forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Мај 25, 2020, 07:00:21


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: 1 [2]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Аспекти српске борбе за очување ћирилице и рационалан однос према латиници  (Прочитано 14914 пута)
peraazdajic
Гост
« Одговор #50 послато: Јануар 31, 2012, 19:06:34 »

Ћаоске,  Љутко Љутко Љутко


Језик и писмо као нерешено питање српског идентитета



Скривање истине о српском језику и писму у другој половини 20. века и даље озбиљно трауматизује грађане Србије осетљиве на кључна питања српског језика, културе и државе. Због недостатка доказа и систематизованих података о важним одлукама и дубоким променама које су дугорочно утицале на статус српског писма и језика у том раздобљу, све до данас, праксу у истој области, и свест људи чији су то језик и писмо, и даље стојимо у месту и трпимо исте последице.
Не можемо да расветлимо њих и њихове последице и мењамо ствари на боље ако не знамо њихове тачне узрочнике и покретаче. Због тога се и дан-данас мучимо саплетени крајње упрошћеном и за многе непрозирном политичко-језичком митологијом која скоро недирнута опстаје у практично свим деловима и на свим нивоима српског друштва и државе. Укочени у месту и слуђени, још смо ментално и идеолошки добрано у прошлом веку.
Чињеница је да се дуже од пола века у Србији ћирилица систематски омаловажава, потискује и укида од стране власти, и тако српски језички и културни идентитет на потмуо и, најблаже речено, недемократски начин мења. Али, нико никада није изашао с било каквим формалним доказом – документом који представља пример првобитне званичне, писане одлуке неког органа или институције тадашње власти да се тако чини.
Тако је остало до данашњег дана: људима који су се ослободили јарма идеологије и политике јасно је да је било тако, да је потекло и спровођено из власти, али нема формалног документа који би недвосмислено потврдио је то била политика власти која је следила претходно донету формалну одлуку.
Наравно, постоји више незваничних сведочења, постоје бројне чињенице живота и политике из тог раздобља, али само као описи догађаја. Ту је и Новосадски договор из 1954. године, који је преточио ту одлуку у званичну, веома лукаво смишљену језичко-културну идеологију и политику с прикривеним циљем.
Али, и та сведочења, чињенице и догађаји на чудан начин су остали изван интересовања наших друштвених наука, и као такви остали темељно непроучени и необрађени, као да се нису толико много тицали нас, наших живота, и нашег језика и културе. И тичу се и данас.

Сведочанство о прикривеној политици



Крајем јануара 2011. године се појавио г. Василије Клефтакис [1] с једним својим веома занимљивим налазом. Послао је копију једног навода с преводом с енглеског језика на српски и везу до једног документа који садржи нешто што, ако је веродостојно (а нема разлога за сумњу у том погледу), представља вредну информацију, с посредним али изузетно драгоценим сведочењем о нечему што до сада није никада званично потврђено, иако су мислећи појединци одавно морали сумњати да је баш тако било.
Реч је о првој истинској индицији да су југословенске власти одмах после Другог светског рата почеле незванично, али с дугорочним и систематски спровођеним планом, да раде на потискивању ћирилице и фаворизовању латинице у ФНРЈ (касније СФРЈ).
Наиме, у једној америчкој магистарској тези из 2005. годи

Ево, дакле, коначно, једног трага који ваља следити. Реч је о тадашњем југословенском министру који говори о незваничној (тајној?) политици у области језика и писма у тадашњој ФНРЈ. Амбасадорово питање и повод за њега заснивају се на ондашњој текућој врућој теми политичког и другог удаљавања од Совјетског Савеза. Али, из даље праксе знамо да споменуто питање није остало везано само за то време и те догађаје. У две реченице је министар дао стратегију и тактику усвајања латинице и оно што ће се с ћирилицом дешавати "само по себи". Кратко и јасно!
Ако је било формалне одлуке, макар и тајне, добро би било да знамо када је такав документ донесен и какав је садржај имао. Ако га није било, ако је реч о тајној, неформалној одлуци тадашњих носилаца власти, онда се може говорити о тајној политици, можда чак и о завери. У сваком случају, политика је постојала и спроводила се, око тога не би требало да постоји икаква недоумица.
Време би било да српска држава и наука после толико година ово бременито питање коначно рашчисте од наслага идеологије и политике и тако отворе простор за његово објективно и истинито сагледавање. Само тако и наука, и право, и држава и грађани би могли да крену с мртве тачке у погледу овог важног питања. Чињеница да до тога никако не долази може се објаснити знатном вероватноћом да се та политика у деловима данашње српске државе, од стране појединаца, органа и институција који су носиоци одговарајућих одлука, и даље спроводи. Јер, траг је ту, прилично јасан ...
Има још много оних, чак и међу познатим српским лингвистима, који одлучно одмахују главом на спомен „комунистичке завере“ кад је реч о потискивању ћирилице. Добро би било за све нас да се појаве домаћи сведоци, или објаве важни документи, ако постоје, који ће бацити више светлости на ово веома важно питање. Оно би било само пуко историјско и лингвистичко питање да нас готово истом тежином не оптерећује и сада, на почетку 21. века. Јаче и дубље него што су многи свесни тога.

Када ћемо се покренути?



Много енергије и времена трошимо на питања која је одавно требало да буду прошлост, треба да се крећемо даље и хватамо корак са савременим светом и његовим позитивним вредностима и тековинама; али, наша наука, друштво и држава још не показују озбиљну намеру да се бар питањем језика и писма озбиљно позабаве.
Зашто? За почетак његовог истраживања и решавања нису потребна практично никаква новчана средства – само његово препознавање, и воља да се њиме позабави. Али, очигледно је да би оно морало да покрене промене у више области учмале државе и њеног естаблишмента - политичког, научног, медијског и сваког другог. Бројни такозвани ауторитети, њихов рад, дела и каријере би тиме били доведени у питање. Оно је, зато, колико језичко, културно, друштвено и државно питање, исто толико и питање моралног интегритета и савести оних који не желе да се баве њиме на одговарајући начин.
Нити имамо државу и науку које би објективно и ефикасно истражиле ово питање, и тако покренуле један важан део наше стварности из вишедеценијског мртвила, нити смо одговорно и организовано друштво савесних појединаца. До када, још колико дуго? Зар ћемо ово питање опет пренети као терет још једној, следећој генерацији?
Јер, ствари се и даље умногоме „одвијају саме по себи“ ....

________________________________________________________________

[1] http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=16&t=980&st=0&sk=t&sd=a&start=3750

[2] Mehta, Coleman Armstrong, “A Rat Hole to be Watched?” CIA Analyses of the Tito -Stalin Split 1948-1950.

[3] http://repository.lib.ncsu.edu/ir/bitst ... /1/etd.pdf – стр. 148.


Извор: ВИДОВДАН
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #51 послато: Фебруар 04, 2012, 17:36:37 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко

Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #52 послато: Фебруар 23, 2012, 17:40:02 »

Ћаоске,  Љутко Љутко Љутко


Ћирилица и АБА лига
понедељак, 20. фебруар 2012, 20:45

Српско самопорицање у Јадранској - АБА лиги


Ја сматрам да когод од нас пише латиницом чини смртни грех
према Српству или даје доказ да га се одриче.
Лазо М. Костић  1953. год.

Одлуком управљачких структура АБА – Јадранске кошаркашке лиге, спортистима (кошаркашима) Црвене Звезде је забрањено да носе ћирилицом исписана имена на дресовима. Као у свакој југословенској творевини или оној што је  имитира  или подсећа макар мирисом на њу, такво стање је пожељно као што је и уобичајено да управљачка структура таквих творевина буде далеко од Београда.


Слика 1: Суботић, Морисон, Илић на ћирилици на мечу АБА лиге 8. октобра 2011. године.

У тој ничим изазваној кошаркашкој лиги,  српски клубови немају власничких права или имају мизерних неколико процената. Али  то им није сметало да  заиграју по нотама оних који су предходну заједничку лигу растурили са великим одобравањем  и заносом својих навијача. Да наш кошаркашки савез и наши клубови држе до националног а играчи и руководиоци до личног достојанства, никада не би ни заиграли у таквом такмичењу. Али, код Срба увек постоји једно велико  АЛИ. Лепше је трчати и скакати за лоптом  у Задру и Загребу (и добити понеку каменицу) него случајно губити време  по српским варошима: Чачку, Краљеву, Лесковцу ... Упркос чињеници да су те  вароши дале светска имена у кошаркашком спорту од Дуција Симоновића и  Драгана Кићановића до Жељка Обрадовића и Владе Дивца  и отворила европски пут садашњој генерацији кошаркаша а Србе уздигли до невиђених висина. Туђе кошаркашко сунце као да јаче греје упркос каменицама. Таква АБА,  ничим изазвана кошаркашка лига, се временом уходала, ојачала, тако да може  лагано и нескривено да покаже своје  антисрпско лице. Уосталом и Кошаркашки савез Србије не заостаје у  затирању српских националних вредности: званичнe stranice КСС(енглески - site) не познају ћирилицу као и сајтови свих региона КСС од Војводине до Рашко Косовског кошаркашког савеза. Српске кошаркашке усијане и  успаване главе,  уморне од понављања историје пристају на све, зарад ничега. Тако је боље или је тако барем речено. Понављачи историје  нису научили основне лекције.

Требало би  да је у АБА регионалној кошаркашкој лиги као и у сваком другом спортском такмичењу врхунско начело fair play.

Но, одлуком да кошаркашима Црвене Звезде забрани   да и даље на својим дресовима своја имена и презимена исписују српском ћирилицом, не само да је прекршено правило поштеног и часног такмичења (fair play) него је и  увређено национално достојанство српских кошаркаша и српског народа у целини.

Зашто?

Па зато што је Управљачки менаџмент АБА- лиге дозволио клубовима из Хрватске да имена и презимена својих играча исписују на националном писму – хрватској латиници а исто то је дозвољено и клубовима из Словеније.

Таквим поступањем је дебело искорачено из  спорта у политику а то је супротно свим међународним конвенцијама о спортским такмичењима, али је дозвољено када је поништавање српског националног достојанства у питању.

Да разјаснимо и међународно правни аспект  забране употребе српске ћирилице. Према члану 10. Устава Републике Србије „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“

А према члану 12 Устава Републике Хрватске „U Republici Hrvatskoj u službenoj je uporabi hrvatski jezik i latinično pismo.“


Слика 2: Морисон на латиници – већ 19. новембра 2011. Поново Срби попуштају на своју штету Молим?

И земље осталих клубова учесника АБА лиге (Словенија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Израел) су такође у својим уставима одредиле службене језике који се у њима користе. Сви ти клубови су представници држава из којих долазе и њих представљају и са  спортског али и са државног аспекта.

По међународном праву сви учесници на било каквом међународном скупу или у некој међународној организацији имају право да им се обезбеди коришћење свог језика и писма као што је нормално да се обезбеди одговарајућа застава и химна.

Што се тиче међународних спортских такмичења, бар колико је  познато, на свима је прихваћено да службени језик буде енглески. Чак и ако се све утакмице играју на територији једне земље што је чест случај код организације првенства неког континента (Европа, Африка...) у било ком спорту, опет се поштује правило да је службени енглески језик. ..

Није познато да је до сада одржано и једно међународно такмичење на коме су хрватски језик и хрватска латиница прихваћени као службени.

Колико се види и званична интернет презентација (engl.website) АБА регионалне лиге је на енглеском језику.

Ако је енглески језик службени језик и у АБА лиги било би логично да су онда сви клубови из свих држава које обухвата ова лига обавезни да имена и презимена својих играча исписују на енглеској латиници (енглеским алфабетом).

Ако је клубовима их Хрватске дозвољено да на дресовима исписују имена и презимена својих играча на хрватској латиници онда и српски клубови имају право на коришћење ћирилице као свог националног писма, а разуме се и клубови из осталих држава лиге, право да користе службени језик државе коју представљају.

У спорту правило fair play подразумева да правила која су усвојена важе за све учеснике и да се у такмичењима примењују поштено и објективно а једно од начела  права (и међународног) је да се закони (конвенције, и сви други правни акти) примењују на све учеснике и на исти начин према свима.

Али за поједине  народе не важе конвенције већ  дискриминаторски односи. Такав однос   вређа национална осећања српског народа, који поштује и чува своје писмо преко хиљаду година. Такав однос је  недопустив према српској традицији и култури уопште и једино се може разумети као подршка увођењу окупационог латинског,римског писма у Србију.



Слика 3.: Закон о забрани ћирилице у НДХ. Да ли је он још на снази?

http://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/250/category/OsnovniZakoniNDH

Невероватно је да се и не зна ко је тражио такву промену, што подсећа на време у бившој Југославији, када се кријући иза разних комитета, све што је српско бивало проглашено за националистичко и аутоматски  прогоњено. У сваком случају требало  га је барем  умањити. Пошто је   ћирилица један од препознатљивих српских симбола, као таква боде очи и широко подсећа на мирис тамјана, на Светог Саву и Шумадију. Али је као таква, незаштићена и у Србији, сиротица,без игде икога, погодна за прави пример у постепеном, цивилизационом затирању духа и идентитета једног целог народа.

По истој матрици је и Аустро-угарска окупациона армија 1915. године забранила употребу ћирилице  и није морално да власници АБА лиге поступају у сладу са наредбама окупационих армија на тлу Србије, које су иначе због своје неморалности и биле поражене на овим просторима.

Оправдања којим штите  такву меру  је  да  кошаркаши Макабија  из Израела такође носе имена исписана латински а не хебрејски, није коректна , јер је немогуће да би спортисти из Израела  понели имена исписана на арапском писму.

Други разлог којим се жели  оправдати забрана ћирилице су наводни захтеви спонзора лиге. То би важило да су спонзори АБА регионалне лиге др. Анте Павелић и др. Андрија Артуковић или њихови следбеници, који су остали упамћени по усташкој наредби од 25 травња/априла 1941. о забрани ћирилице на територији НДХ.

О њиховим осталим злоделима тешко је и говорити. Надамо се да нема настављача такве традиције и идеологије у органима АБА (Јадранске) лиге.

Жалосно је да нема никог у држави Србији, осим Српског националног удружења Ћирилица, ко би реаговао на овакве пропусте као и на бахато понашање и нарушавање српског националног достојанства које траје деценијама а сада добија нови замах. Или смо као народ спремни на све и за свакога.

Миодраг Којић


ИЗВОР: „Ћирилица“ Београд
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #53 послато: Фебруар 23, 2012, 19:13:28 »

Једноставно, није ми јасно зашто се и имена на дресовима морају писати на латиници.

Прво, ја у оваквој лиги уопште не бих учествовао.
Друго, ако бих да учествујем, држао бих се ћириличног писма на дресовима.
Треће, ако се из било којих међународних правила инсистира на латиници, онда бих латинично име ставио испод ћириличног, али не бих користио хрватску латиницу, већ бих урадио аналогно мом приједлогу за увођење срБске латинице (избацивање слова са квакама и зарезима).
У мојој варијанти, на дресу Суботића би писало овако:

СУБОТИЋ
 SUBOTICC
Сачувана
Ружица
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 988


Ружица


Погледај профил
« Одговор #54 послато: Фебруар 23, 2012, 22:56:52 »




Сачувана

Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства!
Ружица
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 988


Ружица


Погледај профил
« Одговор #55 послато: Фебруар 23, 2012, 22:59:29 »




Сачувана

Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства!
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1283


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #56 послато: Фебруар 23, 2012, 23:27:07 »

Негдје сам писао... о ИТ стандардизацији срБске латинице и лакшем  премошћавању ка ћирилици. Није згорег да то напишем и овдје (јер то иде у прилог тези да слова са ''квргама'' - у латиници - заиста треба избацити из употребе):

Љ - Lj   lj
Њ - Nj   nj
Ч  - Ch  ch
Ћ -  Cc  cc
Ђ -  Dj   dj
Ш - Ss   ss
Ж - Zz   zz
Џ  - Dz   dz

Шта би се овим добило.
Предности:
- Веома лако би се латинични текстови преводили на ћирилицу и обратно.
- Избјегло би се да многи компјутери не препознају текст (квадратићи умјесто слова са квргама)
- Лако би се направио програм који би текст аутоматски преводио на ћирилицу чак и кад користимо латиничну тастатуру (нпр.  програм у коме ће се ss аутоматски писати као ш).
- Премостили би се проблеми које имају, било дактилографи са истока, било са запада, јер би сваку тастатуру могли да користе и једни и други, а избором аутоматског превођења текста на жељено писмо овај циљ остварили много једноставније (наша модераторка је управо говорила о овом проблему колико само времена троши на превођење текстова на ћирилицу - упркос програму који то ради, многа слова са квакама остају непреведена, па их она мора исправљати ручно).
- На тастатури бисмо користили много мање типки (нпр. за слово з и ж би се користила само једна типка, а то је типка латиничног z ).

Зар не бисмо на овај начин надмудрили ''непријатеља'' и његово  ''оружје'' претворили у нешто што више користи нама него њему?

Недостаци:
- Латиница би изгубила особину ''један глас - један знак'', али она ту особину није сасвим имала ни прије (нпр. код слова lj ). Уједно, писма многих народа функционишу на принципу двословног или вишесловног означавања неких гласова, чак и онда кад је њихов изговор неконзистентан као у случају енглеског). Међутим, и даље би се задржала конзистентност изговора као предност у односу на остале језике (нпр. zz би се увијек изговарало као ж, а и на ћирилицу би се увијек преводило као ж).

Закључак: Све ово о чему причамо, у ИТ области, било би лако изводљиво и ћирилица би се вратила у наш живот много лакше него што мислимо. Само се треба ослободити одређених предрасуда, посебно ове о латиници као писму нашег непријатеља, и показати мало добре воље да се проблем ријеши и уради како је у прилогу.

Ако латиница и јесте писмо нашег непријатеља, подсјетио бих да су нам и Турци били непријатељи, али смо доста њиховог наслијеђа задржали, посебно у свом језику. Суштина није у томе да се иде мачем на све што је ''непријатељско'' (попут донкихотовске борбе са вјетрењачама, као у нашем случају), већ да на много интелигентнији начин све недостатке страних утицаја и заоставштине претворимо у нашу корист.
Подсјетио бих на овај текст и још бих га мало више објаснио.
Ја сам присталица ћирилице свуга гдје то МОЖЕМО, а латинице (срБске) само гдје то МОРАМО.

У условима модерног информативног рата (то је веома, веома специјалан рат) битка се не може добити ако ниси спреман да користиш непријатељско оружје на много бољи начин него што то користи он сам.

Чирилица јесте наша, али нити је она само наша, нити је само она наша!

Модерни технолошки рат нећемо добити уколико латиницу не прилагодимо модерним условима ''ратовања'', а то је објашњено у горњем цитату.

Ми морамо имати ефикасан алат за међународну кореспонденцију, алат који ће много боље и ефикасније преводити текстове са једног језика на други и са једног писма на друго.

Хрвати су данас на интернету добили рат против нас.
Међутим, усвајањем горњих правила, врло брзо бисмо их прешишали, а и ћирилицу учинили приступачнијом радозналом свијету (има људи на западу који би радо учили ћирилицу, али им треба олакшати њено разумијевање, што би много лакше било урађено помоћу нове срБске латинице  /дуплих слова која постоје на тастатури умјесто оних са квакама којих на стандардној тастатури нема/).
Сачувана
Странице: 1 [2]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!