forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Новембар 21, 2017, 10:31:31


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1] 2 3   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Светска збивања и Србија  (Прочитано 19608 пута)
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« послато: Септембар 06, 2011, 21:13:00 »

Завршена конференција Покрета несврстаних


БЕОГРАД – Министарска конференција Покрета несврстаних завршена је нешто пре 19 сати у Београду, пошто се као последњи говорник учесницима из више од 100 земаља обратио министар Арапске лиге Мохамед Јумни.

Дводневним скупом у Београду је обележено 50 година од оснивања Покрета несврстаних земаља, тачно пола века након што је - такође у Београду - одржан први самит несврстаних.

Завршну конференцију за новинаре одржаће шеф српске дипломатије Вук Јеремић и његов колега из Египта, који председава Покретом, Мохамед Камел Амр....

објављено: 06.09.2011.

Танјуг, Политика
« Последња измена: Октобар 21, 2011, 09:28:04 Модератор » Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #1 послато: Септембар 06, 2011, 22:54:47 »


Јеремић - "Свет је данас постао праведније место него што је икада био" (?!?)

Цитат
Универзални принципи Пократа - одрживи мир и безбедност, једнакост међу државама, социјална правда, одрживи развој, људска права и заштита животне средине су прошли тест времена и данас су стубови наде и правде за све нас, оценио је Јеремић

Цитат
Оно што је истакнуто као циљ 1961. постало је реалност 2011. Свет је данас постао праведније место него што је икада био и ера доминације мањине над већином показује своје последње трзаје, закључио је Јеремић.

После оваквих изјава министра МИП-а Србија, остаје дилема да ли су управо они који највише шетају по свету, слепи код очију или су у дубокој амнезији и помоћи им нема!?

У међупростору су се издешавале многе ствари, од одласка прве генерације оснивача, до промене система у многим државама, али је једно ипак јасно...макар се и звали несврстани, у бити то више нису јер неоколонијализам наступа крупним корацима и незаустављиво...Тако, да мало ко од челника влада размишља својом главом (то раде други уместо њих), а народ ионако нема утицаја да промени била шта у свом окружењу...

Током дводневних сусрета ништа ново се није десило осим протоколарних сусрета поводом пола века од оснивања Покрета несврстаних...Слатко су се наразговарали, дружили, осмехивали, фотографисали...и закључили да треба дати подршку Палестини....

Либију ни не поменуше, макар гласном поруком да НАТО (ничим изазван) прекине незаконито бомбардовање и уништавање земље, убијајући недужни живаљ, иако је и Џамахирија са Гадафијем на челу, била једна од првих чланица несврстаних...

Разлог је јасан, бар када је домаћин скупа у питању...српска власт је признала тзв. Прелазно веће Либије (а при том мољакају друге да не признају независно Косово). Биле су присутне и остале афричке земље у којима се "пролеће" огласило, а које су такође признале оно чему се здрав разум противи...

Данас је, дакле, затворена последња страница историје полувековног постојања несврстаних, а истовремено отворен први лист хода до стотог лета...ако га буде било...

Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #2 послато: Септембар 10, 2011, 14:53:59 »


Ал Каида спрема напад на годишњицу



Амерички државни секретар Хилари Клинтон упозорила је данас да постоје "конкретни, поуздани, али непотврђени извештаји" о могућем нападу на Њујорк и Вашингтон, а да иза те опасности стоји Ал Каида.

У говору који је одржала након што је присуствовала комеморацији на Њујоршкој берзи поводом обележавања 10. годишњице терористичких напада на САД, Клинтонова је рекла да напад, који, према том извештају, подразумева бомбашке нападе уз помоћ камиона и аутомобила, планира иста радикална група која је напала Америку 2001. године.

"То ни за кога од нас не би требало да буде изненађење. То нам је стална опомена на ризик који носи наша борба против насилног екстремизма, без обзира на то ко га заступа, одакле долази и на шта је усмерен", поручила Клинтон.

Она је рекла да државне и федералне власти ову претњу веома озбиљно схватају, а да је одлучено да се она изнесе у јавност како би "милиони и милиони Њујорчана и Американаца били на опрезу", пренео је Би-Би-Си (ББЦ).

Клинтонова је нагласила да су званичници нарочито забринути зато што су документа заплењена у мају током рације на скровиште Осаме бин Ладена у Пакистану показала да Ал Каида размишља да изведе нападе на 10-годишњицу напада на САД.

У међувремену, неименовани званичници америчке владе су изјавили да се верује да су најмање две од три особе, које се сумњиче за потенцијални напад на САД на ову годишњицу, амерички држављани или имају америчке путне исправе, да су арапског порекла и да говоре и арапски и енглески, јавио је АП.

Догађаји којима ће се обележити годишњица напада, у којима је 11. септембра 2001. године убијено скоро 3.000 људи, организоваће се током целог викенда.
Председник Барак Обама посетиће Пентагон и место на којем су се налазиле куле Светског трговинског центра, и присуствоваће комеморацији у Шенксвилу у Пенсилванији.

Нови магазин 
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #3 послато: Септембар 10, 2011, 16:16:21 »

Авет(ињу) тероризма треба искоренити!
Да бисте постигли добре резултате, користите препарате фирме "Монсанто"!


Дакле, никад краћег текста а толико глупих изјава! По њима, ми смо кодирани зомбији и нема ту шта да верујемо или не - кад су ОНИ то рекли!?! Јес, оф скроз, ја вол(ем), комент не пас(е траву)!!
 
Цитат
постоје "конкретни, поуздани, али непотврђени извештаји" о могућем нападу на Њујорк и Вашингтон, а да иза те опасности стоји Ал Каида.

Конкретан, поуздан, непотврђен, а МОГУЋ?!?  Зеленко Зеленко Зеленко

Цитат
То нам је стална опомена на ризик који носи наша борба против насилног екстремизма, без обзира на то ко га заступа, одакле долази и на шта је усмерен", поручила Клинтонова.

..."наша борба против НАСИЛНОГ ЕКСТРЕМИЗМА"...рече прва дама терористичке организације (НАТО+УСА), носилац црног појаса 20-ти дан...Већ јој је време да опаше кецељу, узме варјачу и скува нешто људски оном свом мушкадину...иду године, а рецепти се заборављају.. Зеленко Зеленко Зеленко

Цитат
У међувремену, неименовани званичници америчке владе су изјавили да се ВЕРУЈЕ да су најмање две од три особе, које се сумњиче за потенцијални напад на САД на ову годишњицу, амерички држављани или имају америчке путне исправе, да су арапског порекла и да говоре и арапски и енглески, јавио је АП.

Ово је посластица, која иде у пару са првоцитираном изјавом...према ПОУЗДАНИМ подацима...МОГУЋ је напад...и ВЕРУЈЕ СЕ да су Арапи (говоре арапски и енглески)..
Па кад су толико поуздани подаци, ваљда имају и њихове фотке, бројеве пасоша и којег модног креатора преферирају!  Зеленко Зеленко Зеленко Зеленко

Само нека наши паметњаковићи на власти сутра не траже да у 4,10 ха по нашем времену станемо мирно у знак сућути са погинулима...нека је лака земља њима (које су побили ти исти што говоре о тероризму)...

Било би хуманије да одајемо пошту свима који изгибоше када су нас ови "мировњаци" походили 1999.г. и три месеца непрекидно "хранили" касетним и бомбама са осиромашеним уранијумом!!!
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #4 послато: Септембар 10, 2011, 16:25:49 »


Дачић: Србији прети опасност од тероризма

Маргарет Волстром и Ивица Дачић(Фото Бета)

БЕОГРАД - Након упозорења званичника САД, у Србији је подигнут ниво безбедности на свим објектима за које се претпоставља да би могли бити мета терористичких напада, изјавио је заменик премијера и министар полиције Ивица Дачић.

Дачић је рекао да ће се мере безбедности односити пре свега на објекте страних држава у Србији и посебно обезбеђења авио-саобраћаја.

„Претпоставке америчких званичника су да може доћи до понављања терористичких напада у Америци и у другим земљама, међу којима је и Србија”, навео је Дачић, после разговора са изаслаником генералног секретара УН за смањење ризика од катастрофа Маргарет Волстром у Београду, и седнице Републичког штаба за ванредне ситуације.

Политика

Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #5 послато: Септембар 10, 2011, 16:41:12 »

Како је то лепо од њих, топим се од милине и среће због исказане љубави им њихове спрам нас!
Ето, ни грени Маргарет није било тешко да потегне толики пут е да би нам пренела поруку њихове врхушке и ОПОМЕНУЛИ нас на време...

Рекоше, опасност ће потрајати НЕКОЛИКО ДАНА, рачунајући од сутра (значи, и 15.9.11. ту спада), па да будемо у приправности..

Срећом, наши то озбиљно схватили па ће им причувати амбасаду, и још по нешто, онако узгред...таман да не морају да се замајавају са збивањима на Косову и Метохији...

А РОСА и она званична шиптарска терористичка организација нека буду фер и сачекају да "сирене за узбуну" најаве крај опасности...па онда да се хватамо у коштац...Овако, оде поен њима на домаћем терену..
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Септембар 15, 2011, 21:31:06 »

Данас одржан Први београдски безбедносни форум


Тадић позвао на уздржаност поводом Косова

15. септембар 2011.
Борис Тадић упозорио је данас да би једностране акције Приштине најављене за сутра могле озбиљно да угрозе мир и стабилност целог региона и позвао на уздржаности и подршку дијалогу. Србија има стратегију за сутра, тврде у Влади.



Борис Тадић отвара Београдски безбедносни форум (Танјуг)


Председник Србије Борис Тадић изразио је данас забринутост због најаве унилатералних акција Приштине на административној линији на северу Косова, истичући да такве акције угрожавају мир и стабилност у читавом региону.
"Такво решење није договорено између Београда и Приштине, то се мора спречити", рекао је Тадић на Првом београдском безбедносном форуму.


Он је истакао да је неопходан дијалог и компромисно решење које би омогућило да разлике буду превазиђене, а не још више учвршћене.
"Позивам и Србе и Албанце на уздржаност и подршку дијалогу као једином начину на који се овај историјски проблем може решити мирним путем.....

Тадић је навео да "Србија позива међународну заједницу да да сву подршку дијалогу и мирним и праведним решењима до којих се стиже договором, као и да спречи једностране акте насиља које најављује Приштина", саопштила је Прес служба председника....

Он је указао да је међународни систем заснован на правилима, која подразумевају поштовање територијалног интегритета и суверенитета држава, а то је оно што се на Косову фундаментално крши.
"Легитимизација косовског преседана води свет у нестабилност и несигурност", рекао је Тадић.

Тадић се такође осврнуо и на европску будућност Србије и целог региона истакавши да је европска будућност Србије наш стратешки циљ.Он је изразио уверење да ће и Србија и цео регион постати чланови Европске уније.
"У тако нешто не треба да постоји сумња, то је оно што смо обећали", поручио је он....


Као изазове са којима се суочава свет, али и Србија и регион, Тадић је навео и организавани криминал....
"Учили смо пуно и наставићемо тако", истакао је Тадић изразивши очекивања да све остале државе у региону покажу исту посвећеност као и Србија.



Стратегија у два правца



И док председник Србије упозорава домаћу и светску јавност на могуће последице једностраних решења за север Косова, директор владине Канцеларије за сарадњу с медијима Миливоје Михајловић изјавио је да Влада и државни врх Србије имају стратегију за случај да Приштина сутра постави косовску полицију и царину на прелазе Брњак и Јариње.
Стратегија ће, појаснио је Михајловић, ићи у два правца, од којих је један дипломатска активност, а други спречавање инцидената на терену.


Дипломатска активности одвијаће се кроз расправу у УН, а Влада и Министарство спољних послова су на сталној вези са ЕУ, УН и НАТО у мисији којом желе да увере светске центре моћи да је акција коју најављује Приштина погубна, рекао је Михајловић РТС-у.

Други правац су активности функционера из Владе Србије и Министарства за КиМ и из локалних самоуправа који ће на терену настојати да спрече сваки могући инцидент и сачувају колико је то могуће мир на северу Косова, најавио је Михајловић....

Срби са севера Косова би требало да буду хладне главе и да рационално посматрају тај проблем и изражавају незадовољство на миран, достојанствен начин, што ће бити једини начин да се избегну озбиљни проблеми, рекао је Михајловић....

Истичући да је највећа одговорност на међународној заједници, на мисијама које имају мандат УН на КиМ, а које су летос показале пристрасност током кризе на северу КиМ, Михајловић је изразио наду да ће се овога пута то исправити.....

Екстремни део приштинских власти не жели решење, него етнички чисту територију и њих не занима север Косова, који им је само повод да се инциденти пребаце што даље од Приштине, да се избегну актуелне политичке вибрације, а то је хапшење Фатмира Љимаја које би требало да се обави у неколико наредних дана, рекао је Михајловић.

Поводом данашњег доласка генералног секретара НАТО Андерса Фог Расмусена у Приштину, Михајловић је изразио наду да ће и НАТО и УН и ЕУ схватити да без праведног решења и без договора Срба и Албанаца не може бити трајног мира на овом и читавом подручју Балкана....

Не ради се ни о каквој подели суверенитета, ни о томе чије је Косово, нити Србија може изгубити Косово због царинског печата, а ни Албанци не могу добити независност тим печатом, него о договору Срба и Албанаца како ће живети у будућности, рекао је Михајловић....

Упитан о медијским спекулацијама по којима је у интересу америчког амбасадора на Косову да се на административној линији успостави контрола Приштине, Михајловић је одговорио да у тој причи вероватно има елемената истине.
Реч је о текстовима у којим се помиње да амерички амбасадор има пословне везе са америчком корпорацијом која учествује у градњи пута од Тиране до Мердара, а од наплате тог посла, амбасадор, наводно, добија проценат.

Није амерички амбасадор једини који у Приштини има приватне послове, јер је у протеклих 11 година било администратора и шефова УНМИК-ових канцеларија на КиМ који су имали послове у покрајини, додао је Михајловић.


(агенције/МОНДО)
Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #7 послато: Септембар 16, 2011, 02:47:14 »

Два лоша убише Милоша!   
                                 

Цитат
Председник Србије Борис Тадић изразио је данас забринутост због најаве унилатералних акција Приштине на административној линији на северу Косова, истичући да такве акције угрожавају мир и стабилност у читавом региону."Позивам и Србе и Албанце на уздржаност и подршку дијалогу"...

Цитат
Он је изразио уверење да ће и Србија и цео регион постати чланови Европске уније."У тако нешто не треба да постоји сумња, то је оно што смо обећали", поручио је он....

Борисе Тадићу, ово је већ Н-ти пут да као председник државе ЈАВНО толико обезвређујете свој народ, делећи их на КАСТЕ - на жуте, еуроатлантски настројене и по Вама једине Богом дане (чији је једини циљ по сваку цену постати члан ЕУ), и оне друге које не треба ни погледати, а камоли додирнути, да се се не би опоганили - да већ код потоњих ствара осећај гађења и при самој помисли на Вас као човека, коме НИШТА није Свето! 

Докле ћете само да "изражавате забринутост", за Србе на КиМ-у, не чинећи ништа ваљано за њих, па иако су им животи угрожени, Ви их позивате на "уздржаност" - од кога или чега?!? Зашто се нисте упутили одмах по завршетку скупа у једно од насеља северног Космета да тамо проведете овај дугонајављивани дан Д, и још који дан приде, на барикадама, без основних намирница, струје, телефонских веза....Да на сопственој кожи осетите како то живе наша сабраћа! Међутим, то Вам није било ни на крај памети, па ко би био домаћин булументи на коктелу и вечери о ДРЖАВНОМ ТРОШКУ?!? СРАМОТА!!

И какав сте Ви то председник државе који се на међународним скуповима У СРЕД СРБИЈЕ обраћа присутнима НА ЕНГЛЕСКОМ??? Да ли Вам је то матерњи језик, или напросто не можете да контролишете жељу да покажете свима своју белосветску приврженост свему ШТО НИЈЕ СРПСКО, пренебрегавши чињеницу да је ВАША ОБАВЕЗА да поштујете Устав који каже да је СРПСКИ службени језик!?! А можда сте својевољно као "технолошки" вишак пријавили све ШКОЛОВАНЕ ПРЕВОДИОЦЕ као непотребне, с обзиром да су сви из Вашег окружења завршавали додатне школе у иностранству, па се у оваквим приликама осећате као код куће...Не морате да говорите овим "ПОГАНИМ СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ"!!!

Као психолог морате да знате да постоји горња граница толеранције нечијег негативног понашања (у овом случају Вашег) и да је народу прекипело. Спустите се на земљу док је још време и почните, за промену, да размишљате својом главом...У супротном, нико Вам не гарантује светлу будућност!


Цитат
И док председник Србије упозорава домаћу и светску јавност на могуће последице једностраних решења за север Косова, директор владине Канцеларије за сарадњу с медијима Миливоје Михајловић изјавио је да Влада и државни врх Србије имају стратегију за случај да Приштина сутра постави косовску полицију и царину на прелазе Брњак и Јариње.Стратегија ће, појаснио је Михајловић, ићи у два правца, од којих је један дипломатска активност, а други спречавање инцидената на терену.

Цитат
Срби са севера Косова би требало да буду хладне главе и да рационално посматрају тај проблем и изражавају незадовољство на миран, достојанствен начин, што ће бити једини начин да се избегну озбиљни проблеми, рекао је Михајловић

А млађахни Миливоје Михајловић, директор владине Канцеларије за сарадњу са медијима је "срећом" у материји...као дугогодишњи дописник СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ није могао бољу поруку да пошаље онима од којих је живео - ништа не брините, имамо стратегију шта Влада треба да ради уколико се деси нешто "непредвиђено"...
За сваки случај ВИ (Срби са КиМ-а) будите ХЛАДНЕ ГЛАВЕ, МИРНИ И ДОСТОЈАНСТВЕНИ!?!...па шта вам Бог да (то голобради Владин човек не рече, ал' помисли у себи)...

Имајући у виду све речено (овога пута) од стране Тадића и Михајловића, она стара народна изрека - да ДВА ЛОША УБИШЕ МИЛОША - ипак није настала тек тако, без основа... Има своје оправдање!!!


Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #8 послато: Септембар 16, 2011, 02:55:43 »


Конузин демонстративно напустио форум

Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин демонстративно је данас напустио Београдски безбедносни форум незадовољан током расправе.


Александар Конузин (Танјуг)


Руски амбасадор отишао је са Форума након што је позван да заврши говор у којем је критиковао остале учеснике што на панелу посвећеном глобалној безбедности нико није покренуо питање слања косовских цариника на прелазе Брњак и Јариње о коме ће данас расправљати Савет Безбедности УН.

"Збуњен сам. Нато, Кфор и Еулекс планирају да доведу косовске царинике на прелазе на северу Косова и тиме прекрше свој мадат, Резолуцију 1244 и одлуку СБ УН из 2008. године, а из публике на ту тему није постављено ни једно једино питање. Има ли Срба у овој публици, бринете ли за судбину својих сународника", запитао је Конузин.


Подсетивши да ће за неколико сати СБ УН преузети тај проблем, Конузин је рекао да ће Русија заједно са шефом српске дипломатије тамо бранити интересе Србије.
"НАТО и чланице ЕУ ће бити против ваших националних интереса, али имам утисак да је вас баш брига", казао је руски амбасадор.

Конузин се осврнуо и на критике изнете током дебате у којим је истакнуто да Русија искључиво дела на основу интереса:
"Реците ми које интересе су имали руски волонтери када су долазили да се боре са вама", упитао је и додао: “Русија има интересе. А ко их нема?
"Ми улажемо у вашу земљу, иако неки Срби желе да ставе вашу земљу под контролу. Имамо интересе, али се наши интереси поклапају са вашима”, казао је Конузин.

Конузинов монолог прекинуо је модератор панела Иван Вејвода, на шта се Конузин после краће расправе окренуо ка публици и упитао да ли може да настави да говори.
Након што је то публика одбила, демонстративно је напустио салу.


Београдски безбедносни форум, чија је главна тема "Балкан и глобална безбедност, шта нам је заједничко, а шта нас разликује?", отворио је председник Србије Борис Тадић.
Форум се одржава само дан пре рока који су власти у Приштини одредиле за преузимања админстративних прелаза Брњак и Јариње.



(Танјуг)

Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #9 послато: Септембар 16, 2011, 03:52:07 »

Да су у сали седели људи (Срби) са образом,  ова реченица би попут  шамара
падала на њих,
 "Има ли Срба у овој публици, бринете ли за судбину својих сународника",
...али
с обзиром да је руски амбасадор напустио Форум, незадовољан расправом,
изгледа да ту и није било "Срба"!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #10 послато: Септембар 16, 2011, 05:14:40 »

Нечувено! Непојмљиво! Некултурно!


Нечувено!

Цитат
Конузинов монолог прекинуо је модератор панела Иван Вејвода

Због овакве констатације аутора текста и "врлог" модератора Вејводу би требало ставити на стуб срама! Новинару би морало бити јасно када се дискутант јави за реч, да он тада износи своје мишљење, а не монолог...

Као што би Др Иван Вејвода, извршни директор Балканског фонда за демократију у Београду, бивши саветник премијера Зорана Ђинђића и Зорана Живковића за спољне односе и европске интеграције, такође морао знати да је непримерено ПРЕКИДАТИ у пола реченице једног амбасадора! Или , можда има листу којим амбасадорима МОЖЕ одузимати реч (углавном Источног и Далекоисточног блока, док се према западњацима понашају супозиторично, сервилно, као крпа за једнократну употребу).

Дотични тзв. господин Вејвода, са докторском титулом, је очигледно изостао са наставе када се обрађивала наставна јединица - начин ословњавања  и протоколарног понашања према амбасадорима - али се зато зорно трудио да што више усмерава дискусије ка Еуропи, жарко жељеној дестинацији свих присутних на Београдском безбедносном форуму, где су се разглабале небитне ствари, а тренутно горућа - опстанак Срба на Косову и Метохији - није била на дневном реду!!!


Непојмљиво!

Цитат
"Збуњен сам. Нато, Кфор и Еулекс планирају да доведу косовске царинике на прелазе на северу Косова и тиме прекрше свој мадат, Резолуцију 1244 и одлуку СБ УН из 2008. године, а из публике на ту тему није постављено ни једно једино питање. Има ли Срба у овој публици, бринете ли за судбину својих сународника", запитао је Конузин."НАТО и чланице ЕУ ће бити против ваших националних интереса, али имам утисак да је вас баш брига"

Његова екселенција, Конузин, амбасадор Русије у Београду са правом је питао има ли кога од српског рода коме је стало до Косова и Метохије, или Срби и даље очекују да Руси одраде њихов посао, да буду већи Срби од Срба!?! Другим речима, ако нама није стало до нашег живља на КиМ-у, зашто онда од Русије непрекидно очекујемо помоћ у Савету безбедности, Уједињеним нацијама или било где где се потеже питање опстанка Срба на Космету!
Уместо одговора на постављена питања уследиле су констатације да Руси све што раде, раде из интереса?!?..."Чудно" закључивање празноглавих, па међународни односи се и заснивају на интересима различитих врста....Најгора од свих је тренутна НАТО "хуманитарна" акција у Либији, о којој није било речи јер је простор дискусије сужен на Балкан!

Некултурно!

Цитат
Конузин се после краће расправе окренуо ка публици и упитао да ли може да настави да говори. Након што је то публика одбила, демонстративно је напустио салу.

Довољно је погледати фотографију присутних па видети сва та блазирана лица добростојеће младежи којима је понајмање стало до теме Првог безбедносног форума - "Балкан и глобална безбедност, шта нам је заједничко, а шта нас разликује?" - јер су долетели на крилима својих водећих продемократских и проевропских странака. Што да се замарају статусом Срба, имају преча посла...градити каријеру и стићи што пре у ЕУ где је све "лепо и умивено", прави "рај на Земљи"...И сад их из лепих снова "буди" некакав амбасадор причом о Србима...за казну су одбили да га слушају даље...Врло поучно од "добро еуропски васпитане" младежи која чак не поштује ни године саговорника, а камоли титулу!
Некултурно до крајњих граница!!!

Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #11 послато: Октобар 15, 2011, 22:39:57 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко

Везе руске и српске крајње деснице!
Тесне везе српске и руске крајње деснице

Аутор: Гојко Влаовић

За разлику од других земаља, где организације попут Националног строја, Отачаственог покрета Образ или Србске акције уживају подршку углавном маргиналних кругова, у Русији се с њима солидаришу и политичкој јавности познате и етаблиране фигуре.


Такав случај је с Николајем Курјановичем, бившим депутатом Државне думе Руске Федерације.
Курјанович је 2007, када је био ппосланик у руском парламенту и члан Комитета за безбедност, упутио протестно писмо Полицијској управи Новог Сада у коме је тражио да се преиспита, односно поништи одлука о забрани манифестације „српски марш„, коју је покушао да организује Горан Давидовић, својевремено осуђен на затворску казну због напада на антифашистичку трибину у Новом Саду.

Такође, након одигране фудбалске утакмице Рад - Нови Пазар у Београду, Курјанович је написао писмо тадашњем министру полиције Драгану Јочићу и протестовао што навијачима домаће екипе није дозвољено уношење транспарената са српским обележјима, за које је полиција оценила да могу да увреде противничку екипу. У знак захвалности, тифози Рада, припадници Јунајтед Форс, посетили су Амбасаду Русије и њеним представницима уручили дрес Рада, на коме је исписано име Курјанович.

Тај руски политичар је, иначе, због својих ставова избачен из Либерално-демократске партије Владимира Жириновског, познате по својим радикално националистичким опредељењима. Након тога приступио је Националсоцијалистичком покрету „Словенски савез“ и постао члан његовог централног комитета.

Да су српски ултрадесничари веома популарни у Русији потврђује оснивање Руског Образа, организација чију инспирацију представља Образ из Србије, а такође постоји и Национални строј, који су основали руски десничари који се солидаришу са идејама истоимене забрањене неонацистичке организације у Србији.

Једна од две организације које носе име Српски народни покрет 1389 (чији је портпарол Миша Вацић) у секцији “пријатељи” на свом интернет сајту наводи и организацију Десна Русија, познату по својим антиимигрантским ставовима. Десна Русија ће у недељу, 2. октобра испред Амбасаде Србије у Москви одржати протест подршке Србима на Косову, а против геј параде у Београду.

Интересантно је и то да обе организације које носе име 1389 наводе на својим сајтовима да им је пријатељска организација Наши из Русије, која отворено подржава Владимира Путина и Дмитрија Медведева.

Данас
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #12 послато: Октобар 31, 2011, 00:12:59 »

Ћаоске,  Љутко Љутко Љутко


Ђелић: Конузин се меша у унутрашње ствари Србије

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић оценио је у недељу да се руски амбасадор Александар Конузин наступом на скупу Српске напредне странке умешао у унутрушње ствари Србије и поручио да Србија од амбасадора страних земаља очекује неутралност.

Ђелић није желео да се изјасни, али је, како преноси агенција Бета, климнуо главом на питање да ли се слаже са Чанковим захтевом да се Конузин протера из Србије.
- Ако се Конузин не протера по кратком поступку, једини виши степен мешања у унутрашње ствари Србије може бити уцењивање демократски изабраног руководства испоруком енергената. - поручио је Чанков ЛСВ.
СДУ Жарка Кораћа саопштио је да је Конузинов наступ „још један у низу инцидената који тај дипломата изазива, директно се мешајући у унутрашњу политику у Србији, учествујући у изборној кампањи. Из Кораћевог табора су додали да забрињава чињеница да „дипломатија Србије игнорише тај, али и све претходне дипломатске инциденте Конузина".


Пише: Радојка Тмушић Степанов
КОМЕ У СРБИЈИ СМЕТА РУСКИ АМБАСАДОР


АНАТОМИЈА МРЖЊЕ И СТРАХА
 
Светском политичком ареном поново маршира фашизам, у свом најогољенијем виду. Земља на коју овај нови фашизам јуриша и која му се одупире, и која ће га сигурно зауставити је, као и пре 60 година- земља Русија.

Некако после прославе Дана Русије у руској амбасади (10. јуна 2011.), почела је својеврсна, ни мало случајна, већ добро оркестрирана кампања против руског амбасадора Александра Васиљјевича Конузина. Интензитет ове кампање се не смањује, напротив: као да је расписан наградни  конкурс на ту тему. На покрет дирегентске палице наравно да се први огласио Чеда Јовановић (у даљем тексту ЧЈ), који је изгледа био исфрустриран дуготрајним чекањем у реду пред руском амбасадом тог истог 10. јуна 2011. Наиме званица је било много, а у руску амбасаду се не улази како коме и кад коме падне на памет, као да су у питању границе Србије, или ти парламент; протокол се морао поштовати, па је ето и ЧЈ морао да чека. Да вас подсетим  да је, пар дана касније у једној веома гледаној ТВ емисији  назвао руског министра иностраних послова медведом. У ''пакету'' је истина био и наш Вук Јеремић. Морам да признам да је за Јеремића, када је поред Лаврова прикладнији израз мече, а Сергеј Лавров  је по мом мишљењу збиља Зверка, али зна се шта то код женског рода значи. Но да се вратимо теми.

Након ове изјаве ЧЈ, наравно да је уследио протест амбасадора Русије у нашем Министарству спољних послова. Ту се ЧЈ још више расрдио и поручио грађанима Србије да руски амбасадор нарушава суверенитет Србије и како ће он (ЧЈ) да спаси тај суверенитет. Наравно руски караван поред оваквих и сличних оглашавања пролази и иде својим путем. На сличан начин је руски караван прошао и поред оглашавања ''патриотског'' листа ''НИН'', у коме је после пријема у руској амбасади изашао текст у коме је иза сваког параграфа, као иза антируске новинарске бусије, вирио бајонет отворене русофобије, једноствније речено мржње.

Кад смо већ код страха, или како је модерније - фобије, поменућу Мешу Селимовића, који је сасвим исправно тврдио да је страх узрок сваког зла. Зато се није чудити нашим политичарима-незналицама, јер ако је страх узрок сваког зла, лако је закључити да је незнање, то јест немање моћи да се нешто научи, узрок сваког страха. Тако за владајућу гарнитуру Србије (за њен огроман део) важи народна пословица:''Не зна, а учити се не да'', јер да ишта знају и да ишта хоће да науче, лако би закључили да опасност по Србију свакако не долази из Русије, него са запада. Док је ЧЈ својим оглашавањем испраћао руски караван, нама је НАТО заседао у Београду, као у својој кући, а у гробовима се тих дана превртало 2500 Срба изгинулих у акцији ''Милосрдног анђела'', а број умрлих због уранијума, који је тада бачен на Србију, наравно никада неће бити утврђен; јер они су ''колатерална штета''. Међутим док су тражили да се амбасадор извини што је у своју кућу позвао кога је хтео, наши политичари на власти, па и део вајне назови опозиције и њихови новинари ни помислили нису да упуте коју реч критике на организовање скупа наших најотворенијих непријатеља који су сврстани у НАТО пакт.

Много је воде протекло од јуна ове године, свашта се догађало у овој напаћеној, не могу више рећи Србији, него Србијици, па су тако Срби са Космета ставивши наочаре против медијске прашине, коначно видели ко је обукао ''царево ново одело'',  а како и не би, када је крајем августа, тачније 30. Борис Тадић (у даљем тексту БТ) одбио да прими на разговор представнике четири општине са севера Космета. БТ је недељу дана пре тога дошао гост са Запада и то ни мање ни више, него представник братске нам Немачке, главом и не могу рећи брадом, али могу рећи главом и панталонама – канцелар Немачке, наш ''проверени пријатељ'', Ангела Меркел  ''мајчински'', запретила (не верујем да је прстом, пре ће бити да је била песница, она отпорашка) и рекла: ''Halt! Коsovo und Serbien nie wieder zusammen''. Мислим да овде превод није потребан, јер нам је немачки језик други по заступљености у школама-благо нама!

Поводом овог ''утеривања демократије'' из братске нам Немачке, ни један новинар наших политичара ни словцета критике није написао, а камо ли да је дигао свој глас против очигледног силеџијства, али су зато врло сложно запевали у антируском хору под диригентском палицом невладиних организација западних влада, а које су свуда око нас.

У политичкој арени Србије, догађају се такви еквилибристички потези наших званичника, да се може рећи да су ''ушили'' све циркузанере на свету. Тако се рецимо у Србији појавила невладина организација која се зове ни мање ни више него, веровали, или не: ''Фонд за политичку изузетност'', чији је председник Соња Лихт (у даљем тексту СЛ). Шта овај назив треба да значи, можда зна само онај чије се име не спомиње узалуд. Углавном, овај ''фонд'' је у Београду организовао скуп под називом ''Први Београдски безбедносни форум''. На отварању је говорио и БТ и отишао (вероватно на неки тенис меч-он иначе обожава тенис, а његово обезбеђење обожава да заврће врхунским тенисерима Србије руке, онако- чисто рекреативно), а након њега су се говорници утркивали у оцрњивању улоге Русије на Балкану, у Европи и свету уопште. Руски амбасадор је тражио реч у поподневној сесији. Његово излагање је било искрено и истинито. Упутивши питање ''има ли Срба у сали?'', руски амбасадор је скретао пажњу јавности – како на то да, док се у Београду одржава антируски, антисрпски, антиправославни скуп звани ''Први Београдски безбедносни форум'', дотле КФОР, НАТО и ЕУЛЕКС, отимају српску земљу на северу Космета – тако и на то да је невероватно да нико у сали није рекао ни једну позитивну реч о Русији, иако је њена помоћ Србији видљива на сваком кораку, додавши конкретно да ће српске интересе у Уједињеним нацијама бранити само Русија, а да ће их угрожавати Евро-атланске земље.

Руски амбасадор је усред иступања, прекинут и да није било дијалога између Конузина и председавајућег Ивана Вејводе (у даљем тексту ИВ),  не би се ни знало зашто је овај форум организован, то јест да је био уперен против Русије. Скандал се развијао врло брзо: руском амбасадору није дозвољено да настави излагање и он је наравно напустио овај срамни скуп. Ово је била медијска бомба, коју су једва дочекали новинари наших политичара. Риплијева рубрика ''Веровали, или не'', је одвећ слабашна за оно што се након тога догађало. Господин Александар Васиљјевич Конузин је оптужен за скандалозно понашање!?

Наши политичари и њихови новинари су заборавили основну чињеницу; да је сасвим нормална ствар да амасадор Русије штити интересе Русије; то јест своје државе. Како се понашају наши политичари, министри, амбасадори и њихови новинари, није необично што је одбрана интереса своје државе за њих скандал, а што је издаја свог народа и продаја сопствене земље савим нормална ствар.

Само неупућени и незналице не виде шта се дешава на светској политичкој, више се не може рећи сцени, него на жалост арени, која је на све више места попрскана људском крвљу, а све у име демократије и одбране права човека. Светском политичком ареном поново маршира фашизам, у свом најогољенијем виду. Земља на коју овај фашизам јуриша и која му се одупире, и која ће га сигурно зауставити је, као и пре 60 година- земља Русија.

Вероватно ће неко помислити да је ово претеривање и са потсмехом се позвати на тзв ''теорију завере''; међутим на жалост ништа није смешно; ствари су мало је рећи озбиљне. Део те озбиљне приче је свакако и Србија, али ова назови држава причу не чини озбиљном, неко тужно-комичном. У Србији је на сцени црни политички хумор, црни да црњи не може бити.

Како би рекао наш народ ''Не пада снег, да покрије брег, него да свака звер, покаже свој траг'', па је тако и иступање господина Конузина био своје врсте снег и трагови су врло брзо почели да се показују. Један за другим су се јављали ЧЈ (''Србија је суверена земља, а не Конузинова колонија''. Овде би моји ђаци рекли да је ЧЈ смешан ''К'о биоскоп'', јер, ако смо ми суверени, онда сам ја, не дај Боже римски папа ), па СЛ (''Конузин је својим иступањем увредио скуп'' – из чије мождане фасцикле је она ово извукла –  није се проблем досетити! ), затим ИВ (који је безочно тврдио да није рекао и урадио оно што су снимиле камере и што и моја мајка Љепосава са својих 88 година зна да нађе на ''Ју-тјубу'').

Убрзо се показало да и Војводина за ову трку има свога коња. Ко други до Ненад Чанак (у даљем тексту НЧ). Овим поводом је овај на далеко познати српски патриота прозвао ''Србе из Србије'', указао им да немају кичму и да руском амбасадору дозвољавају више него што би се смело. О намерама и стању кичменог стуба овог војвођанског ''мацана'' најбоље говори присуство концерту "Сријем Хрватској" у дворани Ватрослав Лисински у Загребу, 2002. године, да не набрајам остале црне бисере НЧ. Неко време након рецепата типа рекламе за мајице које чувају кичму ''Стојиш право! Браво! Браво!'' је био угашен, али ево, благо нама, поново је активиран а (наводно) као повод је опет наводно угрожавање српских интереса и подривање суверенитета наше државе од стране Александра Конузина на предизборном скупу СНС у Нишу. Зашто је запад сада одабрао баш НЧ да рецитује већ одавно напамет научену песмицу? Одговор је лак и једноставан: он је обележен као мајстор обртања смисла и велемајстор безочности, а и најугроженији је од свих из ''браће по демократији'', јер ако било ко победи садашње властодршце, НЧ мора паковати кофере, пошто онда Војводина више неће бити његова прћија, него део Србије, који је добио аутономију, не да би јој се вратио у самртнички загрљај Аустроугарске, него да би остао у својој матичној земљи Србији. У страху су велике очи, па је тако НЧ одмаах видео руске тенкове у Београду. Није њему лако ових дана и треба га разумети.
                                                                                                                                                           
Ипак, сви ови ликови који су уобразили да су политички мајстори и велемајстори, нису ништа друго до шегрти зна се већ чији – а уговор који су склопили са својим мајстором се плаћа, зна се већ како. Зато се није чудити откуд ова вербална хистерија, након једног најпријатељскијег иступања руског дипломате. Да подсетим. Господин Александар Васиљјевич Конузин није против Србије изговорио ни једну једину реч. Свака реченица је одисала бригом и љубављу за српски народ.

Не бих да гатам шта ће даље бити, али ако се ишта види у Србији, онда је то бесконачни промискуитет већег дела политичке гарнитуре. То се дешава у таквим размерама, да збиља изазива гађење. У тренутку када су шиптари са КФОРОМ и ЕУЛЕКСОМ отимали нашу земљу, дотле је Јелко Кацин (у даљем тексту ЈК) упозоравао Србију да ова обезбеди услове за одржавање ''Параде хомосексуалаца и лезбејки'', а кроз пар дана је изјавио да ''је задовољан мирним преузимањем прелаза на северу Косова''. Нико, баш ни један новинар актуелне српске политике, није овом српском злотвору, на српском језику, увијено, или директно рекао:''М.'ш бре! Ко те шта пита? Ко те је звао?''
Ми као народ, попут наивног детета брзо заборављамо, а томе свакако доприноси медијска прашина, која нам се прецизно и врло перфидно баца у очи, како би национално обневидели и како не бисмо били у стању да видимо шта се све догађа. Кућа нам је опљачкана, држава уништена, породице растурене, домови разорени и - наравно – крив је нико други до – руски амбасадор!

Поставља се питање зашто ћути БТ?

Истина је и да народи могу имати своје падове и своје успоне. Чињеница је да је народ неко време могуће варати, па и повремено преварити, али варати га вечито је немогуће. Познато је да ''Сила Бога не моли'', али и наставак да ''Бог силу не воли''. Ако српски народ остане уз Русију, вратиће ону силу духа која ће му бити неопходна да све оне (погледај иницијале) и наравно, њихове финансијере (овде не требају иницијали, довољна је скраћеница за све њих: ЕУ+НАТО) којима смета руски амбасадор у Србији и све њихове трабанте, сателите и слуге отерају и очисте Србију од политичког и антисрпског корова који се разбокорио до неслућених размера. Не побеђује онај уз ког је сила, него онај уз ког је истина и Бог. Руски  амбасадор, господин Александар Васиљјевич Конузин, је нападнут од оних који су се уплашили истине, то јест пораза и зато им (поново погледај иницијале плус скраћенице) и смета овај пре свега патриота, високи интелектуалац, славјанофил, антифашиста, хуманиста, бескомпромисни борац за истину о Србији и велики пријатељ српског народа. 
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1285


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #13 послато: Октобар 31, 2011, 02:38:21 »

Ко је у коалицији са Чанком, тај је исти као Чанак. Шта се друго може очекивати од једног жутаћа, западног агента, него то да као штене шкевће на Конузина.

Оно што ми упада у очи је присуство Конузина, али и западних амбасадора на промоцији напредњака. Шта ли то говори? Да ли то најављује неке промјене на српској политичкој сцени, или само промјене политичара, али не и политике?

Видјећемо.
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Октобар 31, 2011, 15:51:53 »

Тадић је западу већ одиграна карта. Учинио је све што је тражено. Поуздано знам да је добро испеглан у Берлину и да је оснивачку конференцију о стварању Савета за немачко-српско пријатељство, напустио већ након сат времена, нерасположен и тмурног лица.

Од њега запад очекује последњи удар гонга, јасно признање самосталности Косова. За тај корак БоТа зна да му доноси од српског народа вечну анатему и ко зна, можда и одесецање главе. Толико спреман ипак није. Због тога пушта свог јазавичара, "малог Слобу" да галами на северу Косова и уверава остатак Србије да влада то никад неће урадити.

И ту сад настаје преломни моменат. Запад зна за све то, Запад га је и исцедио као лимун и спреман је да га одбаци у одређеном моменту, али не пре него што се и друге карте поделе.
Плашим се да је Тома та друга алтернатива и да и запад и исток, за то знају. На коју ће страну ветар превладати, остаје да сачекамо.
И Тома је само обичан играч у манежу великих звери. За њега и није потребан укротитељ, зна се да и нема зуба за прави угриз.....
Сачувана
Chuck Norris
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 52



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Новембар 03, 2011, 16:09:42 »

Русија и Кина удружују снаге
11. 10. 2011 10:33 |


Пекинг – Кина и Русија потписали пакет трговинских и инвестиционих уговора вредних 7,1 милијарду долара уочи данашњег доласка руског премијера Владимира Путина у званичну посету Кини, саопштио је данас лист “Чајнадејли“.

Дан пре Путиновог доласка пословни људи из Кине и Русије потписали су 16 трговинских и економских споразума, углавном у области енергетике, рударства, електронике и пољопривреде.

„Кина и Русија су обе посвећене трансформисању свог економског развоја и обе стране желе да ојачају билатералну економску сарадњу“, рекао је кинески вице премијера Ванг Ћишан на јучерашњем отварању шестог руско-кинеског економског самита у Пекингу.

Путин ће на позив кинеског премијера Вен Ђиабаоа данас допутовати у дводневну посету Кини, са делегацијом од 250 људи. Он ће се разговарати са високом кинеским званичницима, укључујући и са председником Ху Ђинтаом.

Две земље одржавају значајне економске везе посебно у области енергије.Русија је први произвођач нафте и гаса на свету а Кина прва по потрошњи енергије. Кина је 2010. постала први комерцијални партнер Русије. Како наводи лист Чајнадејли позивајући се на кинеске званичне податке 2010. је трговинска размена две земље порасла за 43,1 одсто на годишњем нивоу на 55,45 милијарди долара, чиме је скоро достигнут ниво забележен пре глобалне кризе.

Како пише агенција Франс прес разговори Путина са кинеским званичницима требало би да се воде и око тешког питања цене гаса ког Русија продаје Кини.Руска нафтна компанија Гаспром и кинеска национална нафтна компанија ЦНПЦ су 2009. потписале оквирни споразум за испоруку скоро 70 милијарди кубних метара руског гаса Кини током наредних 30 година, али није још потписан чврст уговор зато што две стране не могу да се усагласе око цене овог енергента.

Током посете кинеског премијера Русији у јуну није било помака, мада је Кина јуче саопштила да је остварен „нови напредак“ у преговорима око тог споразума.

(Извор: Новости / Фото: Синхуа) http://www.vaseljenska.com/svet/rusija-i-kina-udruzuju-snage/

Kina ima pare , Rusija resurse , zajedno su moćni! ako bog da Evroazijsku uniju i sreće da se Srbija i Republika Srpska(po osamostaljenju  Опуштен ) budu granicna zona izmedju EU i EAU  Зеленко ... vazno je u svemu izabrati suprotnu stranu od hrvata , a istorija je pokazala da oni uvjek odaberu gubitničku stranu!
Сачувана

Konobar donesi vrata da izađem
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Новембар 04, 2011, 11:49:56 »

Цитат
vazno je u svemu izabrati suprotnu stranu od hrvata , a istorija je pokazala da oni uvjek odaberu gubitničku stranu!


Ако ови који сада владају у Србији буду ти који ће да бирају страну, тешко нама, па они нису ништа другачији од Хрвата. Зеленко
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Новембар 06, 2011, 04:13:38 »

Насупрот Ђелићу и некима, који се плаше Русије и Руса, многи  у Србији не мисле тако:




Конузин почасни грађанин Земуна

Општина Земун доделила, поводом 5. новембра, дана те општине, титулу почасног грађанина амбасадору Русије Александру Конузину. Титулу заслужни грађанин добило и више културних и привредних посленика.

Поводом дана општине Земун, амбасадору Русије у Србији Александру Конузину додељена је титула почасног грађанина те општине.


Конузин је захвалио општини и грађанима Земуна за признање наводећи да је то велика част за њега и признање развоју односа Србије и Русије у свим сферама последњих година.

"Хвала вам на овом гесту и на љубави према Русији", поручио је руски амбасадор додајући да је у унапређење сарадње две земље улагао и сопствене напоре.

Општина Земун, у којој су на власти СНС, коалиција СПС-ПУПС-ЈС и коалиција ДСС-НС-НП, титулу почасног грађанина доделила је и директору КБЦ Земун Драгошу Стојановићу и власнику фирме "БН БОС" Николи Безбрадици.

На свечаној седници Скупштине општине Замун одржаној у Мадленијануму поводом дана општине, 5. новембра, додељене су и Повеља заслужни грађанин за десет становника те општине, као и Повеља о пријатељству са кључем Земуна специјалној антитерористичкој јединици МУП-а Србије и Кошаркашком клубу Младост из Земуна.

Повељу заслужни грађанин примили су, између осталих, певач Саша Ковачевић, песник и сликар Предраг Луковић, олимпијац и кајакаш Мирко Нишовић, историчарка уметности Софија Љубичић.

Свечаности су присуствовали лидер СНС-а Томислав Николић, владика хвостански Атанасије Ракита, потпредседник ДСС-а Милош Алигрудић и други.

Председник општине Земун Бранислав Простран рекао је да је власт у тој општини, упркос тешкој економској ситуацији, успела да испуни већину обећања и да му је драго што грађани тог дела Београда подржавају такву политику.

РТС
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
peraazdajic
Гост
« Одговор #18 послато: Новембар 19, 2011, 19:43:42 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Владан Вукосављевић
Време је да схватимо да ми бољег и јачег савезника од Русије немамо.

Београд, 18.11.2011.



Припадам генерацији која је Русе слабо познавала а још слабије марила за њих. Не памтим их када су херојски гинули за ослобађање Београда и када су својом смелошћу и презиром према смрти запрепастили људе који су у окупираном граду пропатили четири дуге године. Оно што је моја генерација учила у школи то је да су партизани ослободили престоницу, додуше у извесном садејству са Црвеном армијом али претежно сами. Нисам се родио ни када је у још историјски нејасном чину, а вероватно уз подршку западних сила, Тито ушао у сукоб са Стаљином и када се на Голи оток ишло и због најбезазленијег помињања Руса у неком позитивном контексту.

Када сам почео да интелектуално разабирам свет око себе, једино су велики руски писци били оно што је мене и моју генерацију везивало за ту земљу. Стара Русија, овековечена у литерарном генију својих великана била је нека врста заувек нестале Шангри-Ла. Она тада постојећа представљала је за мене и моје вршњаке само и једино отеловљење комунизма, Стаљиновог терора, неслободе и мрака, додуше не сасвим без разлога.

Са своје стране и Титов злочиначки режим, чинио је све да антагонизам према Русији и Русима увек буде свеже подгрејан. Један од највећих митова титоизма било је „чувено историјско НЕ Стаљину“, у суштини заправо ништа више него огромним парама плаћен Титов прелазак на страну Запада у замену за неометани деспотизам који је на свом поседу званом СФРЈ имао право да спроводи за живота.

Рођени шездесетих година, уживали смо у малим слободама, недостижним за наше вршњаке из Источног блока. Имали смо пасоше, слушала се рок музика, повремено се путовало, углавном до Трста по јефтини џинс и платнене патике “All star”. Били смо срећни кад нам неко донесе конзерву Кока коле да у њој држимо оловке. Левис фармерке и јакна били су наша варијанта кинеске униформе за све прилике а амерички филмови предмет дивљења. Углавном, у Бел епоку титоизма који је трајао мање од двадесетак година, кљукани скупим кредитима као гуске, осећали смо се као предсобље Запада, већи и важнији од својих вршњака иза Гвоздене завесе.

Када је спорт у питању, било је уобичајено навијати против Руса, ватреније и гласније него против било кога другог јер су пропаганда а и дух времена уопште, непрестано наметали идеју претње са истока нашој наводној слободи и прозападном опредељењу. Можда је таква претња збиља и постојала али пре ће бити да је Титова Југославија била плод договора савезника на Јалти и прихватљив пројекат за обе стране да преко њега остварују своје различите интересе у периоду хладног рата, од обавештајног рада и међусобног шпијунирања, преко манипулација Покретом несврстаних па до свеколиких других геостратешких играрија. Када је оперетски маршал умро, почео је да се одвија унапред смишљени сценарио уништавања државе чији су становници заиста у једном периоду, као кочоперни певац, мислили да владају својом судбином и управљају догађајима.

Повратак Русије у срца људи



Када је пао Берлински зид а комунизам изгубио битку са либералним капитализмом, победа једне звери над другом, поред осталих последица донела је и постепени повратак Русије у срца и главе људи у Србији. Нажалост, ни Русија ни Србија нису имале срећу да на челу државе имају људе довољних капацитета за неопходан економски и духовни препород. Сваки на свој начин, и Милошевић и Горбачов, били су преслаби формати личности да одоле притисцима Запада и да избегну наметнуто комадање својих држава,  у Русији праћено пљачком и понижењем а оно у Србији још и обогаћено индукованим верским и грађанским ратом. Срби су очекивали од Руса оно што нису могли да добију, јер Русија забављена својим јадом, није имала ни воље ни снаге да у Балканској кризи чвршће стане на страну свог традиционалног историјског савезника.

Још веће разочарење  уследило је када конфузни Јељцин није успео да спречи злочиначки напад НАТО-а на Србију 1999. године а тада актуелни мит о моћном оружју који ће нам Руси послати у помоћ завршио је тамо где је митовима и место, у бескрајном депоу изневерених нада и нереалних снова.

Ни почетак новог века није превише приближио путеве два народа. Русија је имала више среће. На њено чело дошао је човек који је консолидовао земљу и показао да боље разуме језик Запада. Владимир Путин је личност која је вратила самопуздање Русима и показала јастребовима из Вашингтона да идеје Збигњева Бжежинског нису више лаке за спровођење. Велика нација стала је коначно на своје ноге и у свим областима живота, од привредног опоравка, преко обнове војне силе па све до процвата уметности и културе уопште, остварује готово ренесансни замах и постаје важан чинилац нове геостратшке равнотеже снага.

Србија је после неопходног али и добрано од страних обавештајних служби помогнутог пуча против Милошевића, скоро потпуно постала вазал Запада. Нејака и коруптивна политичка квази елита, у незапамћеној распродаји националних и државних интереса, до неба се обогатила а државу предала на управљање Бриселу и Вашингтону. Никада у историји Србија није имала мање суверенитета нити је мање утицала на сопствену судбину. Прозападна квислиншка плутократија, грамзива и анационална, води државу у потпуни суноврат и на споредни историјски колосек, можда и у потпуно нестајање.

Оно мало опозиционих партија, без приступа медијима и нејаке снаге, бар тренутно какви су, тешко могу да стану на пут злу које нам се спрема. Трајно одрицање од суверенитета државе на КиМ и предаја скоро свих привредних ресурса странцима само су највaжнији од многих аспеката сада већ јасно видљивог плана за уништавање Србије.

А народ се ипак нада
Ако на пољу политике ситуација изгледа скоро безнадежно, она сасвим сигурно није таква и међу обичним њудима. Упркос снажној антируској кампањи у провладиним, а то значи скоро свим медијима, народ полаже опрезну али све јачу наду да ће Русија моћи да нам пружи неопходну помоћ. Ако данас питамо просечног Србина шта мисли и чему се нада, он ће поред горчине и скепсе у вези са актуелним приликама, скоро без изузетка рећи да се нада подршци из Москве и да једино тамо Србија може и мора да потражи трајније и јаче савезништво.

Ако су наша дводеценијска страдања ишта добро донела, онда је то вероватно трајни престанак илузија о односу који Запад има према нама, а то је однос вишег према нижем у историјском ланцу исхране. Отклањање заблуда одувек је био неопходан корак у опоравку појединаца и друштава.

Деценије комунизма и титоизма у историји два народа, довеле су до њиховог удаљавања, али заједнички противник сада може поново да их зближи. Тај процес ће се лакше одвијати ако Срби од Руса не очекују улогу неспорног и свемоћног међународног заштитника, увек и у свакој прилици. Русија као велика сила има своје специфичне и сложене интересе и дужна је да их штити у компликованом балансу са остатком света.

Као и сви одувек, Руси ће прво чувати своје па тек онда туђе, то није ни ново ни необично у историји. Осим тога, они ће пажљиво посматрати развој ситуације у Србији и процењивати да ли Срби било какву помоћ очекују или траже. Москва неће постављати ни смењивати власт у Београду али, као што је то Сергеј Лавров јасно рекао, „неће бити већи Срби од самих Срба“.


Кључ је дакле, као и обично, у нашим рукама. Без обзира на то што је политика а нарочито међународна политика све пре него идеал принципијелности и искрених намера, време је да схватимо да ми бољег и јачег савезника од Русије немамо, како историјски тако и по основу духовне, православне и сваке друге блискости а коју и Срби и Руси итекако знају да препознају и цене. То представља први и неопходни предуслов сваког приснијег односа или савезништва.

Србија између чекића и наковња


Иако је незахвално бавити се историјским предвиђањима, може се лако претпоставити да ће, у одсуству неког блиског ратног сукоба глобалних размера, односи  Русије и ЕУ, а нарочито Немачке, добијати форму чвшће економске и политичке сарадње.

Енергетски потенцијали и рудна богатства са истока компатибилни су са нарастајућом економском силом Немачке и упркос опструкцијама из Вашингтона и Лондона, односи две земље ићи ће по свој прилици узлазном путањом. Из  позиције неопходног економског савезника Немачке, која је опет стожер Европске уније и то не намерава никоме да препусти, Русија ће итекако бити у прилици да се у вези са бројним аспектима такве сарадње залаже и за интересе својих савезника па и Србије ако то она постане. Наивне су илузије домаћих еврофанатика да ће нас у ЕУ сачекати ишта друго осим старих непријатеља обучених у ново рухо и заоденутих новом реториком.

Пријатељске државе попут Румуније, Грчке, Словаче или Чешке, преслаб су тас на ваги на којој се са супротне стране налазе Немачка, Велика Британија, Француска, Холандија, Аустрија, Мађарска, Хрватска и свеприсутни дух Свете столице. Србији је у таквој ЕУ предвиђена улога парије, сведеног на преткумановске границе и осуђеног на потпуну привредну, политичку и културолошку зависност. У плановима неких старих институција моћи никад није замрла идеја да Србија заправо нестане са политичке карте или буде трајно претопљена у неки безимени регионални ентитет.

Чак и ако ЕУ затвори своја врата за проширење, наша ситуација не постаје боља. У том случају добићемо још једну невољу за вратом, стару и добро познату. Све јача Турска у будућој прерасподели моћи очекује компензацију на Балкану у замену за неулазак у Европу. Поред доминантније улоге на Блиском истоку, она сања о обнови Отоманске империје у нама добро познатим границама. Остаје нам дакле да бирамо између чекића и наковња, између новог Хабзбуршког или новог Отоманског царства, схваћених у форми савремених политичких односа и уз извесна поједностављења. У оба случаја, чини се да би све оне небројене српске жртве у двадесетом веку биле у крајњем збиру узалудне.

Као и кад је Немачка у питању, тако и у случају Турске, Русија се опет појављује као кључни чинилац. Москва ће учинити све да са Турском успостави што бољу привредну и сваку другу сарадњу. Мореузи и данас играју исту ону улогу као и пре сто година, само што овог пута Русији и Турској нису неопходни Гледстон, Дизраели и Бизмарк као посредници вучијих намера а и укупан однос снага није исти као некад.

Логика је сасвим јасна. Србија, сама и изолована, постаће лак плен традиционалним противницима ако у наредну деценију уђе као гуска у маглу, опијена зовом сирена из Берлина и са Аја Софије. Да ли ће се појавити Одисеј који ће морнаре да веже за јарбол и тако спасе брод, остаје да се види, али херојска времена су прошла а сирене су опасније него икад.

Шта остаје Србији да понуди Русији као мотив за савезништво, такође је важно питање. Осим традиције блиских односа, расположења грађана, сличне историјске судбине и православља као битне заједничке компоненте духовних вредности, мора се имати у виду да геостратешки положај Србије није неважан. Ако узмемо у обзир да ће ЕУ тешко опстати у садашњој форми и да ће вероватно и то у блиској будућности доћи до нових прерасподела унутар саме организације као и до могућег изласка неких слабије развијених држава из тог савеза, онда је важно запазити да једино Румунија или Бугарска стоје као препрека руском снажнијем физичком присуству на Балкану. Садашње околности веома лако и брзо могу да се промене у том правцу и у том случају положај Србије добија нову вредност.

Неразумно је у дубљим анализама занемаривати и такав сценарио, нарочито ако се има у виду потпуно нови курс руске спољне политике који за циљ има стварање нових економских, политичких и зашто не рећи, војних савеза са традиционално политички и географски блиским земљама.

Коначно, свако савезништво има неку цену, нема сасвим бесплатног ручка, нарочито када је реч о овако крупним питањима, па тако и Србија мора да плати неку цену како би обезбедила опстанак. На некој новој политичкој елити је да процени висину трошкова опстанка и види да ли се то и колико исплати. Било би неразумно рећи да је заједница са историјски потврђеним, традиционалним, суровим и немилосрдним противницима боља од савезништва са блиском и моћном државом чак и да то нешто мора да кошта а све је прилика да мора. Такву врсту једноставне рачунице умеју и деца да изведу.

Све нације поменуте у овом осврту на неке проблеме савременог доба и положај Србије у њему, очекују бројни и тешки изазови. Небројено пута до сада, политичке калкулације су падале у воду под ударима непредвидивих историјских околности, па је могуће и да ова доживи исту судбину. Ипак, у магли учитељице живота добро је да Србија има какав такав светионик који јој показује пут, а ако и светионици згасну онда је и судбина свих бродова дубоко неизвесна.

(…)

  Извор
« Последња измена: Новембар 20, 2011, 10:10:51 Модератор » Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #19 послато: Новембар 24, 2011, 06:52:19 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Русија као коначни циљ србофобије
Владимир Димитријевић
Однос Србије и Руске империје почетком 20. века открива смисао савремених, западних, напада на Србију.

Београд, 22.11.2011.



Мемоари руског дипломате Василија Николајевича Штрандмана, који је службовао у Београду од 1911. до распада Руске империје, откривају пуну истину о карактеру српско-руских односа и показују да иза тврдњи да Русија не помаже Србима стоје интереси оних који би Русију видели најрадије иза Урала (ако и тамо). Текст у продужетку наставак је чланка “Руски дипломата у Београду, пре једног века”.

Русија као коначни циљ србофобије                   
Штрандман јесте био одани пријатељ Срба, али је, у својим мемоарима, крајње објективан: Русија није била спремна за велике ратове, и њена влада је сматрала да се са коначним обрачуном православног Балкана са исламским Стамболом мора сачекати, бар до 1916. или 1917. године, када ће ова земља бити спремна да помогне, а и да оствари своје геополитичке приоритете. Њен главни циљ је био излазак на Босфор и заузимање стабилних позиција на Истоку Европе кад султан коначно падне. Зато су руски посланици молили своје балканске савезнице, а нарочито Бугарску и Србију, да се стрпе.

И зато су толико напора улагали да смире Бугарску и спрече је да вероломно не пређе на страну Тројног савеза, коме је цар Фердинанд, германски штићеник, усред Првог светског рата, и приступио. Русија је подсећала Софију на своје жртве у ратовима седамдесетих година 19. века, када је њена војска, надахнута словенофилством, ослобађала Бугарску од Турака.

Али, 1912. су све балканске државе решиле да стресу турски јарам, и молбе Петрограда нису помогле. Руски војни аташе у Београду, пуковник Артамонов, послао је 24. септембра 1912. својим претпостављенима извештај у коме, између осталог, пише да му је пуковник Живојин Мишић, начелник Генералштаба, казао: „Све је спремно за мобилизацију.

Тренутак је повољан и неће се поновити, одлагати се не сме. Становништво Старе Србије не може да подноси истребљење, ионако је изгубило веру у Бога, сада се наоружава и припрема, знак за одступање више није могуће дати. Одлагање је узалудно-дипломате се никад неће договорити-час је једном незгодно да се ратује, а час другом“. И рат је почео: Србија ће у њему несебично помоћи својим савезницима, што Штрандман признаје, наводећи да је Србија дала преко 17 000 људских живота помажући Бугарској у боју за Једрене, Грчкој у боју код Битоља(обезбеђујући својом победом лево крило и позадину главнине грчке војске), и Црној Гори у борбама за Скадар. Међутим, чим се рат повољно завршио, Бугари почињу да флертују с бечким двором, траже у Македонији оно што није њихово и прете да ће Србију „згњечити као стеницу“, због чега долази до братоубилачког Другог балканског рата, који Србију додатно исцрпљује.                                               
Званичан став Руске империје тих дана Штрандман исказује овако: „Русија није могла да ризикује своје и општесловенске интересе, и због тога је била приморана да избегне све оштре конфликте изазване другостепеним факторима. Међутим, када је непријатељска политика према Русији угрожавала самосталност неког балканског народа, она се, колико се може судити по историјским чињеницама, одлучно прихватала оружја да их заштити“.

Овај одговор није задовољавао многе Србе, па чак ни најближе сараднике Николе Пашића, попут каснијег нашег посланика у Русији, Мирослава Спалајковића, тешког, „троћошкастог“ човека, који је тврдио да је довољно да Русија само удари шаком по столу и да сва Европа задрхти и био против сваког компромиса. Спалајковић је у разговору са Штрандманом, и са осталим руским представницима, умео да буде крајње непријатан; али, искрено је волео Русију, и на једном пријему је пљунуо у лице Лењину због издаје општесловенских интереса, цареубиства и склапања сепаратног мира с Немачком.       

Хартвиг: смрт дипломате који нас је волео


           
Човек који се, у оно време, није сасвим држао званичне руске политике према Балкану и према Србији посебно, и који је понекад умео да опсује своје претпостављене, био је Штрандманов надређени, Николај Хенрикович Хартвиг, који је знао све и о Енглезима (претходно службовао у Персији), и о Аустро- Мађарима, и о Немцима, и о Бугарима, и који је, свим силама, подржавао Србију у њеним ослободилачким тежњама. Али, у то време међу Србима није било оних који су његову србофилију сматрали мешањем у наше „унутрашње послове“. Пашић је био стални гост Хартвигов, и Срби су често говорили: „Наша брада се саветује са вашом брадом“ (и легендарни Баја и Хартвиг имали су дуге, господствене браде). Хартвиг је волео Србе због њихове храбрости и поштења, и београдско русофилство сматрао искреним.

Сматрао је да се Беч неће усудити да изазове светски рат нападом на Србију, а кад је Петроград, руку под руку с Бечом, 1912. године покушао да спречи србијанску војску да крене у ослобођење Старе Србије, Хартвиг је, у писму претпостављенима, отворено изнео велико огорчење наше јавности, која је, по њему, говорила: „Може се разумети колективни притисак целе Европе у Цариграду; али зашто је Русија, наша исконска пријатељица, нашла за сходно да пружи руку заклетом непријатељу словенства - Аустрији, која и без тога не би смела да стане на страну Турске у борби коју смо започели?” За време Кумановске битке, Хартвиг је, док није добио извештај о победи, све време ходао по стану и молио Штрандмана да буде с њим, а онда се искрено радовао. Овај посланик је умро од срчаног удара приликом сусрета са Гизлом, бечким дипломатом, у згради аустроугарске мисије. Пошао је да се с њим објасни због клевета које је, после видовданског атентата 1914, ширила штампа у Аустрији, како тобож на руској мисији није била спуштена застава на пола копља у знак жалости због смрти Фердинанда и Софије и како је Хартвиг, наводно, тог дана у руској мисији организовао забаву. Спалајковић је касније тврдио да је искусни руски дипломата срчани удар доживео због Гизлове најаве рата против Србије, што искрени пријатељ Србства није могао да поднесе.

Сахрана руског посланика је била величанствена, а народ га је помињао са српским презименом, као „Хартвића“. Штрандман је веровао да ће се његово име заувек сачувати међу Београђанима и осталим Србима- он је, на крају крајева, на захтев својих овдашњих поштовалаца и сахрањен у Београду, што је породица покојника одобрила. Али, преводилац Штрандманових мемоара, истичући да му је споменик на Новом гробљу подигнут тек тридесетих година 20. века, додаје: „Нико се данас више не сећа Н. Х. Хартвига. Његов гроб на Новом гробљу је био деценијама запуштен. Истина, Општина града Београда преименовала је Београдску улицу у Хартвигову, што није одговарало немачким окупаторима за време Другог светског рата, па су јој вратили назив Београдска улица. После рата, комунисти су је даривали именом једног од својих главешина, Бориса Кидрича, а у пост-комунистичком периоду враћен јој је назив „Београдска“, чиме је успомена на Н. Х. Хартвига дефинитивно, свесно или несвесно, потиснута из народног сећања“.

По Штрандману, „Хартвиг је сматран непоколебљивим заштитником Србије у годинама балканских ратова не само против спољних, него и против унутрашњих непријатеља“. За време сахране, наравно, није било ниједног инцидента, поготову пред зградом бечког посланства (за то време, KundK полиција је била „немоћна“ да спречи погроме над многим Србима у Босни и Херцеговини, које је хрватско-муслиманска руља кренула да пљачка и линчује, наводно због жалости за Фердинандом и Софијом).       

Рат на који се дуго чекало                       
Први светски рат је, бајаги, избио због Срба и Србије. Ту бечку бајку слушаћемо, свакако, и о стогодишњици тог рата, јер је постала део НАТО дискурса као дискурса моћи и мржње према свему што се не покорава. Штрандман, човек крајње објективности, који своје мемоаре није писао ни зарад Срба, ни зарад Руса, него зарад истине, указује на чињеницу да против тог рата није била само Русија, него и Србија. Регент Александар и Пашић говорили су Штрандману да је Србији потребан опоравак после тешких балканских сукоба, као и консолидација на новоослобођеним територијама. Није било ни довољно ни пушака, ни топова, јер је Русија, плашећи се да не изазива Беч и Берлин, одбила захтев за испоруку већих количина оружја и ратне опреме.

Срби су били спремни да Бечу дају широке концесије на новоослобођеном простору, пре свега кад је железнички саобраћај у питању. Још раније, повукли су се, на захтев великих сила, из Албаније, иако су одатле на територију Краљевине стално упадале банде које је углавном плаћао Беч. Мада је атентат у Сарајеву би онепосредни исход Фердинандове провокације (правио је маневре на свети дан Видовдан, очито са намером да покаже шта чека Србе), бечки ултиматум после атентата Србија је дочекала са крајњом попустљивошћу, коју су похвалиле све велике силе, не само Русија.   

Штрандман је први од дипломата био упознат са текстом ултиматума, јер му га је показао министар Лаза Пачу, који је замењивао одсутног Пашића. Штрандман овај документ назива „одвратним“, писаним са само једним циљем – да се отвори пут „за обрачун са Србијом која је била препрека германству на његовом путу према југу“.У разговору са краљевићем Александром, који је похитао да се саветује с њим, Штрандман је, још пре но што је добио званични став Петрограда, рекао: „Када самосталност балканских држава није била угрожена, Русија је ишла на уступке и повлачила се.

Тако је било током анексионе кризе, као и прошле, 1913. године, по питању српског изласка на јадранско море. Међутим, када је претила опасност губитка самосталности балканских држава, Русија то није дозвољавала и ишла је до крајњих граница супротстављања, као што је било у случају Грчке 1821. године и Србије после турске победе код Алексинца 1876. године, а неколико месеци касније, у априлу 1877. године, у случају заштите Бугара. Како ја просуђујем, овај ултиматум/.../ јесте претња суверенитету Србије, па због тога, узимајући у обзир преседане, може се рећи да ће Русија рећи своје у Вашу заштиту“.

Штрандман, који је, после Хартвигове смрти, постао отправник послова руске мисије, препоручио је регенту Александру да одмах пише цару Николају, јер га он одлично зна из доба његовог учења у Пажевском корпусу, док краља Петра руски цар слабије познаје. Регент је послушао, и у писму истакао да је „захтев који се налази у ноти аустроугарске владе неспојив са достојанством Србије као независне државе и претерано је понижавајући по њу. /.../ Ми смо спремни да прихватимо оне захтеве Аустро-Угарске који су у складу са државним суверенитетом, као и оне које би Ваше Величанство, кад се упозна с нотом, саветовало да прихватимо; строго ћемо казнити све оне чије учешће у злочину буде доказано“. (Где у нашем политичком речнику нестаде реч „достојанство“, осим кад траже да се Конузин протера из Србије, тобож бранећи достојанство нашег, од жутокраких уништеног, суверенитета?)                       

Срби су одговорили Бечу помирљиво, али часно; није вредело – рат је објављен ...Па ипак, наде за нашу земљу је било: 28.јула касно увече, стигао је телеграм цара Николаја регенту Александру. Николај је обећео да ће његова влада учинити све да до ужасног крвопролића не дође, при чему ће водити рачуна о „достојанству Србије“ (опет та, у ЕУтопијској пропаганди жутокраких, забрањена реч). У случају да мир не буде могућ, „Русија ни у ком случају неће остати равнодушна према судбини Србије“.

Када је Пашић, иначе човек крајње самоконтроле, прочитао телеграм, прво се, вели Штрандман, скаменио, а онда се прекрстио и узвикнуо: „Господе, Велики Милостиви Руски Цар“, и у сузама почео да се грли и љуби с дирнутим отправником послова. Када је, 30. јула, у Народној скупштини у Нишу регент објавио да Русија неће оставити Србију, узвици радости и наде све су преплавили. Био је то, по Штрандману, дан кад су „људи и партије пружали једни другима руке“, и кад је регент био не само наследник престола, него неко ко је изразио мисао целог народа, спремног да се, ако треба до последњег, бори за своју слободу и част. Штрандману, који се, са српском владом и дипломатским кором, преселио у Ниш, у конак краљице Наталије, Срби су свакодневно долазили да захвале, а он је своје драгоцено време издвајао да с њима поприча и охрабри их.
                                         
За то време, цар Николај је покушавао да умоли кајзера Вилхелма, свог личног пријатеља, да смири ратоборни Беч: „Како би се избегла катастрофа, молим Те у име нашег старог пријатељства да учиниш све што можеш да би задржао свог савезника од корака који би отишли предалеко/.../ Да би се спречило крвопролиће, било би исправније да се српско-аустријско питање преда Хашкој конференцији/.../Мишљење Русије је следеће: убиство Надвојводе Франца Фердинанда и његове Супруге јесте гнусан злочин – који су извршили појединци Срби. Али, где су докази да српска влада има удела у тим злочинима?/.../Уместо да Европу обавести и да јој омогући да се упозна, а другим странама пружи време да проуче све материјале истраге, Аустрија је Србији дала рок од 48 сати и онда јој објавила рат.

Читава Русија и многи ван њених граница сматрају да је српски одговор задовољавајући: немогуће је очекивати да независна држава може поћи још даље у удовољавању захтевима друге владе. Казнене експедиције се предузимају само у сопственој држави или колонијама./.../ Док трају преговори о српском питању, моја војска неће предузмати никаква изазивачка дејства, о томе ти дајем реч/.../“, писао је Николај немачком монарху. Ништа није вредело: Вилхелм је тобож био за мир, а у ствари је подстицао Фрању Јосифа да покрене трупе ка Београду. И рат је дошао. Цар Николај је у сукоб ушао, упркос недовољној спремности руске војске, да би заштитио своју браћу Србе. Због тога је изгубио и престо и главу, а жртвовао је и целу породицу. Његову жртву Владика Николај је упоредио са жртвом Светог цара Лазара, који се за бој није одлучио у складу са бројношћу војске која га је нападала, него у складу са величиноим светиње коју је бранио.   

Улога цара Николаја у пребацивању српске војске из Сан Ђовани ди Медуа у Албанији на опоравак у Грчку и Северну Африку је, зна се, такође непроцењива: наши „савезници“ су толико оклевали да пошаљу бродове по Србе који су прешли албанску Голготу да је руски монарх запретио склапањем сепаратног мира са непријатељским државама ако се српској војсци хитно не помогне.               

Први део Штрандманових мемоара завшава се повешћу о бугарском вероломству, као и сведочењем о његовом одласку у српске добровољце, на Солунски фронт, где ће постати регентов ордонанс, и уочити, с горчином: „Упркос неуморним молбама краљевића Александра да привремено одмене његову исцрпљену војску, савезници – Французи и Енглези – су то упорно одбијали, уз разноразне изговоре“ (Русија се, 1917. и 1918, бавила о свом јаду).Српски војници су, вели Штрандман, ипак били непоколебиви хероји, спремни да се боре до победе. И победили су много надмоћнијег непријатеља. (А о „савезницима“, нарочито Енглезима, који су све време саботирали отварање Солунског фронта, вреди читати документовану студију професора др Драгољуба Живојиновића, „Невољни ратници“, која се 2008. појавила у Заводу за уџбенике.)                               

Последње речи објављеног дела Штрандманових мемоара припадају краљу Александру, који је руске избеглице примио у Југославију свим срцем и који је свом руском ордонансу 19. новембра 1929. написао: „Уверавам Вас да се моја осећања према земљи, којој мој народ и ја дугујемо вечну захвалност, никада неће променити, и ништа их не може ослабити. Ви ћете за мене увек остати представник ТЕ РУСИЈЕ“.                                                   
Наравоученије ове повести

                           
Док по Србији чангрљају празни чанчићи сепаратизма и завијају олињали курјаци глобализма, вреди се сетити да ТЕ РУСИЈЕ, макар не онако географски огромне каква је била кад је цар Николај седео на престолу, има и даље. И Конузин је, ма шта ко о томе мислио, њен представник. То је недавно доказао приликом освештања спомен – капеле на Мокрој Гори, посвећене руским и италијанским заробљеницима бечке солдатеске, који су изгинули док су копали тунел 1916. на Шаргану.

Капелу је, поред надлежног епископа, жичког Хризостома, освештао и викар руског патријарха Кирила, владика Сава. Говорећи о изградњи шарганске пруге, у којој су, после Првог светског рата, од 1921. до 1925, између осталог, учествовале и избеглице из Русије, господин Конузин је рекао: „Судбина је хтела да се они нађу у расејању, али управо ту, у Србији, они су доживели најтоплији пријем и њима је обезбеђено најбоље пребивалиште. И својим радом они су се одужили великом гостопримству српског народа. /.../ Управо те вредности, историјско заједништво словенског рода, језичке ћириличке сличности и особене појаве које нису у супротности са хришћанским моралом, стварају темељ наших односа. На њему смо се држали вековима, и одатле идемо у будућност“.                               
Упркос чињеници да у Србији нема ни краља Петра, ни Николе Пашића, него гледамо лица шибицара, маскираних у политичку елиту и спремних (част малобројним изузецима!)да продају рођену мајку за улазак у ЕУтопију на ивици слома, ове речи Његове Екселенције Конузина, новог, срботражитељског Диогена у Београду, потписали би, верујемо, и Хартвиг и Штрандман. Дакле, прича се наставља; идемо у будућност скупа.   
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Новембар 24, 2011, 14:17:07 »

Заиста леп прилог. Вредно га је прочитати и сетити се својих корена. Уврстио би материјале у обавезну школску лектиру. Нажалост, великан оних тешких времена, по рођењу Рус а по свом карактеру и понашању, Србин, заборављен је у новој српској стварности. То нам је само још један разлог да се стидимо нашег сопственог понашања. Код нас Срба, сузе се заиста брзо суше. Склони смо да заборављамо. Газимо по сопственим вредностима...
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #21 послато: Децембар 08, 2011, 18:15:58 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин у интервјуу за Геополитику



 Потпуно је очигледно да су односи између наших земаља у успону. Имамо редовне политичке контакте, реализују се инвестициони пројекти, стабилно расте трговинска размена, повећава се број руских компанија које делују на овим просторима, диверзификују се области заједничке привредне делатности. Убеђен сам да је ово постојана тенденција за дужу перспективу

 Разговор водио: Слободан Ерић

 Ваша екселенцијо, већ неколико година сте амбасадор Руске Федерације у Србији. По природи посла и места на коме се налазите, имали сте прилику да упознате односе наше две земље у свој сложености времена у коме живимо, али, рекли бисмо, и у свем богатству пријатељства наша два народа. Како, имајући у виду Ваше дипломатско искуство, оцењујете тренутне односе Србије и Руске Федерације?

- Потпуно је очигледно да су односи између наших земаља у успону. Имамо редовне политичке контакте, реализују се инвестициони пројекти, стабилно расте трговинска размена, повећава се број руских компанија које делују на овим просторима, диверзификују се области заједничке привредне делатности. Убеђен сам да је ово постојана тенденција за дужу перспективу: и у средњорочном, и у дугорочном плану наша сарадња ће наставити динамично да се развија, независно од текућих спољноекономских и унутарполитичких фактора.

 Након отпора одређених политичких структура у Београду, непосредно после политичких промена 2000. године, присуству руског капитала у Србији, у енергетској области реализовани су неки важни пројекти, најпре долазак Лукоила, а потом и куповање Нафтне индустрије Србије од стране Гаспромњефта. Тај велики међудржавни економски споразум пратили су отпори и обострано различита тумачења. Са српске стране примедбе су биле да је можда српски нафтни монополиста продат јефтино, а са руске стране да им није било предочено реално финансијско стање у коме се налазио НИС. Да ли су ти неспоразуми временом отклоњени и како оцењујете садашње функционисање НИС-а?

- Приче о томе како је Србија „будзашто“ дала Русији компанију НИС јесу провокацијске политичке бајке за наивне и неупућене. Такве бајке намерно шире они којима не леже на срцу блиске везе Србије и Русије. Сетите се у каквом је јадном техничком и финансијском стању био НИС у тренутку када га је преузимала руска компанија Гаспромњефт. Куповина НИС-а од стране руског инвеститора спасла је ту компанију, као прво, од тога да је купи нека друга страна компанија, која је, како сам обавештен, хтела да уништи српског конкурента, а као друго – од стечаја пред којим је била ова компанија. Резултати делатности НИС-а са новим руским руководством заиста су импресивни. Довољно је навести да НИС даје 13% од укупних прихода за буџет Србије. За обнову производних капацитета улажу се стотине милиона евра. Најбоља потврда добрих перспектива компаније НИС јесте константан раст вредности њених акција.

 Када говоримо о енергетици, занима нас судбина још једног пројекта − који није само важан за Србију већ и за регион − гасовода „Јужни ток“, имајући у виду да су се појавиле спекулације да ће Русија, након пуштања у рад „Северног тока“, можда одустати од изградње гасовода на јужном европском правцу. Разумевајући двосмислену улогу Турске у овом пројекту, као и притиске Брисела на неке балканске земље, и имајући у виду да ЕУ жели да изгради алтернативни гасовод „Набуко“, сматрамо да би одустајање од овог пројекта било погрешно и штетно, не само за регион и руске енергетске корпорације, већ и за економију нашег континента. Каква су Ваша сазнања и коментар поводом овог питања?

- Сасвим се слажем са Вама. Одустајање од реализације пројекта изградње гасовода „Јужни ток“ била би неопростива грешка. Таква одлука нанела би велике губитке економским интересима, пре свега европских земаља. Погледајте прогнозе пораста светске потрошње енергетких ресурса. Изградња гасовода дозволиће да се диверзификују трасе транспорта руског гаса у земље Европе, а то је реални допринос у осигуравању њене енергетске безбедности.

Што се тиче озбиљности намера Русије, позваћу се на последње податке: 16. септембра потписан је споразум акционара који је неопходан за практичну реализацију пројекта. Споразум који има обавезујући карактер потписали су руски „Гаспром“, италијански „ENI“, француски  „ЕDF“ и немачки „WINTERSHALL“. Све су ово велики играчи са енергетског тржишта, који држе до свог ауторитета и не разбацују се речима. Пројекат „Набуко“ још увек је прилично виртуелног карактера. Пре свега − што се тиче његове ресурсне базе. Истог су мишљења угледни европски и светски стручњаци. Нимало нас не забрињава могућност да „Набуко“ постане конкурент „Јужном току“. Чак и у случају хипотетичке реализације гасовода „Набуко“, гас који би он испоручивао нашао би своје потрошаче у европским земљама, узевши у обзир растућу потражњу за овим енергентом.

Како Русија може да помогне посрнулој српској привреди? Како оцењујете реализацију кредита РФ Србији од 800 милиона долара, као и пораст извоза српских аграрних производа на руско тржиште? Има ли још простора и могућности да Русија да постицај развоју српске привреде и руско-српској економској сарадњи?

- Реализација пројеката из области железничког саобраћаја на територији Србије за рачун руског експортног кредита у обиму од 800 милиона долара неоправдано се растегла. Питање се и даље заснива на чињеници да је до сада припремљен само мали део пројектне  документације, а без ове документације не може се добити кредит.

Повећање испорука пољопривредних производа из Србије за Русију само може да нас радује. Ми добро познајемо њихов високи квалитет. Перспективе за даљи раст веома су повољне, ако узмемо у обзир огромне димензије руског тржишта. За то је неопходно предузети одговарајуће организационе потезе. Лично учествујем у томе на све начине.

По мом мишљењу, потребно је усмеравати се не толико на добијање нечије помоћи, колико на заједнички рад. Велики значај за даљи развој билатералне економске сарадње има, на пример, проширење листе српских роба које потпадају под режим слободне трговине; последњи протокол у вези са тим потписан је 22. јула у Београду.

Сведоци смо промена на светском тржишту. Према предвиђањима, простор Азије са динамичним економијама ће у наредним деценијама остварити примат на економској мапи света. Да ли тај огроман простор коме географски, па тиме и економски, припада и Русија, као и Царинска унија створена између Русије, Казахстана и Белорусије, пружа могућност извоза за српску привреду, и да ли он  представља реалну економску алтернативу нашој земљи, у случају да не успе интеграција у Европску унију?

- Могућности повећања српског извоза постоје. Међутим, сматрам да не треба да буде речи о некој алтернативи. Ми не посматрамо сарадњу Србије и Русије као нешто што је супротстављено њеним односима са Европском унијом, са којом и сами веома активно развијамо разгранате везе. Потребно је максимално искористити постојеће могућности у свим правцима.

Како гледате на покушаје Приштине да успостави контролу на северу Косова? Да ли Србија може рачунати и убудуће на подршку Русије по питању Косова и Метохије?

- Ни Приштина, ни међународне организације, посебно Еулекс и Кфор, немају мандат за спровођење једностраних корака. Потези приштинских власти који се предузимају током последњих недеља јесу провокација. Било које дугорочно решење и за Косово у целости, и за север покрајине, могуће је искључиво на основу договора заинтересованих страна који се постиже у оквирима равноправног дијалога, а не путем насиља. Разуме се, Русија ће и убудуће наставити да пружа Србији свестрану помоћ у заштити њених легитимних права у вези са Косовом.

Неке невладине организације и политички кругови у Србији упорно заговарају тезу о неопходности уласка Србије у НАТО. Додуше, било је и иницијатива, много мање гласних, за сарадњу са Организацијом Уговора о колективној безбедности. Занима нас Ваше, што је могуће јасније, мишљење о уласку Србије у НАТО. Каква је Ваша препорука Србији за стратегију безбедности, имајући у виду да је, одлуком Скупштине Србије, неутралност званична позиција наше земље?

- Стварање стратегије безбедности питање је које је стриктно у надлежности Србије и њеног руководства. У то се ни у ком случају нећемо мешати, поштујући наше српске партнере.

Могу само да приметим да не видимо ни војни ни политички смисао за улазак Србије у НАТО, за шта агитују неки, како сте се изразили, „кругови“. Као што је познато, Русија у целини има негативан став према ширењу НАТО-а, који је, пре свега, војни савез. Нашу је позицију крајње јасно и отворено изнео председник владе В. В. Путин, приликом сусрета са посланицима у Народној скупштини 23. марта ове године. Разуме се, то не значи одбијање одржавања контаката са алијансом, са којом Русија такође има сарадњу у различитим форматима.

Што се тиче ОУКБ – ова организација не планира да уђе у конкуренцију или ривалство са НАТО-ом. Не видим препреке, између осталог и са тачке гледишта неутралног статуса ваше државе, за то да српска страна успостави односе са ОУКБ, пре свега на парламентарном нивоу, по аналогији са учешћем Србије у Парламентарној скупштини НАТО-а.

Русија, начелно, није имала ништа против уласка Србије у ЕУ. Након сталног постављања нових услова из Брисела, чини се да се у српској јавности има све мање ентузијазма за улазак наше земље у ЕУ. Како Ви гледате на ово питање, а као дипломата са искуством, на политику сталног условљавања?

- Ми знамо да улазак у Европску унију већ низ година представља стратешки циљ Србије. И с тим у вези немамо никакву „алергију“. Русија такође развија тесну сарадњу са ЕУ −  и политичку, и привредну, и сарадњу у другим областима.

Што се тиче нових услова који се постављају Србији на њеном путу ка Европској унији – само руководство Србије може да одлучи да ли да их прихвати или не прихвати.

Свет је захватила економска криза, сведоци смо спонтаних или диригованих револуција и ратова на северу Африке, многе државе се интензивно наоружавају, НАТО упорно жели да се шири на исток. Чини се да се након одлуке Румуније да дозволи Северноатланској алијанси инсталирање система противракетне заштите безбедносни проблеми на континенту усложњавају. Пошто свет у коме живимо изгледа у будућности неће бити много спокојно место, занима нас Ваш коментар актуелних међународних односа. Каква је позиција Русије данас, и каква се може очекивати да ће бити у будућности, у очувању стабилности и мира у свету?

- Заиста, положај у свету изазива немир. Дубоко смо забринути у вези са  једностраним намерама САД и НАТО-а да створе нетранспарентни противракетни систем у Европи. Руководство Русије више пута је износило конкретне предлоге о модалитету заједничког стварања противракетне одбране у Европи на равноправним начелима. Нажалост, наши партнери из НАТО-а за сада не показују разумевање.

Што се тиче Ваше забринутости у вези са глобалном ситуацијом, желео бих да истакнем колосалну, непроцењиву важност поштовања фундаменталних принципа међународног права од стране свих држава. Само на оваквим основама, једнаким за све, можемо изградити безбедан и праведан свет.

 

Господине Конузин, званичници Србије говоре веома лепо о Русији и односима наше две земље. С друге стране, сведоци смо својеврсног процепа у коме се налази српска владајућа елита, између Запада и преовлађујућег расположења у народу. Да ли имате разумевања за тако сложену позицију власти у Србији, и да ли сте приликом сусрета са званичницима стекли утисак о њиховим искреним намерама на јачању и унапређењу српско-руских односа?

- Сарађујемо са сваким ко испољи заинтересованост и ко је спреман за сарадњу. Ја свакодневно − и у политичким круговима, и у личним контактима – наилазим на најискреније тежње за јачање односа између наших земаља. Разуме се да подржавам такве тежње. Искреност у намерама коначно се дефинише делима, а не речима. А дела сведоче да се руско-српски односи успешно развијају. Као потврду тога могу навести низ примера, као што је сарадња у области енергетике, инфраструктуре, трговине и томе слично.

 Постоји једна врста страха и подозрења у неким круговима да ће Русија, као велика земља, зарад својих интереса и односа са другим великим силама, жртвовати интересе Србије. Било је историјских примера који су можда давали повода за такво размишљање. Рецимо, тешко је обичном човеку било разумети, када нас је 1999. године напао НАТО, зашто нам Москва није дала да купимо савремене противваздушне системе. Додуше, било је и историјских примера вероломства и са српске стране према Русији. Реците нам да ли је тај страх оправдан, и да ли доказано пријатељство наша два народа може победити  неповерење?

- Русија искрено и без икаквог егоизма пружа Србији свестрану политичку и дипломатску подршку, развија обострано корисне трговинско-економске односе. Уверавам Вас да ми високо ценимо односе са Србијом, који имају посебан карактер. Брижљиво чувамо историјско наслеђе које повезује наше земље. Због тога међу нама не треба да постоји никакво неповерење.

Могу навести више примера када је Русија жртвовала сопствене интересе ради Србије. Сетимо се макар чувеног враћања авиона изнад Атлантика у коме је био премијер Ј. М. Примаков. Међународни аспекти догађаја из 1999. године, и то не само политички, него и војни, отишли су много даље од Србије. Због тога је Русија морала веома пажљиво вагати сваки корак, како би се избегле непредвидљиве глобалне последице.

 Господине Конузин, занима нас Ваш утисак о Србији, људима и времену које сте до сада провели у нашој земљи, не само као дипломата, него и као човек који је имао много сусрета, не само са званичницима наше земље већ и са обичним људима.

- Живот у Србији значајно је обогатио моје животно, професионално искуство. Открио сам за себе нове дубине словенских култура, карактера. Феномен српства има доста тога заједничког са руском традицијом. Срби имају сложену, често трагичну историју. Она је формирала националне црте карактера Срба – њихову независност, индивидуалност, чврстину. Оно што недостаје је слога, између осталог и пред спољним претњама.

Имам заиста много контаката. Увек тежим ка узајамном разумевању са људима и јединству интереса. И скоро увек у томе успевам. Увек ме дирне искрена, неретко интуитивна наклоност обичних Срба према Русији, према Русима. И Руси, а међу њима и ја, осећају према Србима исте симпатије. Осећам се веома пријатно у Србији.

Извор: ГЕОПОЛИТИКА
Сачувана
Chuck Norris
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 52



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Децембар 20, 2011, 18:53:13 »

Јунге велт: Тадић више не разуме ЕУ
20. 12. 2011 17:43 | Вести
boris tadic5 Јунге велт: Тадић више не разуме ЕУ

Junge Velt: Немачка хоће Србију на коленима (Фото: Вести)

Берлин – Српски председник Борис Тадић више не разуме Европу“, реагује Њемачки „Јунге Велт“ на Тадићево писмо „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, у којем он одговара двојици „балканских експерата“ из редова демохришћанске Уније, који су у истом листу коментарисали европску незрелост Србије. Српски председник жали „због непризнавања настојања његове Владе, која је у потпуности одговорила захтевима Брисела“.

„ЕУ чланство је стратешко опредељење Србије“, каже у својој реплици Тадић.“Стога би требало да је европска оријентација Србије од стратешког значаја и за Европу“.

За Европу сигурно јесте од стратешког значаја да Србију баци на колена, како се једном изразио један Њемачки министар спољних послова, надовезује се „Јунге Велт“. У том смислу су и вођени преговори о чланству „између НАТО-бомбардера и српски антинационалиста“.

Са примањем у ЕУ прозападно оријентисани владајући спектар у Србији очекује да изађе из статуса презрене и подређене државе. “У стварности би приступ у ствари био исто што и објава капитулације“, сматра овај лист.

„Европа, у коју се заклиње Борис Тадић, учествовала је у варварском бомбардовању НАТО-а против Југославије, након што је владајућа врхушка у Немачкој масовно имала удела на распиривању грађанског рата. Ако су то европске вредности, Београд би требало да се осврне на неке друге „, наставља даље ова новина наклоњена левици.

Тадићево великодушно игнорисање немачког креирања Првог и Другог светског рата – за сецесионистичке ратове Србија је сама морала да сноси читаву кривицу – ипак није умилостивило Берлин. По први пут је од неког кандидата захтевана спремност да призна одвајање једног свог дела територије. То је ипак мало превише, ламентира српски председник над непопустљивошћу Берлина, а његове речи „Јунге Велт“ пореди са понашањем узорног ђака кога учитељ стално шаље у ћошак.

„Косово је наш изазов“, пише даље Тадић. “Србија неће признати једнострано проглашену независност јужне провинције. Наше принципијелно и уставом утврђено држање у косовском питању дели већина чланица УН, као и пет земаља ЕУ“. Али не и државе, од којих зависи, реплицира „Јунге Велт“ Тадићу. Као и при распаду Југославије, Немачка намеће остатку Европе своју вољу. А то значи да Србија може да приступи ЕУ само на коленима.

С обзиром на стварну европску политику, ово бомбастично преувеличавање значаја ЕУ „Јунге Велт“ доживљава као „трагикомично“, посебно речи српског председника: „Европска идеја је већа од 27 држава чланица. Она није потпуна без западног Балкана – и то није могуће без европске , демократске и напредне Србије у његовој средини „.

Наводни европски мировни покрет наступа према Србији као део „империјалистичке ратне коалиције“, која је скоро поробила јужни део Србије. „Тадићева Србија је спремна да се добровољно потчини“, закључује „Јунге Велт“. vaseljenska
ne obra se bostan dok sve sljive ne popadaju
Сачувана

Konobar donesi vrata da izađem
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #23 послато: Фебруар 21, 2012, 20:11:14 »

Конузин: Која је цена чланства у ЕУ

Русија нема ништа против да Србија уђе у ЕУ и има нове пријатеље, али треба да одлучи коју цену је спремна да плати за то, рекао руски амбасадор у Србији Александар Конузин. Не бих желео да је та цена погоршање односа са Русијом, навео Конузин.



Руски амбасадор у Србији Александар Конузин рекао је у Чачку да Русија нема ништа против да Србија уђе у Европску унију (ЕУ) и да има нове пријатеље, али да треба да одлучи коју цену је спремна да плати за улазак у ЕУ и за нова пријатељства.

"Ја не бих желео да је та цена погоршање односа са Русијом", рекао је Конузин новинарима.

Руски амбасадор је претходно на предавању које је одржао привредницма Чачка рекао да односи Србије са новим пријатељима, уколико она уђе у ЕУ, не би требало да буду на штету односа са старим пријатељима.

Конузин је подсетио да Србија велики део својих производа, у вредности од 800 милиона долара,  извози на руско тржиште и да за те производе нема царинске дажбине захваљујући Споразуму о слободној трговини са Русијом.

"Русија је једина земља са којом Србија има такав споразум. У случају уласка у ЕУ, ваши нови пријатељи вам неће дозволити да и даље користите тај споразум", рекао је Конузин на предавању привредницима коме су присуствовали и руководство Чачка, одборници локалне Скуштине, народни посланици из тог града, грађани и медији.

Према његовим речима, и са евентуално новим пријатељима из ЕУ Србија треба да има однос који јој доноси корист и не би требало да разруши постојеће односе са Русијом који су јој корисни.

Конузин је данас у Чачку отворио и Улицу Црвене армије, а градоначелник Чачка му је званично уручио Децембарску награду Чачка која је руском амбасадору додељена одлуком локалне Скупштине у децембру прошле године

РТС
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Мај 04, 2012, 07:35:04 »

Комерсант: Србија више није на раскрсници Запад или Русија


Без обзира на резултате председничких и парламентарних избора у Србији, Београд ће ићи у Европску унију, сачувавши при том односе са Москвом, оцењује данас московски дневник Комерсант.


Комерсант: Србија се определила за свој пут

"Грађани Србије први пут после свргавања Милошевићевог режима не стоје на раскрсници Европа или изолација, Запад или Русија. Нико од основних кандидата не ставља под сумњу ни везе са Москвом, ни стратешки курс уласка Србије у ЕУ", наводи лист.

Дневник наводи да је у том смислу остала у прошлости епоха Милошевића, "са агресивним национализмом и тражењем посебног српског пута". Комерсант додаје да је амбасада Русије у Београду, без обзира на то,"одлучила да стане на страну једног кандидата", што на крају није помогло ни том кандидати, ни репутацији Русије.

Дневник пише да сва истраживања јавног мњења указују да су главни фаворити досадашњи председник Борис Тадић и лидер Српске напредне странке Томислав Николић, који ће ући у друг круг.

За Николића лист наводи да је његова позиција после раскида с радикалима претрпела суштинску еволуцију, и да се данас његова спољнополитичка концепција мало разликује од Тадићеве, који "има репутацију прозападног либерала".

Дневник пише да на парламентраним изборима такође нема јасног фаворита и да ће и коалиција око Николића и Тадићев блок морати да траже савезнике. Додаје се да ту улогу може да одигра лидер социјалиста Ивица Дачић, "политички наследник Слободана Милошевића".

"Експерти сматрају да ће Дачић подржати оног кандидата који ће социјалистима понудити висе портфеља у будућој влади, коју ће, вероватно и предводити", пише дневник.

Лист наводи да је Дачић уочи избора активно играо на руску карту, да је почетком априла био у Москви, и недавно у Нишу отворио руско-српски центар за ванредне ситуације.

"На руском правцу нико од основних претендената нема очигледно преимућство. Док је Тадић био председник, потписани су крупни споразуми о куповини Нафтне индистрије Србије и изградњи Јужног тока. Николић види у Русији главно тржиште за Србију и спас за њене произвођаче", закључује Комерсант. (Бета)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #25 послато: Мај 19, 2012, 11:36:26 »

Без српског народа Европа нема будућности


Крагујевачка СВЕТЛОСТ: Интервју са Јеленом Гусковом – руским експертом за историју југословенских народа



        РУСКИЊА која воли Србију, која је своје мисли, своје научне радове, интересовања, посветила нашим просторима открива: основни разлог распада Југославије, како је Србија држала седамнаестогодишњи фронт према западу, шта је то Хашки трибунал и како очувати српство.

* Веома је интересантно да се једна руска научница светског гласа, попут Вас, одлучила, да живот посвети историји југословенских народа. Зашто баш та тема?

          - Најважније у животу сваког човека јесте да крене својим путем, не туђим, и да се бави оним, за шта је рођен. Ја сам свој пут пронашла, то је Балканска историја. Нико тада, када сам ја бирала свој пут, није знао да ће код вас настати криза, нити да ће се десити 1991. година. Рођена сам 1949. године, мој отац је био учесник рата, а ја сам била убеђена да после тог периода више никада неће бити рата,  посебно нисам веровала да ћу ја бити сведок ратних сукоба.

          Ја сам историчар југословенских народа, а проблеми на тлу бивших југословенских република и рат који је захватио њихове просторе дао нам је прилику да висе не будемо само истраживачи, него и борци.



* Где леже корени вашег опредељења да проучавате Балканску историју?

          - Корени мог опредељења, пре свега, леже у интуицији. Било је неизбежно, као да ми је неко наменио овај пут, поставио знаке, ја их прочитала и морам рећи, да сам задовољна и срећна, јер сам сигурна да је мој избор био прави.

          Била сам одличан студент, имала одличне оцене, а за најбоље студенте биле су најпривлачније две катедре: катедра за новију историју Америке и катедра за историју јужних и западних Словена. Нисам желела да се бавим историјом Америке и одлучила сам се за ову другу катедру. На тој катедри су тада изучавали само четири земље: Пољску, Чехословачку, Бугарску и Југославију. Изабрала сам Бугарску. Мало се студената тада бавило Југославијом. У то време о Бугарској се много говорило у јавности, па сам се тако и определила за ову земљу. Међутим, када сам једну своју старију колегиницу, која је већ изучавала Бугарску, упитала коју би земљу изабрала, када би поново уписивала факултет, рекла је да би то сигурно била Југославија. Управо ми је она објаснила да је Југославија веома интересантна. Ту сам по први пут посумњала у свој избор. Потом сам свога оца, који је био војник, пуковник, питала коју би земљу изабрао од понуђене четири. Његов одговор ме је просто изненадио. Без размишљања ми је рекао да би изабрао Југославију. То је дефинитивно пресудило. Одмах сам отишла у библиотеку, прибавила литературу и тако почела да изучавам Југославију. До дана данашњег нисам помислила да ми је избор био лош.
* Када сте  отворили своје срце за Србију и српски народ?

          - Кад говорим о Балкану, Србији, не говорим само о својој струци, него и о својој љубави и мом односу према вама. Кад размислим, цео живот се бавим вама. То је мој живот, то значи 24 сата дневно.

          Када човек први пут дође на ове просторе, а нарочито у Београд, није сигуран шта се дешава, може само претпоставити, небитно је које је струке, али је битно да његово срце остаје ту и читавог живота жели поново да дође. Наше дипломате увек мењају земље у којима су са службом и не жале за онима у којима су службовали;  само они који су живели у Београду желе да му се врате. Београд нас све, некако, вуче, вероватно ваша атмосфера, топлота, доброта људи, отвореност према свима који дођу. Ја им кажем да сам много срећнија од њих, они дођу и оду и маштају да се поново врате, а ја сам увек овде.

* За време ваше службе Русија је променила три државна система, на нашим просторима је било две Југославије и Србија. Када вам је било тешко због прилика у Русији, а када због прилика на овим просторима?

          - У Русији је увек било тешко. Лоше смо живели, јадно смо живели, нарочито осамдесетих и деведесетих година. То је био кошмар, јер не знаш чиме сутра да нахраниш своју децу. Лакше је било када смо 1991. г. имали могућност да долазимо овде, као стручњаци. Тешко је било проучавати земљу, а да ниси у њој. Што се тиче вас, најтеже године су 1991, 1992, 1993. Од 1994. г. сам радила у штабу плавих шлемова у Загребу, као стручњак за Балкан, у кабинету тадашњег  специјалног  изасланика генералног секретара Уједињених нација за бившу Југославију, Јасуши Акашија. Најтеже је било до 1995. г., до Дејтона, а онда непрестана борба јер код вас нема краја. Нема краја кризи. Често се нашалим да ћемо имати посла наредних 100 година, јер осим ратова, последица ратова, осим бомбардовања, знамо ми које су још вруће тачке које нас очекују. Зато се припремамо  и информишемо о томе. Ја и сада видим тешка времена, политичка превирања и свађе.

* Шта је по вашем мишљењу пресудно утицало на распад Југославије?

          - Моје књиге о томе говоре. Изучавала сам разлоге и последице распада Југославије и ратова на њеном тлу. Све то је за Русију било јако важно. Када говоримо о распаду било које државе, а нарочито вишенационалне, увек говоримо о спољашњем и унутрашњем фактору. Унутрашњи су јако битни, имају много елемената: политичке, идеолошке, економске, религиозне… Међутим, када све упоредим, сигурна сам да је спољашњи фактор имао пресудну улогу у распаду Југославије. Била сам сведок томе да чим би се дошло до неких мирних решења унутар земље, одмах би,  спољни фактор реаговао и поништио све договоре. Циљ деловања спољашњег фактора био је да се криза продужи и продуби.

          Претпостављам да ћете ме питати, да ли је било могуће спречити тај распад. Мислим да јесте. Када су  Словенија и Хрватска у јуну 1991. г.  прогласиле независност и отцепиле се од Југославије, било је довољно само да Европска Унија изврши утицај на ове две државе у погледу услова отцепљења. Тиме би био спречен рат.

          Морала су се поставити питања: имовине, дугова, граница, пензија, социјалног осигурања. Само да је тада ЕУ наметнула да се та питања и многа друга при отцепљењу реше, не би дошло до рата. Познато је и оно што је Фрањо Туђман рекао, а то је да су они могли да избегну рат, али нису хтели. Они су хтели да што брже добију независну Хрватску, али без Срба. Кад узмете у обзир све информације, јасно је да Србија није била припремљена за то. Није гледала много испред свих, а то би требало мудар политичар да зна.
* Зашто се на Србима тестира нови светски поредак и може ли један мали народ, као сто су Срби, мењати глобалне токове историје?

          - Зашто Србија, зашто српски народ? То су основна питања на која треба да дамо одговоре, проучавајући вашу кризу. Прво, ви сте најјачи народ на Балкану, увек се цела историја вртела око вас. Погледајмо 1918. г., када је само Србија била слободна, самостална држава, а да не говорим о Првом и Другом српском устанку.

          Словенци, Хрвати и Срби из Аустроугарске, покушавали су да створе неку своју државу. Они су дошли у Србију код српског краља да их прими, да би опстали као народ. Српски народ је увек имао осећање одговорности за све око себе. Исто као велики руски народ, који је увек имао одговорност за друге.

          Југославија је тада била јака држава, четврта по снази војске у Европи до 1991. г. Друга јако битна ствар је та да, ако је неко желео да крене на Русију, није смео да иза леђа остави једну тако јаку словенску државу, као што је била Југославија. Никада ни један Србин није пуцао у Руса. Прва реакција Срба била је да се мора помоћи браћи Русима. Проговорила би историјска свест. Зато је и био први задатак вас распарчати, да не бисте смели да подржите Русију. Прво је требало разбити Југославију па кренути на Русију.

          Међутим, по мени, Срби нису свесни те своје огромне улоге коју су одиграли. Ви сте седамнаест година, сами, без икакве подршке, држали фронт против Запада, и у томе је ваша огромна историјска улога. Вама тада није помогла нити Русија, нити било која друга земља. Хрватима и Словенцима  помагала је Немачка, помагала је Европа, муслиманима у БИХ су помагале исламске земље, вама нико.


Тек 2007. г. у Савету безбедности Русија је први пут рекла НЕ, поводом независности Косова, тако да од 2007. г. ви поред себе имате Русију, бар по том питању, по питању Косова, а поред тога и у погледу инвестиција, економске сарадње и сличног. Ви сте тако чврсто држали тај фронт, да је успавана Русија, ипак, дошла до сазнања и свести да и она треба да сноси део одговорности за оно што се дешава на Балкану. Ви сте дали нама могућност да ојачамо и сада се доста тога променило. Нажалост,  за све ово време, ви сте ослабили. Толико сте сада слаби, ви не само да сте поражени, ви сте на коленима, главе на доле и кичме пребијене. Мислим да је време да бар почнете да подижете поглед, а онда и да се полако почнете усправљати. Верујем да без Срба нема будућности Балкана, без српског народа, нема будућности Европи, а без јаког и снажног српског народа нема ни Русије у будућности. Сигурна сам да ће земљу спасити руски и српски народ, заједно, и наше православље.

* Шта је то Хашки трибунал?

          - То је нешто што је, сада, највеће зло. Када бисмо бар могли да вратимо време на 1992. г. када су гласали за постојање тог трибунала, тада је Русија била слаба и наш издајнички министар иностраних послова. Знам како ради тај трибунал изнутра, јер била сам експерт на суђењу генерала Галића који је на жалост осуђен, а добро му је припремљена одбрана. Видим велику неправедност у раду тог трибунала и ми смо, чак, у свом институту направили неколико научних скупова о трибуналу. Правимо анализу коју ћемо послати нашим одговорним органима и институцијама, не само да би затворили тај трибунал, него  да би се формирала нека међународна комисија, која би преиспитала шта су они урадили, колико су неправде нанели и која би можда осудила судије.

          Ми морамо да учествујемо и у тим процесима, ми смо истраживали Сребреницу и имамо документацију, сарађујемо са различитим фондацијама и са Републиком Српском и морамо против неправде да се боримо, ако се не борите ви.

* Да ли мислите да је српски народ могао сачувати Косово?

          - Косово није проблем од јуче, то је проблем који има своју историју. Ми смо објавили четири тома докумената под насловом „Албански фактор у развоју кризе на територији бивше Југославије“. Од првог документа „Призренске лиге“, а то је крај 19 века, па све до 2010. г. Кроз та документа видимо историју тог питања. Видимо како су се односили по том питању у Југославији после 1945. г., 1960, 1970. г. и тд. То није питање данашњег дана, то је требало решавати још педесетих и шездесетих година двадесетог века, када Савез комуниста Југославије није хтео да отвори то питање, јер је било опасно за целу Југославију.

          Друго сазнање које је јако важно јесте да Албанцима, који су на Косову, није било стало до решавања тог проблема у оквиру Југославије, или касније Србије. Они се од 19. века боре за уједињење свих територија, где је албанско становништво већинско.

          У Југославији је седамдесетих година постојао фонд у који се уливао новац из свих република, и тај новац је ишао на Косово, за изградњу школа, академије наука итд. Подизан је ниво културног развоја Косова, али то њих није занимало. Они нису желели да остану унутар Југославије, борили су се да изађу. Они су сада један корак до свог циља, уз подршку Америке. Међутим, Русија је својим НЕ у Савету безбедности одложила њихове планове. Сада је врло тешко било шта одлучити, али нека стоји тако док српско и руско руководство имају такав став. Плашим се да ће Русија остати чврста у својој одлуци, а да ће ваше руководство попустити.

* Где се Србија налази у 21. веку, на истоку, или на западу? Где се данас налази Русија?

          - Увек ће Срби остати највећи народ на Балкану, народ који ће одлучивати о судбини свих балканских народа. Сада јесте криза, али ће Србија стати на ноге. Она је стварно између Истока и Запада. Веома је важно да остане на свом православном путу, на свом српству, треба потпуно да се врати својим коренима и да поново осети своју улогу на Балкану. Понављам да неће бити историје балканских народа без Срба.

          Што се тиче Русије, ми смо били у великој кризи, полако излазимо из ње. Сада више не говорим ни о економској кризи, више је то била криза сазнања, идеологије, политике, свог места у међународним односима. Наша будућност је заједништво.

* Да ли ће Срби успети да сачувају свој национални идентитет и да ли ћемо дочекати крај 21. века?

          - Занимљиво питање. Сви који уђу у Европску унију, у то европско заједништво, један део свог суверенитета морају поклонити Европи, али не само суверенитет него и идентитет.  Сваки народ који улази у Европу, бори се да сачува свој идентитет, да сачува традицију, а можете ли замислити Србију без домаће ракије, без своје пљескавице. Замислити је у времену када ће вам забранити ваше месо, и натерати вас да га купујете у Европи по неким стандардима, да, на пример, краставци буду 32 сантиметра, а не да буду ваши и укусни, кукуруз да купујете, на пример, из Француске и Холандије, а не можете садити свој који сте садили 100 година.

          Нисам видела ни једно битно истраживање, где би Срби буквално израчунали шта је за вас важније, шта ћете изгубити, а шта добити од Европе. Ја бих предложила истраживање  по том питању. Ваше друштво, ваше село спасило је Србију и за време кризе, и за време бомбардовања, и за време санкција. Ваше упориште је ипак село, није град, и док живи ваше село, живеће и ваша породица.

* Волите да пишете песме, да ли пишете и на српском језику?

          - Ви сте сазнали за то. Понекад напишем неку песму.  Никада их нисам објавила. Једну сам написала за време бомбардовања, јер нисам могла да пропустим да изразим своја осећања. Једном сам написала песму на руском и поклонила је пријатељу, али сам на једном месту у песми ставила српску реч, нисам могла да нађем праву реч на руском и једноставно ми се она ту уклапала.  Почела сам и да размишљам на српском!

 
Факти.орг
« Последња измена: Мај 28, 2012, 12:49:32 Zeka » Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #26 послато: Мај 26, 2012, 10:45:02 »

Запад се смртно боји Срба

МИХАИЛ ЛЕОНТЈЕВ, ГЛАВНИ УРЕДНИК УГЛЕДНОГ И УТИЦАЈНОГ
МОСКОВСКОГ НЕДЕЉНИКА„ОДНАКО“,
О ТОМЕ ЗАШТО ЈЕ ОККУПАЙ СЕРБИЯ ГЛАВНА ТЕМА ПОСЛЕДЊЕГ БРОЈА






   Пише: Михаил Леонтјев

          Превео: Горан Шимпрага

          ОВОГ маја су одржани избори у Француској, Грчкој, Јерменији, чак и Сирији, негде председнички, негде парламентарни. То је изазвало интерес многих, сразмеран величини и популарности земље. А избори у Србији, нама најближој земљи у Европи, председнички и парламентарни, у најмању руку нису заинтересовали никога. Баш као ни саме Србе. Иако су управо српски избори, као показатељ стања српске политике, најактуелнији, најинтересантнији и најпоучнији за нас. Зато смо и одлучили да читав тематски део нашег часописа посветимо Србији.

          Србија је распета и сатрта земља у којој се знаци дубоке депресије осећају свуда: у политици, економији, пејзажу и друштвеном расположењу. Нација је сурово подељена на западњаке који су проклели свој српски идентитет и све што је са њиме историјски и политички повезано, и националисте, традиционално антизападне, који своју будућност традиционално везују за Русију. И једни и други су деморалисани.

          Истине ради, треба рећи да је Србија прва земља која је на својој кожи опробала класичну „обојену револуцију“ која јој је отворила врата у нову светлу европску будућност из мрака прљаве тоталитарне прошлости. Они ветерани српског „Отпора“, које судар са стварношћу није дозвао памети, и дан данас, уз помоћ својих ментора, обучавају нове бојовнике за нове „обојене револуције“ у још увек неурећеним државним творевинама. 

          Већ дванаест година Србија се креће ка свом европском избору. На том путу требало је уловити и изручити суду победника све своје националне хероје, предати готово пола исконских српских земаља, што, узгред, није задовољило апетите европских укротитеља.

          На реду је отимање Војводине, и што је још страшније, фактички пристанак на етничко чишћење српских енклава на Косову. Нема никакве сумње да је садашња српска политичка елита у стању да да такав пристанак.

          Запрепашћујуће је са каквом садистичком доследношћу сваки пут супервизори српске демократије троше и одбацују српске политичаре који су им лојални. Србија се данас осећа као окупирана земља, што западне дресере изгледа потпуно задовољава: српски политичари који су им лојални и треба да се осећају као колаборационисти - само тако неће имати шансе да се отргну контроли.

          Тежња прозападне половине српског друштва да заборави своју историју, свој идентитет и оно што су им урадили, неодољиво подсећа на тежњу жртве силовања да избрише из сећања силовање и започне нови живот. Ово треба да обезбеди снажна западна идеолошка подршка. У принципу, посттрауматска рехабилитација жртве силовања  је корисна и општеприхваћена ствар. Међутим, ситуација у Србији је специфична и по томе што је иницијатор рехабилитације сам силеџија.

          Све то, наравно, оставља свој печат и на прозападне бираче у Србији и на њихове лидере, тј. способност за издају је достигнута, али је ентузијазма мало. То је исто као када се неки либерали боре да шериф буде биран на изборима. Али чак ни они неће показати ентузијазам у вези избора пандурског шефа („пандур“ или „полицаја“ је реч која се у Русији употребљава за припаднике „полиције“ које су Немци регрутовали на окупраним територијама за време II светског рата - прим.прев.). 

          Депресивно стање оног дела Србије који не може да заборави свој идентитет, оног који „Лазареву дилему“ разрешава на свој, традиционални начин, везано је и за системску чистку реалних политичких лидера. Једини политичар данас, који би био у стању да уједини Србе и кога се евроинтегристи и њихове газде боје, је Војислав Шешељ. Али, он се већ пуних девет година налази у Хашком трибуналу на основу потпуно бесмислених оптужби. Он у принципу није могао да издаје наредбе које би кршиле било каква права, законе и обичаје рата и мира, јер никада није заузимао такву државну функцију. Међутим, најважнији проблем ових Срба је Русија. Тачније, њено одсуство у свету и у српској политици.

          То одсуство Срби не разумеју увек адекватно, њихова представа о Русији и њеним могућностима и намерама понекад је дечје наивна, али они то одсуство практично физички осећају. Отуда и њихова хронична збуњеност у односу према Русији и њеним позицијама.

          У Србији је, нема сумње, присутан руски Гаспром којег су Срби склони да мешају са Русијом. Било би сурово да их због тога кривимо, с обзиром да су и неки Руси склони да их мешају. Али без обзира на то, разлика је несумњива. Није сензација да су руске корпорације, чак и државне, у многим земљама, где имају своје интересе, по правилу, склоне да подржавају „прагматичаре“, а који су у суштини, прозападни колаборационисти.

          Анализа разлога зашто је то тако не улази у контекст овог коментара. Напоменимо само да је уништење Југославије, која је остала сама да се бори са 19 најразвијенијих земаља света, био шок који је отрезнио наше друштво од посткомунистичке еуфорије. На живом телу Србије показали су нам наше место у свету, као и шта ће бити са нама, када и уколико добију такву прилику.

          Напомињем, да је наш највећи допринос тада био познати „приштински маневар“. Након што смо спасили снаге НАТО од за њих катастрофалне копнене операције, тако што смо натерали Милошевића да потпише капитулацију под натовским условима, тадашња јељцинска Русија је одлучила да се заузме за права Срба.

          Сјајна операција руских десантника, који су успели да тајно напусте базу у Босни и заузму приштински аеродром Слатину уочи десанта НАТО трупа, требало је Русији да обезбеди учешће у одбрани права Срба као и послератном устројству Косова. Следећи логичан корак требало је да буде (на основу неких непотврђених извора) десант руског војног контингента на аеродром Слатина у Приштини. Међутим, Румунија и Мађарска нису дозволиле прелет нашим авионима преко њихове територије. И хвала Богу. Када су се руски миротворци, који су били у саставу снага КФОР-а, нашли у веома глупој ситуацији и напуштали Косово, то уопште није био наш тријумф. Слаб играч увек мора добро да процени своје снаге, јер - ко високо лети, ниско пада!

          Судбина Србије, па и само њено постојање, историјски су везани за Русију и само она, у мери свог присуства, може да их гарантује. Постоје земље, културе и цивилизације, чији опстанак зависи не само од њихове воље, већ и од постојања у свету силе, на коју би се та воља могла ослонити. Слаба Русија представља опасност за оне којима жели да помогне, као и за саму себе, уколико се одлучи за такву помоћ са неадекватним снагама. Ради се о томе да је српски проблем (и не само српски) у суштини и пре свега - наш проблем. Проблем да Русија схвати своју историјску мисију и буде способна да је испуни. 

          Блаженопочивши Патријарх Српски Павле након натовског бомбардовања говорио је о згаженој Србији, о трагедији српских светиња на Косову и Метохији, о томе да само Русија може да помогне, а Русија не може да помогне... На питање - шта да се ради, одговорио је: „Да се молимо...“.

          За молитву, Срби засад имају довољно снаге. Ипак, поражавајуће је са каквом садистичком педантношћу западни ослободиоци уништавају Србију: стиче се утисак да се они смртно боје Срба. По свој прилици, они су у праву.

http://fakti.org/rossiya/medija-menju/zapad-se-smrtno-boji-srba
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #27 послато: Јун 15, 2012, 17:42:57 »


Самит завршен без декларације: Албанија се бунила због Косова

Председник Србије Томислав Николић рекао је на завршној конференцији за новинаре да декларација није могла бити усвојена без консензуса и да је Албанија инсистирала на нечему што остале делегације нису тражиле.


Николић рекао да жали што се самит завршио овако

"Радило се о томе да се отвори ново поглавље у овој организацији - да се представницима администрације у Приштини омогући учешће на начин који Србији није прихватљив", рекао је Николић.

Представник Албаније претходно је у говору рекао да је његова делегација тражила да се у потпуности поштују споразуми Београда и Приштине о представљању Косова на регионалним скуповима. Николић је на конференцији за новинаре изразио наду да следећи самит СЕЕЦП неће бити у сенци оваквог проблема.  (Вести)


Цитат
"Ја лично учинићу све да не будем проблем који би био истицан као разлог за немогућност сарадње. Мислим да сам својим делима већ доказао да сам потпуно посвећен идеји сарадње, безбедности, мира, не само у региону, али у региону првенствено", рекао је Николић и додао да "постоје различита извлачења из контекста,
инсинуације, лоша тумачења и лоше намере".

"Постоји љутња код неких људи, али све то прође. Народи морају да сарађују, државе
морају да сарађују", рекао је Николић.

Председник Србије је изразио очекивање да ће ускоро разговарати и с председником Хрватске Ивом Јоспиовићјем и председавајућим председништва БиХ Бакиром Изетбеговићем, који нису досли на самит у еограду, као што данас разговара с осталим председницима земља региона.

"Уопште, ја не представљам проблем за те разговоре. Оног часа када одлуче да разговарамо о будућности наших држава и наших народа, ја ћу свако бити на располагању", рекао је Николић на завршној конференцији за новинаре на самиту.

На питање како коментарише то што је Хрватска послала делегацију на нижем нивоу, Николић је рекао да је "свако био заступљен онако како је сматрао да треба да буде заступљен".

"Ја очекујем да после пролазног несналажења у неким државама региона, отпочне наша потпуна, заиста потпуна сарадња", рекао је председник Србије.

На данашњем самиту учествовали су председници Црне Горе Филип Вујановић, Македоније Ђорђе Иванов, Бугарске Росен Плевнелијев и Молдавије Николае Тимофти, и члан председништва БиХ Небојша Радмановић.

Из Турске је дошао заменик премијера Али Бабаџан, Румунију је представљао шеф дипломатије Андреи Марга, док су Хрватску и Албанију представљали заменици министара спољних послова, а Словенију државни секретар у Министарству спољних послова.
(Вести)



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #28 послато: Јун 15, 2012, 17:46:31 »

Цитат
Представник Албаније претходно је у говору рекао да је његова делегација  тражила да се у потпуности поштују споразуми Београда и Приштине о представљању Косова на регионалним скуповима

Вероватно постоји неки "споразум" за који српска јавност не зна, а да ли и садашњи председник Србије зна или не за тај "споразум", време је да нам каже?

(Можда су саветници Томини требали да му кажу да се реченица никада не почиње са "Ја, па ЈА,...ја,...ја..... Зеленко)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #29 послато: Јун 21, 2012, 18:59:07 »

Медведев: Србија може да рачуна на подршку Русије


Премијер Русије Дмитриј Медведев поручио је данас, у разговору са председником Србије Томиславом Николићем у Рио де Жанеиру, да Србија може да рачуна на подршку Русије у области инфраструктуре и капиталних инвестиција.


Руси уз Србе: Дмитриј Медведев
 

Медведев је нагласио и да Русија подржава Србију у њеној борби за заштиту територијалног интегритета и људских права Срба на Косову, речено је агенцији Бета у Председништву Србије.


Николић је захвалио Русији на подршци и истакао неопходност интензивирања сарадње две земље. Медведев и Николић састали су се у Рио де Жанеиру где учествују на конференцији УН о одрживом развоју.

Конференција УН о одрживом развоју на којој учествује делегација Србије, предвођена председником Томиславом Николићем, траје до 24. јуна. (Вести)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #30 послато: Јул 06, 2012, 12:26:00 »

Русија се духовно враћа на Балкан

МЕЂУНАРОДНИ СКУП РУСИЈА И БАЛКАН - ПРОШЛОСТ И ПЕРСПЕКТИВЕ - ИЗЛАГАЊЕ ВЛАДИМИРА ДМИТРИЈЕВИЧА КУЗЊЕЧЕВСКОГ*



   САВЕТ Европе и Европска Унија -  то је брод који је на пучини прошлости и непостојања. Не бих рекао чак ни само Европска Унија.

         Треба директно рећи да у бездан историје одлази савремени модел капиталистичког система на чијем челу су САД.

         Нису ово сви још схаватили, али о томе многи говоре. У јануару ове године, оснивач и руководилац Давоског форума, Клаус Шваб, отворио је га следећим речима: „Капитализам, у његовом садашњем виду и форми, већ не одговара савременом свету. Ми смо, рекао је Клаус Шваб, потценили сву дубину кризе 2008. године“.

         Рекао бих и више од овога: данашњи капиталистички свет се налази на прагу друге велике депресије. Не ради се о томе да су крахирали Леман енд брадерс и хипотека у Америци. Ствар је у томе што економску кризу покушавају да лече само економским средствима.

         Међутим, највећи истраживачи на Западу и у Русији сматрају да су узроци ове кризе у духовном компендијуму у духовном стању света, да је криза пре свега идеолошка. Ако погледате шта пише савремена штампа у западноевропским земљама и САД, видећете да и најдубље анализе обилују паролама да криза има неекономски карактер. Тачније: и економски, али пре свега идејни и идеолошки карактер.

         А ја бих рекао да савремена криза, која се и даље продубљује и добија на снази, није почела у Америци и не у области хипотекарних кредита.

         Почела је 24. марта 1999. године кад су НАТО снаге почеле да бомбардују Савезну Републику Југославију. Кад је - без одлуке Савета Безбедности УН - генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио команданту Европских снага НАТО - америчком генералу Веслију Кларку - да бомбардује главне југословенске градове, фактички бомбардовати Србију.



     Тада је и почело ово што се данас зове - дубока финансијска-економска криза.

         Кризу преживљава читав систем. Треба рећи да на Западу почињу правилно да оцењују сву дубину ове кризе. Мислиоци, као што су амерички научник и истраживач Френсис Фукујама, па Збигњев Бжежински, а пре њих још и Семјуел Хантингтон, предвидели су управо ову форму кризе. Предвидели су управо кризу капитализма.

         Зато сматрам да наша данашња конференција разматра једно од најважнијих и најживотнијих питања. Не ради се само о могућим контактима између Србије и Русије, колико се ради о враћању Русије на Балкан.

         Пре мене је већ говорено о дубоком духовном сродству између народа Русије и Србије. Посебно је ову тему, и дубоко, обрадио епископ Иринеј Буловић.

         И ми у Руском институту за стратешка истраживања сматрамо да је криза свеобухватна, а да Запад не може да понуди алтернативу за излазак из кризе. Међутим, алтернатива постоји.

         Њена суштина је у томе што са сцене силази парадигма светског капиталичког система и што јој на смену долази сасвим друга цивилизација. Цивилизација која је још давно названа својим именом.

         Јер, још је 1922. године немачки геополитичар, социолог и историчар Освалд Шпенглер - после нашег великог мислиоца Николаја Данилевског - изнео идеју да нема линијског развоја цивилизације и да се свака цивилизација развија самостално и аутономно. Он је тада рекао да се на Истоку назире сасвим нова појава коју је назвао Руско-сибирском цивилизацијом. А после њега је - 1946. године - британски историчар Арнолд Тојнби ту појаву назвао Руско-православном цивилизацијом.

         Сматрам да су ти велики мислиоци били у праву. Ми у Руском институту за стратешка истраживања много и упорно радимо на тражењу решења овог проблема.

         Директор нашег Института, Леонид Решетњиков, 2010. године изнео је идеју коју активно разматрамо - а надам се да ће њено разматрање доспети и на међународну арену - да изворе данашње кризе треба тражити много година пре него што се појавила. Да их треба тражити у 1917. години - на изворима Руске револуције која је променила свет, а онда у децембру 1991. године, поново руска револуција, која је променила свет и покушала да га врати на претходни колосек.

      Ако свет жели да изађе из кризе, онда он мора да се врати духовно-моралној анализи разлога данашње кризе. Зато ми је било интересантно да слушам говоре претходних говорника о повратку Русије на Балкан, пошто је Балкан заиста, ако могу тако да се изразим, централно срце Европе.

         Руска делегација је била на свечаној вечери на којој је српски адвокат Горан Петронијевић говорио отприлике о истим проблемима о којима ми овде говоримо, рекао бих -  веома  плодотворно разговарамо. Он је истакао да нас обједињују исти духовни корени – православни корени. Другим речима, Петронијевић се дотакао проблема о којем данас све чешће и чешће почињу да говоре не само у Русији већ и у Немачкој, Француској. Можда само у Америци не говоре. А реч је о дубоким деструктивним процесима које можемо да окарактеришемо као дехристијанизацију Европе.

         Уколико човечанство, европска цивилизација, ову опасност  не оцени са свом потребном озбиљношћу, следе нам мрачна времена. У том смислу, сматрамо да алтернатива, идејна алтернатвива, тој деградацији европске цивилизације, а фактички светске, може бити само духовно-морална обнова цивилизованог човечанства.

         Савез између Русије и балканских земаља, а пре свега духовни савез Русије и Србије, може на овом плану да постане – ако не звезда водиља – онда свакако каналом.

         Желео бих да краја све до објасним и цитирам амбасадора Владимира Кршљанина. Он је 2005. године рекао следеће: „Нама Србима потребна је, не велика, већ јединствена Србија, на коју имамо право, јер смо као народ који је живео у једној држави, насилно подељени. Истовремено треба нам „груписање“ тесно историјски и географски повезаних православних словенских народа Србије, Бугарске и Македоније, какво би, сликовитог поређења ради, неко могао назвати „балканским Бенелуксом“. Формула која једина гарантује трајну стабилност региона, уз отворена врата за укључивање свих других“.

         Мислим да је ово веома тачно. Нико не треба да се осећа повређеним. Ми никоме не треба говоримо да имамо у рукама кључ. Али ми, у сваком случају, знамо правац изласка из кризе.

         Адвокат Петронијевић је, на поменутој вечери, рекао још и ово: ми схватамо да Русија `99. године није могла да помогне Србији.

     Морам да признам да ми је као Русу било пријатно да то чујем, али мислим да је он према нама био благ. Русија је могла и морала да помогне Србији. Морала је да спречи акт разбојништва НАТО земаља које су од 24. марта 1999. године бомбардовале Србију. Али, није спречила зато што су на челу Русије били људи који су гледали у уста Западу.

         На челу Русије тада је била влада чији је министар иностраних послова био Андреј Козирјев који са поносом потом пред камерама изговорио да се поноси што је проамерички министар иностраних послова. Сада су та времена прошла.

         Сада се отвара сасвим нова епоха. Не само у односима Русије и Србије.

         Русија се враћа на Балкан, али се враћа духовно. У историји је био такав покушај.

         Бивши министар иностраних послова Владисав Јовановић, поменуо је Балканску федерацију. Истина је: у периоду од `41. до `46. године, Георги Димитров и Јосип Броз Тито покушали су да формирају Балканску федерацију, пре свега од Југославије и Бугарске.

         Владисав Јовановић је ракао да је то био покушај без дозволе савезника. Међутим, није ствар у савезницима. Стаљин је проценио да би се на Балкану на тај начин могао појавити исувише моћан политички субјект који би сметао утицају Совјетског Савеза. Историја је показала да Стаљин није тада био у праву.

         Сада се отварају могућности за духовно уједињавање словенских народа и Русије. Макар у амбијенту, о ком се говори у цитираном тексту Валдимира Кршљанина. Постанемо ли свесни ове могућности – бићемо на правом путу, не наносећи штету ни једној земљи, ни Истоку ни Западу.

         То је пут духовно-моралне препорода којим је једино могуће и потребно да идемо.   

* Водећи научни сарадник Руског института за стартешка истраживања (РИСИ)


http://fakti.org/srpski-duh/nova-vizantija/rusija-se-duhovno-vraca-na-balkan
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #31 послато: Август 01, 2012, 14:16:34 »

"УН да се укључе у преговоре са Косовом"


Русија сматра да преговорима Београда и Приштине о решавању косовског проблема треба да присуствују и Уједињене нације, изјавио је данас руски амбасадор Александар Конузин.



У решавању косовског проблема да присуствују и УН: Александар Конузин


Он је новинарима у Београду рекао да Русија подржава Србију јер се Србија у решењу косовског проблема придржава међународног права.

Упитан да ли је Русија спремна да се директно укључи у преговоре Конузин је казао да то зависи од договора страна у спору.

"Сматрам да УН треба да буду присутне током регулисања косовског проблема", рекао је Конузин и указао да то што УН до сада нису присуствовале преговорима Београда и Приштине у Бриселу резултат "једностране одлуке".

"Сматрамо да се Србија строго придржава међународног права", рекао је Конузин новинарима након полагања венаца на споменик српским и руским војницима погинулим у Првом светком рату. (Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #32 послато: Август 08, 2012, 07:16:28 »

УН критикује косовску полицију

Шеф УН Бан Кимун оштро критиковао косовску полицију због серије пропуста у протекла три месеца. Стање на Косову мирно, на северу напето. И даље забрињавајуће мали број повратника. Истрага ЕУ о трговини органима се захуктава.



Генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун озбиљно је забринут због реакција косовске полиције током серије инцидената који су пратили прославу Видовдана, наводећи да изостанак акције "озбиљно доводи у питање способност полиције да се избори са кризним ситуацијама и стекне поверење јавности".

Из извештаја Бан Кимуна

Бан Кимун је, истовремено, упутио и озбиљне критике међународној заједници, наводећи да изостанак широког консензуса у великој мери отежава постизање "неопходних компромиса" у процесу решавања проблема између Београда и Приштине.

Овај извештај, у који је Интернет портал Радио-телевизије Србије има увид, подељен је амбасадорима држава-чланица Савета безбедности свега две недеље после посете Бан Кимуна Балкану, током које је боравио у Београду и Приштини.

Савет безбедности ће извештај шефа УН размотрити на седници заказаној за 21. август. Очекује се да на тој седници Русија још једном затражи објашњења око увежбавања либијских и сиријских устаника на Косову.

Еулекс је, истовремено, навео да се захуктава истрага о наводима из извештаја Дика Мартија, наводећи да у интензивирани контакти са особама које имају информације релевантне за ток истраге.

Шеф истражног тима, клинт Вилијамсон је ступио у контакт са неколико држава, како би обезбедло спровођење програма заштите сведока.

Бан Кимун је, пак, иош једном упозорио је на озбиљне проблеме са којима се суочавају мањинске заједнице на Косову, као и на мали број прогнаних Срба који се у протекла три месеца вратио на Косово.

Наводећи податке УНХЦР-а, Бан је навео да се у протекла три месеца на Ксоово вратила 131 особа, односно 45 Срба, пет Рома, 36 Ашкалија и Египћана, 27 Горанаца, 12 Бошњака и пет Албанаца, што је упола мање него у истом периоду прошле године.

Као разлоге таквом развоју ситуације, шеф УН је навео убиство двоје Срба у Талиновцу, нападе на српске куће и возила, као и претње фантомске Албанске националне армије српским повратницима у осам села у околини Клине, после којих су запаљене две српске куће.

Према евиденцији УНМИК-а, у 19 инцидената проваљено је у 23 српске куће, а настављано је и каменовање возила са српским регистарским таблицама.

(РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #33 послато: Август 09, 2012, 08:13:40 »

Мора ли Србија да пусти Косово у УН?


Основни захтев Брисела упућен новим властима у Београду како би се добио датум преговора за чланство у ЕУ јесте нормализација односа са Приштином.

Примена договореног: Косовска Митровица

 
Брисел за сада није потпуно прецизирао све ставке, али постоји неколико услова међу којима су и решење питања севера Косова, односно функционисања тамошњих институција и захтев да Београд не опструише чланство КиМ у међународним институцијама, пише "Блиц".


Тренутни генерални захтев - нормализација односа - не подразумева и фактичко признавање статуса Косова. Нормализација односа, на чему се инсистира, практично значи да се између Београда и Приштине постигну споразуми и уреде односи тако да шта год да се догоди на терену, не прави опструкција.

Властима у Београду и Влади и Председништву већ сада је познато да агенда Брисела садржи примену свега што је договорено током досадашњих разговора, постизање решења за телекомуникације, успостављање политичког дијалога, договор о начину рада институција на северу и да Београд не опструише чланство Косова у међународним организацијама.

- Али, још увек није познато који ниво договора ће бити пресудан за добијање датума преговора. То ће, свакако, Брисел јасно ставити на знање властима у Београду. Примера ради, да ли ће већ за датум преговора захтев бити и да не буде препрека за Косово на путу да постане члан УН или не - каже саговорник „Блица“ из дипломатских кругова.

Када је реч о институцијама на северу, извесно је да ће из Брисела тражити да оне на терену не могу деловати потпуно самостално. Став је да нема поделе Косова и да нема припајања севера централној Србији. Оно о чему ће нове власти морати да преговарају јесте на који ће начин српске институције на северу Косова функционисати у оквиру система Приштине.

Засад није познат модел који ће Брисел ставити на сто. Незванично се наводи да би на северу требало да се оформи асоцијација општина која ће имати посебне везе са Београдом, али преко Приштине - опција налик Ахтисаријевом плану. Решење питања севера подразумева и да на том простору не делују припадници МУП Србије.

Ниво политичког дијалога, односно да ли ће бити на председничком или премијерском нивоу, тек треба да се прецизира. Влада Србије од формирања још није расправљала о евентуалној платформи за преговоре.

Шеф Унмика Фарид Зариф саслушао је у разговору са председником Србије Томиславом Николићем његову иницијативу да се УН активно укључе у даљи ток преговора Београда и Приштине и истакао потребу да се дијалог подигне на виши ниво.

"Руководство ће током августа расправљати о платформи за разговоре са Приштином," а председник Скупштине Небојша Стефановић најавио је да ће парламент "врло брзо утврдити платформу за наставак преговора о Косову“.

Намера Брисела је да преговори отпочну у септембру, а жеља садашње владе да до краја године добије датум преговора.

Цитат
Бан Ки Мун: Неопходан компромис


Генерални секретар УН Бан Ки Мун оштро је критиковао косовску полицију због серије пропуста у протекла три месеца, наводи се у извештају генералног секретара УН који је подељен амбасадорима држава чланица Савета безбедности после Банове посете региону.


Генерални секретар УН упутио је озбиљне критике и међународној заједници, наводећи да изостанак широког консензуса у великој мери отежава постизање неопходних компромиса у процесу решавања проблема између Београда и Приштине.

Савет безбедности УН ће извештај Бан Ки Муна размотрити на седници заказаној за 21. август и очекује се да на тој седници Русија поново затражи објашњења о увежбавању либијских и сиријских устаника на Косову, јавила је Радио-телевизија Србије.

Бан Ки Мун је упозорио на озбиљне проблеме с којима се суочавају мањинске заједнице на Косову, као и на мали број прогнаних Срба који су се у протекла три месеца вратили на Косово. Бан Ки Мун је као главне разлоге за мали број повратника навео убиство двоје Срба у Талиновцу, нападе на српске куће и возила, као и претње фантомске Албанске националне армије српским повратницима.

(Блиц, Бета, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #34 послато: Август 11, 2012, 12:40:18 »

Пет руских авиона МиГ-35 стиже у Батајницу


                                          Миг 35 (Фото: Правда)


Москва – Руски министар одбране Анатолиј Серђуков честитао је путем телефона Александру Вучићу именовање на положај министра одбране Србије, саопштило је руско министарство одбране, а јавио Итар-Тасс.

Министри су у телефонском разговору разговарали о билатералној сарадњи у области одбране и војне технике и плановима за будућност, а Серђуков је свом новом колеги пожелео успех у раду за добробит српских оружаних снага.

Вучић је похвалио учешће српске војне делегације на прослави 100. годишњице руског ратног ваздухопловства, а руска војна делегација ће, заузврат, прославити 100. годишњицу српског ратног ваздухопловства на аеромитнигу у Батајници 2. септембра.

Руска авијациона група за акробатске маневре „Стрижи“, коју чине пет борбених авиона МиГ-35, посетиће Србију, наводи руска агенција.

Најновији Миг-35 фајтер који је опремљен најсавременијом електроником нове генерације и моћним радарима са оптоелектроником за лоцирање циљева на земљи, авион такође носи моћне и комплексне одбрамбене системе.

Русија је спремно изашла на светско тржиште авиона, а посебно на Индијско где је Делхи одвојио до 35 милијарди долара за петогодишњи програм комплетне обнове и реконструкције оружаних снага Индије. Трећина ове суме предвиђена је за ратну авијацију, а то је око 10,4 милијарди долара предвиђених за куповину супер млазних борбених авиона.

Миг-35 ће бити јак конкурент западним авионима. Експерти кажу да јо то само модификација Миг-а 29, а Индија тражи авион пете генерације. Међутим, његова ниска цена и техничке карактеристике су јака предност над западним ривалима.

Руси тврде да је због политичке ситуације за Индију боље да купе овај авион. Политички аспект и политичка оријентација лидера ће уствари да одлуче на тендеру. Овај тендер ће јасно је, бити тест за будућу политичку оријентацију Индије, тврде аналитичари.

vaseljenska
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #35 послато: Август 11, 2012, 12:53:06 »

Хоће ли ти МИГ-ови да сврате мало до Барајева   Намигивање

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #36 послато: Август 20, 2012, 22:49:38 »

Вучић са Рогозином, обилази руске војне фабрике


МИНИСТАР ОДБРАНЕ СРБИЈЕ У СЛУЖБЕНОЈ ПОСЕТИ РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ


     ПРВИ потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић боравиће у Руској Федерацији од 21. до 23. августа 2012. године.

        Том приликом потпредседник Вучић састаће се са Димитријем Рогозином, замеником председника владе Руске Федерације задуженим за одбрамбену индустрију.

        Тема разговора два потпредседника биће унапређење сарадње двеју земаља у области одбране, као и другим областима од заједничког интереса.

        Током посете министар Вучић обићи ће објекте наменске индустрије и упознати се са развојем Руске Федерације у овој области.

Fakti
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #37 послато: Август 21, 2012, 05:52:33 »

Вучић са Рогозином, обилази руске војне фабрике


МИНИСТАР ОДБРАНЕ СРБИЈЕ У СЛУЖБЕНОЈ ПОСЕТИ РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ


     ПРВИ потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић боравиће у Руској Федерацији од 21. до 23. августа 2012. године.

        Том приликом потпредседник Вучић састаће се са Димитријем Рогозином, замеником председника владе Руске Федерације задуженим за одбрамбену индустрију.

        Тема разговора два потпредседника биће унапређење сарадње двеју земаља у области одбране, као и другим областима од заједничког интереса.

        Током посете министар Вучић обићи ће објекте наменске индустрије и упознати се са развојем Руске Федерације у овој области.

Fakti


Надам се да га амери нису врбовали да за њих шпијунира Зеленко
Некако се он много променио, од неких ранијих времена...


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #38 послато: Август 21, 2012, 23:53:36 »

Вучић у Русији због ловаца МИГ-29 и нових ракетних система




Први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић борави у дводневној посети Русији где ће се састати са Димитријем Рогозином, замеником председника Владе Руске Федерације задуженим за одбрамбену индустрију.

Први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић у посети је Русији где ће разговарати са замеником председника руске владе задуженим за одбрамбену индустрију Димитријем Рогозином.

Сусрет Вучића и Рогозина планиран је за сутра, а како је раније најављено, биће речи о унапређењу сарадње две земље у области одбране, као и о другим питањима од заједничког интереса.

Током посете Вучић ће обићи објекте наменске индустрије и упознати се са развојем Руске Федерације у тој области.

Коментатор листа Политика Мирослав Лазански каже да би предмет војнотехничке сарадње Београда и Москве пре свега могао да буде куповина једне ексадриле најновијих руских ловаца миг-29, помоћу којих би, како каже, Србија имала потпуну контролу ваздушног простора.

Према његовим речима могућа је и набавка нових хеликоптера типа ми-17, нових ракетних система да би се систем ПВО модернизовао и нових радара.

„Такође је могућа и заједничка кооперативна делатност и наступи на тржиштима трећих земаља где Србија баштини улогу некадашње војне индустрије бивше Југославије“, истиче је Лазански.

Vestinet
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #39 послато: Август 22, 2012, 06:17:53 »

УН уживо: Косово између Истока и Запада

Завршена седница Савета безбедности УН о Косову. Србију представљао премијер Ивица Дачић. Косовске ставове заступао Хашим Тачи.


18.30 - Завршена седница Савета безбедности УН.

17.47 - Америчка амбасадорка Сјузан Рајс рекла да за "паралелне инситуције" нема места на северу Косова. САД подржава дијалог са циљем да се нормализују односи две државе.

Америчка амбасадорка Сјузан Рајс

17.47 - Решење косовске кризе мора бити резултат преговора... уз поштовање територијалног интегритета и суверенитета Србије, рекао заменик кинеског амбасадора при УН Ванг Мин.  

Заменик кинеског амбасадора при УН, Ванг Мин

17.36 - Русија оштро критиковала серију инцидената усмерених против косовских Срба. Заменик амбасадора Русије, Александар Панкин затражио да се убрза истрага о наводима из извештаја Дика Мартија и да се цео процес стави под надлежност УН.

Заменик руског амбасадора при УН, Александар Панкин

17.14 - Крај надгледане независности је признање напретку постигнутом на Косову... Добросуседски односи су срж напретка ка ЕУ, рекао заменик британског амбададора при УН Филип Парам.


16.58 - Тачи: Приштина је данас безбеднија од већине престоница у региону... Косовски Срби су све задовољнији безбедносним окружењем и питање њихове безбедности више не представља кључни проблем.  

16.51 - Тачи: Косово има најстабилније институције у региону и задржало је фискалну стабилност упркос проблемима у ЕУ.

16.45 - Статус Косова је решен... Косово је изградило демократске и мултиетничке институције, рекао је Хашим Тачи.


16.35
- Србија сматра да су инциденти против Срба наведени у извештају шефа УН део оркестриране кампање усмерене ка чишћењу Срба са Косoва и уништавању српске културне баштине.

16.28
- Србија спремна за дијалог на највишем нивоу, рекао Дачић. Моја влада је спремна да се ангажује на свим нивоима како би се постигло обострано прихватљиво, свеобухватно решење коначног статуса Косова.


16.22 - Премијер Србије Ивица Дачић: Мир, безбедност и стабилност најважнији приоритети нове Владе Србије. Србија никада, експлицитно ни имплицитно, неће признати независност Косова.

16.21
- Шеф УНМИК-а апеловао на чланице Савета безбедности да позитивно искористе свој утицај како би процес преговора напредовао. Статус кво није никоме у интересу, рекао је шеф УНМИК-а.

16.11 - Шеф УНМИК-а Фарид Зариф упозорио на потребу да се дијалог Београда и Приштине настави што пре, као и да се постигнути споразуми примене.

16.09 - Почела седница Савета безбедности УН о Косову.

Савет безбедности Уједињених нација разматрао извештај генералног секретара УН Бан Кимуна о Косову и Метохији. Премијер Ивица Дачић први пут представљао Србију пред најмоћнијих телом светске организације. Седници, такође први пут,  присуствовао и српски шеф дипломатије Иван Мркић. Ставове Косова заступао је премијер Хашим Тачи.

(РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #40 послато: Август 22, 2012, 06:19:56 »

Као што написах на другој теми,

Цитат
Миц по миц и више ништа неће да буде "гадљиво" овој власти да на свим скуповима српски представници седе заједно са шиптарским представницима који су отели део српске земље, НАТОПЉЕНЕ СРПСКОМ КРВЉУ  и прогласили је својом државом.

Ево га, сада и Дачић (актуелни председник владе Републике Србије) седи на истом скупу заједно са Тачијем. Бедно! Зашо је прихватио да шиптар Тачи говори у седишту УН, јер зна се да на тим седницама Савета безбедности УН могу да говоре само чланице УН. Зна се ко је могао у име шиптара да говори и то је одређено Резолуцијом 1244. Овако, прихватањем да Тачи заступа шиптарске ставове, Србија је индиректно признала легалитет шиптарских институција..
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #41 послато: Август 22, 2012, 14:18:33 »

„Русија ће додатно финансијски да помогне Србију“


                Александар Конузин

Србија може да рачуна на додатну финансијску помоћ од Русије, поред кредита од 800 милиона долара намењених српској железници, изјавио је данас амбасадор Русије у Београду Александар Конузин.

„О томе се воде разговори, наравно прво треба да чујемо потребе Србије, а онда треба заједнички да дефинишемо могућности за решавање тих проблема“, рекао је Конузин на састанку поводом реализације руског кредита за железницу.

Амбасадор Конузин је изразио очекивање да ће врло брзо бити конкретних резултата.

На састанку министра саобраћаја Милутина Мркоњића и представника српских и руских железница је најављено да ће први радови на изградњи другог колосека пруге Београд – Панчево, који ће се финансирати руским кредитом, почети на јесен.

Извођачки уговори за реализацију железничких пројеката биће потписани до краја године.

За радове на прузи Београд – Панчево недостаје око 550.000 евра за решавање експропријације и чека се да ревизиона комисија Министарства за грађевину и урбанизам потврдио пројекат, рекли су представници Железница Србије.

Мркоњић је прихватио предлог Конузина да српски и руски железничари статешки наступе у региону и најавио да ће за то бити издвојена одређена средства из буџета његовог министарства.

Српски министар је казао да средства из руског кредита од 800 милиона долара за железницу неће бити преусмерена на друге потребе већ ће бити искључиво наменска.

Vaseljenska


Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #42 послато: Август 22, 2012, 14:20:29 »

Трошење овог зајма треба Конузин да контролише.
Ипак се он доказао као поштен и Србин патриота.
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #43 послато: Август 23, 2012, 01:17:00 »

Вучић са Рогозином, обилази руске војне фабрике


МИНИСТАР ОДБРАНЕ СРБИЈЕ У СЛУЖБЕНОЈ ПОСЕТИ РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ


     ПРВИ потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић боравиће у Руској Федерацији од 21. до 23. августа 2012. године.

        Том приликом потпредседник Вучић састаће се са Димитријем Рогозином, замеником председника владе Руске Федерације задуженим за одбрамбену индустрију.

        Тема разговора два потпредседника биће унапређење сарадње двеју земаља у области одбране, као и другим областима од заједничког интереса.

        Током посете министар Вучић обићи ће објекте наменске индустрије и упознати се са развојем Руске Федерације у овој области.

Fakti


Србија и Русија сарађиваће у војној индустрији

У понедељак почиње рад на плановима о сарадњи Србије и Русије у области наменске индустрије, најавио је први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић.

"Договорена је сарадња на неколико нивоа. За нас је најважнија наша наменска инсдустрија и шта је оно што ми можемо да понудимо руским партнерима, шта је то што можемо заједнички да произведемо и како можемо да изађемо заједно на трећа тржишта", казао је Вучић после сусрета са замеником премијера Русије задуженим за одбрамбену индустрију Дмитријем Рогозином.

Вучић је за Б92 навео да се управо о та три важна сегмента највише разговарало, као и да је договорено да се од понедељка крене у припрему планова, а затим убрзо и у њихову реализацију. Према његовим речима, договорено је да се сарадња  министарстава одбране Србије и Русије подигне на виши ниво.

"Пошто Србија неће ићи ни у један војни блок и о томе имамо скупштинску декларацију, разговарали смо о свим видовима сарадње у доменима министарства одбране, јер је та сарадња у претходном периоду била на врло ниском нивоу. Очекујемо да у наредном периоду та сарадња буде на много вишем нивоу", казао је Вучић и додао да је на састанку у Москви било речи и о другим политичким питањима, јер је Рогозин један од неколико најутицајнијих људи у Русији.

"Мислим да смо договорили и неке значајне ствари везане и за друге области, а посебно за наше привредне аспекте", навео је Вучић, који ће завршног дана боравка у Русији, посетити нека постројења руске наменске индустрије и обавестити се о развоју те делатности у Русији. Он би требало након тога да да и изјаву српским новинарима о резултатима посете.

(Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #44 послато: Август 23, 2012, 01:17:32 »

Ово би било одлично, ако се оствари!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #45 послато: Август 28, 2012, 20:23:10 »

Да ли ће војна сарадња Србије и Русије да се претвори у стратешко партнерство?

                             


У току прошле недеље, Русију је у периоду од 21. до 23. августа посетио Александар Вучић, српски потпредседник Владе и министар одбране . Циљ његовог боравка у Русији су били преговори са руским потпредседником владе Дмитријем Рогозином, задуженим за војно-индустријски комплекс (ВИК) Русије, о свестраној сарадњи Србије и Русије у сфери одбрамбене индустрије. Као резултат – постигнути су договори о узајамном деловању Русије и Србије на више нивоа: у сарадњи на развоју српске војне индустрије, у модернизацији Армије Србије, у заједничкој српско-руској производњи наоружања и заједничком изласку на тржиште продаје војних производа. Осим тога, Александар Вучић је подвукао да су на сусрету у Москви дискутована и политичка питања.

Преговори су били врло динамични, обе стране су, како би се избегли „дуги уводи“ направиле акценат на што бржој реализацији постигнутих споразума: „Република Србија и Руска Федерација су дужне да од идуће недеље праве конкретне кораке ради учвршћивања сарадње у области одбрамбене индустрије“, док ће српски стручњаци почети са разрадом програма и заједничких модела сарадње Србије и Русије у војној индустрији“, – изјавио је А. Вучић. Српски потпредседник је подвукао да је српска делегација наишла на пуно разумевање руске стране. То дозвољава, по његовом мишљењу, да се сви видови руско-српске сарадње у области компетенције министарства одбране подигну на виши ниво, за разлику од претходног периода, када је та сарадња била на врло ниском нивоу .

Што се тиче рокова планирано је да до краја године у Србији буде отворена фабрика за производњу сложених бојевих система, а Русија ће, са своје стране, помоћи пласман производа српске одбрамбене индустрије.

Највероватније је да ће тржиште за продају српског наоружања бити земље Азијске регије, које су за Русију традиционалан купац, док су Србији оне недоступне (Индија, Кина, Вијетнам, као и Венецуела и Алжир). Руска компанија „Рособоронекспорт“ која је у саставу државне корпорације „Ростехнологија“ (једини државни посредник за извоз и увоз читавог спектра крајњих производа, технологија и услуга војне и двојне намене) и која обухвата преко 70 земаља и спада међу највеће операторе на светском тржишту наоружања и војне технике. Русија је, после САД, на другом месту по извозу наоружања (у 2011. години добит од продаје наоружања је износио 12 милијарди долара, а у 2012. години се очекује повећање на 13,5 милијарди). Тако да ће заједнички рад са Русијом на сувоземном наоружању, пре свега, на оклопној техници, за Србију имати огромне перспективе. Представници „Рособоронекспорта“ су констатовали да су руски стручњаци разрадили неколико варијанти модернизације оклопне технике, на више нивоа, која ће моћи да задовољи сваки захтев потенцијалног купца.

За најскорије време је предвиђено да се обави следеће: модернизација комплекса ПВО „Куб“ совјетске производње, који спада у наоружање Армије Србије, док је још пре пар месеци његова модернизација изгледала само маштање о далекој будућности. 2.09. 2012. на аеромитингу који ће бити посвећен стогодишњици српске авијације (на аеродрому у Батајници код Београда) ће први пут после вишегодишњег прекида учествовати и руска група „Стрижи“ на авионима МиГ-29. Игор Амосов, главни представник РСК МиГ за Европу је изјавио да ће компанија која производи авионе такође у Батајницу довести свој МиГ-29, највероватније његову модификацију М2, која се сматра за фаворита на конкурсу за нови авион – ловца-бомбардера српских ВВС.

Најважније се чини то, што је А. Вучић направио паралелу између нове српско-руске фабарике и бившег војно-производног комплекса СФРЈ „Ђуро Ђаковић“ из Славонског брода, Хрватска. „Ђуро Ђаковић“ представља лидера по производњи тенкова (совјетског Т-72 и његове модернизоване верзије М-84), а у бившој југословенској војној индустрији је важио за узор. До распада Југославије био је један од највећих извозника оружја, на свом врхунцу је годишње извозио наоружање и војну опрему у вредности од 4,5 милијарде долара. Међутим, после распада земље фабрика „Ђ. Ђаковић“ је остала у Хрватској, а војна агресија НАТО-а на СРЈ 1999. године је нанела непоправиву штету српској војној индустрији. У периоду који је уследио после агресије НАТО-а српска војна индустрија је успела да обнови само незнатан део. Сада Србија располаже армијом чији је састав кардинално смањен. Ако је Југословенска народна армија 1990. године бројала 220 хиљада људи, сада Армија Србије (која је формирана 2006. године после изласка Црне Горе из савезне државе) има бројни састав од око 30 хиљада. Српска војна индустрија сада броји шест предузећа у којима преовладава државни капитал: „Застава – Оружје“, „Крушик“, „Слобода“. „Милан Благојевић“, „Први партизан“ и „Прва искра“, и они углавном производе барут, муницију и лако стрељачко оружје. Међутим, њима је потребна озбиљна модернизација, јер је „просечна старост“ опреме у њима око 40 година. За њихову модернизацију је потребно бар 100 милиона евра, ако није и више од тога. Србија покушава да се врати на светско тржиште војне индустрије. У 2009. и 2010. години војна индустрија земље је извезла производа у вредности 250 милиона евра. Углавном су то авиони за обуку „Ласта“ , системи за управљање ватром и противтенковски ракетни системи.

Руско-српски уговори из области војне индустрије који су постигнути крајем августа су пре свега важни не само са позиција развоја српске војне индустрије и приближавања Русије на српском тржишту наоружања, већ се ту јасно осећа стратешки смисао.

Политичка елита Србије која је на власт дошла на таласу „наранџасте револуције“ која је свргнула С. Милошевића, тзв. „ДОС“, је Русију држала у запећку своје спољне политике. „Руски фактор“ је помињан искључиво реторички, декларативно, да би се задовољило оно, што тражи друштво које у највећем делу осећа пријатељске симпатије према Русији. То није балансирање између великих држава, јер се према руској страни често саботирало достигнуће и реализација споразума по низу привредних питања, пре свега у вези са Јужним током, док се „заједнички посао“ са Западом из све снаге убрзавао. Спољнополитичка усмереност председника Бориса Тадића је била у максималном задовољавању услова Вашингтона и Брисела, и то никако није био прагматизам, како је то српска власт хтела да прикаже, јер су неприхватљиви политички услови наносили штету српским национално-државним интересима. Повлачење српских власти у односима са Западом и НАТО-ом је довело до тога да су САД и ЕУ навикли и сматрају за потпуно природно да Србија нема својих интереса и позиција (у својој земљи) , већ се као норма прихвата једноставно извршење у Србији свих захтева које поставља линија Вашингтон – Брисел.

Односи са Москвом имају потпуно другачији смисао. Русија никада није постављала нити ће у будућности постављати Србији политичке услове. Шта више, по питању Косова и Метохије Русија се руководила чврстим позицијама, за разлику од Београда који је направио до сада тако озбиљне уступке у преговорима, и то само једностране (по формули: Приштини – све, Србији – ништа) због којих се са сигурношћу може говорити да ти досадашњи договори Београда и Приштине доказују да је Србија де-факто признала независност „Републике Косова“, а у многоме је припремљено и њено признање „де јуре“. Међутим, сарадња са Русијом за Србију има државни карактер, вођен разумом. Заједничка реанимација српске армије и војне индустрије, уз руско инвестирање и технологије ће дозволити да Србија у значајној мери ојача своје међународне и регионалне позиције.

Међутим, то је само почетак. Да ли ће српско-руска сарадња остати у границама фрагментарности, само као део привредног (мада сасвим сигурно узајамно корисног) деловања, или ће изаћи на ниво стратешког партнерства - то у највећој мери зависи од воље новог српског руководства. Почетак сарадње са новом влашћу обећава.


Ана Филимонова

Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #46 послато: Септембар 04, 2012, 14:10:35 »

Српски генерали у Бородинској бици



И Срби имају разлога да буду поносни на Отаџбински рат: чак 10 генерала Срба, већином пореклом из Нове Сербије, допринело је да се 1812. победи Наполеонова армија.

У Србији уочи прославе 200-годишњице Отаџбинског рата 1812. шира јавност мало зна да је у чувеној Бородинској бици у руској војсци ратовало чак десет генерала Срба, већи број команданата нижег ранга и обичних војника.



Генерал Михаило Милорадовић је командовао на централним позицијама код Бородина.

Наиме, у саставу Царске армије императора Александра I под командом фелдмаршала Кутузова били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић.


Графикон: Наполеон у Русији: ратна дејства и веће битке

Неки међу њима су били досељеници у Русију, на пример Ђорђе Арсенијевић Емануил, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић (рођен у Венецији). Међутим, већина поменутих војсковођа углавном били су представници друге или треће генерације Срба досељених у 18. веку на просторе Русије за време цара Петра Великог и царице Јелисавете. Срби су се тада населили у Новоросију, територију ослобођену од Турака и кримских Татара на јужној граници Руске Империје, и формирали покрајине Нова Сербија (северни део данашње Кировоградске области у централном делу данашње Украјине) и Славеносербија (подручје на граници Луганске и Доњецке области на југоистоку Украјине). У овим областима је средином 18. века живело 50.000 досељеника.

Међу овим генералима један је запамћен као велики херој Отаџбинског рата 1812: потомак славне херцеговачке породице Храбреновић, наустрашиви Михаило Милорадовић (1771–1825), који је командовао на централним позицијама руске војске у бици код Бородина. Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља. Он је упутио парламентарце маршалу Мирату са поруком да ће, ако га нападну Французи, одмах запалити град. На тај начин је успео да добије седам часова примирја и за то време је неометано извршио евакуацију своје војске и преосталог становништва. Када је Наполеон са својом војском ушао у напуштену Москву, градом су буктали пожари које су намерно подметнули сами Руси, што је, како је и планирано, имало катастрофалне последице за опстанак гладне и исцрпљене француске војске пред наступајућу зиму.

Потом су уследиле сјајне победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Указом императора Александра I Романова, Михаило Милорадовић је 1813. године добио титулу наследног руског грофа, а 1818. је постао генерал-губернатор Санкт Петербурга.

Током чувеног устанка декабриста 14. децембра 1825. Милорадовић је био на Сенатском тргу, покушавајући да смири побуњене племиће. Генерал, који није био рањен у више од 50 битака, добио је тада две ране, из пиштоља и од бајонета. Када су му извадили метак из плућа, рекао је: „Хвала Богу! Није пуцао војник! Срећан сам!“ Његова последња жеља је била да се ослободи 1500 кметова који су му били у служби.

1812. година: време „Рата и мира“

Пре 200 година Наполеон је повео највећу војску коју је свет до тада видео како би покорио Русију. Русија се, међутим, није уклопила у логику европских агресора.


Татјана Марковић

Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11746



Погледај профил
« Одговор #47 послато: Септембар 11, 2012, 03:51:11 »

Конузин: Русију занима платформа за Косово

Владимир Путин жели да чује планове Владе Србије, нарочито платформу за Косово, каже руски амбасадор Александар Конузин пред састанак Томислава Николића и Владимира Путина. Тај сусрет имаће важне последице по билатералне односе, истакао Конузин.


Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин рекао је да Москва очекује да чује планове српска владе и, посебно, платформу за Косово.

"Москва очекује да ће тај сусрет имати важне последице по билатералне односе, истакао је Конузин, пред сутрашњи састанка председника Томислава Николића и Владимира Путина.

Полазимо од тога да ће председник Србије дати оцену тренутне политичке сутуације у Србији, каква расположења преовлађују у друштву, какви су планови нове српске владе и са којим се проблемима суочава Србија, посебно у економској сфери", рекао је Конузин у интервјуу Танјугу.

Русију, како је додао, посебно интересује како тече израда нове платформе Србије за решавање косовског питања.

"Нама је то важно, јер наш став остаје принципијелан и на страни Србије у овом, за њу изузетно важном, питању", истакао је амбасадор Конузин.

На питање како Москва гледа на спремност Србије да дијалог Београда и Приштине подигне на виши политички ниво, Конузин је одговорио да Русија полази од тога да је међународно-правна основа за регулисање овог питања Резолуција СБ УН 1244.

Према његовим речима, у процес решавања косовског питања укључен је велики број међународних фактора - од ЕУ до појединачних држава, које активно покушавају да утичу на те разговоре и то у највећем броју случајева - на штету Србије.

"Сада је најважније да се да прилика Београду и Приштини да заједнички, директно одреде садржај разговора и њихов ниво, а да се потом дође до договора који би био у складу са фундаменталним принципом Резолуције СБ", нагласио је Конузин.


Споразум о стратешком партнерству

Говрећи о споразуму о стратешком партнерству између Србије и Русије, који још није потписан, Конузин је рекао да је уверен да ће се две државе вратити том документу како би одредиле перспективу сарадње у блиској будућности.

"Задатак је да се у оквиру тог документа одреде главни приоритети наше сарадње у годинама пред нама, с тим што бисмо на основу тих приоритета развијали практичну сарадњу, разрађивали конкретне пројекте, обезбеђивали ресурсе", навео је Конузин.

На питање шта је потребно учинити да добри билатерани односи буду унапређени на плану економије и посебно шта Србија треба да учини како би извукла што већу корист из Споразума о слободној трговини, Конузин каже да Срби треба да покажу већу енергичност.

"У Србији постоји широк спектар робе потребне руском тржишту. Главно је да се успостави механизам допремања робе у Русију уз прихватљиве услове, односно обезбедити контингенте робе, логистичке услове. Често се суочавамо са тим да српски партнери, уместо да то ураде, предлажу да руски пословни људи долазе овде и сами то раде. То кочи нашу сарадњу посебно у домену пољопривреде.", објаснио је Конузин.

Конузин није могао да потврди да ли ће руски председник доћи у Србију почетком децембра када би требало да почну радови на изградњи дела гасовода "Јужни ток" на територији наше земље.

"Знам да је у Русији у децембру планиран почетак изградње гасне и компресорске станице. Ту ће бити свечаност поводом почетка радова на гасоводу 'Јужни ток', требало би да присуствује руски председник, а знам да су позвани и представници Србије. У то време би и у Србији требало да почну радови али када ће доћи Путин то још не могу да кажем", рекао је амбасадор.

Поводом информација да је једна руска компанија заинтересована да преузме Смедеревску Железару, Конузин је потврдио да интерес постоји али није желео да каже о којој компанији је реч.

"Ради се о великој руској компанији, име не бих да откривам јер су ствари у фази разматрања, спроводи се техничка експертиза пројекта. .. Али, заинтересованост постоји и ради се на томе", рекао је он.

Говорећи о евентуалном руском кредиту за помоћ српском буџету, он је рекао да је Русија показала спремност да размотри српску молбу и да је сад у току "конкретан, технички посао како би се одредили услови за одобрење кредита, рокови. "Желим да верујем да ћемо успети да то реализујемо", рекао је Конузин.

Конузин: Енергетски споразум-највећи успех

Сумирајући четворогодишњи мандат, Конузин је као највећи успех навео поптисивање Енергетског споразума децембра 2008. године у атмосфери у Србији која није баш била повољна за тако нешто.

Хуманитарна сарадња, размена у области образовања и посебно изучавање руског језика у Србиј су области у којима није постигнуто све оно што је желео и што је себи поставио као циљ.

Упитан како данас гледа на ситуације када су нека његова иступања у јавности Србије наишла на критике појединих политичара и медија, Конузин је узвратио да сматра да је већи део његових иступања уживао подршку, него што је био критикован.

"Моја иступања уживала су масовну подршку у српској јавности. Добијао сам, после сваког од њих, позитивне реакције, писма, телеграме, на улицама су ми људи прилазили и пружали подршку...Имао сам подршку и од политичких партија - на пример, садашњег председника Србије, чланова бивше и садашње владе, а на Фејсбуку је била отворена страница на којој су ми исказивали подршку", рекао је он.

Говорећи о критичарима, Конузин је истакао да су то су биле невладине организације које се издражавају новцем из иностранства и које имају за циљ да потпомогну учлањење Србије у НАТО или су то били "политички посленици који су одавно одустали од подршке Косову".

Конузин није желео да каже ко ће га наследити у Београду, нити да ли су тачне информације да се ради о Александру Чепурину.

"У дипломатској пракси није уобичајено да се говори о томе ко ће бити нови амбасадор док земља у коју долази не да своју сагласност", закључио је Конузин.

(РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #48 послато: Септембар 12, 2012, 18:28:03 »

Mrkić se oprostio od Konuzina
Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić zahvalio je ruskom ambasadoru Aleksandru Konuzinu na saradnji i zalaganju na unapredjenju bilateralnih odnosa Srbije i Rusije.
Mrkić je na oproštajnom ručku koji je upriličio ambasadoru, koji uskoro odlazi iz Srbije, izarazio nadu da će u narednom periodu doći do intenziviranja veza dveju zemalja u svim oblastima

Srpski ministar je ambasadoru poželeo uspeh na novoj funkciji u Ministarstvu za vanredne situacije Ruske Federacije.

Ministar Mrkić sastao se s ambasadorom Konuzinom dan nakon posete Sočiju, gde je u delegaciji predsednika Srbije Tomislava Nikolića učestvovao u razgovorima s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Mrkić je ambasadoru Konuzinu poželeo uspeh na novoj funkciji u Ministarstvu za vanredne situacije Ruske Federacije, navodi se u saopštenju srpskog MIP-a.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=12&nav_category=11&nav_id=642552

Конузин је био један ретко добар амбасадор,пре свега велики пријатељ Срба и Србије.Не верујем да ће следећи амбасадор успети да буде достојна земена.
Сачувана

Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 683


Zeka


Погледај профил
« Одговор #49 послато: Септембар 14, 2012, 09:55:22 »

КОНУЗИН: Под великим сам утиском енергије с којом нова влада развија руско-српску сарадњу

АМБАСАДОР РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ОРГАНИЗОВАО ОПРОШТАЈНИ ПРИЈЕМ


Председник Србије Томислав НИКОЛИЋ: Александар Конузин је потпуно променио однос руских, али и свих других амбасадора према Србији, уз неке себи својствене гестове, који су долазили из срца и жеље да се Србија развија и да односи Србије и Русије буду што бољи и мислим да никада нису били бољи
Пријему су присустовали патријарх Иринеј, председник Народне скупштине Небојша Стефановић, Венсан Дежер, министри Велимир Илић, Алиса Марић, Братислав Петковић и Милан Бачевић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, Војислав Коштуница, Драган Тодоровић,  Драгољуб Мићуновић...

         
         ПОД великим сам утиском енергије са којом садашња влада ради на развоју руско-српске сарадње – рекао је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин на опроштајном пријему поводом завршетка мандата.

         На пријему у руској амбасади окупило се око 1500 људи који су пожелели да на овај или онај начин кажу `велико хвала` дипломати чији је мандат узидан у нове односе Русије и Србије, човеку којег су многи – за владавине ДС и Бориса Тадића - сматрали и својеврсним амбасадором Срба у Србији.

         Пријему је присуствовао и председник Србије Томислав Николић, који је изјавио да ће Србија наћи начина да се "великом дипломати одужи за све што је учинио да се у Србији макар мало лакше и сигурније живи".

Али, прво је реч узео амбасадор Конузин који је присутне поздравио на српском језику и при том истакао да у Србији има много пријатеља, партнера, колега и познаника. Па, уз осмех, алудирајући на своју ранију познату реченицу, додао: „Овде има много Срба”.

         "Немам довољно српских речи да изразим све што (супруга) Марина и ја осећамо вечерас", рекао је Конузин, који је затим на руском језику изразио захвалност свима с којима је сарађивао током свог мандата. Па нагласио:

         "Желим да захвалим српској влади. Под великим сам утиском енергије с којом садашња влада ради на развоју руско-српске сарадње", казао је руски амбасадор, захваливши се и претходној влади с којом је Русија потписала енергетски споразум и започела рад у тој за две земље приоритетној сфери.

         Амбасадор је указао да је имао добре односе са српским министарствима спољних и унутрашњих послова и подсетио на "пионирски пројекат" српско-руског хуманитарног центра, који је, како је додао, ове године показао сву своју ефикасност.

         Одговарајући на новинарска питања која су се тицала његових речи да је «под великим утиском енергије с којом садашња влада ради на развоју руско-српске сарадње», Конузин је прецизирао: да подржава владу коју је изабрао српски народ, а да Русија подржава Србију.



         Открио је да је Николић био међу првим политичарима са којим се упознао када је дошао у Београд у априлу 2008. године и да од тог момента имају добре односе.

         Николић је оценио да је Александар Конузин потпуно променио однос руских, али и свих других амбасадора према Србији, уз неке себи својствене гестове, "који су долазили из срца и жеље да се Србија развија и да односи Србије и Русије буду што бољи и мислим да никада нису били бољи".

         Своје `слово Конузину`, закључио је речима: "Желим да амбасадору и српском пријатељу Александру Васиљевичу  пожелим срећан пут и да му поручим да не одлази у једину кућу коју има, пошто је и ово кућа у којој је био домаћин а не само радо виђен гост".

         Николић је посебно нагласио да га за руског амбасадора везује дубоко и искрено пријатељство.

         Пријему су присустовали патријарх Иринеј, председник Народне скупштине Небојша Стефановић, министри Велимир Илић, Алиса Марић, Братислав Петковић и Милан Бачевић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, Војислав Коштуница, Драган Тодоровић,  Драгољуб Мићуновић...

         Међу гостима су били и шеф мисије ЕУ у Србији Венсан Дежер, многи амбасадори и представници културног и верског живота и бизниса.

         У оквиру музичког програма, на пријему су наступили Оливер Њего, Јадранка Јовановић, Мерима Његомир и Снежана Берић, познатија као Екстра Нена.

 
Конузин на новој дужности – уз Шојгуа
         
        НЕКИ београдски медији су последњих дана погрешно објавили: да ће Александар Конузин, који због 65 година више не може да буде у активној дипломатској служби, добити функцију у руском Министарству за ванредне ситуације.

         Како Факти незванично сазнају, Конузин засита остаје на сцени, али његов нови ангажман биће – уз губернатора Подмосковске области Сергеја Шојгуа.

Fakti
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Странице: [1] 2 3   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!