forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Јул 26, 2017, 10:48:38


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 [2] 3   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Светска збивања и Србија  (Прочитано 18355 пута)
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #50 послато: Септембар 22, 2012, 08:59:20 »

Срби треба мање да питају друге за мишљење


                                    Александар Конузин


  Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен. Срби треба мање да питају друге за мишљење. Не треба да чекају да неко дође и каже им шта треба да раде и да уместо њих среди економију. Треба да испоље више активности, предузимљивости и српства. То се односи и на очекивања. Не треба очекивати, треба дејствовати!

Александар Конузин је од 2008. до 2012. био Изванредни и опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији. 13. септембра 2012. званично је престао да се бави дипломатијом.

Доскорашњи амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Конузин, у ексклузивном интеревјуу за Руску реч говори о руско-српским односима и резултатима свог мандата.

Г. Конузин, како оцењујете период руско-српских односа од 2008. до 2012, док сте били Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији?

Ја видим тај период као важну фазу продубљивања руско-српских односа. Заиста, у том периоду су споразуми у сфери енергетике усаглашени, потписани и почели су да се реализују. Енергетика је постала приоритетни правац билатералне сарадње. У привреду Србије инвестиране су стотине милиона евра. Зацртани су нови вектори као што је модернизација српске железнице са могућношћу да се тај посао заједнички настави и у суседним земљама. Капитал руских банака проширује сферу своје примене. Руски мали и средњи бизнис такође стиже у Србију. Успостављају се контакти са руским регионима, итд. Велики број Срба ради и послује у Русији.

Активирање економске сарадње праћено је контактима руководстава двеју земаља. Званична посета Д. А. Медведева 20. октобра 2009, у току које смо заједно славили 65-годишњицу ослобођења Београда од немачких фашиста, као и боравак В.В. Путина у српској престоници у марту 2011, представљају важне догађаје у савременим политичким односима двеју земаља.

Истовремено су јачале и културне везе, размене у сфери образовања, као и непосредни контакти руских и српских градова, друштава, школа и људи. Русија и Србија су постале ближе једна другој.

Какве се могућности за билатералне односе отварају данас, када су се и у Србији и у Русији променили председници и владе? Да ли смо заиста на прагу новог доба у билатералним односима?

Имамо огроман потенцијал за продубљивање сарадње. Сада се отварају реалне могућности да се он реализује не само на речима, него и на делу. У току сусрета у Сочију 11. септембра ове године председници В.В. Путин и Т. Николић размотрили су широк спектар питања везаних за билатералне односе. Разговор је био врло конкретан и постигнут је принципијелни договор, а издати су и укази за његову реализацију у пракси. Очекујем да ће се у најскорије време појавити опипљиви резултати.

Какве проблеме у билатералним односима бисте Ви могли да поменете? Има ли у нашим односима стереотипних представа за које се везују нереална очекивања?

Главни проблем је била општа стагнација у друштвено-политичком и економском животу Србије. Српски експерти и сами признају да земља нема разрађену стратегију. Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен. Срби треба мање да питају друге за мишљење. Не треба да чекају да неко дође и каже им шта треба да раде и да уместо њих среди економију. Треба да испоље више активности, предузимљивости и српства. То се односи и на очекивања. Не треба очекивати, треба дејствовати!

Како бисте Ви желели да изгледају билатерални односи Русије и Србије у ближој и даљој будућности?

Веома бих желео да се ти односи развијају хармонично, да буду достојан наставак дубоких вековних веза између Руса и Срба. Желео бих да редовни политички контакти буду праћени енергичном и свеобухватном економском сарадњом, да се обогађујемо колоритом култура које красе наша два самосвојна словенска народа, да заједно развијамо иновационе пројекте попут Руско-српског хуманитарног центра, да непосредни контакти међу нашим људима постану уобичајени у њиховом животу.

У политичким круговима Русије и руским медијима често се може чути да Русија није геополитичка алтернатива ступању у ЕУ и да не види Србију као потенцијалног војног савезника, као чланицу Организације Уговора о заједничкој безбедности или Царинске уније. Како бисте Ви прокоментарисали такво гледиште?

Ја не мислим да односе међу државама треба градити по логици „или-или“. Искуство показује да формуле које немају алтернативу воде у ћорсокак. Треба у потпуности искористити погодности свестране сарадње и извесне постојеће предности тамо где је то могуће, али не на штету других. Такву тактику треба ускладити са јасном националном стратегијом.

Русија много заостаје у односу на Запад када је реч о присуству у друштвеном животу Балкана. Шта мислите, да ли се ситуација реално мења набоље? И шта треба да уради Русија како би обезбедила ефикасно и стално присуство руских медија у Србији?


То је за мене болно питање. Свим силама сам се трудио да допринесем јачању културне размене и уопште очигледнијем присуству Русије у тој сфери. Нешто је и постигнуто. Повећан је број руских стипендија за српске студенте. Трудили смо се да задржимо позиције руског језика. Покренули смо низ медијских пројеката. Све је то мало, споро се напредује у тој области. У Србији постоји непресушно интересовање за друштвени и интелектуални живот у Русији. Поновно увођење преноса војних парада на Црвеном тргу изазвало је велико одушевљење. Ретке ТВ серије постају догађај у српском друштву. Старе совјетске филмове многи гледају са сузама у очима. „Руска реч“ изазива живо интересовање. Ситуација може да се промени и треба је мењати. Мислим да ће предстојећи велики билатерални економски пројекти у Србији доприносити позитивним променама.

На Фејсбуку постоји група фанова руског Амбасадора А.В. Конузина, која броји 13,5 хиљада људи, што је јединствен случај. У групи је била спроведена наградна анкета на тему „Које бих питање поставио руском амбасадору“. Победничка питања су: „Шта сте осећали када сте у Београду били принуђени да браните српске интересе док су српски политичари ћутали?“ и „Да ли је у будућности могуће отварање руске војне базе у Нишу?“. Да ли бисте могли укратко да одговорите на та питања?

Осећања на тој конференцији су била противречна. Са једне стране, тамо су се окупили пронатовски настројени политичари, експерти и НВО (људе друкчијих схватања нису ни пуштали унутра), и они су развијали две теме: Русија као главна глобална претња међународној безбедности, и НАТО као гарант безбедности у свету. Са друге стране, никога није било брига што су се снаге НАТО-а заједно са приштинском полицијом спремале да силом заузму прелазе на административној линији између Косова и Централне Србије, и што су хиљаде породица косовских Срба биле у животној опасности. Ја нисам могао да будем равнодушан према таквој атмосфери, јер сам знао да огромна већина Срба има потпуно друкчије ставове.

Што се тиче отварања војне базе у Нишу, нико није постављао такав циљ.

Руска реч: Са каквим утисцима о Србији и њеном народу напуштате своју дужност?

Срби су народ са богатом историјом, културом и традицијом. Чини ми се да су се последњих година уморили услед систематских притисака, а често и отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор. Људи су се окренули решавању тешких проблема свакодневнице. И ми смо у Русији 90-их година имали такав период. Последњих недеља ситуација у Србији је почела да се мења. Ново руководство земље и њени грађани почели су да говоре о патриотизму, о националним интересима, о српском карактеру. То улива оптимизам. Одлазим из Србије обогаћен утисцима о лепим људима и лепој земљи.


Vaseljenska

        
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #51 послато: Октобар 22, 2012, 10:04:38 »

"Из Москве је од руске амбасаде у Београду затражено да се установи о чему се ради: да није Србија тајно већ ушла у ЕУ?"



 

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ

 

 

Европска унија настоји да по сваку цену минира односе Србије са Русијом. Или је Србија већ ушла у ЕУ само већина нас то још не зна. Наиме, почетком септембра, дан или два пре него што се председник Србије састао у Сочију са председником Русије, на седници ОЕБС-а у Бечу Србија је заједно са свим чланицама ЕУ осудила Москву због случаја групе „Пуси рајат”. Из Москве је од руске амбасаде у Београду затражено да се установи о чему се ради: да није Србија тајно већ ушла у ЕУ? Због тога је амбасадор Русије у Београду упитао наше надлежне о том гласању у Бечу и добио је одговор како је то било „по аутоматизму”. По истом принципу Москва је могла и да откаже посету председника Србије Томислава Николића, па се поставља питање је ли до нашег, или ЕУ аутоматизма дошло „по аутоматизму”, или је неко мислио да су девојчице из групе „Пуси рајат” заправо интерконтиненталне ракете са нуклеарним бојевим главама? Русија је то саопштење ЕУ прогласила „контрапродуктивним”. Али Србија је очигледно најревноснији и најагилнији кандидат за члана ЕУ. Заправо, ми смо правоверци, ништа нас неће омести на том ходу ка бољој будућности и на том путу имамо само једну веру, а то је ЕУ. Кад изаберемо веру, онда ту нема врдања, остајемо верни до краја потопа.Некада комунизам, сада европеизам. Исте „изме”, са истим жаром, обожавањем и безрезервном поданичком лојалношћу заступају практично исти чланови или њихови потомци. Већ ме је страх да нас „по аутоматизму” не уведу и у неки рат у којем учествује ЕУ. Пошто у војним мисијама ЕУ већ суделујемо. У Индијском океану против пирата. Одлично искуство за борбу против пирата на Дунаву.

Дакле, зар нисмо могли да се суздржимо око саопштења ЕУ поводом питања групе „Пуси рајат”? Поготово што желимо да дође до потписивања уговора о стратешком партнерству са Русијом. Где, гле чуда, тек се сада у нашој јавности открива да руске фирме нису у прошлости имале једнак третман на нашем економском простору, као што су га имале западне компаније. Мислио сам да код нас сви имају једнак третман. Преварили су ме.
Министар спољних послова Чешке господин Карел Шварценберг изјављује за један наш дневни лист како је „боље да пристанемо на оно што ионако не можемо да променимо, јер услове морате да испуните”. Мисли господин Шварценберг на Косово, па наставља „да је Србија изгубила рат, а у рату се често губе територије, да је то тако увек било у историји, да свако мора од некога да изгуби”. Заиста нисам знао да се у ратовима некада губе и територије, захваљујем чешком министру спољних послова на епохалном открићу, ваљало би његову изјаву ставити и у школске уџбенике. Истина, колико знам, Чехословачка је изгубила Судете и без рата, без испаљеног метка, али се никада није са том чињеницом помирила. И то је тада била реалност, трупе Вермахта у Судетима, па касније и у Прагу. Зашто Чехословаци тада нису прихватили ту реалност? Па и то је била „Нова Европа”. Без граница. Хитлер их је мало порушио.

„Ко изгуби, мора да прихвати”, каже чешки министар спољних послова и тиме директно доприноси урушавању међународног права. Агресија НАТО-а на Југославију 1999. године изведена је без одлуке Савета безбедности УН, који је једини овлашћен да одобри употребу силе. Онај ко прихвата ту нову реалност, као последицу НАТО агресије даје свој допринос „закону силе, закону царства”. Хоће ли то господин Шварценберг да дефинише и нове норме међународног права?

Какав је онда у том контексту укупан смисао Европе? Владавина права, морал, корупција, национализам, расизам, појединачни интереси, политичко јединство континента, еврократија из Брисела, ароганција? Европа Немачке, или Европа малих отаџбина?
Пре месец дана у једном београдском аутобусу слушао сам дијалог једног млађег Енглеза и једног старијег београдског господина. Београдски је господин упозорио Енглеза да не би смео да држи ноге на седишту и замолио га да их скине. Енглез је био директан: „Нећу, ми смо вас потукли у рату 1999. године”.

Чак ни генерал Весли Кларк није смео, с обзиром на међународно право, то да прогласи ратом, па се касније вајкао да није могао због тога да прогласи ни победу. А Чех покушава да нас увери да су победе и порази вечне категорије. А нису...


ФондСТ
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #52 послато: Октобар 24, 2012, 00:16:54 »

Србија и НАТО: тешко губитнику




Карел Шварценберг, први потпредседник и Министар иностраних послова Чешке – земље која је одавно признала независност Косова - у свом интервјуу коначно је изложио јасну позицију онога што су сви знали или осећали, али су се плашили да то гласно и кажу. Србија – то је земља која је доживела пораз у рату са НАТО. Сада је политика Запада условљена тим резултатом, поражена страна ће платити победнику ресурсима и територијом. Као што се каже vae victis – услове увек одређује победник, а поражени мора бити спреман на сваки трагичан обрт догађаја. Шварценберг је веома отворен: “Нема ничег новог. Све је веома добро познато. Србија мора да напредује по питању Косова. То је јасно. И, то је процес који је у току. Услови се знају и уступака нема. Могу само да посаветујем српске пријатеље да донесу јасну одлуку и да прихвате нешто што ионако не може више да буде промењено… Србија је изгубила рат. A у рату се често губе територије!”1

Карел Шварценберг (1937) је један од најутицајнијих политичара у Европи. Шварценберзи су стара лоза из Аустрије, позната још из XII века. Најпознатији је Адолф Шварценберг – фелдмаршал и царски гроф, који је 1599. године разбио турску војску код утврђења Раб – била је то прва победа над Турцима у Европи. Важно је истаћи да се тренутни јуришни ешалон владајуће елите у Европи (којој припада и Шварценберг) не противи идеји да се Балкан да Турцима “на тацни”. Карел Шварценберг је много година провео у Аустрији и Швајцарској, пошто је породица морала да напусти земљу после 1948. године, јер су их сматрали симболом немачког утицаја (тачније угњетавања) и феудалног терора у прошлости. После “Прашког пролећа” 1968. године, он је активно стао на страну чехословачких дисидената, а између 1984 и 1990. године, предводио је Међународни Хелсиншки Комитет, чија је обавеза била откривање кршења људских права у земљама које су се налазе са друге стране “гвоздене завесе”. За време председниковања Вацлава Хавела, он постаје шеф његове канцеларије (1990-1992). Између осталог, Карел Шварценберг се сматра најбогатијим политичарем у земљи, називајући се становником Централе Европе са пасошем Швајцарске (Шварценберзи су већ половином века били циришки држављани, а Карел има и чешко држављанство). Данас је Шварценберг лидер десничарске партије ТОП 09 која је члан владајуће коалиције у влади Чешке. Карел Шванценберг је као први потпредседник владе и Министар спољних послова Чешке, 20. октобра текуће године иступио са програмом своје кандидатуре за место председника Чешке2… Тако представници древних немачких владајућих породица у Европи, који су постали спроводници експанзионистичких ултралибералних пројеката који гурају народе Источне Европе у сиромаштво и бесправље, данас као победници диктирају Србији услове.

Са тог аспекта, пет рунди преговора Београда и Приштине из 2011. године (март-јул), под покровитељством ЕУ и уз подршку САД, не могу се назвати преговорима као таквим, пошто се Приштина није сагласила ни са једним, па и најмањим уступком. Овакав вид двостраних састанака у прилично уском кругу, уз међународно посредништво (у виду контролног усмеравања), пре подсећа на дорађивање услова послератне капитулације Републике Србије. Због чега се морају испунити три договорене области (признање од стране Србије аката из Матичних књига Приштине, личних докумената и универзитетских диплома) – са нерегулисаним и неуставним правним статусом, које нису ратификоване од стране Скупштине Србије и чак уопште никакав Споразум као такав није ни потписан? И додавање њима “сагласности” о представљању Косова у регионалним форумима као практично независне државе и споразума о “интегрисаном” управљању границама (које Приштина и Запад сматрају искључиво државним границама)? Због тога то нису равноправни споразуми. То су акти безусловне и беспоговорне капитулације, само растегнути после пораза земље. Независно од произашле промене политичког руководства земље, западни политичари не смањују ни темпо ни жестину. И предстојећи преговори неће представљати изузетак. Центар за стратегијска и међународна истраживања при НАТО (Center for Strategic and International Studies) бави се најширим спектром питања – од међународне и регионалне политике и безбедности, до трансекономских интеграција и глобалне промене климе – још у новембру 2011. године у свом периодичном извештају указао је на неопходност преласка будућих преговора Београда и Приштине, са техничког на политички ниво, уз постизање конкретних резултата. Биле су предложене такве тачке, попут: стављање на дневни ред питања о северу Косова и “границе Србија – Косово”; фокусирање на “обнови” и обезбеђењу територијалног интегритета Косова; спровођење широке кампање за свеопште признавање Косова, почевши од пет земаља ЕУ које нису признале независност Косова; прелазак са “међународног надзирања” на “развој земље – регионалне и економске сарадње, “политичког такмичења”, “демократске транспарентности” посредством развоја трансграничне сарадње невладиних организација и слично; завршетак делатности европске мисије ЕУЛЕКС и прелазак на етапу функционисања вишег представника ЕЦ (EU special representative – EUSR), који делује строго у складу и узајамно са амбасадом САД у Приштини; укључивање Косова у процес визне либерализације; почетак преговора са Косовом о Споразуму за стабилизацију и асоцијацију са ЕУ, са предложеним “возним редом” за Приштину, до постанка кандидата за пријем у ЕУ.3 Те тачке се плански испуњавају, без обзира на назив владајуће коалиције у Београду.

Представник Велике Британије у Европском парламенту Најџел Фериџ, у свом интервју указује: “Сви политичари на Балкану само испуњавају нечије задатке... но кључна питања се решавају у Вашингтону и Бриселу, а не у Београду... мени је смешно када ме питају када ће настати Нови Светски Поредак. Па он је одавно наступио. Да ли је он добар или лош, просудите по глобалној ситуацији. Да ли је све у реду или све клизи у пропаст? Али погледајте сами. Србија је пред пропашћу! Ваши политичари су веома уплашени и нервозни, они не знају где да узму новац. Они још не желе да вам саопште да новца нема, да не би демонстрирали панику. Наравно, они вам никада неће рећи да је дошао крај...”. По питању Косова он је приметио да “још није све изгубљено. Проблем је у томе што се ваши политичари довољно не труде да нешто сами реше и ураде, уместо што само питају Брисел и Вашингтон шта да раде даље. Можда север Косова и може бити ваш. Али то ће бити тешко.”4 Са своје стране Данијел Сервер указује да Београд, без обзира на коначно решење статуса Косова, треба да се обавеже да ће интегрисати север Косова под управу Приштине, а “сада морамо дати времена властима у Београду да апсорбују ту идеју”.5

За то време Приштина је продала комплетну покрајинску електродистрибутивну мрежу “Електропривреде Србије”, која опслужује 400 хиљада потрошача, турском концерну “Calik & Limak” за 26, 3 милиона евра. На то Министар енергетике у влади Србије Зорана Михаиловић уопште није обратила пажњу, а са друге стране, није се либила ни изазивања међународног скандала, пошто је једнострано заменила документ о проласку гасовода у тренутку потписивања између Русије и Србије и то без знања Председника Србије. Москва је тај инцидент оценила као “скандал”.6 Весли Кларк, бивши главнокомандујући НАТО, а сад шеф енергетске корпорације “Енвидити” из Канаде, тражи за своју фирму лиценце за истраживање ресурса на Косову и Метохији, са циљем производње синтетичке нафте из угља. Званични подаци говоре да се 76% резерви угља Србије (16 од 20 милиjарди тона), налази на Косову и Метохији – што представља највеће и најекномичније резерве у Европи. Међутим, претварање угља у нафту представља веома прљаву технологију, која загађује природну средину, поготово воду. Али да ли то уопште узбуђује Веслија Кларка – његова компанија намерава да производи 100 хиљада барела нафте на дан.7 Албанска (Приштинска) агенција за приватизацију, већ је нелегално приватизовала добру половину од 1358 српских предузећа у покрајини, при том без сагласности власника. Да подсетимо да се само имовина ЕПС-а у покрајини процењује на 3 милијарде евра, а имовина грађана који су били принуђени да побегну из покрајине, процењује се на 4 милијарде евра.8 Али те силне сада процењене милијарде и практично непроцењиви губици у будућности, нису уопште наведени на почетку преговора између Београда и Приштине.

Док И. Дачић води преговоре са Хашимом Тачијем, једна пуноправна преговарачка страна – лидери косовских Срба – одбила је да призна тзв. “Споразум о интегрисаном управљању границама” и упутили су писмо Председнику и Премијеру Србије тражећи састанак са њима, како би се упознали са “Платформом за Косово и Метохију”. Но, њихово мишљење је игнорисано. У целини, почетак преговарачког процеса карактерише потпуна неприпремљеност српске стране, уз потпуно одбијање да се поштује сопствено законодавство и воља грађана, што све асоцира на вероватну спремност предаје позиција у режиму “даљинског управљања”. Дакле, војна агресија НАТО против Србије сад се спроводи управљаним и контролисаним политичким процесима унутар земље, одузимањем дела територије и ресурса у виду контрибуције. Међутим, ни “победници” нису баш сигурни у ћутљиву сагласност Србије са легализацијом одузимања Косова и Метохије. Са међународно-правног аспекта, Србија има моћне савезнике у Русији и Кини, по питању очувања покрајине у њеном саставу, а већина бирача Томислава Николића је за њега и гласало у нади промене политике, пре свега у односу на Косово и Метохију. Због тога и претпостављено искрцавање западних “десантника” у виду представника САД и ЕУ, Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, очигледно има задатак да новим уценама и претњама убеди српско руководство да начини и последњи корак – предају Косова и Метохије. Развој догађаја ће показати какву одлуку је донео ешалон политичара који је дошао на власт на таласу национално-државничких обећања.

За Србију, са тачке гледишта међународног права, признање независности Косова ће имати апсолутно неповратан карактер. Чак и ако Запад "докрајчи" онога који је оборен и "истресе" де-факто признање, нека злочин почини злочинац, но, сама српска власт не може ићи на злочин против свог народа.


1 http://www.nspm.rs/hronika/karel-svarcenberg-u-ratu-se-gube-teritorije-a-srbija-je-izgubila-rat.html
2 http://www.praga-ru.com/izvestnyie-lichnosti/karel-shvartsenberg.html
3 http://csis.org/files/publication/111110_Bugajski_TransatlanticApproach_web.pdf
4 http://www.vestinet.rs/pogledi/naravno-nikad-vam-nece-reci-da-je-dosao-kraj-ali-srbija-je-pred-krajem
5 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/20/daniiel-server-kluchna-reintegraciia-severa-kosova-sa-ostatkom-kosova.html
6 http://www.nspm.rs/hronika/blic-nikolic-ljut-na-ministarku-energetike.html
7 http://www.vaseljenska.com/vesti/otimanje-srpske-imovine-na-kosmetu/
8 http://www.vaseljenska.com/politika/nova-faza-u-izdaji-srbije-poklanjanje-srpske-imovine-na-kosmetu/


Ана ФИЛИМОНОВА
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #53 послато: Новембар 03, 2012, 03:03:14 »

ОКРЕНУЛИ СМО ЛЕЂА РУСИЈИ

Србија увела санкције Ирану!

Србија се придружила недавно подигнутим санкцијама Европске Уније за заустављање међународног платног промета и увоз гаса из Ирана. Овим дипломатским актом наша земља је окренула леђа Русији која на међународној дипломатској сцени држи страну Техерана.



Постројење у коме се обогаћује уранијум: Ирански нуклеарни програм

Девет држава, кандидата за приступ ЕУ и земаља Европске економске зоне (ЕЕА) - Албанија, Хрватска, Исланд, Лихтенштајн, Македонија, Молдавија, Црна гора, Норвешка и Србија, прикључиле су се санкцијама ЕУ према Ирану, због њиховог нуклеарног програма, преноси ЕУ Обзервер.
У њиховом тексту се јасно наглашава заокрет наше дипломатије и зачуђујућа промена на релацији дипломатских односа Србије и Русије

"Србија као стари савезник Русије, је такође приступила санкцијама Ирану иако је Русија више пута до сада критиковала санкције ЕУ према Ирану", стоји у овом тексту.

Шта ли ће  нам рећи Руси

Западне силе, укључујућу ЕУ и САД, потврдиле су да су санкције ступиле на снагу због иранског нуклеарног програма и њиховог циља да обогате уранијум од кога се може направити нуклеарно наоружање. Ове тврдње Иран је више пута демантовао тврдњама да уранијум обогаћују како би га користили у мирнодопске сврхе.

(Ало)





***

Ко смо ми да уводимо некоме санкције. Превртање очима Да ли наша власт размишља какве последице могу да настану након овог непромишљеног поступка?! Да ли је свесна да ово може да проузрокује и талас терористичких акција  код нас?.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 802



Погледај профил
« Одговор #54 послато: Новембар 03, 2012, 07:44:40 »

  Е,ово је на први поглед капитална глупост али са становишта интереса Америка је још увек неприкосновени светски газда и вероватно би нам,што мерама сопствене државе,што притисцима на државе савезнике нанела већу економску штету него што је ова коју носи један овакав потез.
Сачувана

Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #55 послато: Новембар 12, 2012, 11:13:17 »

ИВАШОВ: Срби без Русије не могу преживети као Срби

БИВШЕГ ШЕФА РУСКЕ ВОЈНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ПРИМИО МИЛОРАД ДОДИК, А ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ - НИЈЕ


         БИВШИ шеф руске војне дипломатије – генерал Леонид Григорјевич Ивашов који је данас на челу московске Академије за геополитичке проблеме – боравио је претходних дана у Београду и Бањалуци.

         У обе српске престонице говорио је о новој Путиновој геополитици у чијем епицентру су (прво) формирање Евроазијске уније, а потом и Евроазијатског савеза.

         У Београду је дао три интервјуа, у Бањалуци један.

         Факти из сва четири преносе релевантне изводе.

         Генерала Ивашова је примио Милорад Додик, а Томислав Николић – није.

 

Ни Русија неће опстати без пријатеља као што су Срби – из интервјуа Печату

Трговати КиМ исто је као да Руси продају икону своје заштитнице Богородице Казанске

Не бих Србима препоручио да журе у ЕУ. Препоручио бих да врло пажљиво проуче проблеме Грчке која се ван ЕУ развијала брже и успешније него сада. Да не говоримо о балтичким државама које су изгубиле импулс развоја. Они сада једу укусније, али мање. У сваком случају, не развијају се ни у културном смислу, а више немају ни сопствену науку
НАТО није инструмент држава, већ инструмент финансијске олигархије, и главни задатак је да одржава долар и евро, да пљачка ресурсе других земаља, да обара и поставља прозападне режиме и да смањује улогу држава у свету. Видимо да поједине земље престају да играју улогу у светској политици и привреди. Светска транснационална асоцијација тајкуна одржава НАТО и цео систем. То је бандитска организација фашистичког типа
Словенски свет је позван да извуче планету из катаклизме. Нико осим Русије неће моћи да заузме место лидера у свету, да буде његово духовно средиште
Пред Русијом се налазе велики пројекти – северни морски пут, океански пут, пројекти изградње евроазијске железничке магистрале, која ће повезати Европу са Кином и целом Азијом, и други. Све ово чини Русију језгром за консолидацију снага цивилизација које желе да живе на нови начин


        СРБИЈА представља део заједничког духовног простора. Она је наш савезник који се супротставља агресији, култури смрти. А Русија се бори за поштен свет и то исто жели и вашој земљи. Пријатељи морају да се сакупљају. Сетимо се кинеске изреке: „Сакупљај пријатеље, а непријатељи ће сами доћи.“

         Мислим да и Срби данас схватају да без Русије не могу преживети као Срби. А и Русија у 21. веку као цивилизација неће моћи да опстане без својих пријатеља, као што су Срби, Белоруси, Украјинци и Бугари.

        Када је реч о уласку у ЕУ, шта бисте препоручили Србији?




         Не бих Србима препоручио да журе у ЕУ. Препоручио бих да врло пажљиво проуче проблеме Грчке која се ван ЕУ развијала брже и успешније него сада. Да не говоримо о балтичким државама које су изгубиле импулс развоја. Они сада једу укусније, али мање. У сваком случају, не развијају се ни у културном смислу, а више немају ни сопствену науку. У Европској Унији сви размишљају како да зараде да би преживели и ми видимо да отворено европско тржиште омогућава Француској и Немачкој и другим развијеним земљама да гуше привреду и развој свих других земаља. А пошто је Грчка престала да производи, она све више упада у дугове да би уопште преживела. С друге стране, земље Истока се развијају не само у привредном, већ и у културном и научном смислу, као и са духовне стране. На Западу је духовна страна умрла.

         Колико војнобезбедносна процена НАТО-а игра улогу у смислу препоруке једне земље, њене спремности да уђе у ЕУ?
         
         Као што знате, НАТО није инструмент држава, већ инструмент финансијске олигархије, и главни задатак је да одржава долар и евро, да пљачка ресурсе других земаља, да обара и поставља прозападне режиме и да смањује улогу држава у свету. Видимо да поједине земље престају да играју улогу у светској политици и привреди. Светска транснационална асоцијација тајкуна одржава НАТО и цео систем. То је бандитска организација фашистичког типа и када се ради о питању уласка или не у НАТО, неопходно је размислити да ли би се требало прикључити тој бандитској, пљачкашкој структури.

          Да ли би Русија могла да се појави као фактор стабилности на Балкану и одигра улогу у још неразјашњеној ситуацији око Космета?
         
          Срби морају сами да одреде да ли су спремни да тргују са својом светињом, јер трговати са Косметом исто је као када би ми Руси продали чудотворну икону Богородице Казанске, заштитнице Русије, прерачунавајући се да ли јој је цена велика или мала. У нашем словенском свету постоје свете ствари које се никада не смеју продавати или предавати. Због тога се ситуација у свету мења, и данас би проблем Космета требало замрзнути и уопште не водити разговоре о његовом признању. Требало би се борити за враћање Косова и других поклада за то не би смело да буде. Зато ми подржавамо борбу Срба и других народа који су угњетавани на Космету.

         Требало би се борити на међународној арени за враћање ове светиње Србији и, наравно, супротставити се косовској криминалној држави. А ситуација у свету ће се сигурно променити. И Русија постаје све јача и цео свет се обједињује око супротстављања агресивној идеји САД-а и НАТО-а. Погледајте идеолога либерализма Бжежинског који је раније тврдио да је Запад на челу са Америком постао господар целог света. Другу књигу је објавио после 15 година. Она се зове „Глобално лидерство или хегемонија“ и у њој се улога Запада и Америке од поменутог господара помера на тек лидера целог света.

         Последњи рад је „Последња шанса“, у којем позива и Запад и Америку да се припреме за позицију другог места у свету. Другим речима, он каже да се Америка и Запад могу распасти. А други аналитичари и истраживачи пишу књиге под називом „Смрт Запада“, „Смрт Америке“ и слично, а такве књиге пише и помоћник два председника Америке.

        Поменули сте стварање посебне православне цивилизације као алтернативе западном погледу на свет. Да ли је то ефикаснији начин парирања Америци од нуклеарног наоружања?




         Русија је као и цео православни свет сасвим другачија цивилизација. Ми смо се формирали на сасвим другим принципима, за разлику од Запада, имамо другачији карактер и перцепција света нам је другачија. То не приписујемо сами себи. О томе се говори и на Западу. Постоје један заборављени аутор и једна заборављена књига. То је немачки филозоф Валт Шубер који је 1938. објавио књигу „Европа и душа истока“. Под душом истока подразумевао је Русију. Он је супротставио Западну Европу и словенски свет, и рекао је следећу реченицу: Наредни векови припадају Словенима, јер је Запад поклонио човечанству технологију и систем државне управе, али га је лишио душе. А без душе човечанство не може да живи и да се развија. Цитираћу српског мислиоца, преподобног Јустина Поповића. Он је написао: „Својом „безгрешношћу“ и гордом самодовољношћу, Европски човек је себе осудио на смрт после које по закону људске логике нема васкрсења“. А Европу је претворио у огромно гробље.

         Због тога ми Словени православни живимо да бисмо дали могућност другим народима и цивилизацијама да се развијају. Цела историја Запада представља историју насилног уништавања других народа. Ми имамо различиту перцепцију света и различиту суштину, наша матрица је светост и исправност, односно честитост. На Западу је то насилност, корист и због тога су сви словенски руски историчари и филозофи словенски свет сматрали аутохтоном цивилизацијом. Због тога видимо да Запад који покреће светске процесе води човечанство у пропаст.

         Зато се Русија претвара у самобитан евроазијски центар. Русија не само ракетама већ и својом перцепцијом света у којој је очита жеља да се сви народи развијају без рата и насиља, постаје координатор духовних цивилизација које се разликују од западних. Нажалост, Русија 20. века ову улогу није извршавала.

         Сада се Русија окреће од Запада ка Истоку, обнављајући јединствени духовни простор православних народа и видимо да Русија почиње да се супротставља агресији и насиљу. То се види на примеру Сирије. И САД и Европа конкуришу између себе, али су солидарни у томе да буду диктатори или доминантни субјект у свету. То је организована цивилизација која има снажну војну силу за решавање циљева, уништавање супарника, подривање утицаја, освајање њихових ресурса. С друге стране, видимо процес формирања других светских етнокултурних цивилизација.

         Да ли стварањем Евроазијског савеза Русија потврђује своју месијанску улогу коју ужива у свести православног човека?
         
         Словенски свет је позван да извуче планету из катаклизме. Нико осим Русије неће моћи да заузме место лидера у свету, да буде његово духовно средиште. Са Индијом и Кином имамо нормалне односе, у исламском свету, ако се будемо понашали како ваља, мислим да ће односи бити грађени на пријатељској основи, а ту су и Латинска Америка, Африка, Афричка Унија. Русија заиста држи Азију и Европу. Мислим да ће они признати духовно цивилизацијско лидерство Русије. Јер погледајте величину територије највеће земље у свету, вертикалне и хоризонталне ресурсе Русије, интелектуални потенцијал код Словена, као божји дар, Николу Теслу, Ломоносова, Мендељејева... С друге стране, пред Русијом се налазе пројекти – северни морски пут, океански пут, пројекти изградње евроазијске железничке магистрале, који повезује Европу са Кином и целом Азијом, и други. Аве ово чини Русију језгром за консолидацију снага цивилизација које желе да живе на нови начин.

 

Евроазијски савез може бити главни конкурент Америци – из интервјуа Политици

Трећег светског рата неће бити, али САД више неће бити први центар
 светске моћи




САД ће подстицати сукобе да би поткопале економију Кине, да би у Кини изазвале социјалне потресе, да би поквариле односе Кине и Русије. Но, ако процес јачања Шангајске организације буде ишао брже, то ће натерати САД да се смире, јер неће више бити једини геополитички центар силе. Унутрашњу политику Обамине администрације одредиће надолазећа нова финансијско-економска криза
Ако НАТО нападне Сирију - односи између Русије и алијансе били би трајно прекинути, можда бисмо прогласили НАТО непријатељем, а могуће је да бисмо и Сирији пружили војну помоћ

 

         Генерале, после победе Барака Обаме, куда иде Америка?
         
         САД ће се суочити са процесом промене геополитичке ситуације у свету, и то ће доста утицати на америчку спољну и унутрашњу политику. Ако се велики Евроазијски савез буде формирао и постане основни конкурент Америци у борби за утицај на светске процесе, онда ће САД морати да се спремају за улогу другог центра светске моћи. Хоће ли то ићи мирно или ће Обама тежити рату, видећемо. Многи амерички политичари, истраживачи и финансијери говоре о трећем светском рату. Ја не мислим тако и сматрам да трећег светског рата неће бити, али ће САД подстицати сукобе да би поткопале економију Кине, да би у Кини изазвале социјалне потресе, да би поквариле односе Кине и Русије. Но, ако процес јачања Шангајске организације буде ишао брже, то ће натерати САД да се смире, јер неће више бити једини геополитички центар силе. Унутрашњу политику Обамине администрације одредиће надолазећа нова финансијско-економска криза.

         Садашњи ниво односа НАТО–Русија?
         
         Ја бих то назвао „дежурни режим на леру“. То је низак интензитет односа. После напада НАТО-а на Либију прошле године, нема активних односа између Русије и НАТО-а.

         Шта ако НАТО нападне Сирију, односно ако директно војним снагама подржи сиријску опозицију? Како ће реаговати Москва?
         
         У том случају сви односи између Русије и НАТО-а били би трајно прекинути, можда бисмо прогласили НАТО непријатељем, а могуће је да бисмо и Сирији пружили војну помоћ.

 

Пажња Русије према Србији ће расти - из интервјуа Радио-телевизији Србије

Србија да одлучи хоће ли бити у ЕУ и НАТО или савезник Русије


                               Томислав Николић и Владимир Путин

Председник Путин изабрао један други вектор развоја Руске Федерације. Ако су раније приоритети наше политике били базирани на добрим односима са Америком и Европом, сада је најважније стварање Евроазијског савеза чији ће Русија бити геополитички центар
Промениће се политика Истока и мислим да ће ту важну улогу одиграти Шангајска организација за сарадњу, која ће се трансформисати у Евроазијатски савез. У њему ће, на моју велику радост, главне улоге играти Русија, Кина и Индија. У тај савез ће ући и Иран, Пакистан, Авганистан и Монголија. Биће то права алтернатива западном свету
У Сирији су се сударили исток и запад, али ја мислим да ће победити идеја истока. Русија је кроз позицију према Сирији започела националну борбу за своју самосталност - и унутрашњу и спољну

 

          Господине Ивашов, да почнемо од најсвежијег догађаја на геополитичкој карти света. Америка је добила новог - старог председника. Како видите будуће односе Русије и Сједињених америчких држава?
         
           - Америка је добила новог - старог председника, али безбедносна и унутрашња политика се неће променити јер политику једне земље не одређује само њен председник, већ и токови светске политике. Кад је реч о нашим односима, мислим да ће се битно променити, делом због тога што је председник Путин изабрао један други вектор развоја Руске Федерације. Ако су раније приоритети наше политике били базирани на добрим односима са Америком и Европом, сада је најважније стварање Евроазијског савеза, чији ће Русија бити геополитички центар. Промениће се политика истока и мислим да ће ту важну улогу одиграти Шангајска организација за сарадњу, која ће се трансформисати у Евроазијатски савез. У њему ће, на моју велику радост, главне улоге играти Русија, Кина и Индија. У тај савез ће ући и Иран, Пакистан, Авганистан и Монголија. Биће то права алтернатива западном свету.

          Регион Блиског истока је једно од светских жаришта, шта је по вашем мишљењу најбоље решење за ситуацију у Сирији, с обзиром на опречне ставове Америке и Русије?
         
         - Русија је двадесет година слушала политику Америке и играла у том ритму. Данас Русија демонстрира своју самосталност, а Сједињене државе су принуђене да се усаглашавју са политиком Русије, тим пре што тесно сарађујемо са Кином. Русија није допуштала бомбардовање и агресију упућену Сирији, а хуманитарним колонама текло је оружје. У Сирији су се сударили исток и запад, али ја мислим да ће победити идеја истока. Русија је кроз позицију према Сирији започела националну борбу за своју самосталност - и унутрашњу и спољну.

           Где је Србија у том великом тенису, на терену са светским велесилама?

        * Најпре желим да говорим о светској тенденцији, глобалној транснационалној сарадњи. Међутим, у томе главну реч води светска финансијска олигархија која свет претпоставља својим личним интересима и америчком долару. Али униполарни свет није могућ. Видимо да се утицај мањих држава смањује и да настају савези. Русија кроз стварање Евроазијског савеза заговара две матрице: једна је православна - словенска, а друга је евроазијска. У првом случају Балканске земље, пре свих Србија, веома су важне јер су нам духовни, културни и економски савезници. Зато ће пажња Русије према Србији да расте, али очекујем и да ће се Србија одлучити, хоће ли бити у Европској унији, у НАТО-у или ће бити партнер Русије.

(Напомена: у видео верзији интервјуа РТС-у се чује да Ивашов не каже „или ће бити партнер Русије“, већ каже „или ће бити савезник Русије или неутрална држава“).

 

Москва више не тражи савезника на Западу - из интервјуа Прес РС

После свих лутања, Русија се враћа Истоку, православном и словенском простору



БиХ није савез народа. Такав савез може имати само привремени карактер. Савез Републике Српске са словенским народима Русије, Украјине, Белорусије и, наравно, Србије је природан, а претпостављам да би се њему могле придружити Бугарска и Македонија и сви остали словенски народи
Русија је велика многонационална држава и пред њом је сада задатак да успостави Евроазијски савез. У том савезу постоје две матрице, једна је православно-словенска, а друга је евроазијска, односно руско-турска

         
         ПРЕДСЕДНИК Академије за геополитичке проблеме Руске Федерације и генерал-пуковник руске армије Леонид Ивашов тврди да је Босна и Херцеговина оваква каква је сада привремена појава.

         Наш саговорник истиче да је БиХ нека врста савезне државе, с тим да тај савез није добровољан и није природан, као што би то био случај са савезом Републике Српске и Србије.

         - Све што је конструисано Дејтонским мировним споразумом привремено је и нема никакву перспективу. По мом мишљењу, БиХ је неприродна коалиција која је створена да би се превазишле последице страшног рата који се водио на њеној територији - поручује Ивашов.

          Ако је БиХ неприродан савез, шта би био природан?
         
         - Природан савез је савез православних народа, а БиХ није савез народа. Дакле, такав савез може имати само привремен карактер. Савез РС са словенским народима Русије, Украјине, Белорусије и, наравно, Србије је природан, а претпостављам да би се њему могле придружити Бугарска и Македонија и сви остали словенски народи. Они треба да траже заједничке основе за изградњу јединственог културног, духовног и економског простора.

            Како оцењујете сарадњу Српске и Русије и да ли она може да се побољша?
         
         - Треба рећи да је Русија скоро 20 година тражила себи савезника на Западу, првенствено у САД и Западној Европи. Данас је председнику Путину савршено јасно да у Западној Европи и у Северној Америци савезника нема и не може бити. Зато се сада ми поново окрећемо Истоку, и својим старим, провереним, искреним савезницима по духовној блискости.

          Шта то значи за Србе и Српску?
         
         - Данас је неопходно градити јединствен православни, словенски простор. Зато се Русија након свих колебања и различитих покушаја враћа православном словенском простору. Због тога треба очекивати да ће се у свим сферама, духовној, културној, друштвеној и економској, односи даље развијати и јачати.

           Кад говорите о јединству словенских народа, да ли мислите само на православце или је могућ савез и са, на пример, Словенима који су другачије вероисповести?
         
        - Сарадња је могућа са свима. Русија је, на пример, велика многонационална држава и пред њом је сада задатак да успостави Евроазијски савез. У том савезу постоје две матрице, једна је православно-словенска, а друга је евроазијска, односно руско-турска. Истина, на нашем простору није било сурових ратова. Нажалост, ви сте на Балкану имали сукоб и са Хрватима и с муслиманима и зато кажем да је сарадња могућа, али искључиво на основу интереса.

          Који су то интереси?
         
        - Најважнија је сарадња у области безбедности, да не би беснео криминал и да се не би ширио тероризам. Чвршћег духовног савеза не може бити.


Факти

 
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #56 послато: Новембар 13, 2012, 11:03:36 »

Генерал Леонид Георгијевич Ивашов: Јастреб сам, поносим се тим




У ком ће правцу ићи америчко-руски војни односи после избора у САД? Шта ће бити са Сиријом, а шта на Балкану са америчким ракетним штитом? Пензионисани генерал-пуковник Леонид Ивашов, најугледнији руски војни стручњак, управо на захтев председника Владимира Путина пише нову геополитичку стратегију Русије.

Генерал Ивашов је пријатељ Србије, својевремено је имао велики сукоб са премијером Черномирдином око Косова и тврди да је Черномирдин 1999. преварио Србију.

Генерале, после победе Барака Обаме, куда иде Америка?


САД ће се суочити са процесом промене геополитичке ситуације у свету, и то ће доста утицати на америчку спољну и унутрашњу политику. Ако се велики Евроазијски савез буде формирао и постане основни конкурент Америци у борби за утицај на светске процесе, онда ће САД морати да се спремају за улогу другог центра светске моћи. Хоће ли то ићи мирно или ће Обама тежити рату, видећемо. Многи амерички политичари, истраживачи и финансијери говоре о трећем светском рату. Ја не мислим тако и сматрам да трећег светског рата неће бити, али ће САД подстицати сукобе да би поткопале економију Кине, да би у Кини изазвале социјалне потресе, да би поквариле односе Кине и Русије. Но, ако процес јачања Шангајске организације буде ишао брже, то ће натерати САД да се смире, јер неће више бити једини геополитички центар силе. Унутрашњу политику Обамине администрације одредиће надолазећа нова финансијско-економска криза.

Ви сте били идејни зачетник акције доласка руских падобранаца из базе у Угљевику у БиХ на аеродром Слатина крај Приштине на крају рата, агресије НАТО-а на Југославију 1999?

Да, ја и моји потчињени официри били смо дужни да одговоримо НАТО-у, да му не дозволимо да први уђе на то подручје и успостави свој поредак.

Постоје шпекулације да тадашњи руски председник Борис Јељцин уопште није знао за тај покрет руских трупа?

Председник је знао за ту операцију, али није био упознат са детаљима. Он је одобрио покрет јединице.

Како је онда касније дошло скоро до неке врсте извињења Москве Вашингтону?

Тадашњи министар спољних послова Русије Иванов није знао за ту акцију.

Ви знате да је врховни командант НАТО-а генерал Весли Кларк наредио команданту снага које су улазиле на Косово, британском генералу Мајку Џексону, да силом избаци руске падобранце са аеродрома Слатина. Генерал Џексон није послушао наређење генерала Кларка, рекавши му „да не жели да изазове почетак трећег светског рата“. Шта би се догодило да су снаге НАТО-а припуцале тада по руским војницима? Трећи светски рат?

Не, не би било трећег светског рата, јер да би се припуцало по руским војницима потребна је била одлука Савета НАТО-а. А међу чланицама тог савета су и три државе које су биле енергично против таквог развоја догађаја.

Које су то три државе?


Нека остане тајна.

Ипак, не можете да негирате да је постојала велика опасност од сукоба руских војника и војника НАТО-а на аеродрому Слатина?

Знате, једна је ствар некажњено и противно међународном праву бомбардовати Србију, ратовати са Србијом, а друга је ствар ратовати са Русијом. Имали смо договор са Југословенском армијом: у случају да НАТО силом крене на руске падобранце – да Југословенска армија заједно са нашим војницима прихвати борбу са снагама НАТО-а на Косову. У том тренутку Југословенска војска још није почела ни да се повлачи са Косова, била је у борбеном распореду практично неокрњена, док су снаге НАТО-а тек улазиле на Косово. Све је то НАТО знао и зато британски генерал Џексон и није хтео да нареди било какав сукоб са руским падобранцима. Мене је један немачки генерал тада упитао, до чега такав инцидент може да доведе? Рекао сам му: ако нападну руску војску, да се онда спреме да бране Брисел.

Зашто је руска војска после неколико година отишла са Косова?

Наш тадашњи министар одбране Иванов и начелник Генералштаба генерал Квашњин били су под утицајем Американаца и они су предложили председнику такву одлуку.

Министар одбране Русије и начелник Генералштаба руских оружаних снага да буду под утицајем Американаца? Не могу да верујем.

Да, они су сматрали да безбедност Русије није могућа без помоћи САД.

Је ли због тога тадашњи министар одбране Иванов смењен?

Не знам све разлоге за његову смену.

Али он је сада шеф Путинове администрације?

Да, јесте. Но, оно је било време када смо се свуда по свету повлачили. Отишли смо из велике обавештајне базе и центра Лурдес на Куби, отишли смо из велике војне базе Кам Ран у Вијетнаму, отишли смо и са Косова. Сада покушавамо да се вратимо.

И на Кубу?

Могуће.

Кажете да је одлука о одласку руске војске са Косова била под утицајем Американаца, али тада је предсeдник Русије био Владимир Путин у свом првом мандату?

Путин је тада слушао своје либерално окружење, слушао је Иванова и Квашњина.

А данас, кога данас слуша председник Путин?


Данас је председник сменио трговца намештајем са положаја министра одбране Русије. Сердјуков је смењен. Нови министар одбране генерал армије Сергеј Шојгу, херој Русије, одличан је организатор и право решење за министра одбране.

Амерички антиракетни штит у Румунији? Колико је то велика претња безбедности Русије?


Ми на тај систем у Румунији гледамо мирно, то је тамо само део великог америчког система, односно део поморског система антиракетне одбране. Америка опрема 41 ратни брод системом антиракетне одбране и ти бродови могу да се појаве у свим морима и океанима, од Баренцовог до Црног мора, и то јесте велика опасност.

Како ћете реаговати ако се ти амерички ратни бродови са елементима противракетне одбране појаве у Црном мору, у међународним водама, или у територијалним водама Румуније? Постоји Конвенција из Монтреа из 1936. године која регулише боравак ратних бродова у Црном мору и оних земаља које не излазе на Црно море?

По тој конвенцији право контроле упловљавања свих ратних бродова у Црно море имају Турци. А Турска је чланица НАТО-а и савезник САД. Само присуство ратних бродова са елементима система антиракетне одбране у Црном мору носи опасност.

У време Варшавског уговора Совјетски Савез није имао војне базе у Румунији и у Бугарској. Сада тамо војне базе имају Американци, односно НАТО. Носи ли то и ризик евентуалног нуклеарног рата на Балкану?


Уколико дође до кризе, то би могао да буде удар конвенционалним борбеним средствима. То неће нужно и одмах захтевати удар и нуклеарним оружјем, јер су главне трајекторије евентуалне размене нуклеарних удара између Русије и САД на северу.

Да ли је процес ширења НАТО-а на исток застао у Грузији?

Није само Грузија у питању, ту су још и Азербејџан, Узбекистан, Таџикистан, Киргизија, тамо су структуре НАТО-а већ присутне. Русија сада са Кином решава задатак потискивања НАТО-а из тих држава. У време када је председник Русије био Дмитриј Медведев било је одобрено и формирање логистичке базе НАТО-а на територији Русије, у Уљановску, ради снабдевања трупа ИСАФ у Авганистану.

Какав је сада статус те базе?

Она постоји, и даље је у функцији логистичке подршке снагама ИСАФ-а у Авганистану.

Колико НАТО за то плаћа Русији?

Скоро ништа.

Како је то могуће?

Браћа либерали. Но, сада је код нас у току велика кампања против те базе. Донедавни министар одбране Сердјуков највећи је кривац за ту базу. Ипак, та ће база функционисати још неко време, али после повлачења снага ИСАФ-а из Авганистана 2014. године, председник Путин ће је затворити.

Војни односи између Русије и САД?

У време Иванова и Сердјукова имали смо и неке вежбе снага ПВО заједно с Американцима. Мислим да тога више неће бити.

Садашњи ниво односа НАТО–Русија?

Ја бих то назвао „дежурни режим на леру“. То је низак интензитет односа. После напада НАТО-а на Либију прошле године, нема активних односа између Русије и НАТО-а.

Је ли искуство из Либије одредило став Москве у случају садашњег сукоба у Сирији?

Управо тако, Путин је у време напада НАТО-а на Либију био премијер и био је оштро против напада на Либију. Он је то назвао и „крсташким ратом“, био је против тадашњег става Кремља о томе. Али тада је председник био Медведев, и то је била пукотина у њиховим односима.

Како је то превазиђено?

Медведев се не каје, Путин га не критикује због тога. Русија са Путином на челу већ је три пута ставила вето у Савету безбедности око Сирије. Тога није било ни у време хладног рата.

Шта ако НАТО нападне Сирију, односно ако директно војним снагама подржи сиријску опозицију? Како ће реаговати Москва?

У том случају сви односи између Русије и НАТО-а били би трајно прекинути, можда бисмо прогласили НАТО непријатељем, а могуће је да бисмо и Сирији пружили војну помоћ.

Имате ли утисак да НАТО војно опкољава Русију?

Ја управо о томе и говорим већ годинама.

Модернизација Руске војске? Докле се стигло? Где је тежиште, на нуклеарним снагама за одвраћање, или на конвенционалним средствима?

Са дивизијског се прелази на бригадни систем. Нуклеарна средства одвраћања модернизујемо по већ усвојеном програму развоја, док конвенционална развијамо по убрзаном програму. Смењени министар одбране Сердјуков допринео је да се војнопривредни комплекс доведе у нарушено стање, да нам оружје застарева. Очекујем да Сердјуков заврши у затвору, а да генерал Макаров, начелник Генералштаба, такође буде смењен.

Војна сарадња Русије и Србије?

До сада је била слаба, заправо, већ дуже је слаба.

Па био је недавно сусрет Рогозин–Вучић.

Добро, то је тек почетак, можемо помоћи Србији у ремонту војне технике, имамо могућности заједничког истраживања и производње у војнотехничкој области, у школовању кадрова.

Шта би, по вама, Србија добила, а шта изгубила уласком у НАТО?

Уласком у НАТО Србија би ушла у друштво разбојника. Изгубила би свој углед и ауторитет, морала би да ратује у операцијама НАТО-а против других земаља. Реците ми шта је добила Бугарска учешћем у рату у Авганистану?

Добила је улазак у ЕУ.

Да, помогли су им да живе на кредит, не дозвољавају им да развију своју економију. Погледајте Грчку, Мађарску…

Вас на Западу зову главним јастребом руског војног естаблишмента?


Поносан сам на то, јастреб је поносна птица на коју вране могу само да креште. Некадашњи генерални секретар НАТО-а лорд Робертсон рекао је за мене да никада нисам заговарао рат, нити повлачио кораке у том правцу, али да сам увек био против агресора. То јесам и на то сам поносан.


Фонд ст
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #57 послато: Новембар 17, 2012, 09:20:31 »

Београд прихвата принципе хуманитарних интервенција НАТО пакта?





 Процес приближавања Србије НАТО пакту одвија се на сличан начин као и фактичко признање Косова и Метохије које спроводи актуелна власт. Иза декларативног залагања за војну неутралност, повлаче се потези који Србију полако али сигурно увлаче у систем НАТО пакта. Тај процес је отишао толико далеко да је нова власт у Београду прихватила принципе на којима се заснивају „хуманитарне интервенције“ Северноатлантског савеза, од којих је прва и најпознатија агресија на СРЈ 1999. године!

Билатерални споразуми са САД, изгласани 2009. године на предлог владајуће коалиције окупљене око ДС-а, који Пентагону дају право да слободно користи територију Србије, и даље су на снази. Нова влада их није отказала иако има ту могућност. Реч је о Споразуму између Владе Србије и Црне Горе и Владе САД о сарадњи у области спречавања ширења оружја за масовно уништавање и унапређивању одбрамбених и војних односа, Споразуму о снабдевању и узајамним услугама (USA – СРБ 01) и Споразуму између Владе Републике Србије и Владе САД о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији тзв. Софа споразуму. Овим уговорима Србија је фактички постала логистичка база НАТО пакта, од које Вашингтон и Брисел очекују да пружи важан допринос у новом Походу на Исток.

Као да је историјско време враћено уназад, јер је некад Јосип Броз, који је поставио темеље за разбијање српских земаља унутар СФРЈ, 1954. године у Бледу, прихватио Балкански савез, којим је Југославију укључио у систем НАТО пакта, а Војсци САД дао могућност да користи њену територију. Тада је између Турске, Грчке и СФРЈ потписан „Уговор о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи“ којим је НАТО пакту дато овлашћење да војно интервенише на територијама ових земаља против СССР-а. Увод за овај договор била је иницијатива Лондона за координацију војних команди три балканске земље. Тито је све време, док је примењивао стратегију разбијања српског народа био веома заинтересован за НАТО планове о стварању европских заједница, а међу њима и европске одбрамбене заједнице, која на крају ипак није заживела јер је одлучено да се Северноатлантски савез као средство САД стара о њеној безбедности (и контроли).

И 2012. године, симболично, НАТО и ЕУ преко Бледског форума имају заједничке активности, где организују конференције са темом „Европа и преобликовани глобални поредак“.i На овим састанцима, које брижно бележи званични сајт НАТО, и на којима се налазе најразличитија оправдања за амерички планетарни хегемонизам, присуствују представници Европске банке за обнову и развој али и „високи представник ЕУ са Косова“ где је смештена база Бондстил, која по Дику Мартију далеко превазилази регионални значај.ii

Функционери НАТО пакта не крију намеру њихове организације да се задржи на територији Србије, јер она има стратешки значај за њих. Шеф Канцеларије НАТО у Србији, која и под напредњацима несметано делује, бригадни генерал Орнело Барон каже да је Србија важна за Балкан и Европу и да ће играти значајну улогу у Европи у блиској будућности.iii Барон напомиње да је положај Србије у средини између источне и западне цивилизације, као и да је Београд град бурне историје, који је био уништаван и грађен више од 40 пута, што показује да се налази на изузетно значајном геостратешком положају. Не знамо да ли је Барон овде рачунао и тзв. савезничка бомбардовања Београда у Другом светском рату која су за циљ имала цивилне мете, и НАТО агресију из 1999. године. „Ако повучете круг око Београда од 300 километара, видећете да сви главни путеви са Балкана стижу до Београда. На Балкану сви путеви воде кроз Београд“ објашњава НАТО генерал. На два сата вожње од Београда налази се већина балканских престоница док главни град Србије, истиче шеф НАТО канцеларије, повезује и две кључне поморске зоне на Балкану и налази се у центру три главна пловна тока на Полуострву. iv Барон се међутим прибојава „покушаја“ руских и кинеских инвестиција у Србији. Он истиче да је трговина из ЕУ ка Азији већа него ка САД и да је важно напоменути и да ти трговачки путеви пролазе кроз Београд. "Зато Русија и Кина покушавају да инвестирају у српске саобраћајне и комуникационе системе".v Ови „покушаји“ очигледно брину НАТО пакт и јасно је због чега их он све ове године отежава, својим утицајем на власт у Београду. Генерал Барон објашњава и на који начин НАТО спроводи реформу српског сектора безбедности. „Реформе сектора одбране и безбедности главни су елементи сарадње Србије и НАТО. Заједничка Група за реформу одбране Србије и НАТО обезбеђује подршку српским властима за реформе и модернизацију оружаних снага, развој веза с НАТО путем Патрнерства за мир и саветовање о војним аспектима реформе сектора безбедности. Реформе у Србији подржане су серијом тренинга и вежби, чији је циљ изградња модерне, економски одрживе и демократски контролисане структуре одбране“ истиче Барон.vi НАТО генерал објашњава и коју ће улогу имати Србија у новој стретегији Северноатлантског пакта. „На самиту НАТО у Чикагу, маја 2012. године, лидери НАТО сложили су се да прихвате тзв. паметну одбрану како би развили неопходне способности за достизање циљева НАТО снаге 2020. ... Када је реч о Србији, мислим да наше земље, партнери НАТО-а на Балкану, имају шансу да постану најуспешнији пример примене принципа паметне одбране.“vii

Али то није све. Пројекат „НАТО за будућност“ се примењује већ неко време у Србији на територији три града у јужној и источној Србији: Пироту, Врању и Лесковцу. Како се наводи у „Е-билтену НАТО“ овај пројекат се бави „проблемом недовољног разумевања и познавања тематике евроатлантских интеграција, од стране грађана, као и недовољним ангажовањем кључних актера заједнице у питањима која се доводе у везу са уласком Србије у НАТО, укључујући и оне аспекте који би настали као последица потенцијалног чланства Србије у НАТО Алијанси, као што су свеукупно побољшање демократских принципа заједнице и повећање економских перспектива Србије.“viii

НАТО све ове пројекте и стратегије реализује у држави у којој и поред свих манипулација прозападних медија, мање од 5 одсто грађана има позитвно мишљење о њему.ix

Нова власт у Београду не само да је прихватила све што је стара влада противуставно урадила по питању Косова и Метохије, већ је отишла и корак даље. Слично томе нове власти су прихватиле све што су чинили представници ДОС-а и ДС-а у процесу увлачења Србије у канџе НАТО пакта, али су и ту отишле даље. Недавно je Александaр Вучић показао вољу да прихвати НАТО принципе у оквиру “хуманитарних интервенција“. Министарство одбране је тако званичним актом подржало одржавања курса с циљем ширења знања у области примене хуманитарног права за период од 2012. до 2014. године, „који ће допринети изградњи капацитета Министарства одбране и Војске Србије“, а на којем ће предавачи бити представници НАТО пакта.

Како НАТО пакт тумачи хуманитарно право, осетили смо на својој кожи 1999. године. Као последица такве интерпретације извршена је НАТО агресија. О њој данас сведочи и споменик побијеној деци који данас стоји оштећен у београдском Ташмајданском парку, без воље актуелне власти да га поправи.

Северноатлантски савез сматра да међународно хуманитарно право пружа могућности за вођење агресивног рата тј. тзв. хуманитарних интервенција. НАТО пакт је усвојио закључке на основу којих је одобрио „хуманитарне интервенције“ широм света, док су лидер НАТО тела „Групе мудрих људи“ Мадлен Олбрајт и бивши министар одбране САД Вилијам Коен коаутори дела у којем се образлаже и оправдава ова стратегија.xi Обоје су били ватрени заговорници и извршиоци кривичног дела агресије на СРЈ.

Док пријатељи Србије у Чешкој, подносе кривичну пријаву против Мадлен Олбрајт јер је изговоривши речи: „одвратни Срби“ ширила националну и верску мржњуxii, министарство одбране усваја њена тумачења хуманитарног права.

Највиши представници републичке владе јавно говоре како имају најбоље односе са онима који Србији отимају Косово и Метохију и потчињавају је НАТО пакту. Вучићеве изјаве да поштује Вашингтон и Берлин, и да је са њима у сталној вези,xiii суштински су сигнал претварања Београда у сателит Северноатлантског савеза. Међутим историја нас учи да српски народ један такав процес неће мирно посматрати.

i http://www.nato.hr/bled-forum-o-preoblikovanom-globalnom-poretku

ii Исто.

iii http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=08&dd=27&nav_category=11&nav_id=638057

iv Исто.

v Исто.

vi Тромесечник Центра за евроатлантске студије – Нови век, 1. август 2012. године.

vii Исто.

viii http://www.pirgos.rs/Download/E-BILTEN%20NATO%20srb.pdf

ix http://www.b92.net/info/izbori2012/vesti.php?yyyy=2012&mm=04&dd=19&nav_id=602064x

http://www.mzv.cz/file/914108/NATO_CPE__Newsletter_October12.pdf

xi http://www.usip.org/programs/initiatives/genocide-prevention-task-force

xii rts.rs

xiii http://www.dnevnik.rs/politika/pokazacu-da-se-ne-isplati-krasti
 

Fond ST
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #58 послато: Новембар 17, 2012, 10:48:35 »

Срби бирају Русију, а Срби су миленијумска осовина Балкана и југа Европе


РУСКИ ПИСАЦ КОЈИ ЖИВИ У БРАТИСЛАВИ О ГЕОПОЛИТИЧКОМ И ИСТОРИЈСКОМ ЗНАЧАЈУ СРПСКОГ ОКРЕТАЊА РУСИЈИ



Пише: Сергеј ХЕЛЕМЕНДИК*



 ДОБРО ухрањена Мађарица-цариник на граничном прелазу Суботица погледала је мој пасош и поставила ми лукаво питање: 

         - Сергеј? 

         - Да, - одговорио сам на руском.   

         Затим је упитала нешто на мађарском и, схвативши да не разумем овај језик ретке лепоте, поновила је на непознатом дијалекту: 

         - Чиа ауто? 

         Ударио сам се шаком по грудима, не бих ли се прилагодио њеним комуникационим могућностима, и - њу је то потпуно задовољило. Документа за ауто није проверавала, али на њеном се лицу видела збуњеност у односу на Сергеја са словачким пасошем, који иде из Мађарске у Србију.   

         Тако сам ушао у опустошену земљу коју сам први пут посетио у априлу ове године уочи српских парламентарних избора, који су се течно стопили са председничким. 

         Од тада је прошло пола године и ситуација у Србији се радикално променила.

         Избори у пролеће и лето ове године су протицали у знаку „европског избора за српски народ”, српски политичари су, лицемерно и неискрено, мада гласно, певали на сав глас о лепотама српске будућности у напредној слободној уједињеној Европи. 

         Истина, о детаљима овог избора су говорили мало. О таквим детаљима као што су: треба да се придружимо НАТО, да дамо Косово заувек и безусловно, заједно са Косовом треба да се да све што још није дато, до краја да се раскомада древна и историјски јака словенска држава, да се да Војводина, Босна и Херцеговина, да се препусте судбини масе Срба који тамо живе вековима – да се да све што је још остало искасапљеној, још не тако давно богатој и напредној земљи.   

         Нарочито брижљиво се сакривало од широких маса питање: а коме треба све то дати? Косово, тај непроцењиви извор природних ресурса, треба дати, кобајаги, Албанцима, али не баш њима – ова богатства грабе и кидају Американци и Немци, Војводину, кобајаги, Европској Унији, али је тамо таква мешавина...   

         Прави корисници богатстава српског народа су још увек у сенци, захваљујући напорима антисрпских СМИ на српском језику. О њима нагађају, препирају се, да ли су то Американци, или Немци, или Турци или неко трећи... Мада, нема о чему да се расправља – ко је бомбардовао, тај је и добио. 

         За фантомско приступање ЕУ у распаду, Србима су понудили да изврше народно самоубиство, да прихвате разбојничко уништавање своје земље и да проведу остатак живота у границама Београда и његовог пашалука. 

         Тако и иза океана већ деценијама нарицају поседеле свраке како треба утерати Русију у границе московске кнежевине. Али Русију још нису избомбардовали... 



Пре него што би утерали људе у гасне коморе, немачки фашисти су их скидали до голе коже, објашњавајући им да их воде на туширање, а да ће им одећу и ствари касније вратити. Суштину промена у Србији могуће је изразити врло једноставно – Срби су схватили шта им се спрема, одбили су да се скидају и спремни су да пружају отпор. 

         Остављајући по страни политичке интриге у вези слободног изјављивања воље грађана у окупираној држави и на нишану антисрпског медијског мејнстрима, треба рећи оно главно: протекли парламентарни и председнички избори су у корену променили ситуацију – поседујући хиљадугодишњу византијску интуицију Срби нису загризли слатки мамац са отрованим филом. Подршка „евроизбору” у Србији незадрживо опада, све више Срба прави руски избор – традиционални, вечни, неизбежан и сложен. Али, за разлику од евроизбора то није „лажа”, то је крв и месо наше заједничке историје.   

         Невероватно, како полази за руком западном медијском мејнстриму, који је окупирао медије посткомунистичких земаља, да крије од становништва очигледну чињеницу – приступању ЕУ обавезно претходи ступање у НАТО. Тако је било увек и свуда, тако ће и бити, под условом да ЕУ потраје још неко време. 

         За Србију је ступање у НАТО неприхватљиво, у центру Београда још увек зјапе рушевине зграда уништених „томахавцима“, и већ много година нико не жури да их реновира. Да сви виде, памте и знају. 

         Срби нису заборавили како их је пригњечила свом својом тежином међународна заједница, тобоже забринута за жртве међу косовским Албанцима, како су остали један на један са притискајућом свирепом силом, која им није оставила ни једну једину шансу за победу, како су њих – веселих, пуних живота, отворених и гостољубивих - утерали бомбама у камени век.   

         Срби ће то увек памтити. И какав НАТО за Србију? А ако је такав НАТО, каква је онда Европска Унија? Никаквог европског избора за Србију једноставно нема, и боље је да је тако. Као што нема европског избора ни за Украјину или Молдавију. Осим тога, европски избор практично свих „срећника-евронаивчина”, попут Словеније или Словачке, а да не спомињемо Прибалтичке земље, већ је донео своје отроване плодове.   

         Евронаивчине су напалили, опљачкали и пустили голе на зиму. Од перспективних нових евронаивчина остали су Хрвати, којима само што нису одузели обалу са све туризмом и иселили их високо у планине. Хрвати то не схватају, како то нису нису схватали ни њихови сапатници у несрећи, јер су Хрватима књишки, квалитетно испрали мозак. А Србима, без обзира на све, нису испрали.   

         Срби су, поучени скорашњим страшним искуством, ближи схватању суштине европског избора, неголи њихови украјински саборци у евроатлантском навлачењу.   

         Већину Срба „европски избор“ није примамио, и у том тренутку власт је некако неочекивано испала из руку америчког пулена Тадића и прешла код Томислава Николића. Власт је још крхка, скоро ефемерна, али је власт.   

         Шта све ово значи? Последице овог догађаја су значајне и без претеривања имају глобалне димензије. 



     Да је оматорела Мадлен Олбрајт, права, за разлику од оклеветаног и садистички мученог у Хагу Милошевића, балканска људождерка, коју су давно, док је била девојчица, Срби спасли од гасне коморе, имала могућност да сравни Србе са земљом, то би одавно и урадила. Прошле недеље она је у Прагу представљала своју књигу, и председник чешког друштва пријатеља косовских Срба, познати режисер-документариста Вацлав Дворжак, донео јој је постере са фотографијама жртава геноцида против Срба да их потпише. Старица је пала у екстазу и пола сата урлала је на енглеском „Get out!” –https://www.youtube.com/watch?v=U  BrpNiw9DTk&feature=player_embedded-мада је пре тога гугутала на чешком. Старица је толико урлала да је њено обезбеђење, које је било заузето расправом са Вацлавом Дворжаком, морало да и њу склони. Али, да је она, не дај Боже, имала дугме Delete Serbia и да је Србија нестала са лица земље, кроз два сата Балкан би се загрцнуо у безумном клању, а придружили би се и суседни региони. 

         Срби представљају хиљадугодишњу осовину овог дела света, геополитичко сидро, древни византијски народ, који је бесконачно ратовао, коме је суђено да и даље ратује, али је тај народ пружао себи, а и многим другим народима, могућност да преживи. А понекад – као за последње епохе повезане са маршалом Тито – не само да преживе, већ  и да добро живе.   

         Срби – то су балкански Руси, и не тврде Срби случајно „нас и Руса – двеста милиона”. Тврде правилно, Руси и Срби имају заједничке цивилизацијске, културне у духовне основе. Слично Русима, и Срби организују геополитички простор око себе, као Руси проповедају Православље које је било и биће главно организационо начело. Бољим и праведнијим, него сијасет других идеја, учења и веровања.   

         Да, наши прекоокеански партнери су поставили прагматични циљ – да се Срби униште као народ и да се на тај начин избије геополитичко језгро читавог југа Европе, да се уништи организационо начело, да се Балкан баци у хаос којим се управља, као што су у такав хаос убацили већ многе друге регионе. Али Срби су схватили тај циљ и бориће се до краја, као што су се хиљадама година борили њихови преци.   

         Срби, који нису се дали да их преваре са европским избором, са подсмехом гледају Словенце и Хрвате, без обзира на њихово привидно благостање; Срби ће се борити за преживљавање, и у тој борби рачунају на помоћ Русије. 

         Да ли је Русија помогла променама у Србији? Јесте, помогла је, и ова помоћ је била приметна са велике раздалине – Русија је отворено ставила Србију као приоритет своје политике, односно вратила је Србима место које њима историјски припада. И Срби су поново изабрали Русију.   

         Ако узмемо у обзир да је геополитички значај Србије као кључа дела света, - константни фактор, враћање Србије као приоритета Русије, објашњава се новим импулсима – повратком Владимира Путина у Кремљ и убрзавањем деструктивних процеса у Европи и у читавом свету. И јачањем позиција перспективног, привлачног за Русију политичког лидера Томислава Николића. 

         Аналитичари воле да пишу о Јужном току, Гаспрому и другим економским интересима Русије у Србији, који су неоспорни. Али, заборавља се очигледно – економском уласку Русије у Србију претходила је политичка воља, претходила је давно.                       

         Романтични небодер Гаспрома у Београду уздиже се одавно, и градили су га неколико година. Сада се ова воља појачава – Русија тражи, а тражиће и даље савезнике, јер се свет котрља низбрдо, при чему нико не зна какав је бездан на крају. Русија тражи савезнике а Србија се логично налази у самом врху те листе. Ко ће ту да буде још?



  А ли је ефикасна помоћ Русије? Ако гледамо према резултатима – јесте. Ко и како је помогао новом српском председнику да ишчупа власт из руку отворено издајничке гарнитуре, ја не знам, али видим резултат, видим га својим очима. Резултат неочекивани, дај нам Боже да помажемо тако нашим пријатељима, сваки дан.   

         Да неће да се прекине ова помоћ исто тако изненада, како је дошла? Пре ће бити обрнуто – да ће се појачати. 

         Јер, руски избор Србије је геополитичка победа два снажна словенска народа, Срба и Руса, истовремено, након читавог низа тешких пораза. То је духовни догађај и са формалним атрибутима власти никако није повезан. Једноставно, у новој ситуацији, приликом сваке промене власти, прозападни лидер у Србији тешко да може да освоји власт.

         У Русији многи прихватају срамотни рат против Југославије као своју срамоту, и научна објашњења како је тада Русија била слаба, не могу да умире грижу савести.   

         Последице руског избора Србије излазе далеко ван граница Балкана.

         Стидљиво,  са резервом, у правцу Русије почињу да окрећу главе и други словенски народи. Словаци и Чеси готово ништа не знају о догађајима у Србији.

         Да није неколико алтернативних сервера, не би знали баш ништа. Али, мења се општи дух, опште расположење, руски избор почиње да сазрева и у тим земљама.   

         Словаци се, например, све више и све наглашеније занимају за идеје Евроазијске Уније, јер виде својим очима и доживљавају на својој кожи све жалосније последице „евроатлантских интеграција”. И, мада се Словачка налази у самом срцу Европе и за сада је релативно  успешна, крај тог благостања је на на даљини испружене руке. Шта ће потом бити? 

         Враћао сам се у Братиславу, и поново сам прошао целу Мађарску, овог пута са југа на север. Тужан и забрињавајући призор. Понекад се срећу похабани румунски камиони и аутобуси, са Румунима који су још увек жељни Европе, понеки стари ауто са мађарским таблицама. Као да се живот угасио, људи немају куд, ни у чему ни зашто да иду.

         Шта ће се догодити кад незадовољство Мађара дође до тачке кључања?

         Сетио сам се своје књиге „Словачко Косово”, која је изашла 2009. и размишљао сам о Русији. Њу, мајчицу, коју су Срби већ изабрали, бираће све нови и нови, као што су је бирали хиљадама година.

         Русију бирају, кад постане стварно лоше, к њој долазе са молбом „Спаси и сачувај!”.

         Кога ће она изабрати, кога ће Русија моћи и хтети да спасе, да ли ће моћи да изнесе терет свог избора, да ли ће се сама спасити?

         Вечита питања, на која неће смети да се не одговори.     

         
* Руски писац, председник јавног одбора Покрета „Добра Сила”

 
Fakti
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
ПЕТАР
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 82


Погледај профил
« Одговор #59 послато: Децембар 01, 2012, 13:44:52 »

http://www.fakti.org/srpski-duh/putin-ponudio-srbiji-da-povrati-suverenitet-i-snagu-smeju-li-nikolic-i-dacic-t
Сачувана

БОЖЕ ПРАВДЕ
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #60 послато: Децембар 01, 2012, 16:48:57 »

Петре, на овом линку се ништа не види, сем овога,

"Страна није пронађена". Ако имаш текст, пренеси га, са исправним линком
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
ПЕТАР
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 82


Погледај профил
« Одговор #61 послато: Децембар 02, 2012, 00:24:56 »

 суверенитет и снагу - смеју ли Николић и Дачић да то прихвате?

    16:26 30.11.2012.
    19 коментара
    Штампај

И СРБИ И ВЛАСТ У БЕОГРАДУ ПРЕД ИСТОРИЈСКИМ ИЗБОРОМ И ОДЛУКОМ

Владимир Путин и Томислав Николић

         УТИЦАЈНИ први потпредседник руске владе и доказани српски пријатељ Дмитриј Рогозин донео је у Београд понуду какву једино истински братска земља може дати.

         Та понуда се може сажети у ове три Рогозинове реченице

         ПРВА: „Русија је са вама, Путин је са вама, потребна нам је јака Србија која ће заступати своје ставове”.

         ДРУГА: „Русија има и жељу и новац да улаже у Србију и верујем да наш „брак“ неће бити само из интереса, него и из љубави.

         ТРЕЋА: „Надам се да ће после реализације наших договора у војно-одбрамбеној сфери Србија постати јача држава и то толико јача да ће свако прво морати да размисли пре него што употреби оружје против ње”.

         Сваки српски референдум би ово прихватио и са изразитом већином и са захвалношћу. Свака истински српска и суверена власт у Београду ово би оберучке прихватила – и без референдума.

         Хоће ли садашња власт у Београду – која је по вољи Берлина, Брисела, Лондона и Вашингтона – хтети и смети да поже на такав корак?

         Да ли је такав корак могућ без суштинске корекције државног курса, а да ли је таква корекција могућа под овом и оваквом влашћу?

 

Момир СТОЈАНОВИЋ, бивши шеф Војне безбедносне агенције, генерал
Свака нормална земља би прихватила оно што је Рогозин донео

    Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану
    Иза Рогозинових речи стоји и понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ - Организација договора за колективну безбедност. Тај пројекат је за нас прихватљив јер су његове кључне одредбе: прва - да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) - да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

         СРБИЈА треба да прихвати сваку понуду да потпуно поврати суверенитет над целом територијом и зато не видим разлог да такву понуду одбијемо.

         Свака нормална земља би је прихватила.

         Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану. Дакле, нуде економска улагања, инвестиције, подстицање извоза, помоћ око пласирања робе на тржиште дугих земаља, као и помоћ у ремонту наше ратне технике, а бар 80 одсто нашег наоружања је руског порекла. Ресурси у авијацији су истекли и вероватно се нуди и помоћ при ремонту.

         Али, пошто је Србија прогласила војну неутралност, а чланица је Партнерства за мир – мислим да иза Рогозинових речи стоји понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ - Организација договора за колективну безбедност.

         Тај пројекат је за нас прихватљив јер су две његове кључне одредбе: прва - да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) - да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

         С обзиром на то да је Србија суочена са сепаратистичким тежњама на Косову и неким потенцијалним сепаратистичким тежњама у Војводини и на југу Србије, интерес је Србије да озбиљно размотри тај пројекат, који би морал да одобри Народна скупштина.

         Дакле, мислим да Рогозин није мислио само на економску помоћ и ремонт технике, него на понуду која већ дуже време стоји пред Србијом, а то је – приступање ОДКБ.

 

Ана ФИЛИМОНОВА, Фонд стратешке културе
Русија жели да са Србијом сарађује као са својим најближим геополитичким савезником

    Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа - не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства
    На руководству  Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције
    Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском

         САДА са сигурношћу можемо да констатујемо да Русија током последње три године (почев од посете Дмитрија Медведева Београду) континуирано и истрајно шири своје економско присуство у Србији.

         Економска сарадња бележи значајне резултате. Русија држи друго место у спољнотрговинској размени Србије (на првом месту је Немачка која Русију „претиче“ само за два мала процента). Руске инвестиције у српску привреду су у 2012. години премашиле су милијарду долара. То је суштински продор с обзиром да је укупни обим руских инвестиција у српску привреду у последњих девет година износио отприлике исто толико.

         Лукојл и компанија ћерка Гаспрома највећи су порески обвезници у Србији. Према прелиминарним показатељима, само реализација руско-српског енергетског пројекта Јужни ток омогућиће Србији отварање око 2.200 нових радних места и ангажовати до 1,5 милијарде евра директних инвестиција.

         Русија је Србији одобрила кредит за инфраструктурне пројекте. То је база која је у стању да Србију потпуно „ишчупа“ из економске пропасти и да је уз континуирани развој изведе на позиције енергетског и економског лидера региона у целини.

         Управо Русија, за разлику од Европске уније, располаже средствима за улагање у српску економију. Иза речи Дмитрија Рогозина стоји јасна тежња РФ да развија „пунокрвну“ сарадњу са Србијом у свим сферама, вишеструку сарадњу у разним привредним гранама, од економске до војно-техничке. Сарадњу као са својим најближим геополитичким савезником и једноставно - зашто и то не рећи – својим пријатељем.

         Овако изнесен став, интерес је Руске Федерације. 

         Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа - не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства. То руски однос према Србији разликује од дејстава међународних организација и одређених западних земаља.

         Међутим, објективна је датост да Србија, у овом моменту, практично није у стању да се ослободи притиска и утицаја Запада. Разлог је очигледно постојање неког система договора са западним партнерима, договора који су повезани са сменом владајуће коалиције у Србији. То потврђују и последње изјаве представника владајуће коалиције о непромењивости главног српског спољнополитичког вектора.

         На руководству  Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције.

         Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском. 

         Али, без обзира на то каква одлука ће бити донета, Русија ће штитити територијални интегритет Србије у међународним институцијама и са њом развијати сарадњу, добро знајући да та сарадња може бити ограничена „баријерама“ Европске Уније.   

         

Милош ЈОВАНОВИЋ, потпредседник ДСС
Има померања према Русији, али сумњам да је власт спремна за заокрет

    Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ. Последњи ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом што ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине. То је неприхватљиво! А то што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа

         ЗА ВРЕМЕ претходне власти Бориса Тадића није било никакве сарадње са Русима, а земља је сигурно клизила ка НАТО пакту. Новој власти се мора признати да постоје помаци јер се већ двапут састају Вучић и Рогозин, а потписан је одређени број споразума...

         То су помаци који шире стратешку и спољнополитичку оријентацију земље.

         Сад, да ли тај заокрет може бити потпун и да ли је власт спремна? Чисто сумњам.

         Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ.

         Последњи у низу тих уступака је ово што ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом који ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине.

         То је неприхватљиво!

         То што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа.

       

Драган ПЕТРОВИЋ, старији научни сарадник Института за међународну политику и привреду
Путин је Србији дао понуду која се не одбија

    Поред повољних зајмова, сад имамо и понуду да ојачамо одбрамбени систем земље без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској... да не идемо даље
    Руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно

         ОВО је велика шанса да Србија направи политички преокрет који се поклапа са оријентацијом широких народних маса и јавног мњења, поготово после пресуда Хашког трибунала које су оголиле да силе које стоје иза Хага не само да нису наклоњене српском фактору, већ раде вишедимензионо на нашој деструкцији.

         Инсистирање на придруживању ЕУ под условима које није имала ниједна друга чланица, поготово што је јасно да неће бити скорог придруживања ЕУ и да је сама Унија у економској кризи, значи наставак приношења жртава без икакве добити.

         Са друге стране, сада имамо понуду Русије. Подсетићу да нам је Русија одобрила раније зајам од милијарду долара који је само делимично искоришћен. Сада поново добијамо повољне зајмове и понуду да ојачамо одбрамбени систем без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској... да не идемо даље.

         Дакле, руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно. То је понуда која се не одбија! Разлози су: а) државни интерес Србије и б) расположење широких  народних маса.

         Међутим, кад су питању наше политичке елите – то је дискутабилно. На њима је велика одговорност да не  багателишу такве могућности и да не наставе да нас завлаче са својим комбинацијама.

 

Божидар ДЕЛИЋ, генерал
Да би Путинова понуда била прихваћена потребна је промена државног курса

    Трећег руско-српског сусрета на врху можда неће ни бити
    Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин! Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција

         БИЛА су два руско-српска сусрета на врху, а трећег можда неће ни бити, али је апсолутно сигурно да курс мора да се промени.

         Ако не буде промене државног курса - понуда неће бити прихваћена. Знам да је са руске стране постојала спремност за ово и раније, али нема спремности у Београду.

         Знам како Николић и Вучић размишљају, али се мора јасно рећи да излазак из кризе подразумева заокрет ка Русији.

         Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин!

         Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција.

         За све време њихове власти - ништа није урађено сем што је разним причама о корупцији и хапшењима скретана пажња са проблема као што су Косово и Метохија или економска ситуација.

 

Радован РАДИНОВИЋ, генерал
Неће прихватити, али ће им народ стати ногом за врат

    Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад. Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

         КАКО  се мени чини, нећемо прихватити руску понуду, а не може довека да траје да се „проституишемо“ мало овамо мало онамо.

         То није фер према руској страни. Али, неразумљиво је да и даље срљамо у ЕУ кад је јасно да није наклоњена нашим интересима. Да нас ЕУ неће!

         Да ли срља Србија или њене такозване елите? Елите је воде, а добар њихов део је или формиран прозападно или су ти људи због бенефита тако стасали, односно еволуирали.

         Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад.

         Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

         Питање је заправо: кад ће им народ стати ногом за врат, али - и то ће доћи.

 

Живадин ЈОВАНОВИЋ,  шеф дипломатије СРЈ, председник Београдског форума
Путин је Србији понудио историјску шансу

    Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина
    Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије

         ВЛАСТ има обавезу да ради оно што је добро за српски народ, а Србија нема само економске и социјалне проблеме, него и проблеме везане за опстанак државе и заштиту елементарних националних интереса. А Русија је очигледно спремна да помогне не само у економском и инфраструктурном развоју него једнако и у одбрани националних и државних интереса.

         Та спремност Русије има историјски значај и Србија има историјску шансу да одбрани сверенитет и територијални интегритет и да уз то постане узор социјално–економског развоја на југоистоку Европе.

         То је шанса да се покаже да није нужно да будемо учлањени у било који западни савез. Да бисмо се развијали треба да сарађујемо са осведоченим пријатељима из Европе, Азије и целог света.

         Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина.

         Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије.

         Дакле, неопходно је да успоставимо нормалност у политици: да предност дамо пријатељима а не онима који су нам чинили и чине зло.

         Промене у спољној политици и међународном положају су у највећем и суштинском интересу Србије.

         Наша земља има неуравнотежену спољну политику и њена будућност зависи од брзине којом ћемо успоставити равнотежу кроз ширу сарадњу са Русијом.

 

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста
Руска понуда је фер, али је власт предубоко загазила са Американцима и Бриселом

    Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом

         ПОНУДА Русије је фер. Али, скептичан сам да ли ће је ова власт прихватити, јер аранжмани које има са међународним фактором, нарочито САД и Бриселом говоре да је предубоко зашла у обавезе које су њени челници преузели.

         Илустрација је наступ министра одбране Италије у Дому војске, пре неки дан...

         Ова власт неће ни објашњавати зашто није прихватила руску понуду јер се такве ствари деценијама нису објашњавале, пошто се мишљење гласача суштински не узима заозбиљно.

         Шта ћемо да изгубимо због тог „не“?

         Већ смо изгубили доста, а материјални губитак, културни, политички и етички још ће се наставити.

         Ових дана присуствујемо фактичком проглашењу тзв природне Албаније, односно велике Албаније. Српске власт није рекла ни слово у вези са тим, иако је то чињеница прворазредног значаја. Србија је тиме демонстрирала немоћ.

         Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом.

 

         Диана Милошевић

 
Сачувана

БОЖЕ ПРАВДЕ
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #62 послато: Децембар 02, 2012, 10:55:19 »

На помолу војно-политички савез Србије са Русијом?


Србија ће ускоро добити статус сталног посматрача у Организација договора о колективној безбедности и сарадњи - ОДКБ, како преносе руски медији. Организацију чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан и Узбекистан, а у сличном статусу би са Србијом била и Украјина. Овај предлог наћи ће се и пред Скупштином Србије, која би требала да оформи делегацију парламентараца која ће бити упућена у ову војно - политичку организацију.



 Вест о приступању Србије овој организацији пренео је руски државни портал "Вести.ру", а према њиховим наводима, о чланству Србије разговарано је током недавне посете заменика руског премијера Дмитрија Рогозина Београду. Иначе, оснивање ове организације иницирала је Москва, која у последње време инсистира на њеном јачању.

Управо са тим циљем формиране су колективне оружане снаге за оперативно деловање, које би могле да делују на територији било које земље чланице, а чију окосницу чине руске трупе.

О могућности уласка Србије у Евроазијски савез извештавају и РИА Новости.
-За сада се може говорити само о парламентарним и другим контактима заинтересованих страна у оквиру борбе са заједничким претњама и изазовима тероризмом, трговином наркотицима и људима али је то свакако пут ка пуноправном чланству у Евроазијски савез, наводе РИА Новости.



Председник Србије Томислав Николић најавио је после састанка са Дмитријем Рогозином у среду да ће бити упућена наша парламентарна делегација у Парламентарну скупштину Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ).

Војно-политиику заједницу ОДКБ формирале су државе Евроазије на основу Уговора о колективној безбедности, потписаног 15. маја 1992. Један од чланова овог уговора предвиђа и да у случају напада на било коју чланицу, остале чланице дужне су да пруже сваку врсту помоћи, укључујући и војну.

Ова организација, иначе, спомиње се и као настављач некадашњег Варшавског уговора, који је својевремено представљао против тежу НАТО пакту.

Према оснивачким и званичним актима ОДКБ има за циљеве одржавање мира, међународне и регионалне безбедности и стабилности, заштиту на колективној основи независности, територијалну целовитост и суверенитет земаља чланица, а приоритет је у примени опште прихваћених политичких средстава. ОДКБ делује, на очувању демократског поретка, основаног на оплтепризнатим принципима мерународног права.

FondST
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #63 послато: Децембар 02, 2012, 11:14:45 »

Нови „мигови” и С-400 стижу у Србију

Руси нуде кредит, али и плаћање контраиспорукама наше робе, од пољопривредних производа до производа наше војне индустрије.



 Потпредседник Владе Руске Федерације Дмитриј Рогозин изјавио је пре неколико дана у Београду „да се нада да ће после реализације наших договора Србија постати јача држава, и то толико јача да ће свако прво морати да размисли пре него што употреби оружје против ње“.

Дмитриј Рогозин је пре садашње функције био амбасадор Русије при НАТО-у у Бриселу. Са Рогозином је у Београду боравила врло јака екипа руске војне индустрије, међу којима су били и директори фабрика „Миг-Сухој“ и компаније „Рособоронекспорт“. Изјава потпредседника руске владе да је Русија спремна да помогне како би Србија била војно много моћнија држава и да у томе Србија има пуну подршку председника Русије Владимира Путина „пребацује лоптицу“ на домаћи  терен.

Шта би то од савременог наоружања Србија сада могла да добије, или да купи од Русије. У оквиру ранијих разговора и преговора са руском страном Београд је дефинисао своје потребе: 12 авиона „миг-29М2”, опција је осам апарата „миг-29М2” једноседа варијанта и четири „миг-29М2” двоседа варијанта, или 10 авиона „миг-29М2” једносед и два таква авиона двоседа. Како Руси нуде исту цену за једноседе и двоседе, обе верзије апарата носе исто наоружање и исту опрему, у циљу што брже обуке наших пилота опција са осам једноседа „миг-29М2” и четири двоседа вероватно је коначно решење. Уз већ постојећа четири авиона „миг-29” Србија би опет имала једну потпуну ескадрилу најмодернијих авиона. Не за рат, већ за чување свог ваздушног простора.

У пакету са авионима „миг-29М2” требало би да стигну и ракетни системи „панцир“, 12 таквих система, као и „бук“. То би свакако битно ојачало трупну противваздушну одбрану, али и одбрану делова наше територије. Но, оно најзначајније што нам Москва сада нуди јесте стратешки ПВО систем С-300 са ракетама из система С-400. Наиме, ПВО систем С-300 може да лансира и пројектиле С-400. Руси су спремни да нам испоруче и најновије радаре који су потпуно отпорни на дејства најновијих антирадарских ракета западне производње. Тиме би, уз постојеће радаре и ПВО системе, наша ПВО била комплетирана.

Сада долазимо до питања како све то и платити у овој економској ситуацији у којој је Србија данас? Руси нуде врло повољне цене и начине плаћања. Руски „миг-29М2” је три пута јефтинији од „тајфуна“ и „рафала“, и два и по пута јефтинији од „грипена“. Руси нуде кредит, али и плаћање контраиспорукама наше робе, од пољопривредних производа до производа наше војне индустрије. Руси су показали и интерес за наш школски авион „ласта“, њихова авијација има велике потребе за том категоријом авиона, јер то су им раније продавали у оквиру Варшавског пакта Пољаци и Чеси. Постоји и одређени руски интерес за наше оклопно возило „лазар“.

Свака је одбрана на неки начин скупа, нема у свету јефтине а добре одбране. Држава која не издваја паре за своју војску плаћаће једног дана неку туђу војску. Само је питање времена.

Сада је на Београду да искористи понуду Москве. Да не би касније било „правдања“ како смо сами и како нам нико не нуди помоћ и савезништво. За почетак председник Томислав Николић изјавио је, према Танугу, да ће Србија у оквиру своје политике војне неутралности ускоро упутити нашу парламентарну делегацију у Парламентарну скупштину Организације договора о колективној безбедности, ОДКБ, пошто Србија већ има своје представнике у Парламентарној скупштини НАТО-а. То је добар потез Београда. Иначе, ОДКБ гарантује свим државама чланицама потпуни територијални интегритет и војну заштиту.

Мирослав Лазански
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #64 послато: Децембар 02, 2012, 11:47:27 »

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: ПОСТОЈИ ЛИ СРБИЈА 

Јасно је сада да „командна одговорност“ вреди само за Србе оптужене и осуђене у Хагу, као и „удружени злочиначки подухват“



Понекад се питам да ли о Србији знам пуно више осим да она постоји? Заправо, у дилеми сам је ли наша спољна, па и унутрашња, политика самовољна и утемељена на обичним импровизацијама, има ли визију, или се води од прилике до прилике, при чему понекад изгледа смешно, некада драматично, а повремено и неочекивано. Најгоре од свега је што у очима међународних фактора више није смешна само наша држава већ и сви њени грађани...

Јер наше ламентирање, па и кукњава, око ослобађајуће пресуде за Рамуша Харадинаја баца у други план 12 година дугу потчињеност и колонизацију наших душа. Наравно да је српски живот најјефтинији на Балкану, то показује и одлука Хашког трибунала у контексту ослобађајуће пресуде за Харадинаја. Без намере да ме овде неко оптужи за милитаристички политички дискурс, у којем хоћемо или нећемо да помињемо геополитичке интересе Запада, али ова пресуда свакако јесте империјално прекорачење сваке могуће границе и морала и правде у негативном смислу. Хашки се трибунал показао као бранилац једног хобсовског света, света у којем је међународно право сведено на обичну голу силу, при чему се сада јасно види да управо војна слабост на Балкану значи и дипломатску, државну и сваку другу слабост.

Јасно је сада да „командна одговорност“ вреди само за Србе оптужене и осуђене у Хагу, јасно је да је „удружени злочиначки подухват“ резервисан опет само за Србе. Војислав Шешељ је у Хагу осуђен због непоштовања суда и због откривања идентитета заштићених сведока, док нико није одговоран због смрти 19 сведока у процесу против Харадинаја. Јер Харадинај не одговара по командној одговорности, а рецимо Шаиновић одговара.

Ипак, све смо то знали и раније, али ко год је било шта јавно зуцнуо о томе одмах је у овој земљи био проглашен представником „антихашког лобија“. Грађанска је Србија сарадњу с Хашким трибуналом проглашавала највишим државним приоритетом и највишим дометом патриотизма, све са аргументацијом да прво морамо да процесуирамо сопствене зликовце. Донекле се слажем, али хашка прича у Србији мучна је прича о поразу државне и националне политике у последњих 12 година. Беспоговорно веровање Западу, као што је тужно пре неки дан завапила госпођа Сузана Грубјешић: „Ми испуњавамо све постављене задатке, а они нама нож у леђа европској Србији“. Имам разумевања и за господина Зорана Станковића, председника Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, када га амбасадори САД, Велике Британије и ЕУ теше „да је југ Србије неодвојиви део Србије“. После постављања споменика ОВ у Прешеву? Или када немачки амбасадор каже у Новом Саду „да су односи Војводине и Србије унутрашња ствар Србије“. У нормалним земљама страним екселенцијама ни на памет не пада да тако нешто изјављују.

На прослави 100 година албанске државе у Тирани били су у име Србије помоћник министра спољних послова и наш амбасадор у тој земљи. Грци су отказали долазак на прославу, баш као и председник Македоније. Албански премијер Сали Бериша је говорио „о албанским земљама од Превезе до Прешева“. Да ли је наша делегација то могла да предвиди? Зашто је онда отишла тамо? Можда за неке Косово више и није Србија? Велика Албанија је већ ту?

Код нас је 12 година скоро доминантно стварана и негована клима контроле политичког духа (свака империја која жели да потраје мора да потчини душе контролисане раје). Доминација се спроводи утолико лакше што је они који су јој изложени и нису свесни. ЕУ нам не прети казном ако не испунимо оно што је претходна влада потписала, већ рачуна на нашу потребу за кредитима. Тако смо и дошли до тога да су само Срби чинили злочине, па је ослобађање Харадинаја за Запад нешто сасвим нормално. Да ли су Албанци рекли да ће правити проблеме и САД и ЕУ на Косову ако не добију независност и да су спремни на нови рат због тога? Јесу. Да ли су Срби рекли да ће правити проблеме на Косову? Не, Београд је годинама говорио само о дипломатским и правним средствима за решавање проблема. Коме ће се онда приклонити САД? Ономе ко им запрети проблемом.

Дакле, чему та журба за дефинитивним решењем косовског спора? Ако Србија у процесу преговора не може да обезбеди ни минимум заштите државних и националних интереса, проблем треба оставити неком будућем времену. Не решавати га „преко колена“ тако што ће се у име неког будућег и евентуалног чланства у ЕУ тек за 12 година сада одрећи, у најмању руку, имовине вредне стотине милијарди долара. О другим аспектима тог убрзавања „у име наше деце“ да и не говорим. Јер ми ћемо у Европи концентричних кругова и неједнаких брзина увек бити Европљани другог реда. Неко би требало да некоме овде објасни да је интеграција Србије у ЕУ могућа само ако обе стране стоје на једнако легитимним позицијама. А за почетак, где су јужне границе Србије? Прошла власт је врлудала с тим одговором. Култура песимизма и скепса према алтернативним државним опцијама у садашњости и у будућности има једну поуку. Роберт Музил једном је рекао да су у старој Аустрији често генија сматрали за пропалицу, али никада пропалицу за генија...

 N.Standard
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #65 послато: Децембар 04, 2012, 02:31:50 »

Србија под штитом Русије?


У дипломатској ташни руског вицепремијера Дмитрија Рогозина, који је прошле недеље боравио у Београду, нашла се пословна понуда која далеко превазилази обичну трговину оружјем.

Моћна одбрана: Систем С-300

Према писању руског "Комерсанта" и Генадија Сисојева, Влада Србије планира да настави европске интеграције кроз нормализацију односа са Косовом и тиме скине притисак Запада са себе док се паралелно приближава Русији.


Стручњаци се слажу да је Војсци Србије потребна модернизација, да је Русија као велики произвођач конкурент на великом тржишту, као и да набавка оружја из Русије не може да угрози односе Србије с НАТО или ЕУ.


- Ако је Рогозинова, односно понуда руске владе повољна, онда је треба размотрити и у конкуренцији других понуђача одабрати најбоље авионе и ракетне системе јер је то Србији неопходно.

- Наша је опрема застарела и обнова нам је хитна. Кад је реч о евентуалном узнемирењу ЕУ или НАТО, до тога никако неће доћи јер и саме чланице НАТО-а поседују руско оружје и технику, рецимо Немачка, Пољска, Чешка и друге - каже за "Вести" генерал Бранко Крга, бивши начелник војне обавештајне службе и официр који је у два наврата био војни аташе у Прагу и Москви.

Цитат
Две столице

Председник Томислав Николић изјавио је да ће Србија у оквиру своје политике војне неутралности ускоро упутити нашу парламентарну делегацију у Парламентарну скупштину Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ) пошто Србија већ има своје представнике у Парламентарној скупштини НАТО-а.
"То је свакако пут ка пуноправном чланству у Евроазијски савез", наводе РИА Новости.
   (Љ.Ивановић, Вести)
 
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #66 послато: Јануар 01, 2013, 23:27:21 »

Свилановић од данас на челу Савета за регионалну сарадњу


Бивши шеф дипломатије СРЈ и СЦГ Горан Свилановић данас преузима функцију генералног секретара Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ) коју ће обављати у наредне три године.


Савет за регионалну сарадњу једна је од кључних регионалних организација која окупља земље бивше Југославије - Србију, Хрватску, Црну Гору, БиХ и Македонију, али и Албанију, Бугарску, Грчку, Румунију, Молдавију и Турску.

У изјави агенцији Бета по избору на нову функцију у јуну 2012. године, Свилановић је најавио да ће се залагати за унапређење сарадње земаља бивше Југославије што је и основа функција Савета.

"Потреба је да се кроз унапређење сарадње свих ових земаља око животних питања унапреди процес решавање неких отворених политичких проблема и то је оно што је задатак Савета за регионалну сарадњу", рекао је Свилановић.

Он је за генералног секретара РЦЦ изабран у јуну 2012. на самиту Процеса сарадње за југоисточну Европу (СЕЕЦП) у Београду када је Србија предала једногодишње председавање Македонији.

Свилановић ће на месту генералног секретара заменити хрватског дипломату Хидајета Бишчевића, који је од 1. јануара 2008. године у два мандата обављао ту дужност.  (Бета)



***


Док се год овакви по белом свету боре за "српску ствар", нама нема напретка нити бољитка. Горан Свилановић Шокиран Као да смо заборавили ко је он!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #67 послато: Фебруар 08, 2013, 07:06:47 »

Турска се удаљава од ЕУ и окреће Путину, а шта ће Србија?


Недавно је турски премијер Реџеп Ердоган поновио своје критике на рачун Брисела и нагласио да Турска тражи алтернативу Европској унији. Притом је јасно рекао да алтенативу види на Истоку и зато је саопштио Владимиру Путину да је спреман рећи збогом Европској унији, ако Турска буде примљена у организацију ШОС, коју предводе Русија и Кина. С обзиром на сличну ситуацију и никад веће противљење Европској унији у Србији, поставља се питање да ли је и њој суђено кренути таквим путем?



Наиме, ради се о томе да Турска већ пола века стоји у чекаоници пред вратима Уније, у коју никако да је пусте. Та земља је први пут предала захтев за чланство у Европској економској заједници, претечи ЕУ, још далеке 1959. године, али питање турског чланства се не помера са мртве тачке због тога што Турска не признаје Републику Кипар, у чему се одмах примећује сличност са Србијом, коју Европа условљава у вези Косова и Метохије.

Зато је турски премијер изјавио да се приоритети Анкаре премештају са Запада на Исток, јер се по његовим речима, Турска већ уморила од бесперспективног стремљења према Европској унији. «Недавно сам рекао господину Путину: "Примите нас у Шангајску организацију. Примите нас, и ми ћемо одустати од ЕУ", - рекао је Ердоган.

Председник владе Турске је још нагласио да је ШОС престао да буде само одбрамбени блок, него је прерастао у структуру регионалне сарадње на многим нивоима, а на критике опозиције да би таква нова оријентација на исток нанела штету демократским институцијама Турске, Ердоган је одговорио тако што је навео ружне поступке чланица Европске уније, попут окупације Алжира и депортације Рома.

Иако је Ердоган низ година са ентузијазмом водио своју земљу у правцу Европске уније, сада је, нескривајући велико разочарање и огорчење, дошао до тога да отворено изјављује како се без Европе може, при чему је јасно изрекао нови правац кретања за Турску, а то је Исток.

А када је реч о ШОС-у или Шангајској организацији за сарадњу, рецимо да је то организација коja у економском и војном смислу повезује Русију, Kину и неколико других држава, а из Турске су се могла чути и мишљења којакажу да је организација ШОС, како су истакли, "боља и снажнија од Eвропске уније".

Иначе, мишљење турског премијера није усамљено у Турској, зато што тамо и међу грађанима постоји велики отпор према евроинтеграцијама, јер се убедљива већина од чак 66% становника те балканске земље противи учлањењу Турске у Европску унију.

А с обзиром да и у Србији по најновијим подацима драматично опада подршка европским интеграцијама, па тако сада сличан проценат од 59 посто грађана Србије не подржава улазак земље у ЕУ, онда се можемо запитати да ли је то пут који у будућности чека и Србију?

Уосталом, када је председник Србије Томислав Николић током актуелне посете Турској изјавио "да ће Србија испунити све услове које једна држава може да испуни да би постала чланица Европске уније, али да то не значи да нећемо имати билатералне односе на највишем нивоу са другим међународним организацијама", можда је притом мислио баш на оно што је већ урадио председник владе Турске Ердоган, када је замолио Путина за пријем у ШОС.

(Ратко Паић, Глас Русије)


***



Ако Турска чека толико година, онда ће Србија да чека још 100 година да би постала чланица ЕУ. Зеленко
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 802



Погледај профил
« Одговор #68 послато: Фебруар 11, 2013, 10:03:15 »

"Срби, време је да се тргнете"

Директор Института за стратешка питања Русије Леонид Решетников о односима двеју земаља, декомпензацији Балкана и економској сарадњи: Ми смо део јединствене православне цивилизације и принуђени смо на заједничку будућност свидело се то Западу, или не



 РУСИЈИ је Косово важно јер је важно Србији, каже за "Новости" генерал Леонид Решетников, директор Руског института за стратешка истраживања. Институт за стратешка истраживања једна је од најважнијих информативно-аналитичких полуга федералних власти Русије. Еминентни руски стручњаци (њих 180) задужени су за пројектовање и "креирање" стратегије и политике Русије, нарочито у сфери националне безбедности.


       - „Што се тиче сарадње РИСИ с Путином, наша аналитичка продукција доприноси раду свих кључних руских служби, од администрације председника, Министарства спољних послова, служби одговорних за безбедност Русије, али и до крупних корпорација као што су „Гаспром“, „Олимпстро“, објашњава Решетњиков.

       Доктор историје и један од највећих руских познавалаца Балкана уверен је да Србија искрено жели мир на Балкану, о чему сведоче и настојања да уђе у преговоре са привременим органима власти у Приштини. Решетњиков наглашава да је Балкан „у геополитичком смислу изузетно важан. Али колико је Балкан историјска, верска, културолошка спона, толико може да буде и зона раскола“. Решетњиков сматра да се „суровој балканској транзицији још не назире крај, а проблем Косова и напетост осећа цела Европа“.

       - Србија је своју позицију прецизирала Платформом о Косову и Метохији и од ње не може и не треба да одступи - каже Решетњиков. - Русија подржава настојања Београда да се борба за очување Косова мора водити у оквиру међународног права. Решење питања Косова могуће је само у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН, што је потврдио и председник Томислав Николић у Бриселу на почетку преговора Београда и Приштине. Само дијалогом се може ићи у правцу постизања заједничког решења. Отварање представништва косовских Албанаца у Београду је неизбежно, а помаже и оперативном решавању свих питања везаних за КиМ. Неопходно је, међутим, да и статус тог представништва буде у складу са Резолуцијом, уз поштовање договора. Иако ОУН последњих година губи свој ауторитет, немамо другу алтернативу.

       Око решавања статуса Косова у Србији се ствара атмосфера повећаних очекивања о улози Русије. Чује се, међутим, да се та очекивања нису претворила у снажнију политичку подршку?

       - За мене је готово несхватљиво такво мишљење. Русија је више пута изјавила да неће признати Косово пре него што га Србија призна. И ми се држимо тог става. О каквој још политичкој подршци можемо говорити? Ако неке снаге у Србији очекују да ће Русија утицати на српско руководство, које се често није понашало патриотски, онда ћу „разбити“ таква очекивања. Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од самих Срба.

       Како оцењујете промене у Србији?

       - Реформе из двехиљадитих биле су за Србију катастрофалне. Било би боље говорити не о реформама већ о свесном, планском рушењу националне економије. Зато, кад је у предизборној кампањи Томислав Николић говорио о борби са олигарсима, чак помињући као могућност и „реприватизацију“, то је звучало логично и разумно. Међутим, још се не примећују никакве озбиљније структуралне измене у привреди Србије. Напротив, како показују анализе српских и западних медија, у кабинету господина Николића није мало оних који су, изгледа, у блиској вези са тим истим тајкунима.

       Односи Русије и Србије, чини се, улазе у нову фазу, која није заснована само на блискости језика, традиција, култура и вери већ на економским интересима. Колико је важна економска сарадња двеју земаља?

       - Пре месец дана, Русија и Србија су уговориле наменски кредит у вредности од милијарду долара за обнављање српских железница. То није први кредит који је Русија омогућила Србији, а по свему судећи не и последњи. У ситуацији хроничног буџетског дефицита који преживљава Србија, таква финансијска помоћ је, можда, и више него политичка подршка у ужем смислу. Желим, такође, да нагласим да српских производа, пре свега прехрамбених, у Русији нема много. А и оних којих има, нису увек доброг квалитета. Српски произвођачи морају активније да се пробијају на руско тржиште.

       Где је Србија у будућем распореду геополитичких снага?

       - Нама у Русији није најјаснија огромна жеља већег дела српског политичког естаблишмента да по сваку цену постану члан Европске уније. Да ли Србију у европској породици чека бар нешто лепо? Какву улогу Србија може да игра у јединственој Европи? Очигледно је да ће најконкурентније гране српске привреде бити разрушене, јер никоме у Европи нису неопходни - конкуренти. Ти процеси нису нови, они се одвијају већ десет година. Приступање ЕУ многе асоцира на могућност безвизног кретања у шенгенској зони, али Бугарска и Румунија показују да и са тим може бити проблема. Европска унија пуца по свим шавовима, а упорна жеља српске владе, укључујући и председника Николића да уђе у ЕУ, личи ми на покушај да се укрца на брод који тоне.

       Шта мислите о раду суда за ратне злочине у Хагу из којих су ослобођена два хрватска генерала, а и Рамуш Харадинај, бивши лидер ОВК?

       - После пуштања на слободу Готовине и Маркача, као и Харадинаја, Хашки суд је себе коначно и дефинитивно искомпромитовао. Какав је то суд који пушта на слободу ратне злочинце, генерале и војне заповеднике чије су руке до лаката у крви? Притом, тај исти суд већ девет година не може да пресуди Војиславу Шешељу. Шешељ се, истина, сликао са „калашњиковим“ у рукама на рушевинама Вуковара, али очигледно је да је то исценирана фотографија. Не оправдавам, наравно, позирање са аутоматском пушком с рушевинама у позадини, али ако је Шешељ у нечему крив, то је поигравање са судијама, „узнемиравање умова“, а не за убиства и пљачку. О трагичном крају Слободана Милошевичћа да и не говорим. Хашки трибунал данас је апсурд србомрзачке фарсе. Уместо Хашког суда мора бити формирана нова структура која би могла да суди не према речима, него према делима.

       Да ли је завршена декомпозиција Балкан? Може ли Балкан бити враћен балканским народима? Да ли су цивилизатори Балкана заправо његови освајачи?

       - Народ Србије би морао да се тргне из либерално-мондијалистичке хипнозе и схвати: ко је, са ким је и шта заправо жели. Тада, и само тада, може се говорити о враћању Балкана балканским народима и избављењу од самопроглашених цивилизатора.



Тајна Путиновог успеха
 

       Близак сте сарадник председника Путина, који ужива велике симпатије српске јавности. Какво је искуство сарађивати са њим и шта је, према вашем мишљењу, тајна његовог планетарног успеха?

       - Тајна је у његовој енергичности и искрености. Председник Путин се не устручава да покаже своја осећања и да ствари назове правим именом. Путин је и младолик, спортског духа. А на Балкану се увек ценила мушкост, снага и самопоуздање. Отуда толико његових поштовалаца. Најважније је, свакако, што је Путин прави државник. Таквих је у свету мало, а у Европи их практично и нема. Тамо углавном видимо чиновнике „средње класе“.



       Свет доживљава дубоку трансформацију и више нема доминације једне земље. Једнострано деловање дестабилизује свет, изазива трку у наоружању и тензије у међуцивилизацијским односима. Шта су спољно-политички приоритети Русије?

       - Русија је одустала од идеје једностраног противљења САД, као светског хегемона. Имали смо прилику да се уверимо да се двополарни модел уређења света није одржао, као и трка у наоружању, а на крају крајева, атлантска цивилизација је показала погубне резултате. Залажемо се за мултилатерални развитак човечанства.

       Ми смо за вишеполарни свет, за свестрани развој у којем Русија одређује пут тог развоја, које је председник Путин прокламовао као „евроазијски“. Саставни део тог савеза може бити, верујем и да хоће, савез православних словенских народа. Русија и Србија - део су јединствене православне цивилизације, имамо исти духовни и културни код. Ми смо принуђени на заједничку будућност, свидело се то тзв. пријатељима Србије на Западу или не.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:419047-Leonid-Resetnikov-Srbi-vreme-je-da-se-trgnete

Лепо је човек рекао,"Срби,време је да се тргнете".
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #69 послато: Април 04, 2013, 02:59:56 »

Немачка: Срби, срам вас било!


"Грчка, Кипар, Италија, Шпанија - немачка политика има све мање фанова у иностранству. Али не осећају се само ове кризне државе притиснуте Немачком. Србија се такође сматра "садистички мученом", пише политички магазин "Фокус". "Горе него 1914.", "Четврти Рајх", "демократски фашизам", неке су од оцена српских историчара, које издваја "Шпигл онлајн", преносећи текст немачке агенције ДПА. "У односима између Србије и Немачке поново су се усковитлали духови 90-тих година, када је Немачка била најомраженија земља у Србији", интерпретира исти текст дневник "Велт".



Немачки медији огорчени због писања српских колега

 

Повод за огорченост немачких медија је писање српске штампе након недавне посете делегације немачких парламентараца Београду, у којима се захтеви Немачке за решење косовске кризе "сматрају горим него ултиматум Аустроугарске од 1914.године, што је довело до Првог светског рата".

 

Пре свих се издваја изјава "једног од најпознатијих историчара у земљи" Чедомира Антића, који је у осврту на политику Берлина рекао да "садизам прати 15-годишње мучење Србије без понуде једног озбиљнијег компромиса", чиме "Немачка жели да излечи фрустрације 20. века". Немачки медији цитирају такође речи посланика парламента Синише Ковачевића о "демократском фашизму" и "Европи као Четвртом Рајху", као и председника српске општине Звечани да је однос Немачке према Србији "понижавајући и испод сваког нивоа".

У тим оценама, наводи се даље, Немци су "тирани и вечите свезналице" и одмах се повлачи паралела са Другим светским ратом, када је нацистичка Немачка брутално напала Југославију и у окупацији починила бројне злочине. Током југословенских ратова од 1991. до 1999. године радило се о завери Берлина, Беча и Ватикана против Србије да би се осветили за пораз у Другом светском рату.

"Немачки поход на топло Јадранско море", међутим, превидео је чињеницу да се Балтичко и Северно море такође ретко залеђују", додаје не без ироније дневник "Велт".

Данас је овакво становиште поново присутно код многих партија, политичара и медија у Србији, констатује овај лист, и то упркос томе што је Немачка традиционално најважнији партнер ове земље. "Пола милиона људи српског порекла живи у Немачкој и годишње пребацује 1,6 милијарди евра у домовину. Од међународних инвеститора Берлин од 2000. године стоји усамљен на врху са 1,8 милијарди, а око 400 немачких фирми је инвестирало у Србију 1,7 милијарди евра".


"Врх оштрице у сасецању Немачке је националистичка партија ДСС бившег премијера Војислава Коштунице", наглашава "Велт", "у чему му здушно помажу чланови Српске академије наука и уметности, као књижевници Матија Бећковић или "отац нације" Добрица Ћосић".

И поред многих критика, многи ипак виде своју будућност у Немачкој: Тренутно стотине лекара и медицинских сестара учи немачки језик да би могли да конкуришу за радна места. Док је Немачкој хитно потребан медицински кадар, у Србији влада страшна незапосленост и то не само у овој бранши ", резимира овај дневник.


Цитат
Молитва за распад НАТО

У исто време је "најпознатији српски митрополит (после патријарха) Амфилохије напао ЕУ и Северноатлантску алијансу", истиче "Шпигл" уз напомену да је овај црквени великодостојник оптужио ЕУ да "жели да пороби Косово, јер наставља тиранију султана Мурата и 500-годишње турске владавине"и да је "молио Бога да се распадне НАТО"!


Штетна свађа са Немачком!

За српску политику је од великог значаја да разуме немачку позицију и политику традиције насталу после Другог светског рата, а за Србију би најгоре било да падне у јефтину шаблонску антинемачку хистерију, јер то је увек у прошлости било на њену штету, оцена је бившег амбасадора Србије у Берлину Милована Божиновића.


Он подсећа да је у овој земљи велика српска заједница, да је Немачка велики донатор и инвеститор у Србију, као и да би конфликтом с њом мало тога направила било која земља у економском погледу.

- Немачка данас од Србије тражи оно што је и сама прихватила после Другог светског рата и што се евидентно показало као добро решење за тадашње прилике. Деценијама је живела са источном Немачком поред себе без конфликтног потенцијала - указује овај дипломата.

Божиновић истиче особину немачке политике да говори "отвореним језиком" и инсистира да се свака страна придржава онога на шта се обавезала, што се мора прихватити као фер однос, а не као агресивност.

Стручњак за међународне односе Предраг Симић указује да су домаћи медији и политика окренути у другом правцу, што се види и у изјавама Александра Вучића Немачку види као одлучујући фактор у решавању косовског питања. Он потсећа да су људи из Србије поменути као носиоци антинемачког расположења из затворених кругова са маргине и без утицаја на данашњу српску политику.

- Мислим да се због одлучујућих преговора о Косову у Немачкој подиже температура која помало личи на антисрпско расположење - рекао је Симић.  


Цитат
Не познају Немачку

"Упадљиво је да расположење против Немаца подстичу политичари, који никада нису дуже живели у Немачкој и једва познају ову земљу. Сушта супротност је први демократски изабрани премијер Зоран Ђинђић, који је убијен 2003.године. Он је стекао академско образовање у Констанци и Немачку је имао увек као узор за своју домовину", пише "Велт".


Цитат
Драгоцена искуства

- Иако се распад Југославије не може поредити са Другим светским ратом, немачка искуства после тог рата су поучна за нас. Од онога како се уздизала с нулте тачке, па до тога како је организовала економски опоравак и за 20 година постала економска сила - објаснио је Божиновић.

Д.Декић

(Б.Божин)



***


- .....Захтеви Немачке за решење косовске кризе "сматрају горим него ултиматум Аустроугарске од 1914.године, што је довело до Првог светског рата. -

Нема ту шта да се Немци ишчуђавају, када је то тачно. Истина боли, а српски народ се никада није претварао и лажно некога симпатисао.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #70 послато: Април 04, 2013, 15:53:29 »

Католички менталитет Зорана Ђинђића

Цитат
"Упадљиво је да расположење против Немаца подстичу политичари, који никада нису дуже живели у Немачкој и једва познају ову земљу. Сушта супротност је први демократски изабрани премијер Зоран Ђинђић, који је убијен 2003.године. Он је стекао академско образовање у Констанци и Немачку је имао увек као узор за своју домовину", пише "Велт".

Зоран Ђинђић је докторирао филозофију на католичком (језуитском) Универзитету у немачком граду Костанцу. Он је писао о језуитима и Лојоли. Написао је и предговор књизи  Игњација Лолоје „Начела језуита“, у издању београдске Младости из 1987. године, под називом „Ignacio de Loyola – duhovni vitez borbene crkve“ .

Његова супруга Ружица је у интервјуу загребачком листу „Глобус“сведочила да је Зоран имао више католички менталитет и да она сваког 24. децембра са Бранком Прпом, удовицом Славка Ћурувије, дочекује католички Божић, а ту су још Борка Павићевић, Горица Мојовић и Надежда Гаће. „Женско смо друштво које у Београду прославља католички Божић, после поноћи обавезно гледамо на Хрватској телевизији божићну мису.“ – посведочила је Ружица Ђинђић.

Ђинђићева подршка агресији НАТО на СРЈ

За време агресије НАТО, Ђинђић је побегао у Црну Гору, код папског штићеника Мила Ђукановића, свог истомишљеника и саборца, одакле је давао изјаве које подржавају агресију на Југославију.

Ђинђић  је израелском листу „Haaretz“2. маја 1999. дао интервју где је између осталог рекао: „Нема потребе за копненом операцијом и формалним освајањем Србије. Да би довело до конфликта између НАТО-а, Русије и Кине, и до међународне кризе. Најлогичнија ствар коју НАТО може да уради јесте да настави рат из ваздуха, који је врло ефикасан. Уништили су инфраструктуру у Србији и за десет дана до две недеље, овде ће бити врло тешко да се живи без гаса, струје, мостова и телекомуникација. Милошевић неће бити у стању да води рат дуже од десет дана или две-три недеље.“

Упитан да окарактерише какав споразум предвиђа, Ђинђић је рекао: „Прво, мировни споразум под покровитељством НАТО-а, који ће обухватати завршетак бомбардовања, повлачење српских снага са Косова и постављање међународних снага на Косово. Те снаге ће чинити Русија, Украјина и НАТО. У другој фази ће се вратити избеглице и биће спроведена истрага о губицима. Затим ће доћи до нове кризе, јер Милошевић не може пристати на истрагу ратних злочина … Биће то јако тешка ситуација, али, кад је будемо пребродили, сматрам да ће ова земља моћи да крене напред у правом смеру.“

Изгледа да је Ђинђић унапред знао неке ствари које су се десиле. А, видимо да је имао и иста рамишљања као и НАТО челници у то време, што смо касније увидели из њихових изјава. У јулу 1999. године по завршетку рата, Зоран Ђинђић је био оптужен за угрожавање државне безбедности. Суђење је било затворено за јавност и не знају се детаљи. У септембру исте године Ђинђић је проглашен за једног од најважнијих политичара на почетку 21. века у избору часописа “Time“.

Такође је занимљиво да је Ђинђић био велики пријатељ са Јошком Фишером (у то време министром спољних послова и потпредседником владе Немачке) који је подржао ангожовање немачке војске у агресији НАТО на СРЈ, што је било прво учешће немачке војске у међународним сукобима  после Другог светког рата.

Данас су већина важних чланова ДС и њима блиских странака припадници Малтешких витезова које контролишу језуити, што неки од њих и не крију као Јелена Триван, Горица Мојовић,  Балинт Пастор…

                                                              *****

Толико о Ђинђићу и његовој братији.
Зека

Србел.нет
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #71 послато: Април 07, 2013, 01:09:53 »

Путин ће разговарати са премијером Србије о решавању проблема Косова


Руски помоћник председника Јуриј Ушаков узвратио да је посета српског премијера повезана са недавним преговорима влада Србије и Косова у Бриселу.
Међутим, он је истакао да  ова тема неће бити запостављена у састанку Дачића са Путином.



РИА Новости

(РИА Новости)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #72 послато: Април 09, 2013, 17:36:09 »

Дачић и министри сутра са Путином и Медведевим


Премијер Србије Ивица Дачић састаће се сутра у Москви са руским премијером Дмитријем Медведевим, а примиће га и председник Русије Владимир Путин.




Владимир Путин и Дмитриј Медведев угостиће премијера Србије



Како је најављено из Владе Србије, Дачић ће сутра разговарати и са министром одбране Сергејом Шојгуом. Другог дана посете, у четвртак, планиран је разговор са званичником ВТБ банке Василијем Николајевићем Титовим.

Током дводневне посете Дачића, који предводи петочлану делегацију Владе Србије, биће потписано више споразума, међу којима су споразум о руском државном кредиту Србији од 500 милиона долара, као и споразум о одобрењу кредита од 800 милиона долара за модернизацију железнице у Србији.

Предвиђено је, такође, потписивање споразума у узајамном признавању диплома, и о сарадњи у области одбране. Српска страна ће, како је раније најављено, предложити укључивање аутомобила, шећера, дувана и сира на списак робе која не подлеже царини при извозу из Србије у Русију.

Поред Дачића у делегацији Србије су потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике Јован Кркобабић, министар финансија и привреде Млађан Динкић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Горан Кнежевић и министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић. Динкић је најавио да ће се током посете Москви разговарати и о бесцаринском промету аутомобила између две земље.

"Постоје шансе да се споразум о том питању направи. У Русији се гради једна фабрика Фијата, али са сасвим другачијим програмом. Они ће радити 'крајслерове' џипове. Очекујемо да разговарамо о могућем утврђивању квоте за бесцарински промет", додао је Динкић.

Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања саопштило је да ће се министар Милан Бачевић срести са министром енергетике Русије Александром Новаком.

У саопштењу се наводи да ће делегација Владе Србије разговарати о кључним питањима билатералне сарадње у трговинско-економској, енергетско, инвестиционој, хуманитарној области.

Током недавне посете Москви, Бачевић је изјавио да је Русија заинтересована за учешће у експлоатацији нафтних шкриљаца у Алексинцу, за енергетски комплекс Ковин, као и за продужење дозволе за истраживање нафтних и гасних ресурса, до 2020. године.

(Бета, Фонет)


***

Како год, само да се одморимо мало од одвратних слика Ештонке и оног шиптара Тачија и њихових прљавих услова. Време је да се објављују вести и догађаји из братске нам Русије.

Да сам на месту Путина, сатерала бих уза зид ову нашу делегацију, на челу са Дачићем и поставила им ЈЕДАН ЈЕДИНИ УСЛОВ. (Доста је било оних непријатељских "услова", време је за један пријатељски "услов" Зеленко
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #73 послато: Април 17, 2013, 10:09:51 »

Шта би Србија добила модернизацијом Војске уз помоћ Русије?


ДА ЛИ ЈЕ СУШТИНСКА ВОЈНА САРАДЊА СА МОСКВОМ МОГУЋА
БЕЗ КОРЕКЦИЈЕ ДРЖАВНОГ КУРСА?




        ПРЕМИЈЕР Ивица Дачић шокирао је све београдске либерале кад је - после разговора са Владимиром Путином, Дмитријем Медведевом и Сергејом Шојгуом - саопштио да је сасвим могуће да ће Србија модернизацију своје Војске наредних година изводити уз помоћ Русије, њене војне индустрије и науке.

       Одмах се отворило неколико незаобилазних питања:

       Шта би Србија и њена одбрамбена моћ тиме добили?

       Шта је све Војсци Србије тренутно потребно, а шта - најпотребније?

       Да ли су модернизација - и војна и војно-техничка сарадња са Русијом коју је наговестио Дачић - могући без корекције државног спољнополитичког курса?

       Да ли је Дачићева најава можда индиректна потврда да је до такве - макар делимичне - корекције већ дошло?


Мирослав ЛАЗАНСКИ, војно-политички коментатор „Политике“
Русија нуди: 12 Миг 29 М 2, ракетне системе „панцир“ и С-300 и радаре великог домета



*Ракетне системе противваздушне одбране смо и раније куповали од Русије, као и суперсоничне авионе. Логично је да наставимо тако, јер је цела наша војна логистика, кад је реч о ракетним системима и надзвучним авионима, базирана на руској технологији

       РОГОЗИН је прошли пут донео понуду за модернизацију наше Војске, конкретно за набавку 12 авиона Миг 29 М 2, да би се са четири која имамо комплетирала једна ескадрила.

       У понуди су били ракетни системи „панцир“ и С-300 са ракетама за С-400 и неколико нових радара великог домета.

       То је оно што би нама хитно требало.

       Пре неколико дана су у Србији били руски стручњаци из завода Миг да испитају колико могу да продуже ресурсе постојећим авионима Миг 21, јер њима овог априла истиче век употребе.

       Ако са Русима склопимо договор о неком кредиту - то би било одлично.

       Кад је реч о производњи по лиценци, министар одбране је пре неколико месеци рекао да смо у Великој Плани направили једну фабрику које ће производити оклопна возила на бази руског „камаза“, где би мотор и шасија били као код „камаза“.

       Све друго можемо да произведемо код куће, али ракетне системе противваздушне одбране смо и раније куповали од Русије, као и суперсоничне авионе. Логично је да наставимо тако, јер цела наша логистика војске, кад је реч о ваздухопловству - ракетним системима и надзвучним авионима, базирана је на руској технологији.

       Прелазак са руске на западну технологију пуно би коштао и тражио би много времена, јер су сви механичари обучени за руске авионе.

       Осим тога, руски и авиони и ракетни системи су три пута јефтинији од западних!

       Иначе, ко прича да смо окружени НАТО земљама, нема појма о геостратегији. Македонија ни БиХ нису у НАТО, па чак ни Црна Гора није у НАТО. То је једно, а друго је: Аустрија је окружена НАТО земљама и Швајцарска исто, па не постављају питање шта ће да раде због тога! Ми никоме не претимо, немамо офанзивну војну доктрину.

       Та прича данас не пије воду, а онај ко прича другачије или не познаје ствари или не познаје војне доктрине.


Золтан ДАНИ, пуковник у пензији
Војску хитно модернизовати, најбоље - уз помоћ Русије



* Приоритет би требало буду набавка ловачке авијације, хеликоптера за непосредну подршку и савремених средстава за противваздухопловну одбрану

       НАША војска је - као и наша привреда - у доста тешком стању. За модернизацију војске су потребна врло значајна средства а пошто их немамо, онда треба одредити приоритете на основу усвојене стратегије и доктрине. Кад се то усагласи, а то је и политичко питање, онда ће већ бити лакше јер ће у тим документима бити одређени приоритети.

       Ако желимо да сачувамо ово мало територије што нам је остало, онда под хитно треба модернизовати и још боље опремити нашу војску, како би била још способнија да се супротстави потенцијалном непријатељу а као што знате, један део наше територије још увек не можемо да контролишемо.

       Наше Ваздухопловство и противваздушна одбрана је као „феникс“ полако се диже из пепела и то сопственим снагам. Далеко је од онога што је некад било али уз стратешке партнере и одабране савезнике, брзо се може повратити борбена способност. По мом скромном мишљењу, приоритет би требало има набавка ловачке авијације, хеликоптера за непосредну подршку и савремених средстава за противваздухопловну одбрану.

       Потпуно подржавам модернизацију уз помоћ Русије и у војно-техничкој сарадњи са њом. Ми смо и раније у ЈНА доста користили средства ратне технике из тог подручја.

       Имамо доста искуства са тим средствима а и још доста те технике која се може успешно и рационално модернизовати.

       Зато ценим да ће то на најбржи могући начин поправити борбену готовост наше Војске.


Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних
Морамо убрзати ствари са Русијом



* Русија је давно рекла да Србију подржава у свему што одлучимо да је добро за нас. Сада је ред да Србија у Београду једним гласом одлучи шта ће са Косовом - да то питање врати у оквир Резолуције 1244

       СРБИЈА, с једне стране, нема потребе да мења односе са НАТО, али је зато велика потреба да се убрзано развијају војно-техничка сарадња и сарадња у одбрани са Русијом!

       Наиме, Србија мора бити у равнотежи у правно-политичком погледу, али је још у зависном положају у односу на Запад. Та зависност за Србију није добра и може се избећи тако што ћемо убрзати ствари са Русијом.

       Истакао бих да се Србија преговорима у Бриселу била добровољно одрекла подршке Русије, Кине и других земаља на које је могла, а надам се још може, да рачуна на подршку у УН.

       Сада је Дачић у Москви практично заменио онај мехур од сапунице датума - могућношћу да се Косово врати у УН.

       Русија је давно рекла да Србију подржава у свему што одлучимо да је добро за нас. Сада је ред да Србија у Београду једним гласом одлучи шта ће са Косовом - да то питање врати у оквир Резолуције 1244, а Русија неће мењати своју принципијелну подршку Србији.

       Кад је реч конкретно о модернизацији војске, природније је да то урадимо са Русијом, пошто је Србија од Другог светског рата целу своју војну индустрију - цело наоружање, и сувоземно и ваздухопловно - базирала на технологијама ондашњег СССР, односно данашње Русије. Наши стандарди су ближи стандардима руске војне технике, него западне.

       Најважније је међутим ово: црвене тепихе које смо постављали бомбардерима НАТО који су нас гађали 1999, заменили смо најавом сарадње са Русијом.


    
Драган ПЕТРОВИЋ, Институт за међународну политику и привреду
Из блата уз руску помоћ



* Да ли је ово са Дачићем у Москви најава новог курса: плашим се да у Влади не постоји јединство око тога, али још се „игра“

 ПРВО морам да кажем да је Русија помогла да се изблокира Ахтисаријев план и то пре шест година. Од тада се ситуација у свету променила на штету САД, Велике Британије и других западних сила у односу на земље БРИК и ми из овог блата можемо да се извучемо уз руску помоћ.

       Али, под условом да то заиста желимо, имајући у виду контрадикторне изјаве представника српских власти. Дакле, ми морамо да немамо клипове у самом врху власти и тада уз помоћ Русије можемо да спасимо доста око Косова и Метохије.

       БиХ и Црна Гора нису у НАТО, а то значи да није тачно да смо окружени НАТО земљама! У тај савез не треба да идемо, већ да задржимо војну неутралност, што по свим истраживањима сматра и 70 одсто грађана Србије.

       Зато би нам руска подршка за наоружање и за излазак из економске и друге кризе итекако помогла!

       Да ли је ово са Дачићем у Москви најава новог курса: плашим се да у Влади не постоји јединство око тога, али још се „игра“.


Радован РАДИНОВИЋ, генерал у пензији
Треба нам С-300, а не можемо да га сами производимо



* Морамо набавити нове системе за ваздухопловне снаге, снаге ваздушне одбране и елементе за командовање и везу

  МОДЕРНИЗАЦИЈА Војске Србије пре свега подразумева војно-техничку модернизацију, односно набављање нових система, пре свега за ваздухопловне снаге, снаге ваздушне одбране и елемената за командовање и везу.

       Када је реч о масовном и пешадијском оружју, мислим да наша наменска производња може да задовољи потребе опремања. Али, у војним системима нам треба помоћ, јер су они јако скупи и није исплативо да их производимо у малим серијама. Зато: без помоћи и подршке моћних земаља тешко то можемо да постигнемо.

       Рецимо, ми не можемо да произведемо С-300, али би нам јако користило да то имамо.

       То су системи за гађање авијације на великим висинама, а то немамо. Насушна је потреба да то и друге системе тог ранга можемо да обезбедимо!

       Међутим, тешко да то може да се обезбеди из буџета, већ само неком дугорочном војно-техничком сарањом на нивоу државе.


Диана Милошевић
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #74 послато: Април 20, 2013, 06:02:21 »

ТВ Мир је оценила да је Србија "де јуре признала независност Косова".


Србија и Косово су потписали споразум о регулисању односа, док је раније Србија одбијала да потпише предлог Европске уније о споразуму са Косовом, пише портал Gazeta.ru

(бета)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #75 послато: Април 21, 2013, 03:56:00 »


Србија и руски војни савез

Баћушке би хтеле базе на Балкану


Ако би Србија желела, могла би готово моментално да постане члан Заједнице договора о колективној безбедности (ОДБК)


Балкан је за Русе стратешки важан


20.04.2013.
БЕОГРАД - Жеље и могућности.

Ако би Србија била заинтересована да приступи руском војном савезу, познатом као Заједница договора о колективној безбедности (ОДКБ), Москва би ту жељу моментално услишила, процењују руски војни експерти.Србија је од прошле недеље посматрач ОДКБ, савеза који многи доживљавају као наследника Варшавског пакта, а Руси не крију да прижељкују да Србија постане пуноправна чланица и да код нас граде војне базе.

Српски војни стручњаци сматрају да је идеја о чланству Србије у овом војном савезу преурањена. Бранко Крга, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије и дугогодишњи обавештајац, подсећа да се Србија изјаснила као војно неутрална. Стога је, како каже, неозбиљно очекивати да дозволи градњу војних база било које земље.
Некадашњи начелник Војно-безбедносне агенције, а сада посланик СНС Момир Стојановић, оцењује да улазак у овај савез, чак и у статусу посматрача, Србији може вишеструко користити.

- Све чланице савеза су равноправне, без обзира на величину или економску моћ, што није случај са НАТО. Као друго, свим чланицама гарантују се суверенитет и територијални интегритет - каже Стојановић и истиче да би у том случају проблем Косова постао проблем свих чланица ОДКБ.Руски експерт Игор Коротченко рекао је да се из изјава српских званичника може закључити да Србија не искључује могућност да у перспективи приступи ОДКБ.

- Хоће ли се то десити и у ком року - отворено је питање. Нема сумње, то би било пожељно, ми бисмо поздравили приступање Србије јер би то одражавало историјску тежњу српског народа да буде партнер Русији - рекао је Коротченко, али додаје да треба бити свестан да ће ту тенденцију ЕУ, НАТО и Запад у целини дочекати на нож.
Генерални секретар ОДКБ Николај Бордјуџа назвао је разговоре о перспективи пуног чланства Србије преурањеним. Међутим, он успостављање овакве форме партнерства ОДБК и Србије види као „међународни догађај“.

(М. М.)



Владимир Путин не жели Србију у НАТО


Kurir

Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #76 послато: Април 21, 2013, 05:00:32 »



Да ли је Србији до Србије стало?


Цитат
Бранко Крга, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије и дугогодишњи обавештајац, подсећа да се Србија изјаснила као војно неутрална. Стога је, како каже, неозбиљно очекивати да дозволи градњу војних база било које земље.

Питам се да ли је чуо самога себе шта је рекао? А шта је Бондстил на СРПСКОЈ земљи, шта значи јурњава садашњих српских "велможа" да се прикључе Партнерству за мир (читај: предворје НАТО-а), а посебно, КО ЈЕ ДОЗВОЛИО НАТО ОФИЦИРИМА да буду саветници у овдашњем Генералштабу Војске Србије?Молим?
И ко је ту неутралан?

Протутежа МОРА ДА ПОСТОЈИ, и кад је у питању чланство у Заједници о колективној безбедности, чији су оснивачи Руси, а такође и по питању војних база. Дакле, ТРЕБА - без много премишљања - стати уз словенску браћу, и што је најважније, дозволити и Русима да изграде базу ала Бондстил... и то по могућности баш преко пута америчке базе.

Међутим, од приступања ОДБК-у нема ништа,поготову после парафирања (или тачније потписивања) Споразума којим Србија брише са карте не само Косово и Метохију, већ укида и саму себе!!!
Дачићев намештени осмех, подједнак и за глумца Кевина Костнера и председника Русије, Владимира Владимировича Путина, потоњем је сасвим јасан. Само изгледа Дачићу, Вучићу и Николићу није јасно да се НЕ МОЖЕ довека седети на две столице и да је она, коју су изабрали као најчвршћу, итекако склона паду. Но, тада нека не очекују да ће им руку помоћи пружити Путин!
   
Иначе, све најгоре што се тиче Србије, наше војске и њене опредељености учинио је Борис Тадић, најпре као министар одбране а затим и као председник Србије. Његовим стопама, али дужим корацима и са много ароганције спрам сопствене земље, наставља сада Александар Вучић.
Толика количина супозиторисања према Немцима (историјски осведоченим Србомрсцима) и Американцима, за које нико други не постоји и не треба да постоји (њихова доктрина) одавно није виђена. Ни Тадић, у време своје аутократске владавине, а ни Вучић - који се ни по чему не разликује од претходника, заборављају да се бумеранг, ма како погрешно бачен, враћа са истом јачином (и злом намером) бацачу!

Време је да ова владајућа, безобзирна камарила још колико сутра оде са власти, ако је Србији до Србије стало...


Сачувана
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #77 послато: Мај 10, 2013, 10:48:48 »

Како ће Москва одреаговати на апел српског севера Косова?



КАКО ГЛЕДАТЕ НА ОЧАЈНИЧКО МЕШАЊЕ ЧЕТИРИ ОПШТИНЕ
И НАРОДА У ВЕЛИКУ ПОЛИТИКУ?





       СРПСКИ север Косова упутио је апел руском државном врху да се умеша у све што се поводом КиМ догађа у троуглу Београд-Брисел-Приштина и између тријумвирата Николић-Дачић-Вучић и Срба преосталих у јужној покрајини.

       Како гледате на ово очајничко мешање севера Косова у велику политику?

       Може ли му овај и овакав излазак на међународну сцену ишта озбиљно донети?

       Како ће званична Мосвка одреаговати?

       Хоће ли се - макар и минимално - умешати или ће за то тражити и захтев званичног Београда?

       Хоће ли актуелна власт у Београду хтети и смети да се ослони на Русију, упркос томе што би то евидентно побољшало и међународне и преговарачке позиције Србије?



    
Марко ЈАКШИЋ, народни посланик
Шта ће Србији Вучићеви „мигови“ ако прода Косово и Метохију?!



Суштина обраћања врху Русије је у овоме: морамо да имамо јаке и искрене савезнике да бисмо остварили своје политичке циљеве!

 ОВО је наша помоћ властима у Београду, јер указујемо да не може да се води политика без јаких партнера као што је Русија.

       Да је наша држава у Бриселу имала подршку Русије, сигурно не би потписала и прихватила срамни споразум!

       Суштина обраћања врху Русије је у овоме: морамо да имамо јаке и искрене савезнике да бисмо остварили своје политичке циљеве!

       Друго: власт после бриселских споразума покушава да целу ствар опере тако што се често позива на Русију и Русе, представљајући да има подршку Русије да прихвати бриселске споразуме. Ми сматрамо да то није тачно.

       Треће: Вучић хоће да као министар војни набави руске „мигове“, али шта ће нам „мигови“ ако смо продали Косово и Метохију? Против кога ће ти „мигови“ да ратују? Можда против комараца или бубашваба?

       Битно је каква ће бити реакција Русије и шта ће она предузети. Ми се надамо позитивној реакцији!

       И, морам да подсетим да смо ми Срби са КиМ пре две године прогласили Владимира Путина за почасног грађанина КиМ, те зато и из емотивних разлога очекујемо помоћ и подршку Србима на КиМ.

       Очекујемо да Москва мало усмери и покаже политички правац којим садашња власт у Србији треба да се креће. Јер, овај пут није добар.

       Од наше власти не очекујемо неке посебне реакције.

       Писмо руском државном врху је искључиво добронамерно - без задњих намера - часно и са добрим циљевима.

       Да ли ће власт да предузме неке кораке због писма, да ли ће да се освести и окрене од погубне проевропске политике, то је на њој.



Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ, историчар, политички аналитичар
Наша попустљивост ће ићи нама на душу - Руси се ту неће много мешати



       Руси нити желе нити могу да бране интересе Срба на КиМ више од онога што чини званична Србија. Зато је ово захтев који је унапред осуђен на неуспех и неће имати ефекта ни када је реч о односу Русије према Косову нити кад је реч о политици Београда

       ОБРАЋАЊЕ Срба са севера не може ништа да измени јер је став Москве да подржава званичну политику Београда каква год  била.

       Друго, ово није преседан: Срби са КиМ су се већ обраћали Русији са захтевом да добију руско држављанство, али су добили одговор да тако нешто није могуће.

       Једноставно, Руси нити желе нити могу да бране интересе Срба на КиМ више од онога што чини званична Србија. Зато је ово захтев који је унапред осуђен на неуспех и неће имати ефекта ни када је реч о односу Русије према Косову нити кад је реч о политици Београда.

      Фaктu: Зашто су Срби онда уопште повлачили овакав потез?

       Зато што је после пристајања Београда (на пакет који се зове бриселским споразумом) Србима јасно да сами не могу ништа да ураде. Ово је покушај да добију на времену, да анимирају јавно мњење и одржавају подршку Срба на северу тамошњим лидерима. Јер, приближава се Вучићева посета северу која може да доведе до промене тонова појединих тамошњих српских политичара и грађана. Председници општина су овим захтевом хтели да хомогенизују своју базу.

       После одбијања захтева за држављанство, требало је да знају да је и овај захтев осуђен на неуспех.

       Фaктu: Не рачуна ли потез Срба са севера на еволуцију руске реторике - од формулације да ће Русија подржати решење које задовољава обе стране (у време када се Београд позивао на Резолуцију 1244) у садашњу формулацију да Русија подржава решење у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244 СБ УН која гарантује територијални интегритет и суверенитет Србије? Да ли сте приметили ту промену у реторици?

       Приметио сам. Али, ту нема никакве разлике. Можда је промењена формулација, али је став идентичан.

       Напросто, Руси су сами рекли да не желе и не могу да буду већи Срби од Срба.

       Колико ми будемо попустљиви, то нама пада на душу, а не Москви. Руси се ту неће пуно петљати.



Драган ПЕТРОВИЋ, Институт за међународну политику и привреду
Обраћање Русији вишеcтруко је добро



       Плашим се ипак да власт - чак и после једне врсте анатеме СПЦ, оставке Вулина, реакције Срба, промене споразума кроз имплементацију и свих других удараца - ипак ништа не промени, што би значило да није самостална у односу на западне центре моћи


       ОВА иницијатива је добра и промишљена ствар која може да додатно укључи Русију и друге међународне факторе (који годинама успешно бране КиМ у саставу Србије у СБ УН).

       То је јако добра идеја и сигуран сам да ће у одређеном степену наићи на позитивну реакцију званичне Русије, а још више јавног мњења у Русији.

       Руском јавном мњењу ће вишеструко да годи популарност Русије и што Срби на пиједестал подижу то што Русија може и хоће да помогне - а што је реалност.

       И српска јавност са симпатијама посматра захтеве Срба и у огромном проценту је наклоњена Русији.

       Ово сигурно није поен за нашу власт - очигледно да не ужива поверење Срба са Косова у мери због које би било излишно да директно комуницирају са Русијом.

       Једини ко се може малим делом осећати погођен је мали део власти који се у техничком смислу може осећати заобиђеним, али то је реалност до које је довела управо та власт неразумном одлуком да се парафира споразум у Бриселу.

       Пошто ова власт доста полаже на јавно мњење, мислим да ће нешто сада ипак морати да промени. Такође, ова власт - за разлику од прошле - обраћа пажњу и на Русију.

       Дачић и други политичари из власти су желели да оставе утисак да већину свари раде доста синхронизовано и са Русијом, а не само Западом. Зато је ово за њих додатан проблем.

       Дакле, и због јавности и због Русије, власт би морала да више изађе у сусрет Србима.

       Али, плашим се да власт из необјашњивих разлога - чак и после једне врсте анатеме СПЦ, оставке Вулина, реакције Срба, промене споразума кроз имплементацију и свих других удараца - ипак ништа не промени, што би значило да није самостална у односу на западне центре моћи.



Милош КОВИЋ, историчар, доцент Филозофског факултета у Београду
Руска карта још није одиграна



      За нашу земљу би било веома важно да Русија пошаље јасан сигнал и да се огради од овога што се ради са Србијом. Јер, ова Влада је прешла Рубикон и неопозиво и јасно се определила само за једну страну: ЕУ, САД и НАТО, која води непријатељску политику према Србији

       ВОЂЕ Срба са севера КиМ су показале да имају озбиљан капацитет и да умеју да размишљају политички и њихова улога не сме да се потцени.

       Показали су да умеју да вуку врло самосталне и врло разумне потезе.

       До сада смо имали пуно прогласа, али они нису имали озбиљне последице.

       Не верујем да ће Влада Србије ишта да мења уколико на то не буде била присиљена. Они који воде Владу су почели да чак и прете у комуникацији са Србима са КиМ.

       Зато је кључно питање: каква ће бити реакција Владе Руске Федерације.

       На први поглед, знајући како реагују велике силе, био бих скептичан око реакције Русије на апел остатака државних институција на КиМ и групе грађана, ма колико били угрожени.

       Претпостављам да Русија реагује на поруке које јој шаљу владе других држава. Али, држава није власт, већ су држава пре свега њени грађани. А ова власт нема мандат за овакву политику.

       Требало би да до државника Русије допре ова порука и да буду свесни да је ова власт користила и такозвану подршку Русије.

       На својим предизбормин митинзима су имали руског амбасадора Александра Конузина, говорило се много о посетама Дачића Москви уочи устоличења на место премијера, говори се о сусретима државног врха Србије са врхом Русије. У суштини, у јавности је створен утисак да ова власт има подршку Русије.

       Али, Русија се није огласила поводом бриселских споразума и то нешто говори!

       За нашу земљу би било веома важно да Русија пошаље јасан сигнал и да се огради од овога што се ради са Србијом.

       Јер, ова Влада је прешла Рубикон и неопозиво и јасно се определила само за једну страну: ЕУ, САД и НАТО, која води непријатељску политику према Србији.

       Ако се Русија јасно одреди, ова власт би изгубила подршку у јавности.

       Треба искључити емоције, овде су у питању међународни односи, али остаје утисак да руска карта још није одиграна.

       Диана Милошевић


Факти

Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #78 послато: Мај 16, 2013, 06:21:35 »

Обраћање Срба са КиМ руском државном врху као захтев за чистим рачунима

 Обраћање четири скупштине општина са севера Косова и Метохије од 8. маја 2013, у којем је од носилаца највиших државних функција Руске Федерације затражена помоћ Русије, као сталне чланице Савета безбедности УН, у заштити Резолуције 1244 СБ УН али и уставног поретка саме Републике Србије – позива, између осталих, и на подршку оних “којима је стало до части и независности њихове отаџбине”. (1)

Можда изгледа парадоксално што се, позивајући се на част и независност отаџбине, представници грађана Србије са севера Косова и Метохије обраћају некој другој земљи, макар она била и Русија, коју велики број Срба сматра братском и пријатељском државом – испред свих других. Али то није никакав парадокс. И то најмање зато што се западне државе редовно, на свакодневној основи мешају – позване и непозване – у оно што би требало да буду унутрашње ствари Србије, тј. оно што је од њих остало. Очигледно је да потписници обраћања од Русије не траже да успостави некакву равнотежу мешања у ствари Србије. У питању је нешто друго. Писмо с правом скреће пажњу највишег руководства Руске Федерације на чињеницу да “српско-руске сусрете на највишем нивоу, од којих је један одржан у априлу, а следећи треба да се одржи у мају ове године, неки политичари из владајуће коалиције и с њима повезани стручњаци представљају као фактичку подршку званичне Москве прихватању тзв. Бриселског споразума од стране власти у Београду, иако се њиме предвиђа легализација сепаратистичког распарчавања државе Србије”. И, с тим у вези, треба обратити пажњу и на следећи део обраћања, у којем се каже, веома дипломатски, да је “садашња власт под притиском ЕУ и САД изиграла предизборна обећања да ће поништити све штетне уговоре које је режим Бориса Тадића парафирао на штету Срба са Косова и Метохије и Резолуције 1244” (квалификација “дипломатски” се овде користи да би се скренула пажња на чињеницу да многи сматрају да се не ради ни о каквом “притиску”, већ у фаустовској погодби Косово-за-власт вероватно склопљеној у време разбијања Српске радикалне странке). Оба момента су уско повезана, и везана за Русију.

Наиме, очигледно је да се кредит који Русија ужива у српском јавном мњењу – што због природних осећања националне, верске и културне блискости, што због принципијелне руске подршке територијалној целовитости Србије, што због чињенице да Русија никада у историји није учествовала у било каквом виду агресије према Србији – као што, уосталом, није ни Србија према Русији – тешко злоупотребљава од стране садашњих београдских власти. Овај кредит се не злоупотребљава само сликањима или сусретима са руским званичницима за које се чини да се посебно наглашавају баш у временима када се напуштају кључне државне позиције на Косову и Метохији. Заправо, тај кредит је тешко злоупотребљен још током последње предизборне кампање. Јер та, испоставља се лажна, обећања везана за поништавање претходних договора, тзв. Боркових парафа, који су штетни по српске државне позиције на Косову и Метохији – фактички су оверена присуствовањем претходног амбасадора Руске Федерације у Београду, Александра Конузина, на великом предизборном скупову Српске напредне странке у Нишу крајем октобра 2011. и знацима његове очигледне наклоности тој политичкој групацији, која је потом освојила највише гласова на парламентарним изборима, што јој је омогућило да формира скупштинску већину и садашњу владу Србије. Присуство тадашњег руског амбасадора, које је дочекивано овацијама присутних симпатизера странке (док су западне дипломате често добијале звиждуке), било је веома видљиво и медијски експлоатисано. То присуство је од стране многих Срба којима не пада напамет да се одричу својих вековних земаља и свог идентитета тумачено као својеврсна гаранција да ће нова власт уистину прекинути процес повлачења државе Србије са Косова и Метохије, да ће државну политику вратити поштовању Резолуције 1244 и да ће захтевати, као што је и обећавала, враћање Руске Федерације у преговарачки процес везан за Косово и Метохију – што јој по њеном међународном положају и статусу сталне чланице Савета безбедности УН, као и доследном поштоваоцу међународног права, свакако припада. Да ли би садашње власти у Београду уопште биле у позицији да воде своју анти-државну политику да нису добиле предизборни “печат потврде” од стране највишег дипломатског представника Руске Федерације у Београду? Може се одговорно тврдити – не би. Не би добили ни 50% посто гласова које су освојили. За такав закључак нам нису потребни било какви “стратеџик маркетинзи”.

Тешко је замислити да би се амбасадор Конузин појављивао на великом, медијски веома испраћеном предизборном скупу Српске напредне странке да је био упознат са политиком коју је та странка стварно намеравала да води – а чије се врхунско “достигнуће” огледа у парафирању тзв. бриселског споразума, којим се прихвата изручење држављана Србије под власт сепаратистичких, самопроглашених власти у Приштини, које Руска Федерација ни данас не признаје. Нити би се појавио да је био унапред упозорен да ће се нове власти служити разним методама опструкције усмерених ка пројекту Јужни ток, који је од стратешке важности како за Русију тако и за Србију.

Дакле, обраћање највишим званичницима Руске Федерације од стране представника држављана Србије са севера Косова и Метохије засигурно се не би могло тумачити као некакав захтев за “спољно мешање”, нити “вапај за помоћ” слабића који би да се сакрију под нечије скуте. Пре би се могло констатовати да то јавно обраћање једноставно представља неку врсту позива на рашчишћавање рачуна. Од Русије се тражи да осигура да се њена прокламована политика везана за Србију, Резолуцију 1244 и међународно право доследно спроводи, и да се не дозволи да њене позиције буду погрешно представљене, нити коришћене да се на перфидан начин омогући привид руске подршке за оне ствари које Русија заправо уопште не подржава. Коначно, то писмо би се могло тумачити и као захтев упућен Русији да не дозволи да њени кредити – морални, историјски, као и финансијски – буду злоупотребљени на начин који је противан и српским и руским интересима, и да Русија не дозволи да буде нехотице увучена у пасивно саучесништво у страховитој изборној превари која је спроведена у Србији, на основу које се сада спроводи оно што многи тумаче као велеиздају државних и националних интереса на историјским српским и православним земљама, на Косову и Метохији.

(Александар Павић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #79 послато: Мај 28, 2013, 10:27:48 »

Американци не прекидају свој хладни рат против Србије


ВАШИНГТОН УВЕЛИКО ПРАВИ „ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ” И СТВАРА УСЛОВЕ ЗА - САВРЕМЕНУ ПРЕДКУМАНОВСКУ СРБИЈУ



    САД су након пада Слободана Милошевића октобра 2000. тактички „омекшале” своју политику према Србији са намером да у дубину њене власти уведу „меку моћ” у виду политичког протектората
    Србија неће постати члан ЕУ док не постане чланица НАТО-а, то је политички постулат владавине САД у Европи
    Сада је Србија у „мекој моћи” НАТО-а у пројекту Партнерство за мир, потом треба да постане чланица НАТО па тек онда ЕУ. Стратешка матрица је јасна! Србија као витална зона америчких интереса на Балкану и као „поражена држава” мораће да се одрекне неутралности и стратешких веза са Руском Федерацијом
    САД сматрају да Србија сама мора да пресече косовски чвор уз њихову помоћ како се не би отворила Пандорина кутија у Босни и Херцеговини са ризиком да се Република Српска издвоји и постане самостална као држава, или да се у блиској будућности од 10-так година интегрише са Србијом


         Пише: ТОМИСЛАВ КРЕСОВИЋ, публициста

ДЕВЕДЕСЕТИХ година прошлог века  аналитичар Дејвид Гомпарт у  угледном америчком  часопису Foreign Policy, у тексту „Како поразити Србију” писао је о методима економског исцрпљивања Србије кроз санкције, изолацију и употребу војне силе.




         Након 1999. године САД континуирано, без обзира ко је председник и да ли  владају демократе или републиканци, примењује концепт „хладног рата” према Србији. Тај „рат” је збир политичких предрасуда о Србији као држави која је одговорна за ратове на Балкану, па у дужем временском периоду треба да буде „под контролом” и кажњена.

         САД су након пада Слободана Милошевића октобра 2000. тактички „омекшале” своју политику према Србији са намером да у дубину њене власти уведу „меку моћ” у виду политичког протектората.

         САД одређују да ли ће и када Србија бити у ЕУ и какву политику ЕУ треба да води према Србији.

         Ни једна држава у ЕУ нема снаге да противречи САД када је реч о геополитичким играма у Европи, посебно на Балкану.

         Србија неће постати члан ЕУ док не постане чланица НАТО-а, то је политички постулат владавине САД у Европи.

         Сада је Србија у „мекој моћи” НАТО-а у пројекту Партнерство за мир, потом треба да постане чланица НАТО па тек онда ЕУ. Стратешка матрица је јасна! Србија као витална зона америчких интереса на Балкану и као „поражена држава” мораће да се одрекне неутралности и стратешких веза са Руском Федерацијом.

         На политичкој сцени Србије само ДСС је за политичку неутралност, остале партије или су за улазак у НАТО или вешто „прикривају” своје праве оријентације према евроатлантизму.

         Србија у стратешком „поразу”, поред одрицања од руских стратешких интереса и приступања НАТО, у догледној будућности од пет година, треба да се државотворно дистанцира од Косова и Метохије на начин како се од ње тражи Бриселским споразумом. Дакле, САД не очекују да Србија одмах призна статус Косова, већ да „демисионира” са Космета посебно са севера и да сама одбаци Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и прихвати модел ЕУ, који је под контролом САД и НАТО.

         Србија сама себе у име својих интереса треба да „ампутира” са Косова, и да прелазном формом прихвати модел ЕУ за управљање Косовом дефинисан у Бриселу, а онда наступа политичка сурова прагматика под вођством САД пуне интеграције севера Косова под власт Приштине.

  „Самоодрицање” Србије  од Косова

         Даг Бендоу је истакнути сарадник Кејто института и стручњак за спољну политику и грађанске слободе, својевремено радио и као специјални саветник председника САД Роналда Регана, и био уредник политичког магазина „Инквајер”.

         Једном приликом је написао: „Око 120.000 Срба остало је на Косову, при чему је око половине овог броја сконцентрисано у четири општине око града Митровице, северно од реке Ибра. Требало би да им буде допуштено да остану у Србији, али ЕУ је била ужаснута оваквим предлогом. Уместо тога, Брисел је запретио да ће успорити, а можда чак и сасвим онемогућити тежње Београда да уђе у ЕУ, уколико овај не пристане на понуђене услове. Србија је пристала на номинални компромис, који Србима са Косова обећава ограничену аутономију, у замену за нешто што изгледа да ће на крају бити пуно признање Косова. Наравно, та одлука је на Београду, који је изложен великом притиску да попусти.”

         Стратегијски циљеви САД и НАТО је да сама државна власт обезглави и обесхрабри Србе на Косову, посебно на северу, и да себе дефинишу као политички народ и траже адекватну аутономију. Циљ САД је да преко владе Србије утичу на сламање сваког озбиљнијег  отпора и самобитности и да корак по корак прихвате реал-политику независног Косова и њених институција.

         Даг Бендоу даље каже: „Срби с Косова, међутим, можда неће отићи у тишини. Лично сматрам да би било боље да се Србима понуди исто право на самоопредељење које је дато другима”.

 Америчка „домино стратегија” доминације

         Јасно је да Даг Бендоу говори о виду отпора Срба на северу Косова и да је ту задатак владе Србије да их „уразуми” на све могуће начине како Србија наводно не би била талац такве политике.



         САД и НАТО се прибојавају да би могли да са властима у Приштини употребе силу против Срба са севера и тако да дође до нове „Косовске олује” уз међународне инпликације и конфликтност на читавом Балкану, пре свега на југу Србије или у Македонији.

         Свако насиље над Србима на северу Косова отворило би оштар одговор грађана Србије на југу Србије у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу, или би то био сигнал за сукобе у Западној Македонији, која инсистира на федерализацији БЈР Македоније.

         Ово би била опасна „Балканска одисеја”, која би пореметила односе не само на Балкану, већ и у односима САД и Руске федерације.

         Пошто се САД и НАТО чврсто држе да нема „промене граница”, потребно је да Србија сама себе укида на Косову и Метохији. САД сматрају да Србија сама мора да пресече косовски чвор уз њихову помоћ како се не би отворила Пандорина кутија у Босни и Херцеговини са ризиком да се Република Српска издвоји и постане самостална као држава, или да се у блиској будућности од 10-так година интегрише са Србијом.

         Даг Бендоу каже: „Прекасно је да се поправи геополитички и хуманитарни хаос који је направљен. Али, ако Европљани желе стабилно решење, требало би да охрабре истинске преговоре између нових балканских земаља, Србије и преосталих незадовољних мањина. Разумна промена граница представља једино средство којим може да се обезбеди мир.

         Даље сузбијање тежњи Срба широм Балкана носи у себи ризик од новог сукоба.”

         Трајнији и дугорочнији мир на Балкану није успостављен, већ је  Балкан у „контролисаној кризи” или дозираном хаосу.

         Читава пирамида америчке политике на Балкану је „домино стратегија” која се заснива на контроли држава и влада, али и управљању кризом у зависности од глобалне игре и намера да се Европа и ЕУ преко Балкана или економске кризе на југу Европе држи у тзв. „сукобу ниског интезитета”, мешавини етничких ограничених конфликата, тероризма, организованог криминала и економских криза.

         САД пртискају Србију и њену власт на одрицање или суспензију овлашћења на Косову и Метохији, а дотле се већ увелико гради нови економски и политички облик Велике Албаније и обликовање такозване предкумановске Србије.


Факти
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #80 послато: Јун 24, 2013, 04:02:16 »

Косово и Метохија поново у фокусу пажње СБ УН



Током јуна је у СБ УН поново разматрано питање о делатности мисије УН на Косову и Метохији. Чланови Савета су разматрали редовни извештај Генералног секретара УН о делатности мисије УН као и извештај Високог представника за иностране послове и безбедност Мисије ЕУ (ЕУЛЕКС).

Генерални секретар УН у свом извештају уверава чланове СБ да је “током извештајног периода ситуација на Косову и Метохији по питању безбедности у целини мирна, не рачунајући периодичну појаву напетости у етнички мешовитим срединама и у Северној Митровици”.

"У целини спокојна ситуација" огледа се у томе што је порастао број инцидената повезаних са применом експлозивних средстава. Од средине јануара до средине априла у северном делу Косова и Метохије, регистровано је 19 таквих експлозија, од којих се 15 односило на примену ручних граната. Приликом једне од таквих напада у рејону Бошњачка махала у Северној Митровици, рањено је двоје деце. Настављају се напади уз примену ватреног оружја и експлозивних средстава на полицајце на северу Косова и Метохије и њихове породице. На тај начин ситуација на Косову и Метохији, поготово на северу, остаје и даље напета и чак се број напада повећава.

Ништа мање проблематична није ни ситуација са избеглицама и расељеним лицима. Тако да је тенденција са скраћењем броја случајева добровољних  повратника констатована крајем 2012. године, очитује и почетком 2013. године. Управа Високог комесара УН за избеглице (УНХЦР) регистровала је 47 представника мањина који су се од јануара до марта 2013. године добровољно вратили, док је у истом том периоду 2012. године број повратника износио 85. По подацима УНХЦР, од тог броја само 18 лица су били Срби, а 19 су били чланови заједнице Рома, Ашкалија и Египћана на Космету, косметских Албанац је било 6 – а 4 косметска бошњака. УНХЦР је такође известио и о 684 случаја поновног пријављивања од јануара до марта 2013. године, укључујући и 236 случајева насилног повратка и 22 случаја добровољно-принудног повратка чланова мањинских заједница.

Међутим, наставља се и етничко чишћење Срба са Косова и Метохије. Руски представник у СБ УН је говорио о томе. Он је приметио да многобројни случајеви принуде косметских Срба да продају своју имовину и оду изван територије покрајине, остају без пажње. Територија крупних српских енклава постепено се скраћује, док малене енклаве у суштини изумиру. Око православних манастира и гробља није прекинута напетост која се почетком године прелила у талас вандализма. Неподношљива ситуација се створила и око објекта светске културне баштине – манастира Високи Дечани. Очигледно се од стране локалних власти игноришу закони донети ради обезбеђења права националним мањинама и очувања српског културног наслеђа.

Руски представник у СБ УН је изразио забринутост по питању истраге коју води ЕУЛЕКС о извештају известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија, по питању незаконите трговине људским органима на Косову и Метохији. У јануару 2011. године формирано је одељење Виљамсона. Почетком прошле године оно је у потпуности комплетирало персонал и требало је да пружи реалне резултате.

Треба обратити пажњу на то да Русија контакте између руководства Србије и самопроглашених власти косметских Албанаца не назива преговорима, него “дијалогом Београда и Приштине”.  То је тачнија формулација од термина “преговори” чије коришћење није потпуно исправно, јер такав термин подразумева равноправност страна. Наравно, не може бити никаве равноправности између руководства државе и самопроглашених власти који су помоћу етничког чишћења дошли на власт.

Руски представник је посебно истакао да овај дијалог треба да буде усмерен на реално побољшање положаја српског становништва на Космету. Русија у потпуности подржава напоре Србије у том сложеном процесу и подвукао је да су захтеви Србије за обезбеђење нормалног живота за српску мањину у покрајини у потпуности оправдани.

Истовремено, не можемо не приметити да дати дијалог дотиче само неке аспекте нормализације односа Србије са својом покрајином и нема никакве везе са статусом Косова који остаје отворен. Русија је истакла да проблеми на Космету, како текући тако и дугорочни, могу бити решени само политичким средствима. Премда, наравно, није све баш тако. Поред политичких постоје и правне основе. Постоји важна правна основа за решавање проблема Космета – штавише, до дан данас она је једина. То је Резолуција 1244 СБ УН (1999). Савет Безбедности УН је као и раније једини пуноправан орган који има право да доноси одговарајуће одлуке.

Споразум који су постигли Београд и Приштина није уклонио главне проблеме у покрајини. Штавише, предстоји најсложенија фаза – практична реализација договореног. Русија је изразила жељу да Мисија УН по питању привремене администрације на Космету треба да се активно укључи у тај процес. Ни сви остали аспекти мандата који су прописани Резолуцијом 1244 не треба да се гурају у други план. Овај мандат треба да се испуни у пуном обиму. Значајан потенцијал присуства УН односи се на решавање задатака у оним областима као што су владавина права, обезбеђење права националним мањинама, заштити православних светиња.

Русија је приметила да нису довољне само пуке опомене Приштини о неприхватљивости садашњег насиља према српском становништву. За достизање истинског мира и поретка у региону, биће потребни стални и упорни напори међународне заједнице. У том смислу Русија се изјаснила против планова ЕУ и НАТО који планирају да смање бројност Мисије за владавину права ЕУ (ЕУЛЕКС). Током заседања СБ УН о Косову и Метохији, Русија се такође успротивила и плановима за смањење Мисије УН на Космету – при толикој количини проблема неопходно је њено увећање, а не скраћење!

(Александар Мезјајев)



***


За разлику од Руса, српска тројка, Дачић, Николић и Вучић скоро и да не помињу СБ УН. Борис Тадић је питање Космета изместио из СБ УН у ЕУ, а ова тројка је још жешће наставила да "преговара" са шиптарима, уз посредовање званичника ЕУ.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #81 послато: Јул 02, 2013, 12:43:28 »

Зашто Дачић наглашава да Русија наводно неће Србију у Евроазијској унији?


НАРЕДНИ МЕСЕЦИ ЋЕ ПОКАЗАТИ КОЛИКО ЈЕ ПРЕМИЈЕР БИО КОРЕКТАН ПРЕМА РУСИЈИ И ИСКРЕН СА СРБИЈОМ




    Премијер је 23. јуна 2013. године – гостујући у Националном дневнику телевизије Пинк – рекао (према Танјугу) и ово: да је приликом ранијег сусрета питао руског председника Владимира Путина може ли Србија да уђе у Евроазијску унију и на то питање добио негативан одговор
    У међувремену је, у интервјуу РТС, изговорио: „То је као кад сам ја питао, кад сам разговарао са својим руским пријатељима – добро, јел можемо ми да будемо чланица Евроазијског Савеза? Па, како да будемо чланица кад нисмо тамо. Тако да, немој сада да испадне још да ћемо имати штете од уласка у Европску Унију”
    Дачић одговорност за свој, Вучићев и Николићев еврофанатизам настоји да пребаци и на Русију. Са урачунатом поруком наивнијој публици: нас тројица бисмо хтели са Русијом, али нас она стратешки неће
    Из овога би следило такође: споразум о стратешким односима, који је Томислав Николић недавно у Сочију потписао са Владимиром Путином, представља максимум у односима са Србијом на који је била спремна Москва. Кобајаги: ми смо били спремни на (много) више, али Русија није...


ЈЕДАН од највећих старогрчких мудраца је опомињао да за човека није добро да му се догађа све што пожели. А државни врх Србије не само да томе тежи – и по цену ампутације значајног дела националне територије који нема цену – него и своја прижељкивања проглашава за оно што се догодило.

         Зато обнародова оно чега још нема, а можда га неће ни бити: да је већ добио „датум” за преговоре са Европском унијом.

         Николић, Дачић и Вучић боље од Србије – на коју се даноноћно позивају – знају и у шта су се упустили, и шта су све наобећавали, и колико је велико ништа од „зеленог светла” за „датум” којим хипнотишу нацију. Зато сваки нови дан претварају у нову сеансу масовне хипнозе.

         Зато „перу руке” и кад то од њих нико не тражи. Зато је у функцији прања руку и оно што, макар на први поглед, тако не изгледа.

         Зато скидају са себе и приписују српској историји (у целини или најновијој). Зато у своја политичка сабирања, множења и дељења укључују све што им може послужити.

         Зато у њих укључују и Русију.

         За пример, ево како је (према Танјугу) премијер Ивица Дачић – гостујући Дачић 23. јуна 2013. године у Националном дневнику телевизије Пинк – у све уплео не само Русију него и њеног председника Владимира Путина:

         „Пут Србије у ЕУ је логичан избор јер је то најбоља опција за нашу земљу.

         „Ми смо ту где нас је Бог поставио”, рекао је Дачић и запитао све критичаре настојања Владе да Србија што пре добије датум и након тога настави припреме за прикључење ЕУ да кажу - која је то реална алтернатива таквом усмерењу.

         Дачић је рекао да је приликом ранијег сусрета питао руског председника Владимира Путина може ли Србија да уђе у Евроазијску унију и на то питање добио негативан одговор.”

         Да ли било овако или дручкије, у најмању руку – да ли је било баш овако, знају једино Дачић и Путин.

         Ако је било бар мало друкчије, руски државни врх ће, сасвим сигурно, наћи начина да то саопшти. Макар то било једино званичном Београду и макар само дипломатским каналима.

         Тим пре што је Ивица Дачић (ИД) у међувремену гостовао и на РТС и у интервјуу Зорану Станојевићу (ЗС) на исту тему рекао (Факти због бољег размевања преносе и контекст):

         „ИД: Још нисам видео неког да је напустио Европску Унију.

         ЗС: Али, има Исланд је сад рецимо одбио...

         ИД: Зашто је одбио? Па зато што је прошла економска криза. Па знате шта, и ја бих одбио да сам Швајцарска.

         ЗС: Швајцарска није ни покушала...

         ИД: Па није ни покушала, зато што им то не треба јер су најбогатији. И зато што им треба да ту иду паре. Исто тако и Исланд. Он жели да буде ван Европске Уније зато да би ту била нека слободна зона. А Србија није то, ми смо окружени, живимо једноставно ту. То је као кад сам ја питао, кад сам разговарао са својим руским пријатељима – добро, јел можемо ми да будемо чланица Евроазијског Савеза? Па, како да будемо чланица кад нисмо тамо. Тако да, немој сада да испадне још да ћемо имати штете од уласка у Европску Унију. То је апсолутно, а...

         ЗС: То ћемо оставити за Ваше расправе са опозицијом у Скупштини. Господине председниче...

         ИД: Ја сам, нисам приметио, да Вам кажем, нажалост, опозиција је у великој кризи. Зашто? Зато што су изгубили основне елементе своје политике. Зато што је раније оно у чему су се они разликовали од нас, било што су они као проевропски, а остали нису за Европу. Они су изгубили своју политику.



 Они данас не знају за шта се залажу. И зато долази до тога што ни они не могу потпуно да подрже ово што ми радимо, јер се онда губи сврха њиховог постојања. Ја им жели да нађу адекватан прилаз, а да то не буде на штету нашег општег опредељења ка Европској Унији.

         ЗС: Хвала господине председниче.”

         Кад се „подвуче црта”, испод ње остаје: да је Дачић у првом наступу био много отворенији и одређенији и да је отворено рекао да му је сам Путин наводно рекао да за Србију тобоже нема места у будућој Евроазијској унији (савезу); а да су на РТС Путина заменили „руски пријатељи” и да је наводно Путиново „не” заменио премијеров одговор „Па, како да будемо чланица (Еевроазијске уније) кад нисмо тамо”.

         Заправо, „испод црте” као најважније остаје: да Ивица Дачић одговорност за свој Вучићев и Николићев еврофанатизам настоји да пребаци и на Русију. Са урачунатом поруком наивнијој публици: нас тројица бисмо хтели са Русијом, али нас она стратешки неће, она са Србијом која се зато определила за ЕУ жели да развија максимално добре односе и сарадњу, али не преко тога...

         Из овога би следило такође: споразум о стратешким односима, који је Томислав Николић недавно у Сочију потписао са Владимиром Путином, представља максимум у односима са Србијом на који је била спремна Москва.

         Кобајаги: ми смо били спремни на (много) више, али Русија није...

         Наредне недеље и месеци ће показати: колико је Ивица Дачић био коректан према Русији и искрен са Србијом.

         Време је мајсторско решето...


Факти

                                                                     ***

Надам се да ће овај лажов и подгузна ЕУ мува добити адекватан одговор од стране руске дипломатије. Ако нас Руси и пусте низ воду, није чудо, после оваквог крајње безобразног и непријатељског става према нашој браћи Русима.

Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #82 послато: Јул 06, 2013, 00:38:30 »

Шведска: Заменимо заставу Косова правом, српском!


Чланови шведске организације "Нордиск Унгдом"(Нордијска омладина) на Видовдан 28. јуна, покушали су да замене заставу Косова, која је стајала на згради дипломатског представништва Косова у Стокхолму, са заставом Србије.



Чланови Нордијске омладине у Стокхолму, у покушају да се изборе за правду


На званичној Фејсбук страни ове организације објављена је фотографија активиста, који су попевши се на мердевине покушали да замене заставе Косова и Србије, али им ова акција није успела, јер су ухапшени.

Испод фотографије, активисти су написали да су само покушали да замене заставу Косова са правом, односно српском.

Чланови ове шведске омладинске организације на свом Фејсбук профилу написали су и следећу изјаву:

"Увек ћемо стајати на страни браће широм Европе. Једнога дана Косово ће опет бити српско, а Европа ће поново припадати Европљанима!"


(Пресс)

***


За сваку похвалу је овај гест. Добро је да има разума, и да ипак постоји неко ко се не понаша онако како западни моћници прижељкују.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #83 послато: Јул 21, 2013, 12:25:06 »


Док је НАТО уништавао српску армију, Русија је унапређује




Григориј Соколов
   

Данас вам представљамо војног пилота, ваздухопловног новинара, професора филозофије и филологије, преводиоца Радмилу Тонковић, која скоро све зна о томе шта се дешавало током бомбардовања Југославије од стране НАТО-пакта 1999. године. И наравно моје прво питање госпођи Тонковић било је посвећено управо тим трагичним догађајима.


Да ли је то по вашем мишљењу био локални конфликт или је то био део борбе, како да кажемо, за прекрајање света?

Наравно да то никако не може да се подведе под обичан конфликт локалног карактера. То је сто посто шира акција, то је акција борбе нове глобализације и нове колонизације. Као што и сами видите шта се дешава са делом наше територије, са Косовом. Ми никако нећемо то да признамо као део колоније. Али очигледна је намера неких великих сила да они то присвоје. Како можете да сматрате да је то локални сукоб ако он траје 78 дана и ноћи и ако вас дивљачки бомбардују са десет хиљада метара, ви не видите непријатеља, ви не видите његове летелице? Само падају бомбе и уништавају све редом: и објекте значајне за нашу армију и наравно становништво и његове објекте. Сами знате да је у тој агресији уништено 18 хиљада стамбених јединица, 365 објеката, веома важних културних и историјских споменика. У бомбардовању је погинуло хиљаду два војника и полицајца и више од две хиљаде грађанских лица који су постали жртве агресије НАТО-а на Југославију. Зашто је то цинично названо „Милосрдни анђео“. За кога је то милосрђе и за кога је тај анђео? За нас, ко су тамо живели, који су то претрпели, то је било нешто страшније од Другог Светског рата. Нама је тако и рекла наша старија генерација која је учествовала у Другом Светском рату да су они заиста надмашили и фашизам, и Хитлера. Ја сам записала у свом дневнику који сам водила током те агресије да се рецимо сирена оглашавала 287 пута да би отприлике на неки начин упозорила наше становништво да наилазе јаке смрти. А то су били F-14, F-15, F-16, F-117A, B-2, B-1B, B-52H, A-10, E-2C, E-3E, A-6, Торнадо, Хантери, Харијери, затим били су хеликоптери, беспилотне летелице, и тако даље. То су била најмоћнија средства за убијање људи. Разни видови бомба и ракета, све до оних које су забрањене међународним конвенцијама, страшне касетне бомбе, које су биле напуњене осиромашеним уранијумом од којег ми сада после 14 година имамо велике последице. Јако пуно људи умире управо од онколошких проблема. Нарушена је и Женевска конвенција. НАТО је без сагласности Савета Безбедности УН потпуно уништио међународно право и све оно што се декламује у УН. А главни циљ НАТО авијације био је наравно уништење Армије Југославије ради чега је непријатељ 78 дана и ноћи непрекидно бомбардовао објекте ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, нападајући 512 пута на 171 објекат са 6 хиљада тона борбених средстава. На војни аеродром Батајница је нападано 308 пута, на војни аеродром Понике 307 пута, на војни аеродром Слатина код Приштине 407 пута са 2 400 различитих ракета. Агресори су извршили 26 хиљада борбених налета на Југославију и бацио 31 хиљаду тона смртоносног оружја. Бомбардоване су болнице, мостови, телевизија. Наравно људи су бежали од све те разјарене камариле, жене, деца, старци. Што можемо онда да кажемо? Да је то била управо неравноправна борба Давида и Голијата. И у тој борби је погинуло, и то се мора рећи и мора знати, 41 представник нашег ратног ваздухопловства и противваздушне одбране који су дали своје животе за слободу отаџбине, за част и достојанство целог српског народа који се није предао током ове агресије. Ја желим овом приликом управо да истакнем наше највеће синове који су погинули у тој борби. То су били наши изузетни пилоти, велике патриоте и хероји нашег рата генерал-пуковник Љубиша Величковић, пуковник Миленко Павловић, потпуковник Живота Ђурић, мајор Зоран Радосављевић и наравно погинули су и наши ракеташи, људи који су уопште везани за противваздушну одбрану и ратно ваздухопловство Армије Србије.

Значи, по вашем мишљењу активност НАТОа  је била усмерена не само на гађење војних објеката али су биле планиране и жртве у мирном становништву?

Апсолутно. Ако знате а сада видите сами по најсавременијим оружјима и по такозваном бомбардовању у циљну тачку. Ми сада то можемо преко Интернета да видимо на тај начин што можемо да видимо сваки стан, сваку собу да уђемо кроз човека. Они су тим принципом бомбардовали сваку тачку коју су хтели. Били су то домови за старе људе, биле су то болнице, били су то вртићи, породилишта, школе, мостови, улице. Како можемо да онда кажемо да је то била војна акција, односно акција на војне објекте наше Војске? Никако. Они су само измислили разлоге, где, како, куда да би могли вршити бомбардовање мирног становништва. И ја лично мислим да је то геноцид. Апсолутно се не стидим тога да кажем. Не знам како је то у политичком смислу сада код нас и у целом свету говори и на који начин. Политика је нешто сасвим друго од онога што је био војник у рату, што је био грађанин у рату. Ја сматрам да то је био фашизам, да је то била агресија, да се то показало као колонијално освајање. И ако неко вама узме део ваше територије, шетао се по вашој територији или туцкао изнад ваше територије, шта је то онда? Никако. Значи, то је чиста глобализација. И ако што видимо после тога дешавале су се нове акције. То је била Либија, Ирак, сада Сирија, и тако даље. И како ће то завршити, то више неко од нас не зна. Ако се неко негде је заустави, ја нисам оптимиста.

Али ако осврнемо на растућу војну сарадњу између Србије и Русије, како оцењујете овај подухват са обзиром например да Србија је заинтересована за руске ловце МИГ-29М2?

За мене је то велика радост. Ви знате да наша војска у послератном периоду лети искључиво на совјетској, односно руској техници. Ја имам у виду авионе, хеликоптере и наравно ракетне системе којима смо и оборили невидљиви F-117, иако су нам саветовали да то уништимо, да је то застарела техника. Никад не знате шта и где вам може помоћи. Обрадована сам тиме. Ако се већ све радило, летело, имате огромну документацију која се припрема да би функционисала ратна машинерија, ратно ваздухопловство, онда то значи да на нашем врху ратног ваздухопловства и државе седе паметни људи који су схватили којим послом требате да радите. Имате документацију, имате обучене људе, имате пилоте, и само додајете нову авијацију која је модификована. А наши пилоти изузетно добро познају МИГ- 29, наравно прву варијанту која код нас већ деценијама употреби, и не само МИГ-29 него и раније летелице. И за њих то није некака непознаница. Људи владају језиком, владају техником, владају управљањем тим авионом. И за њих је та модификована варијанта наравно само дообука. А сваки наш пилот стално се усавршава и прати нове технологије и нове технолошке процесе. И наравно то је врло важна и економска, и политичка, и практична варијанта. А ја лично се радујем и као историчар да су наши паметни људи коначно ставили прст на чело и схватили ко су наши прави савезници, наша права браћа, наши прави другови. А то су Руси који нас никада нису издали, који нас никада нису напали, који нису никада против нас ратовали. Напротив, увек су били неко ко нам је давао подршку, чак због нас и улазили у рат, иако се то сада на Западу настави да сакрије, прикрије, да се другачије интерпретира. Данас је врло опасно бити русофил. Ја се то истићем за то што мене карактеришу да сам ја русофил. А ја се тога не стидим и не срамим, ја се тога поносим. Живим у Русији већ осам година и сматрам себе братофилом јер су Руси наша браћа. Ако ви не волите свога брата, како можете да волите друга или некога тамо преко океана или преко мора? То је немогуће. То је ненормално. А у суштини ја се надам да је то ј велики корак, и велики помак у сарадни наших двају народа који деценијама, епохама, вековима сарађују и по питању вере, нације, културе, историје, језика. По свему смо народ једног корена. То су сада врло дискутабилни проблеми, ко је куда шта тражио, лепу климу, лепо раскршће. Ми смо очигледно сада на раскршћу разних путева и укрштања, а зато и страдамо врло често. Видите, они су се мало померили са хладнијим појасом па њима је врло тешко долазити до вас. И ја лично веома желим да никада не дођу до вас на тај начин на који су дошли до нас пре четирнаест година. Било је језиво, страшно. То није заслужио наш дивни храбри народ и наша деца јер су они овим ратом, том агресијом, стрељали нашу будућност. А то су наша деца и наши нови нараштаји.


Глас Русије
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #84 послато: Септембар 17, 2013, 04:20:52 »

Из Русије кренули на "литију за спас Срба"



Група од двадесет руских верника кренула је из Москве на пут преко Украјине и Румуније, да би на време стигла у Србију на велику литију.


Велика литија планирана је да се одржи од 21. септембра до 14. октобра, а организује се за српско-руско јединство и у част 900 година династије Немањића.

Организатори, Православни патриотски покрет за руско-српско јединство, као и комитет из Србије, истичу да је литија кроз Србију одговор на више пута поновљене српске молбе и апеле да је животно потребно присуство руских православних верника, а посебно на подручју Косова и Метохије.

Организатори кажу да ће литија проћи кроз целу Србију, укључујући српске енклаве на Космету, да би, како кажу, духовно подржали словенску браћу која се налази под јармом антихристових сила, преноси "Глас Русије".

У литији ће учествовати свештенство и верници из Русије, Украјине, Белорусије и Србије, које ће се кретати са молитвом да православни словенски народи буди јединствени у борби са злом.

Благослов за то су добили од високих црквених великодостојника, попут бројних архимандрита руских манастира, као и од српских владика.

Вишенедељна свечана поворка ће посетити српске манастире који су повезани са Преподобним Симеоном Мироточивим и његовим сином Светим Савом, а завршиће се на Косову и Метохији, где ће тамошњим Србима на поклон бити уручена копија иконе Пресвете Тројице чувеног Андреја Рубљова, и то као духовни позив на јединство православних народа.

Организатори ове српско-руске литије се у свом позиву на учешће позивају на руског цара Николаја, кога наводе као пример како се показује љубав према ближњима, с обзиром на то да је он одлучно стао у заштиту православних Срба у јеку Првог светског рата, јер је по његовој наредби у Србију било упућено 10.000 бораца, а са његовим личним новцем су се у Србији градиле војне болнице.

Руски ходочасници који ових дана треба да пристигну на литију, долазе искључиво са најбољим намерама, да у миру обележе велики јубилеј 900 година династије Немањића, те да по њиховом сопственом дубоком уверењу - учврсте православље на оскрнављеној и издатој земљи.

"Тешко је рећи да ли ће само једна оваква хумана акција успети да испуни свој племенити циљ, ако се узме у обзир да је прећутно заокруживање албанске квазидржавности на Космету и потискивање православља узело великог маха, али свакако да ће ова руско-српска литија представљати ретку појаву истрајне борбе за оне вредности од којих су многи чак и у самој Србији већ одавно дигли руке",
пише "Глас Русије".

Верници и свештенство, који ће сачињавати руско-српску литију, поручиће да не треба клонути и пружиће драгоцену духовну подршку онима којима је најтеже - а то су, без сумње, Срби на Косову и Метохији.


(Срна)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #85 послато: Октобар 08, 2013, 02:30:40 »

И ево их, стигли су на Косово и Метохију...






Руси доносе икону на Косово

После четворочасовног задржавања на администраитивном прелазу Јариње, припадници Косовске полицији дозволили су ходочасницима из Русије, који носе на поклон копију иконе Пресвете Тројеручице Рубљанске манастиру Пећка патријаршија, да наставе пут.

Икона Пресвете Тројеручице

Председник Општинског већа Лепосавића Драган Јаблановић разговарао је током вечери са званичницима ЕУ на Косову који су посредовали код косовских власти да се проблем реши, јавио је репортер телевизије Мост.Он је додао да је планирано да икона до 14. октобра, празника Покрова пресвете Богородице, стигне у Пећку патријаршију.


Ходочасници, међу којима су и монаси из Русије заустављени су на административном прелазту Јариње јер, како им је објашњено не могу да уђу на Косово зато што имају једну визу за Грчку. Са собом су из Русије понели икону, дар руског народа, а из храма Свети Сава из Београда пешке кренули до Пећке патријаршије.


(ТВ МОСТ)




Верници и свештенство, који ће сачињавати руско-српску литију, поручиће да не треба клонути и пружиће драгоцену духовну подршку онима којима је најтеже - а то су, без сумње, Срби на Косову и Метохији.


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #86 послато: Новембар 09, 2013, 15:31:18 »

ЧЕПУРИН: Било би добро да се према Србији и неке друге земље-пријатељи односе попут Русије


АМБАСАДОР РУСИЈЕ У СРБИЈИ У ИНТЕРВЈУУ „ПЕЧАТУ“,
ОБЈАВЉЕНОМ ПОД НАСЛОВОМ „ЖИВОТ НЕ ПОЧИЊЕ ОД ЕУ“


Још три документа сад пролазе додатно усаглашавање и они ће највероватније бити потписани током наредног састанка на високом нивоу. То су Споразум о војно-техничкој сарадњи, Споразум о заштити интелектуалне својине у процесу војно-техничке сарадње и Споразум о заштити тајних података
    Руско крило српске војне политике треба да остане живо. Иначе, Србија ће летети само са једним крилом, што је мало теже…
    Поставља се и питање „Јужног тока“. Овај пројекат је много већи него пројекат НИС-а. Ми - Русија и Србија - заједно учествујемо у пројекту каквог није било у Европи за много година
    Сада радимо, да тако кажем, у једном фудбалском тиму. Али постоје и други тимови. Када неко у нашем тиму почне да трчи по терену и даје голове у наш гол, онда се поставља питање ко је тај играч који шутира у сопствени гол? За кога он ради?
    Господин Николић је донео одлуку, коју је мени само саопштио, да за три дана отпутује у својству радног путовања на отварање Инвестиционог сајма у Москви. У петак је из председниковог Кабинета стигла молба за састанак са председником Русије. Остала су била још само два радна дана
    Путин је пронашао време у свом радном плану и примио председника Србије. Сама чињеница да га је примио била је знак личне симпатије и пријатељства према српском народу
    Русија увек у Савету безбедности (поводом Косова) гласа онако како је потребно Србији. И фактички, ко још? Још само Кина. Ми чинимо то, без обзира на реакције. Сви који себе називају пријатељима Србије требало би да гласају тако. Ми говоримо да је Русија пријатељ Србије и да Косово и Метохија јесте Србија. Па нека и остали ваши пријатељи тако кажу, нека кажу да је Косово Србија. Ако то не говоре, па какви су то онда пријатељи?
    Ми апсолутно тачно и прецизно поштујемо све договоре које имамо са Србијом и блокираћемо сваки покушај да Косово постане члан УН-а. Ако сама Србија и Београд кажу: признајте, онда је то друго питање
    Заступање уласка Србије у НАТО је несхватљиво, али будала има свуда. Видео сам неколико таквих људи, и сам њихов изглед може уплашити. Мислим да јавно мњење неће поћи таквим путем за наредних 100 година, али покушаји да се Србија у то увуче наравно да постоје. Они који дају паре, проналазе оне који за паре раде. Овде су неки људи спремни да раде и против интереса Србије


Разговарао: Никола ВРЗИЋ

      Ми - Русија и Србија - заједно учествујемо у пројекту „Јужни ток“, каквог није било у Европи за много година. Сада радимо, да тако кажем, у једном фудбалском тиму. А када неко у нашем тиму почне да трчи по терену и даје голове у наш гол, онда се поставља питање ко је тај играч који шутира у сопствени гол? За кога он ради?

        Иако се односи Србије и Русије традиционално описују као одлични и пријатељски иако се почесто један од пријатеља - Србија - показивао као не сасвим искрен, прошле недеље је први пут и јавно исказано признање да проблема у овом односу има. Од „Нафтне индустрије Србије“ до „Јужног тока“ испоставља се да се у Србији производе препреке јачању српско-руске сарадње од које, иначе, наша земља има огромне користи. Док је потенцијална корист још много већа.

        О превазилажењу ових проблема и продубљивању сарадње између две земље, следеће недеље ће у Београду са нашим званичницима разговарати Сергеј Шојгу, министар одбране Русије и један од најважнијих сарадника  председника Владимира Путина.

        Овим поводима, у жељи да сазнамо да ли је Русија љута на Србију и хоће ли настали проблеми бити превазиђени, разговарамо са Александром Чепурином, амбасадором Русије у Србији.

        Који су разлози посете министра Шојгуа Србији? Које су поруке које ће пренети српским властима?

         Министра Шојгуа добро познају у Србији. У тешка времена он је као министар за ванредне ситуације имао активну улогу у помоћи српском становништву. Ударио је темељ Руско-српског хуманитарног центра (РСХЦ) у Нишу. Русија је издвојила Србији за потребе РСХЦ-а 65 милиона долара. У тешка времена природних катаклизми обични Срби имаће велике користи од тога. Србија за Сергеја Шојгуа није само страна држава, има овде познаника и пријатеља. Све то придодаје посети више посебности. Мислим да ће му бити драго да прими високо одликовање из руку председника Србије. Церемонија је предвиђена у току посете.

        Сада Шојгу долази у Србију у својству министра одбране Руске Федерације. Посета ће се одржати од 12. до 13. новембра. Министар Шојгу је сада - један од највиших званичника Руске Федерације.

        Сарадња између војних ресора Русије и Србије се развија, а у последње време за то се исказује све више интереса. Ове године Русију су посетили министар одбране и начелник Генералштаба Војске Србије, парафиран је Нацрт споразума о војној сарадњи и током ове посете планира се потписивање овог веома важног споразума. Још три документа сад пролазе додатно усаглашавање и они ће највероватније бити потписани током наредног састанка на високом нивоу. То су Споразум о војно-техничкој сарадњи, Споразум о заштити интелектуалне својине у процесу војно-техничке сарадње и Споразум о заштити тајних података. Војно-техничка сарадња, наиме, може се успоставити само ако постоје споразуми који уређују деловање у тако осетљивим сферама као што су одбрана, наоружање и војна сарадња.

        Биће размотрене и све кључне теме које интересују две стране, као што су образовање војних кадрова, војна медицина, различити заједнички подухвати у војној привреди… Јер, ви знате да је до ове године сарадња такве врсте изостајала. Јако је битно успоставити  сарадњу,  нарочито успостављање везе између две војске.

        Такође ће се разматрати и питање бесплатне обуке српских официра у вишим војним школама у РФ, као и руских војних лица на Војној академији у Србији.

        Ако могу да приметим, после ових споразума војна сарадња Србије и Русије могла би да се приближи нивоу сарадње Србије и НАТО-а.

        Србија има стару традицију неутралности, на шта је утицао читав низ објективних околности. Југославија је више деценија била лидер Покрета несврстаних. Њен углед у свету је био велики. Сасвим објективно, руско крило српске војне политике треба да остане живо. Иначе, Србија ће летети само са једним крилом, што је мало теже…

        Осим тога, у последње време врло активно су се разматрала питања куповине опреме за потребе ваздухопловних снага Србије, противваздушне одбране, наоружања и војне технике. Био је одржан низ војних посета и једне и друге стране. Разговарало се о могућности пружања кредита. Пре свега се радило о авионима МиГ-29 М, о противваздушној одбрани, било је разговора и о модернизацији авиона „супергалеб“ који се користи у Србији… Наравно, много тога ће зависити и од стања привреде и финансија у Србији, и њених могућности. Русија је отворена за разговор, уз узимање у обзир животних интереса Србије.

        Иако ће посета министра Шојгуа бити посвећена војним питањима, хоће ли се разматрати и друга економска и политичка питања?

        Министар Шојгу је код нас политичар првог реда и сасвим природно је да је сфера његових ингеренција и одговорности много шира него чисто војна сарадња. Због тога мислим да ће током његових контаката са руководством Србије бити дотакнуто и више питања билатералних односа.

        Можда нисам у позицији да сада набрајам сва питања, али пошто претпостављам шта ћете ме даље питати, верујем да ће и та питања свакако бити дотакнута.

        Два најактуелнија питања су „Нафтна индустрија Србије“ и почетак изградње деонице „Јужног тока“ кроз Србију. У само два дана добили смо први пут званична признања да постоје проблеми, и то са српске стране. Да кренемо од НИС-а; и сам председник Србије признао је да постоје људи у Србији којима смета ближа српско-руска сарадња, а посебно је апострофирана спорна одлука Владе Србије која угрожава пословање НИС-а. Како то коментаришете?

        Ја мислим да сви видимо шта се овде дешава и шта се одвија и у пословној пракси и у медијима. Видимо наравно да има и бирократије, а има и људи који своје деловање усмеравају на ометање даљег развоја односа са Русијом. Постоји једна руска пословица „На лопову чак и капа сагори“. Када видимо да неко брзо реагује на нешто, чак и ако на први поглед нема директне везе с тим… Разумете, никада руски бизнис овде није имао привилегован положај; обично су Русима нуђени пројекти за које нико други није био заинтересован. Међутим, треба имати у виду чињеницу да руске суперкомпаније имају избор да послују и у неким другим земљама и за њих се то питање избора не ограничава само на Србију, иако је реч о пријатељској земљи.

        Овом питању треба приступати без дискриминације. Јер, када се појави дискриминација, јако тешко је рачунати на долазак инвестиција које су неопходне. Русија, наиме, у читавом низу грана привреде има напредне позиције, поред осталог и у енергетици. Искрено да вам кажем, то је сад основ привреде, који подразумева и високу технологију и може да донесе доходак и подигне ниво живота, напуни буџет, ојача положај Србије у регији и у свету.

Али српске власти замолиле су „Гаспромњефт“ да купи НИС?

        Српске власти, да. Мислим да је „Гаспромњефт“ купио НИС само због тога што су га српске власти замолиле да помогне да се  компанија извади из кризе и ћорсокака у коме се налазила. А добро се зна да је пре куповине НИС имао скоро 1 милијарду долара дугова и пад производње по свим показатељима већ неколико година заредом.

        Пре пет година сигурно да нико није ни помишљао да ће ова компанија пунити 12 одсто буџета Србије, доносећи скоро милијарду евра. Али у међувремену су начињена улагања, модернизована је производња, изграђене су рафинерије… Сада компанија може да ради.

        Та иста Србија сада може да буде не само енергетски зависна регија, која у суседним земљама тражи електричну енергију, гориво, она може да постане земља која ће сама продавати  енергетске ресурсе. Уз то, ресурсе високог квалитета. Србија у ствари може да постане енергетски центар Балкана и може да заради на томе. Управо такав циљ је постављен за НИС у његовој стратегији развоја. Можемо да зарађујемо заједно, ако буде паметних, заинтересованих за успех партнера.

        Да, али, имајући у виду ове бројке и перспективе, сведоци смо истовремене систематске медијске кампање против руског присуства у српском енергетском сектору, која сада као да је кулминирала споменутом Владином одлуком од 9. августа. Како то коментаришете? Јер рационалних разлога, макар из овога што сте до сада изложили, нема.

        Ми Словени смо често ирационални… С друге стране, склони смо да завршимо било које започето дело, чак и ако то захтева велике напоре и жртве. Те врлине би требало да искористимо, а мане да мало нивелишемо.

        Кад је реч о НИС-у, тешко је рећи зашто. Знате, кад је нешто јако лоше, онда за то нема никаквог интересовања, јер сви мисле да ће одумрети и нестати колико сутра. Кад почне успешан рад, одмах се појаве они који желе да убирају плодове. То је, и иначе, општи проблем бизниса. И то би требало да се учини логично и рационално, јер ће бирократе погубити сваку успешну компанију.

        Мислим да је српски председник изговорио апсолутно исправне ствари када је рекао да је Србија заинтересована да развија односе са РФ и да ово такозвано источно раме, или источно крило, остаје на снази и да је оно јако важно за Србију. И да ћемо радити на цивилизован начин.

        Када сам данас видео неке коментаре у новинама, рецимо, тврдњу да је уредба Владе 9. августа била усаглашена са НИС-ом… Већ је то, одмах након објављивања, демантовало руководство НИС-а. Моја бака - а читав живот је радила као школска учитељица на селу - говорила је: „Све ћу опростити, али није лепо да лаже“. Ја мислим да је то лоша навика.

        Овакво понашање није могуће ни у Русији, ни у Француској, ни у Немачкој. Када политика званичника иде у сасвим супротном смеру од политике председника земље, председника и првог потпредседника владе, који су са своје стране усмерени ка развоју и продубљивању односа са Русијом, о чему они стално и говоре. Изгледа да је председник Николић у Москви баш ово желео да истакне: Србија је заинтересована за узајамно користан и поштен развој сарадње са Русијом.



        Значи, мислите да је проблем у бирократији?

        Сматрам да, ако би у наредних пет година било услова да дође још пет-шест руских и неруских компанија које би могле да се развијају и пуне буџет новцем, онда уопште не би било проблема за српску привреду и за оне који су корисници буџета, војна лица, пензионери, учитељи, лекари…

        Сада постоји и пројекат „Јужни ток“ и низ других пројеката и сви се суочавају са проблемима. Руским фирмама нису потребни посебни услови, то нису фирме које живе само један дан. Потребни су нормални партнери, који би волели Србију и желели да раде ефикасно у интересу њеног успона на узајамно корисној основи. О спремности Србије за то, како сам схватио, говорио је председник Николић.

        Постоје опструкције и у вези са Јужним током?

        Поставља се и питање „Јужног тока“. Овај пројекат је много већи него пројекат НИС-а. Ми - Русија и Србија - заједно учествујемо у пројекту каквог није било у Европи за много година. Сада радимо, да тако кажем, у једном фудбалском тиму. Али постоје и други тимови. Када неко у нашем тиму почне да трчи по терену и даје голове у наш гол, онда се поставља питање ко је тај играч који шутира у сопствени гол? За кога он ради?

        Нећу сад говорити шта ће Србији донети „Јужни ток“. То је веома добро познато. То је један од оних пројеката у којима је од самог почетка сасвим јасно да ће пре свега бити користан за Србију. Ипак, овим пројектима треба приступати паметно. Не ради се о томе да неко покушава да себи прибави корист на лукав начин; потребно је да људи буду професионалци. Да раде за Србију и за српски народ, иначе ништа неће моћи да се уради.

        Русија је наравно партнере тражила у пријатељским земљама. И Бугарска је наш пријатељ, и Србија, чак и са Мађарском и Словенијом имамо добре односе. И Италија је један од наших најближих пријатеља.

        Сада је потребно да заједно све реализујемо, а онда ће стићи и добит, посебно узимајући у обзир чињеницу да ће „Гаспром“ покрити све трошкове.

        Постоје и други пројекти. Њих ће реализовати неке земље које су јужније од Србије и оне ће остваривати добит, а губитник ће да испадне Србија. И Русија, заједно са Србијом.

        Ми јако ценимо оно што је председник Николић рекао у Москви, да ће се овај пројекат са српске стране реализовати квалификовано, у духу пријатељства и узимајући у обзир неопходност његове реализације. Ако ће се радити на такав начин, онда неће бити никаквих проблема.

        Ако сам добро разумео, постоји могућност да читава прича око „Јужног тока“ кроз Србију пропадне због нечега што су српске власти урадиле, или нису урадиле а било је договорено?

        Не, ја говорим о таквом контексту. Ви сте наравно чули изјаве председника Николића и Путина у Москви и тамо је речено да проблеме који постоје треба решавати у духу пријатељских односа. Значи, две ствари. С једне, да проблем постоји, с друге стране да они морају и требало би да буду решени.

        А зависи од Србије да ли ће бити решени?

        Ево да погледамо. Сада је већ новембар, а ми смо се договарали још прошле године да ће до децембра све бити усаглашено. То су биле техничке ствари; и њих је потребно урадити на време, тамо нема суштинских питања. Људи који се баве тим питањима овде, требало би да раде на време. Да раде професионално.

        Надам се да ће господин Алексеј Милер допутовати у најскорије време, кад ове ствари буду разрешене. Са Бугарском су се договорили о свему, бугарску деоницу су већ почели да изграђују и тако би требало да урадимо и у Србији. Мислим да ће тако и бити.

        Али, сад ја видим реакције неких људи у медијима. Видим да то нису реакције оних људи који су заинтересовани да овај пројекат почне да се реализује, него реакције људи који би урадили све како би овај пројекат пропао. Ми знамо за чију корист они раде. То није корист ни Русије, ни Србије.

        Пред Србијом стоје два кључна изазова: привлачење инвестиција и проналажење тржишта за производе. Онда би се привреда уздигла, људи би почели да живе боље и могли би се решавати и други проблеми. Тачно се то десило  у Русији од 2000. године, од тога је све почело. И у првом и у другом питању, Русија има суштински значај за Србију.

        Имам утисак да Србија не користи довољно ту прилику? Да ради у корист своје штете.

        Мислим да је то тачно - оно о чему је говорио господин Николић. Да је потребно боље користити могућности које имамо. Значи, потребни су људи који би разумели у чему је интерес Србије, паметни професионалци, стручњаци који су спремни за партнерство и који брзо могу да претворе потенцијале у стварност.

        Више пута смо до сада споменули званичну посету председника Николића Москви. Од тога што је чекао председника Путина сат и по времена до онога што је изговорено стекао се утисак да није примљен баш добро. Да ли је Русија љута на српско руководство?

        Између г. Путина и г. Николића већ су успостављени врло добри лични односи. Ја не знам колико је он чекао, јер нисам био тамо. Зато што сама посета није имала карактер званичне посете.

        Званичне посете припремају се пола године унапред и планирају у детаље. То је било приватно радно путовање. Пре неколико дана о томе је одлучио председник: с обзиром на важност за привреду Србије - отворити Инвестициони форум српских компанија у Москви. Ово је, ви знате, јако важно за успех форума такве врсте. То се практикује.

        Дакле, није било неке скривене поруке у томе?

        Пробајте да одете незванично у неку од земаља којима се Србија прикључује, у приватну посету, а онда да замолите пријем код њеног председника… У САД или у Немачку, на пример. Читава ствар је протумачена потпуно обрнуто.

        Ипак, због свега што се догађа са НИС-ом и „Јужним током“, морам да поставим питање да ли је Русија очекивала више од нових власти у Србији?

        У читавом низу грана привреде Русија поседује предности и има могућности за улагања. Русији притом нису потребне никакве погодности. Ми само говоримо о томе да Русија не жели да буде дискриминисана.

        Не говоримо, дакле, о томе да су на власт дошле неке снаге које су пријатељски расположене према Русији и да ми тражимо неке посебне услове. Не говоримо о томе. Него говоримо о томе да постоји читав низ грана привреде у којима би Русија и Србија могле да сарађују. Сада је бар потребно да покренете ово питање са „Јужним током“, „Руским железницама“ (реновирање железничких пруга)  „Лукојлом“.

        Да пређемо на политичка питања. У среду сте изговорили нешто што се одавно није чуло из уста неког од званичника Србије - да је Косово и Метохија саставни део Србије. Како објашњавате ту чињеницу?

        Ја мислим да у то нема никакве сумње. У Русији су одувек јасно говорили да Косово и Метохија јесте Србија. У складу са читавим међуародним законодавством, то јесте тако.

        Русија је заузела став да следи приступ који се разрађује и планира у самој Србији. Постоји изрека само слога Србина спасава; и у овом случају потребно је договарати се и имати заједнички приступ том проблему. А Русија је спремна да подржи тај заједнички став.

        Било је овде различитих приступа. Прва ствар, која још дозвољава Србији да покушава да пронађе решење, јесте чињеница да не признаје Косово као државу. И без обзира на то ко шта каже, Русија се труди да ову ситуацију држи у статусу кво.

        Русија се, притом, труди да одржи пријатељске односе са свима. Ми имамо наравно и своје интересе и желимо што мање проблема у том смислу. Без обзира на то, Русија сваки пут у Уједињеним нацијама, у Савету безбедности, гласа на другачији начин од осталих. Русија увек гласа онако како је потребно Србији. И фактички, ко још? Још само Кина. Ми чинимо то, без обзира на реакције. Сви који себе називају пријатељима Србије требало би да гласају тако. Ми говоримо да је Русија пријатељ Србије и да Косово и Метохија јесте Србија. Па нека и остали ваши пријатељи тако кажу, нека кажу да је Косово Србија. Ако то не говоре, па какви су то онда пријатељи?



       Дакле, ми чинимо све што је могуће у садашњим околностима. Сам Београд нас је замолио да не учествујемо у преговорима с Косовом у својству посредника. Рачунао је да ће Европска унија помоћи у одржању територијалног интегритета Србије. Надамо се да ће тако и бити. Ми реагујемо онако како то Србија сматра да ће за њу бити боље.

        У недељу су одржани локални избори по уставу и законима независног Косова. Како ће се Русија односити према томе?

        Још једна ствар треба да буде јасна, а тиче се Срба који живе на Косову. По овом питању ми се увек јасно изражавамо, јер су Срби живели тамо и треба и даље да живе тамо. Да би тамо живели и даље, не смеју да постоје претње њиховој безбедности. Све док таква претња постоји, снаге УН-а које су тамо распоређене, треба да буду распоређене и даље. Ми говоримо да смо пријатељи Србије и ми се залажемо да тамо остану снаге УН-а које обезбеђују сигурност Срба који тамо живе. Ви замолите друге ваше пријатеље, нека се и они заложе да тамо остану снаге УН-а које ће осигуравати животе Срба на Косову. Ако они кажу да то није потребно и да је потребно уклонити снаге УН-а из покрајине иако ће то створити претњу за Србе, опет се поставља исто питање: па какви су то пријатељи?

        У сваком случају, противимо се насилном решавању проблема. Они се морају решавати дипломатским средствима. Много ће лакше бити решени када се земља осећа снажнијом, када је на путу економског опоравка и када има подршку пријатеља. Иначе, проблем је јако тешко решити.

        Потребно је, такође, обезбедити и српске манастире на Косову. Русија је донирала неколико милиона долара за обнову манастира. Ко је још од ваших пријатеља учинио нешто слично да би очувао српске светиње на Косову? Ако ништа нису урадили, па какви су то пријатељи?

        Овде се поставља читав низ различитих питања, а ми радимо у оквиру могућег.

        Још једно питање везано за Косово. Постоји ли сценарио по коме би Русија дозволила у СБ да Косово постане чланица УН?

        Све док Србија каже да заузима непромењен став, ми нећемо променити наш став. Ми апсолутно тачно и прецизно поштујемо све договоре које имамо са Србијом и блокираћемо сваки покушај да Косово постане члан УН-а. Ако сама Србија и Београд кажу: признајте, онда је то друго питање.

        Са Косовом је нераскидиво повезан српски пут у ЕУ. Може ли он да се покаже као претња по односе Србије и Русије, да ли би могао да их угрози?

        Што се тиче ЕУ, Русија је увек заузимала јасан став и ту нема никаквог проблема. Србија није пре годину дана кренула у ЕУ, већ скоро 10-15 година. ЕУ је основ српског спољнополитичког курса. Дакле, већ више од десет година све снаге и напори Србије су усмерени ка приступању ЕУ. Мислим да ће тај процес потрајати још дуго.

        Ми се са поштовањем односимо према таквом ставу српског руководства. Али, Србија јесте независна држава и она сама одређује своју спољну политику. Она сама бира у какве организације или регионалне структуре жели да се учлани. То је једна страна приче.

        Друга страна приче је за нас јако важна, због могућности да ова приступања не нанесу штету нашим билатералним односима. Јер ми са Србијом имамо односе различитих врста, од културе и духовности до привреде. Надамо се да се у процесу прикључења неће наћи услови који ће нанети штету таквим нашим односима.

        Наравно, европски званичници и српско руководство кажу да такве штете неће бити. Ми се томе и надамо. Неке ствари ће, наравно, бити закомпликоване. Можда чак и суштински.

        Отворено да кажемо, центри развоја сада се налазе на Истоку. То је азијско-пацифичка регија. Тржишта се налазе тамо, а руско тржиште је значајно. Не само за пољопривредну производњу.

        Српски пољопривредни производи у Русију стижу без царина. Српски сељак и руски сељак у Русији своју робу сада продају под истим условима. Већ сада се у Русију извозе значајне количине пољопривредних производа из Србије; уз паметнији приступ организацији, те количине би могле бити  драстично веће. Здраво село је основ сваке државе.

        Баш се овде поставља питање шта ће од тога бити када Србија уђе у ЕУ? Мислим да је то сасвим јасно и не треба посебно објашњавати.

        Ту је, такође, и питање виза. Сада имамо безвизни режим, који је један од основа за проширивање туристичке размене. Без сумње је да ће приступање Србије ЕУ и то угрозити.

        Неке земље улажу у фабрике у Србији само због тога што  производе могу да извозе у Русију без царина; на руској телевизији можете да видите рекламе „Горења“, а њихов извоз врши се преко Србије, зато што за робу из ЕУ постоје други услови. То је још једно питање које ће бити постављено.

        Сада сам набројао само неколико примера, а има их још много. Сви ће они ићи у негативну страну биланса.

        Видимо и земље као што су Румунија и Бугарска. Оне су већ годинама чланице ЕУ, али ситуација са запосленошћу није баш добра.  Португалија је већ двадесет година у ЕУ, па ситуација није много боља него у Србији. То је лепа земља на мору, али 26 одсто незапослених… У Шпанији је иста прича, и у пола Италије… Хрватска се не тако давно прикључила ЕУ. Троши за одржавање великих канцеларија ЕУ више него што добије из Брисела. Шта је битно за привреду? Све наде уложене су у прођу цигарета у Србију, која је изван Уније.

        Читав процес приступања Европској унији ће, дакле, имати и  предности и мана. Неће ваљати ако буде више мана.

        Са моје тачке гледишта, питање се не тиче брзине приступања Србије, чиме толико воле да се хвале (не десет него осам, шест година, до 2020. године) него се ради о условима под којима ће се учланити, у заштити њене привреде, интереса. Журба, како се каже у Русији, добра је само током лова на буве. Није то оно што ће пролепшати живот Срба.

        Како би тек приближавање Србије НАТО-у могло да се одрази на српско-руске односе?

        Ми полазимо од тога да је НАТО остатак, атавизам из доба Хладног рата између САД-а  и СССР-а. Сад постоје покушаји да за нови циљ изаберу Русију, а Русија активно предлаже да буде склопљен правно обавезујући договор о европској безбедности који би подразумевао недељивост безбедности, одустајање од јачања властите безбедности на рачун других, превазилажење блоковских приступа. Ако они тврде да се и сами за то залажу, зашто не бисмо потписали такав споразум?

        Србија је више година била неутрална земља. Због каквог циља би требало да мења став? Можда из осећања захвалности на бомбардовању 1999. године? Или зато што је преплашена? Уосталом, да ли би чланство Србије у НАТО-у решило проблеме на Балкану? Да ли у НАТО-у и у Србији гледају једнако на те проблеме? Ово је питање, наравно, сасвим реторичко.

        Заступање уласка Србије у НАТО је несхватљиво, али будала има свуда. Видео сам неколико таквих људи, и сам њихов изглед може уплашити. Мислим да јавно мњење неће поћи таквим путем за наредних 100 година, али покушаји да се Србија у то увуче наравно да постоје. Они који дају паре, проналазе оне који за паре раде. Овде су неки људи спремни да раде и против интереса Србије.

Еврoазијске интеграције
 

        Ако се само говори да ЕУ нема алтернативу, онда губите своју снагу у преговорима. Тако је увек у дипломатији.

        Погледајмо две најбогатије земље у Европи, Швајцарску и Норвешку. Оне нису чланице ЕУ, а нису пропале. Дакле, то су различите ствари, благостање и чланство у Европској унији. Притом, није сигурно да ће месо, млеко и шљиве из Србије потећи у ЕУ када Србија постане њен члан. Бугари нису успели. Ни Грци.

        Суштина је у томе да алтернатива постоји. Јер ако ЕУ нема алтернативе, постављаће вам стално нове услове, и на крају привреда Србије - срушена, народ пати, култура у паду, ћирилица је укинута, односи са братским народима покварени. Једно радује - свакодневно ће се лако одржавати „параде“, говорити младим људима и деци да је то супер, да је то тако европски - урушавати породицу, уништавати корене Срба, дању и ноћу јешће се ГМО храна, и сви ће бити задовољни…

Алтернатива?
 

        У последњој деценији говорило се о Заједници независних држава, али сада се све више ради о Евроазијском економском савезу (узгред речено, Европска унија јесте исто савез, али због неких разлога у Србији се употребљава „изворно словенска“ реч за то - унија) који тренутно укључује три земље: Русију, Белорусију и Казахстан.

        Савез ће се формирати и почети живот од јануара 2015. године и за сарадњу са њим заинтересоване су многе земље, на пример, Израел, Индија, чак и Турска.

Али, пре учлањења у Европску унију и после учлањења, у интересу Србије и српске привреде било би да пронађе моделе сарадње са Евроазијским економским савезом.

        Савез је у Србији још слабо представљен иако би могао да буде веома користан за читаву земљу.

        Деветог новембра у Центру „Сава“  биће одржана друштвенополитичка конференција о овим интеграцијама. А 25. новембра  договорили смо се са Групом пријатељства са Русијом у Народној скупштини Србије, узгред речено, најбројнијом у Скупштини - 62 посланика, доћи ће представници Евроазијске економске комисије и депутати руске државне Думе и стручњаци политиколози, који ће српским посланицима предочити различите модалитете интеграција у Евроазијски савез. Мислим да ће то бити веома корисно за Србе, зато што се живот не завршава на преговорима са Европском унијом. Не почиње од прикључења Европској унији. Фетишизам овде није згодан.



Факти


Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #87 послато: Новембар 28, 2013, 00:38:24 »

"Србија није наследница СФРЈ"


Софија -- Бугарска екстремно десничарска странка Атака затражила да се делови Србије и Македоније у којима живе Бугари, припоје Бугарској.



Бугарски парламент


Та странка, такође, тражи да се то питање реши пре даљих евроинтеграција Београда и Скопља, пренела је агенција Фокус.

"Србија и Бивша Југословенска Република Македонија не могу се сматрати легалним наследницама Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Србија није прихваћена као наследница Југославије у УН и међународној зеједници, док БЈР Македонија чак није призната под својим уставним именом", наводи се у декларацији коју је Атака представила у парламенту.

У декларацији пише да су према, како се наводи, "понижавајућем" Нејском мировном уговору из 1919. многи Бугари остављени изван граница те земље, али да се тај споразум не односи на Србију И Македонију.

Због нестанка државе с којом је потписан Нејски мирновни уговор, наводи Атака, тај спораума се не односи на Струмицу и Западне покрајине, што је термин који се у Бугарској користио за територије које је преузела Србија.

Атака оцењује да питање тих територија треба решити пре почетка приступних преговора Србије с Европском унијом и уласка Македоније у ЕУ.


(Бета)



***

Ево их и ови лешинари кренули да черупају "мртваца". Баш сам се питала када ће они почети да атакују на српску територију.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 682


Zeka


Погледај профил
« Одговор #88 послато: Новембар 28, 2013, 12:40:19 »

Србија са Русијом - као Израел са САД


ИЗ ИЗЛАГАЊА ЂУРЕ БИЛБИЈЕ НА СЛУШАЊУ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
О ЕВРОАЗИЈСКОМ ЕКОНОМСКОМ САВЕЗУ




    Србији и Србима увек је одговарала јака Русија. Са Путином су је добили. Али, и данас је отворено питање: хоће ли и сме ли званична Србија да са оснаженом Русијом иде онолико далеко колико би Кремљ био заинтересован и спреман
    Времена су, дакако, друга, али је чувена формула Николе Пашића и данас на снази. Јер, наслон на данашњу „Аустро-Угарску“ - Вашингтон, Брисел, Лондон и Берлин - Србију је већ деиндустријализовао, осиромашио и увалио у дугове за деценије унапред, лишио је доброг дела суверенитета, војне силе и гравитационог поља
    А наслон на Русију и њен Евроазијски савез - уз односе са Москвом сличне онима који постоје између Тел Авива и Вашингтона - омогућио би Србији да поврати суверенитет, да изађе из историјске слепе улице све већег пропадања и зависности од туђе воље и интереса
    Свима који као контрааргумент потежу чињеницу да Србија са Русијом нема заједничку границу, постављам просто питање: а има ли Израел са САД „заједничку границу“?


        ИСТОРИЈА на несумњив начин говори: да је Србији и Србима увек одговарала јака Русија.

        Карађорђев устанак би имао други исход да Наполеон није 1812. ударио и на Москву.

        Све што је Србија током Првог светског рата радила са собом и са будућом Југославијом - сигурно би изгледало знатно друкчије да револуције из 1917. нису Русију одвојиле од њене велике историје.

        И Деведесете би за Србију и Србе биле бар мало боље да Русија тада није била слаба и са Борисом Јељцином на челу.

        Али, ево: Русија је са Владимиром Путином повратила снагу, успоставила везу са својом историјском вертикалом и поново твори и своју и светску историју. Поново је велика држава са глобалном улогом и глобалним интересима.

        „Живи докази“ су и Сирија, и Иран, и Украјина.

        Узгред, до јуче је било отворено питање: да ли је Србија будућност Украјине, а данас се већ ми можемо условно питати - хоће ли Украјина бити будућност Србије?

        Независно од овога, има смисла изближе погледати Путинову источну алтернативу и историјске гене Евроазијског савеза чије формирање је најавио за 2015. годину.

        Евроазијска идеја на територији будућег Евроазијског савеза има и солидне корене и сопствену историју.

        Класици евроазијства - Николај Трубецкој, Пјотр Савицкиј и Георгиј Вернадски - писали су још током првих година Стаљинове владавине да СССР етапно треба претворити у Евроазијски Савез, уз замену комунистичке идеологије - евроазијском.

        Први разрађени евроазијски пројекат био је ипак дело атомског физичара Андреја Сахарова. Појавио се уочи распада Совјетског Савеза, а нобеловац је нову државу, коју је предлагао, назвао Савезом Совјетских Република Европе и Азије.

        Својеврсни међучин била је Савезна држава Русије и Белорусије која је конфедералним везама поново приближила Москву и Минск.

        Међуфазом се могу сматрати и кораци постсовјетске Цaринске уније.

        Моћни удар који је „пробудио искру у камену“ дошао је почетком октобра 2011. - са Путиновим програмским текстом „Нови интеграциони пројекат за Евроазију - будућност која се рађа данас“. Са основном тезом да ће са стварањем Евроазијског савеза и он сам и Русија постати један од полова савременог света.

        Евроазијски савез - посебно је нагласио Путин - неће бити нови СССР већ пунокрвна економска унија и моћна наднационална интеграција на бази царинског савеза и јединственог економског простора са преласком на тешњу координацију економске и монетарне политике.

        Председник Русије у истом програмском тексту је указао да Евроазијски савез не треба супротстављати ни Европској унији ни Заједници Независних Држава.

        Подвукавши да је Евроазијски савез отворени пројекат, рекао је да греше сви који тврде да чланство у њему противречи ничијем „европском избору“.

        „Евроазијски савез ће - истакао је Путин - почивати на универзалним принципима као неодвојиви део Велике Европе, обједињене заједничким вредностима слободе, демократије и тржишних закона. Економски логично и избалансирано партнерство између Евроазијског савеза и Европске уније створило би реалне услове за измену геополитичке и геоекономске конфигурације на целом континенту, а имало би и несумњив позитивни глобални ефекат“.

        За Србију - ако се имају у виду речи Томислава Николића о отвореним вратима и на Запад и на Исток - од посебног значаја могу да буду ове Путинове речи:

        „Сада је наша Царинска унија актер дијалога са Европском унијом, а надаље ће то бити Евроазијски савез. Ово значи да ће улазак у Евроазијски савез - поред директних економских погодности - сваком његовом члану омогућити и да се брже и са јачим позицијама интегрише у Европу“.

        Да Путин и Русија покрећу и творе нешто велико и историјско - не хотећи је признала и Хилари Клинтон, изјавивши да САД неће дозволити обнову СССР. Јер, није се уздржала иако је Путин сам подвуко да Евроазијски савез неће значити васкрсавање Совјетског Савеза ни у којој форми.

        Дакле, са Владимиром Путином Србија је коначно поново дочекала јаку Русију. То би за Србију било потенцијално добро и да са Русијом нема ни споразум о слободној трговини нити о стратешким односима.

        Међутим, током целог Путиновог другог председничког мандата - врху Србије јака Русија није била суштински потребна. Београд није од Русије тражио ни оно у чему је Москва била спремна да га прати и да подржи Србију.

        Утолико су Руси у том периоду били већи „Срби” од владајућих Срба.

        И данас је отворено питање: хоће ли и сме ли званична Србија да са оснаженом Русијом иде онолико далеко колико би Кремљ био заинтересован и спреман?

        Другим речима: отворено је питање прикључивања Србије нарастајућој животној снази Русије, укључујући макар неку форму придруживања Евроазијском савезу?

        Ово је питање националне стратегије и историјског избора. Бирања сопствене судбине и будућности. Утолико важније што Путинова Русија ни Србе не ставља пред избор: или-или. Јер, Путин је, да поновим, рекао: „Ово значи да ће улазак у Евроазијски савез - поред директних економских погодности - сваком његовом члану омогућити и да се брже и са јачим позицијама интегрише у Европу“.

        Ако званичном Београду буде да вагања - прикључити се или не прикључити - било би добро да „поразговара“ и са вертикалном своје националне и државне историје.

        Ево само две „епизоде“.

        У време босанскохерцеговачког устанка 1875. Светозар Милетић је изговорио кратку и једноставну геополитичку формулу:

        „Устадоше по други пут херцеговачки соколови, довикујући Србима у Србији: Браћо, помозите!, а Русима: Браћо, не дајте да други ОДМАЖУ...

        Милетић, као што се види, није очекивао ни да Руси буду већи Срби од Срба, нити да Русија ратује за Србе. Њему је од Русије било довољно да други не ОДМАЖУ.

        Путин и Русија поводом Сирије демонстрирају како може да изгледа реално помагање да други фатално не ОДМАЖУ, а чинили су то последњих година - колико им је Београд омогућавао - и поводом Косова и Метохије.

        Срби Николи Пашићу дугују и ово готово пророчко упозорење: „У политици српској може да се сматра као утврђено правило: наслон у унутрашњој политици на парламентарну владу, на владу која ужива поверење већине народа, води неминовно у спољној политици наслону на словенску правослану Русију. А наслон у спољној политици на Аустро-Угарску води неминовно реакцији, влади мањине, сукобу са народом, к мерама строгим и ванредним“.

        Ово је говорио председник владе реално суверене земље који је желео да Србија то и остане заувек.

        Времена су, дакако, друга, али је Пашићева формула на снази.

        Наслон на данашњу „Аустро-Угарску“ - Вашингтон, Брисел, Лондон и Берлин - Србију је већ деиндустријализовао, осиромашио и увалио у дугове за деценије унапред, лишио је доброг дела суверенитета, војне силе и гравитационог поља.

        Наслон на Русију и њен Евроазијски савез - уз односе са Москвом сличне онима који постоје између Тел Авива и Вашингтона - омогућио би Србији да поврати суверенитет, да изађе из историјске слепе улице све већег пропадања и зависности од туђе воље и интереса.

        Свима који као контрааргумент потежу чињеницу да Србија са Русијом нема заједничку границу, постављам просто питање: а има ли Израел са САД „заједничку границу“?

Факти



Србија и Русија имају удаљене границе. То нема никакве везе у данашњем свету. Проблем је што неки српски политичари имају границе у својим болесним главама у односу на Русију.
Такве треба уклонити, то су штеточине према којима се треба понашати као према штеточинама, без милости.
Зека
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #89 послато: Фебруар 25, 2014, 22:01:54 »

Ко нам је пријатељ, одређује Брисел

Много прича, код нас Срба. У односу на праве пријатеље, понашамо се попут уличне проститутке. Кад нам је потребно, у Русији видимо брата и пријатеља, кад продајемо јефтино политичко лукавство, онда превиђамо  неке истине па се понашамо неискрено јер поштујемо друге, више него себе. Све понекад изгледа, -  Русија да,  па мало, Русија тек на цевчицу.

То је слика србске политике и настојања да стратешки, бар нешто корисно урадимо бирајући сами своје пријатеље. Тако је било до сад. Мало наш Председник, кад је тамо, у Москви или Сочију, говори  о осећањима срца, жељеним односима са великим братским народом. Кад зашкрипи, пуне се србски медији новим надама, у руски новац, руски увоз из Србије,  желимо руску заштиту, обаћавамо чврсту сарадњу па неким нормалним људима, све изгледа добро и корисно.

На другој страни, срљамо попут слепца, ка Бриселу, надамо се новцу и новим кредитима, настојимо да кроз издајничку и анти-националну политику, уверимо запад да смо њихови. И срцем и душом. Тако бар раде наши врхунски политичари!

Нажалост, и у Бриселу не спавају. Знају они за наше „русофилство“ познају нашу историју али Русија није њихов пријатељ. Они се боре да Русију надвладају, да јој отму и умање њезин утицај и углед.  У Русији виде енергетског гиганта од којег и те како зависе. Због тога им је план јасан као дечији буквар, гурати у правцу истока, јачати своја савезништва и коначно, узети део великог руског колача. Ако треба, и уз силу. То је политика Европе, то је тај НАТО и западна колонијална доктрина.

Праве прави прстен око велике руске земље и са својим ракетама, и милитаризмом који свету доноси пропаст и смрт, сутра ће и нас Србе позвати да се за њих боримо.

Јер, ми хоћемо тамо, на ту страну, тако се понашамо и тако поступамо.

И тако, сасвим ненадано, бар за нормалне Србе, из Брисела долази ново тражење од Србије. Не гледају они на нас нимало добро, напротив, смета им наша народна блискост са братским руским народом. Опет Ватикан подиже своје хелебарде, опет се спрема  католичка фурија против православља и наше блискости са словенским народима.

Зар Украјина није тужан пример западне политике где се граде нове баријере између запада и истока, где се отима туђе на најбесрамнији начин и уз јасне колонијалне намере!

Кроз уста  жене која је директно везана за наше Евро-интеграције, долази ново бриселско упозорење. Довољно га је само за трен прочитати, није обимно али није ни мало нејасно, - па улазимо у нову фазу притисака, овог пута уз строгу опомену:

Шефица преговарачког тима Србије у приступним преговорима са ЕУ Тања Мишчевић изјавила је да ће сарадња Србије са Русијом "морати да буде модификована у складу са спољном политиком ЕУ"
Србијо, према Русији се мораш понашати у духу политике Европске Заједнице!


Не гледамо радо на ваша братимљења, на вашу блискост, на вашу  исту Веру. Немате право пружати у том правцу прсте, нама то не одговара, нама то смета, ми то не волимо. НИ мало...

Док су многе данашње чланице те Бриселске Европе, ратовале против Србије, окрените се нама и нашим ставовима. То што вас је Русија увек бранила и помагала. данас не значи ништа јер и није по нашем укусу и жељама. Србијо, престрој се и европски понашај...

Сад је на потезу Влада Србије. Порука је јасна, долази уз аминовање и Брисела и Београда. НИје то тек тако само речено. Неможе се нико без разлога овако глупо затрчати, ако од некуда није пристигла одговарајућа директива! Иза свега, стоји западна доктрина коју смо сами добровољно одабрали.

Дакле,  на колена Србијо, пријатеље од данас за ову нашу издату државу, - бира Брисел...
Сачувана
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 802



Погледај профил
« Одговор #90 послато: Фебруар 26, 2014, 04:10:30 »

    У политици не постоје пријатељи него само интереси.Пошто се не слажемо добро,најпаметнији смо и гледамо како да опљачкамо оне који су у политици и на пословном плану испод нас док смо у Србији,Запад то користи и уцењује нас.
  И тако ће бити и убудуће,зато што су нам политичари сви од реда лоши и неспособни и једино гледају да се накраду док су на власти.После те покрадене паре крцкају странци,инфлација,свака страна држава им дрпи по нешто и ништа од планова да обезбеде фамилију до бар 5. колена.А није тешко израчунати колико некоме треба за њега и пар генерација потомака и не бити алав.
  И тако,све нам је јадно и корумпирано:политичари,полицајци,судије...
Сачувана

pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #91 послато: Март 21, 2014, 13:21:23 »

Kacin: Srbija da ima stav kao EU
INFO135

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin rekao je da od Srbije očekuje da zauzme prema Ukrajini sličan stav kao Evropska unija.

Вештачки наметнута „револуција“ прозападних елемената у Украјини, мерило је и следећег понашања Србије! Наредба је јасна, нема никакве недоумице да нам Брисел наређује како се имамо понашати!


Сад је и Србији јасно, мачка је искочила из бриселског џака!
Сад има Србија јасно изговорену наредбу, - изјасните се против Русије!

Јече се читав свет насмејао, Црна Гора је увела санкције Русији! Данас, све се види другачијим и реалнијим очима на све што се догађа, - наредба за такав став Црне Горе, дошла је из Брисела!

И као што сам наслов говори, исто такво упозорење је јавно послато и Србији. Хоћете ли у Европу, наши непријатељи, биће и Ваши!
Ви од данас немате право мислити својом главом.
Неможете бирати пријатеље без наше дозволе.
Европа је политичко ЈЕДНОУМЉЕ засновано на западној војној доктрини, - морате се понашати како ми наређујемо!


Реакција господина Вожда Вучића је такође јасна, - под хитно је отпутовао у Москву, без додатних објашњења за ову ненајављену посету!

Како се сазнаје, тамо се већ налази и на смрт осуђени Ивица Дачић, коло се завртело, мизика из Брисела, унела је немир у српској „клацкалици“, - знате сви зашто, мало онима, па онда мало онима!
Све ми изгледа да је дошао тренутак одлуке куда ће Србија!

Европа наређује, очекује, захтева. Хоћете у Европу, морате се понашати без употребе сопствене главе...

Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #92 послато: Март 22, 2014, 00:35:27 »


MSP: Stav o Ukrajini nepromenjen!

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je večeras da je stav Srbije povodom događaja u Ukrajini "poznat i nepromenjen".
MSP: Stav o Ukrajini nepromenjen!



21. 03. 2014.

"Povodom pisanja izvesnih medija o razgovorima zvaničnika ukrajinskog Ministarstva inostranih poslova sa diplomatskim predstavnicima naše zemlje, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije želi da istakne da je stav Republike Srbije povodom događaja u Ukrajini poznat i nepromenjen", navedeno je u saopštenju. Ministarstvo nije preciziralo koji je to stav.

Nešto ranije večeras pojavila se informacija da je ambasador Republike Srbije u Ukrajini Rade Bulatović izjavio za vreme sastanka sa zamenikom ministra spoljnih poslova Ukrajine Danilom Lubkivskim da se srpska strana zalaže za teritorijalni integritet Ukrajine. Sajt vostok.rs preneo je ove navode ukrajinskih medija.

Osim toga, u telefonskom razgovoru između zamenika ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Lubkivskog i zamenika ministra spoljnih poslova Srbije Gorana Petrovića strane su se, navodno, dogovorile da preduzmu mere sa ciljem aktiviranja bilateralnog dijaloga nakon formiranja nove Vlade Srbije na osnovu rezultata parlamentarnih izbora 16. marta.

Petrović je prema ovom izvoru potvrdio da zvanični Beograd podržava suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica Ukrajine.

Izvor: Tanjug, Vostok

Press Online

Сачувана
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #93 послато: Март 22, 2014, 01:42:02 »

Ево коме Србијица руку своју даде!

Ево и Србије, снаше, која се баш и ненећкаше превише око ђувегије јој. Као свака каћиперка, руку своју даде одмах нашминканом, обријаном и "миришљавом" фићфирићу ЕУропских женствених манира али са бичем у руци, олако одгурнувши стару љубав, снажнога мужика, препуног топлине који срце своје на длану јој поклањаше...

И не даде му руку само, већ и земљу у мираз понесе - добро парче, погледом се не да сагледати - јер то тражи ђувегија. И то му дости не би, већ тражише и главу бившега! Куд ће, шта ће Србијица НАМАХ одлуку донесе, јербо љубоф (ЕУ)границе не познаје...и предаде шта фићфирић тражише у знак верности јој њене..

А фићфирић, к'о фићфирић, ни хвала јој не рече, окрете се и оде ДРУГОМЕ!
Оста снаша уцвељена...



Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #94 послато: Март 28, 2014, 11:39:54 »

VUČIĆ IZLOŽEN STALNOM PRITISKU
Traže da Rusiji uvedemo sankcije

E. V. N. | 27. mart 2014. 21:18

U toku žestok diplomatski pritisak Zapada na budućeg premijera da sledi njihovu politiku u vezi sa ukrajinskom krizom. Očekuju da se vlada u formi izjave pridruži osudi Kremlja. Vučić ne menja stav. Prvog potpredsednika pokušaće da slome u Briselu. Mrkić: Bez neprijateljskih koraka prema Moskvi.....

Најтеже је мислити сопственом главом. Кад политички индивидуализам, - ( један човек влада ), као у Србији, падне на рамена једног човека, онда нема паметних и смирених одлука. Кад је тај човек и сам подељен на две половине, где једна живи за Европу и њезине налогодавце, а са другом половином лута неодлучно према Москви...
Србија је као држава у опасности да склизне из свог колосека.
Најтеже од свега је сазнање да нам воз иде без нормалног возног реда и да се на свакој станици, где застаје, у њега укрцавају нови терети који га спречавају да постигне жељену брзину!

Исто тако већ и птице на гранама у граду Београду, знају да сваког дана,
кроз кабинет „ првог човека српске политике „, пролазе у непрегледним низовима, амбасадори и конзули западних земаља. Сви они имају само један једини задатак, - а то је, Србију усмерити ка коначном одвајању од Русије и Путину, забити нож у леђа.
Свакоднево се од нас захтева, наређује, очекује, да се коначно изјаснимо против Русије и против Владимира Путина!

Од Београда се очекује јасна одлука осуде руске политике, одбијање признања преузимања Крима у састав Руске Федерације и све у духу запада, увођење санкција као знак прихватања очекивања Запада, да и Србија стане  на ту страну!

Став Путина је јасан и нема сумње да је Алекс Величанствени, добио јасне одговоре на своја питања. Којој ће се страни приклонити србска политика? За народ, не сумњам ни тренутак, да вековне везе са братским народом, ипак имају пресудну тежину.

Проблем је због тога још већи јер тај народ овде и нема могућност одлучивања, док на другој страни, сва власт, гурнута у једне руке, уводи нас у мутну дубину наших сумњи, да је Александар Вучић, способан да се одупре притиску Запада!

Јер, наша птица на грани, коју нам Русија склопљеним трговинским уговорима нуди, није ствар која се лако сме заборавити. Србија је повлашћена нација по питању извоза у Русију. Србија дугује Русији милијаде долара за неплаћене енегетике, које добијамо уз осмех и толеранцију једног уверења, да је Србија ипак пријатељска земља  тој Русији!
Планирани извози наше хране су тренутно једина нада за бар иоле, некакав опоравак наше привреде. Безбројни кредити које користимо уз многе погодности, такође су чињеница која се несме заборавити.

НА другој страни, ратнички нахушкан Запад са својим  војним потенцијалом и гуран захтевима из Вашингтона, захтева стварање јасне фронтовске поделе где бобмастично и уз претње, уводи свет у  ново ледено доба!  Нов хладни рат са Русијом, најхладнији који је ова планета до сад доживела.

Колико мозга има један једини човек, који је својом нарцисоидношћу, силном жељом за самовлашћем и болесно сујетан на своју личност, коју тако радо, у свим приликама показује, - спреман и способан, да Србију поведе у прави смер. Најбољи који нам се пружа, јер време одлуке је дошло и она се коначно мора и донети!

Србија стоји на оштрици ножа и веома је тужно, да сам народ, овде нема баш никакав утицај! Изложени смо опасностима од пораза и пропадања, док држава, растурена у свом политичком нејединству, свађама и борбама за власт, стоји пред судбинском одлуком.

Нека нам Бог помогне, да Србија нађе снаге у отпору од наметнутих нам захтева и уцена западне политике! Србија је у ситуацији да коначно стане уз братски словенски народ и искаже јасну поруку, да се вековно пријатељство србског и руског народа, неће и неможе условити интересима других земаља и  њиховом агресивном и непријатељском политиком..

Притисак Запада траје. Кулминираће крајем овог месеца, кад се бду у Бриселу опет срели Вучић, Дачић и госпођа Ештон. То ће бити уједно и дан одлуке. Запад ће очекивати наш последњи одговор. Тад ће се видети, којем се царству Србија окренул. Слободи и  самосталној политици у смислу својих државних интереса, или црном ђаволу који прети...

Јован М. Пидиканац
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #95 послато: Март 29, 2014, 17:07:35 »

Русија забранила улазак Кострешу до 2017.


Члану сталне делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини Црноморске економске сарадње (ПС ЦЕС) Бојану Кострешу забрањен је улазак у Руску Федерацију до 2017. године. Костреш је учествовао 26. и 27. марта 2014. године, на 43. седници Одбора за правна и политичка питања ПС ЦЕС у Москви.

Костреш који се још налази у иностранству за "Политику" је потврдио ову вест, а на питање зашто га је Русија прогласила "персоном нон грата" кратко је одговорио:

"Чудно ми је да неко зато што брани интересе своје земље и своја политичка убеђења буде проглашен за непожељну особу у Руској Федерацији. Тражио сам  да наши државни органи утврде праве разлоге за то."


Цитат

Костреш: Жалићу се

Потпредседник Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш изјавио је данас да не зна зашто му је забрањен улазак у Руску федерацију до 2017. године, али да ће у понедељак поднети жалбу на ту одлуку амбасади Русије или надлежној институцији. Могуће је да је проблем настао због мојих политичких опредељења, која сам заступао и на састанку у Русији, али није у реду да се од мене прави некакав криминалац, а да ја при том не знам зашто", казао је Костреш.

Како је рекао, последњи пут је у Русији боравио 2010. године, али да није могуће ни да је тада починио неки прекршај, јер би поступак већ био покренут. Додао је да му је речено да ако до 2017. године покуша да уђе у ту земљу, да ће бити "задржан".

(Вести)



(Политика)


***



Које и чије интересе је он у Русији бранио?
У сваком случају БРАВО за Русе!!! Костреш је мислио да је Русија банана држава и да може да лапрда против те исте државе до миле воље, као што то ради у банана држави Србији!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #96 послато: Мај 17, 2014, 13:03:22 »

Србија на великој раскрсници..

Колико вреди Србија? Ако је меримо у златним полугама, верујем да би сваки други грађанин наше земље, изрекао тако бедну цену да би то била права брука!  У унутрашњем плану, Србија полако постаје безвредна. Опустошена, покрадена, опљачкана, преварена!

То нам је свима познато. Пред економским и финансиским колапсом смо дефинитивно, - ту нема више никаквих тајни, Србија је пред беспарицом, урушавањем вредности свог и тако јадног и слабог динара, пред земљотресом у Банкама, Установама, Болницама, нема места у животу земље које није у опасности од тоталног пропадања!

Знају то инсајдери уз власт и политику, знају то привредници, приватни власници, радници са послом и она већина која и нема никакву зараду.
Знају то и социјалне службе, зна то и иностранство, знају повериоци, знамо сви ми као дужници! Србија нема више сопствене моћи изузев акробатских покушаја да остане на ногама и попут грогираног јадника у рингу, бар уз осмех и некакво правдање, - да потоне у дефинитивну зависност од стране помоћи.

И ова солуција, кад би се и десила, било би само додатно уже на врату  јер смо и тако већ презадужени а сопствене моћи немамо да било шта озбиљније поправимо!

Ипак, пажљивом аматеру аналитичару као што сам и сам а и моји суговорници на месту ових наших сусрета, проналазим нагде далеко, на затамнелом хоризонту, трачак светла, једну малу, слабашну и луду наду, - да ипак имамо у руци прави адут. Надам се бар да га имамо. Пребирам наше изгледе, могућности, потхрањујем у себи наду да сам у праву па осокољен том идејом, ево, покушавам да је и вама пренесем.

Сетимо се недавних посета америчке администрације Украјини! Ту, тек пре пар дана, онај господин Бајден се изљуби са Турчиновим, потапша нове савезнике по раменима, обећа им куле и градове и гле чуда. Навали она руља у Одеси на оне проруске људе. Запали зграду,  Поумираше у пламену ватре невини људи док су кијевске снаге у ликовима криминалне фашистоидне солдатеске пуцали у умируће а преживеле, убијали накнадно са моткама!
Бајден даде идеју и новац, Турчинов и онај  до њега што ме тако уверљиво потсећа на  ону фашистичку њушку из времена Трећег Рајха, послаше тенкове на народ, погибе маса људи којима није ни мало стало до фашизма па ни до Бајдена и уозбиљене Ангеле!
Онај насмешени Баросо на брзину потписује бриселску и кијевску асоцијацију светле европске будућности, распомамљени поглавари западног света уводе нове санкције Москви, настаје прави кошмар лудог понашања и губљења свих реалности из круга крваве украјиске трагедије.
А све ове године, тако и са нама поступају. Систем батине и шаргарепе. Они наређују, ми извршавамо!

И док Србију дави непрестана киша и вода изливена из неосигураних река, док пропадају сетве и засејана поља, док умиру људи и градови и села стоје у метар дубокој води која све пред собом уништава, наш врли Први Човек Садашњице и српске стварности, својеручно дели воду људима који су остали без свега па и кровова над својим главама.
Све ће то народ позлатити. Фекетић у репризи поплава и насмешена губица човека без стида, којем је сопствена реклама најбитнија јер фаризејима, и није нешто друго да раде. Европа нас чека.

Сви играју на карту Брисела. Цела београдска  еминентна поворка оданих проевропских идеја, бучно захтева да се Србија коначно определи. Да је наша будуићност Европа и Брисел, да нам нема друге алтернативе, да поступимо попут храброг Мила и коначно станемо уз раме савременом западном свету!

Лаакрдија и спрдња над судбином народа и државе. Распродаја остатака неморалности за скупе паре јер наредбодавци знају шта је за њихове интересе позтребно.

Убод српског ножа у леђа Путину и Русији. Зар је у задњим недељама било мало дрских захтева, да се Србија коначно почне понашати у смислу очекивања Брисела. Да она земља која жели да стане уз раме  Бриселу као равноправна чланица заједнице, мора се тако и понашати како се од ње захтева и очекује!

Клацкалица на којој седи Тома и Ацика, не може још дуго да буде начин добијања времена. Данас читам, да су руским добровољцима који су долетели у Ниш, са намером да помогну код ових катастрофалних поплава, нишки хотелијери одбили смештај. Не желе да их приме!

А ја лаички, у лудој нади, покушавам да замислим шта би се којим случајем десило, кад би српска влада коначно окренула наш брод према истоку и стала уз Русију и Путина!?

Замислите само шта би се тад десило. Мала и јадна, покрадена, опљачкана, преварена Србија, рече гласно НЕ Ангели и компанији. МИ смо самостална, независна, поносна и слободарска земља. Нама нико неможе наређивати како се морамо понашати! Ми имамо вековно пријатељство са братским словенским народом, нама не можете наредити да сутра, са вама уз раме, ратујемо против своје браће! И тачка. Велика као море, као Србија, као Београд.

Шта би се десило? Колико би тад била вредна Србија. У полугама злата! У доларима, евронима, дукатима! Дали би се глас из Београда, пронео светом попут одјека експлозије атомске бомбе мањег капацитета, али ипак довоњно јаког, да у Бриселу попуцају прозори! Напукну зграде, заљуља се дрска арогантна и уцењивачка номенклатура полуидиота којима недостаје разум, који немају логичан прилаз неким реалитетима, који својатају туђе и који би да другима господсаре!

Шта би урадила та Европа, кад би јој Србија гласно рекла, - сад је доста уцена господо.
Даље идете, -  али без нас..

Сигуран сам да би и неке друге земље схватиле многе ствари које данас толеришу, уз шкрипање зуба и бранећи свој национални понос пред напасницима неких контролних „тројки“ неких самоуверених бриселских сподоба које су сами увећали своју висину мислећи да су велика божанства од самог Бога дата!

Србија не би пропала. Не би била ни нападнута. Морала би да издржи још веће уцене, да одговори на поврачај својих задужења, морала би да се многих ствари одрекне али једног ипак не!
А то и јесте најбитнија вредност која би се тад бранила. Наша слобода, наша независност, наши отворени погледи према остатку света који није уцењивачки, похлепан на власт и владање, на господарење и наметнуту зависност.
Србија има једно честито и познато име. Србија има и друге пријатеље који би нам се нашли у помоћи!

Таква Србија би у трену постигла милионерску вреднст. Не милионску већ највреднију, у стотинама милијарди златних капљица части и поштовања, вере у себе и наш поносан и напаћен народ који ту своју слободу, ником и ни по коју цену, - несме добрвољно изневерити.

Тад би се из срца извинуо и Томи и Ацики, и свима уз њих јер бих коначно себи вратио разлоге да се поносим. Да гласно кажем свуда и свима, - Србин сам, слободан и независтан..

И тако, Србија, изневерана, покрадена, распродата, на рубу пропасти, сад на коленима пред бриселском чекаоницом, понижена и у страху од сутрашњице, - преко ноћи би постала крезовски богата.  Домаћин у својој кући, господар своје судбине. Кад би се чудо десило, кад би ум надвладао и памет коначно схватила неке истине.
Са вером у Бога, чувајмо нашу Србију. Сачувајмо је, да наша и остане....


Јован М. Пидиканац
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #97 послато: Јун 10, 2014, 22:56:04 »

О ЧЕМУ СЕ ЋУТИ УОЧИ ПОСЕТА ЛАВРОВА И ДАВУТОГЛУА ИЛИ РУСИЈА НА БАЛКАНУ, КОНАЧНО!





Уобличена је идеја да се и Русија прикључи такозваном Трилатералном споразуму Турске, Босне и Херцеговине и Србије



У Србији и око Србије почиње да се интензивира дипломатска активност којом доминирају посете и државних званичника иностранству и страних дипломата Београду. Шире гледано, међутим, само би две посете Београду могле бити изузетно важне. То су посете министара спољних послова Турске и Русије Ахмета Давутоглуа и Сергеја Лаврова. Иза уобичајених фраза у саопштењима о њиховим посетама крије се једна нова иницијатива, која је још увек неизвесна и о којој се углавном јавно ништа не говори, али би могла да има далекосежне последице на међународне односе.





Током недавне посете турског премијера Реджепа Ердогана Москви у разговору са председником Русије Владимиром Путином уобличена је идеја да се и Русија прикључи такозваном Трилатералном споразуму Турске, Босне и Херцеговине и Србије. То је, према дипломатским изворима у Анкари и Москви али и Београду, главни разлог доласка Давутоглуа и Лаврова. Носиоци пројекта су Русија и Турска, а званични Београд је потпуно у току онога што прати евентуалну реализацију те идеје а у име Србије тај посао води министар спољних послова Ивица Дачић. У Москви је за време Ердоганове посете било начелно договорено да почетну активност око реализације те идеје и први званични контакт са Београдом тим поводом припадну шефу турске дипломатије Давутоглуу, али изгледа да у званичном Београду постоје извесни проблеми око читавог концепта, па је онда одлучено да Србију посети и руски министар Лавров. Ако је дипломатија углавном у симболици, онда су ове посете сведочнство колико Анкара и Москва придају важност тој идеји.






ПАНИКА НА ЗАПАДУ

Још увек је, наравно, неизвесно шта ће од свега тога постати и реалност, али сама идеја је на неки начин изазвала малу панику међу западним земљама, које верују да имају право на властништво над бившом Југославијом. Трилатерални споразум Босне и Херцеговине, Србије и Турске је скопљен пре неколико година, у време власти Бориса Тадића, и до сада није донео конкретније резултате, па је углавном, поједностављено говорећи, био виђен као још једна необавезна формалност којом би се створио не само привид како неко брине о Западном Балкану него и којом би се самој Турској задовољило у њеном показивању да још увек има неки врсту империјалних амбиција. Тај споразум је, међутим, ипак документ, нека врста институције, која има потенцијал без обзира на досадашњу неефикасност. Укључење Русије у тај споразум би му дало снагу, институционализовало би га, што би дефинисало његов међународни значај.

Ако би Русија постала део споразума Србије, Босне и Херцеговине и Турске, онда би значило да се Москва после много година враћа на Балкан на институционалан начин. Није више, дакле, реч о "историјским везама" и "православној браћи", него о институционалном међународном инсталирању Русије на Балкану. То би сасвим сигурно могло темељно да промени однос снага у том делу света, створило би наиме институционалне основе за ту промену. То је утолико важније ако се зна да на Балкану већ постоји једна друга трилатерала под називом Америчко-јадранска иницијатива. Формирана је пре десетак година а, под покровитељством Вашингтона, потписнице тог трилатералног споразума су Хрватска, Албанија и Македонија. Због и формалног чланства Америке у том споразуму, он је познат и као "3+1". Тај споразум је повремено активан а повремено неактиван и мало је познат широј јавности, али постоји, као и редовни састанци његових потписника. У новије време се помиње да би том споразуму могла да се прикључи и Црна Гора, чији су представници већ били на неколико састанака. У случају да Русија приступи оном другом, Трилатералном споразуму, онда би значило да се две велике силе, Русија и Америка, кроз институционалан начин граниче на Балкану. Граниче се преко два локална савеза, чије су чланице и која им дају право на присуство. Америка је то већ имала и има а сада би то могла да има и Русија. То би била велика промена са још већим последицама на укупне односе у региону.

Реализација те идеје је већ почела, о чему сведоче и доласци Давутоглуа и Лаврова у Београд, али још увек је много непознаница које буде сумњу у крајњи резултат. Кључне непознанице су званична Србија, као и објективне могућности Турске да то изведе до краја. Те сумње посебно буди чињеница да су и Србија и Турска још увек такозване земље клијенти Запада и Америке, а увлачење Русије у њихове споразуме сугерише амбицију самосталније политике. У том светлу иницијатива Турске да у споразум буде укључена и Русија представља право изненађење. Већ извесно време је очигледно да Турска жели самосталнију спољну политику, која је у складу са њеном величином и потенцијалом, сасвим логична амбиција. То, наравно, не иде једноставно, па Турска покушава да задовољи пре свега Америку на местима где верује да је мање болно а има и неке користи, као што су Либија, Сирија и Египат, а истовремено настоји да на неким другим просторима изгради сопствени политички интерес, као на пример на Балкану и у односима са Русијом, Ираном и Кином.






ПОНУДА КОЈА СЕ НЕ ОДБИЈА

Када су својевремено Сарајево, Београд и Анкара потписали Трилатерални споразум о сарадњи, онда је у јавној комуникацији то тумачено као дозвола Запада да Турска води бригу о том делу Западног Балкана јер Запад "нема толико времена". Турска је истовремено била веома активна на Косову, али и у Македонији. У Македонији није реч само о турским инвестицијама него и о школовању македонске елите. На пример, скоро сав официрски састав македонских оружаних снага је школован у Турској. Све то су пратиле емотивне и политички агресивне изјаве турских званичника, па се балкански део турске политике у јавности третира као "неоосманизам". Времена се, међутим, убрзано мењају и потреба Турске да има и самосталнију политику постаје све израженија. Да ли ће то бити и могуће, остаје да се види.

Ништа мање недоумице постоје и према званичном Београду. Постоје најмање два разлога за то. После прошлогодишње изјаве турског премијера Ердогана на Косову да је "Косово Турска а Турска Косово" односи Београда и Анкаре су захладнили. Председник Србије Томислав Николић је тада тражио извињење, али га није добио. Онда је крајем прошле године због тога председник Николић отказао планирани самит Трилатералног споразума у Београду, а и председник тадашње владе Ивица Дачић је из скупштинске процедуре повукао ратификацију три међудржавна уговора настала на Трилатералном споразуму.

Председник Николић, како се тврди у дипломатским круговима, није променио свој став и није склон посети Давутоглуа. У дипломатским коридорима се чује да не жели ни да га прими, па је и то један од разлога неочекиваног доласка Сергеја Лаврова. У оперативном смислу речи, у идеју увлачења Русије у споразум укључен је шеф дипломатије Дачић, а председник владе Александар Вучић се још не изјашњава мада је мало вероватно да би и сам Дачић могао било шта да уради без Вучићеве сагласности. Уз то, каква би Вучићева позиција могла да буде сугерише и његова недавна посета Сарајеву. Други разлог за недоумице је и готово религијска опредељеност актуелног Београда Европској унији и Америци. Тешко је, наиме, поверовати да актуелна власт има снаге или чак и жеље за било какав искорак испод огртача Брисела и Вашингтона, а тај огртач постаје све грубљи и грубљи на свако помињање речи Русија, а камоли на неки конкретнији корак. Упркос тој оданости, у животу мора од нечега и да се живи, а понекад се десе и понуде које се не одбијају.

У сваком случају, покренут је један занимљив и и важан процес који може темељно да промени односе на Балкану и који се на дужи рок неће моћи ни зауставити ни избећи.


(Синиша Љепојевић)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #98 послато: Јун 11, 2014, 10:28:41 »

Тресла се гора, родио се миш.

Аналитичким прилазом овом садржају, превиђају се неке битне ствари које чине реални садржај српске политике по питању те трилатерале и нашег Балкана.
Србија најпре није више Турска. То се превиђа и у главама српских политичара који неспремно али и брижељубно, покушавају да помињањем и имена Русије, овај пројекат приближе некаквим класним српским осећањима.
Кад је опет реч о тим осећањима, већ је и малој деци у Србији постало јасно да је српска политичка номенклатура већ давно своју гузицу окренула од Москве и одано следи западну политику!

Пецкања пртедседника Николића и честитог Бакира Изетбеговића, као и изостанак доласка српског Председника у Сарајево поводом "славља" историског тренутка, кад су "српски злочинци ", тако пише и на јавним таблама постављеним у граду на Миљацки, изазвали први светски рат, само додатно откривају затегнутост Београда и Сарајева.
Док Турској одани муслимани своју Босну спремно сматрају делом Турске, дотле су ране у српском народу само опет неугодно поменуте, па још из времена Старог Вујадина и одсећених српскиг глава у Ћеле Кули, те још увек само дирају ране које тешко зарашћују!

Ако уз то додамо и изјаву Ердогана да је и Косово део Турске, онда наш руски пријатељ Лавров превиђа неке реалности на које Србија једноставно неможе направити никакав корак, у подржавању турског повратка у српске градове и села.
Ми јако добро разликујемо добро од злог и подмукло од нежељеног.

Србији је довољно руско пријатељство. Друга нам нису јер у себи не носе ништа од стварно добре и искрене намере да Србији донесу нешто боље. Све су то само политички интереси из којих нам сигурно не следе  ствари које би нам заиста користиле.

Више бих се радовао да је Лавров дошао сам. Ово турско чељаде ће по обичају само узалудно кевтати и замишљати да је одрастао лав. Далеко му лепа кућа, и тамо кевче па га сопствени народ шутира и неможе више поднети....
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11618



Погледај профил
« Одговор #99 послато: Јун 20, 2014, 05:54:51 »

Руско-српска омладинска сарадња: потребни људи за потребне људе


Стартовао је пројекат Руско-српска омладинска сарадња. Улаз је слободан. Њему ће се придружити девојке са руским презименима и звучним патронимима попут "Србољубовна". Људи који већ имају искуство креирања заједничких пројеката, на пример Поштанског голуба који носи писма малишанима из Русије и Србије. Коначно, они који желе да учествују у свему руско-српском, али за сада не знају шта конкретно може и треба да се уради.


Руководиоца пројект Аљону Фридрих у српску тематику буквално је "однео" Јужни ток: она је завршила универзитет са дипломом политиколога, бавила се таквим темама као што су ЕУ и енергетика, између осталог главним европским пројектом у тој сфери.

Россербсотрудничество, да га назовемо тако ради сажетости, нема ни месец дана, али млади људи су већ успели да одрже низ манифестација, а број пријава за учешће просто чуди, при томе то није само Русија, већ и Белорусија и Украјина — говори у интервјуу за Глас Русије Аљона Фридрих:

Овај пројекат очекиван је већ одавно, још пре две године од руских студената. Тада покушаји нису били овенчани успехом. Сада смо добили подршку водећих универзитета, амбасаде Србије у РФ, фондова који се баве народном дипломатијом.


Један од праваца пројекта је помоћ омладинском бизнису. Шта то значи у пракси? Замислимо Србина који је сазнао да су у Москви у моди ”еколошке намирнице”. Он има квалитетну продукцију у довољном обиму, али при томе слабе представе о изласку на руско тржиште и бирократским тешкоћама. И он се ту обраћа вама...

Ми интензивирамо сарадњу по том правцу. У Русији постоји федерални програм Ти си предузимач, организација Ослонац Русије за мали и средњи бизнис. На тај начин бизнисмен може да нађе партнера и да добије помоћ у адаптацији бизниса, правилном улагњу капитала, тачније да тражи путеве како да направи свој руско-српски бизнис. Сами се тиме нећемо бавити — планирамо да организујемо ресорне манифестације, позовемо експерте. Тачније пројекат ће помоћи, ја бих рекла, потребним људима да нађу потребне људе.


Пада ми на памет само вечито млад Синиша Ковачевић, али овај промотер који је научио Русе да купују у клубовима вип-ложе у нашој земљи је већ 20 година. Младих српских бизнисмена у Русији је или мало, или једноставно они не оглашавају своју делатност. Шта мислите, зашто се то дешава?

Мислим да је проблем у томе што државни органи Србије слабо подстичу младе да воде сопствени бизнис, нема програма попут руских. Зато треба радити на томе да српска омладина добије могућност да дође да се школује у Русији. И на томе да се слични програми у Србији појаве. Мада је јасно да је економска ситуација у земљи сложена, зато и постоје покушаји да се ступи у ЕУ, која ће, како сматрају власти, дати дотације.


Руководиоци пројекта полазе од тога да према разним подацима, до 70% српског становништва се благонаклоно односи према Русији. А то значи да се могу правити и културно-образовне манифестације и да се ради у школама, по примеру колега из Европског омладинског парламента. А оно што се никако не планира, то је да се постане самостална политичка јединица. Пројекат је настао уз подршку Омладинског парламента Москве и званични став РФ јесте и наш став, објаснила је Аљона Фридрих.

(Тимур Блохин)


***


Надам се да Тома неће о`ма да повуче нашег амбасадора из Русије, због његовог присуства овој манифестацији.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: 1 [2] 3   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!