forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Мај 25, 2020, 06:21:32


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1] 2   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Аспекти српске борбе за очување ћирилице и рационалан однос према латиници  (Прочитано 14913 пута)
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« послато: Новембар 18, 2011, 19:56:59 »

Тему отварам на овом мјесту, иако је она мултидимензионална и може да буде смјештена у већину наших подфорума. Ипак, рекао бих да, поред тога што је ово питање национално, културолошко и лингвистичко, оно је прије свега политичко.

За наш Покрет, веома је битно да јасно заузмемо свој став према овом питању и да усмјеримо чланове Покрета у томе какав однос према њему да заузму.

Ово је дакле озбиљна тема о којој треба расправљати озбиљно, рационално и толерантно. Расправљати на нивоу зрелих људи који узимају у обзир и позитивне и негативне стране оба аспекта: жестоке борбе за одбрану ћирилице, с једне стране, и рационалног односа према латиници, с друге стране.

За увод бих навео неколико својих премиса које предлажем као оријентациони оквир за наше размишљање и, евентуално, ако се прихвати, понашање:

1. Жестоки борци за ћирилицу воде позитивну борбу која ипак даје резултате. Многи Срби све више постају свјесни потребе очувања ћирилице и ћирилици се окрећу.

2. Игноранција овог питања од стране српских латиничара заиста води ка гашењу неких фундамената наше културе, међу којима је и ћирилично писмо.

3. Ћирилици треба давати предност, у односу на латиницу, свуда гдје је то могуће.

4. Ипак, методе борбе за ћирилицу морају бити много суптилније од неких са којима се срећемо.

5. Срби, нпр. технички ништа не раде како би олакшали употребу ћирилице у ИТ технологији. Нпр. нико да се сјети да произведе тастатуру са стандардним распоредом симбола, а то технички није компликован процес. Овај процес је и од националног значаја, па фирму која крене у тај посао, српска држава треба чак и субвенционисати.

6. Ћирлица се неће одбранити силом и психолошким притисцима на оне који пишу латиницом. Она ће се одбранити само својом примамљивошћу, предностима и већим квалитетом.

7. Србски народ још није увео празник под називом ''Дани ћирилице''.

8. Умјетници, филмски радници, и остали аниматори и ствараоци, никако да направе филмове, видео игрице, умјетничка дјела, популарна средства за ћирилично описмењавање и техничка остварења којима би се ћирилица лакше пробијала у свијет (ово су методе којима је Запад афирмисао латиницу).

9. Латиница није хрватско писмо. Хрвати нису народ тако великог културног наслијеђа и капацитета писмености да им се приписује власништво над латиницом. Латиница је писмо којим се служи цијели свијет, па чак и они народи чија је култура писмености много старија од латинске (Кинези, нпр.). Хрвати латиницу нису измислили, већ су је само прихватили током свог описмењавања и католичена јужно-словенског становништва под утицајем латинских и германских освајача.

10. Нетолерантним односом према Србима који пишу латиницом, само ћемо отуђити велики дио србског становништва од нашег циља - свесрбског уједињења. Негативне посљедице приписивања латинице Хрватима већ видимо на Интернету: већина интернет страница и претраживача са аутоматским превођењем, када квалификују текст који је написан на србском језику и латиничном писму, јављају да је то хрватски језик. С друге стране, србски језик написан на ћирилици аутоматски препознају као руски. Шта нам то говори? Па то да свијет савремене ИТ комуникације више и не признаје постојање србског језика, већ нас трпа или међу Хрвате или међу Русе.

11. Латиницу треба толерисати, јер се она мора користити у многим аспектима међународне комуникације, а за ћирилицу се борити свуда гдје нам латиница није потребна. Борбу треба водити само популарним методама и истином, никако ниподаштавањем оних који користе латиницу. Јер, колико је латиница хрватско, она је још више србско писмо. Напросто, ако пребројимо све Србе који је користе, схватићемо да је у Свијету више Срба него Хрвата који се користе латиницом. То јесте можда и жалосна чињеница. Међутим, ако прихватимо и неке историјске аспекте масовног покатоличавања србског становништва, које је данас изгубило свијест о свом србском поријеклу, схватићемо да, бар теоретски, постоје Срби католици. Мисија свесрбског уједињења ће нам бити јако отежана уколико се одрекнемо сваке намјере да бар дио ових Срба придобијемо за овакву мисију, а још више ће бити отежана ако смо нетолерантни и према оним Србима латиничарима који су још увијек свјесни да су Срби (познајем велике србске патриоте који пишу латиницом).

12. Зато, ћирилицу популарисати и нормативно штитити, а латиницу толерисати као нешто што је такође србска иманентност и право сваког појединца на ''двоструку или вишеструку писменост''.

Предложио бих да ову тему разматрамо тако што ћемо објективно и вишедимензионално анализирати све, позитивне и негативне,  аспекте овог питања, тј. све предности и посљедице овакве борбе.  Ту треба потпуно искључити емоције, осим једне, а то је да смо за ћирилицу емотивно везани, јер је она дио нашег, православног, идентитета.  

« Последња измена: Новембар 20, 2011, 01:45:57 lorka » Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #1 послато: Новембар 18, 2011, 22:08:52 »

Ћаоске, имам доста чланака о ћирилици, па не знам са којим да почнем... ајде нек то буде...


Синдром покондирене тикве

Илустрована Политика 22.04.2010 09:41
Зашто у Москви може ћирилица, а у Србији не може?!



„Боље ти је изгубити и највећи и најтврђи град своје земље него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Знај, непријатељ те је онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио.” Тако је свети Симеон говорио свом сину светом Сави. А шта ми говоримо својој деци и шта ћемо оставити поколењима?


Данас је освануо Понедељак, диван Априлски дан. Међутим, ја сам тужна. Осећам се к@о да је цео Универзум против мене, као да... let me think...к@о да ми је неко изшчупао срце. Никога није брига како је мени!!! Никоме није важно што напољу сија сунце @ у мојој души пљушти киша. Сутра је нови дан, Уторак... Ко зна шта он носи... Тугу, срећу, очај...


Овако пишу и изражавају се наши основци. Бар тако кажу недавно објављени резултати истраживања које прошлог пролећа међу београдским ученицима, од петог до осмог разреда основне школе, урадио Институт за педагошка истраживања.

- Ученици су у писању састава примењивали она правила која користе у свакодневној комуникацији - каже лингвиста мр Јелена Стевановић из Института за педагошка истраживања. - Показало се да ђаци користе оба писма и ћирилицу и латиницу, с тим што већина ученика петог и шестог разреда пише ћирилицом, док већина ђака седмог и осмог пише латиницом. Чак једна четвртина ученика у писању комбинује ћирилицу и латиницу. Више таквих грешака праве старији ученици. То указује да како се основној школи ближи крај тако и ученици запостављају ћирилично писмо.

Сваки образовани човек требало би да познаје и латиницу, сматра наша саговорница, али у старијим разредима основне школе и средњој наставници би требало да дају предност ћирилици, бар код писмених задатака. То је остало на савести наставника јер у програмима пише само да се ћирилица учи у првом, а латиница у другом разреду. Зато ученици о самој ћирилици, њеном значају за српски народ, историју, ништа не знају.

Новинари пишу, остали ћуте

Више од десет одсто ђака, поред српског, користе и изразе и речи из страног језика, у овом случају енглеског. Наслов књиге коју су прочитали напишу малим словом, али зато назив месеца и дана великим словом, као што се, на пример, чини у енглеском језику. О правилној употреби знакова интерпункције, или једначењу сугласника, као да не знају ништа.

- Ученици сматрају да је овакав начин писања и изражавања модеран. Медији дају модел по коме се можете изражавати, а деца то прихватају као шаблон од којег нико не би требало да одступи - каже Јелена Стевановић. - Очигледно је да последњих година српски трпи снажан утицај страних језика који захвата не само лексику, саме српске речи, него и правопис, структуру реченице.

Ово истраживање није нико наручио. Као што, осим медија, на њега још нико није ни реаговао.

Недавно су у Великој Британији и Француској рађена истраживања о језичкој култури младих. И они су такође дошли до незадовољавајућих резултата. Обе државе су одмах покренуле националне пројекте да се то стање промени набоље.

Може се очекивати да се у заштити свог језика и писма не понашамо као велике државе, Британија, Русија, или, рецимо, Француска, где је то национални задатак од посебног значаја, а чува га четрдесет академика примењујући Закон о заштити француског језика. Али, тешко је разумети зашто се нисмо угледали на комшије Хрвате, Грке, Бугаре, или на Словенце, Чехе, Пољаке, којима улазак у Европску унију и отвореност према странцима и њиховом капиталу није донео и тлачење језика и писма.

- Тешко је наћи пример сличан нашем када су у питању натписи на продавницама, установама, путоказима, називима места... - каже професор др Срето Танасић, директор Института за српски језик Српске академије науке и уметности. - Смешно је да неко мисли да ће боље пословати ако назив своје фирме напише на енглеском језику, често на лошем и накарадном. Зашто је проблем да се ти називи обавезно напишу на српском језику и ћирилицом, а да могу да му се додају и они на страном језику и латиницом? Сви документи и Европског савета и Уније и Уједињених нација траже од нас да водимо бригу о свом језику. Али, не могу свет и Европа да пошаљу инспекторе да воде рачуна о ономе о чему ми треба да бринемо.

Закони се ређају, суноврат наставља

Многи лингвисти, као и удружења за заштиту ћирилице, сматрају да је запостављање српског језика и писма почело још 1954. године, када је уведен српскохрватски језик као званични у Србији и инаугурисана равноправност ћирилице и латинице. Док су Хрвати још 1967. године избрисали српски из хрватскосрпског, у Устав Србије из 1990. ушла је одредница српскохрватски језик.

У Закону о службеној употреби језика и писма, донетом 1991. године, а који је још на снази, у члану 1. пише да је у Републици Србији у службеној употреби српско-хрватски језик, који се, када представља српски језички израз, екваски или ијекавски, назива и српским језиком. У службеној употреби је ћирилично писмо, а у општинама у којима у већем броју живе припадници народа чије је примарно писмо латиница, у службеној употреби је и латинично писмо. Надзор над спровођењем одредаба овог закона обављају, у оквиру свог делокруга, министарства надлежна за послове у области управе, саобраћаја, урбанизма и стамбено-комуналних послова, просвете, културе и здравства.

Закон има и казнене одредбе, предвиђа новчане казне од 4.000 до 1,000.000 динара, али само за непоштовање чланова који се односе на службену употребу језика и писама народности. С ћирилицом може ко како хоће!

Правопис који је 2001. године издала Матица српска означава и ћирилицу и латиницу као српске азбуке, чиме српски постаје једини европски језик са два писма. Тродеценијски суноврат ћирилице покушала је да заустави Савезна скупштина Србије и Црне Горе 2002. усвајањем Декларације о заштити ћирилице.

Овом декларацијом констатовано је запостављање ћириличног писма, како у званичној тако и у свакодневној употреби, иако се већинско становништво Србије и Црне Горе већ десет векова служи овим писмом којим су “исписивани документи и споменици, најзначајнији историјски списи, највреднија књижевна дела и све друго што представља истински елемент националног идентитета Срба и Црногораца, њиховог заједничког живота, традиције и повезивања”.

Устав Србије из 2006. године више је него јасан у свом члану 10: “У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.”

Само што тај закон још није донет. Тачније Предлог Закона о изменама и допунама закона о службеној употреби језика и писма, од децембра 2008. године тавори у скупштинској процедури. У њему у првом ставу пише да је у Србији у службеној употреби српски језик. Ћирилица је у овом ставу изостављена.
Очигледно је да нема политичке воље да се заштити српски језик и ћирилица. Као што је и очигледно да се у свакодневном животу Срби, иако државотворни народ, понашају као Фема из “Покондирене тикве” Јована Стерије Поповића. Ваљало би да се подсете на речи Лазе Костића: “Са појавом ћирилице Срби су културно настали, са њеним одрицањем они би културно нестали. Престали би да егзистирају као самостална нација.”
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #2 послато: Новембар 18, 2011, 22:43:18 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко

ево и ово...


ХРВАТСКА ЛАТИНИЦА JE УШЛА НАСИЉЕМ У СРПСКИ ЈЕЗИК


У чланку Ћирилица је државно питање објављеном у Новостима од 09.03.2010. проф.др Мато Пужурица , противно Уставу Републике Србије заговара два писма у српском језику, а објашњавајући потребу за тим противуречан је сам себи и обмањује јавност.

Када он каже да је сигурно владање и латиницом у писању српским језиком наша свакодневна потреба, сакрио је истину да ова хрватска латиница није ушла у српски језик из неке народне потребе, него насиљем из политичкe потребе да би у комунистичкој држави ослабио српски елемент на рачун југословенства и братства и јединства. После сукоба са Стаљином већ је 1949.г. ћирилица протерана из ЈНА, а завршни ударац задали су јој по задатку КПЈ управо лингвисти када су се 1954.г. договорили у Новом Саду са Хрватима да се уведе српскохрватско ( хрватскосрпско) име језика и равноправност писама са латиницом на првом месту, са циљем да латиница временом потпуно замени ћирилицу у Србији. Уследило је избацивање из употребе ћириличких писаћих машина и забрана њихове производње. После тога српски народ је деценијама био прокужен ћирилицом , као данас Сребреницом.

Професор тек сада види да је ћирилица „после седамдесетих година минулог века запоствљена у сваком погледу“, а легендарни професор права и социолог академик Радомир Лукић још 1971. г. писао је у Политици да су се српски лингвисти оклизнули на ћирилици. Док су Хрвати одустали од хрватскосрпског имена језика још 1967.г., и данас признају само хрватскосрпску границу, српски лингвисти су толико промашили да су имали и Друштво српскохрватског језика које је 1990.г. овако образложило своју заслугу што је у тадашњи Устав ушла одредница српскохравтски уместо српски језик : „Назив српскохрватски језик није никад био наметан српским лингвистима, него је резултат њиховог научног уверења о идентитету тог језика“ и да је „определење за њега израз поверења у науку о језику и израз политичке мудрости и далековидости.“ Нису могли преварити народ , па им је он то све одбацио на рефрендуму за Устав 2006.г., определивши се за српско име језика и за ћирилицу.

Крајње је неозбиљно за једног професора рећи „ Да није уџбеника за основну школу, добрим делом и за средње, и двају државних канала, готово се ни по чему не би видело да је Србија земља ћириличке културе“, а одмах после тога написати да ћирилица није егзистенцијално угрожена.

Истина је да се профеор Пижурица искрено залагао за ћирилицу као члан удружења Ћирилица Нови Сад, али само уз ову латиницу. На првој годишњој скупштини рекао је отприлике ово : „Све смо рекли о угрожености ћирилице, а ње је све мање“. Било је тамо много закључака да је ћирилица прво, примарно, основно, изворно, темељно и какво све не друго писмо, али од заслепљености србохрваштином он није могао видети да ћирилица може опстати само као једино српско писмо , као што је и у свим осталим европским језицима једно писмо у једном језику. Ту своју утопију није могао продати чланству удружења па је морао одступити, али ево га десет година касније да поново брани ћирилицу у двоазбучју, која је у међувремену доживела додатни суноврат и доведена до занемаривог процента заступљености у односу на ову хрватску латиницу.

Проф. Пижурица обмањује јавност када каже да ће у новом српском правопису бити и грчко писмо и латиница, јер је он „приручна књига“. Грчко писмо, кога раније није било у српском правопису, лукаво је ставио испред латинице да би заметнуо траг правог разлога останка латинице у правопису, и поред уставног одређења да је писмо српског језика ћирилица. Он, пореклом из Црне Горе, која је прешла у латинички табор, на годишњој скупштини Матице српске образложио je кашњење правописа тиме што нико не сме да сруши поставку покојног лингвисте Митра Пешикана, тaкође из Црне Горе, у чијем правопису из 1993.г. су ћирилица и латиница приказане као „Српскохрватске азбуке“. А и како би то могао када је он коаутор тог правописа, а заједно са Јованом Јерковићем у правопису из 2001.г. омогућио је латиници одлучујући пробој у српску културу, означивши оба писма као „Српске азбуке“. Тиме је први пут у неком правопису наведено да српски језик има и своју латиницу. Тако је ћирилици изречена смртна пресуда, јер и у најзабаченијим селима народ се чуди нечијој бризи за ћирилицу, говорећи да ће нам остати наша латиница.

Његови предлози да се ћирилица брани „упорним и искреним залагањем породице, школе, јавних гласила, и зашто да не, осмишљеним пропагандно-политичким деловањем“, је обично замајавање народа. На која он то мисли гласила када су готова сва недоступна за ћирилицу колико и ХРТ? Које то политичке снаге могу спасити ћирилицу када је Скупштина Србије усвојила Стаут Војводине неуставним решењем писма, и када председница Скупштине јавно говори да ја она за оба писма.

Ево јављамо проф. Пижурици да у Српској држави , у месту Српски Итебеј, на улицама нема ни слова ћирилице, а нико не сме да залепи сасвим малу налепницу ЋИРИЛИЦА-НЕ ОДРЕЦИМО СЕ НАЈСРПСКИЈЕГ. То не сме ни продавац на бензинској пумпи у Новом Саду уз образложење са само три речи: “Имам двоје деце“.

Ипак се највећа опасност од обраћања професора јавности крије у томе да дилема само ћирилица или и латиница није лингвистичко већ државно питање које треба да се регулише законом .И он се слаже да у томе лингвисте не треба питати, али дезавуише Уставно решење доношењем закона. Јавност зна да је ту дилему већ решио народ као политичко питање националне културе од прворазредног значаја, и то на референдуму за Устав, тако да у члану 10. Устава Србије стоји :

„У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.“

Види се да је питање статуса српског језика и ћирилице коначно решено првим ставом тог члана, док се статус других језика и њихових писама уређује законом. Али проф. Пижурица ипак свесно наопако тумачи да се све решава законом, којим се може доскочити Уставу и предлаже себе да одређује како треба прописати заштиту ћирилице, иако је претходно рекао да то није ствар лингвиста. Тај његов став је у директној супротности са ставом изнетим у чланку академика Лукића „Против посебног закона“, објављеног у Политици 21.јула 1990., управо као одговор на покушаје лингвиста да се посебним законом дезавуише Устав. У том чланку академик је детаљно објаснио шта је то службено и јавно коришћење писма, закључивши да је службено и јавно све оно што није приватно. Данас никакви лингвисти не требају мудровати шта је службено и јавно, него то само треба преписати од генијалног правника и социолога који је, између осталог, написао књиге Социологија села и Социологија морала. Нарочито ову другу књигу требају прочитати српски лингвисти, која би им указала на њихову моралну обавезу да се покају и врате српском филолошком програму.

После наведене уставне одредбе о језику и писму, законом се могу само утврдити казне за кршење устава. Опет по учењу академика Лукића, определење за писмо није стручно лингвистичко, него политичко питање, па је као такво и изнешено пре народ да се о њему изјасни референдумом. Међутим, много је теже бранити законом језик, јер у томе и те како треба да учествују лингвисти. Али који од њих да узму учешћа кад проф. Пижурица као писац правописа каже у интервјуу да је против „жандармисања над језиком“ . То не значи само добровољност коришћења ћирилице, што је у супротности са самим смислом уставних одредби ако нису обавезне. Чувена је и његова ранија изјава да српски лингвисти никада нису били „хигијеничари“. То значи да српски језик трпи све што се у њега убаци, и да се тако богати а не да сиромаши. А безбрижни су лингвиости и кад се данас од српског језика праве други политички јзици, баш ако што каже народна песма „ узми Шемсо колико ти драго.“

Обавештавамо јавност да је залагање проф. Пижурице у духу оног закона из 1991.г. који вреди и данас, а којим је предвиђено „жандарисање“ због некоришћења латинице у мешовитим срединама, док је са ћирилицом могао поступати како је ко хтео.

Проф. Пижурица и академик Иван Клајн ( италијаниста на челу Одбора за стандардизацију српског језика) могу да се понашају неодговорно у вези ћирилице јер имају подршку језичког оделења САНУ. То је очигледно из чињенице што је она никада није јавно упозорила на страдање ћирилице, и што ради на изради српскорватског уместо српског речника, чиме показује да је извориште србохрваштине и оправдање за опстанак хрватске латинице у српском језику. Ћирилицу не помиње ни Вукова задужбина када говори о потреби заштите језика. Тиме се подразумева да српски језик има два писма. Кад већ држава игнорише Устав у вези писма, логично је да се угледа на такву праксу Вукове задужбине и трајно ћутеће САНУ у вези страдања ћирилице па , нпр., у Закону о јавним набавкама прописује се да понудбена документација мора бити на српском језику, али без помињања ћирилице уз тај језик, како је у Уставу, па су, наравно, све понуде латиничке.

Суштина залагања нас који следимо академика Радомира Лукића је да се Србима напокон скине са врата латинички камен, што је у супротности са ставом проф. Пижурице. Он би да тај камен Срби стално носе и да се деле по писму, а да пробрана екипа лингвиста, уз добре хонораре, позива народ да повремено неким мелемом премазује непреболну рану, кад ко стигне.

Београд, 10.03.2010.

Председник удружења ЋИРИЛИЦА БЕОГРАД
Немања Видић
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #3 послато: Новембар 19, 2011, 01:32:13 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко

Лорка овде кажеш...

"5. Срби, нпр. технички ништа не раде како би олакшали употребу ћирилице у ИТ технологији. Нпр. нико да се сјети да произведе тастатуру са стандардним распоредом симбола, а то технички није компликован процес. Овај процес је и од националног значаја, па фирму која крене у тај посао, српска држава треба чак и субвенционисати."

А шта кажеш на ово...





« Последња измена: Новембар 19, 2011, 04:53:45 Пера Аждајић » Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #4 послато: Новембар 19, 2011, 02:59:02 »

Перо, видим пише да је то српска тастатура. Похвално ако је тако и волио бих да је испробам како бих се увјерио да је отклоњен недостатак који сам навео под тачком бр. 5.
Они који су свједоци функционисања ове тастатуре, могли би нам нешто опширније и написати о томе па да се ова тачка бр. 5 избрише, а ја свакако да се извинем због неинформисаности Смешко

Ипак, кад се поново мало боље загледах, чини ми се да је неко само нацртао знакове по нелогичном распореду западних произвођача, а то није оно о чему ја причам. Ја говорим о томе да ћирилична тастатура мора све своје симболе прилагодити заједничким ИТ стандардима. То значи, рецимо, да овај знак ; (тачка зарез) треба бити на истом дугмету на коме је и у ''западној'' тастатури, а велико и мало слово ч поставити на мјесто чије слово у западној верзији није искориштено (рецимо тамо гдје је постављено W). Они који знају тзв. слијепо куцање знају о чему причам. Тачно је да наши дактилографи на старим штампаћим машинама имају слово Ч тамо гдје је у западној тастатури ; , али у ИТ технологији овај распоред доводи до помијерања многих знакова, што ствара конфузију код оних којима је брзина куцања посао (али и хватање корака са временом). Другим ријечима, ништа нас не кошта да олакшамо употребу ћирилице и Србима који су вјежбали на ''западној тастатури''  (посебно ако им је вријеме пресудан фактор) тако што ћемо све симболе задржати као што их има и западна тастатура, а своје специфичне знакове (шуминге) поставити тамо гдје је неискориштен простор (у овом случају на позицији W).

Претпостављам да неко може рећи: ''Е па нећемо да се прилагођавамо западу, јер хоћемо да будемо овакви какви смо''. А моја поента је да употребу ћирилице треба олакшати, а не отежавати. Ако је људима олакшамо, све више ће их бити који ће је користити. Ако им отежамо, одбићемо их од ћирилице. Срба у иностранству ваљда сад има колико их има и у Отаџбини, а ако се узму у обзир и бивше ЈУ републике, онда их има и више. Требамо ли им отежавати посао тако што ћемо их тјерати да пола сата траже овај знак ; ?  На тај начин нећемо допринијети ширењу ћирилице, већ обрнуто!
А за то обрнуто се већ побринуо мајкрософтов произвођач који је ћириличне симболе баш тако разбацао да отежа њену употребу. Ако је тако радио мајкрософт, не морамо и ми. Зар не?

Наравно, не тврдим да сам апсолутно у праву, јер ће ме можда демантовати нове, мени непознате, чињенице.   Превртање очима
« Последња измена: Децембар 23, 2011, 00:35:11 lorka » Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #5 послато: Новембар 19, 2011, 03:58:02 »

У тексту ''Синдром покондирене тикве'', рекао бих да је већина критичких ставова исправна.
Осврнуо бих се само на један:
Нема потреба да се називи фирми пишу српским језиком на латиници. Ту се апсолутно слажем да законски мора бити регулисано да су на ћирилици. Међутим, мора им се дати слобода да поред обавезне ћирилице, могу написати и назив на неком другом језику или писму, односно на више језика или писама.  Нпр.  ПОБЕДА д.о.о., VICTORY l.t.d., ПЕРАМОГА таа

Успут, интересантно је овдје у Ванкуверу. Натписи су преплављени на кинеском језику и писму (многи уопште без енглеског). Напросто, закон је либералан. Неки англосаксонци се буне уз образложење да не знају на шта се та продавница односи и шта продаје, али кинески бизнисмен ту радњу није ни правио за канадског купца, већ за кинеског...  

Наравно, Србија није тако велика да би се препустила луксузу ове врсте либерализма па свој језик и писмо ипак треба заштитити.
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #6 послато: Новембар 19, 2011, 04:28:02 »

У овом другом чланку Немање Видића, деликатно је улазити у дубљу дискусију. Наравно, и ту се слажем са већином написаног. Нпр. ако је у бившој Југославији и било потребе да се користи термин српско-хрватиски, данас за тим нема никакве потребе. Термин ''хрватски'' треба избацити из употребе било гдје и на било ком мјесту које се односи на српско питање. Дакле, недвосмислено, наш језик је српски, а писмо ћирилица. Тако се мора и законски регулисати, а и држава би се морала тако понашати.

Оно о чему би се дало полемисати, то је још увијек питање реционалног односа према латиници.
Док ћирилица тражи да се пропише како би се заштитила, мислим да латиницу не треба ни прописивати, нити забрањивати, нити посебно помињати. Она само треба да има слободу употребе као и свако друго писмо. Уосталом, то се и не може, а тотална је илузија ако неко мисли да латиницу може избацити из употребе код Срба. Латиница је данас постала толико јака да јој није потребна ни посебна законска заштита, нити посебан систем очувања. Довољно је само схватити да се шири потреба за познавањем енглеског језика, а тиме и латинице, па ће схватити каква тешка дихотомија пада на плећа будућих српких генерација.

Сигуран сам да је политички много мудрије не тјерати од себе више од половине свог народа, већ треба тражити много популарније начине да та половина остане с тобом. А ти начини, поред политичких одлука (слажем се с аутором, ово јесте политичко питање), морају бити и системски веома суптилни, реалистични, привлачни и лако изводљиви.
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #7 послато: Новембар 19, 2011, 04:56:28 »

Ћаоске,

е, Лорка свака част на коментарима, само што бих ја био оштрији према усташици...
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #8 послато: Новембар 19, 2011, 05:13:33 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Удружење књижевника Србије (УКС) изашло је са програмом за заштиту српског језика.

Београд, 29.07.2011.

Језичка трибина Удружења књижевника Србије (УКС) пола године расправљала је о проблемима српског језика и писма и донела Проглас који упућује на јавну расправу и тражи примедбе свих добронамерних грађана. Проглас као текст иза кога су стали еминентни српски писци има потенцијал да се развије у програм.

УПрогласу, између осталог, стоји:
•    Српски писци данас ступају у одбрану и заштиту српског језика не као усамљени појединци, него сви заједно, као Удружење књижевника Србије;
•    Време србохрватистике је прошло. Нестале су идеологије, политике и државе којима је служила, нестала је србохрватистика. Данас је у пуном јеку и на делу  србистика, истинска наука о српском језику;
•    Близу девет милиона људи ван Србије говори српским језиком. Српским језиком говори се у Хрватској, Босни и Херцеговини и у Црној Гори. Данас, као и раније,  српским језиком говори близу 20 милиона људи. У томе је величина, моћ, богатство и преимућство српског језика. У Србији данас нема ко други и нема другог места са којег се може и мора одбацити постојање хрватског, босанског и црногорског језика на историјском језичком простору српског језика;
•    За српске писце и српску науку о језику постоји:
o -  само српски језик у Хрватској, а не хрватски језик,
o -  само  српски језик у Босни и Херцеговини, а не босански језик,
o -  само српски језик у Црној Гори, а не црногорски језик.

•    Преименовање српског језика у хрватски увек је вршено самовољно и насилно, најпре решењем Анте Павелића и усташке власти 1941. године. Тада је нови хрватски језик прављен ножем. Други пут, на исти начин, такође самовољно, прављен је одлуком Туђманове власти 1993. године, без икакве научне језичке основе и научног образложења;
•    Марин Држић и Јован Стерија Поповић, Иван Мажуранић и Петар Петровић Његош, Тин Ујевић и Јован Дучић, Динко Шимуновић и Симо Матавуљ, Добриша Цесарић и Васко Попа, Мирослав Крлежа (осим Балада) и Иво Андрић,  Иван Аралица и Добрица Ћосић, сви они пишу једним истим српским језиком, без обзира на то којој књижевности, вери, нацији и држави припадају. Сви су они писци српског језика;
•    Муслимани су својом или туђом вољом променили веру, али нису и не могу променити језик којим су раније говорили и којим и сада говоре. Исто тако су променили ко зна колико држава, али језик нису изменили, јер језик није вера ни држава;
•    Босански језик установио је у Босни Бењамин Калај у време анексије и окупације Босне од  Аустроугарске. То је био насилни чин аустроугарске империјалне политике на Балкану;
•    Сви црногорски владари говорили су и писали српским језиком, од Ђурђа Црнојевића, Св. Петра Цетињског и Његоша до краља Николе;
•    Ћирилицом је написан највећи и главни део културне и уметничке баштине српског народа;
•    Ћирилица се не може делити на службену и на јавну ћирилицу. Ћирилица је једна и једина, такође у службеној и у јавној употреби подједнако;
•    Савремена латиница је писмо српског језика јер је направљена искључиво према његовим гласовним особинама. Латинично писмо створио је Вук Караџић и допунио Ђуро Даничић, оба Србина. То су чињенице које указују да је латиница такође српско писмо, као и ћирилица;
•    У Србију је латиница продрла када је дошло до уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу, после 1918. године;
•    Укидање и забрана латинице у Србији био би  штетан чин. Био би то царски поклон свима који силом присвајају српски језик;
•    Језичка трибина Удружења књижевника Србије позива Министарство културе и Министарство просвете Републике Србије да предузме мере за заштиту српског језика и писма од прекомерне јавне употребе енглеског писма и језика у градовима и селима Републике Србије.

Проглас Удружења књижевника Србије (УКС) који може, после јавне расправе која је у току, да постане и програм, у свом интегралном облику, у ПДФ формату можете преузети ОВДЕ, и у потпуности се упутити у ставове најстаријег српског удржења писаца о српском језику.
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #9 послато: Новембар 19, 2011, 05:19:14 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Срби и Руси се морају одупрети захтевима евро-атлантиста да одбаце ћирилицу и пређу на латиницу.

Београд, 05.08.2011.


Заговорници латиничења ћирилице немају стручне аргументе већ искључиво вредносно-(гео)политичке. Зато се и подмећу политичке квалификације да је латиница везана за прогресивни део човечанства (по правилу су то САД и Европска унија), а они људи који користе ћирилицу, арапско писмо, итд., самом овом квалификацијом, сврставају се у назадни део човечанства.

Но, да ли се по овом критеријуму – критеријуму које писмо човек користи, може извести класификација ко припада прогресивном, а ко назадном делу човечанства? Наравно, да не може. То је псудо-наука, односно веома примитивна политика. То би било исто као кад би неко тврдио да је по основу места рођења (село-град, Европа – Азија...) паметнији од других.

Наравно, да то није тако. Хитлер је писао латиницом, Андерс Брејевик, Норвежанин, који је јула 2011. начинио масакр деце је писао латиницом, као и безброј других злочинаца за које се не може тврдити да су прогресивни. Римокатоличка црква је имала инквизицију и судила на латиници? Галилео је од ове Римске цркве осуђен на латиници. Где је ту напредност?

На другој страни, имамо Мендељејева који је писао ћирилицом, Јурија Гагарина, Толстоја, Достојевског..., наравно и негативце, као што има позитиваца који пишу латиницом.
Када се припадници једног народа одлуче за културни образац који ће следити, између осталог, то значи и за писмо, то је нешто што има трајније опредељење и не може се мењати кад коме падне на памет.

Зато се и Срби и Руси морају одупрети захтевима евро-атлантиста да одбаце ћирилицу и пређу на латиницу. Ако би прешли на латиницу послали би свети веома ружну поруку о себи – да немају, заправо, формиран (национални) идентитет, односно да успостављена културна матрица није заживела и да их свака (нова) сила која се данас-сутра појави може да обликује по свом нахођењу (можда да врати ћирилицу, или уведе кинеско писмо – ко зна?)

Како сачувати ћирилицу као део идентитета?

Питање је једноставно: Шта свако од нас може да уради да би се сачувала ћирилица као важно национално културно наслеђе и средство евро-азијске интеграције? Прво, да се схвати важност питања, друго да се не буде равнодушан. То значи, где год да се делује – треба користити ћирилицу.

На интернету, животу, ако извозите робу – треба користити ћирилицу, на производима – лепити етикете (и) на ћирилици... Има држава које не забрањују да се роба увози ако су декларације, етикете и слично на ћирилици (Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Узбекистан, Туркменистан...), то, дакле, треба користити.

На крају сматрамо упутним позвати се и на Светог Владику Николаја Велимировића, који је особину српске интелигенције да намеће латиницу запазио још за свога живота, а ово се сада може проширити и на руску интелигенцију, па је записао: „Просто не знају шта раде.

Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља. И одвојити се од ове српске писмености из прошлости. И трампити боље за горе. И увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија. И огорчити до крви српски народ. И навући проклетство од Светог Саве. Не, ако Бога знате, господо српска, ако сте и учени, будите паметни“.

Но, много је старије оно библијско, дубоко социлошки и антрополошки тачно, које каже да се у прошлости крије садашњост а у садашњости будућност.
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #10 послато: Новембар 19, 2011, 05:28:13 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Предлажем да се на овом форуму укине ћирилица .






Хе, хе... да вас мало продрмам... хехехехехехе хахахахаха
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #11 послато: Новембар 19, 2011, 05:37:37 »

Ћаоске,

е, Лорка свака част на коментарима, само што бих ја био оштрији према усташици...
________________________________________________________________

Хвала Перо. Увијек радо читам твоје прилоге и сад ми је веома драго да можемо братски размијенити мишљења на ову тему.

Што се тиче ''усташице'', ствар је у томе што ја не признајем постојање усташице (хрватског писма). Ја тврдим да Хрвати немају своје писмо. Они су само прихватили писмо свога освајача. То писмо је, напросто, латиница, и нема други назив.

Увођење латиничних симбола за српске шуминге, рекао бих, опет није направио Хрват:
http://kovceg.tripod.com/pm_vukova_latinica.htm

Али та ''реформа'' латинице, по мени, нити је представљала неки велики искорак, нити побија чињеницу да Хрвати у тој латиници нису ништа урадили осим што су научили како да је пишу (исто као што сам ја својевремено научио да пишем руски, или касније енглески, не давајући никакав допринос ни руском ни енглеском писму, нити сам могао рећи да је било које од та два писма - моје).
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #12 послато: Новембар 19, 2011, 05:57:07 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Удружење књижевника Србије (УКС) изашло је са програмом за заштиту српског језика.

Београд, 29.07.2011.


•    Савремена латиница је писмо српског језика јер је направљена искључиво према његовим гласовним особинама. Латинично писмо створио је Вук Караџић и допунио Ђуро Даничић, оба Србина. То су чињенице које указују да је латиница такође српско писмо, као и ћирилица;

•    Укидање и забрана латинице у Србији био би  штетан чин. Био би то царски поклон свима који силом присвајају српски језик;


Ето, изгледа би Удружење књижевника Србије могло да нам се прикључи. Они су према латиници још блажи него ја...  Шокиран
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #13 послато: Новембар 19, 2011, 06:16:51 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


па ето намерно сам поставио овај чланак да мало изиритирам читаоце.

Иначе ја тог ватиканског и аустроугарског послушнка вука
нимало не ценим и веома ми је жао што је по наредби шваба избацио слово Јат (Ѣ, ѣ), све због поделе Срба... и тако постадоше Срби прекоДринци са ИЈЕкавским говором...
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #14 послато: Новембар 19, 2011, 06:53:01 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Владислав Ђорђевић

председник Управног одбора
Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица”

 

ДВАДЕСЕТ РАЗЛОГА ЗА ЋИРИЛИЦУ


 

Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, стилистички, историјски, културни, верски, етички, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, војни, издавачки, рачунарски, економски, трговачки и туристички.

1. Естетски. Према општем уверењу, ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Замењивати је мање лепом латиницом знак је помањкања осећаја за лепо.

2. Лингвистички. Хрватска латиница има три диграма, или диграфа, или двословља (dž, lj, nj), као и четири слова са дијакритичким знацима (č, ć, š, ž). У ћирилици таквих слова нема. Ћирилица је, дакле, лепше и функционалније писмо.

3. Стилистички. Писање ћирилицом подсвесно ограничава употребе страних речи (туђица). Писање латиницом поспешује њихово продирање у српски језик. Брига за чистоту српског језика препоручује писање ћирилицом.

4. Историјски. Срби су, рачунајући и наше словенске претке, писали разним писмима: глагољицом, ћирилицом, арабицом и латиницом. Глагољица се давно повукла пред једноставнијом ћирилицом. Арабица је била писмо само говорника српског језика муслиманске вере. Латиница је била све до средине XX века углавном писмо говорника српског језика католичке вере. Од средине XX века, под утицајем комунизма, она се проширила и на Србе православце.
Упркос овим променама и девијацијама, ћирилица је била и остала суштински једино писмо Срба православаца.

5. Културни. Др Петар Милосављевић у књизи „Српска писма” (2006) опширно пише о писму Лепенског вира, Винчанском писму и писму Велесове књиге и тиме уноси збрку. Мада је проучавање тих писама корисно и хвале вредно, њихово сврставање у „српска писма” је хеуристички нетачно. То што се нека од ових писама налазе на територији данашње Републике Србије не говори о њиховој етиолошкој повезаности ни са Србима ни са државом Србијом. Та праисторијска писма припадају културној баштини целе Европе и света, а не само Србије.
Насупрот њима, ћирилица (старословенска, српскословенска, рускословенска, славјаносерпска, вуковска) била је и остала изразито обележје културе српског народа.

6. Верски. Писмо католичких Словена је латиница. Њом се служе католички Словени: Пољаци, Чеси, Словаци, Словенци и Хрвати. Писмо православних Словена је ћирилица. Њом се служе, или би бар требало да се служе, православни Словени: Руси, Белоруси, Украјинци, Бугари, Македонци и Срби. Широка употреба латинице код Срба сведочи о нашем озбиљном национално-верском застрањењу.

7. Етички. Настанак ћирилице је везан за мисионарску делатност св. Солунске Браће, св. Кирила (нареченог Константина Филозофа) и његовог брата св. Методија. И данас је ћирилица искључиво писмо Православне цркве. Искључиво коришћење ћирилице повезује нас – макар и несвесно – са православном духовношћу, а тиме и са православном етиком.

8. Духовни. Ћирилица је свето писмо православних Словена. Старословенска азбука представља једну врсту вероисповедања („Аз буки вједи…”). Стога је свака употреба ћирилице у основи потврда веровања у духовни значај и смисао писaња.

9. Национални. Срби, Хрвати и Бошњаци говоре исти језик, који историјска филологија назива српским. Али ова три народа разликују се у вери. Будући да је основна differentia specifica међу њима религија, то значи да ћирилица, као искључиво писмо православне традиције, треба да буде и искључиво писмо Срба.

10. Прaвни. Познавајући и признавајући културно-историјски и национално-државни значај ћирилице, Устав Републике Србије (Члан 10) напомињe да су у службеној употреби у Републици Србији „српски језик и ћириличко писмо”. Ова уставна одредба је обавезујућа за све.
И међународне институције признају да је ћирилица једино српско писмо. По класификацији UNESCO-а, Вукова ћирилица је српско, а латиница хрватско писмо.

11. Политички. Употреба ћирилице је мера нашег идентитета, интегритета и суверенитета. Широка распрострањеност латинице у Србији сведочи о слабости српске националне свести и слабости српске државе.

12. Психолошки. Коришћење два писма може да створи осећај несигурности, нестабилности, подвојености, располућености. Коришћење само једног писма ствара особе са унутрашњом сигурношћу и кохезијом.

13. Педагошки. Ђаци се у Србији уче двама писмима, што и њима и њиховим учитељима ствара много проблема. Учење два писма представља својеврсну педагошку ентропију, губитак времена и енергије.
Двоазбучност штети младима, јер их чини несигурним писцима. Није реткост да млади људи бркају ћирилицу и латиницу. И није их због тога кривити. Крив је школски систем који им ту несигурност ствара. Често се могу видети графити, чак и они националистичке садржине, у којима су помешана писма. Све би се то отклонило када би се у школама прешло на искључиво коришћење ћирилице.

14. Социолошки. Коришћење два писма у једном националном корпусу доводи до непотребних гложења. У нормалној држави не би била потребна удружења попут „Ћирилице”, јер би се подразумевало да један народ има једно писмо. У условима једноазбучја не би били потребни ни чланци, књиге, телевизијске емисије и други облици културног ангажовања у прилог овог или оног писма. Други народи, који су питање писма решили на једини природан начин – на начин једноазбучја, могу своју снагу да употребе на друге културно-језичке делатности. Ми смо, нажалост, у ситуацији када се још боримо са најелементарнијим питањем – са питањем писма. Социјалну кохезију и културни напредак остварило би једноазбучје.

15. Војни. Двоазбучје не доприноси идејном јединству ниједног сегмента друштва, па ни војног. Увођење ћириличког једноазбучја допринело би идејном јединству свих сегмената друштва, па и војног.

16. Издавачки. У стању двоазбучја изадачи стално морају да мисле којим писмом ће да издају књиге. Они то чине час на ћирилици, час на латиници, што не доприноси јасној издавачкој политици. Двоазбучје негативно делује и на писце који такође стално морају  да се питају на ком писму да пишу. Да увођењем ћириличког једноазбучја тих двоумљења ће нестати.

17. Рачунарски. Особе које се баве рачунарима сада су у ситуацији да се премишљају којим писмом да пишу. Иако је службено писмо ћирилица, у рачунарској пракси доминира латиница, што је знак наше националне слабости. Са увођењем ћирилиског једноазбучја сва двоумљења и у овом сектору била би отклоњена.

18. Економски. Исписивање текстова на два писма, како је данас чест случај, представља губљење времена и енергије. Двоазбучност је неекономична и представља економски баласт.

19. Трговачки. Вукова ћирилица представља својеврстан српски бренд – нешто што одликује само српски народ. Одражавајући српски идентитет, она има и велики трговачки значај.

20. Туристички. Искључиво српско национално писмо ћирилица може странце привући у Србију. Љубав и оданост према Србији може бити најбоља туристичка реклама.

Идеја да ће латиница привући туристе потпуно је погрешна. Грци љубоморно чувају своје национално писмо алфавит и због тога немају оскудицу у посетиоцима. То љубоморно чување сопствене културе, па и писма, управо је оно што странце и може привући у Србију.

Има вероватно још разлога за употребу ћирилице, али ћу овде ипак стати да не би било по оној латинској: „Ништа не доказује ко превише доказује” („Nihil probat qui nimium probat”). Но, и оволико колико је речено мислим да је довољно да се може закључити да је искључиво писање ћирилицом научно оправдано и друштвено потребно.

 

 
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #15 послато: Новембар 19, 2011, 06:57:41 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко

па ето намерно сам поставио овај чланак да мало изиритирам читаоце.

Иначе ја тог ватиканског и аустроугарског послушнка вука
нимало не ценим и веома ми је жао што је по наредби шваба избацио слово Јат (Ѣ, ѣ), све због поделе Срба... и тако постадоше Срби прекоДринци са ИЈЕкавским говором...
Ипак, ово што Удружење књижевника Србије назива ''царским поклоном'' ваља озбиљно разматрати. Одрицање (су)власништва над латиницом, Србе би скупо коштало и свело на Месићеву визију ''Сви Срби под шљивом''. Зато, нема нам друге него бити власници ћирилице и сувласници латинице.  Зеленко

Иначе, нисам се бавио узрочно-посљедичним везама слова Јат и подјеле на ијекавце и екавце. Веома би занимљиво било пронаћи радове који истражују историјат те подјеле. Оно што је мени интересантно је да су кајкавски Хрвати заправо екавци  (кај ми буш заповедал? Регице, донеси млеко?) као и Срби у централној и сјеверној Србији, док Срби у Рашкој говоре ијекавски, као Срби у Црној Гори, Босни и Крајини. Перо, пошто си ти мајстор за проналаске интересантних чланака, ако нађеш неки о овој подјели на екавце и ијекавце, молим те постирај.  
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #16 послато: Новембар 19, 2011, 07:16:30 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко

ево једног занимљивог чланка са Видовдан форума...

"Цитат:

Ali crkvenoslovenski nastao je baš da narod razume liturgiju i ne kao jedan poseban crkveni jezik kojim bi se narod morao prvo da se uči. (нетачно!) ...današnji crkvenoslovenski jeste ustvari novi crkvenoslovenski nastao u Rusiji 17. veka (нетачно) ...no, razlika između modernog ruskog i novog crkvenoslovenskog je toliki kao kad mi uzmemo Vukov prevod Novog zaveta ili Njegošev "gorski vijenac" (нетачно! Јел питао неке Русе? Није! Да их је питао знао би да Руси не разумеју црквенословенски ништа боље од Срба. Цркевнословенски је граматички и у многочему ближи српском); ... Ovo shvatanje crkvenoslovenskog kao posebnim crkvenim jezikom nastalo je izgleda jedino kod nas pravoslavnih Srba (нетачно), verovatno pod uticaju Rimokatolika (Господе!)...jer liturgija treba da se obavi na narodnom jeziku, da ga narod razume i da može da prati liturgiju i u njoj da učestvuje. (нека онда научи језик цркве, ако може енглески што не црквенословенски!)...tamo, gde je maternji jezik engleski...tamo valja služiti i na engleskom (енглески никада није постао литругијски језик), onda to nije nikakvo novotarstvo ili ekumenizam (није то је њихово сиромаштво!);

Мислим да је мало знања опасно. А тога има на претек. Цркевни језик никада није био језик пијаце. То је нешто ново. Српски новотари , као овој човек (који пише латиницом!) очигледно не држи много до традиције, него као и остали новотари иде по моди.

А мода "народног језика" је почела 1964. са Другим Ватиканским Сабором који је толико променио римокатоличју литурегију да она уопште не личи на литургију коју је Рим увео у 7. веку. Према томе идеје новотара у Србији долазе од римокаотличких либерала.

Црквенословенски је створен на основу старословенског којим су говорили Словени у околини Солуна у 9. веку од грчке браће Св. Ћирила и Методија да би Словени служили литругију разумљивом језику, а не на грчком који је њима био неразумљив.

Обзиром да је основа црквенословенском била говорни језик Јужних Словена, он је махом био разумљив просећном човеку у цркви, али не сасвим. Црквенословенски је "високи" језик који у себи садржи многе теолошке појмове и облике који су разумни смао онима који су подучени у вери. не може се све израри на прост начин!

Руска редакција, поред бугарске и српске, црквенословенског језика није направила црквенословенски неразумљив Србима или Бугарима, или обрнуто. Цкрвенословенски је један језик, као што је енглески из Енглесксе, Америке, Кеније или Аустралије једнатеисти језик, међусобно разумљив свима који говоре енглеским језиком, али који имају своје локалне разлике.

Шта се десило у 18. веку (не у 17. како он тврди), је да је Српска црква остала без богослужбених књига и учитеља богословије, јер под турском окупацијом српксих штампарија није било, а аустријска царица Мариа Тереза је насилно покатоличавала правосланве народе (ткз. унијачење), па је забрањивала Србима ћирилицу и тражила од њих да пишу (мађарском) лаитинциом као и католички Хрвати, што су Срби у Војводини упорно одбијали. Да би их присилила да пормене став, Тереза забрањује православне штампарије на ћирилици и СПЦ остаје без књига.

Тада, у другој деценији 18. века, у помоћ Србима долазе Руси и Украјинци са својим књигама и учитељима богословије. Они, наравно, говоре цркевнословенски руском редакцијом, као што Американци говоре енглески на амерички начин.

Тако у нашу Цркву улази руска редакција црквенословенског језика, што је отприлике исто као да кажемо да се од сада наовамо у српским школама учи само америчка а не не британска редкација енглеског језика па се не каже томато него томејто, а не пише се honour него honor.

Према томе, језик не постаје ништа мање разумљив. Мења се само изговор неких речи и донекле правопис. Нити је литургија неразуимљива народу који је од малих ногу чује на црквенословенском. Тај језик није ништа мање разумљив него језик српских политичара или језик акадмеика који у себи садржи много страних (грчких, енглеских, немачких, фрнацуских, итд.) речи.

Напротив, црквенословенске речи су сродне и природне српском, јер су оба језика израсла од једнотеистог старословенског. Црквенословенски је од постанка био јеиднставрен књижевни језик свих православних Словена, вековима непромењен и подједнако разумљив данас као пре хиљаду година, баш као и латиниски.

Ретки српски писци су током 18. века писали руским кљижевним језиком јер нису знали како да пишу народним српским који није био кодификован. Захарије Орфелин је начално писао на руско словенском језику, асли позније и на српско словенском (или славеносербском), са великом дозом руског и цкрвенословенског:

"Мы паче заключили просиши све оне дражайше наше Патрїоте, кои у каквихгодъ полезыхъ дѣлахъ и наукахъ вѣедомостъ и искуство имаду, дабы и они равномѣрно потрудилисе или у сочиненїахъ или преводахъ, и такове намъ сообщава..." (Славено-Сербскiй Магазинъ, 1768.)

Онда долазе други писци, као Атанасије Стојковић, концем 18. и почетком 19. века:

"Предисловїе къ читателю. Господинъ Досиθей Обрадовичъ открыо у поучителныхъ своихъ баснахъ желанїе свое, да бы каковый Сербинъ нашао, кой бы Фυсїку на своему языку за родъ сви издао." (Аθанасіе Стойковичъ, Фυсїка, 1801. г.)

Учени Срби су овај језик сматрали језиком књижевности. То је био језик српског књажеског управителства и државно Совјета (Савета) и језик школа и новина. Ученим Србима то је био "простонародни језик." Стојковић тако и зове своју књигу "простимъ языкомъ списана за родъ Славенно-Сербскiй."

Сви знају Доситеја Обрадовића чији спев "Востани Сербие!" малтене постаде нова српска химна, написана прелепим славено-сербским језиком. Он тако пише 1833. године:

"Предисловиє къ читателѣмъ. Ево вамъ предраги народа моєга читательи и читателнице, по морємъ обѣщанiю здраваго разума совѣти!" (Совѣти здравога разума)

Међутим, Срби нису тако говорили! Они су говорили веома слично као што ми данас говоримо! Јован Рајић, пише и славено сербским (историју Срба, хрвата и Бугара, на пример) али и на народном језиком у стилу народних песама. За разлику од других, он увек пише црквеносвловенским словима и црквенословенским правописом! Ево примера једног његовог народног епа (у моденрим словима):

"Змай се люти готови съ орли воевати: Некага, некъ се люти хоће ихъ познати. Аравитскїй люти змай потресуе крилы, оштри зубе и нокте и отвећъ се сили. Ехиднову породу отъ свихъ странъ сакупля и што гамзи по земли извлачи из дупля, да удари на орла..." (Iоан Раичъ, Бой Змая са Орлви, 1791)

Према томе, код учених Срба цкрвенословенски је био савсим разумљив и природан. Црквенословенски није разумео неписмени народ који је имао само 20-так хиљада речи, мање-више искварених по изговору јер су изговарали по слуху, или позајмљених од Турака.

Разлог зашто данас неки не разумеју литургију на црквенослвоенском је зато што не разумеју литургију. Црква је постала мода и израз националног поноса али највећи број људи који иду у цркву то раде без веронауке или да се труде да науче нешто о црквеној традицији.

Божанствена или света литургија и кад је на спрском има многе црквеносцловенске речи јер их је немогуће заменити, а и гласовно се не подудрара ритмом појења. Другачије звучи кад свештеник каже "Господу се помолимо" него кад каже "Господи помолимсја".

Али овај дотични човек представља велики број народа, чији су родитељи отуђени од вере током комунизма и сада су се као "препородили" а везе немају о црквеним обредима па све траже на простонародом језику, прекрајају историју, измиљшају правила, итд., само да се не би потрудили да се уздигну, него све траже да се снизи, онако пролетерски, на њихов најнижи ниво.

И шта у Св. литургији не разуме дотичнио на црквенословеском? Па није то неки страни језик! На пример кад чује "Пресвјатују, пречистују, владичицу нашу, приснодјеву Марију..." неће ваљда да каже да не зна шта је пречисто, пресвето, владичица, присно, или дјева! Није, него неће да да учи!

Нико се није родио учен, Све што знамо, знамо јер смо научили од првог дана. Научили смо језик(е), писма, математику, да возимо, да пишемо, да читамо, итд. Па зар је толико испод тих и таквих новотара да не могу да се удостоје да науче језик Цркве, језик који из повезује са српском прошлошћу и свиме што Србе чини Србима."
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #17 послато: Новембар 19, 2011, 07:48:16 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко

СРБСКА ЋИРИЛИЦА

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=GeJDHBk8D5s" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=GeJDHBk8D5s</a>
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #18 послато: Новембар 19, 2011, 21:30:22 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Ево шта "ПРОСВЕТАР" каже о крстоликом слову ЈАТ...

"Помоз'Бог Србска Браћо и Сестре,

Нека не замере они којима је ова тема и проблематика одавно позната но ми, видећи да има публике, постављамо и представљамо Крстолико Слово још једном.

Ево прво сличице:



Па каже:

Вукова "реформа" је у ствари била једна серија реформи!

Он, као полуписмен чобанин и касније калфа у тадашњим турским касабама, уопште није довољно познавао ни Србски језик ни србске дијалекте.

Он је 182-е у свом Буквару задржао старо-Србску Азбуку и Молитве, а у својој новој ћирилици – то је веома мало познато – задржао је и   такозвани дебели јер (ъ), после слова ш!.

Тако, на пример, он на самом дну странице са разним азбукама и даје пример реч "умръо." Он је такође избацивао слово "х" да би после враћао, као што је прво писао ђ (ђед) уместо дј (дјед), да би после увео обратно правило, итд.

Вуково избацивање слова ЈАТ је довело до двоструког правописа основаног на наречју а не на граматици и тиме вештачки одовјио јединствени Србски Књижевни Језик у два из којих   се сада "рађају" разни "језичци" као "црногорски" и "босански-бошњачки-њачки" поред првобитног "хрватског" на основу ијекавског изговора!

То је отприлике као да се сада енглески језик у Америци одвоји од енглеског језика у Енглеској на основу изговора речи као што је парадајз (томеито у "америчком" и томато у изворном енглеском), или на основу неколико различитих речи (truck уместо lory, line уместо que) или правописних разлика у исписиваљу (spelling) речи (амр. vapor, уместо vapour, амр. tire уместо tyre) и томе слично.

Професор Брборић, једна од водећих личности Одбора за стандардизацију Србског Језика, је већ поодавно препоручио враћање слова јат и увођење танког јера (ь) који је лигацијом прежвео у словима љ и њ.

Тим додатком би се избациле Вукове измишљлотине и Ћирилица вратила   на морфолошки степен који би био читљив другим словенским народима   који употребљавају Ћирилицу.


Ево Србског и Руског Писма Браћо и Сестре:

Аа

Бб

Вв

Гг

Дд

Ђђ

Ее

Єє

Жж

Зз

Ии

Іі

Йй

Јј

Кк

Лл

Мм

Нн

Оо

Пп

Рр

Сс

Тт

Ћћ

Уу

Фф

Хх

Цц

Чч

Џџ

Шш

Ъъ

Ыы

Ьь

Ѣѣ

Юю

Яя



Јасно се види да су сва мала ћирилична слова написана исто као и велика што је, и логично и правилно и силно!

Свој Језик, Писмо и Историју треба волети.

Поред лепоте, земља се брани и знањем јер:


Сербо-славјанский Језик садржи у себи спасајућу и осветитељну силу ...
Сербо-славјанский Језик садржи у себи науку живота угодног Богу и уметност Светости ...
Сербо-славјанский Језик је језик разговора с Богом и зато вољен Њим ...
Сербо-славјанский Језик је језик премудрости Божјеј и зато превазилази и латински и грчки. „У покварену душу, — рече Премудри, — не може да уђе мудрост; као што данас покварена, латинска душа, заслепљена и презасићена поганским славољубљем и гордошћу страда; која Божју премудрост и духовни разум, смирење, једноставност и доброту никако не може да поднесе” ...

Сербо-славјанский Језик је омрзнут ђаволом ...
Сербо-славјанский Језик не воле они којима владају нечисте силе ...

Па каже професор Бранислав Брборић:

==================================

Хрвати су поткрај прошлога и почетком овога века - с Брозовим Правописом (1892), с Маретићевом Граматиком и стилистиком хрватскога или српскога језика (1899) и с Броз–Ивековићевим Рјечником (1901) - озаконили вуковски ијекавски (западно)новоштокавски модел стандардног језика.

Учинили су то кад је постало јасно да се код главнине Срба (у Краљевини Србији и Војводини) усталио екавски (источно)новоштокавски модел, тако да су они, Срби, постали "двогуби" и када говоре и када пишу "стандардно": поделили су се на стандардне екавце и стандардне ијекавце, одбивши чак својевремени предлог Хрвата да се ни једни ни други не деле у графији (писму) него само у ортоепији (правилном изговору).

Кад су се Хрвати поткрај 19. и почетком 20. века дефинитивно ујединили у стандардној (вуковској) новоштокавштини с ијекавским изговором, премда их је изворно у ијекавици било занемарљиво мало, Срби су већ били разједињени - на екавце (већина) и ијекавце (мањина, али "знатнина").

Србима, чини се, није било јасно да се Хрвати уједињују око њиховога, изворно српског језика, док сами Срби остају разједињени, и то у своме властитом језику.

Хрватски језички и општи развој био је под надзором Рима, Беча и Пеште, одн. католичке мултинационале, па и моћног Берлина, а "надзорници" би се "заложили" за српско-хрватско језичко (и опште) јединство само онда ако би Србско Православље устукнуло пред "унијом".

Кад је некакав паралелограм (светских) сила 1918. године ипак створио заједничку државу свих Срба, Хрвата и Словенаца, Срби су од 1918-е године стали све више писати (и) латиницом, служећи, особито после 1929. године, и доктрини о "једном троменом народу", који су заправо следили и после 1945. године.

Што се тиче језика, Срби су остали подељени на екавце и ијекавце, а поделили су се и додатно - на ћириличаре и латиничаре, каткад и тако, нарочито после 1945. године, да су се стали стидети Ћирилице, тобоже инфериорног писма, нарочито у БиХ, где је она све више ишчезавала упркос формалној равноправности с латиницом.

Надаље, у БиХ уз назив српскохрватски језик све се више пробијао, и формално и фактички, и обрнути редослед те сложенице - хрватскосрпски језик, најпре дозирано, после Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика (1967), а онда све обавезније, после 1974.

У Уставу СРХ, још од 1972, формализован је и "фактицизован" назив хрватски књижевни језик, и то не само као "стандардни облик народног језика" (свих) "Хрвата" него "и" као "стандардни облик народног језика Срба у Хрватској".

Мађарски Јеврејин Јосип Броз-Амброз Тито и његов сународник Владимир Kupferštajn Бакарић ће раних седамдесетих, с "развојем самоуправљања" и "продубљивањем братства и јединства", понудити и "продубљено" језичко решење за четири разговетно разлучена подручја:

1.
у такозваној хрватској - хрватски (књижевни) језик,

2.
у Србији - србски језик, што се узимало као "нормално" и "одувијек" тако,

3.
у БиХ - босански језик (уместо да се Босни "намеће" - "српски језик", што је по Купферштајну-Бакарићу, и чињено "док се мислило да су Срби у њој већина")!

4.
у Црној Гори - црногорски језик, који није истоветан са "србским књижевним језиком", оним у Србији.

Та "разговетна" подела Купферштајна-Бакарића требала је да овековечи раздробљеност Срба на:

-екавске латиничаре и

-ијекавске латиничаре,

-екавске ћириличаре и

-ијекавске ћириличаре.

А све то било је праћено све већим разуђивањем различитих елемената србскога језичког стандарда.

Па се Професор даље пита:

-Је ли добро што се нисмо сетили, што се ни даље не досећамо, да је учени Ђура Даничић оставио модел усклађивања Србске Ћирилице са хрватском латиницом (ļ = lj, ģ = dž, ń = nj), применио га у Рјечнику хрватскога или српскога језика ЈАЗУ, па, пошто то решење Хрвати нису пустили у ширу, изванречничку праксу, то нисмо учинили ни ми Срби? Ми нисмо желели своју, србску латиницу, а јесмо хтели хрватску, држећи је за заједничку без икаквог реципроцитета.

- Је ли добро што смо, готово ћутке, остављали, такорећи до јуче, своје сународнике западно од Дрине да се принудно - азбучно и изговорно, и језички уопште - све више приближавају другима и све више удаљавају од нас, Срба у Србији?

-Је ли добро оставити их и сутра да се сами сналазе око тога шта ће и како ће или треба размислити о томе како да се успостави целовитост србског културног простора и како да се уједине око језика Срби са Србима барем онако и онолико како су се и колико око језика ујединили Арбанаси у Албанији с Арбанасима изван Албаније, после 1968. године, тј. после свеарбанашке језичке конференције у Приштини, када је пала одлука о пуној унификацији арбанашког језика, до тада подељеног на две знатно издиференциране варијанте?

- Је ли разборито задржати такву језичку стандардност која допушта да се иста реч, нпр. придев дечји, пише на четири, а, узму ли се у обзир и два писма, на осам различитих начина:

-дечји,
-дечији,
-дјечји,
-дјечији,
-dečji,
-dečiji,
-dječji и
-dječiji,

насупрот "ирационалним" Енглезима, одн. Британцима, који придев sure = сигуран пишу увек на један те исти начин, допуштајући управо осам различитих изговора?

Је ли четвороструко, одн. осмоструко писање исте речи сведочанство о "најсавршенијем правопису на свету"?

Ако се данас враћамо приватној својини, хипотекарној банци и деоничарском друштву, зашто би било "анахроно" вратити се и једноме уједињујућем слову, обнављајући делимично традицију писања неопходног "јата", која је трајала до Његоша и Стерије нпр., првих имена српске књижевности у прошлом веку?

Зар то не би био "повратак у будућност" што јединственије србске писмености, макар и по цену још разуђеније "јатовске" усмености?

Пошто смо раније једном и више пута објаснили неке ствари око улоге пошокачењака Вука Карџића у УПРОСТАЧЕЊУ СРБСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА, задржаћемо се ође на РАЗЛОЗИМА за укидање СРБСКОГ КРСТОЛИКОГ СЛОВА, које је поменути покатоличени аналфабета успешно спровео!

Код Руса је Крстолико ЈАТ избацио јудео-бољшевички НЕКРСТ 1918-е године, а код блгара исти ти кад су тамо ушли тенковима 1945-е!

Да бисмо схватили шта нам је учињено са избацивањем КРСТОЛИКОГ ЗНАКА из СРБСКОГ ПИСМА, да погледамо која су била ОСНОВНА правила за употербу тог слова пре Вука.

Знајући да свако правило има и изузетке, који правило потврђују, идемо овко:

Ако знамо како да акцентирамо самогласнике, онда ОСНОВНО правило за стављање јата (мада наравно има и изузетака који, као и у француском, само потврђују ПРАВИЛО), ЈАТ стављамо на продужени самогласник Е, у Србско-екавском, на ИЈЕ у Србско-ијекавском или И у Србско-икавском.

Ту нами Србима помаже наш ИЈЕКАВСКИ говор, тако да нам је лакше да уочимо место за ЈАТ, лакше него Браћи Русима и њиховим козачким граничарима Мало-Русима (које НЕСОЈ данас назива неким „украјинцима”).

Дакле нами ће бити лакше и ЈАТ стављамо тамо где у ијекавици имамо дуго Е, на пример:

ВЕРАН, ВЈЕРАН, ВЈЕРНА, стављамо ЈАТ уместо ЈЕ, па добијамо:

ВѣРАН, ВѣРАН, ВѣРНА.

ЛЕП, ЛИЈЕП, ЛИЈЕПА, стављамо ЈАТ уместо ИЈЕ.

ЛѣП, ЛѣП, ЛѣПА.

Наравно кад кажемо СЕЛО, које се пише исто и у екавском,ијекавском и икавском, нећемо ставити ЈАТ јер се ради о кратком Е.

Шта ође уочавамо?

ПА ИСТОГА МОМЕНТА КАД СТАВИМО ЈАТ УКЛАЊАМО РАЗЛИКУ У ПИСАНОМ ЈЕЗИКУ ИЗМЕЂУ СРБСКИХ НАРЕЧЈА ЕКАВСКОГ, ИЈЕКАВСКОГ И ИКАВСКОГ!

САД НАМ ЈЕ ВАЉДА ЈАСНО ЗАШТО ЈЕ ПРИЈА АУСТРИЈА ПОТПЛАТИЛА ПОКАТОЛИЧЕНОГ АНАЛФАБЕТУ ВУКА КАРАЏИЋА ДА ОДМАХ УКЛОНИ КРСТОЛИКО СЛОВО!

ВЕЋИНА СРБСКОГ НАРОДА У КРАЈЕВИМА ПОД АУСТРИЈОМ ЈЕ ГОВОРИЛА ИЈЕКАВСКИМ ИЛИ ИКАВСКИМ НАРЕЧЈЕМ, ПА С ИЗБАЦИВАЊЕМ КРСТОЛИКОГ СЛОВА АУТОМАТСКИ ДОБИЈАМО И РАЗЛИКЕ У ПИСАНОМ ЈЕЗИКУ.

АУСТРИЈА ЈЕ ХТЕЛА СРБСКУ ЛИКУ,БАНИЈУ,КОРДУН,КРАЈИНУ И ДАЛМАЦИЈУ, МАЂАРСКА СРБСКУ СЛАВОНИЈУ И ВОЈВОДИНУ А ИТАЛИЈА СРБСКУ ЦРНУ ГОРУ!

РАЗЛИКЕ У ПИСАНОМ ЈЕЗИКУ УКИДАЊЕМ КРСТОЛИКОГ СЛОВА ОДГОВАРАЛЕ СУ СВИМА СЕМ СРБСТВУ!

ЗАТО ЋЕ НАШ ПРВИ УКАЗ КАД ДОЂЕМО НАВЛАС' БИТИ ДА СЕ ПОНИШТИ УКИДАЊЕ КРСТОЛИКОГ СЛОВА И ДА СЕ КРСТОМ ВРАТИМО СРБСТВУ!

ПОНОВНИМ ВАСПОСТАВЉАЊЕМ СЛОВА ѣ СРБСКО ПИСМО С'ОБЕ СТРАНЕ ДРИНЕ У ПИСМУ ЋИРИЛОВОМ, КРСТОМ ПОНИШТАВА ЗЛОДЕЛО НАШИХ ДУШМАНА!


НАШ ДРУГИ УКАЗ БИЋЕ НАРАВНО СТАВЉАЊЕ ЛАТИНСКИЈЕХ КУКАРАЧА ВАН ЗАКОНА, ТЕ ДА СЕ УДАРИ 25 БАТИНА СВАКОМЕ КО СЕ УСУДИ ДА ТЕ ЂАВОЉЕ ОЗНАКЕ У СРБСКИМ ЗЕМЉАМА УПОТРЕБЉАВА.

Ми рекосмо и Душу спасисмо!

А ево како ће да изгледа СРБСКА АЗБУКА, и шта ће Србска Ђеца да уче у школи кад ми дођемо навлас':

Аа---Аз

Бб---Буки

Вв---Вједи

Гг---Глагољ

Дд---Добро

Ее----Јест

Жж----Живјете

Ѕѕ----Зјело

Зз----Земља

Ии----Иже

Іі----Јота

Ïi----И,Ји

Кк----Како

Лл----Људи

Мм----Мисљете

Нн----Наш

Оо----Он

Пп----Покој

Рр----Рци

Сс----Слово

Тт----Твердо

Уу----Ук

Фф----Ферт

Хх----Херувим

Цц----Ци

Чч----Черв

Џџ----Џерв

Шш----Ша

Ъъ----Дебело Јер

Ыы----Јери

Ьь----Танко Јер

Єє----Је

Юю----Ју

Ѣѣ----Јат

Яя----Ја

Њњ----Ња

Љљ----Ље

Ђђ----Ђерв

Ћћ----Ћирило

Йј----Ново Јота

Џџ----Џерв

ДАКЛЕ КАД МИ ДОЂЕМО НАВЛАС', ОНДА ЋЕМО НАЈПРЕ ДА УВЕДЕМО ДА ЂЕЦА УЧЕ ПРАВУ СРБСКУ ЋИРИЛИЦУ ФАКУЛТАТИВНО, А ЛАТИНИЦУ ЋЕМО ДА ИЗБАЧИМО.

ПОСЛЕН ЋЕМО ОВАКО:

ДА СЕ СКУПЕ ЛИНГВИСТИ И ДА УСТАНОВЕ ПРАВИЛА И ИЗУЗЕТКЕ, НАРАВНО СА ЦИЉЕМ ДА ИЗУЗЕТАКА БУДЕ ШТО МАЊЕ.

ДА СЕ САСТАВИ НОВИ СРБСКИ ПРАВОПИС, ЧИЈИ БИ ПРВИ РЕЗУЛТАТ БИО ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ ПИСАНОГ ЈЕЗИКА ЕКАВИЦЕ ИКАВИЦЕ И ИЈЕКАВИЦЕ ВРАЋАЊЕМ КРСТОЛИКОГ СЛОВА ЈАТ.

ДА СЕ У ДРУГОЈ ФАЗИ ПОКУША ДА СЕ ГОВОРНИ ЈЕЗИК ДОВЕДЕ ДО ТАЧКЕ ГДЕ ЋЕ РАЗЛИКЕ У ИЗГОВОРУ ИЗМЕЂУ ТРИ ЈЕЗИКА БИТИ СВЕДЕНЕ НА НАЈМАЊУ МЕРУ.

ДА СЕ У ТРЕЋОЈ ФАЗИ ИЗБАЦЕ СВИ ТУРЦИЗМИ, ЛАТИНИЗМИ,ГЕРМАНИЗМИ И АНГЛИЦИЗМИ ИЗ СРБСКОГ ЈЕЗИКА, И ДА СЕ ОВИ ИЗРАЗИ ЗАМЕНЕ РЕЧИМА ИЗ БОГАТЕ БАШТИНЕ СТАРОСРБСКОГ, СТАРОРУСКОГ ПА И САВРЕМЕНОГ РУСКОГ ЈЕЗИКА.

ДА СЕ ВАСПОСТАВЕ ТЕЛЕСНЕ КАШТИГЕ ЗА НЕПОШТОВАЊЕ ОВИЈЕХ ОДЛУКА, ОД КОЈИХ ЋЕ НАЈБЛАЖА БИТИ 25 БАТИНА!
...
...

Коментар Путника:..

"ДА СЕ ВАСПОСТАВЕ ТЕЛЕСНЕ КАШТИГЕ ЗА НЕПОШТОВАЊЕ ОВИЈЕХ ОДЛУКА, ОД КОЈИХ ЋЕ НАЈБЛАЖА БИТИ 25 БАТИНА!

  Nećeš ti nikad doći na vlas`. "
..............................................................................................
...............................................................................................

Хе, хе, хе......

наставак...

Цитирај
Зашто је слово ЈАТ употребљено у речима које имају само слово Е (ВЕРАН и ЛЕП)
--------------------------------------------------------------------------

Речи "ВЕРАН" и "ЛЕП" НЕМАЈУ "само слово Е" него и ЈЕ и ИЈЕ зависно од краја ђе Срби живе.

Зато ми Слово ЈАТ читамо као Е или као ЈЕ или ИЈЕ а пишемо га исто!

Па да поновимо:

ВРАЋАЊЕМ СЛОВА ЈАТ У СРБСКИ ПРАВОПИС МИ СОЈЕДИЊУЈЕМО ПИСАНИ СРБСКИ ЈЕЗИК ДОК ИЗГОВОР ОСТАЈЕ РАЗЛИЧИТ!

НА ТАЈ НАЧИН МИ КВАРИМО РАЧУНЕ ЗАПАДУ И ПОНИШТАВАМО УДАРАЊЕ ПРАВОПИСНИХ ГРАНИЦА КОЈЕ ЈЕ СПРОВЕО РИМОКАТОЛИК ВУК КАРАЏИЋ ЗА РАЧУН ВРЛО КАТОЛИЧКОГ КАЈЗЕРЛИШ УНД КЕНИГЛИШ ВЕЛИЧАНСТВА!

Изъ грмена великога лафу изаћ’ трудно ніе;
У великимъ народима Генію се гнѣздо віе!

Овде му є по готову матеріаль къ славномъ дѣлу
И тріумфа дичный вѣнацъ, да му краси главу смѣлу!

Ал’ херою Тополскоме — Карађорђу безсмртноме
Све препоне на путъ бѣху... къ цылю доспѣ великоме:

Диже Народъ — Крсти землю — а варварске ланце сруши!
Изъ мртвіехъ Срба дозва — дуну животъ Србской Души!


И ДА НЕ ЗАБОРАВИМО ГЛАВНЕ ЦИЉЕВЕ СРБСКЕ КУЛТУРНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ:

1.
ПОВЕЗИВАЊЕ СА ИЗГУБЉЕНИМ БЛАГОМ СРБСКЕ КУЛТУРЕ И КЊИЖЕВНОСТИ СРЕДЊЕВЕКОВЉА КОЈУ ДАНАС НЕ МОЖЕМО ДА ЧИТАМО! НИЈЕДАН НАРОД НА ОВОЈ ПЛАНЕТИ НИЈЕ ТО САМ СЕБИ УЧИНИО!

2.
КВАРЕЊЕ РАЧУНА ЗАПАДУ И ПОНИШТАВАЊЕ УДАРАЊА ПРАВОПИСНИХ ГРАНИЦА КОЈЕ ЈЕ СПРОВЕО РИМОКАТОЛИК ВУК КАРАЏИЋ!

3.
ПРИБЛИЖАВАЊЕ ПРЕБОГАТОЈ РИЗНИЦИ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА БРАТСКОГ РУСКОГ НАРОДА.

4.
ВАСПОСТАВЉАЊЕ КУЛТУРОЛОШКОГ КИНЕСКОГ ЗИДА НАСПРАМ БОЛЕСНЕ И УМИРУЋЕ ЗАПАДНЕ ПСЕУДО-ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ И СВЕ АГРЕСИВНИЈЕГ ИСЛАМСКОГ ЏИХАДА!

СРБИНЕ!

БРАЋА РУСИ НИ У СНУ НЕМАЈУ ОВАКВЕ ПРЕТЊЕ И ПРОБЛЕМЕ ПРЕД СВОЈИМ ГРАНИЦАМА И КАО НАРОД ОД 150 МЕЛЕОНА СИГУРНО ИМАЈУ СРЕДСТАВА ДА СЕ ОДУПРУ АКО ИХ И БУДЕ, КАО ШТО ЈЕ РЕЦИМО ЗАКОНСКА ЗАБРАНА ИСПИСИВАЊА РУСКОГ ЈЕЗИКА ЛАТИНСКИМ КУКАМА!

МИ СРБИ СМО ШАКА ЈАДА, МАЛОБРОЈНИ, ПОСВАЂАНИ СА СВОЈОМ ИСТОРИЈОМ И МЕЂУСОБНО ЗАВАЂЕНИ, ПОЛУПИАЈНИ ОД НЕЗНАЊА И ОТУПЕЛИ ОД НАСТРАЈА ДУШМАНА!

НЕ ПОНАШАЈМО СЕ КАО НАШИ ПРЕЦИ ПРЕД МАРИЧКУ БИТКУ, ОТРЕЗНИМО СЕ И ПРУЖИМО ОТПОР СЕДМОГЛАВОЈ АЛИ МАКАР БИО И ПОСЛЕДЊИ!

СРБСКА КУЛТУРНА РЕВОЛУЦИЈА-САДА И ОДМАХ, СУТРА ЋЕ БИТИ КАСНО!  

Ево Браћо Ћаоске, Т_И и остали ако неког интересује, ође можете да скинете програм СЛОВО где има су сва Србска Словеса па и Крстолико ЈАТ.

http://www.svetosavlje.org/slovenski/index.htm

Ту има и Старо-Сербска граматика и речник мада и ође Србски Језик зову "Црквено Словенски" због снисхођења несоју а и да се други Славјански Народи не би вређали јербо се зна али се не инсистира на чињеници да је тај "Црквено-Словенски" у ствари Србски Језик и Србско Писмо које је од Светог Ћирила и Методија и Светог Наума дошло и  до наше Браће на северу.

Тако је наша Света Црква нами наш Језик и Писмо сачувала а нарочито треба да смо благодарни Руској Цркви која је одолевала свим притисцима под јудео-комунизмом да се Света Литургија и Свете Књиге преведу са Старо Србског на савремени Руски Језик.

Србска Црква је под комуном одолела но сад је масонерија успела да је примора да Службу преводи на савремени упрошћени и осакаћени Вуков језик којим и ми, о жалости, ове редове исписујемо!

Ово тобоже да би ново-Срби који прилазе Цркви као "разумели" али иза те работе је стара идеја удаљавања Србства од Матушке Русије као и уништавања последњег бастиона наше везе са нашим Светим Прецима који су овим Језиком и Писмом живели и дисали.

Ми се по свој прилици нећемо више појављивати ође па зато с'Богом остајте и праштајте ако кога увредисмо и уцвелисмо.

-----------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------

Е вала свака част ПРОСВЕТАРУ на овако добрим речима...
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #19 послато: Новембар 19, 2011, 23:59:56 »

Просветар није ту да би се са њим полемисало. Идеја увођења Јат, ради премоштавања правописних разлика међу ијекавицима и екавицма је подоста закаснила.

То доказује и чињеница да сам Просветар користи језик и писмо које критикује.
Волио бих да напише цијели текст (а по могућности роман) на језику и писму за које се залаже, да видимо како то изгледа.

И да видимо како би се српска маса тога прихватила!

Ја сам за то да процијенимо реалност ситуације у којој се налазимо, и изводљивост пута за који се залажемо.

Иначе, мислим да постоји много једноставнији пут за премоштавање разлике између екавице и ијекавице. Напросто, не треба нам слово Јат за тако нешто. Довољно је све писане облике пребацити на екавицу (која је и лакша) а изговор такође препустити сваком према његовом избору. Међутим, ако то тако озваничимо, да ли то значи да смо ијекавицу препустили душманима нашим. Јер, Хрвати ће брзо закључити како сви они који се користе ијекавицом - јесу Хрвати, а Бошњаци ће рећи то исто у корист Бошњака. Исто би се односило и на подјелу по слову Јат, која би само послужила душманима да ијекавске крајеве, у којима Јат не би прошао, прогласе својима, што заправо и једва чекају. Кад у језик уводимо политичке промјене, треба увијек размишљати о посљедицама истих.
А рецимо, политички би било много ефектније кад би сви прешли на ијекавско писање, а изговор препустили свачијем избору. Међутим, гарантујем да чак ни овај, наоко једноставан потез, овог пута не би прошао код екаваца, иако би он, не само укинуо разлике у српском правопису, него би увелико помрсио рачуне онима који данас прекрштавају српски језик.

Јат би ову своју улогу помирења и брисања разлика можда одиграо прије Вукове реформе, али данас би он постао још већи камен раздора, јер би се тако, поред ијекаваца и екаваца, код нас увела још једна нова подјела на јатовце и нејатовце.

Наравно, велика захвалност Просветару на приложеним информацијама. Свако ново сазнање је злата вриједно. Али, биће велики напредак да пронађемо ефектан пут за очување ћирилице, и што лакши технолошки систем њеног кориштења и на томе се траба зауставити и тиме задовољити. А о крстоликом слову Јат, за сада...
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #20 послато: Новембар 20, 2011, 01:12:22 »

  Љутко Љутко Љутко

Лорка, ценим твоје мишљење, али ја и даље остајем при ПРОСВЕТАРОВИМ начелима, без обзира да ли ће се то некомре свидети или не... Молим?
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #21 послато: Новембар 20, 2011, 01:37:10 »

То је сасвим у реду. Поштовање свачијих погледа и начела је суштина доброг дијалога.  Смешко
Оно за шта се Срби генерално опредијеле, томе треба сви сложно и да се приклонимо.
Свако начело треба бити реалистично и добро образложено, да би успјело у пракси.
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #22 послато: Новембар 20, 2011, 02:28:37 »

Негдје сам писао, и сјећам се да си ти Перо прочитао тај мој прилог о ИТ стандардизацији срБске латинице и лакшем  премошћавању ка ћирилици. Није згорег да то напишем и овдје (јер то иде у прилог Просветаравој тези да слова са ''квргама'' - у латиници - заиста треба избацити из употребе):

Љ - Lj   lj
Њ - Nj   nj
Ч  - Ch  ch
Ћ -  Cc  cc
Ђ -  Dj   dj
Ш - Ss   ss
Ж - Zz   zz
Џ  - Dz   dz

Шта би се овим добило.
Предности:
- Веома лако би се латинични текстови преводили на ћирилицу и обратно.
- Избјегло би се да многи компјутери не препознају текст (квадратићи умјесто слова са квргама)
- Лако би се направио програм који би текст аутоматски преводио на ћирилицу чак и кад користимо латиничну тастатуру (нпр.  програм у коме ће се ss аутоматски писати као ш).
- Премостили би се проблеми које имају, било дактилографи са истока, било са запада, јер би сваку тастатуру могли да користе и једни и други, а избором аутоматског превођења текста на жељено писмо овај циљ остварили много једноставније (наша модераторка је управо говорила о овом проблему колико само времена троши на превођење текстова на ћирилицу - упркос програму који то ради, многа слова са квакама остају непреведена, па их она мора исправљати ручно).
- На тастатури бисмо користили много мање типки (нпр. за слово з и ж би се користила само једна типка, а то је типка латиничног z ).

Зар не бисмо на овај начин надмудрили ''непријатеља'' и његово  ''оружје'' претворили у нешто што више користи нама него њему?

Недостаци:
- Латиница би изгубила особину ''један глас - један знак'', али она ту особину није сасвим имала ни прије (нпр. код слова lj ). Уједно, писма многих народа функционишу на принципу двословног или вишесловног означавања неких гласова, чак и онда кад је њихов изговор неконзистентан као у случају енглеског). Међутим, и даље би се задржала конзистентност изговора као предност у односу на остале језике (нпр. zz би се увијек изговарало као ж, а и на ћирилицу би се увијек преводило као ж).

Закључак: Све ово о чему причамо, у ИТ области, било би лако изводљиво и ћирилица би се вратила у наш живот много лакше него што мислимо. Само се треба ослободити одређених предрасуда, посебно ове о латиници као писму нашег непријатеља, и показати мало добре воље да се проблем ријеши и уради како је у прилогу.

Ако латиница и јесте писмо нашег непријатеља, подсјетио бих да су нам и Турци били непријатељи, али смо доста њиховог наслијеђа задржали, посебно у свом језику. Суштина није у томе да се иде мачем на све што је ''непријатељско'' (попут донкихотовске борбе са вјетрењачама, као у нашем случају), већ да на много интелигентнији начин све недостатке страних утицаја и заоставштине претворимо у нашу корист.
« Последња измена: Новембар 20, 2011, 23:16:34 lorka » Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #23 послато: Новембар 24, 2011, 15:18:39 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


По мојој процени 95% Срба из Србије пише латиницом и на питање које сам постављао мојим пријатељима (од којих велика већина пише латиницом) о томе: ,, Зашто пишу латиницом, а не нашим правим писмом ћирилицом? '' њихов одговор био би или ,,навикао сам" или ,,па зашто да пишем ћирилицом, када сви пишу латиницом". Моје лично мишљење о томе зашто већина срба пише латиницом је:

1) зато што су након другог светског рата на власт дошли комунисти на челу са Титом (за кога сви врло добро знамо шта је по националности) који су на све могуће начине пропагирали писање латиницом у Србији и

2) данас је у свест српског народа уграђено мишљење о томе да је латиница модерно писмо и може да прича ко шта хоће, али ,,модеран" српски народ је, благо речено, ,,срамота" да пише ћирилицом, а наравно узрок томе је комунистичка пропаганда чији је слоган био: ,,убиј Србина где видиш". Најбољи пример да је већину Срба ,,срамота" да пишу ћирилицом је овај: Док сам похађао средњу школу, једна другарица тражила је од свих из разреда да се потпишу на њен ранац. Од 30 колико нас је било у разреду, 29 се потписало латиницом, само сам ја своје име написао ћирилицом (још сам ја по њиховом мишљењу испао будала).

Поштујмо и негујмо ћирилицу, јер ако изгубимо и њу као што смо изгубили много других ствари до сада, шта ће нам онда преостати !
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #24 послато: Новембар 24, 2011, 19:52:50 »

Мој одговор је да се латиница не може протјерати, а не би било ни рационално протјеривати је, али се може доста тога урадити на оживљавању ћирилице и смањењу латинице на подручјима гдје латиница није неопходна.
Међународна комуникација без латинице данас не може да функционише, то мислим да је свима јасно и тако ће отприлике бити све док се односи снага у свијету драстично не промијене (рецимо, док западне земље не изгубе војну, економску и технолошку надмоћ). Али, зато Србија треба сва да бљешти у ћирилици (своје идеје сам о томе већ износио на више мијеста, између осталог и на ovoj temi,...).

За очување ћирилице треба да се направи један рационалан програм, али програм који не иде главом кроз зид, већ онај који латинског освајача ''ј. у здрав мозак''.

Иначе, апсолутно се слажем да ћирилицу треба очувати, јер без ње губимо велики дио свог идентитета, и не само очувати, него је и ширити по свијету (тврдим да се то може).
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #25 послато: Новембар 24, 2011, 19:59:15 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко

кажеш:

"Мој одговор је да се латиница не може протјерати, а не би било ни рационално протјеривати је, али се може доста тога урадити на оживљавању ћирилице и смањењу латинице на подручјима гдје латиница није неопходна.
Међународна комуникација без латинице данас не може да функционише, то мислим да је свима јасно"

Мени нија јасно!!!  Дела кажи ми како све то успева Русима , а у Србији не може?

Прошетај мало Москвом и погледај... комплетна ћирилица, морееее...
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #26 послато: Новембар 24, 2011, 20:14:45 »

Рећи ћу своје лично искуство, које не контрира Перином апелу, већ само говори да у промоцији ћирилице треба радити много лукавије.
Проблем је ''слијепо куцање'', или брзо типкање, односно ''тајпинг''.
Моја брзина куцања на латиници је била око 55 wpm.
Од тога ми је зависио и посао, а увелико зависи и мој литерарни рад.
Е, сад, потреба литерарног рада ме тјерала да коначно почнем тај ''тајпинг'' да вјежбам и на ћириличном фонту. И знате шта се десило - брзина ми је драстично опала и на латиници, чак испод 30 wpm, и почех да куцам са много грешака, па ми због тога трпи посао. Е сад, замислите колико наших Срба неће прећи на чирилицу само због оваквог разлога?
Ја покушавам да одржим оба писма на тастатури напросто јер ми једно треба због посла а друго због националних разлога, али уз огромну упорност. Мислите да ће 90 % Срба бити толико упорни? Не! Апелима за упорност нећемо постићи пуно, мада нам и такви апели требају. А рјешење је веома једноставно - ћириличне знакове и остале симболе на тастатури треба поставити исто као што су и на латиничној и тако премостити овај битан проблем (горе је објашњено како).
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #27 послато: Новембар 24, 2011, 20:21:27 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Мени нија јасно!!!  Дела кажи ми како све то успева Русима , а у Србији не може?

Прошетај мало Москвом и погледај... комплетна ћирилица, морееее...
Не могу да прошетам Москвом, али видим руске бродове који плове океанима, па долазе и у Ванкувер. Имена им у великом броју случајева исписана на латиници, а некад само на латиници. То ме је посебно чудило, јер ту не видим потребу. Видим многе руске сајтове и њихове чат групе који то раде на латиници, што некад буде и чудно како преводе њихова специфична слова (ју, ја...). Али, слажем се с тобом, да не мислиш да се не слажем... Глупо је натписе фирми писати на страном писму и језику. Само желим нагласити да су ћириличари у овом моменту осуђени да морају знати и латиницу (друга је ствар што су Срби у томе претјерали).
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #28 послато: Новембар 24, 2011, 21:24:47 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


кажеш:

"Имена им у великом броју случајева исписана на латиници, а некад само на латиници."

Ово те уопште не разумем.

Па шта ако су имена бродова написана на латиници... ти Бродови представљају Русију у западном свету и њима треба објаснити да је то Руски брод, латиницом да би разумели. Ако би написали
... ово је Руски брод... ћирилицом, приглупи западњаци би помислили да је то Руски трактор...хе, хе....

Што се тиче интернета и ту је исто, хоћеш ли да се појавиш у западном свету, мораш то урадити латиницом, а то понеки гмазови користе да у Руско друштво убаце педере и сва зла западног света.

Све нешто размишљам, Руске Комуњаре су биле 100 пута бољи људи од ових наших усташких комуњара... они бар нису мењали Руско писмо и убацивали латиницу у Русију, за то им свака част...
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #29 послато: Новембар 25, 2011, 00:44:09 »

Ма брзинско писање Пеки... али није ми јасно да тип који онако добро разумије сваки виц, не разумије реченицу кад се из ње грешком испусти нека ријеч, хехехе  Зеленко

Дакле, неки бродови имају ћирилицу и латиницу, а неки само латиницу.

Да, слажем се с тобом - не могу људи у свијет без латинице.  Зеленко

Нажалост, то је реалност.

Али има начин да им се дохака па да и они почну учити ћирилицу. Вјерујем да ће и то вријеме доћи, али треба са браћом Русима радити на новој технолошкој револуцији. Треба правити и закон, и полицију, и судове, и кажњавати... Али ништа то неће вриједити све док ћирилични свијет не буде технолошки јачи од латиничног.
Сачувана
Ружица
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 988


Ружица


Погледај профил
« Одговор #30 послато: Децембар 22, 2011, 22:18:17 »

....стандардизацији срБске латинице...

НЕ ПОСТОЈИ СРБСКА ЛАТИНИЦА!!!

СРБИ ИМАЈУ САМО ЈЕДНО ПИСМО: ЋИРИЛИЦУ...

СВАКО ГЛАС ИМА - САМО ЈЕДАН СЛОВНИ ЗНАК!!!
Сачувана

Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства!
peraazdajic
Гост
« Одговор #31 послато: Децембар 22, 2011, 22:24:44 »

....стандардизацији срБске латинице...

НЕ ПОСТОЈИ СРБСКА ЛАТИНИЦА!!!

СРБИ ИМАЈУ САМО ЈЕДНО ПИСМО: ЋИРИЛИЦУ...

СВАКО ГЛАС ИМА - САМО ЈЕДАН СЛОВНИ ЗНАК!!!

слажем се са овим али бих више волео да је на снази Србско писмо од памтивека, оно које је та издајица преправила по налозима ватикана и аустро-угарске...
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #32 послато: Децембар 23, 2011, 00:20:15 »

Хајде да кренемо обрнутим редом логичких питања.

Прво питање: Ко има латиницу?

Друго питање: Ко има ћирилицу?

Кад ми одговорите на ова питања, пробаћемо да конструишемо некакав силогизам.
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #33 послато: Децембар 23, 2011, 01:13:40 »

Јел хоћеш земље поименично... узеће пуно времена...
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #34 послато: Децембар 23, 2011, 02:27:00 »

Наведи по три најкарактеристичније и биће доста.
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #35 послато: Децембар 23, 2011, 02:57:24 »

јел ти то мене тестираш??

Латиница: Чемерика

Ћирилица: Русија

Извињавам се, само ми ове две падају на памет...

Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #36 послато: Децембар 23, 2011, 03:37:03 »

Ма ништа те не тестирам. Хајде онда овако.

1. Да ли су типичне латиничне земље:  Италија, Њемачка и Хрватска?  (ДА, НЕ)
2. Да ли су типичне ћириличне земље: Русија, Бугарска и Србија?  (ДА, НЕ)

Коју од земаља под бројем један би прогласио колијевком латинице?
Коју од земаља под бројем два би прогласио колијевком ћирилице?

Одговор не мора бити тачан. Само дај своје мишљење.
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #37 послато: Децембар 23, 2011, 04:37:19 »

Шта сам ја ... ?? ученик на испиту, а ти дежурни профа??

Ајде бре , нисмо деца да се овако играмо школице...
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #38 послато: Децембар 23, 2011, 09:24:44 »

Па добро, онда нећемо...

Ја сам на Ружицину тврдњу само хтио доказати да србска латиница постоји исто онолико колико и ''усташица'', као и то да Срби немају само ћирилицу (и да немају само Срби ћирилицу).
Односно, да Хрвати нису ништа већи латиничари од Срба, нити су Срби већи ћириличари него што су Хрвати латиничари.

И на крају, хтио сам доказати да се више Срба користе латиницом него ћирилицом.

А, наравно да се придружујем свакој иницијативи којом се ћирилица чува као србско писмо.

Оно што је по мени опасно, то је одбацивање Срба који се служе латиницом. Мислим да се баш Хрвати том одбацивању радују.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
На мрежи На мрежи

Поруке: 12491



Погледај профил
« Одговор #39 послато: Децембар 23, 2011, 09:37:20 »

Некада је боље ћутати и  гледати само слику јер није за џаба речено " Слика говори више од хиљаду речи" Смешко







« Последња измена: Јун 11, 2016, 03:28:04 Гога » Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
peraazdajic
Гост
« Одговор #40 послато: Децембар 23, 2011, 17:54:50 »

 Љутко Љутко Љутко


Србска латиница не постоји, постоји само СРБСКА ЋИРИЛИЦА.

То што ти зовеш Србска латиница је усташица која је направио онај издајник Србски, вук, само зато да би и усташе добиле писмо
 по налогу ватикана.

Ова усташица је убачена у Србију, комуњарским наређењем да се уништи ћирилица, да се смањи Србија (што мања
Србија - то  већа Шугославија) и уведен је Србско-усташки језик, који је заживео 50 година.

Зашто је усташица заузела примат у Србији...

- прво - због 50 година комуњарства.

- друго - због комуњарства које је на сав глас хвалило запад а ниподоштавала Русију.

- треће - због економије, као у Србију ће да похрле западњаци
једино под условом да се пише усташицом.

- четврто - због глупих Срба, као ми смо најпаметнији народ,
деца нам узимају све прва места на такмичењима итд. У ствари истина је сасвим супротна, глупи смо ко ноћ да глупљи не можемо бити.. све што је традиционално Србско извргли смо руглу и порузи и историју и културу и јединствено Србско писмо Ћирилицу или још старије Србицу.
Све западно је боље и лепше... тешка глупа говеда!!!

Дајте, Срби , браћо, дођите себи, угледајте се на Русију,
која је храм ћирилице и православља...


Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #41 послато: Децембар 23, 2011, 20:55:34 »

Пнављамо се, Пеки. Хоћемо исто ал се не разумијемо.

Усташица не постоји. Постоји само срБска латиница, као што постоји и срБска ћирилица.

Срби су имали писмо и прије ћирилице. И прије ћирилице су били Срби. Преласком на ћирилицу нису престали бити Срби, као што ни они који се служе латиницом нису престали бити Срби. Таман да се измисли и неко ново, универзално електронско писмо, и Срби га усвоје, они ће и даље бити Срби.

Хрвати су користили глагољицу прије латинице. Промјеном писма нису промијенили и своју националност. Они су латиницу преузели од својих освајача, а Срби су ћирилицу преузели од православних учитеља из братских народа. То не мијења чињеницу да је и латиница и ћирилица преузета од других народа.

Нагласили смо да су и ћирилицу и латиницу реформисали Срби да би је прилагодили срБском језику. Хрвати ту ништа нису урадили осим што су учили да пишу.

Ћирилицу треба сачувати. Она је једна у низу наше богате баштине.

Али, сам си рекао да Срби више користе латиницу него ћирилицу. Ако све те Србе мислиш преваспитавати гвозденом мотком, онда идеш главом кроз зид. То напросто мора да се ради другачије и то је моја поента.

Ево, ја ти могу доказати да ти лично, који се бориш против употребе латинице, сваки дан пишеш најмање једну ријеч на латиници.

Што се тиче Русије, требаш понудити неки доказ да је у Русији другачије. Јер, моја сазнања говоре да и Руси имају исти проблем да ћирилицу заштите од латиничног утицаја. Иако је њима много лакше да штите ћирилицу, јер њихов језик није дијељен, попут нашег, на подручје латиничног и ћириличног утицаја. Али, и они имају велики проблем у изласку на међународну сцену, па им писање руског језика на латиници често изгледа смијешно. Прошврљај мало по руским чатовима и сајтовима, па ћеш видјети.

Опет да поновим, и ја се борим за очување ћирилице. Али своју борбу не видим као батињање по прстима сваког ко пише другим писмом, јер нам историјско искуство говори да то увијек изазива контраефекат. Нас Срба је све мање управо због таквог батињања.

Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #42 послато: Децембар 23, 2011, 21:56:30 »

"Ево, ја ти могу доказати да ти лично, који се бориш против употребе латинице, сваки дан пишеш најмање једну ријеч на латиници."

ајде пронађи на ССС или на елити где сам НАПИСАО ЛАТИНИЦОМ,
немој сад оне форе - око или јаја итд. ја на форумима не користим усташицу, осим кад морам, по сили Бога.

А ми смо пре ћирилице имало Србицу (Винчанско писмо), а постојало је и етрурско Србско писмо, ћирилицу је измислио неки поп Македонац из неког манастира на Охриду, да би му славу преотели Кирил и Метотије (хе,хе).

Знам да се силом против Срба ништа не постиже, али ја не могу да издржим да се не побуним против усташице, коју јесу измислили Срби издајице по налогу ватикана и то није Србска латиница него усташка усташица, а што Србска говеда то користе
немам снаге да им забраним... то нису po менi Срби, јер немају задојеног духа Србства, то су отуђени бивши Срби, којих се треба ратосиљати , па све остали за испод једну шљиву... временом ћемо се намножити - ПРАВИ СРБИ!!!
« Последња измена: Децембар 24, 2011, 00:43:30 Пера Аждајић » Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #43 послато: Децембар 24, 2011, 00:54:24 »

Посматрајмо велике народе. Како су постајали велики?
Не тако што су били пуританци! Напротив, усвајали су све што је туђе. Освајали су туђе територије, али тим територијама нису само наметали своје културне стандарде, већ су и усвајали њихове домаће.

Шта се догађа на нашим просторима? Стално се жалимо да су нам Хрвати украли језик. А шта би било да су Хрвати упорно остајали кајкавски пуританци? Хрватска би се свела на Загорје и Подравину. Али, присвојили су срБски штокавки ијекавски и икавски. Једног дана ће и екавски да прогласе хрватским, јер је њихов кајкавски управо екавски.
Бунимо се што својатају србског научника Руђера Бошковића, па православног свештеничког сина Николу Теслу... Хтјели бисмо да се Хрвати држе својих кајкавских граница, ал не иде.
Метод крађе срБске културне баштине је метод којим нас побјеђују. Једног дана ће присвојити све срБко, осим оно пар Срба пуританаца који остану испод те шљиве. И управо ће им ти Срби пуританци добро доћи да формирају психолошку разлику између ''Срба'' и ''Хрвата'', као што Кубанци добро дођу Америма да би формирали психолошку разлику између два система.

Да би се пробили на сјеверно-америчко тржиште, Кинези су прво учили латиницу. Кад су то тржиште освојили, и кад амерички купци такорећи не могу без јефтине кинеске робе, сад се на том тржишту све више уочава кинеско писмо. Освајају простор корак по корак!
Шта мислите, шта би било да су Кинези рекли: ''Ко не пише кинеским писмом, тај није Кинез''. Да ли би кинеско писмо опстало и у Кини? Тврдим да не би!
А овако, не само да га има у Кини, него га има по цијелом свијету!

По истом принципу, ћирилицу по свијету неће проширити срБски чистунци, већ реалисти који се уклапају у тренутна правила игре и у тим правилима траже простор за наш интерес.

Замисли себе у једној великој дворани гдје се игра валцер, танго, фокстот, моравац...
Али, ти си ратоборан и свакоме опалиш шамарчину ако игра било шта друго осим моравца.
Онда сви полако напусте салу и оду у неки други клуб.
На крају ти у сали останеш сам и играш моравац сам са собом.
Кладим се да ћеш за пола сата и ти напустити салу схвативши да немаш довољно играча ни за моравац.

А да си рекао: валцер, танго, фокстот, моравац... све су то срБске игре?
А онда свакој љепотици која зна да игра моравац - уручиш каранфил. А онда сваком мушкарцу ко заигра моравац уручиш позивницу за вече моравског плеса. А онда помало кренеш са дискусијом о добрим странама моравца за скидање прекомјерне тежине... Смешко
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #44 послато: Децембар 24, 2011, 01:19:38 »

Лепо написано под условом да си схватио да свако од нас има другачије виђење ствари...
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #45 послато: Децембар 24, 2011, 03:13:18 »

Апсолутно!   Намигивање
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #46 послато: Децембар 24, 2011, 04:04:50 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


Кажеш у претходном писму...

"Шта мислите, шта би било да су Кинези рекли: ''Ко не пише кинеским писмом, тај није Кинез''. Да ли би кинеско писмо опстало и у Кини? Тврдим да не би!"

Ја мислим да си се ту мало зај....... Кинези су ту у својој Кини неколико хиљада година и одувек су писали својим кинеским писмом, а ако је то писмо могло да се одржи неколико хиљада година, зашто не би данас??
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #47 послато: Децембар 24, 2011, 05:20:57 »

Пеки, ниси ме разумио. Хајде да мало модификујем питање: ''Шта би било да су се Кинези одрекли сваког Кинеза који се користи и неким другим писмом осим кинеским?''

Питање је хипотетичко, а као што знамо, кинески језик не постоји јер они имају стотине језика, од чега два највећа језика не носе назив кинески (мандарин и кантониз). Пошто је мандарин најраширенији, хајде да још преформулишемо питање и кажемо: ''Онај ко не пише и говори мандарин, тај није Кинез''. Замисли колико би само Кинеза у том случају било ''масакрирано'' тј. протјерано из кинеског националног корпуса.

А шта рећи о нас неколико милиона Срба, кад дамо црвени картон сваком ко се усуди на нећирилично писмо, ко ће остати на терену да настави утакмицу (не говорим ти напамет, јер ако одеш на фејсбук да видиш како наши млади Срби пишу, запрепастићеш се колико је пуно латинице а мало ћирилице; ово јесте забрињавајуће, али истовремено говори да се тог младог нараштаја не треба одрицати и псовати их што тако раде, већ ћирилицу популаризовати на другачији начин)...

... и бити мудар код крштења латинице...

Јер кад стотинама омладинаца вјечито понављаш да је то што пишу ''усташица'', једног дана ћеш им убацити у главу и то да су ''усташе'' а не Срби. А онда им Хрвати једног дана лијепо кажу: ''Па видите да вам и Пера Аждајић доказује да сте Хрвати, а ви то никако да схватите''.

А замисли, све због латиничног писма на које Срби, по мом дубоком увјерењу, имају веће право него Хрвати (ако се узме у обзир историја настанка такве латинице и ко ју је реформисао). Занемарићу тезу да ли су то урадили аустроугарски шпијуни или србски представници бечке школе...

Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #48 послато: Јануар 14, 2012, 05:22:58 »

Ћаоске,   Љутко Љутко Љутко


Предраг Пешић – Пеца




 
Драги пријатељи,

пробудио сам се из вишедеценијског бунила и писања латиницом! Решио сам да од сад пишем искључиво ЋИРИЛИЦОМ јер сам Србин и Православац (са великим словом П). Читам ваше коментаре и текстове и после њих остајем забезекнут колико су нам јада нанели и колико су нас расрбили.

 Али, ја као појединац могу да урадим нешто а то је што ћу ја Вама а и целом српском народу да скренем пажњу на једну потпуно нову појаву: на подмукло избацивање наших речи из обичног говора и уместо њих, убацивање новохрватских речи! Што је најгоре, у последњих пар година, то полако и неприметно, али врло упорно ради наша национална телевизија РТС а да не причам о другим телевизијама!

Ја сам рођени Београђанин и са великим чудом, потпуно збуњен, слушам нове речи које ничу као печурке после кише а које ја нисам научио од моје мајке да говорим и које не употребљавам у говору!

У писању и говору су (од хиљада да набројим само неке) српске речи заменили хрватским речима!!!

    * ћерка – кћерка (одакле оно “к”),
    * печурка – гљива,
    * станица (аутобуска, железничка) – стајалиште,
    * ђубре – смеће (за млађе да знају а старије да подсетим: ја сам као клиња од неких 7-8 година а сада имам 57 година, носио врло модеран и популаран капутић од штофа који смо ми звали “ђубретарац” јер су сличне капуте зими носили ђубретари одн. Људи који су износили ђубре из зграда јер су канте за ђубре биле у посебним просторијама у зградама и нису стајале испред зграда на улици као данас ),

    * Фарба, фарбара – боја, бојара,

    * догађај – збивање,
    * трагање, потера – потрага,
    * претраживање – претрага,
    * светац – светитељ (да ли се неко сећа ТВ серије “Светац” са Роџером Муром у главној улози? Што се тада није звала “Светитељ”?),
    * силеџија – силоватељ,
    * иследник (полицијски) – истражитељ,
    * прималац (некада примаоц) – приматељ,
    * пошиљалац (некада пошиљаоц) – пошиљатељ,
    * слушалац (некада слушаоц) – слушатељ,
    * гледалац (некада гледаоц) – гледатељ,
    * научник – учењак…

Да ли видите законитост у замењивању речи које на крају имају -оц, или -ац са -тељ! Још и данас говоримо “сухомеснати” производи уместо “сувомеснати”, специјалиста за “ухо, грло и нос” уместо за “уво, грло…”.

Сетите се оне наказне, потпуно бесмислене рекламе која се из све снаге драла са ТВ -а “…за понети”! Човече, замисли, “ЗА ПОНЕТИ”. Може ли још идиотскије? Изгледа да може.

А то доказује и (намерна?) неписменост говора у инфинитиву, типа “…треба бити…”, “…бити ће…”, “…треба ићи…” и ко зна још колико и каквих идиотских, ишчашених конструкција ће да смисле…

Или када нам у рекламама кажу “мислимо О ВАМА” што је изашло директно из западних језика (рецимо енгл. “about you” – о вама). Ја откад знам за себе говорим да мислим НА некога или неко мисли НА мене. Хајде још један ример: ако би ме неко питао “куда си пошао?” или само “куда?” ја не бих знао шта да му одговорим.

На питање “где си пошао?” ја бих одговорио, рецимо, “у продавницу”. А ако би ме онда (исти/а/о) питао/ла/ло “а куда?” ја бих му рекао, рецимо, “овуда (или рецимо тамо) поред ограде, па доле стазицом до улице и онда лево до самишке”.

Да ли видите у чему је ствар?

У нашем, српском језику постоје две, врло прецизне упитне речи: “ГДЕ” је упитна реч за ЦИЉ, МЕСТО на које треба да дођете а “КУДА” је упитна реч за објашњење ПУТА којим треба да прођете до тог циља. Успели суда нам подвале једну недефинисану конструкцију која се сада укоренила у наш језик тако да више нико не зна за реч “где”.

Чик да чујете на ТВ да неко некога пита “где си пошао?”. Јавите ми кад чујете. Сетите се реклама које сте хиљаду пута видели: “Вршимо доставу лекова на кућну адресу…”, “Вршимо превоз лица…”, “Вршимо поправку…”, “Вршимо…”, “Вршимо…” а ја додајем “вршимо седење”, вршимо једење, вршимо спавање, вршимо…

Ало, бре, па да ли је могуће? Па зар нико не може да каже, једноставно: “Довозимо лекове” јер је само по себи јасно да их сигурно неће довести и истерсти на неку ливаду него на одређену адресу! “Поправљамо фрижидере”, седимо, једемо …

Српски језик је ДИРЕКТАН језик и служи да жив човек говори директно живом човеку!

То није неки западни, немушти језик, који никоме ништа директно не говори него све некако у магли, неодређено… То сам слушао у Загребу када моја ујна (иначе ћерка православног руса и православне српкиње а сада хрватица – католик) прича телефоном… све некако безлично, мртво… ни сам не знам како бих га описао. Више ми је то личило као комуникација нека два објекта, робота, а не разговор два жива људска бића.

Ха, хајде да се сетимо нећака и нећакиње (nephew, niece). Или тетке и ујака (uncle, aunt).

Зашто ово помињем?

У нашој култури и традицији родбински и пријатељски односи су прецизно хијерархијски одређени да не би дошло до мешања крвних рођака и да би се знало тачно ко је коме шта, ко је старији а ко млађи и ко са ким и како треба да се понаша.

Па зато имамо речи као што су стриц – татин РОЂЕНИ или брат из наследног реда, стрина – стричева жена (није из наследног реда), ујак – мамин РОЂЕНИ или брат из наследног реда, ујна – ујакова жена (није из наследног реда), тетка – татина или мамина РОЂЕНА или сестра из наследног реда, теча – теткин муж (није из наследног реда), братанац – братовљев син, братаница – братовљева ћерка, сестрић – син РОЂЕНЕ сестре, сестричина – ћерка РОЂЕНЕ сестре или једнозначне речи као што су синовац – син РОЂЕНОГ брата, синовица – ћерка РОЂЕНОГ брата, итд. Само да поменем још и речи као што су: снајка, зет, свекар, свекрва, таст, ташта, шурак, шурњаја, пашеног, заова, свастика, братучедо итд.

Код оних на западу су сви ујаци и све су тетке! Ко је крвни род, а ко није? Па, није ни битно! Зато код њих и постоји само тих неколико лабавих релација међу рођацима да би могли да се жене и удају међу собом да би сачували новац или богатство!!! То је много лакше ако немате никакву или врло неодређену представу о хијерархијским нивоима и крвним односима међу рођацима.

Замислите једног идиота, Рокфелера, који каже “да је поносан што се у последњих 160 година они жене и удају искључиво између себе!” … (без коментара).

Питам се, колико ли су монструма изродили до данас који владају Америком?

То се сада, нормално, покварено и бескрупулозно, намеће нашој омладини. Питајте средњошколце да вам кажу шта значи нека реч коју сам вам у претходном тексту написао одн. да објасне везе међу тим људима. Тешко да ће неко да вам одговори тачно.

У нашу омладину је убачено као вредно и поштовано понашање: што знаш мање речи, што си необразованији, неваспитанији, безобразнији и већи дивљак, то си већа “фора”, “главнији” си! Господе Боже, има ли кога да то спречи? Изгледа да нема.

Ајдемо даље.

Српска реч за размењивање робе уз помоћ новца коју сам научио од маме је ТРГОВАЊЕ па је онда човек који то ради ТРГОВАЦ, ТРГОВАЧКИ ПУТНИК, а место где се роба продаје је ПРОДАВНИЦА. Државна установа надлежна за ту област је ТРГОВАЧКА КОМОРА а суд који решава проблеме у тој области је ТРГОВАЧКИ СУД. Али, ако је та реч ТРГОВИНА, која се данас употребљава у Србији, онда је човек ТРГОВИНАЦ, ТРГОВИ??? (ваљда трговиначки) ПУТНИК, место је ТРГОВИНА или ТРГОВИНСКА РАДЊА (иако ми ово “радња” није јасно – да није у смислу преваре, да “радиш, одрадиш” некога?). Установа је, погодили сте, ТРГОВИНСКА КОМОРА а суд је ТРГОВИНСКИ СУД.

Погодите, како се зову српске установе?

Па, да наставимо. Замислите само: у сред Београда, на улазу у подземну железничку станицу београдског “Беовоза” код Ветеринарског факултета пише великим, златним словима: “Железничко стајалиште Карађорђев парк”. У некадашњој Југославији натпис “стајалиште трамваја/аутобуса” виђао сам само у Згребу јер сам тамо врло често одлазио службено. Они, чак, железничку станицу нису ни звали стајалиштем већ колодвором!

Сада тај натпис виђам на свакој аутобуској станици ГСП-а “Београд”!!! СТРАШНО! Људи, од кад сам рођен говорим реч станица! Ко је, бре, то променио? И са којим правом? У мом рођеном граду? Од овога је још теже питање: А КО ЈЕ ТО ДОЗВОЛИО? Београд је (не знам за унутрашњост) ових дана буквално затрпан огласима на огласним паноима који зову на летовање у Хрватску представљајући је као нашег највећег пријатеља!

Највећег гробара српског народа у последњих 150 година! СРАМОТА! ТОЛИКИ ЦИНИЗАМ НИСАМ ВИДЕО У СВОМ ЖИВОТУ!

А коме да се жалимо да нам преводи на каналима Открића (Discovery), Национална географија (National Geography), Историја (History), Истраживач (Explorer), Планета животиња (Animal Planet) итд. буду на СРПСКОМ језику и написани ћирилицом а НЕ НА НОВОХРВАТСКОМ језику и написани хрватском латиницом!!!

Има на њима добрих емисија у којима може доста тога да се научи само ако човек може да види шта је западна пропаганда а шта није. То ме толико “излуђује” да чим прочитам новохрватску реч, пребацујем на други канал! Рећићу вам нешто: негде 1996.год. или касније (нисам сигуран) чим се појавио локализовани Гугл (Google) претраживач на српском језику, поред поља за тражење према кључној речи писало је “Напредна претага”.

Ја сам им тада написао писмо у коме сам им објаснио разлику између српских речи “тражење” и “претраживање” и новохрватске речи “претрага”. Веровали или не, после само два дана поред поља је стајала реч “Напредно претраживање”! Нисам, нажалост, забележио датум када је поново, волшебно, враћена новохрватска реч “претрага” и сада и даље стоји “Напредна претрага”. А када добијете резултате претраживања, на дугмету стоји српска реч “Претражи” а испод тога “Напредна претрага”.

Ни они нису начисто шта треба да пише. Јер, ако је “претрага” онда ваљда радња треба да буде “претраги” или “претрагуј”, зар не? J Што је најгоре, цела Србија је ову реч усвојила и не постоји ни једна интернет страница било које српске фирме која нема поред поља за претраживање ову реч! Невероватно.

Али, сада има и једна разлика: ја већ месецима покушавам да нађем адресу или нешто слично да Гуглу поново пошаљем мој протест, али узалуд.

То више не постоји! Пробајте да нађете е-адресу… па ми јавите.

И још нешто: преведите у Гуглу неки текст на српски језик па прочитајте резултат. Видећете да је то, уствари, превод на неки наказни хрватски! Исто се односи и на сервере за е-пошту Хотмејл (Hotmail), Џимејл (Gmail) итд. Да ли ви можете нешто да урадите? Ја ћу вам врло радо помоћи. Покушаћу да скупим што више новохрватских речи којима су замењене наше, српске речи и које ја нисам никад употребљавао, а и нећу.

Е, да. Кад год сам на неким форумима критиковао неписменост и скаредно писање људи – како сте то лепо прогласили “писмом нових српских бизнисмена” где, чак ни у хрватској латиници немају слова Ч, Ћ итд.) администратори форума су ми углавном брисали писма а ако су неким случајем и објављена, наилазио бих на невероватан одијум читалаца (!?).

Да не помињем новопечена српска занимања: мерчандајзер, акаунт менаџер, пиар, хјуман рисорсис менаџер, трејдер, кост менаџер… Е, ово спада у ону народну: видела жаба где се коњи кују, па и она дигла ногу”.

Али, можда пре спада у ону Нушићеву: “Покондирена тиква”. За крај један куриозитет: у једној кафани сам видео натпис на вратима написан, замислите, ћирилицом на коме је писало “ОФИС”!

Ооооо, Боожеее! Има ли те где?

Извините на дужини овог писма, али сам баш бесан. (Преузето са ВасељенскеТВ)

Извор: http://srpskizurnal.wordpress.com/2011/06/14/%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0/
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #49 послато: Јануар 25, 2012, 15:47:54 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко

Само кроз Србски језик може да се открије истина..

1. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=ya7BN-vbmuc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=ya7BN-vbmuc</a>

2. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=0CnNmRbosMw" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=0CnNmRbosMw</a>

3. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=DvfUoktjJfs" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=DvfUoktjJfs</a>

4. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=x6jMkRXTcI8" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=x6jMkRXTcI8</a>

5. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=BkYU_ZdLslI" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=BkYU_ZdLslI</a>

6. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=DyH7Bo2iPE8" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=DyH7Bo2iPE8</a>
Сачувана
Странице: [1] 2   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!