forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Новембар 25, 2017, 11:09:41


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 [2]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Дијаспора  (Прочитано 13729 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #50 послато: Мај 26, 2015, 20:13:52 »

Дијаспора игра у Београду


Овогодишња двадесета по реду Европска смотра српског фоклора дијаспоре и Срба у региону одржава се од 22. до 24. маја у Београду. Организатор је Савез српског фолклора Швајцарске на челу са председником Ненадом Миленковићем.


Очекује се између 3.500 и 4.000 учесника из 11 земаља - Швајцарске, Француске, Немачке, Албаније, Аустрије, Италије, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Румуније и Црне Горе.

- Ми који се бавимо фолклором чинимо то са великом љубављу и пожртвованошћу. Оваква манифестација заслужује да буде одржана у Центру Сава - каже Миленковић. Формиран је и жири - Гордана Рогановић, Селена Ракочевић, Звездан Ђурић, Мира Менковић и Мира Закић.


(А.К.Вести)



***






Брига отаџбину за нас



За 20. јубиларну Европску смотру српског фолклора дијаспоре и Срба у региону која ће се одржати у Центру Сава у Београду 23. и 24. маја изостала је финансијска подршка државе Србије. Као и претходних година, фолклорна друштва која учествују на смотри и њен главни организатор Савез српског фолклора Швајцарске, сами финансирају ову манифестацију.

- Немамо никакве спонзоре. Сами сносимо трошкове пута, смештаја, организације. И Центар Сава смо ми платили. Град Београд није реаговао на наш долазак. Србију не занима што смо ми ту, само смо добар извор прихода. У Србију се сливају огромне количине новца из дијаспоре. То Влада Србије не цени - истакао је Ненад Миленковић, председник Савеза Српског фолклора Швајцарске и домаћин смотре.

Изостанак финансијске подршке смотри дијаспора би некако и преболела, више јој смета одсуство интересовања матице за овакве догађаје. Тешко да ће ико од српских званичника омладини из расејања пожелети добродошлицу у Београду и појавити се у Центру Сава да поздрави учеснике Смотре фолклора. Они се, према речима Миленковића, ипак радују се доласку у Београд и очекују пуну салу Центра Сава.

- Улазнице за овај догађај коштају 500 динара, што сматрамо симболичном ценом коју грађани могу да поднесу - објаснио је Миленковић.

На Смотри фолклора ће учествовати 54 ансамбла са око 3.500 учесника. Осим главног дела програма, на платоу испред Сава Центра биће организовани различити садржаји, попут штандова са храном и пићем, као и музички програм који ће бити употпуњем наступом трубача.

Овогодишњу смотру обележиће и промоција монографије "Живот није игра, игра је живот" у Етнографском музеју у Београду.

(А. Вучићевић)




***


Младост дијаспоре очарала престоницу

Народне песме, игре и жеља за очувањем српских корена је јединствена порука коју су по ко зна који пут послали матици учесници јубиларне 20. европске смотре српског фолклора дијаспоре одржане у Београду.


Колце и иза сцене: Дружење фолклораша у Сава центру

Млади из земаља западне Европе као да су се слили у Београд са свих страна на тродневни такмичарски скуп најразиграније младости српске дијаспоре и на најбољи начин одсликали сву своју носталгију и љубав, подсетивши Београд да искренијих и сигурнијих чувара српских корена и традиције, Србија - нема!

- Задовољни смо како је овогодишња Европска смотра српског фолклора дијаспоре протекла. Ми смо се с друге стране, као домаћини - гости српске престонице потрудили да током нашег тродневног боравка у Београду подсетимо да је очување српских корена најважније за опстанак једне државе. Представљање смо почели у петак увече модном ревијом народних ношњи, Делта ситију, а у суботу и недељу је био такмичарски део у народним српским играма. Матицу смо још једном покушавали да подсетимо да постојимо и да очекујемо само мало узвраћеног поштовања и љубави. Ма где били у Европи, ми дишемо и живимо за Србију - рекао је за "Вести" домаћин овогодишње Фолклоријаде Ненад Миленковић, председник Савеза српског фолклора из Швајцарске, покушавајући кроз неколико реченица да пренесе колико Србе у расејању боли лош одзив актуелне власти према њима.

Да је то тако уверила се и репортерска екипа "Вести", јер се уместо актуелног градоначелника Београда на свечаном такмичарском отварању у суботу појавила само заменица градоначелника Андреа Радуловић.

- Ово је сјајна прилику да се на једном месту нађе и промовише српска историја, култура и традиција, зато Град Београд подржава ове предивне младе људе који носећи традиционалну српску ношњу показују да су поносни на своје корене - рекла је Радуловићева која се већ у наредном такмичарском делу није појавила.

Променљиво време, киша и сунце су се смењивали, али разиграној српској младости то као да није сметало.

- Први пут сам у Београду и одушевљен сам. Рођен сам у Франкфурту. Дете сам из мешовитог брака. Мајка Сабина је Немица, а отац Србин Љубомир је Републике Српске из Новог Града. Имам тројицу браће, двојица су са мном у Београду и све што има везе са нашим српским коренима истражујемо и учимо. Једноставно поносимо се нашим српским коренима. Српска историја у култура су ризница и у њој уживамо кроз игру и песму. Зато нам је упознавање са Београдом добродошло - каже Михајло Драгутин Ђурић студент економије.

О родољубљу и жељи да упознају своје корене говори и податак да су 3.500 младих из расејања током тродневног боравка у Београду искористила за обилазак свих туристичких атракција од Калемегдана, преко Кнез Михаилове до музеја, али и ноћног живота.

- Живим у Хајлброну играм у КУД Шумадији, а љубав према нашим коренима развила сам уз родитеље и другарице. Одушевљена сам Београдом, а колико сам одушевљена нашим коренима можда најбоље говори податак и да студирам славистику - рекла нам је 25-годишња Адријана и додала да је наша престоница од свих градова које видела најлепша.

Цитат
Највредније што наш народ има

- Оно што ће се дешавати током ова три дана у Београду показало је оно највредније што има наш народ, а то је српска младост. Сва друштва на најбољи начин негују традицију, историју и културу српског народа и Београд треба да буде поносан што је имао прилику све да угости. Ова младост и ако је дошла издалека показала је колико воли своје корене. Из Београда одлазе срећни јер су се макар нијансу више упознали са српском престоницом културе и традиције - казао је за "Вести" Мићо Ћетковић председник удружења Немачке.

(А.Вучићевић, Ј.Олуић)



***

Па, не могу званичници Града Београда и Србије да стигну на ову манифестацију када треба свакодневно опслуживати многе светске протуве, (доказане српске непријатеље) који, мало мало, па ево их у Србији. Неки су се толико одомаћили, да су постали и редовни посетиоци српског парлмента, медија и многих културних манифестација. Е, ти и такви су дражи и значајнији овој власти него сопствени народ који је расут, ко бисери по целом свету.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #51 послато: Октобар 29, 2015, 00:56:55 »

Држава заборавила дијаспору

Без вођства институције које воде бригу о четири милиона Срба у иностранству. Управа у Министарству спољних послова годину и по нема директора. Савет за Србе у региону састао се само једном

Распуштени: Делегати из расејања на последњој седници Скупштине дијаспоре


БРИГУ о дијаспори, која броји око четири милиона људи, у Србији тренутно не води ниједан комплетан државни орган. Све службе и државна тела задужена за расејање су у блокади или без одговарајућег руководства. Због тога је под знак питања доведена расподела новца из буџета, који је за многа српска удружења у иностранству једини извор прихода.

Најважнији државни орган који се бави Србима ван матице - Управа за дијаспору Министарства спољних послова годину и по дана ради без директора, због чега обавља само техничке послове. Мандат је истекао и скупштини дијаспоре, коју због "обезглављености" надлежне управе, нема ко да сазове нити да организује. Скупштински одбор за дијаспору, који је једини упозоравао на последице оваквог односа државе недавно је остао без председника, па је и његов рад закочен.

Врхунац небриге Србије према сународницима, и то делу народа који је на највећим искушењима: Савет за Србе у региону, први и једини пут се састао 2013. Овим саветом, који би требало да буде главни стуб српског народа у окружењу, руководи председник Републике, али су до сада одржана свега два састанка.

Да је овакав однос матице према милионима својих сународника несхватљив сматра и Александар Чотрић, члан Одбора за дијаспору Народне скупштине. Он упозорава да постоји реална опасност да се понови прошлогодишња ситуација, када су српским удружењима средства за рад за 2015. годину уплаћена - последњег дана децембра.

- Слично се понавља и ове године - указује Чотрић.

- Од јуна се чека потпис министра спољних послова Ивице Дачића на резултат конкурса за финансирања Управе за дијаспору. Овај орган већ годину и по је само "у техничком мандату" и не може да закаже нити организује ни Скупштину дијаспоре. У међувремену је истекао и мандат делегатима, што значи да би Срби из света требало да уђу у процедуру избора представника. То, међутим, нема ко да спроведе.

Група најактивнијих бораца за положај српског народа у свету, на иницијативу последњег председника Скупштине дијаспоре Драгана Станојевића, окупила се летос у Београду. Они су се самоорганизовали и дошли у главни град како би колико -толико ускладили своје деловање.

- Одбор за дијаспору је на најмање десет својих седница питао владу зашто директор Управе још није постављен. Једини одговор који смо добили из Министарства спољних послова јесте да је процедура у току и да ће то убрзо бити завршено - наглашава Чотрић.

Цитат
ЧЕТИРИ МИЛИЈАРДЕ ГОДИШЊЕ
У Србију се сваке године из иностранства слије готово четири милијарде долара - показују подаци Светске банке. Српско расејање то сврстава у сам врх дијаспора широке руке. Највећи део овог новца стиже у ковертама и одлази на голу потрошњу. Србија је годинама настојала да мотивише исељенике да уместо тога свој новац уложе у послове у матици. У том циљу је припремељен и списак конкретних пројеката, али готово све је остало мртво слово на папиру.


(Р. Драговић, вечерње НОВОСТИ)



***

Чини ми се да се у целом свету овако једино српска дијаспора третира.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Бобан
Пуноправни члан
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 236


Погледај профил
« Одговор #52 послато: Октобар 29, 2015, 19:28:40 »

Opstanak Srba i Srbije u buducnosti ponajvise zavisi od ucinka poznatih, uspesnih,
poslvno mocnih i pametnih Srba sirom Sveta. Zato je potrebno ujedinjenje i bliska
povezanost svih nasih ljudi sirom Sveta.
Od nase zemlje napravise ruglo, tranzit, vojne baze, siromasne centre i laboratoriju u
kome se sve novo, dobro ili lose, testira i upotrebljava na narodu.

Novak Djokovic jednim delom razumee siru sliku svega,
te i sam pokusava i pokrece neke projekte kako bi zastitio istoriju,
kulturu, i sam jezik.
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #53 послато: Октобар 29, 2015, 22:40:00 »

Сама реч " ДИЈАСПОРА" је у случају односа државе према својим грађанима који бораве у иностранству, колатерална штета непостојеће савести и схватања вредности народа и нације. Србија је увек само пружала своје папке према новцу својих људи, позивала их а онда их на крају баладе варала и  оштетила.

Само човек који има појам о вредности износа новца од 4 МИЛИЈАРДЕ ГОДИШЊЕ, може схватити величину увреде која се наноси нашим људима у свету.

Држава Србија нема ни структуралну одганизацију попут некаквог јебеног комитета која би каналисана здрав однос и оба смера!
Кад зашкрипи, онда људи попут Дачића и банде већ посете Чикаго, Берлин, Париз, поведу са собом своје тајкунске присталице и скупљају добротворне прилоге, јад је то мој Бобане, такву срамоту као у мом граду код последње посете Боте, не видех. Један премијер, државник, малте не је цмиздио тражећи помоћ да држава не би пропала...
Дијаспора добро зна шта јој представља Србија!
Србија је мајка без груди, која нема благе везе шта је Дијаспора...
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #54 послато: Новембар 13, 2015, 06:42:26 »

Opstanak Srba i Srbije u buducnosti ponajvise zavisi od ucinka poznatih, uspesnih,
poslvno mocnih i pametnih Srba sirom Sveta. Zato je potrebno ujedinjenje i bliska povezanost svih nasih ljudi sirom Sveta.
Od nase zemlje napravise ruglo, tranzit, vojne baze, siromasne centre i laboratoriju u
kome se sve novo, dobro ili lose, testira i upotrebljava na narodu.

Novak Djokovic jednim delom razumee siru sliku svega,
te i sam pokusava i pokrece neke projekte kako bi zastitio istoriju,
kulturu, i sam jezik.


Тешко ће било шта да се "повеже", ако нема заинтересованости одговорних из матице - Отаџбине.
Пример је управо овај, како се званичне институције из Србије понашају према нашима широм света.

***




Дијаспори залупили врата!

У Културном центру Србије у Паризу нижу се скандали и све су гласнији они који тврде да се ова институција у последње две године, откада је на њеном челу Славица Петровић, све чешће третира као приватна институција, у којој све мање има места за праве културне раднике. Дијаспора тврди да је гурнута у други план.

Спорни уметнички критеријуми у Паризу

Пре неколико година, са позитивним одјеком, уведена је новина у раду КЦ, али је убрзо самовољом избрисана. Наиме, понедељак, дан кад не ради Центар одређен је био као Дан дијаспоре. Тада су могле да се одржавају песничке вечери, састанци Савеза Срба Француске и слични скупови, тим пре јер је дијаспора финансирала адаптацију просторија библиотеке. Дана дијаспоре, по одлуци нове директорке, међутим, више нема.


- Била сам страшно љута и повређена. Као да нам је поручено да тражимо друго место - каже песникиња Дана Додић.

Незадовољних је много. Петар Гојковић као председник Одбора за културу и школство при Савезу Срба Француске огорчен је на одлуку директорке.

- То траје месецима. Она нема право да се понаша као да је власник нечега што је државно. То је и нарушавање ауторитета и угледа нашег амбасадора - киван је Гојковић.

Огласила су се недавна два министарства, културе и спољних послова, као и Ивица Дачић, тражећи од Петровићеве извештај о раду. У међувремену прашину је дигла изложба Драгане Пајовић и Тамаре Роговић коју је отворила директорка Центра. Снимак са тог отварања, који по многима више личи на кафанску забаву него на културни догађај, освануо је на Ју тјубу.

Цитат

Нема места за лауреата

- Након што сам добио престижну награду париске Академије лепих уметности за цртеж, затражио сам изложбу у КЦ. Директорка Петровић ми је, из не знам ког разлога, саопштила да ту "никад нећу имати изложбу". Питам се да ли је Центар њено власништво - каже Немања Мате Ђорђевић који је излагао у Палати француског института, у сали грофице Каен.

Културни посленици у дијаспори у Француској негодују због критеријума који, према њиховој оцени, одступају од програма које одобрава Министарства културе Србије. Нико од запослених у Културном центру није се огласио нити реаговао на критике.


(О. Ђоковић)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #55 послато: Јун 13, 2017, 17:10:43 »

Због предака подигао малињак



Иако живи у Француској где је признати фудбалски менаџер са веома успешним везама и у највећим европским фудбалским клубовима, Златко Ђерић (43) никада није заборавио своје порекло, баку Радисавку и деда Гвоздена који су њега и његовог брата Борка отхранили.



Пуни род очекује се идуће године: Златко Ђерић


Деда Гвозден и бака Радисавка су се већ давно преселили у лепа сећања унука Златка и Борка, а кућа и имање које су за собом оставили је ваљало сачувати од пропадања и заборава. Међутим, Златко који живи у Паризу, уз сагласност свог брата Борка и уз подршку супруге Марије и деце Иве (5), Василија (11), Андрее (15), Анђеле (19) и Тамаре (21) одлучио је да обнови и сачува имање својих предака и да се на најлепши начин одужи баби и деди.



Остварио сан

- Рођен сам у једном градићу у близини Нанта у Француској, али за мене је село Буар које се налази на путу од Ужица ка Кадињачи и дедина кућа одувек били моје извориште. Овде сам уз њихову помоћ, завршио основну и средњу школу, а тек сам се онда, као зрео човек, отиснуо у Француску, где сам направио завидну каријеру фудбалског менаџера - каже Златко и додаје:


- Међутим, о дединој, заправо нашој кући у селу Буар сам сањао, дошао је тренутак када сам чврсто одлучио да не дозволим да се наша богата земља не запарложи. Једна народна мудрост каже: постоји време када се у поток баца камење, али дође време и када се из потока камење сакупља". И тако, пре две године сам одлучио, и одлуку спровео у дело, да на три и по хектара засадим најбољу сорту малине и то по свим светским стандардима на шта би, да могу да виде деда Гвозден и баба Радисавка били веома поносни. Наравно, већ сада су на плантажу поносна и моја деца која се на овај начин све више везују за Србију, наше село и претке који су нам земљу оставили, а ми ћемо је обогаћену оставити онима иза нас.

Златко Ђерић је у подизање малињака до сада уложио преко 150.000 евра и ових дана заокружује послове око формирања малињака.


Све урађено по светским стандардима



Мрежа против града

- Након добре припреме на три и по хектара земље сам засадио 50.000 садница најквалитетније малине, већ је постављено 1.100 бетонских дирека и 1.000 багремових стубова, а у току су радови и на постављању заштитне мреже против града. У међувремену, ангажовао сам специјализовано предузеће за проналажење и копање бунара чији су људи пронашли веома квалитетну воду на 70 метара дубине и који даје око 300 литара воде у минути, што је више него довољно да се обезбеди заливање малињака системом кап по кап. Паралелно са тим направљен је и систем за вештачку прихрану малина и све је то потпуно аутоматизовано - објашњава Златко о до сада урађеним пословима.


Цитат

У плану градња хладњаче

Када малињак буде у пуном роду, а то се очекује од следеће године, породица Ђерић ће са плантаже, према Златковој рачуници, убирати између 40 и 50 тона црвеног злата.
- Како сам већ у менаџерским пословима и познајем много људи из света бизниса, покушаћу да моју малину извозим купцима у Француској, Белгији и Италији, али већ имам у плану да следеће године изградим и хладњачу чиме се, наравно, стиче могућност да малину продајем у време и по цени која мени одговара - вели Златко.




Цитат
Поносан на фудбалере

Иако је Златко Ђерић тренутно заокупљен пословима у свом малињаку, не запушта посао фудбалског менаџера.

- Србија је земља спортиста, али, нажалост, квалитет фудбала у нашој земљи је изузетно опао до те мере да тренутно европским клубовима можемо да понудимо једва неколико фудбалера. Међу њима је Срђан Плавшић из Црвене Звезде који би могао да заигра за Нант, а међу фудбалским талентима су Лазар Романић за кога су заинтересовани италијански и француски клубови, Лука Ристивојевић и Мирза Мустафић. Наравно, има још много талентоване деце која би могла да се нађу у неком од највећих фудбалских клубова Европе, али велики проблем је што по закону наши играчи не могу да оду у европске клубове док не напуне 18 година и један дан. Но, и поред свих проблема са којима се суочавају спортисти у Србији, а посебно фудбалери, можемо бити веома поносни на спортске резултате које постижу у свету - каже Ђерић.


(Вести)


***

Свака част! Тако се то ради. Љубав и поштовање према прецима ће спојити и са корисним, како и за њега, тако и за његове потомке. Искрено се надам да ће успети у овоме.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #56 послато: Јул 07, 2017, 04:48:41 »

Veštačko naduvavanje vrednosti dinara, odnosno volšebni pad evra, ružna je "dobrodošlica" kojom otadžbina svakog leta dočekuje građane Srbije iz dijaspore. Zemljake iz rasejanja vređa što potcenjuju njihovu inteligenciju i pitaju se: "Dokad ćemo biti ovce za šišanje?"


Već viđeno: Građani u raxsejanju su ozlijeđeni zbog nerealne vrednosti dinara
Đuro Plavšić, penzioner i preduzetnik iz Berlina, ističe da to nije ništa novo:

- Svake godine evro devalvira u korist države, čim prođu odmori, već je drugačije. Na taj način se pljačkaju ljudi iz dijaspore. Kad 1.000 ili 100.000 ljudi zameni evre u dinare - tu je profit države! Da dolazi 100 ljudi, oni to ne bi radili, ali dolazi mnogo ljudi i to se nakupi. Time se plaća socijalni mir u državi, a to se uzima od dijaspore, kojoj država nikad ništa nije uzvratila.

Naš sagovornik smatra da dijaspora tu ne može ništa da uradi:

Jedina kontramera bi bila da ne idemo u Srbiju na odmor, što ne bi bilo dobro ni za narod, ni za maticu. Mnogo ljudi se već okreće i ide u druge zemlje na odmor, ne samo iz tog razloga, već i zato što im smetaju ponašanje na granici, usluge... Idu tamo gde će ih ugostiti kao prave goste. Neće više da ostavljaju pare, a da ne budu ugošćeni, a moraju da pričaju da im je bilo lepo. Posebno mladi to više neće. Љутко

Milan Petković, pripadnik mlađe generacije dijaspore u Berlinu, kaže da o ovoj temi dosad nije mnogo razmišljao.

- Imam prijatelja koji drži menjačnicu u Srbiji i koji trlja ruke uoči godišnjih odmora, jer onda ima veću zaradu i zbog prometa i zbog toga što je dinar jači.

Razlika zanemarljiva
Gordana Milanović-Kovačević iz Berlina, koja se vratila iz Srbije pre par nedelja, kaže da u trenutnom kursu evra i dinara ne vidi nikakvu političku pozadinu.
- Vratila sam se 15. juna i kurs je tada bio nešto iznad 122 dinara, vidim sada da je za dva dinara pao, ali šta je to u odnosu na 100 evra?! To je smešna razlika. Ne vidim tu nikakvu nameru, setimo se da smo nekada za jednu marku dobijali jedan dinar, a sada za jedan evro 120 dinara. Uz sve to i sadašnje cene u Srbiji ne mogu, kao nekadašnji finansijski stručnjak, da shvatim da tu postoji neka tendencija. Moguće je da se, s obzirom na dolazak velikog broja naših ljudi u Srbiju, radi na tome da bi se koliko-toliko zaradilo, ali ne verujem da to srpska država čini tendenciozno.

Sve to, međutim, ne menja ništa u planovima njegove porodice da idu u Srbiju.

- Vezani smo raspustima i tada svi uglavnom putuju dole. Da nemamo malu decu, verovatno bismo izbegavali te termine, jer svaki udar na budžet ne deluje stimulativno.

Po njegovom mišljenju, dijaspora bi trebalo da se organizuje i reaguje na ovakve pojave.
Od 1974. Darinka Vukosavić u Parizu gradi svoju svakodnevicu, poštenim radom stigla je do penzije, u maticu ide često, a letnja vest o jačanju dinara nije je nimalo iznenadila:

- Stižu turisti u Srbiju pa nas sve stavljaju u isti lonac. Oni misle da smo svi mi na Zapadu milioneri, a istina je da su naši ovdašnji troškovi nezamislivo visoki, Zapad ništa ne propušta i ne oprašta. Ja, kao penzioner, plaćam porez za kuću i tamo i ovde, sve mi je duplo, i da mi nije tri ćerke, ne znam kako bih mogla da izmirim sve obaveze. Novac koji mi donosimo u otadžbinu teškom mukom uštedimo, a u Srbiji nam ga, i zbog tog veštačkog kursa, ubrzano izvuku. Uvek se osećamo malo prevarenim.

Menjačnice koriste priliku
Živojin Jovanović iz Švajcarske smatra da Narodna banka Srbije nema velike oscilacije i da menjačnice koriste priliku i prave veliku razliku tokom letnje sezone:
- Ne može nam niko pomoći, kao što ni Vlada ne pomaže malinarima. Takav je sistem uveden. Menjačnice se dogovaraju, pa usklade niske cene, i to ne možemo nazvati krađom jer se ne krši nikakav zakon niskom cenom otkupa deviza. Možeš prodati, a ne moraš, ali nema tog propisa koji bi to regulisao.
Iako u francuskoj prestonici živi 54 godine, poznata aktivistkinja u srpskim klubovima, Letica Živković, rodom iz Kumodraža, najmanje jednom godišnje ide u domovinu, u Beograd i Niš. Što se tiče napumpanog dinara, kaže:

- To je standardna režija za nas dijasporce. Znaju u matici da ne žalimo da potrošimo novac na svoje, pa su izumeli da nam odmah na startu, već prilikom menjanja evra, uzmu dobar deo. Pošto smo se mi i pripremili da potrošimo te pare, ponekad ni ne primetimo kolike nam udaraju "takse". Imam utisak da nam gledaju u novčanik dok ne damo i poslednji novčić. Nekorektno jeste, navikli smo i na to, protiv toga se ne možemo boriti, a ljubav prema matici nam ne može ništa izbrisati.

Milinko Ahmetović-Beganović iz Beča kaže da je u pitanju taktika države:

- Kod mene u selu Joševa kod Loznice najbolji pazar imaju prodavnice sad preko leta - zato što su naši iz inostranstva došli, a ima nas mnogo. U Srbiji je sve veoma skupo, plate male - cene kao u Beču.

Prave od nas budale
Krsta Petrišorević iz Beča naglašava da je ova praksa uobičajena za novogodišnje praznike i uoči letnjih odmora.
- Prave od nas budale. Ne znam zašto su u proteklom periodu držali taj kurs stabilnim. Sada su ga odjednom drastično promenili. Valjda kako je Aleksandar Vučić postao predsednik, pa mogu. Ja sam u Srbiji već tri nedelje i razočaran sam kompletnom situacijom. Ovo je samo jedna uobičajena prljava igra vlasti sa građanima.
Nikola Trubić iz Švajcarske veli da je reč o čistoj krađi:
- Em nas kradu, em nas dočekaju kao strance. Nemamo ministra za dijasporu, nikog ne zanimamo, a naše pare su im dobre. Ne znam šta da vam kažem, pored toliko para što šaljemo u domovinu, oni nas još pljačkaju i na kursu dinara, sramota...
Njegov sugrađanin Srđan Stokić isto misli:

- Kao i uvek, dijaspora finansira maticu, i to ne samo kroz naše doznake porodicama, poreze koje plaćamo na imanja, već i kroz pljačku preko jačanja kursa dinara pred dolazak na odmor dijaspore.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/657702/Dijaspora-besna-zbog-obaranja-kursa-u-Srbiji-Dokad-da-nas-sisaju

  Бедно и лоповски:српски квазиполитичари који сами себе бирају на фалсификованим изборима упорно краду наше људе који долазе у Србију на одмор и у посете рођацима и породици. Ово је пракса која се понавља годинама и отвара простор да гувернер НБС и остали запослени лепо краду, пошто они унапред знају како ће да наместе курс динара према другим валутама.
  Уз пут краду и нас остале током целе године.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #57 послато: Јул 18, 2017, 21:39:49 »

Интересантан снимак. Баш сам уживала док сам га гледала-слушаша.
И делује смирујуће.
Тешка су времена, па је потребно да човек више обрати пажњу на овакве емисије, јер несреће и ужасне догађаје, које нам свакодневно медији сервирају, убијају и оно мало воље за животом.


***

Једини Србин свештеник на крају Света





<a href="http://www.youtube.com/watch?v=ZFofSuQP-68" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=ZFofSuQP-68</a>
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #58 послато: Новембар 13, 2017, 03:18:54 »

Далеко од родног краја Мајевичани Славу славе

       

У 11. новембра у седмој години постојања, по четврити пут су чланови Удружења Мајевичана у Швајцарској прославили Крсну Славу свог удружења Св. Великомученика Димитрија – Митровдан. Како и приличи једном српском удружењу, уз присуство свештеника Драгана Стојановића и уз његово одобрење и благослов да се Крсна Слава прослави у суботу 11. новембра, а не 8. када је по календару, чланови овог завичајног удружења су дочекали бројне госте из цијеле Швајцарске. Поред Срба, било је то и гостију из других народа, па чак и двоје Кинеза, али прави домаћини какви су Мајевичани дочекали су све госте са поштовањем.



 
Саво Митровић, проф.др. Радовановић, др. Младен Радовановић, Борка Митровић, отац Драган Станојевић-


Домаћин славе, бивши предсједник удружења Саво Митровић је заједно са супругом Борком и сином Славеном уложио много труда да све буде савршено организовано, а све наравно не би било тако лако изводиво без мајевичког хотелијера Стојана Стевановића у чијем хотелу Кристал у Зевену (кантон Швиц) је прослављена Слава. За ову прилику је он лично кувао за све госте, њих око сто и двадесет и нико није био назадвољан.


Домаћин Славе за наредну годину је Миле Ставановић са супругом Маријом.


Често се чују примједбе да на Крсној Слави није мјесто музици нарочито не бучном трубо-фолку, па су за ову прилику, музичари премда су наступали, били сасвим пристојно тихи да је био могућ и разговор међу гостима, што је ријеткост на српским забавама у Швајцарској.

Мајевичани су Срби са планина Мајевице. Премда на Мајевици живе Хрвати и муслимани, само Срби се називају и осјећају Мајевичанима истичући то као неку своју посебност. Један од гостију проф.др. Радовановић је истакао да је поносан што његови Мајевичани далеко од куће чувају своју традицију и посебност. Дошао је у посјету сину Младену, љекару специјалисти који је управо ових дана отворио приватну праксу у Цириху, па је искористио прилику да сретне своје Мајевичане, као и да направи договор са књижевником Миодрагом Лукићем, око објављивања монографије о мајевичком говору, што је била и тема његове докторске дисертације.

Постојање Удружења Мајевичана у Швајцарској се најбоље примјети у њиховом родном крају. Општина Лопаре која је прије неколико година изгледала као да је осуђена на нестанак полако се буди из летаргије што је примјетно на сваком кораку. Поред свјеже асфалтираних улица, кућа и зграда са обновљеним фасадама, никла је и нова зграда са тридесет и три стана, власништво већ поменутог Стевановића. На другом крају Лопара је мала фабрика за обраду метала "Ђокић метал", власништво тренутног предсједника Удружења Мајевичана у Швајцарској, Радислава Ђокића. Привреда у Лопарама малим али сигурним корацима креће наприједа, а ни култура није запостављена, јер књижевник Лукић је прије пет година утемељио позориште у Лопарама, а од ове године постоји и позоришни фестивал српске дијаспоре у Лопарама. Наравно ту је и манифестација "Дани дијаспоре" која се већ пет година за редом одржава у задњој седмици јула када је највећи број Мајевичана на одмору у родном крају. Као и увијек ова манифестација не би била тако успијешна без учешћа бе "Просвјете" из Лопара, а задњи дан манифестације увијек прености уживо РТВ БН.

Један од чланова управе овог удружења је управо купио земљу на којој ће већ идуће године изградити базен за купање, што значи да ће дио Мајевичана љетни одмор, умјесто у иностранству у родном мјесту јер њихова дјеца ће имати гдје да се освјеже у врелим љетним данима.

"Ми не жалимо труд да учинимо све, да овде сачувамо свој идентитет, али и да ојачамо родни крај. Обично кажем да удружење има 3500 чланова у Швајцарској јер отрпилике толико Мајевичана живи овде, што наравно није истина, али је истина да већина тих људи помагањем сопствених сродника на Мајевици помаже и родни крај." – каже домаћин Славе Саво Митровић.




"Мајевица ће да живи док има Мајевичана па били они на Мајевици или у Швајцарској јер ови људи, сви ми заједно, чувамо колико свој српски толико и мајевички идентитет и спремни смо да даноноћно радимо да Мајевица добије барем прибилижан изглед и квалитет живота какав је овде у Швајцарској"- каже Радислав Ђокић, предсједник удружења и један од најктивнијих хуманитараца овог удружења.


Поред набројаних свој удио у организвању дали су честити мајевички домаћини са својим породицама, Миленко Гашић, Вајко Јанковић, Владо Антић и многи други.


(Миодраг Лукић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: 1 [2]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!