000 или 200.000 Срба у Аустралији, а рекорд припада представнику ондашње Југославије у Сиднеју од пре 12 година који је тврдио да на Петом континенту живи пола милиона Срба.

(С. Принцип, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #33 послато: Септембар 20, 2012, 01:36:55 »

Зора и Будућност сјајни домаћини


Школски распуст и годишњи одмори били су дуги као "гладна година", рекоше многи фолклораши, на ревијалној смотри, одржаној прошлог викенда у Ратингену (покрајина Северна Рајна - Вестфалија).


По старом, добром, обичају КУД Зора и клуб Будућност били су више него добри домаћини. Срдачна добродошлица, љубазност и осмех, ревијалну фолклоријаду Зоре са више 350 гостију сви ће дуго памтити.



Први аплаузи били су знак захвалности најмлађима, а велики број фото-аматера сачуваће сећање на ову величанствену манифестацију. Право је задовољство било гледати разигране фолклораше, а гостима су се представили Извор - Реклингхаузен, Његош - Хам, "Карађорђе" - Леверкузен, Дијаманти, Јелек и Југос-Бисери - Вупертал и симпатични грчки фолклораши из Ратингена.


Уживали су гости у кореографијама: Врањско поље домаћина, Влашке игре Извора, Лесковачка Морава "Карађорђа," Владичин хан Југос-Бисера, Србију Јелека и Игре из Бруса "Његоша". И посебно симпатичне наступе најмлађих.  Треба напоменути да су о добром расположењу бринули Нешо и Драгана на чију песму и коло нико није остао равнодушан.


Техничку припрему ревијалне фолклоријаде Зоре обавио је кореографски пар Новка и Миодраг Заставниковић. Зоран Накић, председник кровног домаћина Југо клуба Будућност, није крио задовољство поводом успешног ревијалног фолклорног сусрета у Ратингену. Од бројних гостију чуле су се само похвале на сјајну организацију и реализацију фолклорног спектакла.



Цитат
Извор најмасовнији

Најмасовније се представио Извор из Реклингхаузена. У три генерације наступило је 48 чланова овог учесника ревијалног спектакла у Ратингену.


(Р.Патковић, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #34 послато: Септембар 30, 2012, 01:04:47 »

Дијаспора као сироче


Колико је актуелној власти Србије стало до дијаспоре говори и чињеница да ни после два месеца од формирања Владе Србије, Канцеларија за Србе широм света још није почела да ради нити је постављен њен директор.

Ништа боља није ситуација ни кад је у питању конституисање Одбора за дијаспору и Србе у региону при Скупштини Србије, а маћехински се држава односи и према Предлогу закона о Матици исељеника који дуго сакупља прашину у некој од скупштинских фиока.


Прва и до сада једина седница Одбора за дијаспору и Србе у региону одржана је 25. јула. Тада је за председника изабран Александар Чотрић, функционер опозиционог Српског покрета обнове.

- Конституисање, међутим, још није завршено. Чека се да владајућа парламентарна већина предложи заменика председника Одбора, али то никако да учине. Зашто одуговлаче са предлогом кандидата за мог заменика, али и са именовањем директора Канцеларије Владе Републике Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, треба питати владајућу коалицију. Ми у Одбору мислимо да је крајње време да се то заврши - изјавио је за "Вести" Чотрић.

Када је реч о директору поменуте канцеларије Чотрић тврди да парламентарни Одбор, на чијем је челу, а ни он лично у својству председника немају фаворита.

- Никога не фаворизујемо. Нисмо стали иза било каквог предлога за прву личност Канцеларије. Започето конституисање Одбора није завршено, а и да јесте мишљења сам да Одбор не треба да има свог фаворита и да не треба унапред делити бланко подршке. Са наше стране, ко год да буде постављен за директора Канцеларије сарадња ће бити коректна, професионална и бићемо максимално отворени за допуњавање у заједничком послу - истакао је Чотрић.

Чим се заврши конституисање Одбор ће, напомиње саговорник "Вести", надгледати и имплементацију Закона о дијаспори и Србима у региону, сарађиваће са Скупштином дијаспоре и Саветом за Србе у региону, а погураће и дораду предлога закона о Матици исељеника Србије.

- Будући да више не постоји министарство за дијаспору потребне су измене у поменутом закону, који треба унапредити и у свим оним сегментима где су до сада уочени недостаци. Настојаћемо да Радна група Одбора за дијаспору заврши рад на припреми Закона о матици исељеника, на којем је посао започет у претходном скупштинском сазиву, али му је потребна дорада. Међутим, све о чему говорим моћи ће да заживи кад владајућа коалиција одреди мени заменика у скупштинском Одбору и изабере челнике Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону - закључује Чотрић.

Председник Скупштине Матице исељеника и шеф Радне групе за израду предлога закона о Матици др Јанко Веселиновић каже за "Вести" да су завршили поменути акт.

Матица пред гашењем: Др Јанко Веселиновић

- Очекивали смо да Предлог уђе у скупштинску процедуру, али онда су се догодили избори, после којих је укинуто Министарство вера и дијаспоре, а Канцеларија за дијаспору није још заживела. Предлог чами у прашини неке скупштинске фиоке, док Матица исељеника и даље тавори без финансијске потпоре. Ова невладина организација финансирана је из државног буџета до 2008. кад је то укинуто и од тада муку мучи да измири трошкове за телефон, струју, воду и бруто зараде запослених, па се практично свела на два упосленика на челу са председницом Матице, Јеленом Киш , који чекају боља времена - каже Веселиновић.

Планови и лепе жеље

- Наш одбор држи отворена врата Народне скупштине за представнике дијаспоре и сународнике из региона. Одговараћемо на сваки допис и сваку иницијативу која потекне од наших људи из иностранства. Предност ипак имају кровне организације дијаспоре и чланови Скупштине дијаспоре, као и истакнути, дугогодишњи активисти српских удружења, клубова, заједница и асоцијација. А приоритети у раду Одбора су очување националног, језичког, културног и верског идентитета, затим интеграција у друштва земаља у којима живе, одржавање веза са матичном државом Србијом и остваривање привредних контаката на итересним основама и на обострану корист - објашњава Александар Чотрић.

   
Цитат
Одбор по страначким бојама

Одбор за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије има 17 чланова и исто толико заменика. Њихова страначка припадност пропорционално је у складу са односом снага у Скупштини Србије. Чланови Одбора су проф. др Марко Атлагић (СНС), др Јанко Веселиновић (ДС), др Дијана Вукомановић (СПС), Александра Ђуровић (СНС), Сања Јефић-Бранковић (ЛДП), Милан Лапчевић (ДСС), Миодраг Линта (СНС), Милосав Миличковић (СНС), Петар Петковић (ДСС), Невена Стојановић (ЈС), Миодраг Стојковић (ДС), Милорад Стошић (ПУПС), Ивица Тончев (СПС), и Сања Чековић (ДС)...
  (Р.Лончар, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #35 послато: Новембар 17, 2012, 04:58:51 »

Милиони за продају магле


Компјутерски писмена српска дијаспора из целог света убудуће ће преко интерактивног портала Србијаонлајн и камера постављених у Кнез Михаиловој улици у центру Београда, моћи директно да разговара и да се види са својим рођацима или пријатељима у српској престоници, најавио је Александар Влајковић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, на последњој седници истоименог Одбора у Скупштини Србије.


Ова вест, међутим, није с одушевљењем дочекана међу сународницима у иностранству.

Они се, у међусобној интернет преписци у коју су и "Вести" имале увид, иронично питају "да ли ће Канцеларија за дијаспору организовано да им у Кнез Михаилову доводи остареле родитеље и родбину из свих села и градова Србије, како би могли да се гледају и разговарају, или је та привилегија резервисана само за Београђане"?


- Шта они мисле о нама? Зар непрекидно у Србији треба да следимо Домановићеве "слепе" вође? Жалосно је што, ако је ово тачно, особе које седе у рециклираном Министарству за дијаспору у Београду, разговарају о видео-четовању из Кнез Михаилове, у шта треба уложити део буџета државе који пуне осиромашени и полугладни грађани Србије. Нама није потребно ћаскање преко камере већ разумевање и помоћ при решавању конкретних проблема. Бојим се да ће се доћи до продубљивања лошег односа дијаспоре, коментарисала је Ана Милошевић, делегат из земаља Бенелукса у Скупштини дијаспоре и Срба у региону.

Будући да је буџет Канцеларије за 2013. исти као што је био 2012. за Министарство дијаспоре - око три милиона евра, у расејању се питају зашто је онда уопште гашено министарство? И ко коме продаје маглу? Финансије, коментаришу дијаспорци у поменутој преписци, нису смањене, запослени су и даље у истом броју, тако да прича о штедњи у Влади Србије и рационализацији државне администрације не пије воду.


Скупштински Одбор за сарадњу са дијаспором и Србима у региону је размотрио предложени буџет за 2013. годину намењен Канцеларији, уз констатацију да су предвиђена средства од 334.453.000 динара (око три милиона евра) иста као за текућу годину. Директорка Канцеларије Славка Драшковић, која је присуствовала седници Одбора, рекла је да би средства намењена за дијаспору требало да буду значајно већа, јер би тиме и сарадња са Србима у свету била квалитетнија.

Цитат
За закуп сателита 1,7 милиона евра

Александар Чотрић, председник скупштинског Одбора за дијаспору, појаснио је за "Вести" да је из предвиђеног буџета за закуп сателита преко којег се емитује програм РТС-а у Европи, Америци и Аустралији, планирано око 1,7 милиона евра.
Александар Влајковић, заменик директора Канцеларије за дијаспору, рекао је да је тај новац до сада ишао РТС-у. Он је предочио нове могућности интернет комуникације и информисања дијаспоре која би са својих кућних компјутера преко будућег интернет портала Србијаонлајн могла бесплатно да прати и ТВ програме локалних ТВ станица у Србији.

(Вести

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #36 послато: Децембар 04, 2012, 08:53:06 »

"Отели су ми отаџбину"


Архитекти Спасоју Кривокапићу, житељу Анемаса, града на граници Француске, Светска српска заједница 1996. године уручила је повељу и златну медаљу Српски витез за изузетна дела за добро српског народа


Српски витез: Спасоје Кривокапић


- И данас сам неизмерно поносан на ту награду, али не сматрам је само својом, јер је искована заслугом српског народа који живи у јужном и средњем делу Француске - говори Кривокапић.


Када је почетком деведесетих година прошлог века почео распад Југославије, прича Спасоје Кривокапић, српска дијаспора у Европи почела је да схвата реалност и да оснива нова српска удружења.

- Слушали смо тада разне коментаре, критике, предлоге, многи су сматрали да управо они могу успешно водити државу. Свакодневни обрти ситуације у матици код нас у расејању будили су осећања. Почетком рата на просторима бивше Југославије, упркос осмишљеном плану међународне заједнице да сатанизује српски народ, Срби у дијаспори су постали сложни и почели да прикупљају хуманитарну помоћ.

Сећа се Кривокапић протеста на трговима европских градова, када су демонстрирали због неправде.

- Сведок сам тих тешких дана, јер сам учествовао у многим акцијама, обављајући разне дужности. Сви смо били на окупу, сложни, јединствени и постојани, власт нам је отварала врата скупштинских и председничких палата, дипломатија врата својих амбасада и конзулата, а народ у дијаспори отворио је своју душу, срце и новчаник, па се могло рећи: "Биће српске среће, сви сложни". Преварили смо се, данас је тамно и чемерно стање.
Кривокапић не крије огорчење.

- Данас нам је држава поцепана у две окупиране јединице, што је и била жеља оних који су је растурили. Привреда и економија су уништене, земља покрадена и опустошена. Народ разједињен, осиромашен, без будућности. Криминал и корупција газдују. Доведени смо до најнижег нивоа. Нема морала, наталитет је у сталном паду. Јадни и гладни.

Жали што су дипломатски представници неодговорни и незаинтересовани, јер их постављају по страначким мерилима.

- Троши се велики новац без резултата. Нама у Лиону затворили су конзулат, потребан као хлеб. Дијаспора је разједињена, понижена, преварена, труди се још само неколицина најупорнијих активиста. Где су се изгубила она снажна и сложна удружења? Постоји ли неко ко може повратити поверење у земљу у којој смо поникли? Прекрајали су је последњих 20 година, колико нас о томе информишу и "Вести".

- А, за контуре те ружне слике моје земље, мог народа и мене самог постоји излаз. Престанимо ићи за чактаром (звоном), кренимо за фењером. Фењер ће нам осветлити пут изласка из провалије у коју смо упали као народ, нација и држава.

Цитат
Писмо Шираку

Спасоје Кривокапић био је потпредседник прве Српске заједнице основане у Француској, председник српског културног друштва Горња Савоја, хуманитарне организације Хуманитас, Свесрпске заједнице Француске и Европског покрета дијаспоре Србије и Црне Горе.
- Учествовао сам у бројним мисијама хуманитарног, мировног и политичког карактера, састајао сам се са Милошевићем, Караџићем, Булатовићем, Коштуницом, војним врхом бивше ЈНА, писао писма Хашком трибуналу, председницима Француске Шираку и Саркозију, институцијама у Бриселу и Стразбуру - набраја Кривокапић.

(О.Ђоковић, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
На мрежи На мрежи

Поруке: 859



Погледај профил
« Одговор #37 послато: Јануар 01, 2013, 06:18:21 »

Седма зима


„Велика је мука наћерала орла да зимује зиму с кокошкама“. Мој другар Деки је ово одавно још рекао и применљиво је на свачији начин живота, а чини ми се понајвише на гастарбајтере и добровољне исељенике из рођене земље, зарад пара или мира. Сад, да ли душевног или оног правог мирнодопског мира, то је већ друго питање.

На прагу је седма зима од нашег доласка у Калгари. Жали ми се мајка јутрос да је ударила нека студен у Београду, каже 4 степена им је. Смејем се у себи, приучен донекле на поларно време у овом западном канадском граду, основаном 1875. године као постаја коњичке полиције ради заштите трговине крзном и како би се народ одбранио од америчких продаваца вискија.

Премотавам филм, присећам се тета Душанке и њеног кајмака са земунске пијаце, чика Стеве обућара који је одувек радио повишење на маминим кломпама и оног сиротог, вредног момка који пред крај Лењинове (данас Господске), на углу код Ц-маркета узвикује:“Кауендауи (календари)!“, у нади да ће неко да га реши беде и откупи сву робу.

Подижем крагну свог капута док прелазим кратки пут од кола до канцеларије, а мрак напољу као да је поноћ, а не седам ујутро. Крв ми се леди у жилама, мада зима још није ни близу стегла како уме. Не прође дан да не помислим где сам то дошао, шта ме натерало на оволики пут и да ли је то права одлука за моју породицу и мене. Млађа кћерка стигла је у овај град са целих 10 месеци, старија је тек напунила пет година. Данас, врло добро знају одакле су потекле, знају доста родбине у отаџбини, хвала Богу, имали су више прилика да се виде са многима при летњим посетама Србији. У драгом сећању су им остала та дружења са најближом фамилијом и пријатељима, а како њима, тако је и мени срце пуно због тога. Знају и за кога навијају, знају и прате српске спортисте и репрезентације на ТВ-у, певају Боже правде, учимо заједно српски правопис и граматику; слушамо наше радио станице по цео дан, у кући и колима; обожавају када радимо природу и друштво; супруга са њима ради математику и остале науке; читамо књиге на оба наша писма, а приче за лаку ноћ су, мислим, више традиција и љубав према писаној речи, него насушна потреба. Деси се понекад да се њих две успавају док им читам Нушићеве „Хајдуке“, Ћопићеве „Приче испод змајевих крила“ или „Приче из давнина“, Иване Брлић-Мажуранић (није српски, али јесте део традиције читања у породици и прелепа књига). Ево баш синоћ сам успавао старију кћерку (млађа је раније легла) са Јагором (ако се ко још сећа о чему се ради) на њен захтев - и би ми некако топло око срца због тога. Млађа је тражила да по ко зна који пут одгледа играни филм Штрумфови на српском, а како је био викенд, жеља јој је била испуњена. Каже млађа да кад год има неки филм на српском и енглеском, гласови на нашем језику су „луди и блесави“, присећајући се сјајне синхронизације коју су урадили српски глумци у филмовима „Ледено доба 4“ (гледали овог лета у Србији у биоскопу) и „Штрумфови“.

Чудно је то колико, са ове даљине посматрано, много значи нешто тако обично као што је познавање матерњег језика. Да смо у Србији, не би нам вероватно ни на памет пало да по цео дан слушамо Радио С (забавна)или Радио Буцу (народна), да 3-4 пута недељно, сви заједно, онако породично гледамо игране серије и филмове и цртаће на српском језику. Дизни на РТС-у је омиљена разонода за све нас у кући, па чини ми се и за нашег мачка Мишка. Нас четворо се поваљамо и распоредимо на топлој угаоној гарнитури да гледамо цртане, покријемо се каквим меканим ћебадима, а минут касније ето и њега да проњушка где ће да се ували да дрема крај нечијих ногу, јер и он је део породице већ више од 4 године. А тек да се скупимо сваке суботе да сви заједно гледамо „Први глас Србије“, па још после препричавамо догодовштине разних бисераних ликова који се тамо појављују и одређујемо своје фаворите за победу?

Да не помињем фолклор на који сви „чопоративно“ идемо сваке недеље. Деца уживају дружећи се уз Ужичко, Елено, Шесторку, Чачак, Шумадију, Ваљевску подвалу и безбројна друга кола која се редовно играју у нашем културно-уметничком друштву. И колико су само наше кћерке срећне и поносне кад савладају кораке неког новог кола... А супрузи и мени осмех сам дође на лице, кад видимо радост на њиховом лицу због тога. Речи нам ту нису потребне, довољан је поглед пун разумевања и одобравања. И знамо да нисмо погрешили што дошли.

Деца овде немају прилику да буду у парку или на игралишту од јутра до мрака. Што због зиме, што због безбедности. Не верујем скоро више никоме кад су деца у питању. Свет је постао много зло и окрутно место (а можда је одувек и био, само ја то нисам био свестан док нисам постао родитељ), а црна хроника свих светских медија ме сваки дан изнова подсећа да сам у праву кад тако мислим. Технологија напредује како би нас приближила једне другима, а у стварности се сваким даном удаљавамо све више и више. Због тога се трудимо да очувамо нашу малу породицу како знамо и умемо, учећи децу да је јединствена породица основа доброг живота, без обзира на искушења са којима се сусрећемо.

Седма зима - пет и кусур година у истој фирми, чак ми се и жена придружила прошле године, миран живот, устаљен ритам пословних и породичних обавеза (некад то назовем и досадом), рођендани, спортске активности, повремена дружења са пријатељима, одлазак на излете лети, одмор у Србији кад се може, читају се књиге, прати спорт и српске новине као да живимо доле, канадска политика и гласање нам није ни тачкица на радару, нити ће икада бити. Боде ми уши српско-енглески који се овде неретко прича, али покушавам шалом да се одбраним од неминовног, које убрзано захвата и Србију, а камоли наш народ по свету. Од српске политике смо побегли на пола пута до краја света, али није нам тај бег успео, барем мени није. И даље читам свакодневна препуцавања, лажи, преваре како домаће, српске, тако и међународне политике која се дотиче Србије. И даље ме та рана боли као оног дана кад смо се отиснули из Србије пут Канаде, али некако другачије - као да сам се стварно уживео у филм, саосећам са глумцима, али више не статирам у тим новим епизодама.

Утеху ми понекад представља могућност да се мало помогне нашим људима који су тек дошли, да лакше превале те прве, најтеже и најболније кораке у туђини. Даље то већ некако све лакше иде. И мени су на почетку помогли много, неизмерно много, људи које никад нисам видео пре исељења, само зато јер су имали жељу да то ураде, не очекујући ништа заузврат. Бити човек човеку је често заборављена особина.

Блесав је то осећај, нити тамо, нит’ овамо. Деци мојој неће тако бити, знам то, али мени сигурно хоће. Срећом па данас постоји „скајп“ и јефтини телефонски позиви одавде да се скоро свакодневно чујемо и „видимо“ са породицом и кумовима, а остало... Недостаје нам њихов загрљај, а све друго имамо.

Довољно за останак? Ко зна...

Тамо сам одрастао и сазрео, овде живим.

Овде живим, а размишљам као да сам тамо.

И тако већ, ево седма зима. Ајд' живели!

 

Ален Ђелић, Калгари - Канада

http://www.srbiusvetu.org/sus/content/%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B0_%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #38 послато: Јануар 04, 2013, 04:39:13 »

СРПСКА ДИЈАСПОРА СТИГЛА И ДО КРАЉЕВИНЕ БАХРЕИН


"Србовање" за поштене паре!

У Бахреину, малој острвској краљевини у Персијском заливу коју је у атласу тешко наћи, живи више од 50 Срба. У потрази за адекватно плаћеним послом и нормалним животом, углавном високообразовани стручњаци су у последњих неколико година "открили" Манаму, главни град ове земље, у којој је већ сада сваки 2.000. становник са ових простора. У Бахреин су за бољим животом отишли углавном инжењери запослени у авио и нафтним компанијама, телекомуникацијама, спортски тренети и грађевинци.


Бахреин

Реч је, како кажу, о динамичном региону који зна да поштује рад, залагање и знање. На Србију гледају са носталгијом, али ретко ко жели да се врати. Зашто не размишљају о повратку и како изгледа "србовање" у Бахреину прича Слободан Миливојевић Бобански из Крагујевца. Он је редитељ, креативни и технички директор у видео-продукцији "Talking pictures". На Средњем истоку важи за некрунисаног мага рекламе.

Слободан Миливојевић Бобански | Фото: АЛО!

- Дошао сам 2009. године са породицом. Циљ ми је био да од малог студија направим озбиљну и добро организовану фирму. Успео сам. Сада имамо 20 запослених и радимо ТВ рекламе и рекламне филмове за многе компаније са Блиског истока. Наши клијенти су бахреинска национална авио-компанија "Gulf air", инвестиционе банке... Последња реклама коју сам радио била је за "Gulf cup", фудбалско такмичење земаља залива које се одржава у Бахреину 2013.
године - каже Бобански, који је у Крагујевцу годинама радио у локалним телевизијама.
Како каже, често се дешава да послодавци после неколико месеци, када се увере у знање нашег човека који је први ушао у фирму, траже да доведу још неког ко је у нашој земљи остао "неоткривен".

- Овде нема "хватања кривина". Ради се и по девет, десет сати дневно, па и више. Напорно је, али то и није неки проблем када на крају месеца стигне плата од које се лагодно и опуштено живи. Не морате целу плату да спискате на храну, која је јефтинија него у Србији - каже Бобански, који у Манами живи са супругом и сином.

Милан Огњеновић из Зрењанина запослен је у једној нафтној компанији. Његов утисак је да је Бахреин авангардна и модерна, либерална монархија у којој се живи опуштено и мирно, са гостољубивим и толерантним домаћим становништвом.

Ради и ужива са породицом: Слободан Миливојевић Бобански | Фото: АЛО!

- Овде је реч искључиво о економској емиграцији. У Србији нема компанија које могу или желе да адекватно плате послове које овде обављамо. Повратак је увек, бар подсвесно, опција. Али сви мисле на децу, која већ похађају интернационалне школе, организоване по британском или америчком програму. Професори вас стално обавештавају о резултатима деце, школе су добро опремљење, свака има покривени базен. Конкретно, у школи мог сина сваки ученик од следећег полугодишта добија „ајпед“ као учило - каже Милан.

Најмлађи са заставама Србије и Бахреина | Фото: АЛО!

У последње време и у Бахреину се осећа криза, нарочито после „арапског пролећа” 2011. и немира, због чега се многе фирме селе у Дубаи и Кувајт.

- И у таквој кризи нажалост осећамо се стабилније и слободније него у рођеној земљи. Наши планови везани су за неко друго, боље иностранство, али не и за повратак у Србију. Добро нам је овде, дружимо се, славимо Божиће, славе, радујемо се Рамазану - каже Бобански.

Километри пустиње: Бахреин | Фото: АЛО!


Спортски тререни на цени!

Немања Планојевић из Београда је кошаркашки тренер, који је у августу прошле године отишао у Манаму. Мотив је био финансијски, јер тренери у Србији не могу да се похвале високим и редовним примањима.

Немања Планојевић | Фото: АЛО!


- План је био да останем годину дана, док ми не истекне уговор. Али сада видим да ми не би сметало да у случају добре понуде останем и дуже. Када бих породицу и пријатеље могао да преселим у Бахреин, остао бих да живим овде. Цела организација око кошарке је на аматерском нивоу, али изненађен сам њиховом отвореношћу - каже Немања.

Цитат
Врућина, ал’ стандард!

*Цене станова су неупоредиво више него у Србији и крећу се од 1.000 до 3.500 долара. Изнајмљују двособне опремљење станове од по стотинак квадрата. У цену су укључени кућепазитељ, чишћење два пута недељно, комуналије... Скоро свака зграда има теретану, базен на крову, салу за журке...
*Због високих температура сви станови и институције су климатизовани
*Школарине за децу се крећу од 4.000 до 20.000 долара годишње. „Експати“, како називају иностране раднике, имају могућност да уговором о раду буде покривено и школовање деце
*Пиво је пет евра
*За 50 литара горива потребно је свега 10 евра
*Најнижа надница је 200 долара за послове одржавања и обезбеђења, које углавном обављају радници из Пакистана, Непала, Индије...
*За време Рамазана четири недеље ради се пола радног времена, а на крају месеца имају пет дана слободно

(Биљана Ненковић, Ало)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #39 послато: Фебруар 13, 2013, 18:35:57 »

Ткале су се српске нити између два континента,
заиста незаборавно


Чикашки Срби отворили срца

Са париског аеродрома кренуло је недавно 30 чланова Свесрпске заједнице Француске, који су се после деветочасовног лета обрели на америчком тлу.

Чланови СЗФ: Испред цркве Светог Саве у Либертвилу


Тамо се у улози беспрекорног домаћина нашао отац Милорад Лончар, уз кога је често био отац Никола. Под њиховом "диригентском палицом", за осам дана боравка у Чикагу, група Парижана обишла је четири манастира, 10 цркава и једно хуманитарно удружење.


- Ово је моје најлепше путовање које ћу заувек памтити. Никад се нисам осећала тако узвишеном, богатом и у дружењу срећном - каже председница СЗФ-а Стана Билбија, по повратку из Чикага.

 

Да се крене у Чикаго била је њена идеја, коју су одмах подржали чланови СЗФ-а Сузана Рељин и Момчило Цековића. Одлучни и упорни, успели су да постану прва група активиста дијаспораца из Европе, која је организовано посетила амерички континент. Водили су дневник, али председница Стана инсистира на изношењу захвалности: "Стално се питам чиме смо заслужили такав духовни дочек и пажњу?! Дивни отац Милорад нас није испуштао из свог видокруга ни једне секунде."


Дочек и смештај били су у манастиру Нова Грачаница, у Лејк вил илу, 60 км удаљеном од Чикага.


Сузана Рељић и Стана Билбија


- Тада смо ушли у рај. Првог јутра присуствовали смо литургији у грчком манастиру у Либертвилу, а на то су се надовезивале посете манастирима и црквама. На располагању смо имали два комбија, а отац Милорад је своја кола препустио нашем таксисти Предрагу Јанковићу који је возио ветеранку Бојану Загорац и мене. То је била награда за све што смо урадиле за наше Удружење - прича Стана.

Следе грчки манастир Свети Јован Златоусти у Кеноши, катедрала Светог Саве у Милвокију, црква Светог Николе у Кадахију, црква Светог Георгија у Расини...

- Како смо у Чикаго ишли да са земљацима прославимо Светог Саву, то смо се том дану посебни радовали. Доживели смо савршени духовно-пријатељски скуп. Ручак су у манастиру Нова Грачаница приредиле чланице Кола српских сестара, које су угостиле више од 300 верника. Свирао је школски оркестар, песме из отаџбине. Ми у главној улози, највеселији, разбудили смо и орасположили све Србе са којима смо се сретали - описује Стана.

Све како треба: Слава Светог Саве у Новој Грачаници

Дан по Светом Сави доручак је био у чикашкој цркви Васкрсење Христово, где је Парижане сачекао старешина храма др Василије Вранић. Прекрасан је и храм Светог Илије у Индијани. А тек женски манастир Рођења Пресвете Богородице, где се вечерало, преноћило, ујутро богослужило, а као анђео уз госте је све време бдела игуманија Макрина. Следе два храма у Ленсингу. У хуманитарном удружењу "Српска градска помоћ" вечеру је организовао председник Дени Денић. Парижане је примио и новограчанско-средњоамерички епископ Лонгин.

- И мали смо част да ручамо с њим. Наша православна вера делује као лепак за људе - додаје Стана.

Не само да је СЗФ прва група из Европе која је организовано посетила амерички континент, него се и одлучила за светосавско путовање усред зиме, по лошем времену, што је изненадило свештенство и друге домаћине, ангажоване у режији оца Милорада. Сви они ни за какву услугу (смештај, храну и превоз) нису хтели ни новчић да наплате.


- То је превише доброте, морали смо да се захвалимо, па смо црквама и манастирима остављали прилог - каже Стана.

Цитат
Духовно венчање

- Зачела се прича о мојим прецима, житељима Америке, канула је и суза и тада сам дошао на идеју да са мојом Илонком ту обавим црквено венчање. Отац Милорад нас је увео у духовно царство - прича Момчило Цековић.

 

Агилне жене

Почасни председник СЗФ-а Иван Јанковић због болести није могао да се придружи путницима за Чикаго.
- Међу путницима је било само шест мушкараца. Ма, те жене су много опасне. Агилне, шта науме то остваре. А нису свесне значаја овог историјског корака којим су повезале српско расејање на два континента. Искрено им честитам - изјавио је ветеран Јанковић.



Рођачке сузе

- На овом путу срела сам рођака Денија Денића. Он каже да 50 година није видео Србију, плаче он, плачемо и ми. Потресно! Отац Милорад се са много емоција распитивао за вернике које је упознао службујући у париском храму Светог Саве, све их поздравља. Из чикашког конзулата шаљу поздраве париском конзулу Бранкици Бећановић. Ткале су се нити између два континента, заиста незаборавно - прича Стана.  

(О.Ђоковић, Вести)




***


Диван пример како се овим нашим, српским нитима, можемо повезивати, ма где да се налазимо!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #40 послато: Фебруар 14, 2013, 11:19:11 »

Заиста пажње и дивљења вредан извештај о настојању Срба изван граница наше земље, да својим делом, сачувају љубав према Србији и нашим наслеђима. Увек се и сам поносим код оваквих вести, и сам сам само мален делић од оног великог броја наших људи у дијаспори,  а има нас преко 4 милиона душа, који су срцем и љубављу, искрено везани за родну нам Србију.
И овај сајт, Сви Срби Света је настао уз прегоран и искрен рад наших људи у инострантву. Са радошћу можемо нагласити да се наш број увећава. Прилазе нам људи из Србије, удружујемо своје снаге и уз велику наду, да ће место наших окупљања под именом СВИ СРБИ СВЕТА, окрунути наше искрене намере, масовношћу, са жељом да кроз глас народа српског, Србија дочека боље и праведније дане...
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #41 послато: Април 27, 2013, 23:30:04 »



Отворено писмо Председнику Републике Србије

     


ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
Андрићев венац 1
11000 Београд, Србија
На руке Председника Републике Србије
Г-дина Томислава Николића



Поштовани господине Председниче!

Позивајући се на изјаве дате у медијима од стране неких водећих људи у држави о размишљању о евентуалном прихватању ултимативног захтева од стране Запада, а за недвосмислену и искључиву корист привремених и противуставних институција у Приштини, дозволите да Вам с тим у вези пренесемо отворено неслагање и јавно противљење српске дијаспоре Аустралије.

Српска дијаспора као интегрални део српског националног бића не сме, не може и неће се сложити ни са каквим и ни са чијим актом који ће значити директно и/или индиректно признавање само-проглашених институција лажне творевине тзв. Републике Косово (у даљем тексту ”РК”). Прихватање услова из Брисела би значило легитимизацију, НАТО бомбама, отете српске вековне територије. Једном својевољно предана територија (и/или не дао Бог издана или продана, а тиме и народа који полаже вековно право на исту) је изгубљена заувек.

Сви смо свесни огромних и непринципијелиних притисака Запада да Србија прихвати ”реалност” на терену те да пусти КиМ да оде. Заварава се свако ко мисли да ће политиком попуштања и не дао Бог (на)пуштањем КиМ престати ултиматуми Србији и српском народу. У протеклом периоду од 1999, а и не само од тада, више је него јасно које су намере светских моћника. Србија је све време попуштала и где нас је то довело. Довело нас је до тога
да се од нас експлицитно тражи да укинемо и последње институције државе Србије на КиМ. Следећи корак ће, нема сумње, бити захтев или нови ултиматум за допуштање столице у УН за тзв. РК. Кад бисмо то допустили тражило би се признавање тзв. РК од стране Србије итд.

Србија је у својој ближој и даљој историји учинила превише уступака, а да и не споменемо колико је жртава поднела за Европу која јој сад ултимативно захтева напуштања свог вековног територија, а шта не би нико никада и ни по којим условима из те Европе уичнио кад би њихов териториј био у питању, а све то зарад добијања ”фикције” - датума отпочињања преговора који ће водити, пракса је до сад показала, ка новим условљавањима и ултиматумима.
С пуним правом се поставља питање колико је искрена Европа кад смо ми у питању. Која је то држава била условљена на сличан начин при приступању ЕУ? Свакако да Вам је познат одговор - словом и бројком - ни једна.

Господине Председниче, још увек одзвањају речи Ваше заклетве у Скупштини Србије, као и обећања датог српском народу на КиМ као и, уосталом, васцелом српском (на)роду ма где он живео да ћете сво своје биће посветити борби за очуванње српске територије укључујући КиМ.


С тим у вези господине Председниче ми Вас свесрдно поздрављамо и подржавамо те се молимо свевишњем Богу да не попустите духом и да клонете пред огромним притисцима који не јењавају, а све се чини да исти неће престатити скоро. Очигледно Европи није стало до нас и зашто се онда гурати тамо где нас неће?

Уколико европски преговарачи и посредници пренебрегавају чињеницу да је КиМ правни, политички, духовни и историјски неотуђиви део Србије нама онда не преостаје ништа друго него да променимо посредника тј. вратимо цео случај у УН где имамо пријатеље и где већина чланица није признала противуставну сецесију КиМ.

Дозволите господине Председниче да Вам предложимо да уместо прихватања неприхватљивог и понижавајућег, и оног што се прихватити не може и не сме, да се обезбеди, без обзира да ли преговоре о статусу КиМ води стручњак или политичар, да се не само преговарачи, већ и Влада Србије и сви њени органи, придржавају правила струке разрешења конфликтних ситуација и правила рекламационог поступка (када у разрешењу спора између преговарача не учествује објективни судија, а у овом случају више него пристрасна - Европска заједница, која отворено подржава сецесионисте) те да се у у том смислу:

1 ) одустане од тврдње да ова Влада мора да трајно реши статус КиМ, већ треба радити да ова Влада проналази решења прихватљива за све актере јер постизање брзог решења у садашњим констелацијама снага и политичких
фактора иде на руку сецесионистима, а не никако у корист Републике Србије,

2 ) не инсистира на томе да Република Србија мора пошто пото да уђе у
евроинтеграционе процесе
, већ да се стави до знања Европској заједници да постоје границе испод којих Република Србија не може, не сме и неће да иде,

3 ) Република Србија треба да стави до знања Европској заједници да јој је стало до добрих односа не само са Западом него и са Истоком: на тај начин ће се отупети оштрица Запада која је већ дужи период окренута искључиво против Републике Србије,

4 ) поштују принципи садржани у првобитној платформи о КиМ а посебно
принцип да «ништа није договорено док све није договорено»
у свакој фази преговора између привремених нелегалних институција Приштине са
Београдом,

5 ) сместа прекине и уклони интегрисано управљање административних прелаза које приштинска страна тумачи као граничне прелазе, а убирање дажбина користи за некакве развојне фондове Севера као демонстративни облик корупције и компромитације органа на Северу Косова и Метохије,

6 ) преиспитају све одлуке претходне и садашње Владе, те да се оне одлуке и договори који су у супротности са Уставом Републике Србије прогласе ништавим,

7 ) обезбеди да сваки постигнути споразум и/или договор мора бити
компатибилан и сагласан са Уставом Републике Србије,

8 ) да инсистирате да се Влада Србије бави превасходно привредним опоравком Србије јер само привредни опоравак Србије може бити основ за решавање других виталних питања, па и статуса КиМ,

9 ) да не допустите да се у формулисању позиције Србије за разрешење постојећег противуставног стања на КиМ полази «од реалног стања на терену» јер је то израз који служи у сврху занемаривања етничког чишћења српског народа, јер ако Влада Србије не може да побољша фактичко стање Влада Србије може и мора да брани правно стање и Устав Србије, и да инсистира на примени Резолуције 1244 Савета безбедности УН, а не да легализује отцепљење делова Србије,

10) да се председничком Уредбом констатује то што је очигледно свима да је као последица НАТО бомбардовања део Србије на КиМ окупиран и да се
армијама које имају своје јединице на простору КиМ одреди адекватна сума (у
милијардама евра) као накнада за досадашње коришћење тог простора,


11 ) да се у расправу о решавања статуса КиМ укључи и расејање.

У то име желимо да Ви господине Председниче, на челу државног врха уместо одобравања бриселског ултиматума кажете јасно и гласно велико НЕ политици уцена и притисака и вратите случај пред УН где имамо пријатеље и где морамо инсистирати на поштовању и примени Резолуцији 1244 Савета безбедности УН.

Господине Председниче, нико нема мандат да потпише капитулацију или предају целог и/или једног дела територија Републике Србије - Устав то забрањује. Очи васцелог српства су упрте у Вас и у државни врх. Истрајте заједно у борби за српске националне интересе и не дозволите да Вас ико и ишта поколеба у томе.

Господине Председниче српско расејање је са Вама и уз Вас и полаже сву наду у Ваше државничке способности те верује да ћете знати и умети заштитити српске интересе на КиМ, и не само на КиМ.

С дужним поштовањем!

У Сиднеју, 9. априла 2013. год.
СРБИ ЗА ПРАВДУ И ДЕМОКРАТИЈУ
А У С Т Р А Л И Ј А

Српски глас





Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #42 послато: Април 27, 2013, 23:56:13 »



Са малим закашњењем објављујемо писмо које је упутио наш живаљ из Аустралије, и верујемо да је оно правовремено стигло у руке Председника Републике Србије.

На жалост, Томислав Николић и даље истрајава на евроинтеграцијама, бацајући у блато свако разложно мишљење држављана Србије у, и ван земље матице!

Његово, и инсистирање целокупне владајуће олигархије да Србија по СВАКУ ЦЕНУ уђе у ЕУ, може значити само једно - за њих народ не постоји, постоје само они и њихови ЛИЧНИ интереси!

Преузевши власт од претходника, наставили су њиховим већ утртим путевима ка тоталном уништењу народа и државе Србије.

Ако мисле да им се то неће обити о главу, тиме онда потврђују да су купљени, рачунајући да ће им купац душа чувати леђа...
Заборављају да су, заправо, КРПА ЗА ЈЕДНОКРАТНУ УПОТРЕБУ!

И што је још битније, заборављају да ће за све учињене грехе кад тад одговарати - ако не пред овоземаљским судом, тада сигурно пред Богом, јер Његова је последња...

 
 
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #43 послато: Октобар 29, 2013, 05:52:20 »

Очекивани профит појели моћници

Српска дијаспора је једна од десет најдарежљивијих према својој отаџбини. Светска банка је у последњем истраживању наше расејање сврстала у топ десет по количини новца који током године пошаљу рођацима у отаџбини. Иначе у свету највише девиза из иностранства шаљу емигранти из Индије (70 милијарди долара) и Кине (60 милијарди), а од европских земаља дарежљивији од Срба су само Украјинци и Румуни.



ОТВОРИ, ЗАТВОРИ: Драган Шљивић



Док смо по дознакама међу првима, када су у питању инвестиције српске дијаспоре у матицу, Србија се налази на зачељу. У већини земаља однос инвестирања и дознака је 50 према 50, а у Србији капитал који стиже из дијаспоре има однос 90 одсто дознака према 10 одсто за инвестиције. И они који се одваже и крену да улажу у отаџбину најчешће одустану разочарани односом државе према улагачима.


Недавно је управо то урадио Срба Илић, оснивач америчког Јуниворлда и купац нишког Србијатуриста. Илић је на конференцији за новинаре најавио да ће његова компанија продати највеће хотеле из састава овог предузећа - Наис, Амбасадор и Озрен - а да ће задржати само хотел Гранд Ниш, у чије је реновирање уложио "више од десет милиона америчких долара".
 

Илић је рекао да је то одлучио због "пресије" МУП-а на њега и директоре у Србијатуристу. Оценио је да та врста притиска одбија стране инвеститоре, јер они "не воле да их полиција третира као криминалце".



ТРЕТИРАЈУ НАС КАО КРИМИНАЛЦЕ: Срба Илић (у сивој јакни)



- Не желим више да улажем новац и време у Србијатурист, а да заузврат добијам позиве из МУП-а за разговоре у којима треба да доказујем да нисам криминалац - казао је Илић.


Иначе, овај бизнисмен ретко долази у Србију и због полицијске потернице, јер се у Вишем суду у Нишу води истрага против њега због сумње да је злоупотребио службени положај. Водио је и спор пред Међународном арбитражом са државом Србијом, који је добио.
Према неким подацима, инвеститори из расејања у протеклој деценији у Србију су уложили 550 милиона долара и запослили 25.000 људи, али се то изгледа у отаџбини довољно не цени, па многи затварају фарме, радионице, хотеле, и одлазе разочарани.


Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију каже да сви инвеститори, па и они из дијаспоре, заобилазе Србију зато што "да би у отаџбини започео посао прво мораш да се нагодиш".

 
- Сваки посао у Србији захтева директну погодбу са неким утицајним политичким моћником, а то кошта. Велике и утицајне компаније могу то да приуште, али бизнисмени из расејања тешко могу да задовоље апетите домаћих моћника. Наилазе на или уцене или зид ћутања и онда одустају - каже Павловић за "Вести".

Небојша Станковић, адвокат специјализован за страна улагања, истиче да је први проблем на који потенцијални инвеститори наилазе - превелика регулатива, односно прописи.

- Други проблем је примена тих прописа, која на жалост није иста у свим општинама у Србији. Превише је дискреционих права, прописи могу да се тумаче овако или онако - каже за "Вести" Станковић.
 


Дијаспора издржава милион људи


За првих седам месеци ове године, према подацима Народне банке Србије, у новцу, поклонима и осталим трансферима у Србију су стигле 1,73 милијарде евра. У истом периоду лане наши грађани су послали 1,55 милијарди евра. Према подацима Светске банке годишње у Србију стигне од 5,5 до 5,6 милијарди долара. Дијаспора директно или индиректно издржава милион људи, а највише дознака долази из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске.


Папири једу инвестиције


Економиста проф. Владимир Гречић, један од најбољих познавалаца српског исељеништва, истиче да су економска несигурност у матици, недовољна правна безбедност, корупција и криминал главни фактори који утичу на то да дијаспора слабо улаже.


- Неопходна је депапирологија, децентрализација, регулисање својинских односа, као и локални програми за инвестирање - сматра Гречић.




ИСКУСТВА: ОНИ СУ ПРОБАЛИ И НИСУ УСПЕЛИ
Преварени земљаци беже из Србије


СЛУЧАЈ ПРВИ

Драган Шљивић из Доњег Видова код Параћина, који је са породицом у Арауу, од свог газде је 1998. откупио линију за ПВЦ столарију и отворио фирму Профил. Уследило је бомбардовање НАТО-а, а када се оно завршило, Шљивића је дочекао "систем рада" у Србији, па је 2003. затворио фирму и вратио се у Швајцарску. Тамо је отворио фирму исте делатности. Радио је две године, а онда је опет купио нову производну линију и започео бизнис у Србији. Три-четири године је солидно радио, а онда је због опште беспарице промет почео да опада. Када је отворио фирму Шљивић је био 36. по реду произвођач ПВЦ столарије, а данас их има преко 2.000. Међутим, скоро 1.300 фирми није пријављено.



СЛУЧАЈ ДРУГИ

- Тихомир Станојевић Тика, родом из Доњег Видова код Параћина, каже да је срећа да се сам вратио у Србију, јер да су из Швајцарске дошли и супруга Мирослава и синови Новица и Добрица могли би само да се ухвате за руке и заједно баце у Мораву.

- Хиљаду намета! Земљарина, кућарина, грађевинско земљиште, фирмарина. Постоји ли земља у којој се фирмарина плаћа 2.300 евра годишње, а струја скоро два милиона динара - пита Тика.
Он је деведесетих година у свом селу отворио ветеринарску станицу и пољопривредну апотеку. Тргопромет, предузеће из Ћићевца, које је закупило фирму, било је у блокади. Пошто је он био у иностранству није имао времена да тражи другог послодавца, па је фирма пропала. Онда је отворио конфекцијску фирму, а само у машине је уложио преко 100.000 швајцарских франака. Ту фирму "убили" су Кинези. Тика је пропао, а 36 пријављених радника остало је без посла. Потом је отворио две бензинске пумпе. Његов кум је источио нафту и сипао воду. Тика је морао да надокнади штету свим купцима.
 


СЛУЧАЈ ТРЕЋИ
- Иако је још претпрошлог новембра професор Владан Петровић у Бадњевцу код Крагујевца поставио соларно постројење без панела, које сакупља и складишти сунчеву енергију, нико у Србији није заинтересован за његов изум.
 

- Наша земља се понаша као да јој ништа није потребно. Радије ћемо да купимо технологију од странаца, али своје нећемо. С једне стране, имамо умни потенцијал, али с друге стране немамо самопоштовање. Тако ћу, највероватније, постројење продати странцима, а онда ће Србија да га купи од њих по много већој цени - наводи професор Петровић за "Вести".

Он додаје да би то постројење омогућило да све топлане у Србији раде на сунчеву енергију тако што би је сакупљале преко лета, а користиле зими.


Цитат
Никад више у отаџбину


И Љубиша Алексић, родом из Врановца код Јагодине, који са супругом Десанком, сином Живорадом и ћерком Светланом живи у Цириху, има лоша искуства у завичају због којих је решио да се не врати у отаџбину.

- Купио сам локал у Тржном центру у Јагодини, али нисам могао да добијем кључеве јер су ми тражили да доплатим 20.000 ондашњих немачких марака иако сам измирио све по уговору. После пет година судија је пресудио у моју корист. Али и даље нисам могао да добијем кључеве. Судски извршитељ је три пута излазио, али би га они вероватно подмитили и ја сам опет остајао без кључева. На крају сам морао да доплатим. Изгубио сам 40.000 марака. Веома разочаран, продао сам локал - испричао је Љубиша.



З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ


(Н.С.Прерадовић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #44 послато: Октобар 29, 2013, 18:09:16 »

Ja znam za mnogo gore i stravicnije slucajeve od ovih. Kada nadjem malo vremena ovih dana napisacu jedan tekst sa normalno svim pratecim dokumentima da vidite samo sta se meni desavalo kada sam pokusavao da radim posao u Srbiji. Sa druge strane, Srbija ima ogroman potencijal i ulagaci iz dijaspore mora da promene taktiku i da osnuju sami svoje udruzenje i da kroz njega traze garancije napismeno od drzave pre nego sto zapocnu posao. Na taj nacin bi drzava bila odgovorna za svoju datu rec jer bi medjunarodna tuzba bila veoma lako dobijena. To je tuzno da je to jedini nacin, umesto da se energija fokusira na posao i dobrobit svih, trosi se na gluposti. Doduse Kancelarija za Dijasporu pokusava da pomogne kada god moze i oni se jedini trude, ali su u sustini nemocni. Ranije su bili ministarstvo, ali su mnogo "talasali" bas oko ovakvih slucajeva pa su brze bolje svedeni samo na kancelariju. 
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #45 послато: Новембар 15, 2013, 02:56:27 »

Стрепимо за живот и имовину


Драма с повратником у Србију Драгомиром Минићем у селу Метикош код Краљева, који је пре неколико дана у страху од пљачке ранио достављача хране, а при покушају хапшења и једног полицајаца, поново је актуелизовала питање безбедности имовине, али и живота повратника и дијаспораца током боравка у отаџбини.

Пуцао на полицију: Спровођење Драгомира Минића



Драгомир је у Немачкој провео више од три деценије, с муком стечени новац уложио у кућу у родном селу и као девизни пензионер сасвим лепо живео, али је често био на мети пљачкаша. Црне хронике медија бележе и друге бројне примере насртаја на повратнике, које лопови неретко пресрећу знајући да имају мало дубљи џеп и упадају и пљачкају њихове куће. Саговорници Вести" из дијаспоре не крију да их такве информације о којима читају у нашем лист не остављају равнодушним.

 

- Мислим да свако од нас у дијаспори стрепи, како онај коме се већ десило да буде опљачкан, тако и они који нису јер нико није сигуран да му се то неће десити. Држава и полиција би требало да одраде свој посао јер се зна ко пљачка. У већини случајева су то организоване криминалне групе, на шта указује чињеница да су њихова мета углавном куће дијаспораца - каже Ђуро Плавшић, предузетник из Берлина.

Он наводи пример познаника, коме су два пута испразнили кућу и однели чак и тепихе, што значи да су дошли камионом, а немогуће је да то нико није видео и да се ништа о томе не зна.


- Једном пријатељу су украли аутомобил испред куће и речено му је - ако је ауто у Србији - да ће га добити натраг. После је сазнао да су ауто украли Легијини људи. Мени су пре више година два пута покушали да украду ауто испред куће, али сам успео то да спречим - истиче Плавшић.


Наш саговорник указује да пљачкање имовине дијаспораца ствара веома лош имиџ и међу дијаспорцима и међу грађанима у домовини.


- Држава зато треба да се посебно позабави овим проблемом и да дијаспори стави до знања да је сигурна и заштићена у Србији. Не могу да прихватим да се то не може. Држава има снагу и моћ, али изгледа нема довољно воље - закључује Ђуро Плавшић.


Момчило Зарић из Херисауа у Швајцарској био је и сам жртва пљачкаша.


- Мени су пре неки дан разбили кућу и сада заиста бринем како да се вратим у родно Мокрање. Доле имам мајку, која је дуго радила у Немачкој, и сада размишљам да је доведем да живи са мном у Швајцарској. У Србији се опасне ствари догађају. Превладала је дрога и немаштина, људе убијају за 100 евра, а кад ти упадне у кућу, не смеш да га бијеш или пуцаш у њега јер одмах идеш у затвор, а они шетају слободно и оперишу по селима и градовима - жали се Зарић и истиче да полиција ступа у акцију тек кад некога убију.
Он ситуацију у отаџбини описује као "страву и ужас".

- У иностранству сам више од 20 година и стекао сам нешто мукотрпним радом, а сада кад треба да се вратим неко долази да ми то узме јер му треба за "дозу", а он цео живот није радио ништа.


Јован Бајић из Минхена каже да се углавном осећа сигурно када оде кући у Врдник, али вели да има мало и нелагоде јер кад се у дворишту види немачки ауто, ко зна како ће то неко схватити.


- Сигурно има и оних који мисле да ја имам неке велике паре. До сада нисам имао никаквих проблема јер ми на кућу док сам у Немачкој пазе комшије. Јасно ми је да многи људи у Србији живе тешко и да има и оних којима "падне мрак" на очи и не размишљају како је нешто зарађено, уз колику жртву и рад - каже Бајић.


Златибору Живановићу из Беча није свеједно кад чује за случајеве попут Краљева и треба да путује у родни крај.


- У мом месту, Доње Јарошица код Раче, до сада нисам имао проблема, али једном комшији запалили су кућу док је у њој био. Бринем за своју децу јер је познато да у селима има више дроге него по градовима.


Светислав Војиновић, такође из Беча, истиче да се плаши за своје дете и са жаљењем констатује да је за њега безбедније у Аустрији него у Србији, али му је у отаџбини лепше.


Бринем због старих родитеља

- Долази зима, а у Србији, где влада све већа криза, неки људи немају ни за храну и огрев, па су све учесталије крађе и обијања кућа. То се раније дешавало и родитељима моје супруге, који су такође радили у Немачкој, па су морали да уграђују аларм у кућу. Откако су у пензији, они остају све дуже у Србији, па чак неће овде ни да презиме јер страхују од лопова, а немају коме да оставе кључеве да им припази на кућу. Наравно да и ја страхујем за моје родитеље који су стари јер никада се не зна шта је некоме у глави и да ли ће да помисли како имају пара зато што им је син у Немачкој - каже Милан Грујић из Берлина.

За наш лист он је испричао како му се мајка жалила на крађу сувог меса у пушници и на тавану, па чак и месо из замрзивача код једне жене која у то време није била у кући.


- Једна старија жена из села је преко викенда отишла код ћерке у град и лопови су ушли у њену кућу и опљачкали је усред бела дана. Због тога највише страхујем за моје родитеље и стално их опомињем да пазе шта и коме говоре. Код мене у селу има много људи из дијаспоре и сви они страхују за своју имовину. Кључеве остављају рођацима да их свакодневно обилазе, а неки чак плаћају људе да им припазе на куће, па чак и да им нахране пса у одсуству.                                                                            Б. Б.


Цитат
Није тога било у Титово време
Жика Николић, из Тополнице код Доњег Милановца, у Паризу живи од 1976. године, вели да је дошло такво време да се у отаџбини морамо плашити и за живот и за имовину.
- Није тога било у Титово доба, били су другачији закони, оштрији, људи су се више поштовали, морал је био чистији. Данас је Србија осиромашена, лоповске банде се множе, а важи девиза да се не мора радити да би се зарадило.


Цитат
Важна улога комшија

Ђуро Плавшић каже да кад је у питању пљачка имовине дијаспораца реч о организованом криминалу и да је жалосно што се то дешава у домовини.
- Већином се крађе дешавају локално, лопови до информација дође преко познаника или пријатеља. Нико неће доћи из Београда у Ниш да опљачка некоме кућу! Улога комшија је зато веома битна, у ствари, она је најбитнија.


Цитат
Не живим у дворцу
Момчило Цековић из Крагујевца, који 45 година живи у Француској, један је од ретких саговорника "Вести", који каже да се ничега не плаши.
- Какав би ми живот био кад бих живео у страху? Имам некретнине у отаџбини, готовину не држим код куће, а и не живим у дворцу. Волим да дођем у матицу и увек ми је добро - наглашава Цековић и у шали додаје да је војвода, да га у отаџбини чека увек "црвен тепих" и да му је увек добро.


Крали ми машине из дворишта

- У Малој Дренови код Трстеника имам кућу у којој данас живе моји родитељи. До сада није било провала у кућу, али из дворишта је однето неколико машина. Кад боравим код родитеља осећам се потпуно сигурно јер моја кућа је у мирном крају, није упадљива ни величином ни изгледом. Знам једино да је било случајева да су Румуни, који су радили у неким породицама, долазили и проваљивали у куће и крали робу, али не у мом селу - вели Слободан Глишић из Нирнберга, у Немачкој.



Жалосно шта нам се дешава

- Заиста је жалосно шта се то дешава у Србији. Најгоре је још што се по селима појавила и дрога међу младима, а полиција ништа не предузима, иако знају људе који се тиме баве - истиче Грујић.


(Вести)




***



Ово је нажалост слика обогаљене наше земље Србије. Шта су јој то урадили погрешни људи на погрешним местима, уназад неколико година. Мало је рећи за њих да су дилетанти, пошто не знају како се уређује једна држава. За њих ће чак и историја морати да пронађе име које им је најприкладније, јер до сада овако нико није срозао углед и Србије и српског народа и створио овако нехумане и несигурне услове за живот!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 1163



Погледај профил
« Одговор #46 послато: Новембар 17, 2013, 20:20:01 »



    Dijaspora gradi a opštine - ruše | Dijaspora | Novosti.rs


  
  
Dijaspora gradi a opštine - ruše
M. LOPUŠINA | 16. novembar 2013. 20:42 | Komentara: 0

Dok država stvara povoljnu klimu za investiranja Srba iz rasejanja, u nekim sredinama lokalna samouprava to ne dozvoljava
Dragan Matić izgradio tržni centar u Brzoj Palanci, koji ne radi


  
Prekid poslovne saradnje opštine Stari grad i firme porodice Novaka Đokovića, koji je obavljen na skandalozan način preko medija, loša je poruka naše zemlje investitorima iz dijaspore, koji već decenijama strepe zbog nesigurnosti ulaganja u Srbiji. Potrebno je slične poslovne nesporazume rešavati na miran način i preko suda, a ne javnim prepucavanjima, čime se ostavlja utisak da Srbija nije spremna za investicione poduhvate poslovnih ljudi iz sveta.

Ovo za „Novosti“ kaže Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu, inače zadužen za poslovnu saradnju sa srpskim rasejanjem.

Krivokuća naglašava da je i pored nastojanja države i same Kancelarije da stvore povoljnu atmosferu za investicije poslovnih ljudi iz dijaspore u Srbiji, u nekim sredinama lokalna samouprava vrši opstrukciju i ne dozvoljava povratnicima da normalno posluju.

- Formirali smo pri opštinama i privrednim komorama 17 kancelarija za privrednu saradnju sa dijasporom, održali nekoliko savetovanja o ulaganjima iz inostranstva i napokon stvorili atmosferu za normalan rad. Za poslednjih deset godina iz dijaspore u Srbiju je uloženo milijardu evra. Najviše u industriju i poljoprivredu, u turizam i ugostiteljstvo, energetiku i građevinarstvo, ali i kroz donacije i dobročinstvo u zdravstvo i obrazovanje. U situaciji smo da nam se poslovni ljudi javljaju sa porukama: „Srbija se menja. Dolazimo da investiramo!“ I onda se dogodi ovakav eksces, koji narušava poslovnu atmosferu i izaziva nepoverenje u otadžbinu - kaže Krivokuća.

ČIST NOVAC Investitori iz dijaspore donose u Srbiju „čist novac“, koji potiče sa bankarskih računa, ne iz tokova neke sive ekonomije.

Ankete pokazuju da čak 90 odsto srpskih biznismena iz dijaspore želi da se kroz biznis vrati kući, da rade i normalno žive u Srbiji. Milorad Božović, fabrikant mesa iz Švedske, podigao je hotel „Kragujevac“, Srba Ilić je izgradio hotel „Ruma“ i „Grand hotel“ u Nišu, koji zapošljavaju 120 ljudi. Etno-sela su u svom zavičaju podigli Mihajlo Ćurčić iz Kopenhagena i Raša Stanojlović iz SAD. Dvojica ortaka - Goran Mijatović iz Švajcarske i Dejan Ivanović iz Amerike - udruženi u firmi „Lab grupa“ otvorili su fabriku ambalaže u Šidu i Negotinu. Ulog je šest miliona evra, a zaposliće 60 radnika. Jovan Božić sa sinovima iz Londona podigao je u Omoljici reciklažni centar i bavi se proizvodnjom i izvozom softvera. U novu fabriku za industrijski otpad porodica Božić ulaže osam miliona evra. Fabrika će imati stotinu kooperanata i 50 zaposlenih.

Međutim, poslovni ljudi iz rasejanja su na raznim skupovima poručili otadžbini da mora da reši pet problema koji sprečavaju ulaganja. To su politička stabilnost i pravna sigurnost, poslovna podrška banaka za investicije iz dijaspore, koja, inače, ne postoji, ažurna državna i posebno lokalna birokratija, koja usporava realizaciju mnogih projekata, i neophodna infrastruktura, koje često nema. Jer, ne mogu se graditi fabrike u mestima gde nema puteva, vodovoda ili energetskih izvora.

- Iako je Srbija spremna za ulaganja iz dijaspore, dešava se da ono što dijaspora gradi, lokalne samouprave svojim nedoličnim ponašanjem razgrađuju. U nekim sredinama se smatra da srpski iseljenik pre nego što investira u privredu treba opštinske vlasti da časti ili u suprotnom posla neće biti... - navodi Krivokuća, koji je lično morao da interveniše da bi sprečio urušavanje jednog vrlo značajnog poslovnog projekta dvojice Srba iz dijaspore.

Jovica Jonović i Bojan Bogdanović osnovali su firmu, dobili američki sertifikat i sa stotinu negotinskih pčelara ugovorili proizvodnju i izvoz ekološkog meda u SAD. U taj posao su već uložili 400.000 dolara. Kada su, međutim, Jonović i Bogdanović počeli da rade sa pčelarima, opštinska inspekcija im je bez jasnih dokaza osporila vrednost ekološkog meda i nije izdala dozvolu za promet.

- Čitav posao je zbog administracije iznenada doveden u pitanje. Nameravao sam da napustim Srbiju i vratim se u Ameriku, ali su me u Kancelariji za dijasporu i Srbe u regionu ubedili da budem strpljiv i da sačekam da se problem reši - priča Jonović.

Kancelarija za dijasporu je animirala Ministarstvo za poljoprivredu i Republičku veterinarsku inspekciju da provere nalaze lokalne inspekcije u Negotinu i utvrdila da je ekološki med iz Timočke Krajine ispravan za izvoz u SAD. U Kancelariji sumnjaju da su u opstrukciju ovog posla bili umešani i trgovci lažnim medom iz Timočke Krajine, koji su želeli da spreče izvoz u SAD.

Tipičan primer ponašanja lokalne samouprave je iskustvo dvojica građevinara iz Rusije, koji u selu Lepenac kod Brusa grade fabriku peleta i izvoze ga u Nemačku. Fabrika zapošljava 50 radnika. Investicija je vredna dva miliona evra. Kada su investitori dogovarali gradnju fabrike, opštinari iz Brusa su zatražili 100.000 evra za plac i infrastrukturu.

Bečki ugostitelj Dragan Matić je pored pijace i novozgrađene pošte u Brzoj Palanci podigao moderni tržni centar sa 13 lokala različitih veličina.

- Namera mi je da pomognem razvoju turizma u Brzoj Palanci, međutim, opština nije ispunila svoje obaveze da izgradi put i infrastrukturu, tako da zasad čitava ova investicija čeka bolja vremena - kaže Matić.

Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #47 послато: Фебруар 07, 2014, 16:03:45 »

ИНФОРМАЦИЈА У ВЕЗИ ПРЕДСТОЈЕЋИХ ИЗБОРА:



Пријавите се за гласање до 22. фебруара!

Амбасада Републике Србије у Аустрији, али и широм света добиле су коначно обавештења поводом предстојећих избора у Србији. Обавештење је послало Министарство правде и државне управе Републике Србије.

"Молимо грађане Србије који желе да гласају у иностранству да своје податке лично доставе до 22. фебруара 2014. дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије у свету. Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко ДКП-а, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка поднесу захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за народне посланике гласати у иностранству", наводи се у саопштењу.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству доставља захтев надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи. Након доношења решења о томе да ће гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се уписује у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

"У случају да грађанин није уписан, мора се спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за то, истовремено са захтевом за гласањем у иностранству, бирач подноси ДКП, које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља", појашњава Министарство правде и државне управе.


Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.


Цитат

Провера и преко интернета

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства правде: www.мправде.гов.рс/елецторалролл.пхп, уношењем свог јединственог матичног броја (ЈМБГ).



(З.М. - Вести)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #48 послато: Фебруар 10, 2014, 21:31:52 »

Дијаспора уморна од обећања


"Нећу изаћи на изборе! Показало се, до сада, да дијаспора нема никакав утицај на промене у Србији. Никоме нисмо интересантни осим нашој полицији која нас већ од границе чека у заседама и кажњава за прекорачену брзину од пет километара на сат, док београдски мафијаши обилазе град возећи 200 на сат, а полицајци им отпоздрављају у знак пријатељства", разочарана је Драгица Пејић из Беча.


- Наша лепа држава је, нажалост, у рукама оних којима је до ње најмање стало. То ни ови избори неће променити - констатује разигнирано Пејићева кад смо је ових дана питали да ли намерава да гласа на предстојећим ванредним парламентарним изборима у Србији, заказаним за 16. март ове године.


Рокови за пријаву и упис у бирачки списак у дијаспори су, како су "Вести" већ писале протекле седмице - кратки! До 22. фебруара мора се обавити пријава у најближем конзулату или амбасади Србије ако дијаспорац хоће да се у марту појави на бирачком месту.

За већину то је немогућа мисија. Многи су од гласачког места удаљени и по 300 километара у једном правцу, што изискује и време и новац. Све власти у Србији, од Милошевића па до данас, обећавали су доласком на власт могућност да дијаспора гласа путем поште, касније, развојем технике, електронским путем, али је то остало још једно од бројних неиспуњених обећања наших властодржаца, да ли због тога што им до гласова дијаспоре није стало, немају утицаја на исход избора или је у питању нешто треће, питали смо читаоце "Вести" широм Западне Европе.

Данило Малетин из Штутгарта се боји да ће "и овога пута као, и ранијих година, дијаспора бити занемарена.

- Уместо да дозволе дијаспори да гласају путем путем поште - обичне или електронске - свеједно је, и тиме заиста виде колико нас има и ко жели да допринесе некој промени или потврди актуелно стање, и овог пута морамо поново да се пријављујемо. Још се ломим да ли да се уопште пријавим за гласање - констатује Малетин.


Данијел Милошевић из Беча каже да ће гласати на изборима, али не зна "да ли ће то бити у Аустрији или у отаџбини".

- То ми је грађанска обавеза. Можда сам наиван, али стварно мислим да на изборе треба изаћи јер онда имамо право да тражимо одговорност од политичара или их наградити на следећим изборима, ако добро раде - каже Милошевић.

Цитат

Гласамо због будућности
Пензионер Миодраг Топаловић (79) из Париза, а родом из Косјерића, накупио је 45 година француског стажа. Наравно, матицу воли, никад је се неће одрећи, али признаје да је дуго далеко од ње и да много шта не познаје или не разуме.

- За кога да гласам? Хоћу, гласам у дијаспори и гласаћу, али се ни приближно нисам определио, чекам више информација. Искрено, свеједно ми је на који се начин гласа. Стар сам ја човек, нећу ништа променити, а важно је рећи и по томе се понашати. На младима свет остаје!
Милорад Козић је житељ париског предграђа Олне су Боа, политичку ситуацију у матици прати и држи се својих ставова.
- Гласаћу, савестан сам и одговоран грађанин. Морам да учествујем у будућности моје деце, а и да за мене не бирају други, већ ја сам.

 

Његов суграђанин Драган Николић из Беча, међутим, већ зна да не излази на предстојеће гласање јер му је "процедура уписа у бирачки списак компликована" и све то му одузима много времена одузима. А како нам рече не зна и коме би дао свој глас.

- Излазим обавезно због тога што је то не само грађанско право него и грађанска дужност. Гласаћу због тога што желим да победе политичке снаге које ће нашу Србију водити ка светлијој будућности и Европи где нам је и место - категоричан је Момчило Јовановић из Беча, мада и о сматра да је процедура за гласање у иностранству компликована и да треба да се уведе гласање путем поште или имејлом.


- Као и сваког пута до сада, изаћи ћу и на ове изборе. Гласаћу да нам буде боље, да и тамо људи живе квалитетније него до сада, али и зато кад одем у отаџбину да се осећам сигурније и безбедније. Тачно је да се до сада већ више пута говорило да ћемо и ми који живимо у иностранству моћи да гласамо поштом, али до сада се то није десило и мислим да то држава треба да уведе, данас живимо у електронској ери, па би најбоље било када би путем електонске поште то сви могли да обавимо. Лакше је, али и јефтиније - каже Милица Петровић из Бира у Швајцарској.

Цитат

Моји први избори

Неким млађима у дијаспори 16. март је прилика за прво гласање у животу.
- Прошле године сам постао пунолетан и сада имам право да изађем на изборе. За мене је зато 16. март велики дан јер ћу се наћи у новој улози у свом животу. Знам одраније да се у Немачкој може гласати и путем поште јер смо о томе учили током школовања, па се питам да ли би и наша држава могла да организује такав начин гласања јер много држављана Србије живи расуто по свету. Мени је конзулат релативно близу, али многима није - констатује Бојан Големовић из немачког Бремена.

- До сада сам увек излазио на изборе и гласао с надом да ће нова власт донети промене које ће мојој фамилији, пријатељима и мом напаћеном народу у Србији донети бољи и сигурнији живот. Гласаћу и овај пут, али ако се не промени однос партија које буду на власти према нама у дијаспори, вероватно ће ово бити последњи пут. Уморан сам као и сви многи који живе ван матице од обећања да ћемо моћи да гласамо као сав нормалан свет - помало је резигниран Зоран Јовановић из швајцарског Солотурна.


- Од 1999 живим у Хамбургу, на северу Немачке. Конзулат Србије ми је "пред вратима", али никад до сада нисам излазила на гласање. Гласала сам неколико пута док сам живела у Јагодини и увек се надала да ће се десити велике промене, на боље наравно, али колико видим све је само горе - каже Оливера Илић и додаје:
- Не могу више да слушам ни та силна обећања која политичари дају пред изборе. Сумњам да мој глас може нешто да допринесе, а не може ни да упропасти. Многи земљаци које овде знам обавезно излазе на гласање, само пре две године нису ни они гласали, јер у Хамбургу није било отворено бирачко место. Требало је да иду за Берлин и то им је било далеко и скупо - каже она.

Цитат
Нећу на пут због Вучића!

- Кад бих хтео да идем на изборе, требало би вероватно да идем у конзулат у Диселдорф који је 220 километара удаљен од мог места боравка. Зар да се толико мучим и излажем трошковима само зато што би Вучић желео да сам влада?! Као да ће после избора бити нешто другачије. Свеједно ко је на власти, Србији никако да крене. Кад би се могло гласати поштом гласао бих, али да они хоће наше гласове, онда би нам то и могућили - казе Мирко Чибуковац из Бад Оенхаузен у Немачкој.

Цитат
Власт се врти укруг

- Да им је стало да ми у дијаспори гласамо, омогућили би нам гласање поштом, како то раде и дуге демократске земље. Они се плаше гласача из дијаспоре. Не, нећу ићи на изборе. Нећу да губим време око тога . Они се на власти врте укруг, а народ нема шта да једе - каже Бато Спасојевић из немачког Хановера.



Минимум поштовања

- Излазак на изборе није само питање воље гласача. То много зависи од наших дипломатских представништава, односно наше државе да ли је спремна да побољша услове гласања. Непходно је да држава коначно покаже макар минимум поштовања према нама у ресејању. Сматрам да би ми сви са српским држављанством који живимо у иностранству требали да изађемо на изборе јер имамо право и обавезу да утичемо на будућност наше земље - истиче Милан Рајковић из Трауна, у аустријској општини Линц.
Према његовом мишљењу, неопходно је да се гласачка места организују, макар у већим градовима Аустрије где има наших клубова јер би тако више земљака изашло на изборе.

(Е. В., Бета)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12071



Погледај профил
« Одговор #49 послато: Јул 09, 2014, 20:41:52 »

Ко нас води добро смо живи!









Ово што се десило са Србијом последњих месеци није случајно. То је кулминација једног дугог периода у коме Србију воде тотални тутумраци, аматери у сваком смислу, политичком, људском, економском. У модерном свету не може се живети и решавати проблеми какве има Србија, а да у министарским фотељама седе Вулин, Стефановић, Вујовић, Антић, Веља...


То не иде!

Не треба да се чудимо кад такве министре имамо што вода пршти на све стране, што неспособни бране државу у Хагу, што правимо најскупље путеве на свету, што више не умемо ни мост да направимо, што возови касне и иду спорије него у 19. веку, што не умемо да успоставимо контакт са светом.Ја се искрено надам да све те чињенице неће зауставити дијаспорце да чине оно што је у њиховој моћи и да ће утицај дијаспоре на политику државе, заједно са професионалцима из Србије, временом бити све јачи. У супротном, чак и ја као велики оптимиста по природи могу само да поручим грађанима Србије - нека Вам је Бог на помоћи!- изговара у једном даху Дејан Јанковић из Хајлброна у Аустралији.



Дијаспора: Поново смо преварени!

Подела хуманитарне помоћи на кашичицу и изостанак обнове порушених и уништених домова у катастрофалним поплавама пре месец и по дана у Србији, изазвали су гнев људи, посебно у Обреновцу, али и бурне реакције дијаспоре. Срби у расејању, који су одмах на вест о несрећи која је погодила Србију, дали су се у акције прикупљања помоћи отаџбини, послали тоне и тоне хране и других потрепштина, а сада чују да помоћ није стигла до оних којима је намењена и да чак има гладних.

- Непријатно је то сазнање да вас неко превари, а са великим ентузијазмом смо кренули у сакупљање помоћи. Осећај да помогнемо људима имамо дубоко у себи. То је нешто што нас вуче, не можеш се оглушити, мораш помоћи, а уколико посумњаш у исход, помислиш: "Нека им је на душу" - кажу разочарни хуманитарци Стојан Вучинић, Сања Мијатовић и Милош Глишић, чланови СКД Извор из Париза који делује при саборном храму Св. Саве.


Они истичу да је, нажалост, свака несрећа "некоме рат, а некоме брат" и да ће "увек неко за свој интерес искористити туђу несрећу".


- Понавља се иста прича. Кад смо почели да прикупљамо помоћ, нисмо размишљали о томе шта ће да буде с тим. Наша је дужност да помогнемо. Кад год се лоше нешто догоди, а имали смо и наш страшни рат, увек исто - од нашег добра до нечијег зла. Нисмо једини, у сваком народу има свега. Само Јапанци могу да буду пример целом свету. Сви остали, колико се год добро организујемо, због појединаца, лопова, немарне владе и слично - то упропасте - са жаљењем указују Стојан, Сања и Милош.
 

Цитат
Новац сада носимо на руке

- Због изгубљеног поверења ми прикупљени новац сада уручујемо директно у руке ономе коме је намењен. Све то лепо сликамо и обелоданимо како не би испало да је то шарена лажа. У прикупљање помоћи за жртве поплаве у сабирном центру у париском предграђу Бањоле, сви смо се одазвали са немеривом жељом да будемо уз свој народ - каже Сања Мијатовић.


И у КУД Бисери из Дрансија вредно су последњи месец сакупљали помоћ погођеним подручјима у отаџбини, али нису сигурни да је помоћ стигла у праве руке. У организацији фолклораша Давида Милосављевића, Дарка Јовановића и Николе Бранковића два камиона потрепштина допремљена су Црвеном крсту у Шиду.

- Објављено је то на њиховој радио станици, градоначелник нас је примио, с њим смо договорили како и коме разделити, обећао је да ће то доћи у праве руке. На жалост, повратне информације немамо, а и даље верујемо да је било као што је договорено. А да се није десило тако, била би то превара, на шта можемо додати, ни прва, сигурно ни последња. Жао нам је поштених, скромних, оних којим је помоћ заиста потребна. Ми, Срби, кад је најтеже - најбољи смо људи, а чим прође мука или кад нам је добро - онда смо најгори - истиче Никола Бранковић.


Миле Јовановић из Лудвигсбурга каже да му није јасно ко је српским политичарима важан у земљи ако није народ.


- Није сада овде реч о неком хиру људи у Обреновцу или у неком другом погођеном месту, већ њихова мука. Кажу, треба да се усвоји закон како би се исплатила новчана помоћ. Па, када планирају тај закон да донесу, у јануару, фебруару? То је морало већ да буде усвојено. Лично сам помогао и помагаћу и даље, не штедим новац, желим да народу буде боље, али овако више нема смисла. Знам и да је земља разорена, да требају паре и за путеве, за друге куће, али драги моји политичари прво решите да имају људи где да станују, да имају шта да једу, да имају основне намирнице па тек онда идемо даље - поручује Јовановић.

 






Цитат
Не можемо да утичемо на владу

- Наша роба коју смо послали из Алтштетена је стигла - један шлепер у Бајину Башту и Крупањ у Србији и један у Лопаре у Републици Српској. То су нам потврдили из оба црвена крста и истакли да је помоћ и подељена. Добили смо и повратне захвалнице. Новац који смо сакупили, нисмо још одредили где ћемо предати, да ли некој школи, амбуланти или погођеној породици. У сваком случају намеравамо да га предамо директно у руке. То што Влада Србије још није донела закон о подели новца грађанима који су остали без ичега, вероватно је због тога што желе да то ураде на праведан начин. Ми из дијаспоре и онако не можемо на то да утичемо - каже Љубиша Мирић (слика ЗМ.....), председник СКК "Свети Сава" из Алтштетена, родом из Призрена.


Председник Савеза Срба у Аустрији Зоран Алексић сматра да је доношење одговарајућег закона по подели помоћи и обнови порушених домова камен спотицања у ванредним ситуацијама.

- То не омогућава ефикасно деловање када је то неопходно, али ми не можемо да утичемо на постојеће механизме у Србији. Искрено жалимо што ти процеси морају да претходно прођу стандардне процедуре. Период годишњих одмора не даје нам наде за оптимизам, напротив. Учинили смо и чинимо колико можемо одавде и наравно да очекујемо и апелујемо да то учине и механизми државне управе, јер сваки дан без практичног помака је један више без крова над главом и основних услова за живот, а јесен ће брзо доћи и непредвидиве временске прилике још више могу ситуацију да погоршају - упозорава Алексић.


(Е.В. Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1] 2   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!