forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Април 10, 2020, 10:09:03


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Eвропа пред амбисом  (Прочитано 1499 пута)
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1584



Погледај профил
« послато: Септембар 10, 2011, 10:18:00 »

Са свих страна стижу вести, медији свих земаља, преносе озбиљне проблеме у ЕУ, који снажно дрмају уједињену конструкцију европке зграде! Европа клизи у провалију, Европа пред дефинитивном пропасти, огромна задужења, велика незосленост, прилив избеглица. Није потребно бавити се неком економском и гео-стратешком политиком, па не сагледати стварне проблеме и ход ове гломазне економске и монетарне машинерије чији мотор гласно шкрипи и озбиљно прети да стате. По свим изгледима, заувек!

А ход ка понору је започет сасвим безазлено. Европски „мотор“ је понекад и за- трокирао, почео да кашљуца, да се бори под великим теретом на узбрдицама које су му одузимале дах, ником није пало на памет да је та погонска снага једноставно постала недовољна за све више празне касе појединих земаља, да је постало немогуће све путнике повести са истом ценом карте за вожњу, да су и циљеви тог гломазног и пре- оптерећеног превозника, сасвим различити и воде и у различите правце!

Европска замисао и није лоша. Зашто би била непотребна,  ако уједињује интересе многих земаља, ако се позитивно бави животним потребама, оснажењу своје привреде, стандардом својих грађана.
По неким виђењима, могла је постати и Сабор удружених земљорадника, као код нас, некад у Србији,  који уз удружење својих машина, сељачких запрега и вредних руку, обрађују своја поља и праведном мобом и деобом, остварују добре улове за живот и рад.
Замисао је била добра али не и начин саме идеолошке поставке у остварењу европског уједињења.

Прва погрешна поставка која је превиђена, пружала је истинска демографска слика појединих земаља. 80 милиона Немаца једниственог радног и послушног менталитета, није се могло „ујединити“ са незнатним бројем Грка или Белгијанаца. Галски петао је био превелик за Бугарску или Маџарску. Навике шпанског или италијанског сзтановништа се нису могле ставити у заједнички кош „уједињене европске привреде“ која је у својим различитим  капацитетима, јасно показивала да у европској групи има много богатих, чије су касе већ тада биле пуне, и оних земаља, које су са великом муком и фризирањем својих државних буџета, једна остварили конвергентна тражења!
Разлике у снази својих привреда, државних устројстава и стварних општих потенцијала, показале су своје лице код прве појаве банкарске кризе пре пар година!

Поразна је била појава првих знакова протекционизма, одбране сопствених привреда. битка за остварење сопствених потреба. Саркози је јавно захтевао од својих грађана да купују само француске аутомобиле, Меркелова је дрхтала за судбину своје централне Банке и огромног извоза, којег је управо „гутала“ та иста Европа, обезбеђујући Немцима богат и лагодан живот, Шпанија је уништавала своје пољопривредне продукте који су хранили Европу, због губитка могућности формирања сопствених цена, Енглези су чували своју задњицу делимичним затварањем свог тржишта, Ирци су падали на тешком испиту коректности, јер су их сопствене банке уништавале изнутра!

Зграда се заљуљала, зидови су почели пуцати. Сигурност европског капитала, вредност новца и стварна снага привреде код осталих чланица, показала је да је економско уједињење грађено на неуједначеним темељима и на битно трусним подручјима,
Оно што је Европу и њену заједницу стварно могло упутити на пут спасења, нажалост није постојало. Преблем је остао јер су све чланице, своју политичку вољу и интерес и даље полагали у руке својих националних Влада. Берлин је владао Немачком и својом економском сфером, ( Аустрија, Чешка, Маџарска, Словенија Румунија ) Француска је верно чувала своје политичке циљеве окренута северно-афричким земљама, кроз видно оживљавање неоколонијалистичких намера, ( потврђене ставом према Либији ), Велики Албион је уз смешак бринуо о Бакингенском „царству“ и углавном НАТО-у у којем је видео своја експанзионистичка остварења

Од Брисела је постала само једна гломазна и претешка административна машина која се бавила теоријом расподеле новца, сопственим потребама огромне администрације која је прописивала углавном расподелу новца, нове норме и нормативе.
Тако смо на крају сазнали како треба да изгледају европски краставци, колико смеју бити криви, које су прописане количине производње хране појединих земаља, колико смеју сељаци Словачке исхранити свиња, колико Бугари произвести свог поврћа.

Административна стега је укочила слободан развој производње, Холанђани су престали правити фрижидере, јер је требало обезбедити живот немачком Бошу и Сименсу, Немци су престали производити своје рајнско цвеће и обавезали се куповати само оно из Холандије, мада ни једно нема свој мирис.
Настајале су сваког дана нове норме, нове дозволе, нове одредбе.

Други разлог за пољуљану привреду Европе, и сталну потребу раста њеног привредног индекса, условила је појава неуједначених финансија, лаган али константан и упоран пад бонитета поједнних земаља, живот кроз све већа задуживања и настојања очувања дотадашњих стандарда. Грчка је постала предводник у томе, слеђена од Шпаније, Португалије, и Ирске. Италија је само на корак даље, о осталим, новопридошлим чланицама, не вреди губити речи. Маџарска, Румунија, Бугарска, а сутра и Пољска, су увелико презадужене и чекају већ на своје земљотресе и нова су претња опстанку европске идеје.

Оним земљама овакве Европе, којима још делимично добро „иде“ - Немачкој, Енглеској и Холандији, укључујући ту и Норвешку, такође не цветају руже. Оптерећује их велики проценат незапослености, такође веома велика задужења и управо видно настојање да очувају свој економски примат. Пропаст шведског Саба је само још један сигнал да је земљотрес и ове области додирнуо и да је тло постало трусно и несигурно.
Чудно је једино да европска политика бежи од стварности и превиђа неке јасне показатеље. У примеру Немачке, да Грчкој у наредним година помогне са фантастичним свотама новца, ( укупно око 200 милијарди Еура ), је у суштини тврдоглавост превида да Грчка привреда НЕМА никакав раст и да овај дуг никада и нико, неможе било када вратити.

Брзоплета пресипања из празног, код своје куће, у празно, код својих партнера, доводи у бесмислен положај сваког економског познаваоца јер се коси са основним законима у пословању са новцем и капиталом!

Друга страна медеље, условила је кроз политичко понашање саме Европе и њених неких чланица, губитак схватања и прихватања про-европских идеја, управо због ароганције која је овде у пракси показана и која је условила велику аверзију према европској идеји, код земаља које нису чланице, или већ стоје у предсобљу овог сад већ имагинарног здања!

Милитантна опредељеност многих европских чланица, предвођене Немачком, Француском, Енглеском и посебно холандском политиком, кроз деловање НАТО-а и прихватања америчке неоколонијалне политике, јасно су направиле баријеру неповерења према сумњивим наканама саме свропске политике!
Не желим помињати европско понашање према нашој Србији. То је слика која је већ данас сваком од нас позната и добро сагледана. Европа у овом облику, под оваквим административним вођством и неусаглашеним идеолошким поставкама, уз поштовање основних правила економског и рентабилног понашања, - неће опстати.

Једна добра идеја која је свет морала оплеменити и повести кроз равноправно дружење и искрен респект према свим вредностима националних друштава, пала је на јефтином и незрелом односу према сиромашнијим, мањим или слабије развијеним земљама.
Ароганција богатих, хтела је по сваку цену да влада, да одлучује, да суди и пресуђује. Европска планска привреда је покушала да нас на мала врата, врати у доба колхоза.
Уз наредбе шта смемо садити, шта обрађивати, колико производити. Интереси су лежали на страни богатих, њихова продуктивност није смела бити угрожена али сви облици диригованог високог стандарда у њиховим земљама, морао је бити по сваку цену очуван!

Таква Европа данас ником није потребна. Њена економска стварност почива на нео-европској утопији, њена политичка идеологија, одступа од оних вредности, које су Европи давали разноврсност погледа, здраву и способну дипломатију и међународни углед, заснован на правима сваког. И држава, и човека као јединке!
Оваква Европа је изгубила свој углед и свој добар глас. Она је слепи следбеник глобализма из којег су проистекле многе неправде и многа зла дела.
Наша Србија, нема разлога да чучи стрпљиво и срамно у тој европској чекаоници.
Ако ни због чег другог, онда због нашег имена и поноса, преко којег не би смели прећи!......

Јован М. Пидиканац
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #1 послато: Септембар 10, 2011, 22:41:16 »

Odlican tekst, Jovo! Iako sam generalno za proces brisanja granica, a nikako pravljenja novih, ocigledno je da oni koji ulaze u proces njihovog brisanja - to rade na losim pretpostavkama i losem konceptu.
Koncept globalizacije u kome se svijet gradi po kalupu i interesu najmocnijih - mora da propadne.
Zajednicki prostor u kome velika riba guta malu - ne moze da se odrzi.

Zato se mora traziti modus u kome se svjetovi spajaju ali tako da svaki od tih svjetova zadrzi svoje originalne pozicije, identitet i resurse. Spajanje sa drugim, u kome drugi sve dobija a ti sve gubis - kratkorocnog je daha. Evropa se previse okrenula birokratizovanoj diktaturi, kao sto se i cio svijet previse prepustio diktaturi jedne velesile.

Vjerujem da ce se svijest covjecanstva konacno probuditi i osloboditi ovakve neprirodno-globalisticke stege.
Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!