forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 11, 2019, 15:59:37


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Дневник једне креативне (али неприлагођене) домаћице...  (Прочитано 4195 пута)
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« послато: Јул 20, 2011, 04:11:31 »



Субота, 5. фебруар 2011.
 
Легох рано, јутрос око 4,30 ха, а пробудих се негде око 11 – таман на време да не издангубим дан, и наравно, механички већ стављам џезву - недуго потом бејах обавијена мирисом кафе.
Добро јутро ленчуго, рекох себи, испијајући први гутљај. Данас нема више никаквог оправдања, већ хватај у руке усисивач, и све што уз њега иде, а после? …па напокон, ред је и да скуваш нешто!!!
 
Седим тако, а поглед ми блуди кроз прозор. Леп, сунчан дан…али зашто је магловит  Молим? Ставих окуларе. Па да…нема магле, него ми прозори изгубили сјај (а како и не би кад су последњи пут опрани почетком новембра). Значи, и они су већ на реду…али сигурно их данас нећу прати, одузимају ми време, а ипак је дан кратак… мислим.
 
Скрећем поглед ка полици са књигама. Дрво живота - једини зелениш који краси мој дом…Осушило се…Вероватно по оној народној – какав газда… Последњим атомима бори се мајушни изданак. Реших да му помогнем, да уклоним осушено стабло. Што на уму, то на друму.
 
Дохватих ножекању од пола метра (сантиметар тамо или овамо) и на лицу места почех да га дељем…знам да му није лако, нож је туп. И да га не бих више мрцварила, спасоносна идеја ми паде на памет – да извадим стабло из земље. И учиних. Са свом земљом која се разлетела на све стране. Браво!! Идеје ми нису никад недостајале, али са реализацијом некако увек шепам. Склањам напокон саксију тамо где више штета не може да се направи, засадих изданак, и напојих га водом (мада ми цвећарка рече да ова биљка не воли много влаге – не зна она да се земља већ добрано осушила, баш као и ја)…
 
Почех да чистим земљу.. разбашкарила се до најскровитијих места.
Е нећеш вала, покупићу свако зрнце. Кретох од гардеробера. Како тамо оде, није ми јасно?! Узак простор између зида и поменутог. Ха, имам решење. Срећом нисам бацила босанску танку оклагију, а било је питање дана…Почех да извлачим, кад шта? Уместо земље – комади малтера, све у свему бар пола киле!? Па да, ономад кад ми је мајстор намештао бојлер, бушио мислећи да је зид деб’о…И ушао у плакар. Значи, направио је рупу, брат брату од десет сантима.
 
Како то видети и санирати – да померим гардеробер? Ма шта ми пада на памет, па сложио би се к’о кула од карата. Него да покушам да осветлим тај међупростор. Остало произилази из уоченог. Стања.
 
Срећом имам две јаке лампе. Кинеске. Али са кратким каблом. Срећом, још једанпут. Имам и продужни. Повукох га, ма ни макац. Обмотан око ногаре од комоде крај прозора, цца 4 метра од тачке А до тачке Б. Избацих украсне кутије које чине логистичку подршку комоди и одмотах кабл.
 
Повучем поново. Ништа. На ред за померање је дошао и двосед а делимично и полица са књигама…И коначно, надљудским напором привукох исти до зида. Укључим стотку, озарена учињеним делом. И опет ништа. Или ми смета глава, или светло не може да се усмери кроз процеп од два цм!
 
Прескачем (преостало) дрво зивота на путу до купатила..перем руке од свега. Хеј, па још нисам ни доручковала а сати је…таман за ужину између ручка и вечере. Глоцнух нешто с ногу. И размишљам успут. Шта сам, беше, запланирала да радим данас? Кување? Ма касно је…сутра ћу. Ах, да, да вратим саксију на старо место…а могла бих и да довршим јутарњу кафу. Померени намештај остављам у истом ставу.Такође за сутра. Кад га већ померих и да очистим иза њега…а дању се боље види.
 
Засјаше уличне лампе, баш идиличан поглед. Код мене у соби већ мрак, а тек је пет поподне. Време да спустим ролетне. Одлази још један дан. А ја остајем на истом. Држим мртву стражу свим до сада планираним, веома креативним идејама, које не угледаше светлост дана. Слава им….
 
И записах поменуто, не због себе, него због вас, пријатеља мојих …е да бих вам на сликовит начин дала до знања да данас нисам у ситуацији да примим госте. Не зато што не желим, далеко било. Него, била би нам отежана комуникација…због испомераног намештаја.
 
Сутра је нови дан. Биће боље, верујем. Ма, шта има да верујем – сигурна сам. До наредне посете дому слатком мом, све ће бити на свом месту. И ја, такође  Смешко….
 
До тада, шаљем срдачне поздраве …
 

Ј.Н.Екана


« Последња измена: Јануар 12, 2012, 01:29:08 Ekana » Сачувана
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1180



Погледај профил
« Одговор #1 послато: Јул 20, 2011, 07:15:55 »

Bas sam se slatko ismejao.

Skloni mrtvu strazu sa ideja, sada barem imas vremena, a na situaciju se uvek moze gledati kroz onu cuvenu recenicu izgovorenu na samome kraju filma Prohujalo sa Vihorom: "I posle svega sutra je novi dan".
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #2 послато: Јул 20, 2011, 08:26:52 »


Ех, дотаче ме у срце поменувши филм "Прохујало са вихором"...тако сам била заљубљена у Клерка Гебла у време моје прве младости (прва љубав заборава нема)  Cheesy

А што се тиче те чувене реченице ...."И после свега сутра је нови дан"...па она је постала део мене и мог живота  Cheesy Cheesy Cheesy

Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12381



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јул 20, 2011, 08:42:48 »

.....има једна песма "криво је морееее", а код тебе......


хм, шта ли те је тако "релаксирало.".... а ниси нам то ни споменула Намигивање и створило изговор,..
"сутра је нови дан" Cheesy



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1584



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Јул 20, 2011, 09:38:51 »

знао сам ја, знао....
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #5 послато: Јул 20, 2011, 20:08:39 »

Гого, ти баш прешла на шифрарник...ево, убих се размишљајући шта си хтела да кажеш..
Каква релаксација  Молим?...

Па јес' видела да сам рАдела цел' целцати дан, зато гу и остави' за сутраске
 
То ми девиЗла, што мож' данаске, бољ' гу остав' за сутраске, не мож' ти побегне  Зеленко  

Хехехехее...

Ма нешто шифрирано говори и Пидиканац, шта вам је...
Па немојте тако, знате ваљда ако одједанпут укључим све моје мождане вијуге (читај:словима и бројком, укупно 3), може да дође до кратког споја...пренапрегнутост није добра  Зеленко
« Последња измена: Октобар 08, 2011, 03:11:33 Ekana » Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12381



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Јул 20, 2011, 20:17:11 »

Ево мале помоћи, уместо песме "Криво је морееее" ти отпевај "Крив је компјутерррр" и
онда можда неће да бидне потребе за тим
 "што мож' данаске, бољ' гу остав' за сутраске, не мож' ти побегне" Cheesy
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #7 послато: Октобар 04, 2011, 05:00:16 »



Петак, 30. септембар 2011.


Поноћ само што је откуцала.
Одлука је коначна и неопозива, једногласно је донета и безпоговорно прихваћена...

Прозор(и) ноћас мора(ју) пасти!
Три месеца нечињења, трају већ пуних шест месеци...
И услови за „нагли“ препад на поменуте су таман како треба...непрозирни мрак са оне, и чкиљава светлост са ове стране стакла – конспирација потпуна!

Одушевљење што више нема чекања, преплавило ми је душу... Напокон у акцији...значи,жива сам...
Пуна елана крећем у битку из које ћу сигурно изаћи као Победник (мислим, онако укрућена, као онај на Калемегдану...јер ветрови ноћни бију). Али ако...све има своју цену (осим онога што нема)..

Почињем са припремама...Оставих најпре рокерски запис (ако рокнем да се зна, самоиницијатива је у питању)...
Тактика је већ разрађена...4+2 ...с лева на десно! Крећем обрнутим редом (као и обично)...
Прилаз прозорима неприступачан (ко зна зашто је то добро), међутим, одступања нема – сад или никад (оно, више би ми одговарала она друга варијанта, али шта је, ту је)...

Осећам „захвалност“ скинутих завеса, угуши их вишемесечна прашина (ја вероватно огуглала)...

Пуче поглед у тмину....зар је такав непрозирни мрак над Србијом...па и шире? Живех, дакле, у незнању. Очигледно, оштри резови су одавно били неопходни! Но, ниоткуд помоћи, а ја нејачка (осим кад нисам)...

Тишину пара шкрипање дрвенарије и пуцкетање стакла...стара градња, 1960.та...Види, види, па ми смо скоро вршњаци (10 година тамо или овамо)...а шкрипим и ја - што костима, што зубима (у ритму музике там-тама)...

Прилазим центру, не знам шта ме још чека?!... да ли ћу одустати на пола пута, или ћу до зоре окончати сурови бој...
„Ево, заклећу се ја пред свима“...пева Бебек у 3,35...

И коначно задајем последњи ударац непријатељу...од сутра (које већ неумитно тече) и сунце ће ми лепше сјати. Дадох коначно свој допринос за бољу сутрашњицу...бар до првих падавина...

Мада оне јаче најављују тек на Пролеће 2012.године..
Еј, Србијо међу шљивама...

Ј.Н. Екана


« Последња измена: Јануар 12, 2012, 01:37:44 Ekana » Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12381



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Октобар 04, 2011, 10:09:10 »

А, ја се још питам, шта се то тако сија из правца Новог Београда ....

Ко би рекао шта све може један лепо умивен прозор! Зеленко
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #9 послато: Октобар 08, 2011, 03:14:57 »


Па ти ме баш укопа...откуд ЈЕДАН прозор?
Читај ми са усана ....4 + 2 па све Х 2...иииииха!  Зеленко


Сачувана
Никита Чебурашка
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 59


My work is a game, a very serious game.M.C.Escher


Погледај профил
« Одговор #10 послато: Октобар 13, 2011, 01:05:19 »

 Опуштен...
Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!