forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Април 19, 2019, 00:24:14


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 [2]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: У канџама Монсанта  (Прочитано 28639 пута)
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #50 послато: Април 24, 2014, 07:03:07 »

ГМО се тајно гаји највише у Мачви, Срему и Бачкој


Инспектори који крећу у контролу парцела већ имају мапу на којој се налазе све "црне тачке" на којима се већ годинама гаји ГМ соја.

ГМО представља велику опасност за здравље људи

 

Фитосанитарна инспекција креће у контролу око 2.000 парцела засејаним сојом, потврђено је `Блицу` у Министарству пољопривреде.
Овогодишња контрола биће првенствено спроведена у окрузима који су претходних година били "најпроблематичнији", односно у којима је већ гајена генетски модификована соја. Значајније присуство ГМ соје претходних година је примећено у мачванском, западнобачком, јужнобачком и сремском округу и у околини Београда.


Иначе, у контроли усева фитосанитарни инспектори користе протеинске тест траке којима могу врло брзо да открију присуство ГМО.


- Када откријемо генетски модификовану соју, ГПС уређајима утврђујемо координате парцела на којима се она узгаја како бисмо у службама катастра сазнали ко су њихови власници. Када и накнадни извештај лабораторије потврди присуство ГМО, доносимо решење којим се налаже уништавање усева и покретање казнених мера против узгајивача - кажу за `Блиц` у Фитосанитарној инспекцији и додају да сва количина ГМ соје мора да буде уништена пре него што сазри и постане спремна за жетву.

Узгој ГМ соје могао би озбиљно да уздрма домаћу производњу класичне соје коју тржиште Европске уније и жели. Зато произвођачи соје у Србији и апелују да се казне од 30.000 до 50.000 динара, а колико плаћају они који гаје ГМО соју, значајно увећају.


Онај на чијој њиви се открију ГМ усеви плаћају трошкове њиховог уништавања и више нема права ни на какве повластице од државе, попут субвенција или повољнијих кредита.

Лане је у Србији нађена ГМ соја на 23 хектара, што је четири одсто контролисаног узорка. На основу тог узорка, стручњаци процењују да је у Србији најмање 3.000 хектара под ГМ сојом.

(Вести)



***

`ајд да видимо и то чудо, али чисто сумњам да ће се по овом питању било шта предузети. Само може да буде још гора ситуација.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #51 послато: Октобар 11, 2014, 19:29:03 »

Србија губи битку против ГМО

Извештај Европске уније о напретку Србије, тачније листа "савета" шта још наша земља мора да учини у усаглашавању законодавства с Бриселом, протура и прикривену директиву о "усвајању Закона о генетски модификованим организмима", чиме се тихо уводи могућност за увоз ГМО хране и њено коришћење, а можда чак и за производњу.



Дозвола увоза: Миладин Шеварлић


Како је то представио 9. октобра у Београду шеф одељења за европске интеграције Делегације ЕУ у Србији Фрејк Јанмат, "Србија на путу ка ЕУ, али и за чланство у Светској трговинској организацији, треба додатно да усклади своје прописе о генетски модификованим организмима са европским законодавством које нуди висок степен заштите".

Иза овога се, према мишљењу др Миладина Шеварлића, професора на Пољопривредном факултету у Београду, крије простирање црвеног тепиха ГМО у Србији.


- Европска унија даје увек двосмислене изјаве и оне нису у форми директиве, али их све власти у Србији тако доживљавају. Ова конкретна сугестија о ГМО не значи ништа друго до отварање Србије за ГМО - каже Шеварлић.


Према Шеварлићевим речима, законом ће бити либерализован увоз ГМО, што је пре свега америчким компанијама веома важно, а питање је да ли ће бити допуштена и производња и прерада хране настале генетском модификацијом. Србија је мала, али и тако мала има тржиште хране од пет милијарди евра, што није занемарљив залогај за велике компаније које се баве производњом ГМО хране коју многи у свету сматрају опасном по здравље људи.

- Осам земаља ЕУ је забранило увоз, прераду и производњу ГМО. Мађарска је, на пример, чак и чланом 20 Устава то забранила, ускраћујући тако право некој будућој влади у Будимпешти да на мала врата, изменама закона, уведе ГМО у земљу - додаје Шеварлић.


Кад је реч о либерализацији ГМО као услову Србији за чланство у Светској трговинској организацији, Шеварлић истиче да је то такође тачно. Међутим, каже да и већина чланица СТО не допушта ГМО, а чак има земаља које то у пракси не спроводе иако су је законима допустиле.


- Прописи Европске уније се мењају. Данас су земље кандидати за чланство принуђене да усвајају прописе који нису постојали када се 13 последњих држава прикључило. Зато је нама кудикамо теже него што је било, рецимо, Чешкој - додаје професор Миладин Шеварлић.


Извештај ЕУ и меко подсећање да ћемо морати да савијемо кичму пред моћном светском, пре свега америчком индустријом хране заправо није ништа ново. Још у октобру прошле године је министар привреде Расим Љајић истакао да не можемо у чланство СТО без избацивања "свих рестриктивних одредби о промету било каквих производа, па и ГМО".



- Забрана производње ГМО ће остати као део домаће законске регулативе. Став СТО и Европске комисије јесте да не може да се забрани промет ГМО - рекао је Љајић уз ограду да тај промет домаћим законодавством може максимално да се ограничи.


- Дакле, реч је само о измени оног дела закона који се тиче промета, али остаје забрана производње. Ако хоћемо у СТО, забрана промета мора да се избрише, али већ у следећем члану закона можете да наведете све што мора да се испуни да би тај промет био дозвољен - објаснио је Љајић.



Цитат
Стандарди УН

Кодекс алиментаријус је појам који се у Србији погрешно везује за ЕУ као појам којим се отварају врата за ГМО.
Заправо је Кодекс збир међународно признатих стандарда, правила поступања, смерница и других препорука везаних за храну, производњу хране и безбедност хране за употребу.
Ове стандарде је развила и одржава их Комисија Кодекс алиментаријус, тело које су основале у новембру 1961. године УН, односно ФАО (Организација УН за пољопривреду и храну). Пројекту се придружила и Светска здравствена организација, а препознат је и од Светске трговинске организације као референтан скуп правила за решавање спорова који се односе на сигурност хране и заштиту потрошача.

Цитат
Брисел важнији од народа?

Шеварлић истиче и да је од 2009. године 110 градова и општина у Србији изгласало Декларацију против ГМО у Србији, те да тих 110 градова и општина чине 75 одсто територије Србије на којој живи 85 одсто становништва.


- Чак 95 одсто од 250 посланика у Народној скупштини Србије долази из тих средина. Сад ме баш занима да видим да ли ће народни посланици послушати народ или Брисел - каже професор Шеварлић.

Цитат
Читај, па једи

Институт за стандардизацију скреће пажњу да постоји Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране (Сл. гласник РС бр 85-2013) за чије је доношење и све информације у вези са тим задужено Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.


- Сваки одобрени, односно дозвољени ГМО производ у ЕУ који се ставља у промет обележава се етикетама на којима пише "производ садржи ГМО" и име организма, на пример "кукуруз" - наводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.


(Љ.Ивановић, Вести)



***


Уместо да Србија производи здраву храну па да се све западне земље и Руси утркују ко ће пре да купи ту нашу храну, ми ћемо због суманутих потеза ове издајничке власти почети да личимо на зомбије...
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 881



Погледај профил
« Одговор #52 послато: Фебруар 04, 2015, 16:11:33 »

Обама за вакцинацију, Карлеуша против

У САД 84 случаја малих богиња, у Србији 105, а антивакцинациони лоби све активнији


Број потврђених случајева оболелих од малих богиња у Србији до јуче је 105, а у 14 америчких држава – 84. Међутим, док се у јеку епидемије овим поводом у САД огласио председник Барак Обама и позвао родитеље да вакцинишу своју децу, код нас се овом проблему поклања или недовољна пажња или се, још горе, више верује надрилекарима и лаицима. Надрилекарка која „ординира” на „Фејсбуку” Слађана Велков и одвраћа родитеље од вакцинације или певачица Јелена Карлеуша која преко „Твитера” поручује – стоп ММР вакцини – гласније су од медицинских званичника.

Са друге стране, у Америци се заоштрава однос према неодговорним родитељима. Отац шестогодишњег детета, леченог од леукемије пре четири године, сада захтева од власти да невакцинисану децу држе даље од школе, јер иако поштује избор родитеља да бирају шта је добро за њихово дете, не жели да се разболи његово дете које спада у осетљиву групу којој мале богиње угрожавају живот. У школи овог дечака невакцинисано је само 7 одсто школараца, али има школа у САД где ММР вакцину није примило више од половине уписаних. Разлог за одбијање родитеља да вакцинишу децу јесте страх од постојања везе између примљене вакцине и појаве аутизма.
У јучерашњем интервјуу председник Обама је рекао да разуме да су поједине породице забринуте због вакцинације, али је истакао да је наука у вези са овом облашћу неоспорна. Оваква реакција морала је да уследи вероватно и због тога што су у „Њујорк тајмсу”, али и другим угледним медијима почела да се поставља питање да ли невакцинисану децу треба пустити у школу.
У Фениксу су обласне власти забраниле долазак деце у школу, која нису вакциниса и која би могла да буду на удару вируса. Такође, сви који нису вакцинисани су замољени да остану код куће током 21 дана и не долазе у школу или на посао. Могу ли се сличне забране спровести у Србији?

– Наравно да не могу, јер су наши закони о овом питању у колизији: док је у Закону о заштити становништва од заразних казни вакцинација обавезна, а за родитеље предвиђена казна ако то одбију, по закону о правима пацијента, од родитеља се тражи сагласност за сваку интервенцију, па и за вакцинацију. То мора да се усклади – каже за „Политику” епидемиолог др Зоран Радовановић.

Прошле године санитарни инспектори су написали 124 пријаве родитељима који нису вакцинисали своју децу.

– Невакцинисаних је много више. Да ствар буде гора, скоро сви су добили опомену од судије за прекршаја, а не и новчану казну од 20.000 до 50.000 динара. Истина је да циљ нећемо постићи кажњавањем, већ убеђивањем, али на интернету су много гласнији од нас лекара они који родитеље убеђују да одбију вакцинацију, иако је урађено стотине испитивања у којима је укупно испитано 14,7 милиона деце и није доказана веза између аутизма и ММР вакцине – тврди др Радовановић.

Наш саговорник подсећа да су мале богиње једна од најзаразнијих болести, далеко гора од грипа; један болесник зарази 15 особа.

– Треба позвати на одговорност оне који слуђују народ. Међутим, Слађани Велков не можемо ништа, јер није члан Лекарске коморе. Она на „Фејсбуку” има 20.000 лајкова – више утиче на јавно мњење у Србији него „Батут” и све друге медицинске институције – истиче др Радовановић.

По јучерашњим подацима епидемиолога др Милене Каназир из Института за јавно здравље „др Милан Јовановић Батут”, до сада имамо 105 оболелих.

– Имамо повећано оболевање и пријављене епидемије у Београду (43) и на подручју Јужнобачког округа (41). Највише оболелих је међу одраслима који нису вакцинисани или нису прележали мале богиње. Вакцинација је уведена од 1971. године. Из године у годину региструјемо пад обухвата ММР вакцином у другој и седмој години живота. Уочавамо велики број општина у којима није довољно деце вакцинисано, као ни у Београду – објаснила је докторка Каназир.

Наша саговорница објашњава и да ни у једном закону не стоји да дете које није примило вакцину не можете да упишете у школу.

– Иако у Правилнику о имунизацији стоји да се обавезно пре уписа детета у школу проверава вакцинални статус детета, да треба да се допуни, након тога нигде, ни у једном законском акту не стоји да то дете не можете да упишете у предшколску или школску установу. Инсистирамо да се што више деце вакцинише, јер једино тако јачамо такозвани имунолошки бедем, колективни имунитет и спречавамо да се болест шири – каже докторка Каназир.

Др Зоран Радовановић објашњава да је известан број случајева последица долажења у контакт са студентима из Републике Српске који студирају у Србији, а који су неванкцинисани јер, док је на том подручју беснео рат, није било вакцине.

Певачица Јелена Карлеуша једна је од естрадних личности која је себи дала за право да процењује добробит ММР вакцине и да родитеље одвраћа од вакцинације. На њеном твитер-налогу стоји „Стоп ММР вакцини”, а на покушај других да јој објасне како није доказана веза између појаве аутизма и ове вакцине, Карлеуша је одговорила „има доказа, сигурно, него су заташкани. Фармако лоби. Стоп фармацеутској мафији”, као и објашњење њене „стручности” – не мораш да будеш образован, само да имаш животну школу и стаж, памет и здрав разум да разумеш шта се догађа.

Оливера Поповић

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Obama-za-vakcinaciju-Karleusa-protiv.sr.html

  Ако је Карлеуша против,ја сам за.И Политика је постала тоалет папир,чим цитира уличне џукце.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #53 послато: Март 20, 2015, 22:19:36 »

Србија дигла рампу за ГМО?

Нови Нацрт закона о генетски модификованим организмима је готов, али се чува у тајности, сазнају "Новости"

Још се не зна како "мутирана" храна утиче на људско здравље

НОВИ Нацрт закона о генетски модификованим организмима је готов, али се чува у тајности, сазнају "Новости". Њиме ће бити омогућен слободан промет оваквих производа у Србији. Продаја робе са "укрштеним генима", иначе је и услов за улазак наше земље у Светску трговинску организацију, због чега су нас и одбили пре две године. С друге стране, надлежна министарства пољопривреде и трговине званично кажу да се новим законом о ГМО, засад, не баве.

Да Нацрт новог закона о ГМО спремно и скривено чека у некој фиоци, потврдио нам је и професор Миладин Шеварлић, саветник Економског института.

- Незванично је припремљен, а заванично га нико не да на увид - истиче професор Шеварлић. - Иако сам тражио да погледам, без икаквог одговара, у Министарству пољопривреде одбијају да га покажу. Од њих нисам чак добио ни списак чланова Националног савета за биолошку сигурнуст. То је тело које формира министар пољопривреде, по важећем Закону о ГМО из 2009. године. Није ми јасно због чега је и то тајни списак. Како ће то бити нови закон, он мора да иде на јавну расправу. То није само питање генетичара, већ људи различитих струка.

У министарствима пољопривреде и трговине, међутим, кажу да од закона засад нема ништа. Како тврде, нови прописи нису чак ни написани. С друге стране, крајем прошле године шефица преговарачког тима за ЕУ Тања Мишчевић је изјавила да је нови закон о ГМО припремљен, усклађен са ЕУ и да треба да се нађе у процедури. Ова изјава је тада као гром погодила надлежне у ресорним министарствима, али су остали на њу неми. Она је тад и најавила да Србија планира да у наредних годину дана испуни све услове за улазак у СТО.

И док се на сва уста бруји о забрани ГМО, надлежне инспекције често пронађу понеку њиву илегално засејану "мутираном" сојом. Поједини пољопривредници, мимо закона, сеју ГМ семе, па тиме хране стоку. До њега долазе на "црно", посеју мале површине, па им се тешко улази у траг. Прича се и да добијају семе од мултинационалних компанија које на све начине лобирају не би ли се докопале плодне српске црнице. Тако да ГМ усеви, нажалост, на мала врата, полако стижу до српских њива.

У Министарству пољопривреде нисмо добили конкретан одговор да ли ће Србија бити против ГМО или не, али, како су нам рекли, прате се дешавања у Европској унији.

- Све одлуке ће бити усклађене са ЕУ и Светском трговинском организацијом - испричао је Јован Вујовић, руководилац Групе за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност Министарства пољопривреде. - Код нас је на снази закон из 2009. године, којим су забрањени промет, продаја и гајење ГМО. На нивоу ЕУ дошло је до измена, усвојена је нова директива која спушта одлучивање на ниво држава чланица. Оно што будемо морали да урадимо, биће урађено. Јавност ће бити укључена у расправе и трибине и апсолутно неће бити ништа без ње урађено.

Професор Миодраг Димитријевић, са катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да се у овом моменту Министарство пољопривреде прилично смислено понаша, иако зна да постоје притисци са свих страна.

- Питање је колико их притискају због СТО, а колико сами лобисти то раде - прича професор Димитријевић. - С друге стране, они сами кажу да не журе, да им то није приоритет и заиста није. Али, никакве прогнозе не можемо да дајемо, јер је код нас ситуација увек непредвидљива. Верујем да имају све припремљено, али мислим да сви чекају и да никоме то није хитно.


ОПШТИНЕ ПРОТИВ УЗГОЈА

У СРБИЈИ је 85 одсто становништва против ГМО.
Тачно 130 локалних самоуправа потписало је декларацију против узгоја, промета и продаје ГМО. Стручњаци кажу да су то ретка питања у Скупштини када су владајуће партије и опозиција на истој страни.


ЕВРОПА НЕ ДОЗВОЉАВА ПРОИЗВОДЊУ

СВЕ чланице ЕУ дозвољавају промет робе која садржи ГМО. Произвођачи су, међутим, у обавези да на производу то и назначе. У томе се, како каже професор Миладин Шеварлић, разликују од САД, где таква законска обавеза не постоји. Осим у држави Вермонт, где ће одлука о обележавању ГМ робе, од 2016. године бити обавезна.

- Мађарска, као члан ЕУ, изменила је свој устав, и забранила узгој ГМО - прича проф. Шеварлић. - Све државе ЕУ престале су да гаје ГМ кромпир, а осим Румуније, Шпаније и експерименталне површине у Немачкој, не узгаја се ни генетски модификовани кукуруз. Када се ради о промету, ЕУ је толерантна, али уз обавезу означавања на декларацији.

(Ј.Субин, вечерње НОВОСТИ)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #54 послато: Јун 07, 2015, 04:39:54 »

Једемо ГМО, а да и не знамо, погледајте у којим градовима и намирницама је пронађен



Забрањену и, по многим мишљењима, штетну генетски модификовану соју грађанима Србије прошле године покушало је да подвали бар 27 сељака, 12 из Мачве и 15 из Војводине.


Продаја и производња ГМ хране забрањена је у Србији, али је грађани очигледно годинама једу, а да то и не знају

Фитосанитарна инспекција је у 2014. контролисала 1.600 парцела на којима се гаји соја, а генетски модификовану је пронашла на три одсто, односно на 45 прегледаних парцела. Ненад Милојевић, шеф фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде, тврди да то није много. Имајући, међутим, у виду да је прегледано само 3.000 хектара под сојом од укупно око 200.000 хектара овог усева у Србији, простора за забринутост и те како има.


Ових 27 сељака соју су гајили у насељима Вашица, Јазак, Пригревица, те у Богатићу и Метковићу, и то на имањима од најмање 40 ари, па до 1,5 хектара.

Продаја и производња ГМ хране забрањена је у Србији, али је грађани очигледно годинама једу, а да то и не знају. Присутна је у месу, млеку, слаткишима и грицкалицама, резанцима... ГМ соја може се наћи и у многим производима по супермаркетима, а у њих најчешће доспева тако што сељаци њоме хране стоку.


Званичних података о последицама њеног конзумирања по здравље човека нема, али тестирања на животињама показала су шокантне резултате. Код заморчића који су јели ГМ парадајз с временом су се развили чиреви на желуцу. Мишеви који су јели генетски модификовану соју имали су оштећења на јетри, док је код зечеве ГМ соја направила озбиљне срчане проблеме. ГМ кукуруз угрозио им је имунитет, али се показало и да доводи до смањења плодности и бржег старења.

Генетичар са Пољопривредног факултета у Новом Саду Миодраг Димитријевић каже за `Блиц` да директно уношење ГМ хране не може да доведе до поремећаја у организму одмах, али да последице постоје.


- Анализе неколико аутора су показале да ГМ намирнице изазивају стерилност, да су канцерогене, изазивају срчане проблеме... То се, међутим, не дешава одмах, оштећења настају кроз одређени временски период - тврди Димитријевић.


Ненад Милојевић из Фитосанитарне инспекције каже да је соја са парцела на којима је утврђено присуство ГМО уништена.
- Против свих власника или корисника парцела поднете су прекршајне пријаве, а казне су до 60.000 динара - рекао је Милојевић за `Блиц`.

Цитат
Гајење ГМО јефтиније за трећину

Агроекономиста Милан Простран каже да се ГМ соја у Србији годинама сади углавном на истим парцелама.
- Соја са парцела на којима је утврђено присуство ГМО се уништава, али пољопривредници се сналазе, семе крију и поново саде. Гајење овакве соје је 30 одсто јефтиније јер захтева мању заштиту - каже Простран за `Блиц`




Цитат
Овде су инспектори пронашли ГМО:
   ВОЈВОДИНА: Рума, Каћ, Попинац, Вашица, Јазак, Врдник, Пригревица, Апатин, Бачка Паланка, Луг, Сусек, Жабар, Короман
    МАЧВА: Слепчевић, Богатић, Варна, Маови, Чокешина, Милина, Метковић, Црне Баре, Совљак, Лешница, Баново Поље


Цитат

Шта се најчешће генетски модификује:


Пшеница
Соја
Пиринач
Парадајз
Шећерна репа
Уљана репица
Кромпир
Пасуљ


(Сузана Лакић, Блиц)




***


 Шокиран



"Шта се најчешће генетски модификује:Пшеница, соја, пиринач, парадајз, шећерна репа, уљана репица, кромпир, пасуљ"



Ове намирнице користе углавном сиромашне популације. Онда, да ли је то случајно?

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 881



Погледај профил
« Одговор #55 послато: Октобар 19, 2015, 03:21:25 »

Монструми из САНУ-у траже легализацију ГМО!


Представник Удружења потрошача „Еколошка визија“, Мирољуб Алексић казао је на конференцији за новинаре да је много валидних научних доказа о штетности ГМО производа и да су непримерене изјаве појединих министара да штетност тих производа није доказана.

Алексић је нагласио да најмање што Србија може да уради да би се заштитила од ГМО, је да у закону о заштити потрошача прецизно дефинише обавезу декларисања, односно обележавања ГМО производа и да одреди ригорозне казне за непоштовање те одредбе.


САНУ: Да заузмемо другачији став

Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Никола Хајдин рекао је да Србија, када је реч о генетски модификованим организмима (ГМО), треба да поступи у складу са националним и друштвеним интересима и да је време да донесе нови закон (о ГМО), другачији од досадашњег.

Говорећи на скупу „Генетички модификовани организми, чињенице и изазови“, на који се нису одазвали представници ресорних министарстава, Хајдин је рекао да је Закон о ГМО, који је Србија донела 2009. године, а који забрањује промет и производњу ГМО, превазиђен.

„Време је да Србија донесе закон који ће осликавати другачији став о питању ГМО“, рекао је Хајдин на скупу у САНУ.

Алексић је оценио као нетачне тврдње – иако се у јавности инсистира и тако представља, да је укидање забране промета ГМО услов за пријем Србије у Светску трговинску организацију (СТО) и Европску унију (ЕУ). Навео је да је само 40 од око 160 чланица СТО дозволило ГМО, а чак осам земаља ЕУ има забрану.

„Земљиште на којем су само једном сејани ГМО производи, заувек је изгубљено за конвенционалну и органску производњу“, оценио је он и додао да је, по расположивим подацима, у Србији под ГМО сојом 6.000 до 10.000 хектара.

Председник Покрета за заштиту потрошача Београда, Петар Богосављевић казао је да је Србија исувише мала да би дозволила производњу ГМО, чиме би угрозила конвенционалну и органску производњу.

Бета, СРНА
http://www.srbijadanas.net/da-promenite-ime-u-anus-monstrumi-iz-sanu-u-traze-legalizaciju-gmo/

Зар та академија наука и уметности (САНУ) још постоји?Времешни Хајдин и САНУ не реагују годинама по другим далеко сложенијим питањима.Чудно,да баш он тражи да Србија мења закон о ГМО,како рече да је тај из 2009 застарео.Иди бре у пензију,склони се негде одмарај.Могуће је да неко њим манипулише.
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #56 послато: Децембар 05, 2015, 11:06:02 »

Тровачи губе рат!


Све врсте генетски модификованих организама (ГМО) су отровне како за људе, тако и за животиње. Ова вест је као бомба одјекнула у Паризу, а пренео ју је немачки портал Инфокоп. Суд у француској престоници прихватио је резултате храбрих истраживача, на чијем челу је био професор Жил-Ерик Сералини, који су дошли до ових ужасних сазнања.



"Ради се о великој правној победи заступника науке и разума над Монсантом. У стручним круговима се сматра да ће одлука француског суда имати глобални значај и да ће помоћи да се свет ослободи чудовишта у лику генетски модификованих организама. Уколико се то деси, мукотрпан и тајни рад Сералинија и његових сарадника окупљених око организације CRIIGEN
(Комитет за независно истраживање и информације о генској техници), добиће пуну сатисфакцију"
истиче немачки портал и додаје да наука на крају ипак тријумфује над преварама и корупцијом.

Високи суд у Паризу је 6. новембра ове године објавио пресуду која каже да је "професор Марк Фело, некадашњи председник француске Комисије за биомолекуларну технику (CGB), крив због фалсификовања резултата и примене лажних резултата које је користио у процесу против професора Сералинија". Висина казне биће саопштена почетком идуће године. `CGB` је комисија француског министарства пољопривреде, позната као жесток заговорник ГМО и захваљујући њеном раду у Француској је одобрена примена многих генетски модификованих биљних врста.

Сералини и његов тим нису се с тим мирили и пуне две године у великој тајности су радили на свом пројекту јер су били свесни колико је Монсанто опасан противник. Истраживање на више од 200 лабораторијских животиња дало је поражавајуће резултате (бар по Монсантов производ) јер је установљен алармантан број канцерогених обољења, тешких оштећења органа и прераних смрти код пацова храњених овим кукурузом. По окончању истраживања, Сералини је резултате дао независним истраживачима, који су их испитали и верификовали, након чега су објављени у септембру 2012. године у познатом научном часопису "food and chemical technology". Одмах након тога кренула је бесомучна кампања против аутора студије, а у јануару прошле године је часопис "food and chemical technology" саопштио да повлачи његов чланак с невероватним образложењем да "закључци нису јасни".




Цитат
Кампања против Сералинија

Само неколико сати након изласка Сералинијеве студије у септембру 2012. почела је оркестрирана медијска кампања њених аутора у којој су, без икаквих аргумената, коришћене опробане методе. Тражено је да се студија одбаци као научно неоснована, уз апсурдне тврдње да је "Сералини користио погешне пацове". Корумпирана комисија за ГМО у ЕУ покушала је да забрани даље ширење студије Сералинија, а њено тело `EFSA` је осудила студију, иако сама није спровела никакву проверу исте.



Непосредно пре тога, часопис је као "заменика уредника за биотехнологију", позицију која до тада у листу није постојала, поставио Ричарда Е. Гудмана, раније запосленог у Монсанту. Једна од првих "уредничких" акција Гудмана била је да повуче чланак Сералинија као "неоснован".

Међутим, 30. марта ове године "food and chemical technology" је добио нове издаваче, који су Гудмана одмах отпустили. Немачки онлајн научни часопис "Европска наука о животној средини", који припада Шпрингер групи, поново је објавио Сералинијев рад.


Он и његов тим су, иначе, наставили своја истраживања и студије на пацовима и недвосмислено потврдили да су све врсте ГМО су отровне како за људе, тако и за животиње.

(Б.Божин, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #57 послато: Август 31, 2016, 17:31:50 »

Иако су медији у Србији прошле године пренели вест, која пише у поруци испред, а која гласи:
Цитат
Све врсте генетски модификованих организама (ГМО) су отровне како за људе, тако и за животиње. Ова вест је као бомба одјекнула у Паризу, а пренео ју је немачки портал Инфокоп...

као да се нико због тога није потресао. Чак што више јавно се у парламенту говори како Срби једу сваки дан ГМО производе....


***



Држава признала:
Срби једу ГМО сваки дан



Премијер Србије Александар Вучић је директно, током излагања експозеа, изјавио да већ једемо генетски модификовану храну "сваки дан", а министар трговине Расим Љајић је то потврдио у изјави за `Политку`.




Где је логика: Увозимо ГМО, али нећемо да га гајимо?!

- То је истина. Једемо месо животиња које су храњене ГМ сточном храном. То месо долази из увоза. Зато је битно да се инсистира на обележавању оваквих производа како би грађани у сваком тренутку знали шта купују - каже Љајић.

Питање ГМО-а је, објашњава Љајић, врло осетљиво и пре доношења било какве одлуке консултоваће се стручна јавност.

- Оно што је сигурно јесте да неће бити гајења ових усева на територији Србије, али реч забрана мора да се брише пре приступања Светској трговинској организацији. Становништво не треба да се плаши, јер ћемо по узору на рецимо Швајцарску или Аустрију учинити законским решењем да промет ГМО-а буде условљен и практично онемогућен. Учинићемо све да постанемо члан СТО, а да не угрозимо сопствене интересе - рекао је Љајић за `Политику`.

Ово је за многе изненађујуће сазнање, с обзиром на то да нас инспекција никада није обавестила да на тржишту постоје овакви производи који су законом забрањени.

(Вести)

***

И све ово изјављују званични представници власти иако је у Србији још увек на снази закон којим се забрањује и производња и промет производа ГМО. Закон се не поштује, крше га управо представници власти.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #58 послато: Април 25, 2018, 04:58:37 »

Како ГМО ипак улази у државе које га забрањују

Србија је у Европи представљена као "бастион" одбране од ГМО-а – није чланица СТО и има закон који строго забрањује и производњу и увоз трансгених усева и производа. Др Татјана Бранков, доцент на  Економском факултету у Суботици, која је докторирала на тему ГМО међутим тврди да постоје бар два начина на које генетски модификовани организми улазе у ланац исхране у Србији, као и у другим земљама које имају сличну националну политику.

На првом месту улазиo je путем контаминација, као и кријумчарењем ГМ семена. Пре свега, са територије Косова и Метохије где су стизале велике количине помоћи у храни из Америке, али и илегалним уношењем из Румуније – објашњава Татјана Бранков.


Зашто баш Румунија?


Румунија од 2016. године не производи ГМО, али је производњом генетски модификоване соје почела да се бави још 1999. године, пре него што је усвојена било која регулатива ЕУ. У року од пет година рангирана је на 11. место највећих светских произвођача ГМ усева. У то време било је познато да Румунија и Бугарска неће ући у унију до 2007. године и нису биле заштићене европским прописима.



На који начин данас проналази пут до купаца?

ГМО данас улази у Србију кроз прерађену храну –маргарин, кондиторске производе, резанце, супе, житарице, кобасице, пића, грицкалице, чоколаде, мајонез – намирнице страног порекла. Оне могу садржати примесе ГМО у концентрацији мањој од прописаног нивоа обележавања у земљи порекла.

Површно гледано, верује се да потрошачи у земљама које не производе ГМО конзумирају храну без ГМО. Међутим, мање пажње посвећује  се чињеници да ГМО може ући у ланац исхране кроз увоз трансгене сточне хране и прерађених намирница, или пак контаминацијом (случајном или намерном).

У Европи је предострожност све већа, расте забринутост... многе државе забрањују гајење.

За разлику од САД, где око 75 одсто прерађене хране на полицама супермаркета садржи ГМО, у ЕУ заиста постоји већа предострожност. Гајење ГМО је веома ограничено због забринутости за животну средину, пољопривредно земљиште и биолошку разноврсност. Само четири земље у ЕУ (од укупно 28) – Шпанија, Португалија, Словачка и Чешка – гаје ГМ кукуруз и то на 136.363 хектара. Док је 19 земаља потпуно "избацило" ГМО усеве са целе или са дела своје територије.


Али проблем је у сточној храни.


ЕУ је зависна од увоза сточне хране, процењује се да је удео трансгене соје у укупном увозу соје 90 одсто, а удео трансгеног кукуруза у укупном увозу кукуруза око 25 одсто.  На тај начин ЕУ је прихватила неизбежност контаминације ГМО, до неког нивоа.



Како одолева Русија?

Русија  има један од најрестриктивнијих закона на свету, али и њeни грађани, такође, користе месо или млеко стоке која је храњена овом храном. Русија, као чланица СТО, не може у потпуности да забрани промет ГМО, али још важније – Русија је принуђена да увози ГМО сточну храну због брзорастућег сточног фонда. Сада је, свакако, на путу да оствари високу прехрамбену самодовољност коју, иако нуклеарна сила, никада у историји није имала.


Да ли је и Србија принуђена?

Не, ми нисмо у тој позицији. Припадамо малобројним државама у свету које су у стању да обезбеде сточну храну, без ГМО, из сопствене производње. Спор опоравак сточарског сектора након колапса деведесетих година прошлог века дешава се паралелно са увећањем производње не-ГМО соје. То је наша срећа у несрећи. Србија је одувек, у већој или мањој мери, била самодовољна у производњи хране. Рецимо, седамдесетих година прошлог века степен самодовољности у производњи хране износио је 122,4 одсто, у Војводини чак 237 одсто. Поређења ради, у Словенији свега 66,3 одсто.


Иако је закон стриктан грађани сумњају да тржиште није заштићено од продора ГМО?

Када бисте питали, рецимо, да ли је сушена и усољена шунка из Црне Горе, ГМО храна, одговор би вероватно био – не, јер се тамо не производи ГМО. Међутим, према подацима ФАО, Црна Гора је, рецимо, пре пет година увезла 19.499 тона свињског меса из Холандије, Немачке, Шпаније, Белгије и Аустрије, земаља које у производњи користе трансгенy сточну храну. Те исте године њихова домаћа производња износила је свега 2.511 тона.  То изазива озбиљну забринутост да је заштићени бренд – његушка пршута, можда, у великој мери, произведен од увозног меса.

Често наводите и Алжир као пример како у пракси ГМО проналази пут у државе које га забрањују.

Та држава, као ни Србија, није члан СТО. Уредбом из 2000. године забранила је увоз, производњу и промет ГМО. Упркос томе, недавна студија показала је присуство ГМО у већем броју прехрамбених артикала, увезених из Латинске Америке, Азије и САД.


Контроверзе око обележавања

Сви производи који садрже трагове одобрених ГМО у проценту већем од 0,9 морају бити означени. То налажу прописи о обележавању хране у ЕУ. На етикети таквих производа потребно је да постоји обавештење "садржи ГМО". У Америци не обележавају такву храну.

И у Србији која тежи чланству у ЕУ ће важити исто правило обележавања. Наравно, ако дозволимо промет што се између редова и најављује.

Сматрам да такву одлуку треба одложити до последњег тренутка. Зашто? Зато што се на примеру постојећих контаминација показало да наш систем контроле није довољно ефикасан, дакле не поштујемо закон који је тренутно на снази. Како онда можемо да очекујемо да ћемо поштовати нови закон и адекватно спроводити обележавање? Треба прво обезбедити услове за ефикасан рад надлежних институција и изборити се са корупцијом у прехрамбеном сектору, а тек касније размишљати о дозвољавању промета.


Кажете да је претерана дискусија о здравственим ефектима ГМО посебан облик манипулације. Због чега?

Иако се дискутује о томе, ГМО несметано продире у ланац исхране, и скреће се пажња са суштине проблема – одбране државних граница и домаће семенарске индустрије. Иако је обележавање важно питање, много је битнија контрола на државним границама. Кина, рецимо, детектује присуство свега 0,1 одсто примеса недозвољеног ГМО, док у Индију може све да уђе. Дакле, најважније је заштитити границе и контролисати храну. Заштита домаће семенарске производње, самим тим и прехрамбеног суверенитета, треба да буде света дужност српске политичке елите.

( Ивана Албуновић, Јелица Антељ, Политика)



Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #59 послато: Мај 18, 2018, 05:49:31 »

Ништа није вредно да дозволимо ГМО



Цитат
СРБИЈА треба да буде слободна од генетички модификованих производа, због здравља наше деце и потомства, јер ништа није вредно угрожавања људског здравља. Чак ни улазак у Светску трговинску организацију, па и у Европску унију, чији је то услов да се постане земља чланица.

Овако најављује суботњи протест "За Србију без ГМО - Марш против Монсанта", на Тргу републике у 11 часова, Данило Тврдишић из Удружења "Здрава Србија." Како каже, то је протест због угрожавања здравствене и прехрамбене безбедности грађана Србије, кроз притисак наше земље да либерализује законодавну регулативу и одобри промет ГМО производа.


- Наша земља има рестриктиван Закон о ГМО, а желе да га мењају под изговором уласка Србије у ЕУ - казао је Тврдишић. - Постоје истраживања која су показала да ГМО храна има далекосежне негативне последице по људско здравље и еко-систем, али и по домаћу производњу.

Уз подршку удружења "Здрава Србија" и "Ко нам трује децу", главни организатор протеста је Друштво српских домаћина. Према речима њиховог председника, агроекономисте Миладина Шеварлића, општине у Србији, њих 136, прихватиле су декларацију против ГМО. То значи да више од 80 одсто општина у нашој земљи не жели промет, продају и прераду производа од ГМО.

- Тражили смо и направили кровну декларацију да се распише референдум са питањем грађанима да ли су за или против увоза, промета и прераде производа од ГМО - објашњава професор Шеварлић. - Влада Србије је одбила предлог да се грађани питају за ГМО. У првој фази, тераће нас да дозволимо само промет производа ГМО, а касније ће то бити и узгој. Уколико и дође до промене закона, Србија ће морати да откупљује лиценце за генетички модификоване организме и да плаћа сваке године апанажу за све хектаре које буде засејавала различитим културама.

Сваке треће суботе у мају месецу, широм света, организују се протести против "Монсанта". Како истиче Шеварлић, то ће бити и ове године, иако је "Монсанто" продао портфолио прве методологије генетске модификације немачком "Бајеру".

- Они су то урадили када су обезбедили откуп нове методологије за ГМО, за коју "Монсанто" тврди да испуњава четири предности у односу на стару методологију коју су продали - истиче Шеварлић. - Иначе, Србија је други извозник у Европи соје која није ГМО. И једина у Европи која може сојом да задовољи све потребе сопственог сточарства. У свету смо девети по извозу кукуруза. Уместо да то прерадимо у концентровану сточну храну и упослимо наше фарме да производимо стоку која није храњена ГМО храном, и пласирамо такве производе, по много већој економској цени, ми ћемо да се бавимо ГМО производима.





УВОЗНИЧКИ ЛОБИ


У СРБИЈИ је, каже Шеварлић, изузетно јак увознички лоби, па наша декларација на роби у ринфузи, нема порекло.

- Да то постоји, питам се да ли би грађани у хипермаркетима, које у Србији држе странци, куповали месо, батаке, крменадле и увозне сировине, ако би стајало да су пореклом из земаља где је дозвољена генетички модификована сировина у исхрани животиња. Вероватно би само куповали домаће. Уз то, уколико изменимо закон о ГМО, Србија ће бити угрожена и као значајан произвођач семенске робе. Ми смо земља која има сопствену производњу семена. Имали смо и механизацију, технологију и хемикалије, једноставно, затворен циклус, који ретко ко има. Наша земља је захваљујући сопственом семену преживела санкције више од четири године. Да нисмо имали чиме земљу да засејемо, јели бисмо корење.

(Ј.Субин, вечерње НОВОСТИ)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #60 послато: Јануар 29, 2019, 10:31:00 »

СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ:
 Већ једемо ГМ храну из увоза,
 јесте ризик по здравље;
питање је да ли желимо да будемо вазална
или суверена држава?


ОДЛУКА "да или не ГМО" у Србији је истовремено и одлука који модел пољопривреде желимо да доминира у будућности: модел агроиндустријског бизниса вођен технолошким иновацијама под патронатом мултинационалних компанија, или породични модел пољопривреде, вођен еколошким принципима у сагласју са расположивим ресурсима - природним, људским, производним, финансијским и локалним.

Овако прекретницу пред којом ће се наћи наша земља објашњава др Татјaна Бранков, доцент Економског факултета у Суботици, додајући да питање ГМО, укључујући и новостворене генетски едитоване организме, не сме да се разматра само у склопу политике безбедности хране, или еколошке политике.

- Генетски модификована храна која је присутна на тржишту представља ризик по здравствену безбедност људи и проузрокује бројне нежељене еколошке последице. Међутим, то је један аспект, други је питање: да ли желимо да будемо вазална или суверена држава? Прижељкујемо ли банкрот српског сељака којег ћемо у својеврсној фаустовској нагодби присилно укључити у токове нефер бизниса, у којем ће највећи део добити морати да преда снабдевачима ГМ технологије? Или желимо ревитализацију српских села и обнову задругарства - истиче професорка Бранков.

Иако су Законом о генетички модификованим организмима из 2009. године производња и промет ГМ хране код нас званично забрањени, реално, ни Србија није остала имуна на производе који садрже ГМО испод 0,9 одсто, нарочито када је реч о увозу таквих производа. Због тога сада када се говори о ГМО, реч је, заправо, о храни која прелази тај лимит. Иако се у јавности може чути да у Србији постоје на хиљаде хектара под ГМ сојом, коју и наши користе, то су све непоуздани подаци.

- ГМ храна се највероватније налази на нашим трпезама, а највише у прерађеној храни страног порекла. Наравно, наведено не искључује ни домаће компаније које су део месне (и другe) индустрије, a које увозе јефтине сировине. Трансгена соја пронађена је у траговима, чак и у продавницама здраве хране, о чему су објављени научни радови - наглашава наша саговорница. - Ипак, прецизан одговор на дато питање могу да дају само надлежни органи.

На нашој трпези прерађене намирнице страног порекла / Фото Depositphotos


Србија има механизме за борбу против ГМО, али је, по речима наше саговорнице, питање да ли жели да у њу уђе искрено и “до краја”, јер је она нераскидиво везана за борбу против криминала и корупције.

- Треба затворити врата тајкунизацији аграра и дозволити институцијама да раде свој посао без притисака. У тој борби држава може да рачуна на подршку више од четири петине грађана - поручује Бранков. - Став "наша баштица наша слободица", уз успостављање адекватног система контроле хране, у свим фазама производње, прераде и дистрибуције, заштитио би како државне интересе, тако и интересе грађана.



МНОГО ПИТАЊА, А МАЛО ОДГОВОРА

Др Татјана Бранков


ПРОФЕСОРКА Бранков наводи и пример покушаја једног крагујевачког портала да добије одговоре о начину контроле присуства ГМО у Србији.

Одговоре везане за контролу пошиљака примарних пољопривредних производа на граничним прелазима и контролу усева на присуство ГМО, добили су од Министарства пољопривреде. Зато је, међутим, каже професорка, Министарство здравља у потпуности игнорисало питање да ли је ГМО присутан у дечјој храни. Надлежни органи су, такође, пренебрегли питања о контроли прехрамбених производа у малопродаји.

(Ј.Лемајић, вечерње НОВОСТИ)



***


Коментар који гађа у мету,

Цитат
Dozvolom koriscenja GMO hrane multinacionalne strane kompanije postizu istovremeno tri cilja
-Unistavaju nase selo jer u nadmetanju seljak ne moze da izdrzi borbu
-Dovode do pogorsanja zdravlja posebno mladih generacija i na taj nacin plasiranje lekova
-Ostvaruju maksimalni profit za sebe

Hocemo li to svatiti na vreme i zastititi sebe? Jedini spas je da oni koji su placeni da to sprece konacno pocnu da obavljaju svoj posao ili ce kako je to moja majka govorila posao obavljati odimi dodjimi


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
nina
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 97



Погледај профил
« Одговор #61 послато: Јануар 30, 2019, 01:16:16 »

Овако се понаша председник, којем је стало до свог народа и будућих нараштаја!



НЕЋЕТЕ ТРОВАТИ МОЈ НАРОД, ТРУЈТЕ СЕ САМИ: Путин никад НЕРВОЗНИЈИ упутио поруку ЗАПАДУ!




Савет безбедности Русије припремио је извештај који се чува у Кремљу, према коме Путин издаје наређења да његов народ мора по сваку цену бити заштићен од ГМО и Западних фармацеутских производа!

У извештају се наводи да председник Путин сматра да је следећа фаза еволуције човечанства тренутно у”озбиљном ризику” и да западне и глобалне силе “намерно успоравају процес напретка због њихове личне користи" , пишу алтернативни медији САД.

“Ми као врста имамо могућност да наставимо да развијамо наша тела и мозак здравом узлазном путањом, или можемо пратити западни пример последњих деценија и намерно отровати нашу популацију генетски измењеним храном, фармацеутским производима, вакцинацијама и брзом храном које требају бити класификоване као опасне, заразне дроге. ”

“Морамо се борити против овога. Физички и интелектуално онеспособљена популација није у нашем интересу “, наводи се у извештају.

Описујући просечну западну државу као “интензивно вакцинисаног аутистичног дебелог човека, срозаног испред екрана,који се бори са кукурузним сирупом”, у извештају се наводи да такве тактике које владе користе да поделе своје грађане "нису само таме зла него и контрапродуктивне на средњи и дуги рок “.

Путин у последњих неколико година бесплатно поклања земљу људима који су спремни да је органски одржавају. Циљ је постати светски “водећи извозник” органске хране заснованој на “еколошки чистој” производњи.

Извештај Савета безбедности долази само неколико месеци након што је Кремљ најавио заустављање производње све хране која садржи ГМО, што је међународна заједница схватила као велики корак у борби против мултинационалних компанија попут Монсанта. Русија наставља да води пут према природи,и органској пољопривреди.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=RrolP7fyjGQ" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=RrolP7fyjGQ</a>


Извор: Espreso
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12192



Погледај профил
« Одговор #62 послато: Фебруар 10, 2019, 23:55:39 »

Са границе вратили 1.000 тона ГМ соје



ЛЕГАЛНИМ путем генетички модификована соја не може да уђе у нашу земљу. То показују и подаци Фитосанитарне инспекције, која је током 2017. и 2018. године, на граничним прелазима забранила увоз готово 1.000 тона соје, за коју је посебним анализама утврђено да је ГМ. Роба је враћена пошиљаоцима, а касније и новац купцима, јер уговорне обавезе нису биле испоштоване, па је до српске границе стигла ГМ соја, а не конвенционална.

Како кажу у Министарству пољопривреде, током 2017. и 2018. године, увозницима "Микрос унион", "Трејдинг тим", "Рајфајзен аграр" и "Делта аграр", забрањен је увоз пошиљки меркантилне соје, код које је утврђено присуство генетичке модификације.

- Предузећу "Микрос унион" је у 2018. забрањен увоз соје у количини од скоро 190 тона - наводи се у ресорном министарству. -

Октобра 2017. фирми "Трејдинг тим" није дозвољен увоз пошиљке соје у количини од 101 тоне. Почетком 2017. године предузећу "Рајфајзен аграр" такође је забрањен увоз меркантилне соје у количини 105 тона, а децембра исте те године, компанији "Делта аграр" није био дозвољен увоз пошиљке од 665,25 тона меркантилне соје. Сва роба враћена је пошиљаоцу.

Како су нам испричали у компанији "Микрос унион", уговор који су потписали са добављачем из Румуније, предвиђа испоруку робе сојиног зрна који није ГМО. Приликом увоза контролише се свака појединачна испорука и то је редовна процедура. Анализе ради акредитована лабораторија по службеној дужности, а они као увозници не знају где ће бити рађено. Тек по добијању резултата Министарство пољопривреде издаје решење о забрани или дозволи увоза.


- У редовној процедури утврђен је већи проценат контаминације робе ГМ зрном - рекли су нам у "Микрос униону". - Због тога смо добили решење да се роба врати продавцу из Румуније, што смо ми и урадили.

И у фирми "Трејдинг тим" кажу да су крајем 2017. године уговорили куповину сертификоване конвенционалне соје, не ГМО, од иностраног добављача. Приликом испоруке, на граничном прелазу, инспекција је утврдила већи проценат ГМО од дозвољеног правилником, и роба је одбијена. Инострана компанија је робу вратила, а уговор су раскинули.

- Увоз соје радимо са провереним мултинационалним компанијама, које послују по свим међународним прописима, што укључује и сертификацију "нон ГМО" производа - кажу у компанији "Делта аграр". - Сви наши уговори се односе на "нон ГМО" соју и као такви су лако проверљиви. Контролу производа раде међународне организације за проверу квалитета. Такође, надлежно министарство има своју контролу приликом увоза, тако да није могуће да "Делта аграр" или било ко други увезе производ који није у складу са регулативом. Уколико постоји неки степен контаминације раде се поновна узорковања, али је резултат обавезујући. Уколико роба нема све тражене параметре, не ставља се на располагање добављачу.


У Министарству пољопривреде истичу да гранични фитосанитарни инспектори контролишу сваку пошиљку кукуруза, соје, уљане репице, шећерне репе и производа добијених од овог биља на присуство ГМО. Проценат пошиљака код којих се лабораторијском анализом детектује и идентификује генетичка модификација је веома мали.



МАЊЕ ИЛЕГАЛНЕ СЕТВЕ

У 2018. години, фитосанитарна инспекција прегледала је oкo 4.500 хектара засејаних површина соје на подручју Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Мачванског, Колубарског округа, које су тестиране протеинским тест тракама. Присуство генетички модификоване соје је било на око седам хектара. Фитосанитарна инспекција контролисала је и меркантилну соју у силосима и местима складиштења. У претходном периоду узето је око 110 узорака, од којих само два нису била усаглашена.

(Ј.Су, вечерње НОВОСТИ)


***

Дај Боже, да се овако строго контролише све на присуство ГМО. Међутим, лично сам скептик по том питању и верујем да ми увелико у продавницама и на пијацама имамо намирнице које у себи садрже ГМО. Ако се овако јавно државни ресурси распродају будзашто, ако је евидентна државна издаја, па нема логике да власт народ штеди и од утицаја ГМО. Како год, треба бити опрезан.

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
nina
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 97



Погледај профил
« Одговор #63 послато: Март 05, 2019, 01:39:17 »

Тровање на мала врата!



Цитат
Генетски модификовани организми, увијени у обланду Предлога закона о безбедности хране, ушли су у Скупштину Србије на усвајање. Овим су се Влада и парламент, како каже за "Вести" републички посланик и пољопривредни стручњак Миладин Шеварлић, потпуно оглушили о став против ГМО ког је једногласно усвојило више од 7.000 одборника у 136 општина Србије.


- Више од четири петине свих локалних самоуправа у Србији усвојиле су Декларацију о ГМО за забрану производа увоза, прераде, промета и узгоја. И поред тога они мењају закон и уводе две нове категорије хране. Једна од тих категорија се производи по новим технологијама, укључујући и недовољно истражену нано технологију, посебно непотребну Србији. Друга категорија је храна произведена од ГМО за људе и животиње - каже Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Земуну.

Он напомиње да овај текст закона није био на јавној расправи и иронично додаје да ће закон бити усвојен 8. марта на Дан жена, па ће уместо цвета ГМО стићи у домове српских домаћица.
Шеварлић овакав закон сматра погубним по Србију, што су потврдила и истраживања еминентних научника.

- То је разлог зашто нисам с другим опозиционим посланицима напустио седнице парламента. Надам се да ће се колеге које бојкотују заседања вратити у клупе да укажемо на ужасне последице по здравље потрошача, нелојалну конкурентност српским пољопривредницима и да пробамо да спречимо овакав закон - каже Шеварлић.


ГМО стиже на тањир

Глас против дигла је и Зелена странка (ЗС) која је затражила повлачење овог законског предлога из скупштинске процедуре, јер омогућава производњу и узгајање штетне, и по здравље и живот опасне ГМО.

Лидер ЗС и посланик Горан Чабради указује да се кроз бочне законе покушава легитимисати ГМО.

- У образложењу закона невешто је објашњено да ће други закони третирати ГМО, али у самом Предлогу то се не види и даје се легитимација ГМО храни. Ово конфузно образложење је намера Владе да на мала врата уведе ГМО на тањир грађана, а то нећемо дозволити - истакао је Чабради за "Вести" и подсетио Владу да је постојећом правном регулативом Србије најстроже забрањена употреба и гајење ГМО, због чега је предлог новог закона у супротности с правним поретком.


Против здравог разума


Могућност узгоја и производње ГМО хране, каже овај посланик, негативно ће утицати на извоз пољопривредних производа. Наиме, у већини земаља ЕУ и света промет ГМО хране је забрањен. Чабради указује да на дужи рок ГМО контаминира биодиверзитет (укупан живи свет) и истиче да је Влада Уставом обавезна да ради у интересу грађана.

Он је позвао је скупштинску већину да употреби здрав разум и предложене измене закона одбаци као неприхватљиве, јер ће у супротном бити одговорни за опасно поигравање са здрављем грађана.
Дозвољено и зрачење

Чабради каже да Влада у предлогу закона уводи "Цодеџ Алиментариус". То је сет више од десетине хиљада различитих прописа и препорука, које се тичу безбедности и исправности, а нека од поглавља говоре о ГМО, као о семену, храни или сировини за производњу хране.

- Тај кодекс садржи и поглавље о коришћењу јонизујућег зрачења у циљу одржавања свежине меса, што је такође домаћим законодавством забрањено. Али, и због присуства радионуклида у озраченом месу и веома је штетно по људско здравље - навео је лидер ЗС.



Услов за ЕУ

Да је ГМО услов за улазак Србије у Светску трговинску заједницу (СТО), указивао је министар трговине Расим Љајић. Он је уверавао да нема разлога за страх уколико дође до измене прописа о промету ГМО, зато што ће и у закону бити наглашено да је узгајање таквих организама изричито забрањено. Горан Чабради каже да се зато вероватно закон доноси на овај начин, пошто народ има отпор према ГМО.

Узгој ГМО, истиче Шеварлић, није у надлежности СТО, али јесте промет.

- За Србију нису познати услови за приступање СТО. Од 2013. није било преговора, а од тада су у ту организацију примљене нове чланице државе које Србији и другим кандидатима могу да поставе своје додатне услове - каже Шеварлић и додаје да Брисел тражи да Србија пре приступања ЕУ уђе у СТО, али да је то још веома далеко.


Господари живота


Амерички Монсанто је главни произвођач ГМО који је у прошлости правио хемијско оружје. Глас САД је пресудан у СТО и Американци упорно гурају ову компанију коју антиглобалисти оптужују да је створила ГМО како би пољопривредници широм света били принуђени да користе њихово семе и специјализоване хербициде. Такође да више ништа не може да расте на земљи на којој је једном узгајана ГМО култура услед чега Монсанто постаје "господар живота". Протести против ове компаније чести су и масовни широм света.
Унакажени заморци

ГМО изазива ужасне болести код животиња, а код становништва у САД у протекле две деценије су, због конзумирања ГМО хране, хроничне болести скочиле за десет одсто, показала су бројна истраживања.

Код заморчића који су јели ГМО парадајз временом су се развили чиреви на желуцу, док су од ГМО соје мишеви имали оштећења на јетри, панкреасу и тестисима, а зечеви оболеле бубреге и срчане проблеме. Модификовани грашак неретко изазива алергије код лабораторијских животиња, а од уљане репице се развила масна јетра и касније цироза.

ГМО кукуруз угрозио је имунитет испитиваних животиња, али се показало и да доводи до абнормалних промена на органима, смањења плодности, бржег старења и скраћења животног века.
Дугорочна истраживања на људима нису спровођена, али се сумња да генетски инжењеринг хране може да остави дугорочне последице и на праунуке. Састојци из ГМО соје мењају ДНК пријатељских бактерија које нормално живе у људском организму и окрећући их против човека.

Од 1996. године, када је први пут послужен оброк од ГМО намирница, број Американаца оболелих од једне или више хроничних болести повећао се за 10 одсто. Све су чешће алергије на храну, а све више деце са аутизмом и људи с проблематичним варењем.

Лекари упозоравају да је све више жена које имају повишено лучење хормона ИГФ 1, повезаног са канцером дојке, а добар део њих пио је млеко крава којима су убризгавани хормони раста.



Горе од радијације


ГМО контаминира земљиште и природу заувек. Према мишљењу неких еколога, последице би могле да буду горе од оних које оставља радиоактивни отпад.

Извор: Д.Декић, Вести

--------------


Верујем да многи грађани у Србији немају појма да ће посланици ускоро усвојити ове владине предлоге. А посланици, који су против, под хитно треба да радикализују свој отпор и да позову целокупну јавност да се побуни испред Скупштине и да тако спрече посланике да не изгласају овај катастрофални закон.


Сачувана
Странице: 1 [2]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!